U Srbiji se, korak po korak, uobličava originalni teorijski koncept vezan za univerzalni problem dužničkih kriza. Doprinos domaćih ekonomista svetskoj ekonomskoj misli bi se mogao nazvati „beogradska interpretacija” problema zaduženosti. Po ovom tumačenju, problem spoljnog duga nije u njegovoj visini, već pre svega u dužničkoj strukturi.
Dužnici se tako dele u dve grupe – u prvoj grupi su privreda, banke i građani, dakle privatni sektor, čije zaduživanje neće stvoriti dužnički problem. Privatni sektor zna šta radi, racionalno se zadužuje i mudro troši novac na svoju korist i polzu domaće ekonomije. Dužnički problem nastaje kada se zadužuje neracionalni dužnik – država.
U ovom kontekstu, građanin koji je uzeo keš kredit da bi kupio deci patike i mobilni telefon, a zatim ih poslao na letovanje u Tursku, zna šta radi. S druge strane, država koja bi uzela kredit pa napravila put ili popravila prugu, verovatno ne zna. Kako je dve trećine spoljnog duga Srbije vezano za privatni sektor i mudre dužnike, nema mesta strahu, bez obzira na ukupnu visinu duga.
Za poslednjih godinu dana, deficit bilansa tekućeg računa kojim su obuhvaćeni svi nekreditni devizni tokovi, povećan je za 70 odsto. Devizni odlivi su tako premašili devizne prilive po svim osnovama (uključujući i doznake emigranata) za gotovo pet milijardi dolara. U istom periodu, deficit trgovinskog bilansa, najvažnije komponente bilansa tekućeg računa, povećan je za 44 procenta. Svakoga meseca Srbija uveze oko milijardu dolara robe i usluga više nego što izveze.
Ovi negativni tokovi se reflektuju na spoljni dug Srbije koji je u poslednjih godinu dana povećan za oko 42 odsto, i sada je oko 30 milijardi dolara. „Klasična” ekonomija bi u ovim kretanjima našla mnogo razloga za pesimizam, pa i paniku. U skladu sa „beogradskom interpretacijom”, razloga za brigu uglavnom nema.
„Beogradska interpretacija” počiva na neuništivom optimizmu njenih promotora i nesalomivoj veri u racionalnost privatnog sektora i tržišta. Ovakav pristup grubo i tvrdoglavo ignoriše iskustva velikih kriza poslednjih decenija.
Velike ekonomske krize koje su protutnjale proteklih godina nastajale su najčešće u privatnom sektoru. Ako se izuzmu iskustva Argentine i Rusije, ostale krize imaju malo veze sa zaduživanjem države. Aktuelna kriza na tržištu hipotekarnih kredita u SAD je rezultat neodgovornosti privatnog sektora – banaka i građana dužnika.
Za Srbiju, ali i tranzicione zemlje uopšte, svakako je najpoučnije i najvažnije iskustvo velike ekonomske krize koja je teško pogodila jugoistočnu Aziju 1997. i 1998. godine. I ova kriza je vezana za zaduživanje privatnog sektora.
Precenjeni kurs lokalnih azijskih valuta doveo je do ogromnog deficita bilansa tekućih plaćanja. Uz to, privreda i građani su se zaduživali u stranoj valuti na lokalnom tržištu. Visoke domaće kamate su stimulisale priliv svih oblika kapitala, pogotovo špekulativnog. Deficit se neko vreme mogao finansirati ino zaduživanjem, tim pre što su ekonomije u regionu bile u ekspanziji. Onog trenutka kada su poverioci procenili da je finansijski rizik kome su izloženi prevelik, priliv kredita je prestao, a kapital je naglo počeo da napušta zemlju. Ogroman odliv deviza doveo je do velikog pada vrednosti lokalnih valuta. Troškovi servisiranja inostranih kredita iskazani u lokalnim valutama strahovito su narasli, nelikvidnost je postala sveopšta, i otpočeo je proces lančanih bankrota.
Svi ključni elementi velike azijske krize danas su prisutni u Srbiji i ne smeju se ignorisati. Srbija spada u manju grupu tranzicionih zemalja koje nisu naučile važnu azijsku lekciju.
Ekonomske krize u državama u razvoju po pravilu nastaju kao posledica kontinuiranog deficita platnog bilansa i rasta spoljne zaduženost. U takvom ambijentu, sudbina države je u rukama inostranih kreditora i visi o koncu njihove spremnosti da (stimulisani visokim kamatama) obezbeđuju priliv kredita na koji se ekonomija navikla. Kada se iz bilo kog razloga, ekonomskog ili političkog, priliv kredita uspori ili zaustavi, izbija kriza koja se u prvom koraku manifestuje kao platnobilansna i valutna. Smanjen kreditni priliv i naglo povećan odliv kapitala dovode do prekomernog i nekontrolisanog pada vrednosti domaće valute koji se više ne može zaustaviti intervencijom centralne banke. Odmah potom, valutna kriza prerasta u dužničku. Stradaju svi, pa i oni dužnici koji su kredite koristili racionalno. U krizama ove vrste, savršeno je svejedno kakva je dužnička struktura i da li više duguje privatni sektor ili država.
„Beogradska interpretacija” daje podsticaj neodgovornom ignorisanju deficita platnog bilansa i zaduženosti. Krediti koje je Srbija uzela nisu racionalno korišćeni kako to teorija sugeriše. Da jesu, sve bi pucalo od privredne aktivnosti, zaposlenost bi bujala, a ne bi opadala iz godine u godinu. Teško je objasniti kuda su otišle desetine milijardi dolara uzetih kredita kao i prihodi od prodaje državne imovine. Srbija je zemlja propale infrastrukture, tragično niske zaposlenosti, prekomerne potrošnje, rastuće zaduženosti građana i strahovite emigracije. Olaka lakirovka koju nudi deo srpske ekonomske misli je loša usluga društvu i kompromitacija struke.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Komentari preuzeti sa Politikine Internet stranice:
—————————————————————————————
Voja kostic | 25/08/2008 22:33
Pre mnogo godina cujem pricu:(u Afriki,njihovi intelektualci mi objasnjavaju standard elite i ostalog naroda):
Dva ortaka,stranca,koji su studirali u Oxfordu,posle 2o godina se sastaju u Aziji.Domacin prezentuje ogromnu vilu,park automobila,olimpijski bazen,privatno golf i tenisko igraliste.Posetilac iz Afrike:kako si to uradio?Azijat:vidis one fabrike u daljini,one autoputeve,mostove,oblakodere?Da ,odgovara Afrikanac.15%od toga u moj dzep,kaze Azijat.
Posle par godina dolazi Azijat u posetu Afrikancu.Ovaj prezentuje sve jos bolje nego njegov stari ortak.Kako si to zaradio?Afrikanac:vidis li fabrike,autoput,mostove,oblakodere?Ne,rece Azijat.Tacno,sve 1oo%u moj dzep,kaze Afrikanac.
Mozda nasi politicari imaju jedan od tih mentaliteta.
Aleksandar Stojcev | 25/08/2008 22:49
Bravo gospodine Katicu na jos jednom maestralnom tekstu na koje smo vec navikli.Ovde je kljucno pitanje :Da li je tesko vodece domace ekonomiste i profesore privoleti da pricaju odredjenu pricu.Ako su oni placeni mizerno(a to svako kaze u Srbiji za svoj dohodak) Za nekoliko puta vecu sumu pricace sta treba.Mislim da pri tom ipak nije rec o njihovom neznanju vec o svesnoj nakaradnoj retorici dakako za nadoknadu.Govorim samo o novcanom delu a tu su jos seminari,posao u ino kompaniji,skolovanje dece u inostranstvu i jos mnogo stvari koje ljudi zele sebi da priuste.Dakle zakljucak je sta mislite da li ce vecina odoleti ekstra ponudama,jer zivot je ipak kratak i treba ga ziveti!?
vlayceh | 25/08/2008 23:01
Што рече Арчибалд Рајс, срби су толико дуго живели у ропству да су научили да све што стекну узме туђинац. Зато и нису навикли да раде много, већ минимално колико је потребно. Арчибалд Рајс није могао да види како су то уверење касније учврстили комунизам, хиперинфлација и ратови. Вековно искуство нас је учило да се не исплати радити и штедети и да су срећни периоди краткотрајни. Зато узмимо кредите данас да бисмо деци макар купили патике и послали их на море, јер ко зна шта их сутра чека.
Паја | 25/08/2008 23:17
Сјајно г. Катићу. Одличан приказ нечега о чему се не говори а то је корумпираност економске елите Србије. Када је економска елита корумпирана онда политичари имају оправдање – ето струка тако каже. Сви задовољни!? Па нису сви али ко сме да каже да је цар го, да наши елитни економисти, поготово они на политичким функцијама, немају појма о економији и да треба да се врате на прву годину факултета да науче прескочене лекције. Да ли у Србији има светла. Нема. Јер свако ко каже да је цар го је против ЕУ интеграција, против европске перспективе, против наше европске будућности. Ево то не смем ни ја јавно да кажем да ме не поједе демократски мрак свуда око нас. Јао. Помагајте браћо. Ако сазна да сам ово рекао она моја оштроконђа са ТВ ето белаја, ни син ни ћерка не могу да ме спасу (а и како када су далеко).
Dragan Cvijan | 25/08/2008 23:19
Kako ja to lepo razumem izlaganje gsp. Katica uceci
ekonomiju za ovcama sa uzinom u torbi prismacuci vodom
iz nalokanih kamenica iza kise prethodnog dana ili nedelje. Procitah negde:“Mrka pre roka“ pa me zbunilo
da ne bese rec o Veljinioj siseljezi sa dugo zadrzanim
odlucenim prazovima od ovaca za priplod. To ja onako uzgred zaduzen pozarstvom kontam reci raporta dezurnom.
Ono, valjda bese rec o obilaznicama „gazela i zebra“ sa
predvidjenim tunelima povezivanja ustanova placenog poslanickog odmora dok se zaduzenost „diki“ ozakoni pobedom izbora.
Воја | 25/08/2008 23:36
Коментатору горе: Јел’ тај Арчибалд Рајс онај који је написао да Срби греше што своју интелектуалну елиту не шаљу на фронт? А кој други народ своју интелектуалну елиту жртвује тек тако? Господину Катићу: С нестрпљењем очекујем ваш следећи чланак.
Ognjen | 26/08/2008 00:23
Dakle…
1) Vase poredjenje gradnje pruge i slanja djeteta u Tursku je varljivo. Vi poredite najbolje sto drzava uradi sa najgorim sto pojedinac uradi. Problem je sto drzava rijetko ulaze u pruge i infrastrukturu, koja je uz obrazovanje, jedina grana ekonomije u kojoj je drzavno ulaganje opravdano i daje dobar povrat. Problem sa drzavom je sto drzava cesto pozajmi pare da isplati penzije i produzi zivot nerentabilnom penzijskom sistemu ili plati plate prevelikom drzavnom aparatu. Naravno pojedinci cesto pozajme pare da obuku djecu za skolu (skola povecava najvrjedniju stavku svake drzave, ljudski kapital) kupe knjige ili zapocnu neki svoj posao, koje su sve potpuno opravdane pozajmice.
2) Cijela Juzna Amerika i njihove duznicke krize iz 80-ih, azijska kriza iz 90-ih i vecina drugih u istoriji su nastale zbog drzave i njenog mjesanja u ekonomiju. Naravno i da nema drzavnog mjesanja kriza bi bilo jer su krize nesto sasvim normalno. Zato imamo nazim „poslovni ciklus“. Ciklus je je zato sto imaju vremena velikog i brzog rasta i vremena velikog i brzog pada.
3) Kriza u Aziji 1997 je bila prouzrokovana manipulacijama kamatnih stopa i vrjednosti valuta, od strane drzave, sto je privuklo spekulatore koji su dosta novca ubrizgali jer su ocekivali visoku zaradu na kamatama. Naravno, posto realna ekonomija nije pratila te tokove sa rastom produktivnosti kriza je morala da se desi. Tako i kod nas vjestacko odrzavanje jakog dinara stimulise potrosnju…ali’ to je krivica drzave a ne privatnog sektora.
Dakle ekonomski problemi Srbije su prouzrokovani ne od strane privatnog sektora (kad se drzava ne mjesa ekonomija sama od sebe, kroz informacioni uticaj cjena, uvjek dodje u ekvilibrijum) vec od strane drzave.
james bond | 26/08/2008 00:36
Ha-ha-ha ja sam se nasmijo do suza.GosnKaticu ne obogacuju oni samo svjetsku ekonomsku misao vec i politicku.Nedavno je Premijer izjavio da uprkos tome sto Parlamenat ne radi Vlada postize zapazene rezultate.Po tome onda zasta imat Parlamenat.Sta je slijedece vjerovatno a sta ce zakoni uopste.Nesta poznata uhodana sema u Srbiji.Nije li???Ja mislim da ce Europa pasti nicice na koljena ocekujuci tajkunske gurue iz Srbije da ig poduce misterijama starog-novog zanata posto je sve to njiovo maslo.Kako vratiti zabludio narod u kameno doba…
Nikon Vlasov | 26/08/2008 00:42
Citiram g. Katica: „„Београдска интерпретација” почива на неуништивом оптимизму њених промотора и несаломивој вери у рационалност приватног сектора и тржишта.“ ; mislim da je blagonaklona za njene nosioce i u osnovi oprvdavajuca poput „puta dobrih namera“, a slazem se da, kako g. Katic pise:“Овакав приступ грубо и тврдоглаво игнорише искуства великих криза последњих деценија.“ Medjutim, po meni, istina je u grubom zrtvovanju buducnosti naroda zarad sopstvenih interesa i prakticne nesposobnosti da se, i u ovim i ovakvim okolnostima, iznadje optimalan put izlaska iz situacije u kojoj se i kao ekonomija, i kao narod nalazimo.
Димитрије | 26/08/2008 02:11
Страшно. Ово је само чекање момента када ће све да пукне. Није питање да ли ће кредитори почети потраживати своје уложене паре, него када ће их почети потраживати. Пред државом и народом је банкрот. Када држава банкротира, онда ће тек да кредитори преузму коримло државе. Јако брзо неће бити ни потребе имати изборе, вође ће нам бити већ унапријед изабране од кредитора.
nesko | 26/08/2008 02:38
Nebojsa,
mislim da malo grijesite kad pravite razliku izmedu privatnog i drzavnog zaduzenja (bar mi se cini da taj stav provejava) jer privatnog zaduzenja ne bi moglo biti bez da ga drzava na razlicite nacine ne stimulise sto kroz zakone/regulacione pravilnike sto kroz nepostojanje istih (ovo ne umanjuje sustinu clanka ali je, moje je misljenje, ipak vazno da se podvuce). Sada sto „nasi“ ekonomisti, usudio bih se da tvrdim da oni ne mogu da kompromituju nesto sto nemaju (ugled), rado verbalno prave tu razliku da bi mogli da se pravdaju, odnosno da varaju lakovjerne mase, to je druga stvar.
Ja se samo pitam sta ce timovi za smisljanje izgovora sada da smisle da bi okrivili druge (opoziciju) sto su izazvali krizu koja samo sto nije planula.
Za sada je kriva opozicija sto blokira rad parlamenta i put u svijetlu buducnost. Moja pretpostavka je da ce nastavak biti da je opozicija kriva sto ometa/plasi zapadne investitore koji samo jedva cekaju na Horgosu (sve se gurajuci i laktajuci u redu) da ulete u Srbiju i donesu blagostanje i pretvore Srbiju u raj na zemlji.
E da nema te opozicije dugovi bi nestali, a preko noci bi nikli novi Ericssoni, Nokie, preradeni derivati nafte bi sami izbijali iz zemlje i tocili se u rezervoare itd.
A sad nazad da se radujemo novim „ivesticijama“ npr izraelskih kompanija u trzne centre. Dole carine koje sprecavaju dolazak trzisne ekonomije koja ce da nauci srpsku privredu ekonomskom radu i razmisljanju. A kad pacijent umre posle „uspjesne“ operacije, pa vazno je da je operacija bila uspjesna i hirurg zaradio pare, zar nije tako?
Svi ovi „vrhunski“ ekonomisti (sto u Srbiji zaraduju visestruko nego sto bi na istim pozicijama mogli u zemljama EU) ce kasnije biti nagradeni uhljebljenjem vjerovatno u birokratskom aparatu EU kao zasluznih piona tudih politickih i ekonomskih interesa.
vladimir dosen | 26/08/2008 03:18
Odlican tekst. Trebalo bi da se g. Katic pojavi na nekoj od televizija/elektronskim medijima. Siguran sam da bi nacinom na koji ovde pise privukao veliku publiku. Mislim da vecina ljudi ( iz svih slojeva ) ima osecaj da je upravljanje ekonomijom i ekonomska politika u Srbiji – unsustainable. Narocito mi se svidjavju analize o odgovornoj, efikasnoj i prosvecenoj adminisitraciji/upravi. Ako postoji vise strucnjaka kao Katic koji imaju slicno misljenje-zasto ne bi imali neku vrstu ministrstva ekonomije u senci, u vidu grupe ekonomista. Pozdrav
slobodan iz bloka45 | 26/08/2008 08:32
uvaženi i poštovani g.katiću!niste u pravu!?meni su moji ministri finansija, pa moji predsednici vlada, predsednik i ostali značajni ljudi u ovoj zemlji, rekli da je situacija mnogo bolja u srbiji i da će biti još mnogo bolja, ako oni budu vršili vlast.oni i dalje vrše vlast i nadamo se boljem životu.doduše, čekamo ga, ima već dosta…Vama se obraćam, jer mi pričate suprotno od moje vlasti i mojih medija u srbiji.doduše, ako bih i ja analizirao stvar, složio bih se 200% sa Vama, a znam i mnoge babe koje vide situaciju isto kao i vi…
srki s | 26/08/2008 09:01
Lakirovka se nastavlja, priprema se novi, ničim opravdan, rast penzija i plata budžetskih korisnika-bruka i sramota.Bravo g. Katiću, eh, što vi niste neki ministar…
Животин Јевремовић | 26/08/2008 09:43
Поштовани колега, да ли Сте у току са задужењима и под којим условима из иностранства за време СФРЈ и куда су ишли кредити из иностранства, односно колико је и под којима је ишао трасфер иностраних кредита земљама у развоју и на крају као су подељени укупни износи иностраних кредита на републике.Сфрј је била дужна пред распадом око 34 милијарди долара са периодом отплате од 4-7 година са 4-7% камате.3/4 је ишло преко Словеније за набавку свих врста роба из свих делова СФРЈ,за суве девизе, а затим враћено СФРЈ која је одобравала кредите неразвијенима на 50 година са грејс периодом од 30 година уз 1%.Та задужења се међу републикама вршена по глави становника, тако да Словенија има најмање задужење, а највеће Србија, чак укључујући и примљене избеглице.Поздрав Жика Јевремовић уз молбу да путем e-mail-odgovoite bilo šta i bilo koliko.Да ли су задужења са предумишљајем је моје последње питање?!
Животин Јевремовић | 26/08/2008 09:48
Поштовани колега, драги екомиста:Да ли Сте упознати са стаљинистичким гледањем на светско тржиште половином 1950. године.Веома је интересантна теорија!
Поздрав Жика Јевремовић
Matorac | 26/08/2008 09:51
Са нерационалним трошењем кредита први је почео Јосип Броз. Ови само настављају његовим путем.
Пера Ложач | 26/08/2008 10:04
Одлична анализа. „Глупа“ држава и „рационални“ приватници. А мало ко зна (или хоће да призна јавно) да су кризе на Далеком Истоку пре десетак година изазвала управо неконтролисана спекулативна краткорочна задуживања приватног сектора. На крају је ДРЖАВА позвана да интервенише. „Глупа“ држава…
Небојша Катић | 26/08/2008 10:09
За Огњена – мислим да Вам је или промакла кључна поента чланка, или сам је недовољно нагласио. Теза дела економске јавности гласи – Србији не прети дужничка криза будући да се задужује приватни сектор, а не држава. Ова теза не одговара ни искуству, ни економској логици, бар када су у питању платнобилансне и валутне кризе. У овим кризама је проблем што привреда не ствара девизе, а дужници (приватни или државни сектор СВЕЈЕДНО) гомилају обавезе у иностраној валути. То се на крају увек разрешава кризом. ____ Суштина кризе југоисточне Азије је управо у описаном моделу. То што је кредите узимао приватни сектор а не држава, није спасило овај регион, како би следило из “београдске интерпретације”. ______Одговорност државе у свим кризама је неспорна и ту се са Вама апсолутно слажем, али овај чланак није о томе, а још мање је о непогрешивости државе.____ Реченица о патикама и Турској служи да бих нагласио да се грађани Србије масовно задужују како би подигли ниво потрошње, а не како би мудро инвестирали како сугерира теорија. Још горе, за разлику од америчких грађана нпр. домаћи дужницу зарађују динаре, а дугују у иностраној валути. То даје нову и опасну димензију проблему приватног дуга. __Хвала на труду и коментару.
Небојша Катић | 26/08/2008 10:53
За Ж. Јевремовића – Мало се удаљавамо од основне тезе чланака – да ли задуживање приватног сектора може довести до кризе, или је то “монопол” државног задуживања.___Девизни систем Југославије је вероватно био “асиметричан” и у њему је Словенија (и преко малограничног промета) пролазила боље. Верујем да је разлог био у томе што су Словенци имали бољу стратегију (политичку и економску), бољу кадровску политику и квалитетнији управљачи кадар. У играма моћи, то је било пресудно. Југославије више нема и Србија сама, у мери у којој мала земља то може, одређује своју судбину. При томе, као да се исте грешке понављају у новим условима. Нпр. Србија је друге оптуживала да је експлоатишу преко јефтине струје, а сада сама, “својеручно” уништава енергетски сектор. Примера је много.___Што се Стаљина тиче, важно је разумети да је хладни рат отпочео Маршаловим планом и политичким условљавањем развојне помоћи Европи. Можда сте на то мислили? Увек треба имати на уму златно правило – „ко има злато креира правила“. Хвала на труду и коментару.
Anastasia | 26/08/2008 11:28
Premda nisam ekonomist po struci, volim da o stanju naše ekonomije čujem sa svih izvora, a Vaš članak mi pruža lepu priliku. Za pohvali je i Vaš odgovor komentatorima. Hvala Politici na ovakvim tekstoavima.
Slavomir Srpski | 26/08/2008 11:31
Jos jedan odlican tekst Katica! „Прецењени курс локалних азијских валута довео је до огромног дефицита биланса текућих плаћања. Уз то, привреда и грађани су се задуживали у страној валути на локалном тржишту.“ Time ste sve rekli, istaknuvsi cinjenicu da je danas dinar vise od DVA puta precenjen. Gradjani se zaduzuju, ali to nije njihova krivica, vec MONETARNA POLITIKA OVE DRZAVE. Dakle drzava se ITEKAKO mesa u ekonomiju i umesto da stimulise domacu PROIZVODNJU ona stimulise domacu POTROSNJU INOSTRANE ROBE. Naravno preko ovakvog besmislenog za srpsku ekonomiju kursa dinara odradjenog od G17, zarad bogacenja stranih banaka, jer ovde kamate za kredite su MNOGO vece nego u samoj Evropi. Da li mi tim osiromasenjem srpskog drustva sada placamo „proevropsku pomic“ koju je ta ista Evropa dala strankama u sadasnjoj vladi? Najverovatnije, jer ne vidim u tome nikakvog nacionalnog INTERESA Srbije. Ako sam pogresio molim druge da mi objasne koji su to nacionalni interesi koje ovakvom politikom ova vlada brani? Vidite, mi smo ostavili nase trziste u strane ruke, bakarski sistem u strane ruke, i vladajuce stranke sada moraju da brane strane interese koji su im pomogli da dpodju na VLAST. Kada ce oni gradjani koji su uzeli kredite shvatiti koliko ce to ukuono sve, pa i njih da skupo kosta? Verovatno za koju godinu kada bude kasno. A dotle ce ovakva apsurdna monetarna politika vlada da se nastavi, jer ovde niko od njih ne misli na buducnost. Ali ako je vecina gradjana nesposobna da vidi dalje od nosa, zasto bi onda ova vlast koja ih redstalja bila BOLJA od njih?
Пера Ложач | 26/08/2008 11:44
Колико овај човек зна и како умешно управља својим знањем, с каквом лакоћом кристалише анализу… Г. Катићу, моје најдубље поштовање. Монетарна експанзија је неопходна. Ако би се подесио систем да апсорбује експанзију кроз инвестициону потрошњу (да се организује механизам стерилизације – јавни динарски дуг на секундарном тржишту, нпр.), уз раздробљавање (пре свега увозних) монопола, уз прогресивно пореско оптерећивање луксузне потрошње, уз стварање или јачање државних финансијских актера за преусмеравање новца са потрошње на стратешке и велике инвестиције (ЈУБМЕС, или отварање других банака или фондова, за регионални развој, пољопривреду, станбене кредите нпр.) створиле би се здраве инвестиционе алтернативе приватног сектора и, консеквентно, могућности за равнотежу на вишем нивоу курса. Тиме би се отворио простор за обарање каматних стопа. Компликован модел, потребно је много умешности и воље на средњи рок. Дакле, фондови, банке, институције, ХоВ, смислено узрочно-последично увезивање фискалних прихода и расхода, а не џак пара за све и за ништа.
Мирослав Анђелковић | 26/08/2008 12:29
Господине Катићу, сведок сам невероватне појаве: у улици Војводе Степе на Вождовцу, на потезу не дужем од једног километра, од Аутокоманде па до изнад Вождовачке цркве, у задњих годину дана је никло десетак банака. Нахерени вождовачки кућерци преко ноћи бивају нашминкани и претворени у накинђурене офисе белосветских друмских разбојника са обавезним униформисаним бодигардом и незаобилазним аутоматом за 24-часовно подизање кеша. Срећан ли смо ми народ, кад нам је толики кеш на дохват руке у свако доба дана и ноћи. Многи верују да таквог раја нема ни на небесима. Наравно, кад су душу продали ђаволу, који их је лукаво намамио на корак од дужничког ропства. На истом том потезу за дивно чудо, нема ни једне месаре, па банке једину конкуренцију по бројности локала имају у спортским кладионицама. Не треба бити визионар, па схватити куда води ова појава. Ретки су данас појединци попут Вас, господине Катићу, који имају воље и знања, а и снаге, да покушају да пливају против помахнитале матице која нас неминовно води у катастрофу. Честитам Вам на томе.
| 26/08/2008 12:40
mmisine,
jako interesantan članak i zaključci se potpuno mogu odnositi na nas u pogledu deficita platnog bilansa i koji može dovesti do valutbne a kasnije do dužničke krize i sveopšte nelikvidnosti i bankrotsva.
pozdrav,
milan
Apatinka | 26/08/2008 13:53
Мирослав Анђелковић, 26/08/2008, 12:29
Господине Катићу, не само у улици Војводе Степе на Вождовцу, већ и у улици Српских владара у Апатину, ничу само банке и кладионице. Чули банкари и власници кладионица да у Апатину има нешто више пара 8 још од пивариних акција) па отварају банке и коцкарнице, пардон , кладионице. Ако по ничем другом, оно по тим сличним појавама, Апатин личи на Београд. Могло је и нешто паметније да нам се деси.
Miladin Mladja@hotmail.com | 26/08/2008 16:49
Ne mogu da shvatim da covece zivis u srbiji i sebi postavljas takva pitanja i na njih nemas odgovor ili si mozda doseljenik sa neke novo otkrivene planete. Grcevito se vladajuce partije bore da zadrze vlast zbog cega pa racuni se ne isplivase tolike godine i sta je tu cudno nezaposlenost buja dinar jaca uvoz ogroman pa jer vam to ne kaze da lopovluk cveta i u sred zime kada i priroda zamire.
pravi zaverenik | 26/08/2008 16:51
Nece biti da su sve te banke i kladionoice nikle u zadnja tri meseca. Kada vas prodje odusevljenje zbog pobede Rusije u minulom duplom blickrigu, neko ce se setiti Kostunioce da napravi analizu bilansa. Od marta 2003. do juce, kada je pametni Samardzic poceo da „okuplja opoziciju“. Tvrdeci da se Srbija sest godina javnom raspravom pripremala na usvajanje Ustava, pa pod okriljem noci, blanko glasanjem poslanika, sa dva dana natezanja uz molepstvije Patrijarha, izglasan ustav, ali bez Vojvodine. Albanci nisu bili ni pozvani da izadju na izbore. Od navedenih 30 milijardi dolara duga, najmanje 20 milijardi slobodno upisati na konto „uspavane lepotice“. Jos niko nije pokusao da podvuce crtu i da izracuna koliko kosta Kostunica. I njegovo volovsko – Kosovo je Srbija. Da nije vukao Srbiju zajedno sa radikalima u okrilje Rusije, mozda bi zapad drugacije odlucio u vezi priznavanja KiM. Srbiju vadi samo „pesnica“ Borisa Tadica. Da lupi sakom o sto i da kaze, dosta lupetanja, zasukati rukave pa poceti uciti kako se zivi i radi u Evropi. Zastrasujuca je kolicina komentara u kojima se siri odijum prema zapadu, posebno prema Evropi, a o istoj se znaju u magli granice i sastojci. Ne treba Vam jaci primer od izjava ruskuh zvnicnika; sa NATO-om fajrunt, nastavljamo zivot sa Francuskom, Nemackom i Italijom. Sta misle Rusi o Evropi. Niti ona, Evropa ne moze bez ruskog gasa i nafte, a Rusi ni u snu bez Evrope. Pardon, njene tehnologije. Posebno njene auto industrije. Prvi dokaz obicnom Rusu da mu je zemlja krenula u buducnost je mogucnost da sedne i da vozi evropski auto. Uz vrlo serioznu napomenu – proizveden u Rusiji. Sto nije nimalo svejedno. Kupovati neki Fiat Bravo u zvanicnom salonu, ili ga kupovati preko Zastave. Kao partnera Fiatu. Dokle ce „Politika“ ustupati prostor i davati prednost Kosticima, Biankama i Ruvarcima, nije na meni da lamentiram, ali je sigurno da novi list treba okrenuti. Bez Kostunice. I bez radikala u „tolikom opsegu paznje i titranja“. Zoran jos u
slobodan | 26/08/2008 18:34
odlican text nebojsa, narocito je uvod sjajan
(objasnjenje ko je, kako i zasto ‘odgovoran’). uvek mi padne na pamet kako izostaju odgovori, kakvi-takvi, na vase komentare od strane onih koji mogu da se osete prozvanim, oni se svakako lako prepoznaju u vasim tekstovima. ali nema mesta cudjenju: oni brinu svoje brige koje nisu u vezi sa dobrobiti srbije kao drzave a i verovatno znaju da puno onoga sto vi iznesete predstavlja neoborivu i (prilicno prostu) istinu.