U sklopu sedme (poslednje) revizije stand-by aranžmana, misija Međunarodnog monetarnog fonda je u februaru okončala razgovore sa srpskim zvaničnicima. Ako su medijski izveštaji korektan odraz onoga što se tih dana događalo, može se zaključiti da je MMF u Srbiji veoma popularan.
Vlada Srbije, kao i većina savetodavaca, oduševljeni su saradnjom sa MMF-om, tim više što će MMF poslužiti i kao izgovor za seriju nepopularnih mera koje tek slede. Prevladava verovanje da je MMF glas razuma i bolji čuvar interesa Srbije nego što je to njena vlada. Ako se budu poštovali mudri saveti MMF-a, domaća ekonomija bi mogla brže izaći iz krize. Od MMF-a se očekuje i da spreči uobičajeno predizborno finansijsko šenlučenje o trošku domaćih poreskih obveznika i na račun budućnosti. Čini se i da su sindikati skloniji da više veruju strancima iz MMF-a nego bilo kom domaćem zvaničniku. U Srbiji, argumenti koji se izgovaraju na engleskom jeziku uvek imaju veću šansu da budu prihvaćeni.
Pođimo od kraja. Isključivo zahvaljući MMF-u i stand-by aranžmanu sa njim, zaustavljeno je bekstvo kapitala iz Srbije krajem 2008. godine i izbegnut je slom finansijskog sistema koji je bio pred vratima. I danas, zahvaljući MMF-u, krhotine ekonomskog sistema još uvek nisu sasvim rasute. Starateljstvo MMF-a može ohrabriti strance da dođu u Srbiju, ili da bar iz nje ne beže.
Ako umesto od kraja krenemo od početka, uloga MMF-a izgleda bitno drugačije.
Put Srbije u ekonomski sunovrat započeo je ubrzo posle oktobarskih promena. To je put koji je MMF sistematski inspirisao i ohrabrivao, isto onako kako je to radio svuda gde je imao pristup i gde je mogao da utiče na ekonomsku politiku. Pod uticajem MMF-a i domaćih liberalnih ekonomista, a sledeći mantru privatizacija – liberalizacija – deregulacija, Srbija je prihvatila model kojim je sistem doveden na rub ekonomske propasti.
MMF je svojim javnim saopštenjima godinama podržavao domaću ekonomsku politiku, pogotovo pogubnu monetarnu politiku Narodne banke. U tim hvalospevima je zanemarivano da su i inflacija i realne kamatne stope bile godinama najveće u Evropi i da su upravo monetarna politika i politika precenjenog dinara bile generatori razaranja trgovinskog bilansa i magnet za špekulativni kapital.
MMF nije imao krupnih primedbi ni na skandaloznu poresku politiku koja je sistematski krojena u interesu najbogatijih i najmoćnijih kompanija, banaka i pojedinaca. MMF-u je jedino i uvek smetalo trošenje države, dok je uglavnom ignorisao fundamentalni uzrok domaćih ekonomskih muka – rast privatne potrošnje finansiran zaduživanjem privrede i građana.
Paradoksalno je s druge strane, da se i pored toga najbolje analize domaće ekonomije mogu naći baš u opsežnim analitičkim papirima MMF-a. U njima jeste bilo zabrinutosti za ekonomske procese, bilo je i ukazivanja na rizike sa kojima se Srbija suočava, ali sve to, uvek sa velikim, prevelikim zakašnjenjem. Osim toga, i ta okasnela zabrinutost iskazivana je sa dovoljno rezerve, pa se mogla tumačiti kako se kome dopada.
Istovremeno, iako su bile svima dostupne, MMF-ove analize nisu bile predmet javne diskusije na ekonomskoj sceni Srbije. Nije učinjeno ništa da se i ta oprezna upozorenja predoče srpskoj javnosti. Sticao se utisak da nema ozbiljnih primedbi u vezi sa domaćom ekonomskom politikom. Par usamljenih glasova se ne računa.
MMF je efektivno, saučesnik u ekonomskoj propasti Srbije, a činjenica da je danas i njena ključna tačka oslonca, ne može promeniti tu fundamentalnu činjenicu. Da li je reč o ideološkom slepilu MMF-a, ili o dobrim namerama a lošem sticaju okolnosti, ili o razrađenom i uvežbanom scenariju, sasvim je svejedno. Srbija je potonula u dužničko ropstvo, MMF je njena sudbina i ne vidi se kako bi taj odnos mogao biti promenjen.
Važno je razumeti da MMF nije razvojna institucija i da nema obavezu da brine o prosperitetu i interesima Srbije. Građani na izborima ne glasaju za MMF, niti je MMF prisilio Srbiju na saradnju. Srbija je sama tražila pomoć i novac MMF-a i taj svoj tragični poraz čak proglasila činom velike mudrosti.
Cilj MMF-a je uvek isti – bitno je očuvati stabilnost finansijskog sistema i njegov kapacitet da vraća inostrane dugove. MMF je, suštinski, predstavnik kluba poverilaca i njihovih interesa, i tu je početak i kraj njegove uloge. Ohrabrivanje rasprodaje državne imovine je mera kojom se taj cilj sigurnije ostvaruje, ali se njime nameće i neoliberalni ekonomski obrazac. Na kom nivou plata ili penzija, ili na kom nivou bede će Srbija dugove vraćati, nije problem MMF-a. Nema sumnje da je to lakše uraditi na nivou niskih ličnih primanja i niske budžetske potrošnje, pa je fokusiranost MMF-a na ograničenje plata i penzija apsolutno razumljiva.
Iako je teza o krivici ili „krivici“ MMF-a samo akademska tema, njeno otvaranje može poslužiti da se mesto i uloga MMF problematizuju, ili bar objektiviziraju. To je istovremeno i tužna ilustracija problema nekompetentnosti, dezorijentacije i servilnosti, i ona otvara pitanja o stanju nacije kojoj je kontinuirano starateljstvo u svim oblastima, izgleda, neophodno. I na kraju, nije MMF proćerdao kredite i prihode od prodaje državne imovine, to je učinila Srbija sama, bez pomoći i pri čistoj svesti. Dug je stigao na naplatu, a sa njim i diskretni i civilizovani uterivač dugova.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
За Марка Бојковића – Претпостављам да ММФ мисли да је динар прејак и да би НБС, бранећи динар, могла изгубити више девизних резерви но што је то здраво, а девизне дугове треба враћати. Долазе тешка времена, ризици расту, инвеститори су све нервознији, па се повлачење капитала може појачати. Могуће је и да се ММФ уротио против владе, па жели дестабилизацијом курса да помогне опозицији. Чини се да је то имплицитна порука необичне изјаве српске гувернерке. Хвала на коментару.
Поштовани господине Катићу, да ли бисте могли да одговорите на моју, као и на запитаност гувернерке Народне банке Србије, а у вези са тиме из којих разлога ММФ тражи да НБС омогући веће дневне флуктуације девизног курса? Унапред се захваљујем на одговору.
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/tabakovic-nbs-ce-i-dalje-odrzavati-stabilnost-kursa/j3cerer
Od 2005 kada sam se bavio istrazivanjem o velikoj azijskoj krizi iz 1997, 1998 bio sam potpuno siguran da MMF sa svojim fiskalnim politikama ne moze da bude odgovor.
U Srbiji se kada se govori o strukturnoj ne prilagodjenosti uvek zaboravlja (a to je cini mi se slucaj i na globalnom nivou) da je zapravo problem u STRUKTURI PROIZVODNJE I POTROSNJE ENERGIJE, preraspodeli dodate vrednosti (isljucivo profitom- novcanim- gonjena neolibearlna paradigma), restruktuiranju koriscenja resursa i da se upravo tu krije tajna globalnog kraha trenutnog privredno- finansijskog sistema.
Sa ovakom ne podnosljivom strukturom/ na fosilnim gorivima baziranom ekonomijom (Srbija ima samo na tecnim hidrokarbonatima oko 2 milijarde dolara godisnje) ne moguce je uz koeficijente transformacije KJ energije u EUR drustvenog proizvoda dostici ikakvu prilagodjenost IKADA.
Za ovakvu ovisnost o uvoznoj i prljavoj energiju mozemo optuzivati energetski lobi, medjunarodne korporacije i domace energetske i ekonomske vlasti koje ovu energetsku bedu koja vlada kod nas uopste ne prepoznaju kao problem i STVARNU STRUKTURNU NEPRILAGODJENOST SRPSKOG DRUSTVA I EKONOMIJE.
JEDINI odgovor je maksimalizacija ustede energije, smanjivanje drumskog saobracaja, preraspodela drustvenog bogatstva, odvajanje nacionalnog dohodka od konzumacije resursa (KOLUBARA, BOR, SMEDEREVO i druge resursno intenzivne grane).
Drustvo koje je u reziji Svetske Banke i MMF okrenuto iskljucivo servisiranju dugova nema nikakvu perspektivu.
ZELENA ekonomija naravno nije dovoljan uslov…jer ukoliko razvoj nije usmeren ka sirokom osnazivanju siromasnih slojeva drustva nista ne vredi sto ce mo poboljsati drustveni proizvod…nsai politicari se igraju slepom verom u strane investicije, a jasno je da ne postoji nuzna veza izmedju smanjenja siromastva i dolara inveticija, jer je u Srbiji stvoren sistem koji ne stiti gradjane od podivljalog neoliberalizma.
Za Miroslava – MMF kreditira države koje imaju platnobilansne probleme, a sestrinska institucija, Svetska banka, vrši funkciju razvojnog kreditiranja. Sistem je tako koncipiran posle rata. Kurioziteta radi, danas je Kina veći kreditor zemalja u razvoju, nego Svetska banka. Hvala na komentaru.
Još od početka rada MMF, davne 1947. godine, sloma međunarodnog monetarnog sistema u Breton Vudsu, pa i nakon toga, ciljevi rada MMF su bili privredni rast, zaposlenost, obezbjeđivanje međunarodnih plaćanja…Navodno uloga MMF je u odobravanju raznih vidova kredita zemljama koje imaju platnobilansne poteškoće i neravnoteže. Međutim, u stvarnosti, MMF odobrava kredite, malim i nerazvijenim zemljama u vrijeme ekonomske krize, kada iste imaju značajan budžetski deficit. Navodno, razlog tome je sprečavanje fiskalnih šokova u tim zemljama. Istina, bila kriza ili ne bila, ove zemlje imaju platnobilansne probleme. A pravi interes postojanja MMF je očuvanje postojećeg ekonomskog poretka, a njega čine velike i razvijene zemlje. Naime, u periodu ekonomske krize, globalnih razmjera, cilj odobravanja kredita nerazvijenim zemljama, koje su zavisne od uvoza (finansiranje njihovog budzetskog deficita) je podsticanje tražnje za prozvodima i uslugama razvijenih zemalja. Nerazvijene zemlje imaju 20 kvartala da se „prilagode“ i vrate pozajmljeni novac, s kamatom, koja i nije baš zanemarljiva. Postavlja se pitanje zašto se ovi krediti MMF ne odobravaju malim i nerazvijenim zemljama, kad nema ekonomske krize, kada je njihov budžet uravnotežen ili čak kada imaju budžetski suficit? Tad bi značajan dio ovih sredstava mogao poslužiti za investicije, umjesto da ide u običnu potrošnju iz uvoza. Jer, istina, bila kriza ili ne bila, ove zemlje imaju platnobilansne probleme.
Za Milana – Mislim da kriza u Srbiji nije došla do dna, a kada dođe, izlazak će trajati veoma dugo. Više od ovoga bi bilo muka čitati. Kao i obično, nadam se da grešim. Hvala na komentaru.
Pozdrav , gore ste u jenom komentaru naveli da je vrlo moguc pesimistican scenarijo. Pa bi me interesovalo koliko bi mogla situacija da bude losa u blizoj buducnosti, mi preko domacih medija nemao informacije, sopinuje se, prosto smo u nekom informativnom vrtlogu.
Gledao sam pre mesec dana emisiju na RTS gde ste i Vi bili sa onim labusom zagovoracemevra. Taj covek je unistoovu zemlju i ponovo se vraca na mesto zlocina. On je osnivac i ralizator tzv. Kriznih stabova, posle 5.oktobra, prekotih obmanjivackih stabova skinuli su nekoliko desetina hiljlada kadrova iz firmi sirom Srbije, sto je i dovelo do prvog sloma ekonomije koje traje i danas.Zalosno je da se on vraca u politicki zivot i predstavlja se za ekonomskog eksperta iako nije zavrsio ekonomski fakultet niti mu je bila specijalnost ekonomija. Uvek je bio mediokritetski cinovnik tadasnje savezne vlade jugoslavije. Cudnio vreme sve idemo u krug, narod slabo pamti kko je doveo do ove lose sitacije!
Pozdrav za cenjenog gospodina Katica!
Za Vladu – Bojim se da situacija u Srbiji nije manje loša nego ona u Hrvatskoj. Reč je o sličnim ekonomskim politikama i sličnim ishodima. U Srbiji je BDP pao manje, ali i prema toj cifri, a i prema njenom značaju imam rezerve ( o tome sam ranije pisao). Pad zaposlenosti u Srbiji je spektakularan i to je daleko važniji podatak od pada BDP-a. Činjenica da pad BDP-a to ne reflektuje, više nego zbunjuje.
Nije sporno da bi se u Srbiji (na prelomu 2008-2009.) dogodila Argentina, da MMF nije intervenisao. Hvala na komentaru.
Kao jedan nacin analize uloge MMF u Srbiji dobro je uporediti Srbiju sa Hrvatskom.
Srbija je imala MMF a Hrvatska nije.
Moje je misljenje je da je da situacija u Srbiji manje losa nego u Hrvatsko uprvao zbog MMFa.
Srpska monetarna politika je bila losa ali Hrvatska je katastrofalna.
Da li se Vi gospodine Katicu slazete sa tom konstatacijom?
Колико ја видим “нема ‘леба без мотике“. Поздрав Небојши и пуно успеха у раду
Za Alexa – Hvala i Vama na lepim rečima.
Za Dragana – Proces još nije završen, ali je pri kraju. Na sceni je sada novi proces – eksproprijacija eksproprijatora. Imovina domaćih tajkuna, očekivano (videti https://nkatic.wordpress.com/2009/01/01/zli-duh-2009/ ) sada prelazi u strane ruke. Hvala na trudu.
Nebojša samo da vas pozdravim i izrazim zadovoljstvo što ste opet sa nama. Odlična analiza – naravno.
Da li smatrate da je prvobitna akumulacija kapitala
u Srbiji završena?
Pozdrav,
Dragan
Slazem se, ali takodje, koliko vidim, alternativa i ne postoji, upravo zbog neefikasnosti celog sistema. Koristiili kamatne stope ili kurs, u istom smo problemu.
Za sta god ‘targetirali’ inflaciju ne pise nam se dobro jer su problemi duboki i neresivi na kraci rok i resavaju su deevroizacijom i sistemskim promenama.
Mislio sam ako znate za iskustvo neke zemlje koja je primenila drugaciju taktiku kontrolisanja inflacija sa boljim rezultatima.
Hvala na odgovorima.
Milos
Za Miloša – Politika monetarnog sidra nije loše rešenje, ali samo za države koje imaju održivi trgovinski suficit. Kina vodi politiku koja podseća na monetarno sidro, ali strogo vodi računa da juan nikada ne bude precenjen. Problem srpske monetarne politike je u tome što se oslanja na tehnike koje sebi mogu dopustiti zemlje sa razvijenim finansijskim i pravnim sistemom. Monetarno targetiranje i repo operacije daju loše rezultate u državama kakva je Srbija. O ovim problemima sam više pisao u https://nkatic.wordpress.com/2008/10/21/nemoguce-trojstvo-u-krizi-koje-nema/ i https://nkatic.wordpress.com/2009/05/12/ponavljaci-monetarne-istorije/. Hvala Vam na trudu i komentaru.
Nebojsa,
hvala na odgovoru.
Sto se tice „monetarnog sidra“ mozda moje pitanje nije bilo dovoljno jasno, izvinjavam se.
Sta bi bilo bolje resenje za ciljanje inflacije, kao zamena postojecoj politici NBS-a „monetarnog sidra“? Koje su alternative koje bi NBS trebalo da razmotri? Da li postoje iskustva drugih zemalja koje bismo mogli da primenimo?
Dakle, da li postoji neki srednjerocni bolji nacin osim kroz efektivno uticanje na kurs na ovaj ili onaj nacin (MDT, zaduzivanje drzave u EUR, prodaja Maxija, itd?)?
Sto se dugorocne strategije tice, apsolutno se slazem. Procitao sam Spenserov izvestaj koji ukazuje na problematiku razvijanja malih zemalja, kao smo mi, a i dalje pratim sta objavljuju na svom sajtu.
Ne postoji jedinstveno resenje koji svi mogu primeniti, ali treba ‘slusati i delovati’, a to moze biti prednost male zemlje, jer je za takve promene potrebno manje novca i vremena.
Lakse bi, barem teoretski, trebalo sprovesti reformu pravosudja, obrazovanja, administracije i ostalo jer je apsolutni broj stanovnista a i zaposlenih manji.
Sto se tice dijaspore, moja bi ideja bila da ako zele da pomognu svoj grad ili naselje odakle su dosla, mogu investirati u lokalne fondove koji bi investirale u krajeve odakle su dosli, dakle umesto ogromnih kuca u kojima zive dvoje ljudi sa sve labudovima i lavovima na kapiji, mogu pomoci da se napravi skola ili jos bolje put ili neki drugi infrastrukturni projekat, time bi finansirali svoju zajednicu odakle dolaze i za koju su vezani, a ne neposredno dodavati ulje na vatru uvozu kao sto ste opisali u jednom tekstu, saljuci doznake kojima se kupuje strana roba.
Ja sam bio licno u situaciji kada sam kao mali privrednik uzimao nepovoljne kredite indexirane u EUR, ispostavljao fakture u EUR po kursu NBS, dok za sve to vreme slusamo kako nijedna banka nije u Srbiji propala, najvise su plate, a bankarstvu se svelo na ukucavanje cifara u EXCEL i prebacivanja svih mogucih rizika na samog korisnika.
U jednom od vasih clanaka se javio i bankar koji se zalio da dobiti uopste nisu toliki.
Dakle, imate situaciju koja kaze da oni takoreci gube (tj ne zaradjuju koliko su mislili da ce moci), drzava koja trosi mnogo para da bi povukla novac (kao i da dobar deo novca „spava“), privreda i gradjani placaju ogromne kamate. Sve mi se cini da je ovo je jedan svojevrsni umesto win-win; „lose-lose-lose-lose“ scenario gde sve cetiri strane gube.
Milos
Господине Катићу,
слажем се у потпуности са Вашим постом изнад. Одбрана евра од динара је један од обавезних корака који се мора предузети како бисмо почели водити развојну економску политику.
Такође се слажем, мада се раније нисам био залагао за то, да треба ограничити улазак шпекулативног капитала.
Али такође треба да водимо рестрикивну фискалну политику и лабаву монетарну, како бисмо оставили простор привреди да се јефтино финансира, а смањили потрошњу.
Можда можете, ако имате времена и воље, прочитати следећи текст:
http://www.slobodnamisao.net/article.284.news.html
Za Miloša – Tema je komplikovana, a neki odgovori su rasuti po tekstovima koje sam pisao. Pogledajte npr. tekst iz 2006. https://nkatic.wordpress.com/2006/09/11/dekonstrukcija-ekonomija-fraze-ko-se-n/
Odgovoriću Vam sažeto. Žao mi je što ne mogu sve ovo duže obrazlagati.
Srbija je uvozno zavisna delom jer je nerazvijena, ali je njena zavisnost višestruko povećana upravo pogrešnom monetarnom politikom.
Zemlja u razvoju mora imati svoju valutu jer joj to daje fleksibilnost koju gubi usvajanjem tuđe valute. Iako to nije ugodno, valuta mora biti blago, ali sistematski potcenjena i taj proces mora trajati bar deceniju, dve. Time će se destimulisati uvoz i dati impuls izvozu. Ovo ne ide preko noći kada je izvoz u pitanju, ali kod uvoza efekat je relativno brz.
Zemlja u razvoju sebi ne može dozvoliti luksuz da troši preko mogućnosti, a potcenjeni kurs obara potrošnju. Pored toga, monetarna politika ne bi smela da podstiče privatnu potrošnju kroz gotovinske kredite i zato se zalažem za njihovo ukidanje. Ovo ukidanje ostavlja sredstva privredi.
Zalažem se i za kapitalnu kontrolu, jer Srbiji ne treba novac koji ulazi da bi podsticao potrošnju i u tom procesu kamate dovodio na sumanuti nivo i istovremeno podsticao inflaciju. Za stvarne razvojne potrebe Srbija ima dovoljno izvora u domaćoj štednji, u doznakama emigranta i u direktnim investicijama koje u Srbiju ulaze. Problem je mnogo više u nedostatku ekonomske razvojne politike, nego u nedostatku novca. I konačno, razvoj nije brz proces i ne ide bez žrtvovanja potrošnje u tom periodu. To svi uspešni modeli jasno pokazuju. Hvala na komentaru.
Postovani Nebojsa,
zadovoljstvo Vas je citati i dodatno uciti.
Pomenuli ste da je strategija monetarne politike vezivanja inflacije za kurs evra „monetarno sidro“ („Dve godine krize, ili kraj početka – III deo – Inflacija i politika cena“, „DINAR ILI EVRO, PITANJE JE SAD“, „DOBRI I LOŠI MOMCI EKONOMSKE POLITIKE“, „Fetis deviznog trzista“, kao i „Olovno monetarno sidro“) velika greska u cemu se slazem, ali…
Koju biste alternativu preporucili i da li postoje iskustva drugih zemalja koja bi se primenila i dala bolje rezultate imajuci u vidu da smo zavisnici od uvoza a da to nije deevroizacija (dvovalutna sizofrenija) koja ipak, kao strategija, traje duze. Dakle, neka srednjerocna strategija?
Veliki pozdrav,
Milos
Za Ivu – Nažalost, nijedan realistični scenario koji vidim ne ohrabruje. Ako bih Vam to eksplicirao, bila bi muka čitati. Nadajmo se da grešim i da je u pitanju samo moj pesimizam.
Hvala na javljanju.
Poštovani Nebojša!
Jako me je obradovao Vaš tekst posle duže pauze. Inače pratila sam Vas još iz Energoprojektovih novina davnih dana. Delim uverenje o proćerdanih deset godina, o sudbini koju smo predali u tudje ruke i ne znam kada, kako i da li cemo moci da vladamo svojim zivotima. Kako vidite najbolji moguci scenario u konkretnim uslovima?
Cini mi se da su uterivaci dugova doneli jos jednu od divnih ideja da zastite svoje interese a nas premijer je samo to izneo u javnost bez trunke srama, a odnosi se na predlog da se napravi odlaganje kreditnih dugova gradjana Srbije prema komercijalnim bankama sto ce biti pokriveno naravno iz budzeta RS(tj od poreskih obveznika) ili ti istih duznika samo na zaobilazni nacin. Nije vlada predlozila otpis kamata na poreske obaveze i obaveze prema javnim preduzecima ali za uterivace ce se naci, ipak njihove kamate su malo manje u odnosu na drzavne, cista ekonomija zna vlast gde moze da zaradi a svi da budu srecni.
Za Vladimira Dž – Kada je austrijska škola u pitanju, prema njoj imam isti odnos kako i prema svim „školama“. Sve škole su deo ekonomske istorije, nijedna nije besmislena, ali ni jedna ne može dati unverzalni odgovor na ekonomsku stvarnost koja je predinamična i stohastična. Uzgred, austrijska škola je bila vrlo skeptična prema ekonomskom modeliranju i u toj skepsi je dobrim delom u pravu. Za moj ukus, previše su verovali tržištu, i previše su koketirali sa ideologijom. Hajekov „The Road to Serfdom“ npr. klasičan je ideološki traktat. Naravno, moj odnos prema austrijskoj školi govori više o meni, nego o njima.
Pogledaću link koji ste mi poslali, čim ugrabim malo vremena. Hvala na trudu.
Gosp Katiću,
U zadnjih 10 godina pratim Lew Rockwell Show na internetu, čiji voditelj je osnivač i dugogodišnji predsednik Ludwig von Mises Institute u Auburn, Alabama. Verovatno ste se već susretali sa pogledima ove “Austrijske škole ekonomije” pa me interesuju vaše mišljenje o njihovim pogledima na ekonomiju.
Takođe bi vas uputio na sjajne tekstove Gosp Radivoja Ognjanovića koji je u 5 tekstova dao “austrijski pogled” na aktuelnu ekonomsku krizu – redak tekst na srpkom o krizi iz ove perspektive.
http://www.slobodanjovanovic.org/author/radivojeognjanovic/
Tekstovi su hronološki poređani, gornji je poslednji objavljen. Preporučujem čitanje od donjeg.
Pozdrav
Obzirom da je prethodni post star preko dva meseca, pomislio sam da je na delu: „muk je jedini intelektualni odgovor ako se želi izbeći samoponiženje“, iz teksta „Dve godine krize, ili kraj početka (IX deo – Kraj pre kraja, ili koplje u trnje)“.
Drago mi je da nije tako.
Pozdrav
Za Dejana – Imam i pročitao sam Perkinsovu knjigu, ali me nažalost nije impresionirala. Meni se učinilo da je knjiga pisana mnogo više na bazi novinskih članaka, a da je jako malo insajderskih informacija. Najveći deo knjige je posvećen događajima u kojima on nije imao nikakvu ulogu. Nedostatak informacija iz prve ruke je najveća slabost knjige, a trebalo je da bude njena najveća snaga. S druge strane, ostale stvari o kojima piše su mnogo bolje analizirane u drugim izvorima. Uzgred, Perkins ne piše o MMF-u.
Jedina relevantna, insajderska informacija koje se sećam je vezana za izgradnju i finansiranje infrastrukture. Kod planiranja infrastrukturnih objekata, sistematski se precenjuju efekti izgradjenih objekata, kako bi se stimulisalo što veće zaduživanje. Naravno, tako uzetim kreditima se finansiraju inostrane firme koje izvode radove. Hvala na komentaru.
Ne znam zašto, ali čitajući ovaj članak setih se John Perkins-a.
http://en.wikipedia.org/wiki/Confessions_of_an_Economic_Hit_Man
Pretpostavljam da vam je poznat? Zanima me šta mislite o onome što je izneo u svojoj knjizi „Confessions of an Economic Hit Man“ ako ste eventualno čitali knjigi li njen pregled?
Pitanje svih pitanja je, kako zaustaviti propast ekonomije u ovako teškim i nemilosrdnim vremenima. Očevidno da smo doživeli totalni fijasko po pitanju tranzicije iz jednog planskog samoupravnog sistema u liberalni kapitalizam. Stratezi ovakvog projekta nisu dorasli ovom istorijskom izazovu. U budućnosti ove zamlje pamtiće se jedna desetogodišnja golgota u koju su nas uveli istorijski neodgovorni ljudi koji ne prihvataju odgovornost prema onima koji treba da žive u ovoj i ovakvoj zemlji. Ako je svakom mirna savest onda je ovo namerno pušteno niz vodu, koji nas sasvim sigurno uvlači u vrtlog haosa. Što se tiče MMF tu su stvari ktistalno jasne. Narod lepo kaže: „tuđa ruka svrab nečeše“.