Tajkuni i država (kratka istorijska lekcija)

Najveći deo poslovne elite je u zatvoru. Hapšenje su izbegli samo oni koji su se slučajno zatekli u inostranstvu, ili su na vreme opomenuti da se hapšenja spremaju. Ovo nije priča o Srbiji 2013. godine. Reč je o Južnoj Koreji neposredno posle državnog udara koji je 16. maja 1961. godine izvršila vojna hunta predvođena generalom Park Čung Hijem.

U periodu koji je prethodio državnom udaru, Južna Koreja je bila u ekonomskom smislu propala država, na samoj ivici gladi i socijalnog beznađa, država bez samopouzdanja i samopoštovanja, ogrezla u korupciji i nekompetentnosti političara i državne administracije.

Jedna od prvih mera vojne hunte bilo je sveobuhvatno socijalno čišćenje i razbijanje koruptivnog saveza biznisa i politike. Proces je započeo hapšenjem krema poslovne elite (51 tajkun) pod optužbom za nelegalno bogaćenje. Njihov boravak u zatvoru nije trajao dugo, tek nekoliko nedelja, i već 30. juna su svi pušteni – uz jedan, ne baš trivijalan uslov. Svi su potpisali ugovor sa državom u kome su se obavezali da će svu imovinu dati državi kada i ako to bude potrebno za nacionalnu obnovu. Istu izjavu su potpisali i tajkuni koji su se zatekli u inostranstvu. Pretnja konfiskacijom i nacionalizacijom imovine služila je kao moćna disciplinska i kontrolna mera.

Lokalni tajkuni su (sve do vojnog udara) svoje bogatstvo i moć gradili u poslovima sa državom, tamo gde država može arbitrarno davati i uskraćivati, poklanjati ili prodavati ispod cene, nameštati tendere itd.. Tajkuni su se bavili građevinarstvom i nekretninama, finansijama i trgovinom. Proizvodili su tek ponešto što nije zahtevalo visok tehnološki nivo, pa i to samo za domaće tržište. Tajkuni nisu ništa izvozili i nigde se nisu susretali niti odmeravali sa inostranom konkurencijom. Kako bi to rekao bivši guverner NBS u srpskom kontekstu, oni nisu bili u stanju ni peglu da proizvedu, mada su proizvodili bogatstvo za sebe.

General Park je preko noći promenio pravila igre i napravio je strateški ekonomski sporazum koji je počivao na štapu u šargarepi. Ako žele da ostanu na slobodi i sačuvaju imovinu, tajkuni moraju postati industrijalci, moraju postati izvoznici, dakle svoj preduzetnički dar moraju staviti u službu države, njenog privrednog razvoja i njenih strateških ekonomskih interesa. Njihovo bogatstvo tada neće smetati nikome. Naprotiv, država će svojim merama agresivno stimulisati njihovo jačanje i bogaćenje.

General Park, tvrdi nacionalista, nije svoju državu video kao ekonomsku koloniju kojom vlada strani kapital, niti je u stranim investicijama video veliku vrlinu. Južna Koreja je odredila strateške grane koje želi da razvija, a svoje tajkune je prisilila da budu nosioci tog razvoja(1). General je više voleo da ekonomijom dominira domaća elita, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što ih u slučaju problema i nesuglasica može silom naterati na poslušnost. Država je više volela da demonstrira svoju moć i pragmatičnost, nego jalovu osvetoljubivost ili pravdoljubivost.

Tim činom je započelo industrijsko podizanje Južne Koreje i fantastičan ekonomski rast koji nije došao preko noći i koji je planiran i strateški usmeravan. Jedan stub tog fantastičnog uspeha je činila sposobna, pažljivo birana administracija u kojoj je vladala gotovo vojna disciplina(2). Drugi stub su činili lokalni tajkuni. Od 1961. godine do danas, Južna Koreja je prevalila ogroman put i postala industrijska i ekonomska velesila. Od nacije koja nije umela da napravi ni peglu, postali su nacija koja je u samom tehnološkom svetskom vrhu.

Ova kratka priča iz ekonomske davnine uči nas da su tajkuni svuda isti, i da uvek idu linijom lake zarade, kada i ako im je to omogućeno. Karakter, psihologija, mentalitet i etika lokalnih tajkuna ne razlikuju se previše od države do države. Ono što čini razliku jesu različiti karakteri političkih i državnih elita, njihov kvalitet i kapacitet da upravljaju razvojem, da kontrolišu, stimuliše i usmeravaju svoju poslovnu elitu. Tu počinje, iako se tu i ne završava, priča o ekonomskom uspehu država koje su od sebe nešto napravile i podigle se iz bede.
——————————————————————————-

(1) U svom prvom petogodišnnjem planu, general Park je kao strateške grane naznačio proizvodnju veštačkih đubriva, sintetičkih tkanina, cementa, čelika i gvožđa i energetiku.

(2) Državni aparat je temeljno protresen i na kraju tog procesa čišćenja, po raznim osnovama je otpušteno oko 240.000 ljudi, gotovo jedna šestina zaposlenih. To je omogućilo da se kvalitet državne uprave snažno ojača.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Сретни празници православним посетиоцима блога и свако добро свим посетиоцима!

Svetska ekonomska kriza – stvarnost, mitovi i pouke

Za potrebe naučnog skupa koji će u aprilu biti  održan u Beogradu, pripremio sam duži, i za nijansu “akademskiji” rad pod naslovom ” Svetska ekonomska kriza – stvarnost, mitovi i pouke”.

Dužina teksta  i mnogobrojne futnote su iskomplikovali uobičajenu pripremu za blog.  Zato sam odlučio da tekst postavim u pdf formatu koji, nadam se, zainteresovani posetioci mogu učitati.

Svetska_ekonomska_kriza_Katic

Fleksibilno tržište rada, ili kako je čovek postao balvan

Jedna od najčešćih ekonomskih kovanica koja se danas mogu čuti je ona o fleksibilnom tržištu rada. Neprekidnim ponavljanjem ove kovanice koju više niko niti analizira niti dovodi u pitanje, ona postaje nova, prihvaćena mantra. U njoj je sadržana sama suština „novog“ kapitalizma i ona simbolizuje budućnost koja ne samo da se sprema, već je uveliko tu.

Мир Божји – Христос се роди!

Сретан празник онима који славе, уз подсећање на неке од величанствених јеванђељских порука којих се често сетим и нажалост пречесто заборавим.

Не судите да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. (Матеј 7:1-2)

Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив. И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. (Лука 6:36-37)

А кад га упорно питаху, исправи се и рече им – Који је међу вама без греха нека први баци камен на њу. (Јован 8:7)

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога. (Матеј 6:34)

Посетиоцима блога желим добро здравље, сретну, мирну и спокојну Нову годину! 

RTS Oko Magazin – Šta nas čeka 2013.godine 27/12/12

http://www.firstpost.com/topic/person/nas-rts-oko-magazin-sta-nas-ceka-2013godine-video-3TBaNCF0_hk-36160-1.html

Srpska privreda između čekića i nakovnja

Centralne banke SAD i Velike Britanije najavljuju veliki zaokret u vođenju monetarne politike. Umesto dosadašnjeg fokusiranja na visinu stope inflacije, akcenat će se pomeriti na stimulisanje zaposlenosti i na privredni rast. Stavljajući problem nezaposlenosti danas u prvi plan, sve velike ekonomije tome žrtvuju i do juče vladajuću monetarnu doktrinu. To je ogromna, tektonska promena. Srpska ekonomska politika se međutim ne menja. Ona ostaje nepokolebljivo neoliberalna, pravoverna, čvrsta i istrajna – do potpune ekonomske propasti.

Radio Beograd 1 – Emisija “Talasanje” 17/12/12

Izvinjavam se posetiocima bloga što je moje današnje “kazivanje” bilo konfuzno i slabo strukturirano uprkos obilju vremena koje sam imao. Nećete previše propustiti i ako preskočite intervju.

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1229166/Talasanje+-+Pusti+pri%C4%8Du.html?email=yes

Pravo, pravda i državni dugovi

Državama koje nisu bile u stanju redovno da otplaćuju dugove bilo je omogućeno da ih delimično otpišu i reprogramiraju. Ta nepisana pravila su usvojena i važe na globalnoj ekonomskoj sceni poslednje tri decenije. Reprogram nikada nije bio lak, imao je i svoju skrivenu političku dimenziju, ali su države uspevale da posle otpisa dela dugova ponovo normalno funkcionišu.

Ova ustaljena praksa preti da bude radikalno narušena presudom njujorškog sudije Tomasa Griese (Thomas Griesa), presudom koju je 26. oktobra ove godine potvrdio i američki Kasacioni sud. U tom sporu izgubila je Argentina a dobili su oni njeni kreditori koji se nisu pridružili kolektivnom reprogramu argentinskog duga. Iako proces još uvek nije okončan, njegove potencijalne posledica su zabrinjavajuće, bez obzira na krajnji ishod spora.

Umiranje socijalne države

Uprkos hiljadama milijardi naštampanih dolara, evra i funti, svetska ekonomska kriza i dalje traje. SAD su na ivici budžetske provalije, EU je na ivici socijalnog haosa, a možda i na putu postepene dezintegracije. Poslednje pesimistične procene govore da bi haotično stanje svetske ekonomije moglo potrajati još nekoliko godina. Ima li u ovom haosu metoda, ima li ova kriza svoje neminovne zakonitosti, gde one prestaju, a gde počinje svesni inženjering krize – njeno usmeravanje i namerno prolongiranje? (1)

Radikalni zaokret od 360 stepeni

Prošlo je dovoljno vremena od formiranja nove vlade i neki se zaključci mogu izvesti, bar kada je reč o ekonomskoj politici. Čini se da je nova vlada odlučila da napravi otklon od ranije politike i učini radikalan zaokret – za celih 360 stepeni.

Pomodne besmislice i filozofija palanke

U prirodi je nesigurnog intelektualnog uma da ono što ne uspeva da razume tretira kao duboko i mudro. U prirodi je nesigurnog intelektualnog uma i da ne dovodi u pitanje povremena lupetanja priznatih autoriteta i da im veruje čak i kada ih ništa ne razume. Na eksploataciji ovih mentalnih slabosti počivaju pisanja svih opskurnih i nerazumljivih intelektualnih tekstova, kao i brutalna zloupotreba jezika koja sa tim ide.

Mit o nezavisnosti centralne banke

Ako su medijske informacije tačne, misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Beograd kako bi razgovarala o nedavnim promenama Zakona o Narodnoj banci Srbije. MMF se ne brine zbog ekonomskog stanja u Srbiji, zbog kolapsa ekonomije, strahovitog pada zaposlenosti i porasta bede. Ne, MMF se sekira zbog potencijalnog gubitka samostalnosti NBS, jer eto, samostalnost NBS je temelj na kome valjda počivaju svi nebrojeni uspesi domaće ekonomije poslednje decenije.

Listove merdevine i zadati život nove vlade

Tragično stanje srpske ekonomije posledica je pogrešne ekonomske politike čiji su temelji postavljeni pre deset godina, a potom se na njima pažljivo dograđivao ekonomski kavez. Ta konstrukcija je najvećim delom završena, iz tog kaveza se teško može izaći. Nova vlada će, bojim se, živeti već zadati život. Svaki pokušaj radikalnije promene ekonomske politike rezultiraće radikalnim skraćenjem mandata vlade. Da li će težište pritiska biti unutra ili će pritisak dolaziti spolja, svejedno je.

Guvernerov obračun sa njima

Gospodin Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije (NBS), objavio je u Politici od 13/07/2012. autorski tekst pod naslovom „Ekonomske posledice korupcije“. Bilo bi bolje da je guverner nad tekstom prenoćio i da takav tekst nije objavio.(1)

B92 – Utisak nedelje 24.06.2012

Utisak nedelje 24.06.2012

RTS 1 – Oko ekonomije – 20/06/12

Oko ekonomije – Političari, urazumite se

Dobri i loši đaci Carla Schmitta

Uprkos nespornom opadanju ekonomske moći, Zapad (još uvek) uspeva da svetski geopolitički prostor superiorno oblikuje shodno svojim političkim i ekonomskim interesima. Različite političke i partijske konstelacije zapadnih država nisu prepreka u prevladavanju njihovih međusobnih strateških i taktičkih neslaganja. Zapad u svim najvažnijim političkim ili vojnim akcijama deluje jedinstveno, ili gotovo jedinstveno. Uspešnost ovog delanja je zapanjujuća i traži objašnjenje.

Strane investicije i klopka srednje razvijenosti

Srbija mašta o srećnoj budućnost koju će joj obezbediti strani investitori. Ta maštanja su u domenu naivnih i pojednostavljenih tranzicionih ideja. Sve i da investitori dođu, i to baš onako kako ih političke stranke u svojim propagandnim snoviđenjima najavljuju, ta vrsta budućnosti nije tako svetla kao što domaći političari i ekonomisti misle.

Radio Beograd 1 – Emisija “Talasanje – Pusti priču” 17/04/12

Talasanje – Pusti priču

Srbija u raljama života

U predizbornoj kampanji, srpske političke stranke hrabro obećavaju svakakva ekonomska čudesa i najavljuju epohalne poduhvate. Ono što neki političari danas govore i obećavaju može se uporediti, alegorično i gorko, samo sa antologijskim scenama iz jugoslovenskog filma „U raljama života“. Reč je o scenama u kojima se u ulozi Trokrilnog pojavljuje Bata Živojinović koji takođe, mnogo i lako obećava.

Monetarna politika i integritet

Narodna banka Srbije (NBS) i njena monetarna politika snose veliku odgovornost za očajno stanje u kome se domaća ekonomija danas nalazi. Uprkos tome, kritika koja se poslednjih dana čula na račun NBS je nezrela, pristrasna i gađa pogrešnu metu.

Ekonomisti – teoretičari i praktičari

Čuveni istoričar marksističke orijentacije, Eric Hobsbawm, održao je 1980. godine predavanje na Ekonomskom fakultetu univerziteta u Kembridžu, pod naslovom „Istoričari i ekonomisti“. Između ostalog, Hobsbawm izvodi interesantan zaključak po kome uspeh nacionalne ekonomije ne zavisi od broja poznatih ekonomskih teoretičara koje nacija ima.

Bauk primarne emisije i ugodno inozaduživanje

Poučeni užasnim iskustvom iz devedeseti godina, građani su naučili da se pojam primarne emisije vezuje za hiperinflaciju i monetarni haos. Teza po kojoj je neodgovorno, voluntarističko štampanje novca jedini uzrok inflacije toliko je uvrežena, da građani na svaki pomen primarne emisije, ma u kakvom kontekstu, reaguju refleksno, i dabome negativno. Javnost ne vidi, a niko joj ni ne pomaže da vidi, da i inozaduživanje dovodi do egzogenog, voluntaristčkog pritiska na finansijski sistem.

Beznađe, bespuće, i mogući izlaz

Prema poslednjim podacima iz novembra 2011, stopa zaposlenosti u Srbiji kreće se oko nivoa od 35 odsto. To je procenat stanovništva starijeg od 15 godina koje ima kakav-takav posao.(1)  U tom pokazatelju je sadržana sva drama domaće ekonomije i sve što je o njenom stanju potrebno znati. Ova stopa odslikava beznađe i bespuće domaće ekonomske politike.

Devizne rezerve i kurs dinara

Pre samo par nedelja, većina ekonomista se složila da će kurs dinara u 2012. godini ostati stabilan. Nešto opreznija manjina je procenjivala da će kurs biti stabilan bar u prvoj polovini godine. Logika koja stoji iza ovakvih prognoza ne bazira na ekonomskim analizama. Predviđanja počivaju na proceni o tome kako će reagovati oni koji određuju sudbinu dinara. Ta logika je pragmatična, verovatno tačna, ali i porazna po sadašnjost i budućnost Srbije.

Kriza kapitalizma i novi početak istorije?

Razorna ekonomska kriza kojoj se kraj ne vidi, otvorila je raspravu o sadašnjosti i budućnosti kapitalizma. Od plitkog trijumfalizma s početka devedesetih godina prošlog veka, zapadni svet je došao do stanja duboke zabrinutosti i straha, sumorne rezignacije i vidljivog gubitka samopouzdanja. Rasprave koje se vode u najvažnijim svetskim medijima deluju površno, ili u najboljem slučaju ne sameravaju dovoljno dubinu i složenost krize.

Da li je Štiglic u pravu?

Džozef Štiglic, američki ekonomista i nobelovac, upozorava svetsku javnost na opasnost od novog recesionog ciklusa u razvijenom zemljama ukoliko one budu istrajavale na radikalnom smanjivanju javne potrošnje. Štiglic smatra da je potrebno raditi suprotno, odnosno da bi države, neobazirući se na deficite budžeta, morale pokrenuti ciklus investiranja. Umesto kresanja budžeta, Štiglic preporučuje paket stimulativnih mera, rast javne potrošnje i investiranje, pre svega u infrastrukturu i energetiku.

Iluzije o ekspertskim vladama

U ambijentu u kome prevladava osećaj socijalnog i ekonomskog beznađa, čini se da bi takozvane ekspertske vlade mogle biti dobro rešenje za izlaz iz sadašnje krize. Po tom konceptu, ključni resori u vladi bi bili povereni nepartijskim ličnostima koje se smatraju najboljim poznavaocima oblasti kojima se ministarstva bave. Ideja o ekspertskoj vladi je privlačna uprkos činjenici da je i sama reč – ekspert – u Srbiji žestoko kompromitovana. Bez obzira na privlačnost ideje, ekspertske vlade su loše rešenje.