Budžeti velikog broja država su na ivici pucanja, a javni dugovi (kumulirani budžetski deficiti) rastu velikom brzinom i ulaze u zonu neodrživog. Svetska ekonomska kriza je dodatno pogoršala ove procese, prevaljujući troškove sanacije banaka i privatnog sektora na već preopterećene budžete.
Iz ove opasne situacije države pokušavaju da se izvuku pre svega smanjvanjem javne potrošnje. Druga logična mera u cilju popune budžeta bi bila povećanje poreza, ali se ona ili odlaže, ili krajnje stidljivo primenjuje. Recesija nije idealan ambijent za povećavanje poreza, ali za ovaj korak nikada i nikakav ambijent nije dobar. Niske poreske stope su odavno postale mantra i pretvorile se u aksiom nove ekonomije.
Poreska revolucija, ili kontrarevolucija, već kako ko voli, započela je krajem sedamdestih godina, da bi svoju punu afirmaciju dobila u vreme Reganove administracije. Njena doktrinarna osnova je vezana za tzv. supply-side školu. Doktrina propagira snižavanje poreza i ublažavanje njihove progresivnosti, obrazlažući to očekivanjem da će i privreda i građani tada biti motivisani da više rade i investiraju. Tako će prihodi i profiti rasti, a time i osnovica za oporezivanje. U konačnom ishodu, niži porezi primenjeni na veću osnovicu povećaće budžetske prihode.
U skladu sa ovom logikom, Reganova administracija je smanjila poreske stope, pogotovo za najbogatije, ali je budžetski deficit SAD, umesto da pada, ubrzano počeo da raste. Najavljivani efekat se nikada nije materijalizovao, stvarnost se narugala besmislenoj teoriji, ali je politika niskih poreza opstala i traje do danas. Argumentacija je sada promenjena, akcenti su manje na ekonomskim vrlinama niskih poreza a više na nužnosti izazvanoj globalizacijom. Ako država ne podiže poreze, preduzeća možda i neće proizvodnju izmestiti u one zemlje koje imaju povoljniju poresku politiku.
Politika niskih poreza odgovora samo bogatoj manjini, a njihov interes da se takva politika nastavi je delom logičan i razumljiv. Za taj segment društva nije previše bitno u kakvom će stanju biti školstvo, zdravstvo ili socijalna zaštita, na primer. Njihovi prihodi su dovoljno veliki da mogu plaćati privatno zdravstvo i školstvo uz obezbeđenu ugodnu starost. Može biti da za neke od njih nije previše bitno ni u kakvom je stanju društvo u celini, jer mnoge od svojih potreba mogu zadovoljiti i u inostranstvu (lečenje, školovanje dece itd.).
Paradoks je što niske poreze podržava i veliki broj građana koji takvom politikom samo gubi. Podržavajući politiku niskih poreza, glasajući za stranke koje na tome insistiraju, glasači nesvesno učestvuju u postupnoj destrukciji svih socijalnih funkcija države. Oni podržavaju proces sopstvenog marginalizovanja, ugrožavajući sadašnjost i budućnost – i svoju i svoje dece.
Ova politika neminovno vodi ka pojačanom raslojavanju i rastu socijalnih tenzija, ka padu kvaliteta života, ka porastu kriminala i svih vrsta ekstremizama koje sa tim idu. Posledice su pogotovo pogubne u tranzicionim državama u kojima novo-obogaćena elita retko pokazuje osećaj mere, ukusa ili socijalne odgovornosti. Srbija ili Rusija, na primer, tužna su ilustracija ovih fenomena.
Još opasnije, smanjivanje javne potrošnje može radikalizovati socijalno nezadovoljstvo i ugroziti funkcionisanje države. Istorija nas uči da su upravo slepilo i arogancija moći, njeno precenjivanje i preigravanje, u korenu svih revolucija i haosa koji uz to idu. (Aktuelna zbivanja na Bliskom istoku ili u Viskonsinu, snažno su povezana sa slepilom i arogancijom moći koja je uvek u korenu najvećih socijalnih zala.)
Gore pomenuti paradoks možda to i nije, jer je javno mnjenje oblikovano veštom i sistematskom propagandom. Interesi koji stoje iza politike niskih poreza su dovoljno moćni i imaju dovoljno sredstava da finansiraju medije i akademske institucije koje će promovisati ovu, u ekonomskom smislu, besmislenu doktrinu. Nije slučajno na primer, da ni u Srbiji akademska javnost „ne vidi ili ne razume“ u kojoj meri je domaća poreska politika nepravedna i antisocijalna.
Politika većih, progresivnih poreza i veće javne potrošnje podiže kvalitet života i donosi boljitak velikoj većini građana. Koristi ima i za bogatiju manjinu. Kako novac i trošenje (ipak) nisu jedini univerzum u kome se čovek kreće, ovakvom politikom na kraju, dobijaju i oni, životom u sigurnijem i harmoničnijem društvu. U takvom ambijentu i njihovo bogatstvo je bolje zaštićeno.
Skandinavska iskustva su odlična ilustracija ovih fenomena. Iako javna potrošnja u Danskoj ili Švedskoj, na primer, učestvuje sa preko 50% u bruto-domaćem proizvodu, javne finansije ovih država su zdrave, zahvaljujući poreskoj politici. Visoki porezi nisu oterali preduzeća iz ovih zemalja i njihove stope nezaposlenosti su među najnižim u razvijenom svetu. Teza po kojoj niske poreske stope vode visokoj zaposlenosti jednostavno ne stoji.
Kada poreski prihodi nisu dovoljni da uravnoteže budžet, javna potrošnja mora padati. Problem je što smanjivanje javne potrošnje nije jednostavan proces i retko dovodi do uravnoteživanja budžeta. Svet se promenio od vremena Adama Smita. Moderna država mora trošiti sve više kako bi održala civilizacijske standarde koje je uspostavila i kako bi odgovorila novim izazovima (infrastruktura, ekološka zaštita, organizovani kriminal, terorizam, npr.). I sve to u vremenima kada natalitet pada, a građani žive sve duže, „opterećujući“ penzione i zdravstvene fondove.
Naravno, zalaganje za veće, pre svega progresivne poreze, nije isto što i zalaganje za samoubilačku poresku politiku odiranja poreskih obveznika, ili za pretvaranja sitnih ljudskih zavisti u poresku odmazdu. Kao i sve u životu, i to je pitanje mere. Problem aktuelne poreske doktrine je što mere nema, što joj iskustvo ne daje za pravo i što bazira na gramzivosti koja vodi haosu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Država priprema poreze za frilencere. Postoje 2 modela pa se može birati. Porezi će se obračunavati kvartalno i modeli se mogu menjati kvartalno.
Za sada postoji samo radna verzija,
https://ufp.rs/tabela-sa-obracunima-poreza-od-2023-azuri/
Zašto sam ovo postavio,
U jednom modelu možete za samo 12600 dinara godišnje obezbediti zravstvenu knjižicu sebi i članovima pordice koji na to imaju pravo (supruzi i deca). Mislim da ovo nema nigde u svetu. Ovo je kritično važno za ljude koji ne žele robovati sistemu. Sada takoreći za DŽ možete da osigurate zdravstveno sve svoje i opušteno živite.
Predlog sa 2 modela i mogućnošću njihovog miksa je fantastičan, ja da se nešto pitam ništa ne bi dirao. Ovo je bolja varijanta nego da se nikakav porez ili doprinosi ne plaćaju.
Zaista bi bila tragedija da frilenseri ovo ne razumeju i krenu na proteste. Velika tragedija.
За Немирног – Управо пишем текст на тему ТТИП споразума, па ће то ускоро бити на блогу. Хвала на коментару.
Занимљива дешавања у последње време на релацији Брисел-Вашингтон:
http://money.cnn.com/2016/08/30/technology/apple-tax-eu-us-ireland/index.html?iid=hp-toplead-dom
Из овог чланка сазнајемо да су америчке велике компаније имале огромне пореске бенефиције упркос строгим европским законима. Мене искрено не изненађује, то је било јасно као дан. Ово такође покреће питање корупције у поменутим државама (и многим другим), али сумњам да ће европски тужиоци далеко стићи у погледу тога…
Француска и Немачка најављују одустајање од ТТИП споразума, “јер Америка нуди мрвице“. Пре ће бити да само покушавају да сачувају образ пред народом. Заиста треба бити нечовек па потписати такав анти-демократси, анти-људски акт.
Господине Катићу, да ли Ви имате нека сазнања о овој кризи у економским односима “западних савезника“, или је ово нешто што се дешава већ неко време? Сећам се да сте писали о рату валута између ЕУ и САД, да ли је ово само природни наставак тога?
Поздрав.
За Ивана К. – Бојим се да сте изгубили стрпљење и пропустили да прочитате наставак мог коментара који гласи:
„Ogroman, neproporcionalan deo državne mašinerije služi da zaštiti te i takve interese i da ih promoviše. Bogatima je neproporcionalno potrebnija zaštita, bilo da sistem čuva ta bogatstva od spoljnih ili unutrašnjih pretendenata. Bogati imaju neproporcionalno više mogućnosti da oblikuju sistem u kome žive, da ga prilagođavaju sebi i time neproporcionalno zarađuju.
Pametniji među bogatima (Bafet npr.) su shvatili da je zalaganje za progresivne poreze dobar način da se društvo pacifikuje, a socijalne tenzije smanje. Na drugoj strani, zbog neproporcionalnog političkog uticaja, bogati su sebi obezbedili da u stvarnosti plaćaju degresivne poreze. Istovremeno, oni imaju dovoljno para da plate neoliberalne profesorčiće da kukaju nad sudbinom sirotih bogataša.
U ekonomskom smislu, ogromni neoporezovani prihodi su imobilizacija bogatstva koje se ne može upotrebiti za kupovinu roba i usluga. Taj novac hrani berzanske špekulacije i ne služi ničemu drugom osim da se milijarderi međusobno takmiče i pokazuju.“
Када се прочита мој коментар у целости и када се прочита цео текст који је основ за коментаре, тада је моја позиција, надам се, јаснија. Она свакако није позив на диктатуру и отимачину од сиротих, незаштићених богаташа. Хвала на коментару.
Nebojsa Katic na 22/11/2012 u 10:23
– Ako govorimo o logici koja stoji iza progresivnog oporezivanja, ona ima svoju etičku, ekonomsku i političku dimenziju. U etičkom smislu, poreklo bogatstva je neproporcionalno sporno i neproporcionalno često napravljeno na prevari. Mnoga stara bogatstva koja i danas traju su napravljena na krvi, pljački, zločinu itd.. Ogroman broj nesposobnih uživa u bogatstvu koja su nasledili. I nova bogatstva, čak i ona koja izgledaju nesporno, (npr. Bil Gejts i Microsoft) su vrlo sporna kada se malo zagrebe ispod površine. I ispod tog bogatstva je manipulacija i neetičko ponašanje. (Uzgred, uprvo zbog toga ne koristim Windows). Dakle, bazna logika je da izmedju rada, dara, rizika i preduzimljivosti s jedne strane, i bogatstva s druge, nema previše proporcionalnosti.
Држава која овако резонује је држава без владавине права.
Ако држава сматра да су Гејтс, Рокфелер итд криви,
а) она би спроводила судске поступке на основу тога б) спровела би их у односу на сваки случај појединачно.
Овде се негира да је свако невин док се не докаже супротно. Правда се врши масовно, без обзира на појединачне случајеве. Доктринарно се претпоставља да је богатство једнако греху у прошлости. Све су то особине револуционарне државе.
Ја замерам томе пре свега из разлога логике:
1. Ваш чланак завршава речима о „pitanju mere.“ У име мере, предлажете радикалну политику.
2. Ако бих (силом) био постављен на месту диктатора, ја бих вероватно спроводио прогресивне порезе, бар неко време. То бих радио без објашњења. На питање зашто, одговорио бих „Зато!“ Не из хира, већ из обавезе према улози која ми је дата. Револуционарна држава или говори језиком дела, или показује фатално одсуство самосвести. Објашњења је само компромитују. Она брукају, уносе метеж, и сведоче о метежу. Нико се нити сећа нити занима који су били код нас аргументи у корист социјализма пре више деценија. Памте се дела. Лоша и добра.
Za Ganeta – MS je svoj položaj vlasnika dominantnog operativnog sistema koristio i koristi na brutalan način kako bi održao monopol. Npr. MS je potpuno potcenio značaj i potencijal Interneta. To je omogućilo da primat na tom segmentu ima Netscape. Odgovor MS je bio da svoj zakasneli Explorer uključi kao komponentu operativnog sistema Windowsa i da prisile korisnike da ga koriste. Npr. nemoguće je bilo da radite update sistema bez Explorera, MS je ucenjivao oduzimanjem licence firmama koje su htele da zamene Explorer Netscape Navigatorom. MS je plaćao klijentima Netscapa da pređu na Explorer, itd. itd..
MS je sistematski ubijao i firme koje su pravile programe za obradu teksta, tabela – mogao je da bira kada i koliko će informacija o novim verzijama operativnog sistema deliti proizvođačima softvera i tako ih usporavati i ubijati. Epilog je da više nema ni jedne kompanije koja može da konkuriše MS-u na tržištima koje MS želi da kontroliše (šta je npr. komercijalna alternativa za Office?)
U opticaju je dugo bila ideja da se MS razbije na dve odvojene firme – jednu koja je vlasnik operativnog sistema i drugu koja je vlasnik Offica. Naravno, MS lobi je bio jak i to se nije dogodilo. Hvala na komentaru.
Za g. Katića ako imate malo vremena,
Da Vas citiram „I nova bogatstva, čak i ona koja izgledaju nesporno, (npr. Bil Gejts i Microsoft) su vrlo sporna kada se malo zagrebe ispod površine. I ispod tog bogatstva je manipulacija i neetičko ponašanje. (Uzgred, uprvo zbog toga ne koristim Windows).“
E sad, kada bi ovo pojasnili…….. O kakvim se manipulacijama i neetičkom poašanju radi. Nadam se da imate na umu da nismo svi toliko duboko u ekonomskoj materiji, te otuda ovakvo pitanje. Iskreno verujem da svi koji su pročitali Vaš komentar žele pojašnjenje o čemu se sumnjivom radi po pitanju windowsa.
Svako snizavanje poreza je dobro doslo ali pitanje je qui bono?
Dusan pod komentarima,
U Rumuniji zaposleni u IT sektoru ne plaćaju porez. Znači da dobijaju bruto platu. Sve troškove za zdravstveno, penzijsko i ostale troškove koji se normalno odbijaju od bruto zarade plaća država.
http://www.zdnet.com/article/the-land-where-skilled-it-workers-dont-pay-tax-yes-it-really-exists/
„Indeed, since 2001 a string of Romanian tax laws have stipulated that a tax exemption — the standard rate of 16 percent is reduced to nil, and the [workers’] net salary is in effect 19 percent larger — applies to wages earned by employees engaged in ‘software development activities’,“ Jurubita told ZDNet.
Vlada Rumunije ima istu politiku kao i Vlada Srbije,
Otimacina i preraspodjela ili „uz najmanji trosak, najvise koristi“!
Prosjecni poslodavac Rumun i njegov zaposlenik nece imati nikakve koristi, stovise to im je teret. To je kontraproduktivno za domaci kapital.
http://www.tradingeconomics.com/romania/government-spending-to-gdp
neko mora puniti budzet.
Vlada otima npr zenama u tekstilnoj industriji da bi platila ovima u IT troskove ljecenja i sva „zagarantovana socijalna prava“. Preraspodjela, pljacka sromasnijih i lazni ekonomski napredak.
„Prema Lefer Centru, te politike su doprinele najvećem ekonomskom bumu u istoriji SAD-a. Više bogatstva je nastalo između 1982. i 2007., nego u prethodnih čak 200 godina.“
Ovo nema veze sa pamecu, takav je i cijeli placeni oglas.
http://www.business-review.eu/news/romania-records-5-6-percent-population-decrease-in-2015-112151
Sve ove koje gube stanovnistvo su na fiksnom kursu. Mislim da je stanje na terenu jos crnje.
Правоверничка похвала ниским порезима:
Nakon godina jadnog, malog rasta, rumunska vlada je odlučila da preispita svoju poreznu politiku. Krajem prošle godine, PDV je smanjen sa 24 na 20 posto, smanjen je porez na dohodak po odbitku, a smanjeni su i odbici od poreza na dobit firmama.
Promene su urodile plodom i to mnogo brže nego što se očekivalo. U prvom tromesečju, Rumunija je zabežila porast od 4,3 u odnosu na proteklu godinu. Analitičari su očekivali rast od 3,9 posto. Rumunija je stoga postala zemlja s jednom od najbrže rastućih ekonomija među zemljama EU. Predviđanja Evropske komisije su da će rumunska ekonomija ukupno biti druga rastuća, odmah iza Irske.
Rumunija je zabiežila i još jedan veliki rast, možda i najbitniji. To je znatno smanjenje stope nezaposlenosti, u maju je pala na 6,6 posto, dok je prosek zemalja evrozone 10,1 posto. (…)
Rumunska ekonomija zato u svakom smislu raste, a posebno je počeo da se razvija informatičko-tehnološki sektor u Bukureštu, on beleži strahoviti porast poslednjih godina. IT je doprineo 6,1 posto u BDP-u u prvom tromesečju ove godine. Do kraja godine očekuje se da će premašiti 10 posto. (…)
Rumunija je evropski odgovor na američku Silicijumsku dolinu.
http://www.blic.rs/vesti/svet/kako-je-rumunija-postala-drzava-sa-najbrze-rastucom-ekonomijom-u-eu-uradila-je-jednu/fsdhghz
Za Miroslava – Ako govorimo o logici koja stoji iza progresivnog oporezivanja, ona ima svoju etičku, ekonomsku i političku dimenziju. U etičkom smislu, poreklo bogatstva je neproporcionalno sporno i neproporcionalno često napravljeno na prevari. Mnoga stara bogatstva koja i danas traju su napravljena na krvi, pljački, zločinu itd.. Ogroman broj nesposobnih uživa u bogatstvu koja su nasledili. I nova bogatstva, čak i ona koja izgledaju nesporno, (npr. Bil Gejts i Microsoft) su vrlo sporna kada se malo zagrebe ispod površine. I ispod tog bogatstva je manipulacija i neetičko ponašanje. (Uzgred, uprvo zbog toga ne koristim Windows). Dakle, bazna logika je da izmedju rada, dara, rizika i preduzimljivosti s jedne strane, i bogatstva s druge, nema previše proporcionalnosti.
Ogroman, neproporcionalan deo državne mašinerije služi da zaštiti te i takve interese i da ih promoviše. Bogatima je neproporcionalno potrebnija zaštita, bilo da sistem čuva ta bogatstva od spoljnih ili unutrašnjih pretendenata. Bogati imaju neproporcionalno više mogućnosti da oblikuju sistem u kome žive, da ga prilagođavaju sebi i time neproporcionalno zarađuju.
Pametniji među bogatima (Bafet npr.) su shvatili da je zalaganje za progresivne poreze dobar način da se društvo pacifikuje, a socijalne tenzije smanje. Na drugoj strani, zbog neproporcionalnog političkog uticaja, bogati su sebi obezbedili da u stvarnosti plaćaju degresivne poreze. Istovremeno, oni imaju dovoljno para da plate neoliberalne profesorčiće da kukaju nad sudbinom sirotih bogataša.
U ekonomskom smislu, ogromni neoporezovani prihodi su imobilizacija bogatstva koje se ne može upotrebiti za kupovinu roba i usluga. Taj novac hrani berzanske špekulacije i ne služi ničemu drugom osim da se milijarderi međusobno takmiče i pokazuju.
Ja bih očekivao da se u Srbiji svi ovi fenomeni vide kristalno jasno. Hvala na komentaru.
Postovani voleo bih da mi objasnite opravdanost progresivnog oporezivanja. Ako postoji jednaka tzv flat poreska stopa opet onaj ko zaradjuje vise placa vise. Primer: 20% od milion $ je 200.000$ dok 20% od 10.000 iznosi 2.000. Pri tome sami ste napomenuli da bogati koriste privatno zdravstvo, obrazovanje i sl. Ja bih dodao da su javno zdravstvo, skolstvo, obdanista prevoz itd vec platili drugima kroz porez. Dakle oni i u sistemu jednake stope placaju vise a koriste manje drzavnih servisa. Time je zadovoljen i princip solidarnosti i redistribucije. Ako imate jedinstvenu poresku stopu motivisete ljude da zarade vise (samim tim i raste prihod drzave), ako imate progresivan porez ta motivacija se progresivno smanjuje. Meni to lici na kaznjavanje uspeha i ambicije. Nisu svi postali bogati kladeci se na propast hipotekarnih obveznica i „šortujući“ britansku Funtu. Napomenuo bih i da svet pre Regana nije bio isti kao danas. Sad je neuporedivo lakse ziveti u recimo Svajcarskoj ili Monaku i voditi poslove na suprotnoj strani sveta. Uostalom dvojica najbogatijih Švedjana zive u poreskom egzilu. Vlasnik IKEA u Britaniji a vlasnik, cini mi se, Tetrapacka u Svajcarskoj.
Unapred zahvaljujem na odgovoru!
Sa postovanjem!
Miroslav
Poštovani g.Katiću, skoro da ste sve dobro iznijeli. Smanjenje poreza ne može potaknuti toliko povećanje obrtaja roba i usluga da bi sa nižom stopom napunili budžet, nego će samo povećati zaradu najbogatijih.
U seminaru MMT-a sa temom deficita budžeta izrečena je teza da država dizanjem poreza u stvari traži više poslova i usluga za održavanje države. To je iz toga što kada država emitira novac, tada visoki porezi znače se mora prodati više robe i usluga državi da se oni plate. Država porezima povlači novac iz opticaja tako da ne bi previše novca dodavala u sustav preko emisije.
U ovom sustavu gdje imamo kamatu na novac u opticaju i gdje ukupni dug raste pa time i kamatno opterećenje, povećanje poreza je više nego očekivano. Osobito ako se država odluči za rezanje proračuna.
Negde sam cuo izreku da je ubiranje poreza ravno poznavanju prave umetnosti. Nazalost na ovim prostorima ocigledno se ne razmislja se tako.
Razlike u poreskim sistemima medju zemljama su
dosta velike i sve zavisi od mudrosti i morala onih koji upravljaju nekom zemljom, dali uopste iskreno zele da stvari krenu za sve stanovnistvo napred, ili samo za odredjeni privilegovani sloj, ocigledno da ovog drugog, ima u celom svetu mnogo vise, a postenog sistema pogodnog za sve gradjane ima samo u manjem broju zemalja.
Postavlja se cak pitanje gledajuci na duzi rok kako su neke ,,jake,, zemlje uopste dosle u poziciju relativno manjih opterecenja za svoje gradjane u odnosu na neke druge zemlje.
Mislim da ce vec bliza buducnost i plan naduvanog privrednog, drustvenog i finansijskog rasta staviti na preispitivanje mnoge dosadasnje ,,pametne sisteme,, i mnogi finansijski sistemi ce jednostavno puci kao neodrzivi, pa i nemoralni poreski sistemi kao sredstvo manipulacije bogatih mocnika.
Za Marka – U odgovoru Bojanu sam objasnio da ovo nije tekst o Srbiji. O poreskoj politici u Srbiji sam pisao u drugim tekstovima. Preduzeća nisu u problemu zbog poreza, već pre svega zbog kamata. To je čvorište krize. Hvala na komentaru.
Za Bojana – Tema je zaista kompleksna. Ovaj tekst je pre svega vezan za aktuelna dešavanja u Zapadnim zemljama i istorijat doktrine koja oblikuje javno mnjenje. Kriza se pokušava iskoristiti za dodatno slabljenje socijalnih funkcija države, a u Viskonsinu na primer, i za zabranu sindikalnog udruživanja radnika u javnim službama. Ovo vraćanje u devetnaesti vek me duboko zabrinjava. Čini se da postoji spremnost da se ugrozi i socijalna stabilnost društava, samo da se porezi ne bi povećali. Balansiranje budžeta samo kroz smanjivanje javne potrošnje je socijalno opasno.
Što se Skandinavaca tiče, mislim da je u formiranju te svesti snažnija uloga protestantizma nego klimatskog faktora. Ove zemlje su takve kakve jesu jer žele da budu takve i za taj kvalitet života svako želi da žrtvuje deo prihoda. Klima igra neku ulogu, ali je ne bih precenjivao. Ako uporedite Francusku i Italiji na primer, videćete da je Francuska daleko čvršće ustrojena i da je poreska diciplina daleko veća nego u Italiji, iako su obe zemlje u sličnom klimatskom pojasu. Narodi na Dalekom istoku su izuzetno vredni, iako su u toploj klimi, itd.. Uzgred, klimatski elemenat se pojavljuje u ekonomiji kao jedna od mogućih determinantni ekonomskog uspeha.
Što se Srbije tiče, nju sam samo uzgredno pomenuo. Ako je o porezima reč, Srbija bi morala podići stopu poreza na dobit, ukinuti najveći deo poreskih olakšica u uvesti progresivne poreze. Hvala na komentaru.
Clanak obradjuje jednu znacajnu temi, ali ne svidja mi se sto nema nekog znacajnijeg kritickog osvrta na Srbiju.
Porezi su u Srbiji pojedinacno po visini manji od mnogih u Eu, ali ih ima mnogo. Nije tajna da se i zbog toga recimo sektor malih i srednjih preduzeca gusi u nelikvidnosti. Taj sektor je generator novih radnih mesta, on je kod nas pred opstim stecajem. Ko danas recimo prijavljuje radnika na 30-40.000? Odakle da placa te dodatne troskove?
Dalje, vi navodite da budzetska potrosnja u Srbiji nije velika, uzimajuci cirfu od 44 odsto i poredeci je sa skandinavskim zemljama.
Prvo ne znam zasto poredite zemlje koje po performansama imaju vrlo malo dodirnih tacaka sa Srbijom. Zanima me koliko je bilo recimo fiskalno opterecenje Danske ili Svedske kada je bila na ovom nivou GDP-a na kakvom je danas Srbija?
Drugo, uporedna praksa govori da i sa tolikim budzetskim opterecenjem uopste ne mogu da racunaju na iole vise stope rasta GDP-a. Da bi recimo dostigli prosecan nivo zaposlenosti kakav je u Evropi (64 %) pri nekoj realnoj stopi rasta od 6-8 % bilo bi nam potrebno deceniju i po i vise. Te stope rasta misaona su imenica za Srbiju pri ovom nivou i strukturi javne potrosnje.
Smanjenje javne potrosnje je realnost. Kakav ce njen format biti i po kome ce udariti to je pitanje ne samo i politicara vec i nekog sireg drustvenog konsenzusa preko potrebnog srbiji zato sto se radi o buducnosti zemlje i novom pravcu u kom ekonomija mora da krene. No mislim da te volje, zrtve i konsenzusa nema u Srbiji. Ako i bude necega sve ce se svoditi na suvi populizam i ad hok mere kao i do sada.
Na kraju da ne bude neke zabune u komunikaciji, nisam ni pristalica ni kriticar bilo niskih ili visokih poreza, niske ili visoke javne potrosnje. Ono sto uvazavam je realnost koja ukazuje da ovakva ekonomija ne moze da finansira tolike javne izdatke i da su reforme i resenja preko potrebna.
Srdacan pozdrav, Marko.
Sa zadovoljstvom čitam vaše tekstove (ovo zadovoljstvo je malo sporan termin obzirom na sumornu stvarnost kojom se bavite u vašim tekstovima, više se odnosi na vaš dosta objektivan pogleda prema problemima), ali moram priznati da mi je u ovom tekstu malo sporno tumačenje poreske politike u skandinavskim zemljama. Tačno je da su to verovatno zemlje sa najvišim porezima, a da su ujedno možda i države za koje se može reći da su dostigle najveći stepen kolektivne svesti, sreće. Međutim, mislim da ove zemlje jednim delom ovaj luksuz, visoke poreze, duguju i velikim investicijama u inostranstvu (a time i prilivu novca nazad) koje imaju njihove firme, tako da mogu da priušte sebi malo veće opterećivanje.
Ono što je po meni još bitnije za bolje razumevanje je geografski položaj i klima, a naravno i istorija ovih zemalja. Mislim da je krucijelna greška ekonomske nauke njena uskost u sagledavanju mnogo šire slike.
Ovo kažem, jer u tumačenjima ekonomske krize baš i nisam naleteo da je neko od ekonomista pogledao mapu Evrope, za početak, i nije primetio da su sve zemlje sa većim problemima na jugu, dakle topliji krajevi, a da su zemlje blagostanja na severu, hladniji krajevi, bukvalistički prevedeno: ajd ti radi po ovom suncu, odnosno radom se može dobro zagrejati po ovoj hladnoći.
Vi ste ovde u odgovoru na komentar malo dotakli još neke neekonomske segmente problema, konstatovali ste da je tema široka. Ja ne sumnjam u vaše dobre namere kada ste izašli sa predlogom, ali, po meni, on je sporan baš zbog toga što nema kompletnu podlogu, a vaš objektivan pogled na srpske poreske obveznike „Porez se izbegava uz različite izgovore, a zaboravlja se da onaj ko ne plaća porez, kažnjava onoga ko plaća, a ne korumpiranu vlast. “ na neki način i postavlja pitanje ispravnosti visokih poreza.
Ne znam koliko ste u višku vremena, ali bih zaista voleo da čujem vaš odgovor na širi pogled ove problematike. Mislim da ste ovde samo zagrebali temu koja po meni ipak zahteva učešće malo više nauka ako želimo da zaista izađemo iz ovog beznađa
Za Dosena – Država je posegla za najlakšom merom i oporezuje imovinu koja se ne može sakriti. Loša mera, loš trenutak, loši motivi. Ne bih se iznenadio da se zakon suspenduje. Još je gore da država nije prvo otklonila užasne poreske rupe koje koristi najbogatiji deo društva i najprofitabilnija preduzeća i banke. Hvala na komentaru.
Za Branka – Optimalnu poresku stopu nije moguće kvantifikovati, ali je sigurno da postoji zona, kod koje svako dalje povećanje poreza deluje destimulativno i obara poreske prihode. Razlike postoje među društvima i optimalna poreska zona nije za sve ista. Istočna društva, na primer, imaju tradiciju oslanjanja na sebe i porodicu i tradicionalno ne traže pomoć države. Tamo je poresku stopu lakše držati na nižem nivou jer je i javna potrošnja niža. Evropska društva, socijalistička pogotovo, imaju drugačiju istoriju. Ova sociološka dimenzija je izuzetno važna u poreskoj politici.
Protestantska društva imaju viši nivo socijalne discipline i odgovornosti i urednije su poreske platiše. Društva poput srpskog su drugačija. Porez se izbegava uz različite izgovore, a zaboravlja se da onaj ko ne plaća porez, kažnjava onoga ko plaća, a ne korumpiranu vlast. Tema je u svakom slučaju široka i nije samo ekonomska. Hvala na komentaru.
G-dine Katicu sta mislite o usvojenim proezima na imovinu.
Kakve ce to imati posledice na biznis i na stanovnistvo. Sve mi izgleda da su ljudi na vlasti izgubili svaku razum i osecaj za realnost.
U principu se slazem ali bih dodao dve „teme“ za dodatnu diskusiju:
1) treba kvantifikovati optimalne (teoretski) poreske stope: Ocigledno 0% nije moguce posto drzava ne bi imala prihoda, ali ni 100% (pitanje je sta to stvrano znaci, ali to drugom prilikom) nije moguce, posto niko ne bi radio. dakle kako odrediti zlatnu sredinu, i da li je ona ista u svim drustivima?
2) da li „transparentnost“ drzavnog aparata (korupcija, tajkuni koji su politicki povezani itd) ima uticaja na voljnost stanovnistva da placa visoke poreze? Zasto u „severnim“ zemljama ima relativno malo korupcije i stanovnistvo placa visoke poreze a u grckoj, Italiji i mnogim drugim zemljama (:-)) ljudi masovno varaju na porezu („zasto da placam kada ce samo politicar da se obogati?)
Dakle mislim da odgovor nije svuda isti.