Evropska komisija je prošle nedelje saopštila da će zemljama članicama Evropske unije u narednih dvadeset godina biti potrebno oko dvadeset miliona novih radnika-imigranata. EU je nezadovoljna činjenicom da kvalifikovana radna snaga radije bira SAD kao svoju destinaciju, a nekvalifikovana Evropu. Iz sedišta Unije u Briselu poručuju da bi EU morala olakšati priliv kvalifikovane radne snage po uzoru na imigracionu politiku kakvu odavno sprovode SAD, Kanada i Australija. EU planira da ipak „radikalno“ odstupi od američkog koncepta, pa bi umesto „zelene karte“ uvela – „plavu“. Ovo bi morala biti odlična vest za sve dobro školovane građane Srbije koji planiraju odlazak iz zemlje. Svoje pridruživanje EU oni bi mogli realizovati na nivou porodice još lakše nego do sada.
Evropa je suočena sa starenjem i smanjivanjem broja radno sposobnog stanovništva. U nekim zemljama, poput Nemačke, Italije, Mađarske ili Letonije, taj proces je već danas jasno vidljiv, a u drugim zemljama će tek eskalirati u narednih 25 godina. Prve posledice na tržištu radne snage osetiće se već od 2011. Poslednja evropska inicijativa predstavljena je kao pokušaj da se odgovori budućim zahtevima tržišta i predupredi manjak radne snage. Da je problem vezan samo za nedostatak radne snage, EU bi ga rešila izvozom kapitala i gradnjom pogona tamo gde radne snage ima, kao što to već uveliko radi. Međutim, iza ove vrste javnih deklaracija kriju se još neki motivi koje nije uputno previše reklamirati.
Evropljani se sve kasnije odlučuju na brak, a u braku slede politiku – jedno dete, jedno kuče i dva automobila – a može i bez deteta. To je prijatna sadašnjost, ali rizična podloga budućnosti. Ni kuče ni automobili ne plaćaju porez, a buduće troškove zdravstvenog ili penzionog osiguranja prestarelog stanovništva neko mora pokriti. Liberalni koncept zabranjuje mešanje države u odluke suverenih građana. Planiranje porodice i života je isključivo privatna stvar, bez obzira na „državne“ i budžetske implikacije. Povećanje poreza i doprinosa bi moglo pomoći, ali to odavno nije popularan način prikupljanja budžetskih para. Građani ne vole visoke poreze, a kompanije se plaše rasta plata i dalje erozije evropske konkurentnosti.
EU zbog toga planira da dovođenjem nove radne snage sa prostora van Unije poveća broj poreskih obveznika bez povećavanja poreza. Kako se porezi ne mogu plaćati na dva mesta, dodatni budžetski prihod EU je istovremeno i gubitak za budžete država iz kojih emigranti dolaze. Bogata EU će ostvariti i lepe uštede na troškovima obrazovanja emigranata – njih će i dalje snositi zemlje iz kojih se emigrira. O ovome se najčešće ne govori, kao što se ćuti i o ogromnom odlivu pameti iz zemalja trećeg sveta. Kada se o tome i progovori, insistira se na pozitivnim aspektima emigracije – emigranti šalju novac i tako pomažu države iz kojih su se iselili.
Srbija, na primer, ostvaruje lepe prihode izvozom sopstvene dece. Iako deficitaran, to je bez sumnje njen udarni „izvozni proizvod“.
Konačno, priliv inostrane radne snage vrši i stalni pritisak na tržište rada, disciplinuje domaću radnu snagu, pomaže rast profita i sprečava rast plata. Nekad su evropski radnici primali dobre plate u kompanijama u kojima su radili. Sada je plata „podeljena“ u dva dela. Deo se prima u kompanijama, a deo se uzima na šalterima banaka i zove se kredit.
Evropi se nema šta zameriti. Borba na globalizovanom tržištu je nemilosrdna. Kompanije iz EU se suočavaju sa konkurencijom iz zemalja čiji su budžeti, a i građani, mnogo manje zahtevni. Uz to, EU nikoga ne prisiljava da imigrira. Evropa samo pokušava da predupredi negativne posledice svog demografskog propadanja i bolje uredi i optimizira već postojeće tokove radne snage. Ovaj metod „proširenja“ Evrope bi se mogao nazvati a la kart. Umesto da apsorbuje cele države i njihove probleme, EU će probrati ono najbolje i samo ono što joj treba.
Evropa se opredeljuje za koncept „nema migracije bez integracije“. To znači da se od imigranata očekuje da se trajno nasele u EU i da sa svojom decom nastave život. U Evropi je već 18,5 miliona rezidenata iz trećih zemalja. Srbija takođe svojski pomaže takve procese, a pomoć se nesebično pruža i državama sa drugih kontinenata.
Države se tako dele na one koje planiraju budućnost, na one koje intenzivno „planiraju prošlost“ i one koje intenzivno ne planiraju ništa. Kad problem emigracije jednoga dana bude došao na red, kad mučni partijski ratovi budu okončani, kada velika državna pitanja budu rešena, problema verovatno neće ni biti. Svako ko bude želeo i za čijim znanjem će biti potrebe napustiće Srbiju. Vizionari prošlosti tako nesvesno, i već danas, veoma efikasno rešavaju probleme budućnosti.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Danas (8.9.2022.) je „dva kučeta“ nezvanični standard sudeći prema kraju u kojem živim.
@ Marko-PG
Rodjen sam pre 1999,i istu sam kao dete zapamtio.Nije tacno da je liberalni kapitalizam stigao 1999 godine.To se desilo oktobra 2000-te.(Ni ono pre toga nije bilo dobro)Ali je od tog oktobra sve moglo biti drugacije,ima niz primera u svetu za to.Npr.Japan posle WWII.U mom komentaru sam ukazao kroz parabolu o zakonu na to da se posledice snose bez obzira na namere i (ne)svest o tome sta neki cin nosi.Vi ste rekli da oni liberalni kapitalizam nisu birali,birali su to,a da nisu bili svesni da to biraju.Naravno elita nosi kljucnu odgovornost.Medjutim nas narod ima teznju ka neodgovornosti i da prebacuje krivicu na drugog i da ocekuje da ce neko drugi resiti njegove probleme.
Svakako da danas ne mogu otici svi koji to zele na Zapad.(Verovatno bi pola Srbije i Balkana krenulo na taj put)Zapad ce odabrati najbolje visoko obtrazovane inzenjere i medicinare.Novo je sto sada uzimaju i odredjene struke tehnicara i zanatlija,sa tendencijom da se taj spisak prosiri.Sve to deluje da se broj onih koji bi izneli stvarne promene u zemlji smanji.I gledajuci kroz prizmu niskog nataliteta vec duzi period.Danas imamo situaciju da drustvene grupe koje prirodno nisu sklone stvarnim promenama,odnosno koje su adaptirane na postojeci sistem,mahom su to ljudi starije zivotne dobi i deo sredovecnih cine ubedljivu vecinu nad mladima koji su pokretacka snaga stvarnih reformi.Ali verujem da jos nije sve izgubljeno.
za Kum,
Ne bih branio Srbe, oni su birali sve i svašta, a jedino nisu liberalni kapitalizam. Po vašem komentaru bi se reklo da ste rođeni posle 1999. Liberalni kapitalizam je ovdje došao sa bombama.
Eto,primili li su 1,1 miliona migranata,i hoce jos:(http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2016&mm=01&dd=14&nav_id=1085122)
Obzirom kakva je perspektiva u ovoj zemlji,ne treba niko ko vredi da ostane.Ali uzalud se nadaju stari roditelji i kreatori srpskog politickog i ekonomskog ambijenta da ce ovi sto sada odlaze slati novac u zavicaj i graditi kuce da vide komsije.Tu se apsolutno slazem sa gospodinom Zecom.A i zasto bi neko izdrzavao nekoga?Srbi su izabrali „liberalni kapitalizam“.Evo,i mom okruzenju ponavljaju fraze koje su culi na televiziji,i pri tom kazu da svi treba da budemo jednaki.Nikako da shvate da uvek postoje „jednakiji“.No,ako neko prekrsi zakon,i pravda se da nije znao propise,to mu se u liberalnom svetu ne moze uzeti kao olaksavajuca okolnost.U tom smislu ne razumem svakodnevno jadikovanje naroda koji je svojom odlukom odredio svoju sudbinu.Ipak tu ima neke ironicne pravde.Samo mi je dece zao,ona se jadna radjaju duzna…“jos smo duzni,ti oduzi“…to im porucuju roditelji i bake i deke…Naravno,bake i deke,mame i tate,nisu krive,nikada i nizasta oni nisu bili krivi.Eto vidite da u zatvorima skoro i da nema osudjenih za privredni kriminal.Nije ih ni bilo,niti ce ih biti.Sve je onako kako mora i treba.Ustalom vi deca morate verovati u bajke.Ugledajte se na starije.
@grey owl
Zapažate i beležite:
„Mozgovne vijuge koji šeću pse i ostale zombije. To je pakao pored mene.“
Zaključujem: „Pakao to su drugi.“
Po Vama.
@ Иван Н.
Ne razumem šta ste citirali.
@grey owl
Oprostite.
Nisam Vas razumeo.
„Pakao to su drugi.“
Zanimljivo
@ Иван Н.
Idoli nisu potrebni. Naročito ne boemi koji tripuju neku slobodu.
Bolje je izaći na ulicu i videti hiljadu slika. „Mozgovne vijuge koji šeću pse“ i ostale zombije. To je pakao pored mene.
Danas mi je poštar doneo opomenu od bandita iz poreske uprave Savski venac, za fantomski porez koji ne dugujem. To je već treći put u zadnjih 7 godina.
Pričao sam sa drugaricom advokatom, pa mi je rekla da će se to dešavati ciklično dok sam živ. Tako je to sa jereticima indijancima. A da sam član, pa da prinesem žrtvu, recimo mrtvu pečenu svinju, dobio bih oprost.
grey owl
ljucki isuviše ljucki:
„Meni nema spasa. Ja sam jeretik i goreću u paklu. Zato što nemam ni mače, ni kuče, ni automobil.“
Pretpostavljm da si urbani tip, verovatno da si obožavao Bukovskog kao mnogi mladi ljudi tog vremena, zanesenjaštva.
Setih se njegove pobunjeničke misli:
Pakao je onakav kakvim ga napraviš. – Čarls Bukovski
Pozdrav
@Иван Н. & Kum
Puno Vam hvala! 🙂
@ Nenad
dohttp://poljoinfo.com/forumdisplay.php?142-Malina
Tu mozete naci mnogo informacija
Malinu sadite u podrucju gde je ima,jer tu provereno uspeva i tu su hladnjace.Svakako da je navodnjavanje pozeljno.Hemija jeste skupa,Galenika fitofarmacija je domaci proizvodjac(http://www.fitofarmacija.rs/).U ponudi ima preparate za kompletan program zastite maline.Vecina preparata je na nivou zadatka,ali neke je bolje uzeti uvozne.
Za sada ni jedno voce ne moze parirati malini.Bilo je pokusaja sa borovnicom,ribizlom,aronijom,..Trenutno ni kupina nije losa,ali njena cena je sklona jos snaznijim oscilacijama od cene maline.
@Nenad
Poštovani Nenade,
Ja sam već odgovorio na vaša pitanja u vezi uzgoja maline. ali ne znam gde se odgovor zaturi.
Malina je u ovim vremenima uzuzetno isplativ posao. Doduše spor je obrt sredstava, Jednom u godini i treba imati strpljenja.
Sve o malini možeš naći na netu.
Pored maline možeš pokušati ako imaš parceli sa lešnikom, šupurkom i oni donose solidnu zaradu u ovamo teškim vremenima.
Ono što je nalepše, sam si svoj gospodar. Šezdeset dana u toku godine imaš rada i ostvariš prohod oko 1500€.
Znači sam radiš sam trošiš.
Sve što smo ja i Kum naveli je istina.
Treba odabrati pogodnu parcelu oko 10 are ili 500 dužnih metara
Treba imati blizu hladnjaču,
Treba sačekati jednu godinu.
Treba iskustveno učiti u hodu.
Pozdrav
@ Иван Н.
Nisam nepouzdani saradnik. Ja sam najgori, bitanga i izrod.
Stvarno volim duvku. A realno, nema je kao što nema ni dobrog paradajza.
Ja ne kukam. Samo kritikujem.
Jesam konstruktivan. Pre pola godine sam okrečio dva sprata u zgradi, farbao lift i druge improvizacije. Sam, niko drugi ne bi. Živim sa stokom.
Mator sam i previše znam da bih pravio decu. Te eksperimente prepuštam mladim optimistima.
Narod nije moj. Neka se sam spašava. Do sada je pokazao veliki talenat.
Meni nema spasa. Ja sam jeretik i goreću u paklu. Zato što nemam ni mače, ni kuče, ni automobil.
@grey owl
Evo odma druga priča, pa ti si bre nepouzdan saradnik.
Mi muku mučimo u realizmu a ti zadro i kanabis.
Spasimo sebe gospodine grey owl.
Lako je naricati i sprdati se sa tragedijom.
Nego pmozi ako Boga znadeš.
Budi konstruktivan.
I molim te pravi decu.
To je spas tebe i naroda tvog.
„Da li po tvome znanju postoji jos koje voce koje bi se tako moglo razviti kao ‘crveno zlato’?“ (Nenad)
Ima zeleno. Canabis sativa. Eto, sad ne bi bilo konkurencije iz Albanije. Tamo su alavi banditi razbucali biznis, zbog čega ispaštaju svi Balkanci.
Čak su i u Americi i Meksiku počeli da menjaju neke stvari. Naravno, ne iz altruističkih razloga. Ali možda im deca budu malo pametnija.
Učepimo se u NATO, i bogovi nam daju blagoslov. Svašta bi tu moglo…
@Иван Н.
„To smo pokušali 2005 godine preko jednog međunarodnog projekta. Vlada i ministar su odobrili sredstva ušli u program ozljnog projekta da bi lokalna nebriga sve upropastila pod geslom – pa to niko u Srbiji još ne radi.
I tu jevašluk odnosi pobedu nad kreativnom energijom idealista.“
Sta reci na ovo?
Imam osjecaj da si ti jedini shvatio sta zelim reci na ovom blogu.
Nema srece za radnika nigdje na ovom svijetu. Treba otkriti ono sto znamo!
„Lepši i jednostavniji primer sa manje rizika je da,jedan penzioner sam obrađuje 10 ari dobije 2000 kg i ostvari prihod od 1730 €.
Njemu ostane čisto oko 1200€.“
1.Ja se nerazumijem u malinu pa po tvojoj procjeni koliko od tih ulozenih 530E odlazi na preparate iz uvoza?
2.Da li se to navodnjava, ako ne koliko bi pomoglo da se navodnjava?
3.Koliko se trosi dizela i dali bi struja bila bolja kroz neko vrijeme?
4.Da li po tvome znanju postoji jos koje voce koje bi se tako moglo razviti kao „crveno zlato“?
5.Kome ti predajes svoju malinu?
6.Da li se cijena maline mjenja u toku godine?
7.Cija je hladnjaca?
Svakako i Kum ako zeli da se prikljuci raspravi.
Puno poz 🙂
Beskrajno sam zahvalan bogovima, zato što su me još 1991. uverili, da ukoliko ostanem u ovom vilajetu ne treba da produžavam vrstu.
@ Marko Bojkovic
Slazem se sa Vama da u poljoprivredi ima odredjenog potencijala.Ipak pontencijali poljoprivrede nisu visoki i tu postoje brojna ogranicenja.
Uzeli ste primer maline,meni voma bliske proizvodnje.
Ove sezone otkupna cena ovog voca je bila relativno visoka,medjutim cena veoma varira od godine do godine.U uzroke tih promena cene necu sada ulaziti.Cinjenica je i da rod po jedinici povrsine znatno varira.Kod mene je ove godine,na 1700 duznih metara spilara,prinos bio 7850 kg i ovo mi je najbolji proizvodni rezultat do sada.Medjutim rod zavisi od godine do godine.Zatim proizvodni troskovi su veoma visoki.(Dosta manuelnog rada,visoka cena zastite-sedam prskanja godisnje,intezivno koriscenje kvalitetnih i skupih djubriva.)
Poseban problem su mikroklimatski uslovi,pa tako u okviru jedne opstine,na podrucju jednog sela malina uspeva,a u drugom ataru se susi i propada.
Dobro ste primetili problem radne snage.Mi,proizvodjaci vece kolicine „crvenog zlata“ vec ga znacajno osecamo tokom perioda berbe.
Nase komparativne predosti u poljoprivredi treba koristiti sto vise,ali ne ostati na tome.Niista necemo uraditi bez industrije i tehnickih znanja.
izvinjavam se sto ste doslovno shvatili(tako kazu ovi prostiji,neobrazovani,kojima i oduzimanje glasa ne gine-da ne bude zabune na sebe sam mislio sada),ali nisu sve paranoje opasne-postoje i blaze;niko nije savrsen-Jung bi rekao ‘nikad ispravno rodjeni’…..sada sam,nadam se bio razumljiviji
@inzaghi
(paranoisete i vi i on (Kum)bez razloga )
Pretpostavljam da ne poznajete značenje pojma kojim ste nas gore krstiuli hrišćanski Vam praštam.
(Poremećenost uma, vrsta ludila, duševna bolest koja se ogleda u tome što bolesnik umišlja da je neka značajna ličnost i da ga zbog toga svi progone.
Za inzaghia – Dosta je polemike u vezi sa konceptom jedan čovek – jedan glas i ta polemika počinje još od Platona. I danas postoje ideje da se npr. glas obrazovanih više vrednuju od glasa neobrazovanih, jer su ovi prvi informisaniji i teže podložni demagoškim manipulacijama. Antonićev predlog takođe nije bez smisla. Ljudi koji imaju decu imaju i duži horizont posmatranja i drugačije vrednuju političke odluke.
Ovo su naravno komplikovana pitanja, ali nisu tako jednostavna da bi se mogla otpisati etiketom da su diskriminatorska. Hvala na komentaru.
nejasni su vam jer niste procitali tekst g antonica,povrsnost se lako dokaze;ako vama nije diskriminatorski da glas vise dobije ko ima vise dece,onda dobro
За Марка Бојковића – Није лако решити проблем незапослености, али простор који постоји у пољопривреди је довољно велики да се крене у решавање проблема. Не знам ни да ли ће се, нити када ће се Србија пренути из сна. То је ван мојих моћи предвиђања. Хвала на коментару.
Za inzaghija – Netačno je da se „pola“ Vaših komentara cenzuriše. Koliko se sećam, nisam pustio jedan Vaš komentar u julu, jedan u septembru i jedan u novembru. Hvala na komentaru.
ne volim da se pravdam,ali ni vama ni kumu nikad nista nisam zamerio ni pomislio(paranoisete i vi i on bez razloga);tesko i nerazumljivo pisem jer me ovaj blog i mnogi na njemu uvek uznemire;a za malinu zasto pada cena i koliko je to pateticno,a tek domacinski da vam drugi hrane decu
……………pola mojih komentara se cenzurise pa im se izgubi i ono malo smisla,pa su i potpuno nejasni i nepovezani
@inzagh
Ja teško pišem ali Vi i teško i nerazumno.
Šta ste hteli reći:
„iako bi svi pravili samo malinu,pre bi pala cena maline zbog velike ponude;ko sve danas ne govori o ekonomiji“
Ja ću pokušati da razjasnim.
Malina se ne pravi, ona se uzgaja!
Kakve velike ponude !?
Vi gospodine očito ne razumete osnove ponude i potražnje i učešća živog rada u proizvodnji koji kao takav daje dobar kvalitet i podnošljivu cenu na berzama. Za malini još dugo nema nam konkurancije sa srane dok ne stignu Kinezi ali transport će im biti problem. A i cena živog rada ne može biti manja od naše.
Zašto se čudite kad kažete „Ko sve danas ne govori o ekonomiji“
Pa da nem je ekonomija ječa strana niko od nas ne bi ni govorio o njoj već o tenisu. Za mene je dobar ekonom svaki domaćin koji svoju ekonomiju drži pod kontraolom.
Gopodine inzagh, zašto vam smeta Kum uzoran srpski domaćin koji se bori da preživi i koji bistro sudi da je u firmi, gde radi socijalista a na njivi liberal.
Nužda zakon menja godpodine.
Pozdrav
@Марко Бојковићна
Navodite:“Na пола хектара малина може да се заради пола милиона динара годишње, или 41.700 месечно. За месечну зараду од 167.000 – што је довољно за породицу са више деце, била би потребна два хектара земље.“
Iskustven podatak;
Na pola hektara ili 50 ari (ako se dobro obradi ) posle treće godine prinos je u proseku 200 kg po aru ili na pola hektara 10000kg, odnosno vagon. Po ceni od 213 din franko hladnjača iznosi 2130.000din.
U evrima ~ 17.300 €.
Ali to je već organizovan sistem koji svake treće godine može da omane.
Zbog grada, suše, itd.
Lepši i jednostavniji primer sa manje rizika je da,jedan penzioner sam obrađuje 10 ari dobije 2000 kg i ostvari prihod od 1730 €.
Njemu ostane čisto oko 1200€.
I to mu unuci popiju i proćerdaju po kafićima.
Problem je Marko što država ne siđe na opštinski ili ti lokalni nivo.Ponudi opšti program obnove Srbije.Po principu, izdvojili smo iz buđeta 3 milijarde dinara za poketanje narodne inicijative po idividualnim projektima održivog razvoja. Znači svako u Srbiji ko ima ideju za pokretanje biznisa, a državna komisija proceni da je projekat realan. Predlagač nezaposlen ili lošeg imovnog stanja dobija zemlju, dobija repromaterijal, dobija novac za pokretanje posla. Sve to budno nadzire komisija.
Ovo je navedeno onako iz glave.
Dobro poznajem tu problematiku.
Na lokalu ima sijaset ideja običnih ljudi koji bi veoma rado ušli u rizik investiranja i pokazali svoje kreativne sposobnosti.
To smo pokušali 2005 godine preko jednog međunarodnog projekta. Vlada i ministar su odobrili sredstva ušli u program ozljnog projekta da bi lokalna nebriga sve upropastila pod geslom – pa to niko u Srbiji još ne radi.
I tu jevašluk odnosi pobedu nad kreativnom energijom idealista.
Lako je rušiti, teško je graditi.
Pozdrav
i ovi ,koji ovo odobravaju sebe smatraju normalnima………….bilo kakvi liberali su ipak,UVEK bolji od vas …..ne postoji za vas izraz-britansko kulturni(olaksice sami platite sebi pa pravite decu,a ako nemate sposobnosti da pravite pare,bar minimalno,mozda ne treba da pomislite o pravljenju dece)…….hoce li i na fax se prvo upisivati deca iz viseclane porodice,jer je doprinela vise natalitetu,razvojnoj,MISLECOJ,drzavi…………..i ZVERI ne bi ovo tako srocili a ako bi svi pravili samo malinu,pre bi pala cena maline zbog velike ponude;ko sve danas ne govori o ekonomiji-inzenjeri,filosofi,rokeri,besposlicari…….ekonomisti otisli u politiku,ali naravno bez hrabrosti ili neceg drugog da se konkretno u to upuste
Посебно је мало деце у центру Београда, у коме је идеал: три телевизора, два пса и једно дете.
Кажу – шта ће нам више деце када нема посла?
Уколико би се сутра у Србији десила антиколонијална револуција и државу преузела одговорна национална елита, садашња незапосленост релативно брзо била би санирана.
Не верујете да би Србији, коју би водила одговорна елита, недостајали радници? Погледајте рачуницу: на пола хектара малина може да се заради пола милиона динара годишње, или 41.700 месечно. За месечну зараду од 167.000 – што је довољно за породицу са више деце, била би потребна два хектара земље.
Оних 400.000 хектара* могло би, дакле, да омогући издржавање за 200.000 вишечланих породица, што ће рећи, 400.000 одраслих и бар 400.000 деце. За гајење малина потребан је почетни капитал – око 10.000 евра по хектару. Наша држава даје страном крупном капиталу по 10.000 евра за сваког запосленог радника, а не финансира пољопривредну производњу српских домаћинстава?! То је зато што је наша политичка елита на платној листи страног (и домаћег) крупног капитала.
Наравно, не мислим да је универзално решење за српску економију да сви одемо на село и да гајимо малине. Али, то је само један од примера како би одговорна држава (коју води патриотска елита) могла да смањи незапосленост.
* У Србији већ сада има 400.000 хектара (или 10 одсто) плодне земље која се не обрађује. То су старачка домаћинства и оранице гастарбајтера.
http://www.nspm.rs/prenosimo/prva-stavka-srpskog-nacionalnog-programa-da-svako-dete-ima-brata-i-sestru.html
Поштовани господине Катићу, делите ли и Ви оптимизам професора Антонића да би Србија као „држава која мисли“, коју води одговорна национална елита, лако изашла на крај са проблемом већ хроничне незапослености? (Судећи по Вашем тексту „Шок будућности“, објављеном 2009. године, рекло би се да делите речени оптимизам, уз ограду да долазак одговорне елите на власт – дакле тренутак када се Србија буде пренула из сна – видите најраније 2029. године.)
Господине Катићу, хвала Вам на искрености и отворености која је данас ретка код „интелектуалаца“!
Поздрав
За Ивана – Колико могу и умем, покушавам да радим управо то што ми предлажете. Упркос повременим падовима у мотивацији, још увек успевам да нађем разлоге за писање и одржавање блога. Читаоци ми заиста помажу да не одустанем. Бојим се да прецењујете мој ауторитет и утицај који моје писање има на јавност у Србији, поготово од када не пишем за „Политику“. Хвала Вам на поверењу и лепим речима.
Поштовани господине Катићу.
Обраћам Вам се у виду апела да Вашим ауторитетом утичете на спречавање негативних историјских токова на моју и вашу родну Србују.
Сматран да можете макар мало ( Вашим апелом на људе у расејању и у земљи путем блога и на друге начине) утицати на креирање економске и духовне климе за спас Србије. Ово је један од најтежих историјских тренутака за наш народ и не може се (барем ја ) остати равнодушан.
Ја сам могао давно отићи одавде.али сматрам и данас да кућу захваћену пламеном морам гасити изнутра !
Поздрав.
Усамљеници који су успешни у свом друштву су фракција укупног броја усамљеника. Неудати и особе без деце су по правилу особе с нижим друштвеним статусом, те и нижим примањима.
Разумније би било (можда не и сасвим разумно) увести порез на поседовање кола или кучета.
Poštovani gospodine Katiću, ne bih se složio sa Vama da Srbija ima problem sa (niskim) natalitetom. Po mom mišljenju, Srbija ima problem sa visokom nezaposlenošću. Jer u Srbiji je, kako već rekoh u prethodnom komentaru, čak 761486 njenih građana de fakto suvišno. I zašto onda rađati nove građane, kad je i postojećih očigledno previše?
Za Marka Bojkovića – Država ima pravo da svojom poreskom politikom podstiče natalitet, i u tome nema ničeg spornog. U Britaniji postoji poreski popust za bračne parove i sasvim pristojan dečiji dodatak za svako dete, iako Britanija nema problem sa natalitetom. Srbija ima strašan problem nataliteta i mora ga rešavati i poreskom politikom. Ovo nije pitanje principa, koji je bar meni nesporan, već je pitanje mere. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću, kako komentarišete predlog poslanika SPS-a, Zorana Kasalovića, da se u Srbiji (u kojoj je – prema najnovijim dostupnim podacima, onim sa 28. strane Mesečnog statističkog biltena, broj 12/2012, objavljenog 11.3.2013 – čak 761486 lica de fakto suvišno, tj. nezaposleno: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/95/19/MSB-12-2012.pdf ) uvede porez za neoženjene, neudate i osobe bez dece?
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Porez-za-neudate-i-neozenjene.sr.html
Da li ste možda i Vi oduševljeni predlogom jednog ovakvog zakona, kao što je njime oduševljen ovaj gospodin, komentator:
Branko Prekratic | 02/04/2013 15:27
Odlicno ! I treba, neudati da placaju! Ja bih stavio da taj porez bude 100e mesecno da mora da plati svako ko nije u braku, automatski da im se skida sa plate,a ko nema platu, nije zaposlen, pleni mu se imovina…
ako nema imovine zatvor ! Pozdrav svima , zenite se inace ode glava !
Da li i Vi delite moje uverenje da bi se implementacijom jednog ovakvog zakona, u verziji koju predlaže gospodin Branko Prekratic, Srbija već danas „prenula iz sna“, te bi se na taj način izbegla „realistična projekcija Srbije u naredne dve ili tri decenije“ koju ste izneli u Vašem tekstu „Šok budućnosti“?
https://nkatic.wordpress.com/2009/07/28/srbija-na-putu-ka-eu-%e2%80%93-mladi-dalje-od-srbije-sok-buducnosti/
Surovo, ali istinito.