Osvrćući se na moj tekst „Beogradska lakirovka” (26. 8. ’08), profesorka Danica Popović je napisala odgovor pod naslovom „Beogradska lakirovka, kako da ne” (3. 9. ’08). Bojim se da je moj članak pročitan više ljutito nego pažljivo i da su zato prekršena osnovna pravila korektne polemike.
U svom tekstu, profesorka Popović grubo ignoriše osnovnu tezu mog članka. Njegova suština je vezana za mehanizam nastajanja dužničkih kriza i sažeto citirana, glasi: Ekonomske krize u državama u razvoju po pravilu nastaju kao posledica kontinuiranog deficita platnog bilansa i rasta spoljne zaduženosti… U krizama ove vrste, savršeno je svejedno kakva je dužnička struktura i da li više duguje privatni sektor ili država.
Profesorka Popović pogrešno citira moj tekst: Tamo je, naime, pisalo da „deo srpske ekonomske misli” pogrešno smatra da srpski problem zaduženosti više nije gorući problem. Tamo, naime, to nije pisalo.
Moj tekst je polemisao sa sledećim stavom – kako se u Srbiji intenzivno zadužuju privreda, banke i građani (a ne država), nema opasnosti od dužničke krize, jer ovi dužnici znaju šta rade. Ovo nisu ekonomski argumenti i nemaju uporište u iskustvu. Da, takvu argumentaciju smatram ideološkom kompromitacijom struke. Netačnost takvog pristupa ilustrovao sam primerom velike finansijske krize u jugoistočnoj Aziji 1997. godine.
Sa mojom ključnom tezom profesorka Popović ne polemiše. Ona polemiše sa tezom koje u članku nema: Na šta ću ja da potrošim svoj dohodak, je li racionalno kupovati patike i ići na letovanje, najbolji odgovor dao je naš divni Taško Načić u jednoj reklami, rekavši „Šta vas se samo tiče“!
Moj tekst ne dovodi u pitanje pravo dužnika da svoju platu ili uzeti kredit troši kako želi. Ono što osporavam jeste teza po kojoj su privatni dužnici, po definiciji, mudri i ekonomski racionalni. Trenutna finansijska kriza u SAD daleko snažnije nego ja „osporava” tu istu tezu.
Gospođa Popović dalje kaže: U tekstu g. Katića piše da je srpski spoljni dug u poslednjoj godini povećan za oko 42 odsto, i sada iznosi oko 30 milijardi dolara. U prvom trenutku, kao da me je udario grom: upravo sam bila završila izveštaj o srpskoj zaduženosti, a ti brojevi mi uopšte nisu ostali u sećanju.
Cifre koje sam pomenuo nisu u sećanju profesorke Popović, ali su u statističkim izveštajima Narodne banke Srbije. Ukupan spoljni dug je 30. juna 2008. iznosio 29,5 milijardi dolara, dok je godinu dana ranije bio 20,7 milijardi dolara. Ovo je rast od oko 42 odsto.
Pošto je efekat groma minuo, profesorka zaključuje da ja pravim neznalačku grešku budući da dinamiku rasta duga Srbije vezujem za dolar: Kao što niko ozbiljan iz struke ne bi prikazivao dolarsku dinamiku bilo čega, a nekmoli zatim još da okrivi druge kako te alarmantne rezultate ne shvataju ozbiljno!”
Ekonomska struka uzima dolar veoma ozbiljno. Reč je o najvažnijoj svetskoj valuti i statistika koristi dolar u svim međunarodnim pregledima. MMF, na primer, pravi istu „neznalačku” grešku, pa spoljni dug, kao i sve ostale makroekonomske pokazatelje Srbije, iskazuje u dolarima. Dolar se već decenijama koristi u međunarodnoj statistici, što omogućava kontinuitet i homogenost podataka i olakšava makroekonomsku analizu i poređenja. Vrednost dolara varira u vremenu, ali trenutni pad dolara ne diskredituje njegovu statističku vrednost, kao što je neće diskreditovati ni njegov rast. Iskazivanje domaćeg duga u evrima neće bitno popraviti dužničku poziciju Srbije.
Profesorka zatim drži čas: E sad, samo da vam pokažem koliko takva analiza daje apsurdne rezultate. Srpski bruto domaći proizvod po stanovniku porastao je sa 4.300 dolara u 2006. na oko 5.500 dolara tokom 2007. godine, što će reći da je godišnji dolarski per capita rast iznosio 28 odsto, što niko normalan (iz struke) nikada ne bi izjavio!
Ovo je loš primer za ilustraciju teze o „lošosti” dolara za analizu. Ovde je reč o problemu apsurdno precenjenog dinara u ambijentu visoke srpske inflacije. Ova analiza ne diskredituje dolar, već dinar. Problem na koji profesorka ukazuje jasno je vidljiv i kada se domaći BDP meri evrom.
Kada je reč o gradnji puteva u Srbiji, profesorka Popović se zalaže da to radi privatni sektor. Nažalost, priča o privatnom sektoru koji gradi puteve po Srbiji je upravo dobila tužni epilog propadanjem koncesije. Infrastruktura Srbije je u očajnom stanju, a ispred Ministarstva za infrastrukturu nema redova. Niko se ne utrkuje kako bi uložio kapital u srpske puteve ili pruge. Država će morati da ih gradi, ne zato što to voli ili je ideološki bolje, već zato što niko drugi neće. To je iskustvo i najvećeg broja evropskih zemalja.
Konačno, profesorka iznosi tezu da g. Katić već nekoliko puta iznosi kataklizmična predskazanja, da bi se onda ogradio kako su to samo hipoteze (Misterija privrednog rasta, 30. oktobra 2007. godine).
Nadam se da čitaoci „Politike” koji prate moje članke nemaju nikakvu dilemu u vezi sa stavovima koje iskazujem. Oni mogu biti pogrešni, ali su, verujem, kristalno jasni i konzistentni u pesimizmu bez ograde, a još više u kritici neoliberalne ideologije. A o tome je ovde reč, zar ne?
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Komentari preuzeti sa Politikine Internet stranice:
—————————————————————————————
Ivan Radosavljevic | 04/09/2008 22:42
Gospodine Katicu, svaka vam cast. Morate da nastavite tako kako bi u Srbiji postojao bar tracak nada za pojavu racionalnog razmisljnja u nas. (Uzgred receno: da li ste culi onu pricu da je zena u Americi kupila KAMILU na kredit jer je, zaboga, bila na rasprdaji. Toliko o racionalnom ponasanju privatnog lica)
Pozdrav
Mikron | 04/09/2008 22:42
Hvala Vam gospodine Katicu na intelektualno vrednim i strucnim tekstovima, Vi ste nas spas u moru povrsnih clanaka o ekonomiji i finansijama. Mislim da bi mozda mogli u buducnosti da se osvrnete i na neke prakticne stvari, npr. kako obican covek da izbegne scile i haridbe koje nam neminovno dolaze. Ja kao ekonomista po struci imam problem kako da se pravilno postavim, a mogu da mislim kako li je coveku koji nije izucavao ekonomiju ili finansije. Pozdrav i ne odustajte.
Милорад Станојловић | 04/09/2008 22:47
Уз дужно поштовање актерима, нешто ми се чини да се у Србији 19. века мало одговорније привређивало, мада не и трошило. Ту смо сада – где смо. Река Рзав нема воде, а буџет пара. Али то смо знали и пре годину дана. Баш на исти дан писао је дневни лист о томе. Лично ми се не свиђа што се ћути о текућем рачуну државе, а посебно што се без доказа очекује царство Божије на земљи. Доста је тог чекања. Шта ће бити ако буде и оних црних дана, што не мора да буде плод наших будалаштина, већ белосветских. Немачка је после првог рата добила озбиљне репарације, те се и Кејнз сениор бунио против тога. Тиховање наше привреде ме потсећа на оригиналност наше позиције. Девизни прилив потсећа на синдром шпанског злата након открића Америке. Но, ми ништа још нисмо открили осим веровања да ће овако или онако бити боље. Чему наука уз тако тврду веру, сем што обе требају човеку?
student | 04/09/2008 23:12
„Оно што оспоравам јесте теза по којој су приватни дужници, по дефиницији, мудри и економски рационални.“ Ok, nisu. Ali koji je Vas predlog? Da drzava preuzme upravljanje privatnim banakama koje omogucavaju iracionalno zaduzivanje ili sta?
Katarina | 04/09/2008 23:51
Hvala Vam sto postojite. Zahvaljujuci Vasim tekstovima znam da jos nisam izgubila razum. Samo ostanite takvi kakvi jeste.
Небојша Катић | 04/09/2008 23:56
За студента – Овога пута ћу занемарити Ваш непотребно пизматични тон. ___Нећу правити инвентар мера које држава може да примени, па ћу указати на само један крупан проблем и назначити само једно могуће решење.____ Задуживање грађана Србије се разликује од задуживања западних грађана. Грађани и привреда Србије се задужују у еврима и сносе валутни ризик који не могу да сагледају. Нема потребе да држава национализује банке. Прва мера коју држава могже да уведе је укидање задуживања у страној валути. Преношењем валутног ризика на банке, тамо где му је и место, смањила би се кредитна експанзија, раст спољног дуга и ризик валутне кризе, нпр. Хвала на коментару.
Mfromyu | 05/09/2008 02:13
Gospodine Katicu dirnuli ste u „svetu kravu“ … a to je trosenje vise nego sto se zaradjuje. Interesantno je koliko je u Beogradu ziv neoliberalni koncept koji ovdje u USA propada.
Slobodan Stamenic | 05/09/2008 09:05
Ukidanje zaduzivanja u stranim valutama je malo verovatno. Ti krediti su jedini mehanizam koji su DOS -ovske vlasti imale, da u kratkom roku malo podignu standard stanovnistva, i tako stvore privid da su uradili nesto dobro. Ne pitajuci za racun koji ce kasnije biti ispostavljen. Ukidanjem tog nacina kreditiranja, banke bi stiteci sebe verovatno znacajno poostrile politiku davanja kredita, od kojih je dobar deo stanovnistva postao zavisan. To bi verovatno rezultiralo velikim buntom protiv vlasti.
Bojim se da ce sve nastaviti da funkcionise ovako, dok u jednom trenutku ne padne kao kula od karata.
citateljka | 05/09/2008 09:19
Bravo gospodine Katicu. vi ste em strucnjak, em dzentlmen, em umete da odgovorite na pravi nacin i sa merom!
prvi zavrenik | 05/09/2008 10:50
Neuk u ekonomskoj nauci, osim u strucoj i finansijskoj „zavrzlami“ u okviru gradjevinske stuke, ostacu pri temi gde sam nesto vise upoznat. Stojim na stanovistu da su komentari dosp. Katica kristalno jasni, savrseno koncizni, i nedovoljno upozoravajuci. Naime, kada se rec o kreditnom zaduzivanju u $, ili u €, ta praksa u Madjarskoj ne pije vodu, krediti se dobijaju u forintama, ako je rec privatnom sektoru, ali, uz hipotekarnu garanciju. Sto je dodatni momenat opreza onog ko je primoran da kredit uzme. Uz dve-tri napomene. I taj kredit u forintama po pravilu je vezan za neku „tvrdu“ valutu, recimo kod kupovine kola, na otplatu, ili na lizing, sto nije isto, banke se vezuju za CHF. Zatim, znati da se u vecini slucajeva prvo otplacuje kamata, potom se polagano ukljucuje i otplata glavnice, sto iskljucuje mogucnost da se ukupni kreditni dug prebije, moze, ali je ostatak i dalje zabrinjavajuce velik. U slucaju da korisnik kredita nije vise u stanju da isti servisira, pojavljuuje se „nezavisni“ posrednik, koji predlozi kupovinu „hipotekarne nekretnine“, tako da isplacuje ostatak duga banci, ali je vrednost nekretnine, koja ostaje vlasniku u kesu, oko 20 – 30% stvarne vrednosti. Sta je radio, gde je stigao, kako je prosao na kraju, ostao je bez nekretnine. Uz smanjenje zivotog veka za desetak godina. Ali tu nije kraj prici. „Posrednik“ jeste da je prebio dug, ali se docepao imovine, koja je odletela na osnovu hipotekarnog kredita, a fiktivno je banka postala vlasnik. Jer, to se ne moze dokazati, posrednik je bancin covek. Kao god da se gleda, kredit je dvosekli mac. Ako pocne da se strmoglavljuje vrednost domace valute, onda nastupa Atlantida. Zato je u pravu Katic, kada upozorava na opasnost precenjenog dinara. Sta ako NBS bude primorana da koriguje vrednost €-ra, na 130 – 150 dinara? U koje nebo ce odleteti kreditna zaduzenja? Ovo je otprilike svo moje znanje iz tzv „politicke ekonomije“, za ciju sam sesticu morao pet puta da podnosim prijavu za ispit.
Дурлански | 05/09/2008 10:51
Ја бих вас Катићу за министра… Стварно. Али, код вас постоји један помало неугодан проблем. Некако сте исувише у тој… економији. Ви никада рецимо нисте свирали у неком бенду. А тренутно је знате, код нас у моди један мелодичан, толерантан… али и јасан – резак гитарски звук, који када мало боље ослушнете, чини вам се као да сече све оне који га не слушају. Заиста…Прави феномен. А знате, имамо већ и одговарајући кадар. Дечко је млађан али свира гитару да све пршти. А оно што је у ствари и интересантно, наш гитариста је стручњак за економију баш онолико колико и за рокенрол! Његови рифови просто улазе свакоме у уши а new age текстови, замислите, пријају осим члановима бенда и самој критици!? Невиђено досад. Жао ми је стварно, али ми са њим имамо велике планове… хитови који се сада праве у његовој музичкој радионици ће још дуго одзвањати по нашим ушима а и деци ћемо поносно препричавати како је у ствари пропао рокенрол.
Пера Ложач | 05/09/2008 11:12
КРИСТАЛНО ЈАСНО, господине Катићу!!! Идеологији нема места у економији. Забога, па тек се ослободисмо марксизма и догми планске привреде, а ево нам нових догми турболиберализма. Ненененене, мозак укључи, уздаје се само у се и у своје кљусе, сумњај у све, не веруј никоме, промисли о свему. И никад, али НИКАД не лажи себе. Г. Катићу, само оштро и храбро, неолиберализам је на Западу умро, неће требати много да га утепамо и овде пре него што он утепа нас.
čovek sa severa | 05/09/2008 12:15
Mnogo puta do sada sam čuo da je Srbija tehnološko đubrište Evrope. Naime kod nas se uveliko prodaju izraubovani automobili, kamioni, mašine… Ali to i nije tako strašno, jer ukoliko preduzetnik može da zaradi na njima (pa još uz to nešto i izveze) to čak može biti i dobro. Ali mnogo veći problem Srbije je što je postala đubrište propalih ideologija, zašto je to tako, da li se uopšte možemo sa tim izboriti… to je već pitanje za recimo prof. Vladetu Jerotića, a ne gosp. Katića.
Бојан | 05/09/2008 12:46
Катићу, било би добро да све ове текстове мало редигујете и прилагодите и припремите водич за економски неупућене Србе. Да људи имају прилику да добију више информација и упознају се са суштином проблема прије него што им неолиберали отму некретнине и државу.
Има, има још Катића… | 05/09/2008 14:38
Кад си у материји струке (знање + посвећеност + морал) онда прича г. Катића постаје песма. Свака Вам част г. Катићу! Милина је читати Вас.
Gea | 05/09/2008 17:26
Vratite se u Srbiju , Gospodine Katic…! Glasacemo za Vas… Topli pozdrav.
slobodan | 05/09/2008 18:36
nema sumnje da je ovaj tekst mnogo argumentovaniji od onog danice popovic sto se tice cinjenice. o stilu da ne i govorimo.
student | 05/09/2008 20:08
Postovani g. Katicu, prvo, hvala Vam na odgovoru. A sad konkretno. Vi kazete: „Грађани и привреда Србије се задужују у еврима и сносе валутни ризик који не могу да сагледају… Прва мера коју држава могже да уведе је укидање задуживања у страној валути. Преношењем валутног ризика на банке, тамо где му је и место, смањила би се кредитна експанзија…“ Na to se moze odgovoriti da banke valutni rizik vec uzimaju u obzir jer one odredjuju da li ce kredit biti ili nece biti odobren i pod kojim uslovima, i u tu procenu je vec ukljucena nesposobnost gradjana da „sagledaju valutni rizik“. Valutni rizik za banke ni danas nije tajna jer se on ne moze prebaciti na gradjane bez posledica po same banke. Naravno, ni ponasanje banaka nije savrseno racionalno, ali to nas samo vraca na pocetak problema: teskoca u nalazenju nacina da se to ponasanje ucini racionalnijim.
Boyana Stone Levy | 06/09/2008 07:10
Mr.katich- A successfull person is one who can lay a firm foundation with the bricks ,that others trow at him or her,-pisalo je nekada davno u mojoj Rudolph Steiner school.
Vasha volja i zelja da pomognete rodu Srpskom,uvijek me podseca na gore navedeno.
To live the word a bit better place or redeem social condition-to ste vi.
Zlece van uspijeha u borbi sa vetrenjacma!
Dusan | 06/09/2008 08:40
@student
Lepo je sto se razmisljate, javljate se i zelite da diskutujete. Nije jasno kakve kredite imate u vidu u vasem odgovoru. Kod kredita sa deviznom klauzulom i garancijom u vidu hipoteke isl, banke ne snose nikakav valutni rizik. One se zaduzuju u jednoj valuti, u toj valuti daju kredit i istu valutu potrazuju od poverenika. Ako, zbog kraha precenjenog dinara, poverenik nije u stanju da svojim dinarskim prihodima (tu je valutni rizik) pokrije potrazivanje u valuti kredita, oduzima mu se garancija. Jednini rizik koji banke snose je rizik hipotekarne kriza, koja bi mogla malo da im okrnji profit, jer ne bi dobile pocetnu vrednost oduzete imovine. Nadam se da je ovo jasnije, jer G Katic ocigledno podrazumeva vise nego sto vi razumete.
Небојша Катић | 06/09/2008 09:53
За студента – Банка одобрава кредит полазећи од тога да ли је у стању да обезбеди ваљану хипотеку и да се уклопи у пропис НБС који таржи да висина отплате не прелази одређени проценат месечних примања дужника у тренутку одобравања кредита. Када би за кредите исте врсте увек постојала и динарска и девизна понуда, тада би се из разлике у висини каматних стопа могао израчунати валутни ризик који банка калкулише. Можда би Вам помогло да прочитате мој чланке “Морални хазард” ако га нађете на мрежи. Ту сам покушао да објасним логику коју банке следе. _______ Хвала свима за коментаре.
pravi zaverenik | 07/09/2008 07:59
Nesto nisam do sada procitao nista na temu da banka trazi valjanu hipoteku. Pa kad je pronadje, onda ide prica iz mog predhodnog komentara.
Bane | 08/09/2008 06:26
Nacionalizovanjem (to je upravo suprotno od onoga sto je uradjeno sa 4 banke 2000 u Srbiji) dva velika kreditora, Fanny Mae i Freddy Mac, zabijen je glogov kolac neoliberalnoj ekonomiji u Americi a posledicno i sire. Da li ce talas dopreti do srpske vlasti ostaje da se vidi, mada nisam optimista u tom pogledu.
student | 08/09/2008 19:25
„Jedini rizik koji banke snose je rizik hipotekarne kriza, koja bi mogla malo da im okrnji profit, jer ne bi dobile pocetnu vrednost oduzete imovine.“ Hipotekarna kriza moze da napravi mnogo vise stete osim krnjenja profita banaka. Da nije tako ne bismo ni diskutovali o tome da li su gradjani prezaduzeni.
ljubica ljubica | 16/09/2008 21:14
Ne razumem se u ekonomiju, ali pokusavam da shvatim logiku na kojoj pocivaju zapadni pa i nasi bankarski sistemi. Posto banke svojim klijentima odobravaju kredite uz manje ili vece kamate, obezbedjujuci sebe hipotekom koja se stavlja na imovinu duznika-klijenata, onda je za ocekivati da ce klijenti grcati i strahovati celog zivota kako da otplate rate kredita, ili ce u slucaju krize izgubiti sve – kao sto je to sada masovno slucaj sa americkim gradjanima koji preko noci postaju beskucnici. Na kraju pocinju da propadaju i banke-krvopije, posto vise nemaju ovaca za sisanje. Meni to bankarsko poslovanje lici na veliku prevaru i poseban oblik robovlasnistva. Sekspir nas je genijalno opomenuo, shvativsi mentalitet mletackih trgovaca : Nemoj biti ni duznik niti poverilac. Molim vas, g-dine Katicu da prokomentarisete ovo moje razmisljanje.
Optimistične ekonomiste nalik profesorci slušamo već godinama,ali ih realan život pa i frizirani statistički podaci konstantno demantuju.Ali kao što gospodin Nebojša kaže oni ni za milimetar ne odstupaj od svoje doktrine,i to na kraju plaćaju svi građani ove države.
Za Dejana – Naravno, niko mi nikada od neoliberalnih ekonomista nije dao za pravo. To međutim nije previše bitno. Nema potrebe da se bilo čije samoljublje hrani, pa ni moje. Problem je što traumatično iskustvo poslednjih šest godina nije ni za jotu promenilo dominantnu doktrinu u Srbiju. Na sceni su i dalje iste, promašene teze koje promovišu isti ljudi. Hvala na komentaru.
„Konačno, profesorka iznosi tezu da g. Katić već nekoliko puta iznosi kataklizmična predskazanja, da bi se onda ogradio kako su to samo hipoteze (Misterija privrednog rasta, 30. oktobra 2007. godine).“ A onda su predskazanja i hipoteze postale realnost . Kolika je samo bezobzirnost i bahatost, nekritičnost i samoljublje naših neoliberalnih ekonomista. Da li Vam je bar neko od njih priznao da ste bili u pravu? Hvala.