Izvinjavam se posetiocima bloga što je moje današnje „kazivanje“ bilo konfuzno i slabo strukturirano uprkos obilju vremena koje sam imao. Nećete previše propustiti i ako preskočite intervju.
Radio Beograd 1 – Emisija „Talasanje“ 17/12/12
17/12/2012 od Nebojša Katić
65 reagovanja
Ostavite odgovor
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (100)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (83)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Dejan na Moj intervju dat za Catenu Mun… Pera Kojot na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Pera Kojot na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Bojan na Forum 2021/2022 Михаило na RTS1 – OKO 21/4/2023. –… Бојан 2 na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Бојан 2 na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Бојан 2 na Forum 2021/2022 Бојан 2 na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Miloša Če – Nikada ne bih zagovarao „odious debt“ princip u državama kao što su Grčka, ili Srbija. Obe su demokratske, u njima ne žive maloumni građani, i oni su svesni saučesnici državne neodgovornosti. Ne znam da se negde dogodilo da građani izađu na ulice i organizuju masovne proteste protiv zaduživanja sa npr. sloganom „Ne u moje ime – ne u ime moje dece“.
Naravno, postoji druga, sasvim legitimna mogućnost i svodi se na bankrot države – otplata dugova prestaje, a poverioci se pozivaju na pregovore o otpis dela dugova. Mislim da će i ovo sada biti znatno teže kao što sam pisao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2012/11/25/pravo-pravda-i-drzavni-dugovi/ . Hvala na komentaru.
Molim Vas za mišljenje o mogućnosti tretiranja duga Srbije kao „odius debt“ (mislim da ga kod nas prevode kao „nevoljni dug“ ali pretpostavljam da su tu reč izbrisali iz vokabulara na ekonomiju u Beogradu), koje su političke i razvojne pretpostavke ove inicijative.
Kao izvor šaljem dokumentarac koji donekle otvara priču o ovome u Grčkoj.
Hvala unapred.
За Н.С. – Морало би да се догоди или какво технолошко чудо или чудесно глобално освешћење, па да свет избегне огромне невоље и превазиђе проблеме везане за границе раста. Верујем и да се светска геостратешка политика руководи налазима из ове студије, као и свих сличних тајних или јавних студија. Хвала на коментару.
Пошто овде говоримо о књигама, надам се да ће г. Катић приметити ово моје питање – Небојша, какво је ваше мишљење о „Границама раста“, студији прављеној за Римски клуб 1972. године?
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Limits_to_Growth
Gospodine Katicu,
Svrha mog posta je bila da pokaze da zakonodavstvo Srbije daje mogucnost oporezivanja onih off-shore kompanija kojima se stvarno upravlja iz Srbije na isti nacin na koji se oporezuju i domaca pravna lica. Da li se to primenjuje i da li drzava ima kapacitet to da ostvari je drugo pitanje. Zakon je sam po sebi vrlo jasan.
Povodom Delte, ista je platila Srbiji porez od prodaje Maxia. Uzgred, Delta banka je prodata pre donosenja pomenutog zakona – ne znam kakav je zakon bio pre toga.
Za Andreja – Problem je malo složeniji. Predlažem da proučite prodaju Delta banke Intenzi, i razloge zbog kojih porez na kapitalnu dobit nije plaćen u Srbiji, niti je ikada, koliko ja znam, bilo šta od te prodaje oporezovano u Srbiji. iako je krajnji vlasnik lice koje je rezident u Srbiji. Ovo je samo jedan od poznatih slučajeva. Uzgred, ponešto znam i o poreskim sistemima i off-shore poslovanju. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Svako preduzece je pravno lice, pa i off-shore. Pravno lice je poreski obveznik. Dobit preduzeca se oporezuje.
Sada, kada iz preduzeca vlasnici izvlace novac po osnovu ostvarene dobiti, to takodje podleze porezima ove drzave ako su vlasnici rezidenti Srbije.
Za Andreja – Ako dobro razumem, ovaj član se odnosi na pravna lica? Ako je vlasnik off-shore firme pojedinac, on onda može izbeći plaćanje poreza. Sve ovo pod uslovom da nema neki drugi član zakona koji tretira i privatna lica na isti način kao i pravna lica. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Tek sam sada odslusao emisiju i mislim da nije bila konfuzna. Imam samo jednu primedbu u vezi off-shore-a koje ste pominjali. Srbija ima veoma lepu zakonsku odredbu koja kada bi se primenjivala bi obesmislila registrovanje kompanija u off-shore zonama (naveo sam ovo vec na jednom blogu)
„ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004)
Rezidenti i nerezidenti
Član 2
Poreski obveznik iz člana 1. ovog zakona je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: rezidentni obveznik) koji podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i izvan nje.
Rezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike.“
Znaci,
1) rezidentno pravno lice porez se placa na sve sto u svetu zaradi, ne samo u Republici,
2) bez obzira gde si preduzece registrovao, ako je sediste stvarne uprave u Srbiji, za Poresku upravu si rezident.
Ovo je vise nego dovoljno da sve off-shore kompanije oporezujete kao domaca pravna lica. Pre ce biti da off-shore sluzi da se sakriju neki drugi tokovi novca.
……..Теоријски, једини начин на који Србија може почети да излази из кризе је да мобилише све што може и уме да мисли………
И ја сам дошао до веома сличног закључка. Питајући себе шта би било потребно да повратим веру у мени некад блиске људе, одговорио сам себи да би то био њихов позив, уз пратеће објашњење да се налазе пред великим проблемима те им је свака мислећа помоћ потребна. Такав се позив још није појавио, …а чак се није појавио ни његов привид. Моји сународници живе по неком тешко докучивом културном обрасцу.
Za Svetlost Vostoka – Propustio sam veliki broj značajnih knjiga. Pokušao sam da suzim izbor maksimalno koliko sam mogao. Kao što sam izostavio Špenglera, izostavio sam i Brodela na primer, i da ne nabrajam. Iako razumem Vaše motive, Perkinsa ipak ne bih stavio na svoj spisak. Pre bih sugerirao Naomi Klajn. Hvala na sugestijama.
Postovani Nebojsa, verujem da vas je zelja za konciznoscu opredelila da propustite da pomenete i takve dragulje poput:
– F.P.Jockey, Imperium : The Philosophy of History and Politics
– O.Spengler, The Decline of the West
– J.Perkins, Confession of an Economic Hit Man
– P.Nitze National Council Report 68
– G.Feder The Fight Against High Finance
Pozdrav.
Hvala na preporucenim knjigama, insteresantan spisak, samo za neke sam cuo ranije i sad cu se potruditi da ih procitam.
Захвалница.
Хвала на реалном и поштеном одговору.
Суштина мог апела је имао и другу димензију,Знао сам да ће те ми одговорити, али ово није пројекат једне особе то је једноставно немогуће.
Идеја је да се на Вашем блогу (који је ауторитаран колико толико, јер бољег на нашем језику нема) отвори свеобухватна расправа, шта нам је радити у овако тешким временима.
Решења увек има али наш инертни Српски дух видно касни.
Поздрав !
За Ивана – Теоријски, једини начин на који Србија може почети да излази из кризе је да мобилише све што може и уме да мисли и ту се апсолутно са Вама слажем. Када би се то догодило, верујем да би закључак био да се мора радити све супротно од онога што се досада радило и што се наставља радити. Ако ме питате колико је то вероватно, оптимистичан одговор је – мало, веома мало у овом тренутку. Хвала на коментару.
Питање:
Господина Катићу, дуго времена оклевам да вам поставим једно нај приземније питање: “ Шта би се десило да Србија напусти европски пут“, (замрзне преговоре око Косова)окрене се својим горућим проблемима, Нама као друштву све траба од здраве хране до струје. Не мислим на затварање граница, напротив сарађивати са свима који нам понуде поштене пословне односе. Ми са технолошки напреднијим земљама не можемо изаћи на крај, једноставно зато што смо ми толико слаби и исцрпљени да смо лак плен свим економским аждајама. Да Србија зем- ља славне историјске прошлости проси по свету, да је понижавају, а све Богом дано имамо то нам потомци неће опростити, због тога ово и питам.Једноставно да размишљање редукујем на нај приземнији ниво.
1)Формирати владу националног спаса,
2)Позвати све стручне и добронамерне људе из земље и расејања да помогну матици (у било ком смислу) под геслом -потребни смо Србији-.
3) Да влада ангажује све радно способне људе на изградњу земље, и да им гарантије основне потрепштине, оброк, конак, здравствену заштиту и све оно сто би током ангажовања требало појединцу.
Да наредну годину почнемо са брзим акцијама како у пољопривреди, прехрамбеној, дрвној индустрији, индустрији текстила. водопривреди. металном комплексу итд.
Заокружити националну економију, а са свима (нарочито суседима, јер се узајамно добро познајемо, на пример од Македонаца увозити Кочански пиринач или Тетовски пасуља извозити иверицу или шећер
итд.).
Ово све наводм Вам у даху, јер ево читам: Амерички бизнис магазин -ЕКОНОМИСТ-који, ако је фуснота тачна, дословце пише: Србија највећи економски болесник Европе, ја додајем, не дозволимо да умре. Предузмимо нешто!
ПС.
Знам да ће много паметњаковића осути паљбу (али ћорцима) на овај мој апел, али Вас ипак поштујем иако см свестан људских ограничености.
Сигуран сам да би Ваш текст био занимљив јер сте били у привреди у разумете тржишне осносе, пројекте, организацију, реализацију, и све оно што прати велике подухвате.
А ја што написах написах, барем ми је сад лакше!
За Немању – За Рејнарта сам чуо тек пре пет година. Из коментара и приказа књиге „Како су богати постали богати…..“ сам разумео да је жесток критичар неолиберализма, и да је близак „Листовој“ школи. Како се тај приступ поклапа са мојим, књигу нисам прочитао. Узгред, било ми је симпатично и што се Рејнарт прилично успешно бавио бизнисом, и што није био само академски економиста. Сурово реални привредни живот и искуство, верујем, изоштраваju економску мисао и даju јој потребну реалистичност.
Што се књига које сам препоручио тиче, оне нису строго економске и нисам правио списак са идејом да индоктринирам читаоце, или да им наметнем своје виђење света. Хвала на коментару.
Поштовани господине Катићу,
И ја Вам се захваљујем на препорученој литератури, сигуран сам да ће бити од користи како нама младим економистима и студентима, тако и осталима који се интересују за област економије.
Интересује ме да ли сте упознати са радовима норвешког економисте Ерика.С.Рејнерта и да ли би сте били вољни да изнесете мишљење о његовим делима:
СПОНТАНИ ХАОС – економија у доба вукова
ГЛОБАЛНА ЕКОНОМИЈА- како су богати постали богати и зашто сиромашни постају још сиромашнији
Срдачан поздрав
Za Studenta – Napravio sam mali izbor zanimljivih knjiga od kojih su neke već klasici. Neću Vam komentarisati razloge zbog kojih sam izabrao baš te knjige, ali mislim da svaka od njih moože pomoći boljem razumevanju sveta. Kada je knjiga prevedena na srpski dao sam Vam domaći naslov, iako ne znam kakav je kvalitet prevoda. Sa zaključcima nekih knjiga se ne slažem, ali to ne smeta da budu na mojoj listi. Samo je knjiga pod brojem 7 čisto ekonomska.
1. Mikrobi, puške i čelik – Džared Dajmond
2. Uspon i pad velikih sila – Pol Kenedi
3. Sukob civilizacija i preoblikovanje svjetskog poretka – Semjuel Hantington
4. Velika transformacija – Karl Polanji
5. Put u ropstvo – F.A. fon Hajek
6. The Long Twentieth Century: Money, Power and the Origins of Our Time – Giovanni Arrighi
7. Secrets of Temple: How the Federal Reserve Runs the Country – Greider
8. Thinking, Fast and Slow – Daniel Kahneman
Ako Vam se ovo ne bude dopalo ili ako više volite samo ekonomiju, predložiću Vam druge knjige.
Bolje je da čitate knjige nego novine. Nadam se da Vam moj izbor neće biti dosadan.
Postovani gospodine Katicu,
hvala na brzom odgovoru! Citam i engleski, nije problem, bolje citati u originalu nego ponekad i losem prevodu. Izbor prepustam vama, ako vam nije tesko napisite vezano za sve oblasti i sve sto vam padne na pamet. Vreme je ograniceno tako da radje volim da citam knjige po preporukama nego da gubim vreme trazeci.
Puno pozdrava
Za Bojana,
Firma je njihova i prilicno je velika i za nase pojmove, a kamoli za ovako malu drzavicu. Podatak o radnoj snazi do pre nekoliko meseci za kopneni deo: oko 450,500 Srba, 3500 lokalnih radnika, 300 Filipinaca, 250 kineza, poneki Indus, Spanac, Argentinac itd.. Firma ima i svoj deo na ostrvu i tu je bilo oko 200 nasih, ali je najveci deo otisao. Komplet rukovodeci kadar je nas. Ima nas i jos nekoliko firmi, ali sporadicno.
Postovani gospodine Katicu,
hvala Vam na iscrpnom odgovoru. Sto sam vise citao Vas odgovor, sve mi je vise bilo jasno zbog cega je SDK ukinuta. Da nije, mnoge usluge banaka i revizorskih kuca su bile suvisne, a verujem da im se to nije dopadalo.
Cini mi se da Braziil ima slican sistem u oblasti platnog prometa. Koliko sam ja razumeo, sve uplate idu preko jedne drzavne institucije, odprilike kao u starjo Jugoslaviji. Nazalost, nisam dovoljno upucen u tematiku, pa me nemojte drzati za rec.
Jos jednom veliko hvala na odgovoru i Vasem trudu uopste.
Za Studenta – Rado ću Vam predložiti literaturu, ali mi je bitno da znam da li mislite na knjige koje su prevedene, ili one mogu biti i na engleskom. Koje Vas oblasti van ekonomije zanimaju, ili više volite da i to prepustite meni? Hvala Vam na lepim rečima.
Postovani gospodine Katicu,
svaka cast na briljantnoj analizi situacije i predlozima iznesenim u vasem gostovanju na RTS-u. Nadam se da ce se nesto od toga i primeniti. Prosto sam fasciniran vasim nivoom erudicije, pa sam vas hteo zamoliti ako biste mogli da preporucite par knjiga, sajtova i sl. iz oblasti ekonomije ili uopste koji su na vas ostavili dobar utisak, kako bismo i mi ostali mogli malo da se usavrsavamo i napredujemo.
За Марина:
Је ли радите организовано тамо, као фирма из Србије, или се једноставно десило да се доста српских људи задесило у једној или више фирми?
Мртвом самоуправљачу,- нити већег проблема (које време намеће ) нити плићег аргумента.
Статистике су неумољиве (погледати физичко стање средњошколске
популације ) резултати поражавајући. Закључак, много деце са повишеном телесном тежином због неквалитетне исхране. Последице смањена физичка активност. брз замор, дијабетис, лењост итд.
По Вама испада да су Албанију прешли дебели и румени.Пријатељу не ратује угојеност и руменило (то је сељачка философија) него вера и идеја.
Ако је мени придевен наслов -Мртви самоуправљач – хвала! Рећи ћу вам да у суштини ту има зрно рационалности. самоуправљање је нажалост била велика заблуда из једног простог разлога. Зато што је политика била изнад профита. Па зар не видите да у свету има доста примера да неке познате фирме након банкрота преузимају радници само сада је профит на првом масти сто је разуме се логично.Да би био јаснији. чак шта више и озбиљни економски теоретичари размишљају о власништву радника (поштујући економске принципе) над средствима за производнју.
Поздрав!
Za Ivana N. Da ste se potrudili i zaceprkali malo po srpskoj istorijskoj literaturi shvatili bi da ljudi nisu nikada bili ovako debeli (i rumeni). Na regrutacijama pre Prvog svetskog rata rutinski je otpadala trecina regruta zbog neuhranjenosti. Razorena ekonomija (i ne samo ona) je upravo rezultat zatvorenog drustva i oligopolisanog trzista u koje polazete tolike nade.
Jedan od glavnih projekata u zemlji radimo mi,autoput Bata – Mongomo oko 220km kroz dzunglu. Na 120 samo nosioci i izvodjaci, a na 100km samo nosioci posla, izvodjaci Francuzi. Od starta sam hteo da kazem koliko je nemar Srbije prema ljudima koji to rade. Cak ni br telefona gde da se jave ako nesto krene kako ne treba.
Za Marina – Znao sam da je E. Gvineja imala najveću stopu rasta BDP-a na svetu zahvaljući nafti (https://nkatic.wordpress.com/2006/05/26/optimizam-i-surova-faktografija/). Nisam znao da i tamo ima toliko Srba. U svakom slučaju, hvala za informaciju.
Nebojsa,
Da li znate da su glavna „udarna igla“ Srbi? Ima nas poprilicno i veliki su projekti u pitanju. Npr. cisto jedan pokazatelj propagande. U proslu subotu je bila “ likvidacija“ ( 13 plata, ili regres kod nas, placanje na kraju godine ) iznos je isao cak do 704.000 fcfa ( evro je fiksiram na 655.957, a dolar varira od 450 do 550 ) Plata cistacice je oko 250e, a recimo masinista je placen oko 1000e. Neverovatne lazi u tekstu.
Za Marina – Zanimljivo, i ja sam verovatno naseo na užasne izveštaje o represiji i stanju ljudskih prava. U svakom slučaju sam sklon da više verujem Vama, ako imate insajderske informacije i ako dobro poznajete zemlju. Hvala za informaciju.
Moj komentar je bio takav jer zivim u toj zemlji, na nekih 30km od grada koji se spominje. Silom prilika znam koliko zaradjuju, znam istinu posto ih ja isplacujem zato je i bilo pitanje.
Za Marina – Ne bavim se problemom propagande, ali koliko mogu da vidim, Ekvatorijalna Gvineja je, za razliku od Gadafijeve Libije na primer, jedna uzorna i demokratska država na koju se niko ne žali. Sretnih li građana. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu,
Da li ste se bavili propagandom? Povod da Vas ovo pitam je ovaj link http://www.blic.rs/Vesti/Svet/358820/Pogledajte-Diktator-Ekvatorijalne-Gvineje-pravi-grandioznu-prestonicu-usred-dzungle koji jako lazno predstavlja stvarno stanje. Za Lista, Da li ste bili u Severnoj Koreij?
Za Lista – Negativni primeri koje ste naveli su postali još negativniji,kada su ušli u tranziciju. O tome sam pisao u tekstovima https://nkatic.wordpress.com/2009/11/20/hod-u-mestu-i-gromoglasno-cutanje/ i https://nkatic.wordpress.com/2007/10/16/lagano-umiranje-drustvene-kritike/. Hvala na komentaru.
Za Lista – Ja pretpostavljam da ste se Vi sa mnom malo našalili dajući primere koje ste dali. Ja sam verovao da je Amerika i pre Regana bila vodeća sila sveta, da je Britanija bila najveća svetska sila stotinak godina pre gospođe Tačere, da je Nemačka bila moćna industrijska sila i pre II rata.
Ili da preformulišem ovako – primeri koje ste dali, Spensova komisija koja se bavila najuspešnijim razvojnim modelima nije stavila na svoj spisak uzornih modela (https://nkatic.wordpress.com/2008/06/03/pohvala-efikasnoj-drzavi/). Hvala na komentaru.
Господине Лист-у, разрешите горући српски проблем свемоћном теоријом слободног тржишта. У Србији тренутно гладује минимум 700000 душа. У земљи која има све предиспозиције да храни три пута више становништва. Овакву бруку ова земља није имала у својој модерној историји. У овако разореној економији слободно тржиште не може функционисати.
Negativni primeri su: sve komunisticke zemlje u Evropi, sadasnja Severna Koreja.
Hong kong, posleratna Nemacka, Estonija, Amerika posle Regana, Britanija posle Tacerke, Cile itd.
Za Lista – Ako Vam nije problem, možete li mi Vaše teze potkrepiti primerima u poslednjih 70 godina. Hvala na komentaru.
Ako dozvolite g. Katicu, ja bih odgovorio na vase pitanje. Trziste nije mantra jer se u praksi kroz istoriju dokazao kao najbolje sredstvo za podizanje zivotnog standarda obicnih ljudi(mase). Drzava je mantra jer iza te ideje svemogucih i dobronamernih supermena koji u ime drzave regulisu koliko treba da sutra kosta krompir u Leskovcu- ne stoje rezultati u praksi.
Istorija je tu kristalno jasna- sto vise trzista to veci zivotni standard obicnog coveka. I kako idete u suprotnom pravcu ka vecoj drzavi uvidecete da se standard sve vise smanjuje sto je veca uloga drzave u ekonomiji, dok na kraju ne dodjete do Lenjinove postrevolucionarne Rusije gde su ljudi masovno umirali od gladi jer je trziste bilo u potpunosti ukinuto i zamenjeno „mudrim“ centralnim planerom. Ti centralni planeri nisu hteli da milioni ljudi izumru od gladi- oni su hteli sve najbolje. Ali ljudi su umirali od gladi zbog nedostatka trzista odnosno mehanizma cena koje prenose informacije o tome sta, kome, koliko treba na najefikasniji nacin.
Tako da ako zelimo prosperitetno drustvo moramo omoguciti da nesmetano funkcionise mehanizam cena i profit and loss sistem.
Za Luku – SDK je obavljala nekoliko funkcija u sistemu. Prvo, platni promet je išao preko SDK. Preduzeće je naloge za sva plaćanja nosilo u filijalu SDK kod koje se vodio račun preduzeća (dakle ne u banku). Svako preduzeće je imalo referenta koji se bavio preduzećem i imao je dobar uvid u poslovanje. Referent je bio odlično obučen, kontrolisao je plaćanja i njihovu ispravnost i kroz ovaj sistem je bilo jako teško vršiti zloupotrebe od strane preduzeća. Referent je uvek mogao signalizirati sumnjive transakcije. Kada su isplaćivane plate npr., prvo se kontrolisao obračun poreza i doprinosa, a plate su se isplaćivale tek kada su oni bili plaćeni . Sistem je bio izvanredno automatizovan i računarski opremljen (po standardima onog vremena), platni promet je bio izuzetno brz i koliko se sećam, prilično jeftin.
Drugo, svoje bilanse preduzeće je kvartalno pripremalo i nosilo u SDK koji ih je kontrolisao i na osnovu kojih su npr. plaćani porezi na dobit.
Treće, inspektori SDK su dolazili u preduzeća i vršili kontrolu poslovanja, njegovu zakonitost i poresku kontrolu. Oni su vršili finansijsku reviziju i nije bilo nikakvih drugih revizorskih kuća.
Četvrto, kroz sistem obrazaca koja su preduzeće morala da dostavljaju u SDK, uvedeno je sveobuhvatno statističko praćenje i tako je formirana izvanredna inforomaciona baza podataka.
Mi (privrednici) smo se povremeno žalili na strogost i krutost zaposlenih u SDK. Finansijske i knjigovodstvene službe su imale više posla nego danas. Uprkos tome, sistem je bio van svake sumnje odličan. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu, iako su zaista malo nabacane teme, intervju je jako dobar. S obzirom da kada je Srbija u pitanju, covek ne zna odakle bi poceo, nije ni cudo sto je tesko strukturirano pricati. Hvala Vam na trudu i na spremnosti da odgovarate na komentare citalaca i slusalaca.
Nevezano je za ovaj intervju, da li biste mogli reci nesto o jugoslovenskoj Sluzbi Drustvenog Knjigovodstva (SDK). Koliko sam ja razumeo, taj je sistem bio jedinstven u svetu i funkcionisao je jako dobro. Ne bih da zalazim u razloge zasto je ukinut, vise me zanima nacin funkcionisanja tog sistema u poredjenju sa njegovim pandanima u zapadnim zemljama, kao i Vase misljenje o njemu.
Hvala Vam puno unapred.
P.S. Ponovo, kao i prosli put: „Dobro jutro dragi gledaoci“, ali ovoga puta ste se ispravili.
Za Dr Pop – Nisam sasvim razumeo komentar. Zašto je država mantra, a tržište na primer nije mantra? Da li je svaka država „kolektivni izraz jednog slabog drustva gde je neznanje tradicionalno tupo kao malj a mrznja ostra kao sablja“, ili je to samo srpska država? Šta podrazumevate pod „Poredjenja sa SFRJ samo dodatno demoralisu ionako demoralisanu Srbiju, jer je u kontekstu bivse drzave stavljaju u neslavnu ulogu onoga sto Britanci nazivaju passanger.“? Zašto svi, pa i tržišni fundamentalisti, traže pomoć od države kada dopadnu nevolja? Zašto su najveći protivnici države univerzitetski profesori koji ceo život provedu živeći baš od novca koji država daje? Hvala na komentaru.
Poštovani g. Katić, preslušao sam emisiju i čestitam na oživljavanju ideje emisije novca za potrebe države (infrastruktura preko velikih javnih radova). A potpuno se slažem da je uzimanje kredita jednakog efekta u državi kao emisija novca bez duga. Naravno, poanta je u korištenju tog novca. Pitanje je samo, što bi MMF rekao na takvu emisiju novca. Morali bi biti uvjerljivi kaodavno Ante Marković, ali sa bitno boljim programom koji će spriječiti hiperinflaciju. To je moguće samo, ako banke ne multipliciraju depozite u kredite. To je ključna karika za stabilizaciju valute.
Mantra koju smo culi bezbroj puta u ovoj emisiji je „drzava“, svojevrsno srpsko “Sezame otvori se“ za svaku priliku. Ta spasonosna „drzava“ je, medjutim, kolektivni izraz jednog slabog drustva gde je neznanje tradicionalno tupo kao malj a mrznja ostra kao sablja (D.Kis?). Poredjenja sa SFRJ samo dodatno demoralisu ionako demoralisanu Srbiju, jer je u kontekstu bivse drzave stavljaju u neslavnu ulogu onoga sto Britanci nazivaju passanger. Spasa nema, ali propasti ne mozemo sve i da hocemo. Dobar izbor muzike.
Za Bojana – Generalno se slažem sa pričom oko energetike i šansama koje se i RS i CG otvaraju njihovim iskorišćenjem. Pitanje rijeke Tare i Deklaracije usvojene u Skupštini CG kojom je, bar za neko vrijeme, onemogućeno iskorišćavanje ove rijeke kao hidropotencijala, ne bih baš tako olako stavljao u kontekst „mafijaških“ odluka, jer je upravo crnogorska vlast bila ta koja je željela da se projekat „Buk Bijela“ radi zajednički sa RS. Pritiskom manjeg koalicionog partnera (SDP), opozicije i dobrog dijela NVO sektora, od projekta se odustalo.
Činjenice koje ste naveli u priči oko IRB su sigurno tačne, ali smatram da nisu dovoljno ubjedljiva argumentacija za odustajanje od ove ideje. Slažem se da se i najbolja ideja može pokvariti političarenjem i burazerskim upravljanjem. Ali ako u svaku ekonomsko-sistemsku priču budemo ulazili za lošom karmom naših tranzicionih iskustava, onda ne vrijedi ni pokušavati. Temu profesionalnih upravljača i administracije je u svom intervjuu dotakao i Nebojša.
За Бојана – Мале економије попут ЦГ или РС могу функционисати, јер све може функционисати, али је питање нивоа на коме се економија одржава. Трошкови „режије“ малих и сиромашних држава су страшно високи по глави становника, и они не нестају ни онда, када држава улази у ЕУ на пример. ЕУ решава проблем величине тржишта, али не решава проблем „режијских“ трошкова.
Нема сумње да је распад Југославије био и чин потпуне економске деструкције и ирационалисти. Штете од разбијања тог јединственог економског простора су немерљиве, као и губици проистекли из тога. Ова димензија распада Југославије се ретко помиње, јер се она не може шминкати високопарним националистичким жонглерајем. Укратко, штете које смо сами себи нанели нису једнократне и трајаће онолико, колико буду трајали ови државни провизоријуми. Хвала на коментару.
За Немању – Управо би подстицање регионалног развоја морало бити једно од стратешких опредељења Србије. За то је потребно озбиљно улагање у инфраструктуру и пре свега стратегија и дугорчно планирање. Бојим се да у овом тренутку о томе нико озбиљно не размишља. Хвала на коментару.
Za C.D. – Nažalost, promakla su mi zbivanja u Bugarskoj. Pogledaću šta se zbiva kad uhvatim malo vremena. Hvala što ste mi skrenuli pažnju.
За Петра, коментарисаћу дјелимично око електропривреде, и поставити генерално питање Небојши.
Што се тиче хидроенергетског извора, у РС се већ 5-10 година интензивно прича о пројектима који су разрађени прије 30 година, и неким новијим. Ради се о низу ХЕ, на граници са СР и ЦГ. Један од пројеката са ЦГ, мислим да је управо Бук Бијела, био је одбијен и критикован од ЦГ власти. Чак су пријетили међународним жалбама и сл кобајаги због еколошких проблема. Ту је планирано да ЦГ удио буде чини ми се 30-40%. Стварни разлози који се крију за те пријетње су вјероватно у мафијашкој зони, јер ЦГ властима и политичарима није понуђена одговарајућа компензација.
У РС електропривреда годинама има неискоришћена средства, по ријечима економисте из Бијељине, у висини 100-150 мил КМ која би се могла инвестирати за изградњу једне од планираних хидроелектрана да буде у већинском државном власништву. Код нас у том смислу чак нису проблем ни новци, већ неспособност менаџмента односно генерални недостатак менаџмент компетенција и техничких компетенција за изградњу и одржавање капацитета. Због тога су недавно ушли у посао са њемачким RWE, након што су испалили Кинезе, и то је била чисто политичка одлука (исто као што Вучић каже да Србија не може без њемачке). О томе су преговарали мјесецима а колики аматеризам менаџмента је у питању говори чињеница да је ген. дир. ЕПРС Бранислава вече прије потписивања уговора са RWE послала отворено писмо премијеру упозоравајући га да постоји уговор са ЕПС о заједничком учешћу у тим хидроелектранама који би са новим послом фактички био повређен и ЕПС добила могућност да тужи ЕПРС и РС и тражи одштету.
Дакле ту је највећи проблем у менаџменту тих институција и министарствима и штеточинама које тамо сједе. Да су прије 5-10 година прионули на рад и до сада направили те хидроелектране, сада би економска ситуација била примјетно релаксиранија а новац не би лежао неискоришћен по рачунима страних банака. Идеја економисте из БН је била да се једна ХЕ направи за потребе социјалних категорија, тј. да се социјална давања (која су код нас велико оптерећење због бројних жртава рата и широке пензионерске популације) дјелимично покривају управо из профита те ХЕ и да она на неки начин буде у власништву бораца и инвалида.
Што се тиче инвестиционо-развојне банке, тако нешто постоји у РС и промјенила је до сада 3-4 директора, од којих је један имао 27 година, био је под судском истрагом и након поступка ослобођен. Тај фонд има портфолио чини ми се од 500-800 милиона КМ и користи се углавном за финансирање рођака људи на власти и подршку стамбеној мафији кроз давање стамбених кредита, чиме се одржавају нереално високе цијене станова. Вјероватно због великих политичких притисака, нестручности особља и нетранспарентности директори веома брзо напуштају позицију о овом фонду. Други проблем је што дио средстава и нема гдје да се пласира тј нема довољно квалитетних пројеката. Пошто је ЦГ у напреднијој форми мафијашке државе од РС, претпостављам да добра идеја ИРБ у пракси би још мање добра донијела.
==
А сада опште питање за Небојшу. Мислите ли да су економије тј мале државе као ЦГ или РС уопште одрживе? Прије неког времена слушао сам предавање једног азијског економисте. Њихов раст је био значајно заснован на извозу, и криза 2008-9 их је значајно погодила. Након тога су почели да размишљају како другачије да поставе раст земље, тако да буде мање осјетљив на међународне флуктуације. У тим рачуницама дошли су до тога да једна држава-тржиште треба да има минимално 70-80 милиона становника да би била „самодовољна“ односно могла да заснива раст и развој у значајној мјери на унутрашњој потражњи.
Гледајући наше фрагментиране територије и тржишта, интуитивно ми се чини да би за РС, СР, ЦГ било много боље када би направили некакав заједнички простор, економски, културни, административни, какав год, и да би тако нешто створило много бољу позицију за развој.
Погледајте нпр колико само има министарстава за образовање или педагошких завода.. Србија, Српска, Војводина, Црна Гора.. сви они раде исти посао, измишљају топлу воду и расипају средства… имамо више расутих државоликих ентитета, сви они реплицирају и про-форме одржавају некакве сличне (административне/научне/образовне/здравствене/производне..) институције које често нису у стању да се довољно специјализују и постану конкурентне на међународном тржишту, већ им је главни успјех да се једни против других окрећу и боре око локалних клијената док Швабе чекају крајњи резултат па да све то заједно преузму…
Господине Катићу,
не бих се сложио да је Ваше излагање било конфузно и слабо структуирано, штавише, мислим да сте имали веома добрих и конструктивних предлога.
Посебно бих истакао идеју да се фокус државе уместо на сектор који се бави изградњом нових стамбених јединица престроји на давање подршке адаптацији постојећих стамбених капацитета и унапређењу постојећег животног простора.
Није тајна да је животни простор у Србији у очајном стању.
Уколико мало прошетамо по престоници, видећемо да људи баш и не живе у блиставим условима и у енергетски ефикасним зградама, напротив постоји велики проценат стамбених јединица којима је фасада отпала пре неколико деценија.
Стога, не треба бити стручњак па закључити да је стање алармантно и да смо енергетски неефикасни.
Уколико при томе у обзир узмемо и (не)свест грађана о предностима добро изолованог простора и уштедама које остварујемо по том основу, није немогуће да ћемо још дуго гледати опале фасаде и расклимане прозоре.
Господине Катићу, да ли мислите да би побољшање животних услова у малим градовима и селима уз државну интервенцију довело до покретања привреде и до растерећивања великих градова, као и до свођења цена некретнина на цену која је донекле примерена нашем стандарду?
Поздрав,
Немања
Gospodine Katicu,
kako komentarisete fiskalnu politiku u Bugarskoj i da li se nesto slicno treba uraditi i u Srbiji.
Pozdrav
Господине Катићу, хвала Вам што сте на Радио Београду 1 јасно рекли на да је Цар го.Сада треба очекивати реакцију јавног мњења. Е, ту можемо очекивати поражавајуће реакције.
1) Интелигенција опијена својом интелектуалном „пуноћом“ вероватно неће реаговати из више знаних разлога (нестручности, корумпираности,неталасања,итд.) иако је управо она најодговорнија за ову трагедију.
Народ је прошлих деценија доста трпео да их ишколује да би заузели важна места у друштву, а они својом неактивношћу то народу никад неће вратити.
2) Народ ко народ и када стекне критичну масу да изврши промене улицом или гласањем никада не налази за себе најобјективније решење. Додуше народу није ни замерити, јер на тржишној политичкој сцени ништа свеже.
Za Petra – Emitovanje državnih obveznica za investicije, ili npr. emitovanje obveznica elektroprivrede i sl. je moguće obzirom na relativno visok nivo štednje stanovništva. U krajnjem efektu to bi dovelo do pada štednih depozita građana, i povećanja plasmana u obveznice. Ovo znači da bi se sredstva građana više koristila za investicije i da bi manje ostajalo bankama da kreditiraju uvoz npr.. Ideja bi trebalo da bude da se stimulišu investicije na račun potrošnje.
Što se razvojne banke tiče, nije toliko bitan njen osnivački kapital (koji treba da bude državni) koliko sredstva koja banke može na tržištu prikupiti i plasirati privredi.
Ponoviću još jednom da nemam dovoljno informacija o ekonomiji CG niti osećaj šta se sa ekonomijom zapravo zbiva i gde su njeni potencijali. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu – I pored toga što smo regionalni lideri u evro-atlantskim integracijama, šampioni mira, stabilnosti i multietničkog sklada i država dinamične ekonomije, a sve praćeno nesebičnim tapšanjem po leđima “gospode” iz Brisela i Vašingtona, želim da ipak steknete bar neki uvid u “obećavajuću” CG makroekonomsku situaciju. Podaci se odnose na 9 mjeseci 2012. godine.
-Procjena BDP na kraju ’12 – 3,24 mlrd. € (rast od 0,5%),
-BDP po stanovniku prema standardu kupovne moći (SPI) – 42% prosjeka EU27,
-Prosj. neto plata – 480 €,
-Min. potrošačka korpa – 800 €,
-Apsolutna linija siromaštva 175,5 € (9,5% stanovništva ima potrošnju ispod ove linije),
-Inflacija – 5,2%,
-Budžetski deficit – 94,7 mil. €,
-Izvoz – 275,5 mil. €,
-Uvoz – 1,385 mlrd. €,
-Izvoz/uvoz – 20%,
-Industrijska proizvodnja – pad od 9,1%,
-Neto SDI – 222 mil. € (pad od 10,1%)
-Procjena prihoda od turizma na kraju ‘12 – 700 mil. €,
-Stopa aktivnosti stanovništva – 52,2%.
-Stopa zaposlenosti – 42,2%,
-Stopa nezaposlenostii – 18,8%.
-Stopa nezaposlenosti mladih – 48,5%,
-Broj zaposlenih – 211,6 hilj. (zaposlenih sa pismenim ugovorom – 160,5 hilj.)
Poljoprivreda – 14,3 hilj. (6,7%)
Nepoljoprivredna zanimanja – 38,2 hilj. (18,1%)
Uslužne djelatnosti – 159,1 hilj. (75,2%), na budžetu – 50 hilj., trg. – 48,3 hilj.)
-Broj korisnika PIO – 120,6 hilj,
-Poreski dug – 185 mil. €,
-Dug blokiranih preduzeća – 390 mil. €,
-Državni dug – 1,707 mlrd. € (52,5% BDP, 76,6% inostrani dug),
-Ukupni krediti banaka – 1,892 mlrd. €,
Krediti privredi – 910 mil.
Krediti građanima – 825 mil. €
Krediti ostalim – 157 mil. €
-Nekvalitetni krediti – 18,5%,
-Ukupni depoziti – 2,001 mlrd. € (oročeni 59%, po viđenju 41%)
Depoziti stanovništva – 1,113 mlrd. €
-Dug po glavi stanovnika – 1.330 €,
-Dug po zaposlenom – 4.766 €,
-Kapital banaka (njih 11) – 270 mil. €.
-Prosj. ponder. efek. kam. stopa (PPEKS) na uk. kred. – 9,53%,
-Prosj. ponder. efek. kam. stopa (PPEKS) na novoodobrene kred. – 11,05%,
-Pasivna prosj. ponder. efek. kam. stopa (PPPEKS) – 3,16%,
-Kamatni spred – 6,37 p.p.
Imajući u vidu ovako lošu makro sliku ekonomije bez sosptvene valute, da li i dalje smatrate da je emitovanje državnih evroobveznica na unutrašnjem tržištu izvodljiva opcija? Takođe, da li ovakvoj ekonomiji kao jedan od mogućih instrumenata za izlazak iz krize, a pod pretpostavkom vladinog otklona od neoliberalnog koncepta, preporučujete formiranje specijalnih državnih banaka/fondova, npr. Razvojne banke, Izvozne banke i sl? Ukoliko da, na kakav osnivački kapital, osim državnog, biste računali u formiranju ovakvih institucija?
Za Marina – Mislim da ćete razumeti da ipak ne mogu da odgovorim konkretno na ovakvo pitanje. U svakom slučaju, među ljudima koje ja znam, ima dovoljno čestitih i sposobnih ljudi. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu,
Hipoteticki da imate mogucnosti da birate poslovne partnere da li biste ih izabrali medju nasim poslovnim ljudim, politicarima, ekonomistima, obicnim ljudima? Da li imate osecaj da kada posmatrate nas politicare da u svakom od njih ima neka osobina koju ce se naci u dodiru sa obicnim narodom? Posebno su mi zanimljivi ekonomski analiticari. Totalno bez dodira sa realnoscu.
За Зорана Поповића – О проблему и дилемама са лустрацијом сам писао у тексту https://nkatic.wordpress.com/2006/01/16/lustriranje-orvela/. Када бих данас писао, мало тога бих променио. Можда бих додао реченицу која би гласила „А ко ће лустрирати лустраторе?“. Хоћу да кажем да је нова политичка елита себе тако компромитовала, да она нема право да лустрацију врши. Хвала Вам на утешним речима.
Za Djordja Djokića – Mislim da sam o temi strateškog planiranja prvi put pisao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2006/08/22/muke-sa-strategijom/, a potom sam još jednom to potencirao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2010/10/04/dve-godine-krize-ili-kraj-pocetka-vii-deo-%E2%80%93-strategija-i-institucionalni-okvir-2/.
Pravi trenutak za otpočinjanje stvaranja profesionalne administracije je večeras, ili već sutra ujutru. Hoću da kažem da nema nikakvih spoljnih smetnji da se to odmah uradi. Bojim se da je problem više vezan za neprepoznavanje problema i da je dodatno pojačan sujetama. Proces počinje kada sebi kažemo da smo loši, da radimo posao koji ne znamo i da se to mora promeniti. Ima li ko to da kaže i da prizna, ima li ko da stimuliše promene? Bojim se da ne. Hvala na komentaru.
Господине Катићу, мој утисак је да је све што је било речено у емисији на месту, и да начин казивања уопште није био толико лош. Проблем је што се ту још много тога треба рећи, не само у области економије – али то се ваљда није ни очекивало. Због тога ће можда неко стећи погрешан утисак да је Ваш став превише идеалистичан – примера ради, у сенци афере са једним од познатијих домаћих тајкуна, мало ко се сећа да закон о лустрацији постоји већ доста дуго, и да као и многи други круцијални закони – никада није био спровођен како треба. Што се више чека са одмотавањем тог клупка, све ће бити већа цена за преко потребне промене и суочавање са стварношћу. Питање је само да ли смо прешли тачку после које више нема повратка, где више немамо довољно ресурса ни за какву реалну промену, и где почиње неконтролисано кружно пропадање без заустављања.
Simply too high, your standards:)!
G-dine Katiću, slušajući razgovor koji ste imali, primetio sam da ste otvorili više zanimljivih tema. Jedna od bitnih predpostavki za oporavak i razvoj zemlje Srbije, o kojima ste govorili, jeste i osnivanje ministarstva, agencije ili sekretarijata (u daljem tekstu ministarstvo) za strateško planiranje.
Tu se i otvara pitanje popunjavanja agencije kadrom, o čemu ste takođe pričali i izneli konkretne zaključke.
Upošljavanje kadrova bi mogli da se reši po principu „nepromenjive, profesionalno jake, strukture“ i tu nastaje mogući problem. To ministarstvo bi trebalo da se osloni u radu na ostala ministarstva, gde sede ljudi koji su tu „postavljeni“ po principu „raspodele izbornog plena“, i čija zamena je neophodna radi punog funkcionisanja sistema.
Tu se otvara pitanje „reseta“ odnosno „nultog momenta“ za stvaranje ukupno „profesionalizovane“ administracije, kao trenutka od kada će se sprovoditi praksa „nepromenjive, profesionalno jake, strukture“ uz regulatorna dokumenta koja će definisati „pravila igre“ i za ovu realno uticajnu grupu ljudi. Ko bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude nadležan za obavljanje ovog posla, i kada bi bio najpovoljniji trenutak za tu aktivnost?
Za Petra – Znam da su potrebe Crne Gore za infrastrukturnim investicijama ogromne (tu mislim i na jako skupo rešavanje vodosnabdevanja npr.). Bojim se da je suvišne kasno da CG pređe na sopstvenu valutu i da je danas to nerealistično. Mislim da bi možda bilo realističnije da se finansiranje ovih projekata vrši kroz emisiju državnih evroobveznica na unutrašnjem tržištu, ili kroz pravljenje akcionaraskih preduzeća za ovu vrstu investicija gde bi država imala kontrolni paket akcija. Sve ovo primite sa rezervom, budući da ne poznajem situaciju u CG dovoljno dobro. Hvala na komentaru.
G-dine Katiću, uzevši u obzir trenutne političko-ekonomske okolnosti u evro-zoni i regionu, da li smatrate razvojno opravdanim da se mali sistem kao što je Crna Gora uhvati projekta formiranja sopstvene valute? S obzirom na ideju o „razvojnoj“ primarnoj emisiji koju predlažete Srbiji, da li smatrate da bi takva ideja bila opravdana i u slučaju Crne Gore, i npr. projekta autoputa Bar-Beograd (2 mlrd. €) ili novog, nasušno potrebnog, hidro ili termo-energetskog izvora (200-300 mil. €)?