Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavljuje da će i 2012. država nastaviti da podstiče domaće građevinarstvo, pogotovo stanogradnju. Uz to, nastaviće se i praksa subvencionisanja stambenih kredita u cilju podsticanja tražnje za stanovima. (1)
Ne samo da je ovakva politika vlade u sukobu sa realnim mogućnostima države i njenog budžeta, ona je i nepravedna prema svim ostalim privrednim granama koje su u teškoj situaciji, a pomoć države neće dobiti.
Država planira i podsticaje kojima će smanjiti učešće za korisnike stambenih kredita (bar za one subvencionisane), valjda da bi pomogla građanima da sebi lakše namaknu dužničku omču. Ponovo će se na teret prenapregnutog budžeta, osiromašenih poreskih obveznika, kao i na štetu drugih budžetskih korisnika, nastaviti spasavanje preinvestiranih domaćih moćnika i predimenzioniranog građevinskog sektora.
Možda još važnije, čini se da vlada ignoriše i sve pokazatelje na koje bi racionalna ekonomska politika morala da se oslanja. Tržište stanova je klinički mrtvo, sve je veći broj građana koji je uzeo kredite i sada je u velikim problemima sa njegovom otplatom, a u Srbiji je danas jeftinije kupiti gotovu kuću nego je graditi.
Upravo završeni popis je pokazao da se broj stanovnika u Srbiji u poslednjoj deceniji smanjio za 5 odsto. Po popisu, Srbija danas ima čak 30 odsto više stambenih jedinica nego domaćinstava. I u beogradskom regionu, koji jedini beleži prirast stanovništva, stambenih jedinica je za 22 odsto više nego porodica. Reč je o uludo potrošenom novcu i o mrtvom kapitalu.
Kako će se trend smanjivanja broja stanovnika van svake sumnje nastaviti, postavlja se pitanje za koga to država gradi stanove, ili još bolje, kakva će biti sudbina već izgrađenih kuća i stanova kojima Srbija obiluje.
Moguće je, naravno, da evidentni višak stambenog prostora svojom strukturom ne odgovora zahtevima potencijalnih kupaca. Moguće je, ali nije sigurno. U Srbiji postoji ogroman skriveni problem koji će, pre ili kasnije, promeniti sliku tržišta nekretnina – prevelik broj građana danas poseduje stanove koje dugoročno neće moći da zadrži.
Cena struje u Srbiji je neodrživo potcenjena, komunalije (sem možda grejanja) su takođe veoma niske, iznosi za održavanje zgrada su neodrživo mali. Na sve to treba dodati i hroničnu nedisciplinu u plaćanju i ovako niskih obaveza. I oni koji danas kupuju stanove, čine to očekujući da će se ovakva antipolitika nastaviti. Oni precenjuju svoje mogućnosti kupujući stanove koje sutra možda neće moći da izdržavaju, pogotovo kada budu pogođeni istovremenim rastom troškova stanovanja i rata za kredit.
Samo zahvaljujući ovako haotičnom ambijentu i potpunom nemaru države, građani mogu živeti u stanovima koji su ili veći, ili su na boljim lokacijama nego što oni realno to sebi mogu da priušte. Sigurno je da ima i onih koji čak žive i u gradu čije troškove života ne mogu podneti.
Previše je građana koji poseduju imovinu velike vrednosti od koje ne žele da se odvoje, iako nemaju novca za njeno održavanje. Ovi oblici ponašanja se retko sreću u uređenim državama gde je pred građanima izbor – ili se obaveze izmiruju, ili se stan prodaje i sledi preseljenje u jeftiniji deo grada, manji stan, pa i na selo. U ovoj kategoriji su najčešće penzioneri. Razliku u vrednosti dobijenoj prodajom vrednije imovine i kupovinom „manje vredne“, koriste za podizanje kvaliteta života.
Stan nije samo imovina, već je i obaveza. Troškovi stanovanja se moraju postupno povećavati da bi se doveli na nivo koji će omogućiti i tekuće i investiciono održavanje zgrada. Proces propadanja zgrada i ruiniranje gradova se mora zaustaviti. Građani moraju razumeti da se obaveze prema zgradi koju sa drugima dele ne završavaju na unutrašnjoj strani ulaznih vrata njihovog stana.
Taj proces racionalizovanja stambene strukture Srbiju tek čeka, i njegova posledica će biti nova, velika ponuda starih stanova. Tek po njegovom okončanju postaće jasnije kakve su stvarne potrebe za stanovima – gde, koliko i kakvih stanova Srbiji treba. Jedno je sigurno, cene nekretnina moraju padati. To je racionalan proces koji može zaustaviti samo čudo, ili loši potezi države poput onih, koji se predlažu za narednu godinu.
Tržišna racionalizacija u stambenoj sferi bi zaustavila pražnjenje Srbije i destimulisala priliv stanovništva u Beograd. Ovaj proces bi morao biti praćen ulaganjima u infrastrukturu (regionalne puteve, vodovod, kanalizaciju, itd.) u zapuštenom ostatku Srbije. Akcenat bi morao biti na niskogradnji, a ne na visokogradnji.
Ako država želi da pomogne visokogradnju a da pri tome ne forsira dodatno stvaranje mrtvog kapitala, ona svoju strategiju mora promeniti. Država može da subvencioniše rekonstrukciju zgrada, sređivanje fasada, može da stimuliše poboljšanje toplotne izolacije zgrada i zamenu prozora. Ove vrste intervencija bi bile u interesu svih građana Srbije, ne samo u interesu građevinske oligarhije.
——————————————————————————————-
(1) O ovoj temi sam iz nešto drugačijeg ugla pisao 2006. godine u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2006/11/25/finansijska-teorija-zavere/
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Mislim da nema više nikakve sumnje da će EURORIBOR ići na 5,80 na leto 2023. Postavlja se samo pitanje da li će probiti tu granicu ili ne. Ako se i pored ovako visokih kamata cene nekrertnina u Srbiji ne sruše – cepam diplomu.
Info o kreditima za gastarbajtere mi je dao brat iz Francuske. Zanimljivo je da je svoje dete prebacio u Srbiju, ostao je u Francusku sa suprugom. Takođe, moja sestra se je vratila iz Francuske sa troje dece po njenoj priči uzauvek, u Francusku ostaje samo suprug. Kažu da je stanje u Francuskoj nepodnošljivo i ako imate decu jednostavno ne možete izaći na kraj. Zet je inače već prodao kuću u Francuskoj i u proceduri je da proda stan. Kupuju kuće i stanove po Srbiji.
Vest o stambenim kreditima za gastarbajtere se širi dijasporom poput munje. Po njihovoj priči svi ljudi koje poznaju u Francuskoj će uzeti kredite i kupiti: što stanove što kuće u Srbiji.
Ovo su tektonski poremećaji na tržištu nekrenina i nije čudno da je cena ovoliko skočila.
PS:
Čini se da se za sada Švajcarska najbolje drži jer niko ne odlazi odatle još uvek. Rođaci iz Švajcarsku kad ih pitam mi kažu: Kakva kriza u Švajcarsku, pa nije ti ovo Srbistan, jesi li ti normalan?
Poštanska štedionica nudi stambene kredite za gastarbajtere.
https://www.posted.co.rs/stanovnistvo/krediti/stambeni/stambeni-nerezidenti.html
Da li je ovo očajnički pokušaj države da spreči slom tržišta nekretnina ili su ovakvi krediti postojali od ranije?
За Иван К. – Следећи Катићев ток мисли рекло би се да су примарни узрок високе стопе смртности у Србији “(лоше животне) навике великог броја размажених грађана навиклих да не користе ноге”…https://nkatic.wordpress.com/2022/11/19/par-nepar-u-beogradu-resenje-za-zagadenje-vazduha-i-saobracajne-guzve-u-srpskoj-prestonici-objavljeno-na-internet-stranici-rts-a-19-11-2022/#comment-32092
„Ogromna većina ljudi samo kuka a nikada se nije lepše i bolje živelo. “
„Стандард нам бољи него пре четврт века“
Интересантно. A стопа смртности у Србији је једна од највиших у свету.
Za Nenada,
U Srbiji postoji stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja nije visoka. Po mom mišljenju poštenom stopom. Iznenadio sam se kada sam video.
Dolazi kod mene jedan prijatelj i pita me da li je bolje kupiti stan sa fiksnom stopom ili sa varijabilnom (euroribor). Kažem mu ja da nema sa fiksnom na toliko dugi rok a on tvrdi ima. Ubeđujemo se mi tako i on kaže ajde da vidimo na internet. Kad otvorismo internet ispade da stvarno ima. Rajfajzen banka daje stambene kredite do 30 godina sa fiksnom stopom od 6,9%.
Mišljenja sam da je bolje fiksna. Iznenađen sam da je Rajfajzen banka dala poštenu kamatnu stopu. Na 30 godina da vam neko da fiksnu ratu od prve do poslednje sa oko 7% kamate je pošteno po meni. Indeksacija je u EVRIMA.
https://www.raiffeisenbank.rs/krediti/stambeni-kredit/
Evo, nisam za ovo znao. Želim da podelim link da skrenem pažnju ljudima da i ovo postoji i ako se već rešavate da kupujete stan na kredit uzmite u razmatranje i ovu opciju. Svako neka dalje razmišlja šta mu je činiti.
Za Bojana,
Groznica kupovine stanova u Srbiji danas je uporediva sa zlatnom groznicom u Americi nekada. Ljudi koji ne žele kupiti stan a ti su zaista vrlo retki, trpe ogromne pritiske pre svega od svoje porodice, roditelja, okruženja. U smislu, što ne kupiš stan, kad ćeš da se skućiš, Kad ćeš više da kupiš taj stan, svi kupiše itd. Da je banka ponudila bilo koji kredit izuzev u CHF verujem da bi potpisali tim pre što je neko pre njih već kupio i nije imao nikakvih problema. Naravno do sada.
Što se tiče arbajtera, nekoliko porodica (bračni parovi) iz mog sela su se zaposlili u Leoni u Nišu i svi su kupili stanove u Niš iako postoji Leonijev autobus koji dovozi i odvozi radnike po selima. Niko od njih me nije pitao šta ja mislim o euroriboru. A mogli su. To vam je jednostavno tako, kupovina stana u Srbiji je potvrda uspešnosti. Ako ne kupite stan ispada kao da niste ni živeli. Ne pišem ovo proizvoljno. Razgovaram sa ljudima i tačno ih čitam. Čim neko dođe do malo para odmah priča o nekretninama. Nije……. definitivno u Srbiji kupovina stana nije egzistencijalno pitanje. Kakav krov nad glavom, u pitanju je sigurno nešto drugo.
Za Marka B,
Drago mi je da ima realnih ljudi. Zaista ne znam šta je problem da se ovoliko kuka. Možda je nekad bio problem naći posao ali sada i to u Srbiji imaju svi.
Za Ganeta
Tako je, Gane – Aleksis de Tokvil je još u 19. stoleću uočio da kada se društvene okolnosti poprave, kada ljudi, realno, žive bolje, ljudi zapravo budu nezadovoljniji nego ranije, kada su, objektivno, živeli lošije:
https://en.wikipedia.org/wiki/Tocqueville_effect
Tako i sada, kako ste dobro primetili, „ogromna većina ljudi samo kuka“, a zapravo, kako rekoste, „nikada se nije lepše i bolje živelo“.
Inače, da sada zaista živimo u zlatnom dobu, bolje nego u doba Ante Markovića, ili mitskih 70-ih godina prošlog veka, empirijski je 2015. godine utvrdio vaš kolega, ekonomista Goran Nikolić:
„Стандард нам бољи него пре четврт века
Данас у Србији просечни доходак по куповној моћи већи за 13 одсто него фамозне 1989. или чак за 17,4 одсто од најбоље године у седамдесетим, 1979.“
http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Standard-nam-bolji-nego-pre-cetvrt-veka.sr.html
Da je Goran bio u pravu u ovoj svojoj analizi potvrdili su i mnogi od čitalaca u svojim komentarima, na primer:
Svakako da je danas znatno bolje | 30/05/2015 15:20
Setim se u mom kraju, radničko naselje van Beograda, ispred zgrade 1970-ih i 1980-ih godina, divan parking a na njemu tek svako peto mesto popunjeno nekim „stojadinima“ i „jugićima“ koje su vlasnici više popravljali nego što su se vozili. Mesta koliko ti je volja. Deca se igraju na terenima u nekim „šangajkama“ ili „puma-kopijama“ iz Borova. Lopte skandal. Tek poneko je imao pristojan televizor u boji. Nestašice najlon čarapa, zejtina, šećera, pa ponekad i luka. Setim se onog vica iz kafane: „Gospodine želite li luk sa ili bez ćevapčića?“. Sva pristojna roba se švercovala spolja. A danas dodjem na isti parking. Nema mesta ni za lek, moram po pola sata da kružim da nadjem parking. Sve zapadna kola, a pred kafanom na uglu besni džipovi. Sva deca u „starkama“ o kojima sam ja sanjao. Svi nose iPhones, Samsung i druge pametne telefone. Neki nose i laptop-ove. Imaju Nike i Reebok obuću. Televiziju gledaju na tankim ekranima. Pa kako je onda danas gore? Ko je ovde lud a ko zbunjen?
P.S. Komentari na ovaj članak izbrisani su pri redizajnu Politikinog sajta, ali ovaj konkretni komentar sam već citirao ovde na blogu, a sećam se da su i mnogi drugi bili u sličnom tonu, potvrđujući tačnost Goranove analize.
@Gane
Na stranu što ću se sa vama apsolutno složiti za opštu kuknjavu, realno mnogi žive i preko mere i zdrave logike. Ljudi uzimaju kredite da bi deci kupovali skupe patike, garderobu… Na kredite se letuje, zimuje. Al svako ima svoje izbore, borili smo se za tu slobodu, videćemo koliko će trajati i da li ćemo znati da je branimo.
Međutim ne mogu da verujem da napišete
„Mislio sam na arbajtere i generalno na ogromnu većinu ljudi koja ima fiks ideju samo grad, grad, grad.“
Ko su arbajteri? Da li znate kakva je sistemska/državna politika da kažete da neko ima fiks ideju?
Ne znam da li znate da je danas ogroman deo srednje klase arbajter. Danas su vam arbajteri profesori, lekari, inženjeri i mnogi visokoobrazovani koji ne rade bar dva posla. Čak i da kao arbajtere definišemo ljude koji zarađuju malo ili nisu visokokvalifikovana radna snaga.. kako zamišljate njihov život ako u njihovim selima nema doktora, škola, transport je neredovan, gorivo skupo? Meni se javlja da taj deo ljudi treba eliminisati🙄
Al da se vratimo na suštinu od koje očigledno vi bežite (opet malo provociranja😉 dobronamernog) . Suština je da su ljudi iz finansija (banke, berze, osiguranja, konsalting ulaganja… i naravno glavni Min finansija/NB/Vlada) ti koji namerno stimulišu ljude kroz razne derivate/proizvode (kako groteskno zvuči kad banke/osiguranja nazivaju svoje usluge proizvodima) da žive preko granica. Jeste sami rekli Pa ko će da vam kaže da kredit može da vam bude kamen oko vrata. Znači podrazumevano se ulazi u špekulaciju. I vaš je zaključak da su ljudi krivi što ulaze u špekulaciju, a ne finansijski sistem koji ciljano ulazi u verovatnoću kolapsa/kriza.
Ja vam kažem da je problem individualizacija društva koje jedinku ostavlja na milost i nemilost špekulantima. Problem je što je sve postalo roba… Al ovo već zalazi u filozofiju na koju su svi gadljivi jer se jednom živi.
Za Nenada,
To ajde nekako i da razumem, ali ja nisam mislio na inženjere, lekare itd. Mislio sam na arbajtere i generalno na ogromnu većinu ljudi koja ima fiks ideju samo grad, grad, grad.
Primetio sam još nešto, ogromna većina ljudi samo kuka a nikada se nije lepše i bolje živelo. Majku mu, ja gledam, sada svi imate plate, svi vozite kola, deca voze kola, svi idu na more, svako upražnjava bar vikend, niko nije gladan, žedan, go i bos a garantujem da imate i para. Zašto ste toliko nezadovoljni? Te ne valja vam ovo, te ne valja vam ono, te skupa vam hrana, te skupe kirije, te skupa struja, te skupa nafta, te ne valja Vučić (kako on može da ne valja?) te mora stan da se ima u grad itd?
У реду Гане у праву сте, може у Србији да се купи лепа кућа са окућницом на селу па и у мањем граду.
Али реците ми од чега ће породица да живи кад се пресели тамо, ако је у струци која захтева просуство у граду, од лекара преко машинског инжењера па до наставника (јасно је да је број лекарских и професорских места ограничен). Па људи вековима прелазе у градове јер не могу да се прехране на селу. У развијеним државама око 2% популације се бави пољопривредом.
Па и ви не живите од земље већ од шпекулација. То ако имате неку баштицу око куће ме рачунам, то вам не купује месо, не плаћа грејање и не шаље децу на школовање.
Пратио сам пре пар годима кад сте покушавали да обајсните како може да се живи на селу и не сећам се да смо дошли до модела који би био реалан за већину људи.
Оно што сам ја покушао да напишем у претходној поруци је са би требало да се запитате зашто је шпекулација била за шпекулаторе толико уносна и да ли се ишта променило што ме да утиче на то.
Za Bojana,
Molim vas, pa svi oni su ostavili svoje kuće na selu. Kakav krov na d glavom, to u Srbiji ima svako, samo je problem što pošto poto žele da se dočepaju grada. Nije ni čudo što su im banke uvalile mačora.
U Srbiji na sreću zahvaljujući visokoj ceni stanova još uvek možda može da se izađe iz ovoga u drugim državama više ne.
Koliko ja znam kredit se uzima kad nemaš dovoljno finansija za rešavanje nekog problema. Ako banka nema dovoljno finansija ne daje kredit….
Ne znam šta je tu sporno sem što ovo očigledno ne funkcioniše ovako već se neko sprda sa novcem. A onda pride još vi ustvrdite da su ljudi koji hoće da reše svoj problem ustvari špekulanti, jer su prihvatili igru sa bankom, sistemom. Na stranu dilentantska država koja se izmakla iz cele priče.
Priznaćete da je malo previše zajebanata da bi se lanac finansija zatvorio iole kako treba.
Odlično ja znam da su ljudi nažalost prihvatili ovaj sistem laži i nade. Ali mi bude malo čudno koliko ovde bude istinitih razmišljanja o sistemu, al se pre ili kasnije vratimo da prihvatamo da je ipak sistem laži bolji.
Iskreno, frapantno u vremenu neverovatnih mogućnosti. Skoro da je sasvim logično i bilo da Grčić bude direktor EPS-a, a ljudi ga toliko pljuvali.
Svako dobro
Kako to kad uzimaš kredit ti niko ne kaže: dobro razmisli jer euribor može ozbiljno da skoči.
Brate Bojane, vrlo lako. Kad bi tako govorili, ko bi uzeo takav kredit?
Ne može rešavanje egzistencije krova nad glavom da bude špekulacija. Ako je to špekulacija bolje da smo ostali u pećinama. Ne pričamo o 2,3 stanu već o ljudima koji rešavaju realan problem.
Ja znam da ovo što pričam je možda fantaziranje, utopija al iz vaše diskusije očigledno je da ljudi iz sveta finansija uopšte ne barataju realnim potrebama i problemima već se bave alhemijom kako da se Vlasi ne dosete da ih neko ne vuče za nos.
Kako neko da bude svestan da je kupovina stana za život špekulacija ako banke iskaču iz korpi za otpatke sa nuđenjem kredita. Kako to kad uzimaš kredit ti niko ne kaže: dobro razmisli jer euribor može ozbiljno da skoči.
Po kojoj osnovi čovek da veruje u bilo šta ako su čak i najosnovnije potrebe špekulacija. Cenim da je mnogo svrsishodnije ogoliti sve laži sveta finansija nego davati savete koji su u domenu sami ste krivi što ste nam verovali.
Kao što rekoh, možda je ovo naivno razmišljanje, al čemu onda sve ove priče kad se kraj unapred zna i da se iz ove priče sa stambenim kreditima većina neće izvući.
Banke već godinama unazad ne daju stambene kredite sa fiksnim stopama. Svako ko je kupio stan na kredit (u Srbiji je takvih oko 150.000.) je ušao u ogromne špekulacije. Da li su ljudi bili toga svesni, ne znam ali pretpostavljam da nisu.
U Hrvatskoj su kreirali jedan instrument čija je suština da kamatnu stopu na stambene kredite koriguje za kamatu na depozite po viđenju. Kontam da bi ova varijanta bila povoljnija za korisnike. U svakom slučaju ni tamo nema fiksne kamate.
Ljudi su uljuljkani i verovatno misle da pišem gluposti zato što se korekcija kamata za šestomesečni euroribor radi u najvećem broju sliučajeva 2 puta godišnje i to u februaru i julu. U julu 2022 šestomesečni euroribor je bio 0% pa se danas čini da je sve OK.
@Gane
Ja dobronamernim uvek prvo malo „zamerim“😜, čisto da malo izađemo iz zone učtivog razgovora. Uopšte ne sumnjam u vašu dobronamernost, iako sam pomalo „alergičan“ na koncept berzanskog zarađivanja. Za moj ukus i osećaj duha vremena, ljudi previše razmišljaju o novcu i kako da ga uvećaju uz što manje truda. Nije svet otklizao gde je otklizao da moderni ljudi „osećaju“ težinu rada i nagrade za taj rad.
Ja ne dolazim iz špekulativne sfere i nisam siguran da mogu po tom pitanju da dam dobar savet onima koji su pokušali da reše egzistenciju. Da je do mene, svi vlasnici većeg broja nekretnina bi plaćali enorman porez na luksuz. Država treba da maksimalno destimuliše ovakav vid povećanja izgradnje.
Verujem da je vaš savet za razmenu stan/kuća dobar, zaista je logično obzirom na skok cene kvadrata i problematiku kredita, . Al vaša perspektiva je da imate rešeno stambeno pitanje i vaš savet je pomalo u zoni špekulisanja (visoka aktuelna cena). Ljudi ne žele da špekulišu, žele da reše egzistenciju. Ja se bojim da indivudalna rešenja ne pokrenu neko novo špekulantsko zlo, jer siguran sam da ima dovoljno onih koji imaju pristup jeftinom novcu.
Meni lično više smeta što ne vidim da iko predlaže zajedničke ideje i ulaganja. Ne znam da li iko razume da ovoliki indivudalizam vodi u sigurnu propast.
Tako da ako bih išta predlagao, onda bih na vašu ideju o „bekstvu“ u kuće s okućnicom dodao da probaju da nađu ljude u sličnoj situaciji i razmisle o mikrozajednicama.
Bogati ljudi ionako već maksimalno potenciraju na izdvojenim naseljima.
Za Bojana 2,
Prvo, Nemanja Antić je u video isečku govorio o nesposobnosti ljudi da izađu iz ustaljenih društvnih normi. To je suština. Preporučujem da pogledate ceo materijal u Biznis pričama. Ako hoćete kvalitetan sadržaj, da nešto naučite i čujete neki novi info to je to. Preporučio bih Ivanu da odgleda i uporedi sa prof. Zecom. Ekonomisti su i jedan i drugi.
Drugo, nikada nisam predlagao da se uloži u biznis. Moj predlog je bio, prodati stan baš sada zato što je cena na vrhuncu, kupiti kuću na selu, do 10 hektara zemlje i miks akcija i obveznica. Ljudi ne bi izgubili, to sam siguran i zato sam napisao.
Treće, za one koji su uzeli kredite sa euroriborom predlog je bio odmah prodati stan ako je izvodljivo, likvidirati kredit i otići u podstanare. Na ovaj način kolko god vam izgleda čudno zapravo spašavate porodične finansije.
Na kraju, pitanje za vas,
A šta vi predlažete ljudima koji su uzeli kredite sa euroriborom? Trebaju li li nešto učiniti, preduzeti? Šta bi im vi savetovali, šta da rade?
Ajde da vas čujem.
@Gane
A da vi nedeljom malo zasučete rukave, malo se oznojite od nekog konkretnog rada? Lakše ćete podneti Sunday fever jer nema berze. 🙂🙂
Malo je teško razumeti dobronamernost ako se ljudima “smeši” da treba da gube novac zarađen jasno definisanim radom u jasno egzistencijalne svrhe samo zato što je ceo svet postao jedna velika špekulacija. Meni je neverovatno da predlažete ljudima da prodaju stan i ulože u biznis (odgledao sam par minuta onog video intervjua) kao da je svako stvoren da ima biznis. Nisam čuo da ste izneli neku statistiku koliko je propalih biznis ideja na jednu uspešnu da bi ljudi imali širu sliku o biznisu. Nije sporno da treba imati veru u uspeh, ali neuspeh ima daleko veću verovatnoću, na stranu da ljudi treba da žrtvuju egzistencijalnu potrebu.
Neverovatno je kako ljudski rod uvek otkliza u gluposti po osnovi finansijskog mešetarenja.
Za Nenada,
Čini mi se da niste pažljivo čitali moje komentare ali nema veze. Samo da znate da sam pisao dobronamerno. Ne razumem ton vašeg poslednjeg komentara ali ni to nema veze.
Puno vas pozdravljam i želim sve najbolje.
Чекајте Гане, зар нисте ви пре пар месеци заговарали да је сад најбоље време да се узме кредит јер је новац јефтин?
Ви сте више пута обајшњавали како је могуће живети од берзанске шпекулације. Зар нисте никада помислили да је раст цена акција и обвезница последица бесомучног јавног и приватног задуживања?
Да је политика каматних стопа довела до историјске прерасподеле богатства и сиромашења дела популације која ради за плату?
Немам ја ништа против ако сте ви на том процесу зарадили, само мало ми је необично да сад критикујете, по мени пресудну промењиву, која је вама помогла у томе.
Nenade evo još jednom vam zahvaljujem za info. Zapanjen sam kreativnošću Kanadskih banaka. Za caku sa refinansiranjem na svakih 5 godina im skidam kapu. Verujte mi, ovo ni Mome Zlatan iz mog sela ne bi mogao da osmisli.
PS:
Nije korektno da unosim nemir u tuđi život ali jbg. izneću mišljenje. Dugo sam u finansijama i ovo kažem vrlo kompetentno. Kredit je tako kreiran da se nikad ne otplati….. Jedino što bi moglo zaustaviti rast kamata je da Putin baci atomsku bombu al’ tek tad smo ga najebali. Međutim, ni to vam nebi pomoglo jer imate refinansiranje nakon svakih 5 godina. U prevodu to znači da ćete zauvek plaćati samo kamatu i da se nikad nećete razdužiti.
Ne znam šta da vam kažem, imate moje komentare, raspitajte se i kod drugih stručnjaka i kako vas bog uči.
Još jedno PS:
Kad sam kod Mome Zlatnog, ljudi su mozgovali i mozgovali u čemu je caka. Onda je jedan uzeo da sračuna koliko bi prasilja i prasići pojeli kukuruza i koncentrata dok ne dođu do 20-tak kg, nakon čega bi jedno od toga moralo da se vrati Zlatnom. Ispalo je da bi troškovi ishrane bili veći nego vrednost prasilje ili prasića tako da Zlatan ne bi bio na gubitku, izgubio bi onaj ko bi prihvatio ponudu. Ali opet kažem kanadske banke su u sve tri varijante koje ste mi dostavili prešišale čak i Zlatnog.
Разумели смо се, тај податак се може извући из калкулатора.
Нпр ако је кредит од милион долара са учешћем од 20%, главница је 800 хиљада.
Ако је каматна стопа 5% са амортизацијом од 25 година, после пет година преостала главница која мора да се рефинансира је 708,060.06 или 88.5%.
Колика је камата плаћена можете добити ако саберетеизносе за сваку годину.
Nenade,
Nismo se razumeli povodom mog poslednjeg pitanja al nema veze.
Otvorili ste mi nove vidike i ja vam se zahvaljujem jer sam video i naučio nešto novo.
Pozdravljam vas puno i želim svako dobro.
То зависи од периода амортизовања кредита и каматне стопе.
Имате калкулаторе за то нпр овај
https://www.calculator.net/canadian-mortgage-calculator.html
Просечна цена некретнине је око милион долара, учешће или downpayment 20% па пробајте варијанте пробајте варијанте.
Nenade, hvala vam puno za ovo. Stvarno nisam znao za te varijante.
Razumeo sam sve o čemu se radi pa i ovaj kredit sa “fiksnom stopom ” koji ste vi uzeli. Samo vas molim da mi napišete koliki procenat glavnice otplaćujete nakon isteka perioda od 5 ili 10 godina na koliko ste uzeli kredit. Voleo bih da imam taj info.
Ja koristim forume za edukaciju. Volim da učim i istražujem nešto novo. Ovo što ste postavili mi je jako korisno a živ nisam da saznam koliki % glavnice će biti otplaćen nakon 5 ili 10 godina posle čega će morati da se uzme novi kredit sa novom “fiksnom kamatom”.
PS:
Sve što ste napisali (uključujući i ovaj kredit sa “fiksnom stopom”) me podseća na jednog čoveka iz mog sela. Zvao se je Mome a zvali su ga Zlatan jer se svima obraćao sa zlatan. On je imao slične kombinacije kao i ove kanadske banke. Recimo najviše sam se smejao kada je išao po selu i nudio svinju prasilju. Sada ne mogu tačno da se setim koja je bila kombinacija da li dobiješ prasilju za džabe, čuvaš je a onda vratiš prasiće i ostane ti prasilja ili vratiš prasilju a ostanu ti prasići. Tako nešto je bilo. Svma se čini da je povoljno ali niko ne sme da pristane jer znaju da je neka teška mućka samo ne mogu da dokuče o čemu se radi.
Mislim da sam pričao na ovom forumu ovu priču ali nisam siguran te molim g. Katića da mi ne zameri što se ponavljam.
Ovo sa kanadskim bankama je potpuno ista priča kao da je Mome smišljao kombinaciju.
Гане, ја живим у Канади. Овде постоје две основне врсте кредита за некретнине, са променљивом каматном стопом и фиксном на одређени временски период.
Каматна стопа за прве је везана је пропорционална референтној каматној стопи централне банке, значи слично еуробор кредиту, с тим што свака панак одређује колико ће да наплаћује преко у складу са тржиштем, то јест није дефинисан фиксни проценат у уговору.
Тзв фиксни кредити се склапају на одређени временски рок од годину дана до десет година током ког је каматна стопа фиксна, а по чијем истеку се узима нови кредит на преосталу главницу. Најпопуларнији су кредити од пет година. Имате овде како си се кретали у задњих двадесет година, погледајте под discounted 5 years mortgage rates.
https://www.ratehub.ca/5-year-fixed-mortgage-rate-history
Постоје и друге врсте кредита, али они су мање популарни, као што је interest only credit, где отплаћујете само камату, тако да на крају имају избор или да продате некретнину или отплатите главницу кешом
https://www.investopedia.com/terms/i/interestonlymortgage.asp
Кредити су у Канади су значајно неповољнији него у Америци где је могуће узети фиксни кредити на 30 година и где је пре шест месеци каматна стопа за такав кредит била око 3%. Сад је мислим око 6-7%.
Осим тога у Америци је могуће одбити трошкове камате од пореске основице и тако умањити количину пореза који се плаћа.
Za Nenada,
O mojim komentarima treba porazmisliti ali ih nikako ne uzimati zdravo za gotovo. Pišem iz svog ugla, berzanski sam zavisnik (recimo, kada su neradni dani na berzi meni se smrači), kada osetim lovu teško mi je da odolim da ne poželim da je izvrtim nekako itd. Potpuno vas razumem, zaista je teško čoveku koji nije u svetu špekulacija doneti odluku da proda stan još ako ima ženu i decu. Međutim, priznaćete da ako je stan u BG do samo pre 7-8 godina vredeo 1.500-1600 evra po kvadratu a sada vredi 4.000-5.000 evra……. meni bi bilo teško odoleti da ne iskeširam. Ne moramo svi živeti u B.G.
Zamolio bih vas nešto,
Da napišete gde živite i gde ste uzeli stambeni kredit sa fiksnom stopom, kolika je kamatna stopa u kojoj valuti. Treba mi info da bih uporedio sa Srbijom, koliko znam kod nas se posle 2008 nisu mogli dobiti stambeni krediti sa fiksnom stopom.
Гане, ја мислим да сте ви вероватно у праву око цене станова. Њихова цена је везана за цену новца то јест каматне стопе.
Али не живим ја на пустом острву, имам породицу, жену, децу којима треба кров на главом. Кад сте подстанар ви сте на милост и немилост власнику који може да вас исели кад хоће или повећа цену колико хоће. Наравно би можете да потражите други стан али то није лако ни кад сте самац. На крају нико ни не зна колико ће овај циклус да траје и кад ће бити добра прилика да се купи нешто. Наш животни век је кратак да бисмо могли да приуштимо себи да пратимо вишегодишње или чак деценијске циклусе тржишта.
Иначе ја не живим у Србији и немам кредит у еурибору, мада имам кредит за некретнину.
Za stanove kako hoćete. Nikad nećete dobiti više ovakve cene. Po mom mišljenju čak je bolje prodati stan i terati kera nego držati toliki novac u betonu koji sutra ništa neće vredeti. Ovi što su uzeli kredit sa euroriborom…. zaista ne shvatam šta čekaju.
Iznosim samo svoje mišljenje, nije ovo investicioni savet. Svako neka radi kako najbolje zna i ume.
Па није баш тако Гане, постоји јасна корелација између породичног богатства и пословних конекција и вероватноће да се започне успешни бизнис.
https://www.theguardian.com/business/2021/jan/31/small-business-entrepreneurs-success-parents
Те приче продај стан, обрни новац, се често обију омгчаву поготову ако је реч о првом бизнису.
https://www.theguardian.com/business/2021/jan/31/small-business-entrepreneurs-success-parents
Nisam mogao da odolim da ovo ne postavim.
(https://www.youtube.com/shorts/PC1nwrwxsJk)
Imate njegov interviju u Biznis pričama….. spektakularan je, preporuka za gledanje. Kod Radeta Rakočevića je sat i po pričao o svojim ulaganjima na berzi, pa koga zanima može i to da pogleda.
PS:
Zašto sam ovo postavio. Bio je neki razgovor među mojim prijateljima o jačini u ekonomiji. Ja sam procenio ovako svoju jačinu. U odnosu na prosečnog studenta (koji upravo završava) recimo Harvard itd….. sigurno sam jači 10 puta a ima ljudi koji su od mene jači 10 puta. Jedan od njih je ovaj. Znači obavezno pogledati ako hoćete da čujete kvalitetan info, naučite nešto……
Gledam svoju eksel tabelu. Kompanija Dunav osiguranje ima:
preko 81 kvadratni kilometar stambenog prostora u vlasništvu. To je 81.287 kvadratnih metara, od toga u B.G preko 17 kilometara kvadratnih. Ako je prosečan stan u Srbiji 50 kvadrata onda oni ukupno imaju 1624 stana.
+
investiciono zemljište preko 17 hektara kvadratnih
Za Ganeta – Nisam siguran da se eventualnim plasmanima osiguravajućih društava u nekretnine može objasniti rast cena nekretnina u Srbiji. To bi tražilo da se uradi analiza bilansa osiguravajućih kuća. Limit od 30% ulaganja u nekretnine nije obaveza, već je to gornja granica plasmana, koja je, meni se čini vrlo visoka i verovatno reflektuje nerazvijenost finansijskog tržišta u Srbiji. Možda neko od pratilaca bloga radi u sektoru osiguranja pa ima više informacija o ovoj temi.
Za g. Katića,
Možda ovo može objasniti skok cena nekretnina.
Click to access investiranje_sredstava_osiguranja.pdf
Ispada da osiguravajuća kuća (pretpostavljam i drugi institucionalni investitori) mora plasirati svoj portfolio i do 30% u nekretnine.
Ovo može objasniti i zašto se u Srbiji nekretnine kupuju uglavnom za KEŠ.
Ne znam kako je to regulisano u drugim državama, Britaniji NPR…
(https://www.youtube.com/watch?v=uAMRcNu1e_4&t=436s)
Поред Београда, грађевински бум доживљава и Нови Сад а слободно могу да кажем да је бум у Новом Саду пропорционално величини града већи у односу на Београд.
Не тако давно, пар месеци Вега ИТ је купила костур зграде од 15 спратова у центру Новог Сада за не тако малих 5,5 милиона евра, односно 700+ евра по квадратном метру. Причамо о згради којој је потребна темељна реконструкција и улагање, лепа ствар у томе што је Вега ИТ домаћа фирма.
Преко 10 000 станова је тренутно у изградњи, од чега је нешто преко 2 000 намењено безбедносном сектору. Читаво ново насеље се подиже само за њих.
Цене су отишле у небо, „лукс“ градња по атрактивним локацијама као што је Радничка улица, Грбавица, Кеј, булевар Михајла Пупина се крећу од 1800-2500е
На ободу града око 1200-1350е.
Стсроградња је од 900-1300е већином, изграђена у другој половини прошлог века има изузетака наравно.
Наравно и цене ренте су отишле у висину, просечан стан је у реону 250-350е
Да не причамо о луксузним становима.
Да ли ово има најаве да ће да стане?
Сумњам, лично се надам да ће балон да се издува.
Za g. Katića,
Hvala za link i za komentare.
Da me ne shvatite pogrešno, samo želim da vam skrenem pažnju da u oglasima za novogradnju izgleda da stanovi još uvek nisu završeni i da su to cene u fazi izgradnje. Pretpostavljam da će cena biti 2.000. kada budu završeni.
Ovo je u suštini nebitno. Mene zanima fenomen kupovine stanova. i fenomen zašto se niko ne odlučuje na prodaju sada kada su cene odlične????? Naravno, mnogi se odlučuju za prodaju ali odmah kupe novi i veći stan tako da ispada kao da nisu prodali.
Pričao sam sa drugarima iz sela koji žive u B.G. Oni samo pričaju o nekretninama, gde ima, šta i kako da se kupi……. Kao što je ranije ljude hvatala zlatna groznica tako ispade sada sa stanovima. Ljudi kao da se utrkuju ko će što pre da kupi stan i to ljudi koji već imaju nekretnine.
Ovi ljudi mi deluju kompetentno, interesantna priča koja odudara od ustaljene matrice o stanovima u B.G.
(https://www.youtube.com/watch?v=tqfJnDH6JEo)
PS:
Ako neko namerava da kupi stan, bolje mu je da ne gleda ovaj video…..
Za Ganeta – Ovde imate cene stanova u Nišu i to će vam dati solidnu sliku lokalnog tržišta:
https://www.halooglasi.com/nekretnine/novogradnja/oglasi/nekretnine/prodaja-stanova?grad_id_l-lokacija_id_l-mikrolokacija_id_l=35188&tip_objekta_id_l=387235
Za g. Katića,
Novogradnja…. Blizu studentskog doma na Pravnom fakultetu……Pričala mi je jedna žena koja ima građevinsku firmu…. Ona inače ulaže u stanove i pitala je da kupi još neki ali oni nisu hteli da čuju ispod 2.000. evra. Pre par godina je kupila za 1.200 evra isto u novogradnji. Nisam proveravao, verujem joj da je tako bilo.
Što se tiče starih stanova tu zaista ima sve i svašta. NPR: Jedan indijanac iz mog sela je kupio stan u blizini Beogradskog aerodroma i priča da ima stan u Beogradu. Ta zgrada je inače na zemljištu aerodroma i nelegalna je. Stan ne može da se upiše u katastar ali on priča kako su našli vezu da to legalizuju…. Ja sam se raspitivao kod drugih ljudi i oni kažu da od toga nema ništa jer kad lete avioni pucaju stakla, čak i same zgrade…… Kada bi im francuzi to legalizovali onda bi ovi mogli da ih tuže za nadoknadu štete svaki put kad pukne staklo ili kada se nešto sruši, tako da od toga nema ništa….. To su jeftini stanovi. Takođe, mnogi moji drugari su u Nišu i Leskovcu kupovali nešto po 350 evra ali sve gotovo nelegalno. ili ne može da se legalizuje ili nisu rešeni vlasnički odnosi, ili je građeno na tuđem zemljištu itd…. Ali eto, oni imaju stan u grad i to je to.
Napisao sam ovo da shvatite da svašta ima na ovom svetu….. Ima i mnogo stanova spremnih za prodaju ali ne mogu da se prodaju jer vlasnički odnosi nisu regulisani. Sa druge strane nađe se poneko ko je spreman da kupi bez obzira što ne može da upiše u katastar, kada se posle pojave suvlasnici ide se na sud.
Kada sam pisao o stanovima mislio sam na novogradnju i na apsolutno čistu situaciju, na kompletno završene i potpuno legalne stanove.
За Ганета – Мислим да треба да проверите податке за Ниш. Колико ја видим по становима који се оглашавају на интернету, цене су и даље око просека од 1.000 евра. Видео сам један објекат где су цене око 2.000. Где сте нашли цене од 2.000 евра по квадрата и колико је таквих станова?
Za g. Katića,
Svuda imamo skok cena nekretnina. U Nišu su cene bile oko 1000 do 1200 evra a sada su 2.000. evra po kvadratu.
Mene ne greje ova situacija sa nekretninama. Liči mi na situaciju kao pred slom. Koliko sam mogao da zapažam u mom kraju su plate bile najveće u preduzećima pred bankrot. Ko god je imao najveću platu u Pustoj Reci za godinu dana je bankrotirao…… Nekako mi ova euforija u Srbiji liči na to.
За Ганета – Овом приликом Нећу коментарисати моје виђење ситуације у Србији. Једино ћу указати да ММФ, УН итд, већ данима најављују велику дужничку кризу држава у развоју.
За Ганета – Да, кретања на тржишту некретнина, бар у Београду, демантују мој текст од пре десет година. Не знам каква је ситуација у другим деловима Србије и да ли београдско тржиште даје искривљену глобалну слику. И даље остајем при базним тезама из текста и мислим да се у Србији новац улаже у мртву имовину. Чак бих додао, у светлу догађаја последњих пар година, да су и улагања у тржне центре проблематична инвестиција.
Za g.. Katića,
Da li vas je empirija demantovala?
Kaliko vidim cena stanova divlja. Kažu da su ljudi počeli da podižu novac iz banaka i slamarica i besomučno kupuju stanove u strahu od obezvređivanja kapitala. Drugi razlog su pozitivna očekivanja da Srbija i B.G. postanu tranzicioni centar jugoistočne evrope pa mnogi misle da će stanovi u B.G i okolini (Čačak, Kragujevac) biti vredniji nego što su sada.
Ispade da je novac uložen u stan 2011-12 godine bio itekako dobra investicija.
Ako može komentar situacije u Srbiji…… Bili ste veliki pesimista prošle godine. Da li se je situacija bar malo promenila ????
P.S:
Neverovatno je bar iz mog ugla da se niko ne odlučuje da proda stan u B.G, kešira novac i obezbedi se za celi život. Izgleda da će ljudi prodati sve osim stana u B.G – ovo je zapravo pravi fenomen kojim treba da se bave psiholozi mase…… Svi kukaju da teško žive a u jednoj nekretnini drže 300.000 evra!!! Šta je to što sprečava ljude da sada kada je dobra prilika keširaju novac i promene svoj život.
Kada sam se već javio da preporučim roman Senka vetra – Karlosa Luisa Safona…. Mnogo godina pre, čitao sam Jadnike Viktora Igoa i bio siguran da se u istoriji književnosti neće pojaviti delo koje može da mu parira…. Sve do pre desetak dana…. Mislim da je Senka vetra jedini roman koji može stati uz rame Jadnicima…… Apsolutno remek delo po meni.
@Kale – Zahvaljujem na preporučenom tekstu; na drugoj strani teksta dato je sasvim razumno objašnjenje odakle tražnja za stanovima u poslednje vreme, odnosno za kojom strukturom stanova postoji najveća tražnja.
Za Marka Bojkovića
Možda ova analiza može biti od pomoći
http://gdeinvestirati.com/2016/05/24/aleksandar-opsenica-mracni-predmet-zelja-svoj-krov-nad-glavom-2/
За Марка Бојковића – Цене закупа падају и све је теже издати стан и на најбољим локацијама. Ово знам из искуства. Бојим се да су цене одређене понудом и тражњом, и да трошковни елеменат попут пореза ту не игра велику улогу. На цену закупа индиректно утичу и цене станова које су такође у паду. Утиче наравно и исељавање и сви они елементи на које сам у тексту покушао да укажем. Хвала на коментару.
„Jedno je sigurno, cene nekretnina moraju padati. To je racionalan proces koji može zaustaviti samo čudo, ili loši potezi države poput onih, koji se predlažu za narednu godinu.“
Поштовани господине Катићу, да ли очекујете да ће и цене закупа такође падати (што донекле јесте био случај за ових четири-пет година од како је текст објављен), или пак очекујете да ће закупнине поскупети уколико државни органи од јесени заиста крену у строгу контролу плаћања пореза у овој области, како се најављује у медијима?
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/saznajemo-gazde-ce-placati-porez-na-podstanare/9yrcjgz
Za Predraga aka gdeinvestirati.com
Dobra vest! Ima nade za Srbiju! Pravna država je ipak profunkcionisala i vlasnici su danas napokon uspeli da uđu u svoj posed:
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/323572/Iseljena-porodica-pokojnog-Milana-Stevanovica
Nije bilo lako ući u posed, predugo je sve to trajalo, ali za zaradu od 600% ipak se vredelo pomučiti.
U svakom slučaju, kako kriza i dalje traje povoljnih prilika za ovakvu vrstu investicija biće sve više.
Vlada Srbije obezbedila je dodatnih 500 miliona dinara za subvencionisane stambene kredite u 2012., tako da će za te namene ukupno biti 1,7 milijardi dinara.
Ranije smo najavili da će Nacionalna korporacija za subvencije u 2012. imati na raspolaganju 1,2 milijarde dinara, za osiguranje stambenih kredita, ali smo „u medjuvremenu pronašli još 500 miliona“, rekao je Dulić.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=02&dd=22&nav_id=584694
Za Predraga aka gdeinvestirati.com
Kragujevački privatnik Milan Stevanović (58) ubio se juče u 11 sati u kući koju mu je zbog dugovanja oduzela banka. (…) Kupac kuće u centru Kragujevca, koja je prodata na aukciji, po sedam puta manjoj ceni od tržišne, jeste firma KMB.
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/304893/Svaku-ciglu-sam-natopio-znojem-a-sada-i-krvlju
Eto, Predraže, gde investirati – gde i KMB (inače agencija za nekretnine, kako kaže APR: http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/BasicData.aspx?BusinessEntityId=1042109&RegistryCode=17388592&rnd=1833950284 )
Госп. Катићу, желим Вам срећан божић и нову годину. Пуно здравља за Вас и Вашу породицу.
Драго ми је што у текстовима провлачите чињеницу да се у нашој земљи губи време да се ствари успоставе на одрживе основе, а не да се ствари решавају декретом, директивама, уредбама и другим ванредним мерама за ствари које би требало најнормалније да се решавају без великог мешања регулаторних тела које морају да постоје. Докле год се ствари буду решавале кад је већ касно, имаћемо у свим гранама ситуацију као што је у грађевинарству(предимензионираност сектора, потцењеност цена ресурса на основу којих се гради конкурентност, да не говоримо о лошој пратећој регулативи и оном о чему се не прича). Кажете да су људи парама од отпремнина и других извора улагали у станове, и од живих пара правили мртав капитал. А зидови представљају једино улагање које не може да пропадне или је сигурно, тј. не може се тек тако покварити или појести. Проблем вероватно јесте у држави, али и њу чине људи. Држава је треба да буде гарант правне и економске сигурности. Да ли је? У сваком случају, без владавине права, основне регулације, ствари ће се радити на махове и доводити до честих, великих, дуготрајних падова и ретких момената раста, који неће сви осетити. Толико од мене за прошлу годину. Срећно у Новој!
Gospodine Katiću, izuzetno cenim Vaš rad i sve Vaše članke sa pažnjom čitam. Naročito mi se sviđa što ekonomsku stvarnost Srbije opisujete jezikom razumljivim običnim ljudima, a kako reče jedan moj profesor sa fakulteta, dobar ekonomista nije onaj koji se bombraduje izrazima koje niko ne razume, već onaj koji o ekonomskim problemima govori jezikom koji je svakom razumljiv. Ja ću ovde malo dati svoju analizu tržišta nekretnina u Srbiji, a koristiću možda malo preteške reči, pošto govorim jezikom ogorčenog građanina a ne ekonomskog stručnjaka.
U periodu 2005-2008 ispoljavao se još jedan od mnogih dispariteta tranzicione srpske ekonomije: na razne načine (kroz prividno dostupne kredite, novac iz akcija i otpremnina iz privatizacije i sl) ljudi su došli do novca za kupvinu stanova ali sa druge strane to nije propraćeno adekvatnim rastom ponude stanova, tim pre što je gro tražnje za stanovima bio skoncentrisan na Beograd i Novi Sad, delom Niš i možda Kragujevac. Ljudi sa ovim novcem pohrliše u kupovinu stanova, izvršiše udar na skromnu ponudu stanova što je podiglo cene stanova u nebesa a građevinskoj fukari omogućilo da ostvaruje enormne profite u stanogradnji. Neki ljudi su kupovali stanove zato što su im zaista bili potrebni, međutim mnogo veći problem je što je gomila ljudi kupovala stanove u špekulativne svrhe (očekujući dalji enorman rast i onako suludo visokih cena), ili u investicione svrhe (očekujući da će kroz rentiranje stanova moći oplođavati novac). I sam sam imao prilike da razgovaram sa gomilom ljudi koji su dobijali novac u vidu otpremnina i akcija iz privatizacije i logika rezonovanja većine njih je bila sledeća:“Kupiću dve garsonjere, izdavaću ih i od tog novca živeti“. Tako je gomila ljudi u Novom Sadu kupila stanove nameravajući da ih izdaje. Sada je ponuda stanova za izdavanje u Novom Sadu toliko velika da se stanovi mogu iznajmiti za smešne pare a čujem da već ima ljudi spremnih da izdaju stan pod jedinim uslovom da podstanar plaća račune bez ikakve kirije. Oni sada u bukvalnom smislu reči imaju mrtav kapital, jer iako neki žele da ih prodaju po daleko nižim cenama od onih po kojima su ih kupili, ne može to da učini jer nema zainteresovanih kupaca (oni koji imaju novac čekaju dalji pad, i radije će sada plaćati nisku kiriju čekajući dalji pad ili nekog kome gori pod noktima jer mu je hitno potreban novac). Sa druge strane ne mogu ostvariti nikakav prinos na taj kapital, jer ne mogu izdati stan. Time mogu konstatovati da je građevinski biznis u Srbiji bio još jedan način da se ljudima otme novac do koga su došli. Ranije je to činjeno kroz razne piramide i prevare, a pošto su se ljudi u međuvremenu opametili pa se više novac od ljudi nije mogao otimati na taj način, osmišljeno je da se pare od ljudi otmu na ovaj način. Dodatni problem je što ovo nije bila ilegalna radnja, pa se niko ne može krivično goniti za to. Najviše mi je žao ljudi koji su kupovali stan zato što im je zaista potreban a morali su zbog ispranih mozgova da ih skupo plaćaju. A deo te fukare sada taj novac od enormnog profita čuva, čeka dno krize u Srbiji (a bojim se da još nismo ni dotakli dno) pa će te iste stanove kupovati po cenama 3-4 puta nižim od onih po kojima su prodavali te će kasnije kada se situacija malo stabilizuje još jednom zgrnuti profit od istih stanova.
Dodao bih nešto iz ličnog iskustva.
U rešavanje stambenog pitanja uključio sam se na vrhuncu prvog talasa krize tj. kada se cena gvoždja prepolovila sa 98 na 47 din./kg u jednom trenutku i kada je opala luda potražnja gradjevinskog materijala, pa se lakše kupovalo na odloženo. Uspeo sam relativno brzo da privedem radove kraju. Imao sam sreće da izbegnem stambeni kredit, iako sam nekoliko puta bio blizu iskušenja. U svakom slučaju izgradnje mi je dovoljno za neko duže vreme a nekretnine više ne smatram za privlačnu investiciju. Medjutim iza ovog gradjevinskog investicionog buma ostala je gomila nezavršenih gradilišta po Srbiji, ogroman broj spornih vlasničnih odnosa, pitanje je i kako će banke proći na kraju. Moje mišljenje je i da taj gradjevinski lobi nije baš najsrećnije zatvorio krug a država se teško odriče šablona i još teže priznaje greške.
Poželeo bih na kraju zdravu i uspešnu 2012.
Pozdrav.
Za Ivana – Imam neposredno iskustvo sa troškovima stanovanja i troškovima života uopšte, u dve evropske metropole i u Beogradu. Troškovi režije (kako smo to nekada zvali) ubedljivo najviše zaostaju za evropskim cenama (cene zanatskih usluga ostavljam po strani). Odeća i obuća su na nivou ili iznad evropskih cena, hrana polako sustiže evropski prosek itd..
Meni se čini, na bazi onoga što vidim (samo) u Beogradu kada u njemu boravim, da kvalitet komunalnih usluga i nije tako loš. Ovo je naravno površna opservacija iz kruga dvojke. Moja najveća primedba i strah ako hoćete, vezana je ipak za troškove tekućeg i investicionog održavanja koje niko ne pokriva. To dovodi do potpunog ruiniranja gradova.
O temama koje ste pomenuli sam pisao u još jednom tekstu https://nkatic.wordpress.com/2009/01/27/alajbegova-preduzeca/ i možda Vam bude zanimljivo da pročitate. Svako dobro u Novoj godini i nemojte se ustručavati da me kritikujete, ili da se samnom ne slažete.
Za Saleta – Stambeni krediti su dugoročni i svašta će se događati u godinama pred nama. Nije mudro donositi odluke samo na bazi zbivanja u jednoj ili dve godine. Sve dužnike pre svega treba da interesuje sudbina dinara. Odatle će doći najveće nevolje i svi će biti u ogromnom problemu bez obzira na valutu kredita. Svako dobro u Novoj godini.
Gospodine Katicu,
jako zanimljiv tekst i upotpunosti se slazem sa Vama da vizuelni identitet stambenih objekata u nasim gradovima mora da se poboljsa.Da bi se podigla kultura stanovanja i sam kvalitet neophodno je da postoje i neka izdvajanja za tu svrhu.To nikako nije sporno, samo se plasim da se sve to nepretvori u jos jedan izdatak sa minornim efektima,i gotovo nevidljivom pozitivnom eksternalijom. Nadam se da mi necete zameriti, ali ne slazem se sa Vasom konstatacijom da su cene komunalnih usluga u Srbiji niske,mislim da su previsoke.Cena usluge posmatrana izolovana od svega u apsolutnom iznosu je niska,ali ako pogledamo kvalitet te usluge pa jos pogledamo strukturu cene ili analiziramo strukturu troskova javnih preduzeca koja pruzaju te usluge videcemo da u relativnom smislu cena je previsoka za uslugu koju mi dobijamo i standard koji gradjani Srbije imaju.Plasim se da gradjani Srbije placaju previsoku cenu za zapustenu infrastrukturu koju koriste.
Ovom prilikom ne zelim da se osvrcem na vodjenje javnog sektora za koje smatram da ima visok uticaj na nivo usluge koju svi mi dobijamo.Zelim samo da kazem da cena nije visoka ako od svakog dinara placenog za kilovat struje recimo, deo ode u izgradnju kapaciteta recimo za proizvodnju zelene energije.To je onda jedan vid ktitorstva za buduce generacije,nacin da postanemo energetski efikasniji, ali i nacin da nasi trzisni akteri postanu konkurentniji.
Ako novac od placenog racuna zavrsi za placanje trinaeste plate,za bonuse, na racunima privatnih firmi putem vrlo sumnjivih ugovora u kojima je nacelo ekvivalentnosti ozbiljno naruseno,za bespovratne pozajmice radnicima koji i onako imaju plate daleko iznad proseka i za koju ce cesto kupovati uvozne proizvode i tako samo preliti deo dohotka na spoljni dug kojim se finansira uvoz iznad izvoza, onda je po mom misljenju cena ma kakva bila previsoka i gradjanima moze samo ostati gorak ukus kada je plate.
Smatram da javni sektor nije tu da trosi resurse ovog drustva, vec da da aktivan doprinos njegovom razvoju.Nikada necu zaboraviti Vase reci „A sta ako investitori nedodju“ gde ste bili 100% u pravu.Krivnju u svemu tome ima i infrastruktura u najsirem smislu koja je zapustena i cini da mi budemo nezanimljivi investitorima.Danas neki dolaze ali uz velike subvencije ponovo na stetu budzeta (njegovog razvojnog dela) i na stetu infrastrukture koja i dalje trpi.
Bio bih srecan da mnogo toga gore nije istina i da je sve dijametralno suprotno.Gospodine Katic,zelim Vam prijatne dane za praznike,svako dobro i veliki pozdrav.
Gospodine Katiću,
Ako možete da mi date odgovor šta da rade ljudi koji su se zadužili u CHF,tj. uzeli stambene kredite 2008 god u toj valuti i sad posle tri godine duguju 20% više od onog što su uzeli.Kako ti ljudi da izadju na kraj jer i da prodaju stan trebalo bi da doplate banci tih 20 % da bi skinuli omču oko vrata.
Hvala i sve najbolje u Novoj Godini !
Mislim da je ovde rec o perezu na imovinu. Racuni su posebna tema. Taj sto ne placa tekuce racune u skupom stanu, sigurno nece placati racune ni u jeftinom. Odrzavanje i racuni za kucu na periferiji su veci nego za stan u centru grada. Mislim da ne postoji jasna korelacija izmedju vrednosti stana i postotka placanja racuna. Moguce da je korelacija cak i u drugom smeru. Ovde je rec o pljacki gradjana ( i dijaspore ) u vidu poreza za koji gradjani nista ne dobijaju, a neki se dovode do ivice siromastva zato sto zive na skupoj lokaciji. I to selektivno, ako ste siromasni teze vas pogodi. To nema veze ni sa ekonomijom ni sa odrzivoscu, vec je jedna gruba pljacka, neodgovornost, populizam itd. Ko ne ume razumno da naplati porez i razumno organizuje potrosnju i izgubi svaku kontrolu nad dogadjami, cesto pribegava populizmu, a to je i mnogo laksa naplata nego reformisati drzavnu potrosnju. Ideja da se ivesticije prebace iz nekretnina u duge sektore je razumna, ali ako gastarbajterime demotivisete da ulazu u nekretnine oni nece ulagati u Srbiju u opste. A ta suluda gradnja je ipak imala nekog ekonmskog efekta u Sr. Sigurno nece otvoriti hi-tech start-up u Srbiji. Svim piscima i komentatorima srecni praznici.
Pogledajte ovo: dinar najstabilnija valuta u 2011. godini 🙂
http://www.kamatica.com/vesti/1955/dinar-najstabilnija-valuta-u-2011-godini
За Радета – Од етикета које повремено добијам само ми је фалила још неолиберална. Нека, не смета. Свако добро у Новој години.
Господине Катићу,
ја се плашим да Вас у Србији не прогласе неолибералом:).
Откуд Вам пада на памет да људи који живе у великим становима на престижним локацијама, а не плаћају рачуне, треба да се преселе у мање станове на мање пожељним локацијама и троше разлику у цени од продаје старог и куповине новог стана (куће). Тај неолиберализам у Србији се не сме дозволити:). За те људе се у Србији сматра да имају право да живе ту и да не плаћају ионако нереално ниске цене комуналиоја, струје и слично.
Za Slavena – Hvala na lepim željama, svako dobro i Vama.
Postovani gospodine Katicu,
po mom misljenju i po onom sta vidim u Nisu,cene nekretnina sem navedenog visokim odrzavaju i dodatna tri faktora.
– Kupovina nekretnine je najlaksi nacin da korumpirani lekari,profesori,politicari i cela plejada ostalih svoju gotovinu prebace u nesto sto misle da im je sigurno.
– Narko kapital se najlakse ubacuju kroz nekretnine i to kako pojedinacno tako i preko finansiranja celokupne izgradnje zgrada, poslovnih centara,hotela i recimo vinarija.
– Dijaspora dosta novca trosi na kupovinu nekretnina.
Sve tri kategorije kupaca imaju mnogo novca na raspolaganju i to vise nego sve ostale kategorije kupaca zajedno u Srbiji, po mojoj proceni i skromnoj racunici kao i po onom sto vidim.
I nista manje bitno, za druge investicije i ne znaju.
Izvinjavam se svima zbog fonta imam nekih tehnickih problema trenutno.
G-dine Katiću, svaka čast na tekstu. Vrlo realna analiza stanja na tržištu nekretnina kod nas. Samo bih napomenuo jednu bitnu stvar za skeptike koji održavanje nekretnina tj.Facility Management kod nas nazivaju neodrživom kategorijom. Toliko postoji elemenata u tom procesu održavanja stambenih zgrada koji se mogu sprovesti bez većih finansijskih ulaganja od samih stanara, a koji znatno poboljšavaju kvalitet i kulturu stanovanja. Erozija kvaliteta je postala stil života, posebno u Beogradu. Pozdravljam Vas i želim sve najbolje Vama i vašoj porodici u novoj 2012. godini !
Za Dejana – Problemom logike subvencionisanih kredita sam se bavio u starom tekstu koji sam naveo u futnoti.
Snižavanje učešća je mamac da se lakše uđe u kredit, ali će glavnica zato biti veća, a otplata neizvesnija. Ovo omogućava da se stanovi lakše prodaju, sve je to odlično za prodavce, ali kupac ostaje sa glavoboljom za narednih 20 ili 30 godina. Ne zaboravite i da je eventualno vraćanje stana banci strahovita trauma sa kojom se Amerikanci npr. mnogo lakše nose nego Srbi. Hvala na komentaru.
Za Perića – Naravno da svako ima pravo da ostane da živi gde želi, pod uslovom da izmiruje svoje obaveze za struju, grejanje, održavanje itd.. Tu sve počinje i tu se sve završava. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu, odlican tekst na vrlo interesantnu temu.
Nekretnine su najzastupljenija kategorija imovine u ukupnom bogatstvu vecenih gradjana, tako da pomeranje cene nekretnina znacajno utice na bogatstvo vecine. Pad cena nekretnina znaci siromasnje za vecinu gradjana.
Na ovu temu bi se moglo napisati jos dosta tekstova. Na primer niste pomenuli porez na imovinu. Drazava ce vrlo verovatno u ocaju da popuni budzet odmah posle izbora podici porez na imovinu i tako mozda i nesvesno biti katalizator pomeranja na trzistu nekretnina koje ste predvideli.
Vrlo interesantna korelacija postoji izmedju kursa dirana i cene nekretnina. 2008 i dinar i nekretnine su bile najskuplje. U zadnjih pola godine cene nekretnina su se zajedno sa dinarom stabilizovale i promet je zivnuo.
Moram da prokomentarisem i recenicu iz teksta „Jedno je sigurno, cene nekretnina moraju padati“, koja moze da se protumaci i kao indirekti investiconi savet. Slazem se sa tom recenicom kao i da ce nekretnine i dinar nastaviti da padaju zajedno. Suprotno kretanje je jednostavno … perverzno. Medjutim, mora se odredjena verovatnoca dodetili i scenariju hiperinflacije i to eurske hiperinflacije. U tom scenariju ulaganje u nekretnine bi bio nacin za ocuvanje vrednosti. Verujem da je kriza eura doprinela vecem prometu na trzistu nekretnina.
Hvala i pozdrav
Po meni, ni penzioneri koji zive u 70 ili 100 kvadrata na Dedinju ili Vracaru imaju prava da ostanu tamo, a drzava nema prava da ih ugrozava porezom niti bilo kakvim maltretiranjima. Isto kao sto siromasni penzioneri na Hampstead-u koji zive u stanu od milion-dva funti, nisu ugrozavani od drzave, sta vise drzava ih nekada pomaze da ostanu tamo. Pravo na nesmetano uzivanje svog doma je prece od bilo kakve politike. Srpske administracije tradicionalno su sklone otimacini i nasilju, kao i narod uostalom, i jedva cekaju takvu priliku. Sa druge strane troskovi i nacin odrzavanja moraju pod hitno da se regulisu zakonima prilagodjenim nasim uslovima.
Poštovani gospodine Katiću,
Ne slažem se sa konstatacijom da država stavlja građanima omču oko vrata.
Razmislite šta građani gube ako kupe stan na ovaj način. Po meni skoro ništa. Ako je učešće 5% ( kako su najavili) a oslobađanje od PDV-a 8%, mlad čovek koji uzima subvencionisani kredit kome je ova priča i namenjena, kupuje stan bez sopstvenog učeća još ga država časti sa 3% po osnovu većeg povraćaja PDV-a. Sa druge strane država mu možda finansira i 15-20% investicije sa beskamatnim kreditom i grace periodom od 25g. Jedino što čovek gubi je rata koju plaća ali ako već nemate stan onda i onako morate da ga iznajmljujete što mu opet dođe na isto.
Ako više niste u stanju da iz bilo kog razloga ne plaćate kredit onda lepo vratite stan nazad banci , koja prodaje stan , pri tome ima pristojan buffer od 20-25% i još otplaćene rate i namiruje svoja potraživanaj a država koja je sve ovo zakuvala vam ne može ništa jer imate grace period na 25g a do tada će inflacija da pojede dug.
Slažem se sa Vama da su cene stanova precenjene i da postoje prilične neravnoteže , ali one ne nestaju preko noći. Pa ti stanovi i ta domaćinstva su postojali i ranije, i pre popisa, ali je cena značajno rasla svake godine do 2008. Očigledno su drugi razlozi uticali na cene nekretnina i očigledno će i u nardnom periodu uticati sa korekcijom na dole bilo po osnovu promene kursa bilo po osnovu promene kamatne stope. Ali to su makro ekonomski faktori koji će pogoditi sve , pa kada krene kriza nećete imati pojedinca koga banka iseljava iz kuće već masu ljudi bez posla sa problemima u otplati kredita, državne finansije u rasulu i u takvim okolnostima i haosu očekujem prilično diskutabilno naplatu. Verovatnije će krenuti das e guraju stvari pod tepih sa reprogramima , uvođenjem grace perioda i sl dok se ne sačekaju bolja vremena…
Ako ni to ne upali , selite se u manje stanove, periferiju grada ili drugi grad ili selo. Ali ste do tada mirni.
Drugo , da li zaista mislite da kada nastupi kolaps da će banke odobravati nove kredite i da će država subvencionisati stanove?
Mislim da nije loše ugrabiti priliku sada.
Naravno sa aspekta države, ovo je suludo. Subvencije se daju da se ljudi usmere da rade nešto što inače ne bi radili a korisno je. Tipa naseljavanje periferije, pograničnih područja i sl. U BGD će postojati tražnja sa ili bez tih subvencija. ALi to je politika. Nema to veze sa ekonomijom i nema razloga zato ni kritikovati, osim konstatovati da je ekonomski sulud potez,
Pozdrav
Одличан почетак и крај, али се не бих сасвим сложио са средишњим делом текста где описана ситуација највише личи на зачарани круг из кога се не назире излаз.
Прво ваља зарадити новац, па тек онда одржавати зграде. Пошто
нам је реални сектор који доноси новац практично на издисају, не видим неко одрживо решење.
Za Perića – U mom tekstu je, između ostalog, reč o vlasnicima stanova koji ne izmiruju obaveze koje bi morali. Dakle, oni imaju tezaurisanu vrednost, i po tom kriterijumu oni nikako nisu siromašni. Oni mogu izaći iz problema i podići kvalitet života prodajom imovine i preseljenjem u skromniji smeštaj. Vi govorite o siromašnim građanima bez alternative. Njima država mora pomoći i to nije sporno.
Što se slobode izbora tiče, ona je takođe nesporana, pod uslovom da se ne realizuje o trošku drugih. Hvala na komentaru.
Mogao bih da se slozim se vecinom tvrdjenja, osmi jedne. A to je da porodice ili penzioneri treba da se sele ako ne mogu da priuste cenu realnog odrzavanja stana. To ne sme da bude ideja drzave, iako sam cuo od vise domacih ekonomista da je to spas. Razlog je pre svega sloboda izbora, zatim sprecavanje procesa segregacije, koje gospodin Katic vrlo dobro poznaje iz UK. To sto nase drustvo nije u velikoj meri podeljeno je mozda jedina prednost u odnosu na Zapad. U Britaniji vlasti, narocito u politicki polarizovanim sredinama potpomazu ostanak siromasnijih u svojim domovima bez obzira kako skupa lokacija bila. Tu postoji sistem prava benefita, gde drzava isplacuje cenu rente i lokalnog poreza ( vrlo visok za nase uslove ) za odredjenu lokaciju. Ne samo da mozete ocekivati pomoc kod rente vec i kod troskova fizickog odrzavanja objekta. Takodje postoji obaveza gradjenja socijalnih stanova za preduzimace, cak i u najskupljim krajevima. Da nije sistema benefita London bi izgubio svoju prosaranost ( jedan od cinilaca za politiku jednagih sansi ) i imali bi dva grada odvojena bodljikavom zicom. A lokalne vlasti bi pravile pare tako sto bi rusile council blokove gradile privatne stanove i iseljavale underclass u razne nedodjije. Tamo su prepoznali da je to ogroman problem i lece ga. Kod nas ce tek da se stvori i tome nece biti leka.
Poštovani gospodine Katić, u potpunosti se slažem sa vama. Svako ko realno gleda na stvari vidi ovu situaciju isto. Nije mi jasno zašto se na ovakav način obmanjuje narod. Svima je valjda jasno da je Srbija u velikoj i finansijskoj krizi. Privreda ne funkcioniše, samim tim izostaju i sredstva namenjena punjenju budžeta iz koga se neopravdano subvencioniše i stambena izgradnja. Vlast, da bi obezbedila sredstva za kakvo takvo funkcionisanje države primorana je da se zadužuje, odnosno da zadužuje gradjane ove zemlje. Sve što se uzme na zajam kad tad dospeva na naplatu, uvećano za kamatu. Da li je u takvoj situaciji gradjanima Srbije u interesu zaduživanje za ovakav vid ulaganja, gde je sasvim izvesno da i ovako ima viška stambenog prostora? Sigurno nije. Na ovakav način “sadašnji gradjani” ove zemlje, odnosno vlast u njihovo ime, troše sredstva svojih potomaka. “Obezbedjuju” im nešto, što im verovatno neće biti potrebno, a sami potomci će to skupo platiti.
O ovome se može dosta pričati i pisati, ali čini mi se bez pozitivnog efekta na ovo društvo. Da ne dužim dalje, od mene toliko.
Господине Катићу,
као да сте прешли у либертаријански табор, или сте се мало дуже времена задржали у Србији, и уочили да је кључни проблем држава.
У сваком случају одличан текст који је у потпуности тачан. Можда сто још само могли поменути (мада можда није тема) одсуство улагања у електроенергетски и остале комуналне секторе услед неимања средстава због неоправдано ниских цена којима се купује социјални мир и власт.
Без реформи у овим секторима, наша спирала ка пропасти ће се наставити, млади и способни људи ће и даље одлазити а проценат пензионера и оних који ухлебљење налазе у јавном сектору ће расти. Самим тим ће и расти отпор према било каквој политици економског развоја која на самом почетку мора бити политика стезања каиша.
Поздрав.