Pred rekonstruisanom vladom Srbije stoji titanski zadatak – kako se zaustaviti na putu u sunovrat, kako prekinuti kontinuitet ekonomske antipolitike koja traje već duže od decenije?
Za početak, vlada bi se morala osloboditi zabluda i starih saveta koji uvek insistiraju na istim receptima – na privrednom ambijentu i fleksibilnom tržištu rada, na niskoj inflaciji, maloj budžetskoj potrošnji i niskom javnom dugu, na privlačenju stranih investitora. Uspešnost ovih recepata, empirija ne potvrđuje.
Domaći privredni ambijent, sa svim nespornim manama, nije bio smetnja kada je strani kapital ulazio u banke, trgovine, telekomunikacije, nekretnine, hotele, cementare, pivare, prehrambenu industriju, itd.. Ili kraće, strani kapital je u Srbiji kupio sve što je želeo i investirao je svuda gde je imao interesa, nehajući za mane ambijenta.
Ako je Srbija u nevoljama zbog visoke inflacije, nestabilne valute i previsokog javnog duga, zašto su države poput Bugarske ili Makedonije na primer, koje ne pate od ovih mana, i dalje u jadnom ekonomskom stanju? Ako je strani kapital ključ uspeha i garant sretne budućnosti, zašto je Mađarska, koja je strancima prodala gotovo sve što je bilo vredno, u hroničnim ekonomskim problemima?
Srbiju i sve pobrojane države vezuje ista nit – nijedna od njih nema razvojnu politiku. Strani savetnici i domaći eksperti su navukli koprenu preko očiju političke elite i nesretne javnosti, uveravajući ih da razvojna politika nije ni potrebna, i da će razvoj doći sam po sebi, samo ako se poštuju pravila s početka teksta.
Iskustva govore suprotno i šalju jasnu poruku. Ubrzano se razvijaju samo one države koje strateški planiraju svoj razvoj, koje stimulišu i štite one domaće grane koje su identifikovane kao baza razvoja. Da bi ovaj proces bio uspešan, da bi se izbegao sindrom prezaštićenosti, države moraju podsticati i domaću konkurenciju i prisiliti preduzeća da izađu na spoljna tržišta.
Investicije moraju počivati pre svega na domaćoj štednji, tolikoj kolika je, a ne na inostranim kreditima. U procesu industrijalizacije kamate se drže na niskom nivou, a interes privrede i njenog razvoja stoji iznad interesa štediša i banaka. Države pribegavaju podsticajnom, selektivnom kreditiranju onih grana koje su nosioci razvoja, a na istoj logici počiva i stimulativni poreski sistem.
Monetarna politika je u pravilu meka, kapitalna i devizna kontrola su čvrste, dok je cenovna stabilnost žrtvovana razvojnim ciljevima. Rast inflacije je prateći fenomen brzog razvoja, može se kontrolisati ali se ne može izbeći. Južna Koreja (jedan od najboljih razvojnih modela) je tokom dvadest godina svog izvanrednog rasta (period 1962.-1981.) imala kontinuirano visoku inflaciju koja se kretala oko proseka od 15 procenata.
Da bi Srbija počela da izlazi iz krize, potrebno je skinuti koprenu i ekonomsku politiku bazirati na iskustvima uspešnih razvojnih modela, čije su bazni elementi poznati i koje sam nabrojao.
Ako vlada u novom sastavu odluči da krene tim putem, to će je dovesti u neminovni sukob sa centrima moći kako u Srbiji, tako i van nje. Ali, ako se tim putem ne krene, Srbija će ostati prikovana za dno Evrope. Problem je utoliko veći, što bi epicentar sukoba morao biti vezan za monetarnu politiku i finansijski sektor.
Osnovna prepreka razvoju i investicijama nije vezana za ambijent, već za ogromne kamate koje destimulišu domaće investicije, indirektno favorizujući strance. Bankarski sistem metodično uništava ekonomiju, a da paradoks bude veći, Narodna banka sa svojih olimpijskih visina tom procesu već godinama pruža podršku.
U ovom tekstu nisam pomenuo probleme javne potrošnje i budžetskog deficita. Razlog je jednostavan – o tim problemima će i domaći i inostrani eksperti svakoga dana pevati horski. Vlada će napraviti ogromnu grešku ako po ko zna koji put, bude slušala iste savete i isti hor. Ti horovi i ta vrsta saveta su pomogli da Srbija bude baš tu gde jeste. Uzgred, ako je vlada baš odlučila da uposli strane savetnike, bilo bi bolje da ih potraži na Istoku, i to onom dalekom. Ekonomski saveti sa Zapada ništa dobro doneli nisu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Да ли и колио се ЕУ опоравља можемо да видимо и из продаје нових аутомобила у Њемачкој. Последњих година продаја опада, док је ове године Русија као тржиште први пут престигла Њемачку.
И Русији је у августу продато 235.000 аутомобила, док у Њемачкој та бројка износи 211.000 и мања је за 5,5% у односу на прошлу годину.
Za Moldvina – Krize u razvijenim zemljama ne mogu večno trajati, a države su uložile ogroman novac da se efekti krize smanje. Konačno, ne radi se niokakvom spektakularnom oporavku. Ponovići još jednom, ovaj oporavak je još uvek rovit, a stope nezaposlnosti su i dalje previsoke. Hvala na komentaru.
Sta se promenilo da bi se taj pomak desio? Da li to sto su neki poslovi poceli da se vracajju nazad iz Kine u EU ili zato sto se finansijski sektor smirio ili nesto trece?
Hvala
U vezi EU, još jedan depresivni tekst:
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=09&dd=04&nav_id=749961
Zanimljivo je i da intervjuisani ekonomista smatra da je budućnost Evra neizvesna, ukoliko Unija nastavi sa dosadašnjom politikom.
Za Moldvina – Tehnički, izgleda da EU izlazi iz krize. Bojim se da je EU ipak rovitija no što izgleda, i da potencijalni problemi ponovo mogu doći iz bankarskog sektora i/ili iz neke od država PIIGS-a. Hvala na komentaru.
Citam sad nesto kao EU izlazi iz recesije. Je li to tacno ili samo jake zelje?
@ Boki (nastavak)
1. ‚‚Reci cu vam samo da veliki broj ekonomista smatra de je zaduzivanje za potrosnju veoma veoma labava monetarna politika, a da li se vi slazete sa tim manje je vazno.‚‚
To za šta se troši novac nema baš mnogo veze sa time da li je neka monetarna politika ekspanzivna ili ne. Nego sa surovim ciframa, tj. veličine novca u prometu, referentnom stopom, obaveznim rezervama i slično. A to što se naša država, ako ste to mislili, zadužuje i ta sredstva troši za tekuću potrošnju, opet nema nikakve veze. Da je monetarna politika labava, tj. svrsishodna srpskoj ekonomiji i društvu, država ne bi ni morala toliko da se zadužuje. A naročito ne za tekuće potrebe.
2. ‚‚“Srbija se može dinarizovati ” Ne slazem se sa ovom tvrdnjom. Mnogi su to pokusali i neslavno zavrsili taj eksperiment.‚‚
Ko i kada?
3. ‚‚Srbija ima visoku troskovnu inflaciju i to je boljka svih zemalja bez realekonomije,‚‚
Srbija ima troškovnu inflaciju samo u momentima skoka evra, tj. u smislu njegovog kretanja. Ostalo je posledica lečenja tipa inflacije koji u Srbiji ne može da postoji, tj. inflacije tražnje. Cela monetarna ekonomija od 5. oktobra naovamo je usmerena u tom pravcu. Takođe, u periodima relativne stabilnosti kursa evra, imamo strukturalnu inflaciju što je neophodno imajući u vidu cene proizvoda i usluga pod kontrolom države, cenu radne snage i uopše cenu usluga tercijalnog sektora.
4. ‚‚Na kraju krajeva Amerikanci “dolarizuju” citav svet i to se ispostavilo kao ekstra dobar biznis. Zasto Srbija ne moze da “dinarizuje” ni Srbiju a kamoli svet ostavljam vam da promislite nad time.‚‚
Nemojte babe i žabe da upoređujemo. A Srbija sebe može da dinarizuje, ako zna kako, onda će lakše to da hoće. I naravno to da uradi.
5. ‚‚Nikada nisam tvrdio da veliki izvoz ima direktan uticaj na blagostanje nacije, ali mislim da je on dobar osnov i neka vrsta preduslova‚‚
Kao što ni ja nisam protiv izvoza, ali on sa stanovišta stanja srpske ekonomje svakako nije preduslov i ne treba mu davati toliki značaj u ovom vremenu. Naš problem je veliki uvoz. A izvoz je saglasno postojećem stanju naše ekonomije na sasvim dobrom nivou. Takođe, sa stanovišta budžeta je izvoz potpuno pogrešna stvar, a posebno davanje subvencija stranim kompanijama koje će uglavnom da izvoze. Od izvoza država ostvaruje najmanje budžetske prihode, ako ih ostvaruje uopšte. Profita nema ili se sakrije, jedino malo doprinosa, a PDV i eventualne crine iz prethodne faze prometa se vraćaju izvozniku. Tako ćemo da pokrijemo deficit budžeta, što ćemo da dajemo subvencije onima koji neće da vraćaju pare u budžet. Evo da razrešimo još jednu dilemo o suverenitetu. To je neznanje i glupost, a ne manjak suvereniteta.
Ono sa realnostima veličina cifara izvoza i uvoza sam objasnio u prethodnom komentaru, da se ne ponavljam.
@ busola; hvala Vam na odgovorima koje hocu da jos jednom pregledam;
@ boki; hvala Vam na svemu sto ste napisali; posto analizirate stanje i dajete objasnjenja koja su po meni vise teorija a nesto i Vase poslovno iskustvo.
1. Ja sam magistar finansija (staromodni mislim) ali pojam „real ekonomije“ mi nije jasan; mogu da nagadjam sta to moze da bude; (robe i usluge)
a sta je to ne realna ekonomija?
2. Kazete neki od nas su rasli na lazima; laz je univerzalna i koristi se po potrebi svuda u svetu, neka drustva sankcionisu, laz ali neka i ne: Nekontrolisane spekulacije na finansijskim trzistima su bile zamajac ogromne svetske krize; stoga ne laze se samo na Balkanu, laze se „grossly“ i po potrebi svuda. Svako od nas bira prema kucnom vaspitanju, tradiciji i licnim ubedjenjima gde ce biti medju lazovima ili onima koji sluze istini; Ovo drugo je mnogo teze naravno. Licno vise volim istinu;
3. Verujem da imamo strasno slabo i tanko znanje iz makro ekonomije i monetarne ekonomije i to doprinosi nasim velikim problemima;
Evo nekih detalja koji su poznati ali da se podsetimo: (sa prikaza NBS i Min za FIn rep Srbije)
U 2012 izvoz Srbije je pokrivao uvoz sa 69%; negativan saldo prodaje roba i usluga je 5.3 mld evra;
Negativan platni bilans 2012 je bio 3.156 mld evra; deficit u javnoj potrosnji dve milijarde evra; znaci Srbija je potrosila 5 milijardi evra vise nego sto je stvorila;
to je naravno porazavajuce i opasno.
Nezaposlenost je zvanicno bila 24%, sada 27% mozda i 30%;
4. Dovodicete velike u redu ali to je daleko od dovoljnog i nije trajno resenje, a i skupo; Srbija mora do 2020 da zaposli preko 400 hiljada ljudi; treba da uredi drzavu i da omoguci svom stanovnistvu skromni razvoj; Mislim da su to najveci izazovi;
Srpski ekonomisti pricaju o investicijama u studijama, ali gde ce ih naci; kako obezbediti dalji razvoj, dovoljno investicija i dovoljno posla; to je najtezi deo koji ni instituti ni profesori, i mnogi ne umeju i ne mogu;
Srpski tajkuni jedino sto su znali je da se snadju u pometnji zgrabe sta god moze vise; Do sada ni jedna inovacija ni jedno kvalitetno resenje na dugi rok nije doslo ni od jednog srpskog tajkuna; preduzeca koja su formirali nezakonitom privatizacijom, sada su u problemu jer je u zemlji beda pa su opali i njihovi prihodi a troskovi rastu; Smatram da se nezakonite privatizacije moraju
5. Ne mislim da mozemo da se poredimo sa SAD na bilo koji nacin; a stalno su neka nezahvalna poredjenja koja navode na pogresne zakljucke;
Detalj: U SAD su kamate na gotovinske depozite po bankama oko1%, ako imate veci ulog bice malo veca kamata ali ispod 2%; ljudi su prinudjeni da drze novac sa tim malim interesom jer moraju da imaju rezerve a znaju da cene roba i usluga rastu po vecoj stopi; U proseku realne zarade za poslednjih deset godina se nisu povecale; dug domacinstava raste; u proseku domacinstva su zaduzena oko tri godisnje zarade;
@ Boki
1. ‚‚Dinarizacija u Srbiji nije moguca i nije zelja NBS. Vi ste povrsni ako ovo tvrdite. Dakle da bi dinarizacija bila moguca potrebno je da tim dinarima mozete zadovoljiti neke svoje imaginarne potrebe. Mapomenuo sam vam da je stepen dinariozacije u Srbiji (zvanican podatak i defakto cinjenica) 20-25%. Svaki trezveni ekonomista bi iz toga izvukao podatak da je domaca potrosnja pokrivena domacom potrosnjom sa slicnim obimom.‚‚
Upravo se raddi o tome, pstoje potrebe, postoje robe, jedino što ne postoji je efektivna tražnja koja to može da plati. Pa se onda produžavaju rokovi plćanja i svako svakom kasni u robno novčanom procesu. Šta Vi mislite da su Nemci dobri pa je prosečno izmirivanje dužničko poverilačkih odnosa 18 dana, a Srbi su prevrtljivi i pokvareni pa je taj rok 126 dana. Nije, u Nemačkoju relativnom smislu (odnos M2/GDP) imate 7 puta više novca u prometu, pa otuda i njihovi kraći rokovi plaćanja (otprilike za isto toliko puta), a time i mnogo manji finansijski i fiksni troškovi po jedinici proizvoda i usluga, tj. mnogo veća profitabilnost privrednih subjekata. Obaveze se izmiruju novcem, a ne željama ili zakonima. Ovo sa dinarizacijom i domaćom potrošnjom jednostavno nije tačno, Vi brkate i stalno odvajate domaću i stranu robu. I jedna i druga se na domaćem tržištu plaćaju dinarima.
2. ‚‚Da bi potrosac trosio vise od litar mleka dnevno potrebno je da “okrene ceo krug”.‚‚
Ovo je prilčno smela tvrdnja, različiti su ponderi, različita je elastičnost svake potrebe i to opet zavisno od visine zarada i različito u drugačijim vremenima. Teško, da to neko valjano i precizno može da izračuna.
3. ‚‚Naposletku mnogi savremeni ekonomski teoreticari tvrde da mi ne zivimo u kapitalizmu nego u “kreditilizmu” koji je jos ne “ustanovljen” ali svakako novi sistem raspodele.‚‚
Kod nas je ova mogućnost iskorišćena, jer sa postojećom bazom efektivne tražnje ‚‚kreditizam‚‚ teško da može da ide naviše. Da li je to novi sistem raspodele. Pa neke ambicije postoje, ali ni to ne mora da bude toliko loše.
4. ‚‚Koliko je meni poznato nas BDP je 30+ mlrd eur a izvoz oko 10 sto je mnogo vise od 10%. Sa druge strane pokrivenost uvoza izvozom je u poslednjoj deceniji iznosila oko 65% pa se “krvna slika BDP-a” moze lako procitati odatle.‚‚
Isti radi, treba reći da je izvoz tek prošle ili pretprošle godine dosegao tu cifru koju vi pominjete. Tako da je desetogodišnji prosek svakako blizu polovine navedene veličine. Ali nezavisno od toga, tu je upravo začkoljica o kojoj sam mislio kada sam govorio o načinu obračuna GDP i izvoza. Prvo u GDP ulazi samo zarada, profit i amortizacija, a kod izvoza se računa njegova apsolutna vrednost koja je mnogo veća od prethodne tri veličine sadržane u njemu. Posebno se misli na zarade i profit u izvoz. Shodo tome, 2007. godine izvoz roba (bez usluga) je bio 0,22 GDP, što svakao iznosi desetak procenata uporedive vrednosti sa ostalim GDP koji se nalazi u tom ostvarenom izvozu. Isti je slučaj sa uvozom, pa veličine sa kojima Vi baratate često umeju da budu drugčije kada se realno analiziraju.
@ busolazasrbiju
Pokusacu da budem kratak
Da pod razmenjivom robom apsolutno se podrazumevaju i usluge.
Dinarizacija u Srbiji nije moguca i nije zelja NBS. Vi ste povrsni ako ovo tvrdite. Dakle da bi dinarizacija bila moguca potrebno je da tim dinarima mozete zadovoljiti neke svoje imaginarne potrebe. Mapomenuo sam vam da je stepen dinariozacije u Srbiji (zvanican podatak i defakto cinjenica) 20-25%. Svaki trezveni ekonomista bi iz toga izvukao podatak da je domaca potrosnja pokrivena domacom potrosnjom sa slicnim obimom.
Nemac se mnogo razlikuje od Srbina, zasto? Ako se slozimo da teorija potreba (razne ) imaju smisla ostaje spoznaja da nakon sto potrosac dobije 0,7l mleka (zadovolji svoju potrebu sa 70%) on pocinje da razmislja o sledecoj visoj i t5o mnogo intenzivnije i sa vise „zara“. Da bi potrosac trosio vise od litar mleka dnevno potrebno je da „okrene ceo krug“. Naposletku mnogi savremeni ekonomski teoreticari tvrde da mi ne zivimo u kapitalizmu nego u „kreditilizmu“ koji je jos ne „ustanovljen“ ali svakako novi sistem raspodele.
Koliko je meni poznato nas BDP je 30+ mlrd eur a izvoz oko 10 sto je mnogo vise od 10%. Sa druge strane pokrivenost uvoza izvozom je u poslednjoj deceniji iznosila oko 65% pa se „krvna slika BDP-a“ moze lako procitati odatle.
Ner ne mislim ni da sam uplasen ni inferioran, samo pokusavam da realno sagledam nasu trenutnu poziciju. Kao tehnicko lice znam da postoji nesto sto se zove tehnicka kultura i da se ona gradi uporno i sporo te da je nije moguce dostici preko noci i bez icije pomoci.
„Ako Vama navedene veličine monetarnih agregata u Srbiji ne znače restriktivnu monetarnu politiku, onda imate ozbiljan problem“
Reci cu vam samo da veliki broj ekonomista smatra de je zaduzivanje za potrosnju veoma veoma labava monetarna politika, a da li se vi slazete sa tim manje je vazno. Ukoliko bi zemlja imala dovoljno svoje konkurentne proizvodnje (dakle to sam vec rekao) onda bi niskim kamatama mogla da stimulise privredu u suprotnom to se postize visokim zaduzivanjem za potrosnju inace sistem pada u „negativnu spiralu“. Naravno visok stepen zaduzivanja povlaci i stranu robu koja tom novcu daje pokrice i zapravo to i jeste problem ali to necete resiti tako sto cete nasilno „dinarizovati“ trziste (ukoliko je nasilna dinarizacija opste moguca).
„Srbija se može dinarizovati “ Ne slazem se sa ovom tvrdnjom. Mnogi su to pokusali i neslavno zavrsili taj eksperiment. Dinarizacija trazi pokrice u realekonomiji, i dok god ne izgradite realekonomiju mozete da sanjate o dinarizaciji to vam odgovorno tvrdim.
Srbija ima visoku troskovnu inflaciju i to je boljka svih zemalja bez realekonomije, pogotovo onih koje se sve teze zaduzuju za potrosnju a ciji je BDP toliko napumpan (a ipak veoma mali) da se na svaku pomisao „pretresanja“ strukture BDP-a svima dize kosa na glavi.
„Kako se obezbeđuje blagostanje tako što raste finalna potrošnja“ Sa ovim se potpuno slazem. problem je sto ta finalna potrosnja mora da ima pokrice u proizv odnji u suprotnom vi imate problem (kako ste ga vi nazvali) prevelikog uvoza. Ali sta ce te. Ja pokusavam da vam objasnim da bi nakon kilograma paradajza i litra mleka domacem potrosacu morali da ponudite i domaci mercedes i racunar,… pa onda ne bi ste imali preveliki uvoz i onda bi ste mogli da dinarizujete Srbijiu. Na kraju krajeva Amerikanci „dolarizuju“ citav svet i to se ispostavilo kao ekstra dobar biznis. Zasto Srbija ne moze da „dinarizuje“ ni Srbiju a kamoli svet ostavljam vam da promislite nad time.
„U Srbiji se od onoga što se proizvede ili pruže usluge potroši 90%, a izveze samo 10%.“ Ova tvrdnja je apsolutno netacna i nema ni najmanje potkrepljenje u cinjenicama. Dakle BDP Srbije je oko 33 MLRD izvoz oko 10-11 a uvoz oko 15 ( to je neki prosek iz prethodnih 10 god). Preracunajte ove brojeve kako god zelite i videcete da je vasa tvrdnja netacna, pogotovo u slucaju da „ukinete“ uvoz i zbog reciprocnih mera izgubite deo izvoza (sta bi ostalo od BDP).
„Ovo je formula koja govori o upotrebi društvenog proizvoda, i koja jasno pokazuje da izvoz nema nikakve veze sa rastom blagostanja naroda ili nacije.“ Sa izrecenim se slazem u potpunosti. Nikada nisam tvrdio da veliki izvoz ima direktan uticaj na blagostanje nacije, ali mislim da je on dobar osnov i neka vrsta preduslova koja u simbiozi sa jos mnogim drugim ciniocima itekako utice na blagostanje nacije.
Svi smo mi na zapadu. Kao što je i Srbija geografski u Evropi. Doduše mi ovde, smo na zadnjoj periferiji i u fazi „divljeg zapada“.
Od početka 20. veka, su bili uticajni ljudi koji su ignorisali činjenicu da je naprimer, Srbija neuporedivo bliže Austriji nego Rusiji. U dometu haubica i merzera. Ta je ignorancija, između ostalog, doprinela da danas budemo tu gde smo.
I geografija nije više toliko bitna. Odavno je ceo svet u dometu zapadnih razarača i nosača aviona. To je osnova modernog biznisa.
@ Boki
1. ‚‚Dakle drzava uopste ne vodi restriktivnu monetarnu politiku. Mozemo raspravljati o tome ali visoka referentna kamata ne znaci restriktivnu monetarnu politiku.‚‚
Ovo što govorite, predstavlja novost za svakoga ko nešto ili bilo šta zna o ekonomiji. Ako Vama navedene veličine monetarnih agregata u Srbiji ne znače restriktivnu monetarnu politiku, onda imate ozbiljan problem. To što ECB, američki FED ili švajcarska narodna banka imaju referentne stope 4 i više puta niže od projektivane inflacije, Vama verovatno ništa ne znači. Da ponovim, imate ozbiljan problem sa pojimanjem ekonomskih tokova.
2. ‚‚Zasto se srbija ne moze “dinarizovati” je pitanje za psihologe ali u tri stava moze se sazeti kao, Prvo; vekovnoj istoriji pljackanja i varanja sopstvenog stanovnistva i sada se to placa.‚‚
Srbija se može dinarizovati i sama ova tvrdnja govori o tome da je Vaše poznavanje ekonomije i monetarne politike na nivou naših priučenih političara i ekonomista. Ovo prvo Vam je tačno, ali to može da se odnosi samo na štednju, na svaki drugi oblik privredne aktivnosti gotovo da nema značaja. Krediti se odobravaju u dinarima, zašto su oni pogrešno indeksirani to smo pisali ranije i svi dužničko poverilački odnosi se obavljaju u dinarima (mislim na legalne tokove). Dakle, devize i osećaj da je neko bio mnogo puta varan ili pljačkan u prošlosti sa ovim ne znači ništa. Rad NBS je u bukvalnom smislu hranila evroizaciju. Nedostatak novca u prometu, visoke obavezne rezerve, visoke refentne kamatne stope, dozvoljena indeksacija i za kredite koji nemaju devizne izvore, nikakva kontrola banaka, urušavanje domaćih banka i td.
3. ‚‚Drugo i vaznije dinarizacija zahteva postojanje domace “pozeljne” robe i to po mogucstvu u hiperproduktivnom kvantitetu da bi ste mogli voditi “labaviju” monetarnu politiku a da se ne “izlijete” direktno u inflaciju. Veoma je velika razlika izmedju male kupovne moci i uzrokovanog pada cena i prometa u odnosu na hiperproduktivno platezno sposobno trziste i pad cena i prometa.‚‚
Svaki proizvod domaćeg primarnog sektora, prehrambene industrije, lake hemijske industrije, tercijalnog sektora je poželjan ali ne može da se kupi ili plati. Prema tome, ne može biti inflacije zbog predloga koje sam naveo, to statistički podaci jasno pokazuju. Gledajte parametre nama uporedivih zemalja, pa onda donosite zaključke, Ovako ćete biti površni i samo hraniti svoje neznanje.
4. ‚‚Trece, potpuna je pogreska da mi imamo drzavu. Sta uopste neko podrazumeva pod tom reci.Dakle ako pricate o razvoju i industrijalizaciji postavlja se pitanje novca, ali svi prenebregnu da postave vaznije pitanje KO? Morate razumeti da je neophodno da ono sto radite, radite bolje ili jednako dobro kao i vasi susedi (i sire okruzenje) inace nemate “poentu”.‚‚
Vi imate ozbiljan problem u nepoznavanju ekonomije i parametra Srbije. U Srbiji se od onoga što se proizvede ili pruže usluge potroši 90%, a izveze samo 10%. Ništa drugčije nije ni u velikim ili malim zemljama koje su odavno kapitalističke. Nije problem Srbije u malom izvozu, nego je problem Srbije u velikom uvozu. Prema tome, to što ćemo više da trošimo na domaćem tržištu domaće proizvode i usluge, ne znači da nam neće rasti GDP. Osim toga, evo Vam jedan besplatan kurs iz ekonomije (ne znam da li je po Bolonji ili nije): Ekonomija je društvena nauka nastala sa ciljem (barem makroekonomija) da ovezbedi blagostanje zajednice na koju se primenjuje ekonomska politika kao proizvod ekonomske nauke. Kako se obezbeđuje blagostanje tako što raste finalna potrošnja. Na dugi rok tako što se tekuće deo GDP izdvaja i za investicije. Izvoz ovde nema baš nikave veze sa rastom blagostanja:
Uvoz + GDP = FP + Inv. + Izvoz
Ovo je formula koja govori o upotrebi društvenog proizvoda, i koja jasno pokazuje da izvoz nema nikakve veze sa rastom blagostanja naroda ili nacije. On je nužno zlo, da bi se njime platili proizvodi i usluge koje se uvoze. Dakle, taj motor sa unutrašnjim sagorevanjem jasno pokazuje da (u slučaju da uvoz tretiramo kao konstantu) da su u funkiciji blagostanja jednog naroda tekuće i buduće FP i Inv. u direktnoj korelaciji sa rastom GDP. A da izvoz može doprineti rastu GDP ali da na kratak i dug rok nema nikakav značaj po rast blagostanja jednog naroda. Nego postavite jeadn zadatak sebi: Napravit listu potreba koje prosečan potrošač u Srbiji treba da zadovolji, sa sve redosledom njihovih prioriteta, pa onda napraviti zaključak šta od toga može, a šta ne da se proizvodi u Srbiji. Možda Vam ovo pomogne da razvejete strah i osećaj inferiornosti koji imate u sebi.
@ Boki
1. ‚‚Vreme je izvedena fizicka velicina a roba je novac. Jedina vrednost koju novac poseduje je pokrice u robi i to pozeljnoj ili ti razmenjivoj robi.‚‚
Upravo se radi o tome, mi imamo 4 puta više robe na tržištu nego što imamo novca na tom istom tržištu. Pored toga, nadam se da i usluge tretirate kao robu ili mislite samo na proizvode. Ako to ne radite, onda pravite veliku grešku u svojim razmatranjima.
2. ‚‚Na primer @busolazasrbiju misli da je EU u losijem polozaju od nas jer ima manje “vise” novca u opticau od nas.‚‚
Nigde ja nisam rekao da je EU u losijem polozaju od nas, nemojte da budete površni, ja sam rekao da je nama lakše jer mi imamo nedostatak novca u prometu, a oni ne. Te je stoga nama lakše da, kako Vi volite da kažete, štampamo pare (ja sam naveo da bi uglavnom emitovali novac, a između te dve stvari postoji razlika).
3. Nastampajte x jedinica novca. Krava daje 100 litara mleka. Matematicki sve je ok, ali ostaje cinjenica da prosecan (statisticki pojedinac) nakon zadovoljenja potrebe za litrom mleka dnevno razmislja o mobilnom telefonu a ne o dva litra mleka dnevno.
Opet ste površni, to što ćete da štampate pare ne znači da će krava da daje više mleka (ili više krava, svejedno), ali ako povećate minimalnu cenu rada, a preko nje i prosečnu cenu rada, onda će svakako biti veća potrošnja mleka po glavi stanovnika. Ili Vi mislite da se naše fundamentalne potrebe (ne mislim na efektivnu tražnju) mnogo razlikuju od Nemaca. Oni vole mleko i sir ko ludi, a Srbi ga ne vole, tj. vole ga 4 puta manje.
4. Stampanjem novca proizvodite pljacku i inflaciju.
Ovo nije tačno i površno je do bola. Na nivou nepismene tabloidene javnosti i polupismenih ekonomista. Lepo sam Vam naveo statističke podatke koji govore suprotno. Da Srbija ima najveću inflaciju iako ima 4 puta manje novca u prometu od recimo Bugarske. Ako nećete da se merimo sa ostalim zemljama. Vi kao tehničar bi morali da volite cifre. Takođe, taj vulgarizovani i do zla boga zloupotrebljeni termin štampanje para, može da se koristi samo u slučaju ekspanzione monetarne politike, kada se emituje novca više nego što objektivna veličina roba i usluga na tržištu to zahteva. U našem slučaju to nije tako, jer nama nedostaje novca u prometu.
5. Zapamtite da carine izazivaju reciprocne mere. Dakle uz postovanje “ekonomske teorije” ostaje mi da konstatujem da je po mom misljenju problem domacih ekonomista sto “nove bolesti” pokusavaju da lece “starim lekovima”.
Recipročne mere su prirodna reakcija. Samo postavlja se pitanje ko šta tu dobija, ko šta tu gubi. A budući da znam da su oni u najvećim sankcijama sarađivali sa privredom Srbije i da bi radili ‚‚ono‚‚ za jedan evro, ne treba se bojati toliko njihove reakcije. Bar ne ekonomske, ako o tome ovde govorimo. Sistem je neodrživ, i to i oni dobro znaju, kao i mi, i pre ili kasnije doćićemo na ovu temu. Nego, kada smo već kod medicine. Jedna bolest zahteva jedan ispravan lek ili terapiju. Svi drugi lekovi su pogrešni ili značajno manje lekoviti.
Za Mira – Bojim se da ste u mom tekstu previše bukvalno, geografski, shvatili pojam zapad. Promaklo Vam je i da je u mojim tekstovima mnogo više od „izvesne doze kritike liberalnog kapitalizma“. To što radim u jednom od centara liberalnog kapitalizma, ili što je meni u liberalnom kapitalizmu sasvim dobro, ne smeta da o sistemu mislim to što mislim. Uzgred, ogroman broj mislilaca koji su protivnici liberalnog kapitalizma živi na zapadu i upravo zato znaju o čemu pričaju ili pišu. Hvala na komentaru.
Mislim da iznosite kontradiktorne tvrdnje. „Ekonomski saveti sa zapada nista dobro doneli nisu“. Vi nas savetujete u Vasem tekstu a radite na zapadu. U vasim tekstovima se moze pronaci izvesna doza kritike liberalnog kapitalizma a radite u jednom od njegovih centara.
@ Boki
Za mene, vreme je nekako relativna kategorija. Moglo bi se reći i da je novac – vreme. Naveo sam primer čoveka koji radi ono što rade savremeni kapitalisti. Njegov biznis je tamo gde se ukrštaju finansijski tokovi i potencijalni klijenti. A angažuje radnu snagu po projektima, tamo gde je ona jevtinija (Brazil).
Neko kao on, sa velikim viškom novca može sebi da kupi – vreme. Budući da godišnje provodi i po par meseci putujući ili odsedajući negde, samo radi zabave i rekreacije. Znači tako ispada da bi vreme moglo da bude – život (uživanje).
Za takav princip je potreban kapitalizam. Nezgodno je to, što u njemu ogromna većina nema ni vreme ni život, zato što se oni pretvaraju u novac manjine.
A da li je roba novac ili obrnuto, ne znam, laik sam za ekonomiju pa pretpostavljam da je roba novac onoliko, koliko ima potražnje za njom. Zanimljivo je da je novac uvek tražena (roba). Za nekoga je skuplji, za nekoga jevtiniji. Toga ne bi bilo u nekom sistemu koji nije idiotski kao ovaj.
@mp
Pokusacu da dam svoje misljenje podvlacim licno misljenje i odgovorim na neka pitanja. Za nesto vise od toga nisam ni strucan i pogotovo ne raspolazem relevantnim informacijama (koje su neformalne snazne i poznate malom broju vodecih ljudi). Dakle drzava uopste ne vodi restriktivnu monetarnu politiku. Mozemo raspravljati o tome ali visoka referentna kamata ne znaci restriktivnu monetarnu politiku. Kako? Potrebno je uociti cinjenicu (dakle cinjenicu i defakto podatak) da je tzv dinarizacija u srbiji dostigla nivo od 20-25%. To bi moglo da vam da pogled na stvari iz razlicitog ugla. Dakle ako domaca valuta u prometu i posebno kreditima ucestvuje sa 25% pragmatican makroekonomista bi onda tu istu valutu morao da stavi u drugi plan. Sa druge strane raspolaganje tudjom valutom je vrlo nekonforno sa stanovista monetarne politike i svakako ne ostavlja prostor za nezavisnost. Zasto se srbija ne moze „dinarizovati“ je pitanje za psihologe ali u tri stava moze se sazeti kao, Prvo; vekovnoj istoriji pljackanja i varanja sopstvenog stanovnistva i sada se to placa. Mozete vi da pevate kakve god hocete pesme ovoj drzavi njeni gradjani uopste ne veruju i to pokazuju odbacivanjem sopstvene valute ali i teritorije i kulture,… Zasto je to tako znate i sami ako ste generacija 60 tih i 70 tih, lagani, i „mazani“ kroz skolu (tito revolucija mir, sedam sekretara skoja, bratstvo i jedinstvo, radne akcije, lazna istorija, lazna zvanicna literatura, zabranjeno drukcije misljenje, zabranjene knjige, filmovi, hiperinflacija, stara dievizna stednja, zajam za preporod…) tako da je naglo suocavanje sa realnim svetom doslo kao otreznjenje iza koga je mamurluk neminovan. Drugo i vaznije dinarizacija zahteva postojanje domace „pozeljne“ robe i to po mogucstvu u hiperproduktivnom kvantitetu da bi ste mogli voditi „labaviju“ monetarnu politiku a da se ne „izlijete“ direktno u inflaciju. Veoma je velika razlika izmedju male kupovne moci i uzrokovanog pada cena i prometa u odnosu na hiperproduktivno platezno sposobno trziste i pad cena i prometa. Prvo vrsi deflatorni pritisak i ubija proizvodnju ne ostavljajuci realne ekonomske poluge (na tom izolovanom trzistu) a drugo direktno iziskuje razvoj, nove proizvode i nove tehnologije te novi rast i zaposljavanje. Trece, potpuna je pogreska da mi imamo drzavu. Sta uopste neko podrazumeva pod tom reci. Kada je Milosevic bio na vlasti on je bio drzava, danas je to Vucic, a zajednicko za sve njih je da su pragmaticni, najpametniji, i da misle da samo oni znaju kako da zemlju „povedu na bolji put“. Nazalost mi smo banana republika i tek gradimo institucije koje su osnov svake drzave. Kakva je to drzava u kojoj kompanije po izboru premijera ili lokalnih politicara ne moraju da placaju porez? Kakva god prica stoji iza toga potpuno je glupa i suplja. Dok god pojedinci mogu da budu „pragmaticni“ i svoju volju nametnu mimo zakona bez da snose krivicnu sankciju mi nemamo drzavu. Pokojni prenmijer Djindjic je bio najveci pragmaticar i unazadio ovu zemlju za deceniju ili dve misleci da cini ispravne stvari. To nas dovodi do pitanja subvencionisanja velikih sistema. Oni imaju znanje, trziste i pozeljnu robu koju mogu da proizvedu i prodaju sa profitom. Da bi deci omogucili da koriste najnovije racunare i telefone moramo biti u stanju da ili napravimo iste i to bolje i jeftinije od koreje , tajvana , kine, ili da iste umemo da isprojektujemo i osmislimo kako to Amerikanci rade, ili moramo da za njih menjamo paradajz i kukuruz koji smo takodje proizveli jeftinije i bolje od konkurencije. Stvari su toliko proste. Dakle zbog takve baze neophodno je sacuvati vitalne resurse i prirodne monopole, a velike sisteme je potrebno stimulisati da ovde posluju jer tako dobijamo mogucnost da se industrijalizujemo (kroz mala usluzna preduzeca i firme koje osvajaju pojedine pozicije u tom „lancu“ pri cemu imaju trziste) i sticemo nova znanja koja nije moguce steci u skoli i u zatvorenom sistemu ili trzistu. Dakle pogledajte Salford. Svi kazu da su otpustili gomilu radnika ali niko da primeti da su pri tome u Srbiju uveli korporativnu kulturu i odskolovali gomilu menadzera IT strucnjaka, tehnologa, marketinskih strucnjaka,… Deo njih je postao deo domace uspesne price koja danas samostalno posluje na domacem ali i stranim trzistima. Dakle ako pricate o razvoju i industrijalizaciji postavlja se pitanje novca, ali svi prenebregnu da postave vaznije pitanje KO? Morate razumeti da je neophodno da ono sto radite, radite bolje ili jednako dobro kao i vasi susedi (i sire okruzenje) inace nemate „poentu“. Malo trziste kakvo je nase ne moze podneti izolacionizam a danas su reciprocitet i razne administrativne i necarinske barijere konstanta u trgovinskim odnosima. Mozete prodavati sirovine ili resurse u nekom obliku (jeftina radna snaga,…) posedovati moc vojsku i svetsku valutu ili raspolagati tehnologijom i to je to. Kako kaze klasicna ekonomska teorija postoje samo dve konkurentske prednosti: prednost nizih troskova (ukljucujuci raspolaganje energentima , sirovinama, prirodnim monopolima,…) ili tehnoloska prednost. Koristeci jednu od ovih prednosti mozete nastupati na globalnom trzistu ili pokusati da nadjete „trzisnu nisu“. To vam je otprilike to. Dakle posle silnog pisanja da sublimiram. Drzava mora da pociva na institucijama a ne na pragmatizmu vodje ili pojedinaca, a zatim da „ljubomorno cuva“ i „mudro koristi“ svoje vitalne resurse i pametno isprovocira svaku „pomoc“ u sustizanju i prestizanju konkurencije i to vam je to, sve ostalo je prazna prica.
Uz duzno postovanje svim komentatorima a posebno domacinu ovog bloga , konstatujem da posle ovolike zloupotrebe prostora moram da se izvinim i iskljucim iz daljeg komentarisanja na ovoj temi.
@ mp
‚‚… da nema u Srbiji dovoljno znanja i umeca da se pokrene razvoj, tu su i brojna uticjana smetala; Verujem da Srbiji treba dobronamerna pomoc (podvlacim dobronamerna) medju uticajnim pojedincima u svetu.‚‚
Preduslov bilo kakvog razvoja je obezbeđivanja golog života. To je prvi zadatak srpske ekonomije. Kada ovo dosegnemo, dobićemo i veći GDP i već standard, a onda ćemo mnog lakše da krenemo u razvoj. Verujete mi to možemo i sami. Mada nisam protv ni saveta koji dolaze spolja od uticajnih pojedinaca.
@ mp
@busola za Srbiju i Boki, pitanja:
zasto drzava uporno vodi restriktivnu monetarnu politiku u zemlji kojoj je potreban razvoj? i nema snage da se promeni (?)
Sta je drzava Srbija do sada (u nekoliko recenica) ucinila da uspesno podstakne proizvodnju i domaci razvoj u Srbiji?
Da li se tim problemom iko odgovorno bavio u strucnoj javnosti tj medju makro ekonomistima poslednjih 10 godina ili se samo “otaljavalo”; da ne ispadne da je jedini kriticar gospodin Katic i drugi anonimni kriticari koji su bez pravog uticaja (?)
1. Država, tj. NBS uporno vodi restriktivnu monetarnu politiku zato što ljudi koji rade tamo slabo poznaju ekonomiju. A kada se na ovo doda loše iskustvo sa hiperinflacijom, dobijete postojeće stanje znanja, tj. neznanje. Diploma i doktrat vam ne daju znaje nego papir da ste vi kao nešto naučili. O kvalitetu doktorata ne bih da govorim. Kažu da doktorat treba da da originalni doprinos nauci. Teško da je to bio slučaj sa ljudima koji su vodili ili radili u NBS.
2. Ako ste imali priliku da pročitate program Grupe 17 iz 97. milsim, koju su pisali tada opozicioni i kao ‚‚eksperti‚‚ sve je lepo opisano šta će da se desi sa srpskom ekonomijom: kreditnomonetarna politika, politika deviynog kursa, spoljnotrgovinska politika…. I sve se odigralo po tom planu. Glavni egzekutori Miroljub Labus i Mlađan Dinkić.
3.Da li će sada sa novom vladom biti nešto drugčije? Neće. I ona priča isto što piše u programu Grupe 17. Zašto nema snage? Zato što nema znanja. Predusov neke političke volje je spoznaja da ti realno nešto možeš da uradiš. Za tu spoznaju je neophodno znanje.
4. Vlade od 5. oktobra ovamo nisu uradile ništa da podstaknu uspešno podstaknu proizvodnju i domaći razvoj u Srbiji. Ako je i bilo nečeg pozitivnog, onda je to posledica potpune stihije, a ne nikavog smislenog plana. Preciznije, gotovo sve što je radila bilo je u funkciji urušavanja domaće ekonomije. Pri tome, mnogo si to radili iz neznanja, a ne sa naemrom. Ovo svakako nije opravdanje za članove vlade koji su donosili takve mere.
5. Koliko je meni poznato nijedan makroekonomista se ozbiljno nije bavio našim problemima. Barem ne neko ko ima neki uticaj. I među ekonomsitima vlada velika površnost, neinventivnost, idiotizam profesije, ljubomora, sujeta, šićardžijski mentalitet… Kritike bez predloga rešenja ne smatram ozbiljnim radom. Takvih ekonomista je bilo mnogo, ali bez rešenja kritika ne vredi mnogo.
@busola za Srbiju i Boki, pitanja:
zasto drzava uporno vodi restriktivnu monetarnu politiku u zemlji kojoj je potreban razvoj? i nema snage da se promeni (?)
Sta je drzava Srbija do sada (u nekoliko recenica) ucinila da uspesno podstakne proizvodnju i domaci razvoj u Srbiji?
Da li se tim problemom iko odgovorno bavio u strucnoj javnosti tj medju makro ekonomistima poslednjih 10 godina ili se samo „otaljavalo“; da ne ispadne da je jedini kriticar gospodin Katic i drugi anonimni kriticari koji su bez pravog uticaja (?)
@ boki, angazovanje vasih „velikih sistema“ misli se na vece investitore iz sveta je bolje nego nista, ali koliko je drzava Srbija ulozila da bi zaposlila radnike za koliku zaradu u proseku, 25 hiljada din mesecno? kazem bolje nego nista ali to je nedovoljno i skupo za drzavu Potrebno je vise umeca da se stimulisu i takve investicije, ali potrebna nam je domaca svest o tome sta su razvojne grane u Srbiji koje ce stvarno zaposliti Srbiju i sta se „isplati“.
Dolazak „velikih sistema“ to je ona mantra koja se nije pokazala kao uspesna u nizu zemalja koje su u slicnim problemima i uspesnije od Srbije; Nije dovoljno, stranci mogu da zaposle, ali mogu i da se spakuju i da odu za koliko nedelja?
Sta moze da se nauci iz iskustva Madjarske i Slovacke na primer, sta su one preduzele da bi se razvijale pored stranih investicija?
Uspesnost stranih investicija je manja i tamo gde srpska vlada pravi katastrofalne greske sa laznim investitorima kao na primer solarni park …ili Beneton u Nisu, ima drugih primera, Koliko tu ima korupcije i skupih promasaja? Koliko sistemska korupcija kosta Srbiju godisnje“ cca cetiri milijarde evra? koliko je to radnih mesta? min 600 hiljada novih radnih mesta;
Ideja sa menicama i placanjem infrastrukturnih radova takodje moze da pomogne zar ne? Nema argumenta da se odbaci, mislim,
Kod nas je oduvek bila velika glad za robom iz inostranstva i uopste za robom jer je potrosnja mizerna a sa druge strane imamo preskup kapital, veliki rizik ulaganja, konfuznu i korumpiranu drzavu –recept za nasu propast.
Mislim da postoje dva prioriteta, pravna drzava i kako zaposliti Srbiju (stvarno da nije parola), i po razumnoj ceni; Mislim da mi nemamo toliko mlade i obrazovane radne snage kako se Vama cini.
Slazem se sa busolom da se mora podici minimalna cena rada mozda ne moze na 60 hiljada dinara, ali moze makar na 50 hiljada za pocetak.
Ali za bilo kakav uspeh i najmanjih ekonomskih mera, korupcija mora da svede na minimum,i sa privrede moraju da se skinu opterecenja o tome se mnogo pise a nista NE preduzima;
Cenim da su nase najvece mane pored potkupljivosti, sporost, slaba organizacija ali i preterano politiziranje u svim oblastima drusta; i zato stalno pitam ko su danas najuspesniji u Srbiji, imamo li listu pet najuspesnijih preduzeca i pet privrednika a da nisu tajkuni?
Mislim gospodine Katicu da nema u Srbiji dovoljno znanja i umeca da se pokrene razvoj, tu su i brojna uticjana smetala; Verujem da Srbiji treba dobronamerna pomoc (podvlacim dobronamerna) medju uticajnim pojedincima u svetu.
@ grey owl
Vreme je izvedena fizicka velicina a roba je novac. Jedina vrednost koju novac poseduje je pokrice u robi i to pozeljnoj ili ti razmenjivoj robi. Nazlost mnogi to ne razumeju. Na primer @busolazasrbiju misli da je EU u losijem polozaju od nas jer ima manje „vise“ novca u opticau od nas. Neverovatna je kolicina mistifikacije i „velike nauke“ koja se lansira u jednostavne i proste cinioce. Da se razumemo „ekonomski problemi“ su veoma, veoma kompleksni i slozeni ali zato sto pre svega moraju da kalkulisu sa geostrateskim okolnostima, aktuelnom politikom, psihologijom mase i pojedinaca, pa tek onda i sa nekom matematickom modulacijom. Meni je trebalo prilicno vremena da bi posmatrajuci stvarnost izvukao neke pouke. Da skratim. Nastampajte x jedinica novca. Krava daje 100 litara mleka. Matematicki sve je ok, ali ostaje cinjenica da prosecan (statisticki pojedinac) nakon zadovoljenja potrebe za litrom mleka dnevno razmislja o mobilnom telefonu a ne o dva litra mleka dnevno. Dakle Maslovljeva a potom i mnoge druge teorije potreba i spoznaje ponasanja i motivacije pojedinaca su se intenzivno bavile (i bave) upravo tim delom jednacine. Potpuno je glupo i naivno ne uzeti to u obzir sa najvecim respektom. Stampanjem novca proizvodite pljacku i inflaciju. Deflacijom proizvodite privrednu kontrakciju i zaostajanje te apsolutnu razgradnju ekonomskog ambijenta i zaposlenosti. Dakle to su margine zdrave monetarne politike. Gospodin Katice je imao ideju da se za izvedene kapitalne radove emituju menice koje bi naknadno imale pokrice tako ostvarenim novostvorenim vrednostima. Ali takva zamisao je pogresna u svom korenu (ne toliko pogresna kao ideja Busolazasrbiju) jer ne respektuje okolnosti,. Dakle, svet je postao globalno selo i nije moguce prenebregnuti tu cinjenicu. Takvi kapitalni radovi su onoliko korisni koliko imaju pokrica u traznji za „domacom“ robom ili „lansiranju izvoza“ koja pokriva domicilnu traznju. Drugim recima kada radnik napravi put on zeli da kupi kompjuter, mobilni telefon i … a ne da kupi paradajz i da se vozi tim putem na domacem trotinetu, ups, automobilu, ups biciklu, ups mi ustvari i nemamo domaci prevoz ako izuzmemo imt traktore. Drugo, postojanje izolovanih ili visokozasticenih trzista pogotovo malih zemalja kakva je Srbija je apsolutno nemoguce. Na kraju niste u stanju da napravite trzisnu osnovu za razvoj da bi ste bili konkurentni u svetskim uslovima (imali profitabilan izvoz) ako se bazno oslanjate na trziste od 7 miliona platezno nesposobnih stanovnika. Zapamtite da carine izazivaju reciprocne mere. Dakle uz postovanje „ekonomske teorije“ ostaje mi da konstatujem da je po mom misljenju problem domacih ekonomista sto „nove bolesti“ pokusavaju da lece „starim lekovima“. Da ne ispadne da kritikujem, ponovicu da je moje misljenje da je jedini nacin dostizanja ekonomskog boljitka, olicen u inplementitanju stranih investicija (veliki sistemi koji imaju trziste) te razvoj DOMACE pratece industrije za njih (postepena kradja tehnologije i trzista), uz osnovni uslov apsolutnog oscuvanja domacih vitalnih resursa i to navedenim prioritetima kao sto su, Mlada obrazovana radna snaga, prirodni monopoli i rudna bogatstva, poljoprivredno zemljiste i teritorija drzave, trziste u smislu domacih trgovinskih lanaca i sitnih prodavnica, finansijski sistem i operativa, domaca proizvodnja. Po mom misljenu sve ostalo je razmatranje teorijskih modela koji osim akademske vrednosti nemaju nikakvu drugu stvarnu upotrebnu vrednost a time ni ambiciju da istinski poboljsaju standard i zivot zajednice za koju zapravo rade, i zbog koje postoje.
Vreme je novac?
Za one koji tako misle a žele da ostanu ovde, preporučujem bavljenje politikom – to je najjednostavnije.
A za one koji bi nešto drugačije, da odu pravo u centar imperije, zato što tamo ima najviše para i može se zaraditi i na legalan način.
Moj poznanik arhitekta, je davno otišao u Vašington, osnovao firmu i tamo ugovara poslove. A u Brazilu je otvorio filijalu i tamo zapošljava ljude.
Za mene bi vreme moglo biti i život, ali on sve manje vredi. Doduše, za sada smo mirni, bombardovaće nekog drugog…
КОРИСТАН чланак г. Катића још једном сажето појашњава -рашчлањава економске и друштвене проблеме, и предлаже конкретне правце деловања.
ДРАГО ми је што су чланци, примери, објашњења и предлози г. Катића увек проактивни, са иницијативом , животни, једноставни, одлучни,конкретни ,стручни , не повлађују,….ЈЕР код нас је међу политичарима и др. челницима(стручњацима) завладао манир да је све тешко, болно, немогуће, да је сад готово, да смо у кризи, да су потребне године(за све и свја), да није време, да је криза и у ЕУ, да су увек други криви, да је ово- да је оно…Сити смо изговора!
>>> Ипак , све је у нашим рукама, до нас је, и УВЕК је до нас и наше одлуке, одлучности <<<
Код нас се стално нешто компликује, а како вели и г. Катић треба СЛЕДИТИ добре примере, одлучно стати на страну домаће економије, стручно и дугорочно планирати наше правце кретања, деловати и нема зиме.
—–
По најавама нова Влада се изгледа и даље ослања на савете из круга ЕУ-ММФ и домаћих "добронамерника",…дакле …значи….видећемо шта ће бити на делу.
Ми имамо проблем са деценијским сатирањем привреде и друштва, исцрпљени смо као нација, ВЛАДАЈУ ПРЕВАРАНТИ,… и истина је – изумиремо "славно" …докле.
Ред је да се раскрсти са овом жабокречином и гутањем жаба крастача, и да се окренемо себи.
Дакле, време је новац!
Da se nadovežem na prethodni post:
Centre moći odavno ne treba tražiti u vladama, jer su one eksponenti megakorporacija. Znači – nije predsednik ili premijer taj koji se pita.
Tu su i službe ili tajne organizacije. Moć ne predstavlja samo novac, nego i informacija. U lokalu, neki ljudi iz DB-a bi mogli da budu moćniji nego svi tajkuni. To bi mogao biti razlog zašto je Putin savremeni ruski car.
A siguran sam i da se šefovi najjačih korporacija povremeno druže i dogovaraju o daljim planovima. Ali to su već X-files (bez vanzemaljaca)…
Problem sa zadrugama je isti kao i sa sindikatima. Neko iz uprave je potkupljen i manipuliše članstvom. Kamo sreće da se ljudi udružuju na bazi poverenja…
U vezi SAD – pre nekoliko godina sam na NG-u gledao reportaže o nekim njihovim komunama, u nekim zabitima, koje su svetovi za sebe – ignorišu državu i ne plaćaju porez. A i naoružali su se.
Postoji mogućnost da im uleti Monsanto policija…
Konkvistadori su porobili inke jer su imali vatreno oruzje tj vojnu nadmoc, logistiku, agresivnost, iskustvo u ubijanju i porobljavanju; ne verujem da je ekonomsko uredjenje kod Inka moglo da pomogne ili odigra presudnu ulogu …ali to je neka druga tema.
Vidim da rec „zadruga“ verovatno ljude podseca na zadruge posle oslobodjenja 45e na sta nisam mislila; Ima raznih oblika zadruznog udruzivanja u svetu, u SAD sam videla razna uspesna udruzenja;, naravno sve zavisi od ljudi (i u kapitalizmu postoje udruzenja, kao i razni oblici dobrovoljnog neplacenog rada tj vracanja zajednici; pogresno je rec zadruga tumaciti kao termin iz soc realizma; No sve jedno da ne unosim dalje konfuziju povlacim rec zadruga;
Štampa (mediji) kao i skupštinske rasprave su – dimna zavesa.
Možda su ovi bili patriote. Od cele države su napravili zadrugu i niko nije bio gladan. Stradali su od divlje horde s druge strane okeana…
http://io9.com/the-greatest-mystery-of-the-inca-empire-was-its-strange-1198541254
gospodine Miskovicu, kada nesto citate i zelite da o tome komentarisete, razmislite dobro sta je autor hteo da kaze; dozvolite drugoj strani da nije dobro obrazlozila svoje argumente ili je potpuno u krivu, ili Vi ne zelite da razumete; Uopste nije tacno da prica o Asocijaciji i pozadini postavljanja ministra provejava, to je samo mali deo mog komentara;
Pojasnicu: bilo je komentara da SAD ima presudni uticaj u raznim tokovima kod nas; ja sam na osnovu onoga sto citam i slusam u medijima dala misljenje kako vidim nosioce stranog uticaja u Srbiji –(prvi deo, znaci ni reci o onome sto Vama smeta)
Ono sto meni nije jasno i dalje je koje je obrazlozenje da Radulovic bude ministar privrede; Takvog obrazlozenja za nas javnost do danas nema;
Mi koji NE radimo u drzavnoj sluzbi i nismo bliski paritjama koje dominiraju u Srbiji, mozemo samo iz odgovornije stampe i iz skupstinskih rasprava da saznamo sta se dogadja; Posto se bavimo analizama, trazimo kredibilne izvore; Mislim da je javnosti trebalo obrazloziti predloge za sve ministre, a to nije ucinjeno. Zasto? Jer NE odgovara partijama koje imaju vlast;
Takodje zasto se u skupstini ne odgovori ako neko pita o nacinu na koji je uradjen stecaj Vrsacke pivare?
Moje licno zapazanje je da se najveci deo drzavne politike vodi na zakulisan nacin i da je to pogresan put i deo srpskih problema; takvo je okruzenje u kojem se donose mnoge vazne ekonomske odluke koje su Srbiju dovele na dno Evrope.
Takodje sam protiv da savetnike u vladi placa neka interesna grupa a to je praksa;– cist konflikt interesa.
Verujem da eknomisti ma kako sposobni i strucni bili, nece moci da izvedu Srbiju iz ovih teskih problema da imaju najbolji plan; Mislim da je problem veoma slozen, i da ga oni koji su najodgovorniji NE razumeju; takodje mislim da ih posledice NE interesuju.
Slazem se da je diskusija Busole i Bokija vazna i zanimljiva mada na momente nejasna; a tema je daleko sira.
i zaista mi smeta rec Asocijacija; ili je Association ili je Udruzenje; treba biti pismen na maternjem sprskom jeziku; ali za mnoge u Srbiji je pismenost na drugom, mestu na provm je politicki uticaj i novac (jos jedno licno zapazanje)
@mp
„izvukli ste iz konteksta moj komentar da bi mi se narugali, sto je tako uobicajena osobina u Srbiji narocito ako se postave nezgodna pitanja“
Vas komentar o „asocijaciji“ se prozima kroz ceo tekst i osnova je kroz koju se vrsi diskreditacija bez ijednog argumenta. Takodje, ne uspevam da uocim nezgodno pitanje koje je postavljeno, a koje se izbegava.
„Omalovaziti necije misljenje ili diskreditovati jer Vam se ne dopada, Vrlo strpljivo cekam kontra argumente a ne omalovazavanje“
Nemam problema ni sa cijim misljenjem, vec sa misljenjima zasnovanih ni na cemu konkretnom. U Vasem komentaru na koji sam odgovorio vidim samo pricu o „stecajcu“ i njegovom „zemi“ sa uporistem u naslovima dnevnih novina. Kako nijedan argument nije iznet u komentaru na koji sam odgovorio, ne postoji nacin da iznesem kontra argumente.
Podvlacim, moj protest nije vezan za odbranu „optuzenih“ (jer nisam upoznat sa njihovim likom i delom) vec za neargumetovano lepljenje etiketa.
@Miskovic; izvukli ste iz konteksta moj komentar da bi mi se narugali, sto je tako uobicajena osobina u Srbiji narocito ako se postave nezgodna pitanja; Omalovaziti necije misljenje ili diskreditovati jer Vam se ne dopada, Vrlo strpljivo cekam kontra argumente a ne omalovazavanje; Savetujem Vam
da uzmete kurs iz komunikacije i odnosa prema drugima a posebno
prema NEistomisljenicima.
@mp Tacno tako. Nijedan patriota ne bi smeo da svoju zadrugu nazove asocijacija. Iz toga sto se koristi recima stranog porekla jasno se zakljucuje da su sve izvedene tvrdnje o planovima njegovog „zeme“ Sase i njega nepobitno tacne. Pitam se da li po tom sablonu atribut nepatriote ide i domacinu ovog bloga koji je konsultant, a ne savetnik? Takodje tek sad primetih da je upotrebljena rec patriota, a ne rodoljub, tako da cu sve navode (pa i svoje) ipak uzeti sa rezervom.
Izvinjavam se posetiocima i narocito domacinu (zbog toga sto je bio deo stilske figure, ali podvlacim da je to bilo samo u cilju isticanja poruke) na mozda i prekomernoj kolicini ironije, ali mislim da ova tema od strucne rasprave previse odlazi u neke daleke krajnjosti (lepljenje etiketa zbog izbora reci) u kojima posetioci ovog bloga i ne uzivaju previse. Zamolio bih da se vratimo nesto egzaktnijim diskusijama potkrepljenim konkretnim predlozima i povratnim informacijama na iste (kao sto su to ucinili busolazasrbiju i Boki).
Hvala
Mislim da se treba dobro zamisliti nad nivoom korupcije od najmanje do najvece u zemlji; Rezon mnogih u Srbiji jeste „daj da se ja obezbedim, a drugo nije vazno …“Parlament je potkupljen radi za interese onih koji ih placaju, bilo da su domaci ili da su sa strane; Znaci slaba zemlja, izrazen strani uticaj (uvek je bilo tako, samo su domaci vlastodrsci imali razne nivoe sposobnosti da taj strani uticaj iskoriste ili ne iskoriste u interesu zemlje)
i sada enormna politicka i svaka druga korupcija u zemlji.
Kada se premijer i ostali sastaju sa zemljama quinte to Vam je najbolji pokzatalj ciji uticaj je izrazen u Srbiji, ali cesto mislim da u uticaju prednjaci odlazeci Dezer (Francuz iz EU) a dalje ce biti Davenport (GB); Ono sto je najveci izazov za ljude u malim i slabim ekonomijama jeste kako da se opstane i koliko toliko razvija u uslovima koji postoje; Cesto se pitam ima li u Srbiji patriota i pravih prvaka ? kako nam ide po neki glas iz rasejanja se javi, ali u zemlji nema takvih.
iz stampe sam saznala da je Knezevic iz „Asocijacije“ (kakva rec, ne moze udruzenje ili zadruga, sta fali zadruga je lepa rec; nekad su porodice na nasim prostorima bile zadruge) predlozio svog „zemu“ Radulovica na vazno mesto ministra privrede; Veli Knezevic:,“ Srbija je Titanik“, i on nije hteo da se prihvati tog posla (nije hteo nije smeo, ne isplati se …) ovde su neki polemisali samnom ubedjujuci me u Radulovicevu sposobnost i elokventnost u sta se nisam uverila;
kakav je to priuceni ekonomista na kojeg se zale u svim stecijima gde je radio; u skupstini neko sa pravom pita kako je mogao da privatizuje pivaru u Vrscu, bez plana reorganizacije i pivara otisla na dobos za pet hiljada evra? na ta pitanja treba da odgovori Radulovic ali slabo ga ima …pobegao u misju rupu i ceka fotelju; Toliko o nivou stecajca koji pod kisobranom „asocijacije“
hoce da vodi posrnulu privredu; Za to vreme mnogi dobornamerni ekonomisti
ce se znojiti (jer problem je ogroman) da traze resenja, a ovi ce da cekaju
sa strane, ne bi li negde dobili korisne ideje za besplatno, jer vazne su veze (makar u Srbiji) znanje i umece se kod nas uglavnom ne ceni; Mi smo zemlja gde se poslovi uglavnom dogovaraju i sklapaju po kafanama.
I dalje pitam ko su najbolji ljudi za nezahvalan ali vazan posao ministra privrede, i dalje nemam odgovor;
Sve, sve samo iza Radulovica stoji MIlan Knezevic i mozda jos po neko i to je pozadina; Dalje Knezevic ide daleko da zbori „asocijacija“ ce platiti savetnike Radulovica …sve sve za politicki uticaj, iako drzava NE bi smela da prihvata saventike koje placaju interesne grupe jer to je direktan konflikt interesa. Ali u Srbiji pojam konflikt interesa nije vazeca kategorija Sto Knezevicev predlog nema nikakvog smisla, nije vazno. Krajnje neodgovorno i NEpatriotski.
Što se mene tiče vlada je uvek bila formalno telo, parlament da i ne spominjem…
Možda se neka moć nalazi u modernom rimskom kastrumu pored Belog dvora?
Imam utisak da su se ministarska mesta nekako olako podelila ovaj put.
Da li to znaci da je moc izmestena izvan vlade, i da je vlada postal formalno telo?
Dosta vremena sam proveo radeći u izdavaštvu.
I siguran sam u jednu stvar – ukoliko čitate novine, nemojte to da shvatate ozbiljno.
Pa makar da pokusate pa da vidite dal cu neke konepte od vas gospodine Katicu preuzeti.
Za Mladena – Nažalost, moraću da vas razočaram. Kada bi mi mesto savetnika bilo ponuđeno, ne bih mogao da ga prihvatim. Moje razumevanje onoga što se u srpskoj ekonomiji događa, kao i mogući putevi izlaska iz krize, previše su udaljeni od ekonomske i razvojne politike koja se vodi. Hvala na komentaru.
Postovani gospodine Katicu,
Procitah teks u Politici
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/U-timu-ministra-privrede-Katic-Gligorov-Rajlic.sr.html
koji kaze da ce Vam biti ponudjeno mjesto u Ministarstu privrede. Ne znam da li je to tacno, ali ako je tako nadam se da cete ga prihvatiti. Mislim da u skorijoj buducnosti Srbija nece imati priliku da radi bolje nego sto je to sada.
Ja imam 27 godina, diplomirao sam u Srbiji i onda otisao u UAE da sticem neko iskustvo. Iskreno, jedva cekam da se vratim i pokusam bilo sta da uradim u Srbiji, kako za sebe tako i za svoje prijatelje. Mozda sam naivan ali mislim da bi ovoga puta srpska privreda i ekonomija mogla da krene pravim putem.
Ja, potpuno nebitan tip, bih Vas zamolio da se latite posla u ministarstvu, zbog nekih madjih ljudi koji vole Srbiju, znaju da cijene rad i ne ocekuju rezultate preko noci (nadnicarski mentalitet). Znam da trazim mnogo od Vas, ali molim Vas barem dobro razmislite.
Izgubili smo mnogo vremena u proteklih 20ak godina. Neka barem sada u toj vladi bude neko za koga se zna da radi u korist drzave pa makar i ne bilo rezultata.
Pozdravljam Vas,
Mladen
Politika je uvek bila državni list, pa im se omaklo. Mogli su da napišu i da će Bebi Dol biti ministar kulture, iako se to (verovatno) neće desiti.
@ Bojan
Nisam korisnik nijedne društvene mreže, ali znam da na njima postoje tematske grupe (npr. na Facebook-u) koje bi u budućnosti mogle potpuno da odmene forume. Neka takva grupa bi mogla da bude osnovana za razradu diskusije koju spominjete.
Ja sam malo inertan i konzervativan, držim se foruma i blogova…
@Bojan
1. ‚‚Прво, смије ли се знати која књига је у питању, и да ли је доступна негдје на нету?‚‚
Nije u redu da ja ovde kao gost reklamiram svoju knjigu. Biće dostupna na netu do kraja septembra, a možda i ranije. Mislim objavljena je krajem 2010.
2. ‚‚Мене тај приступ донекле асоцира на основни доходак, или basic (unconditional) income како се у неким мјестима помиње. Да ли је та идеја послужила као инспирација?‚‚
Nije inspiraciju sam našao u slikama Miće Popivića i Strancu od Alber Kamija. Naravno i u znanju formule koja opredeljuje veličinu GDP. Preduslov je bio ono što sam naveo da je središte svega potreba, da njoj mora da se prilagođava proizvodnja, a za njom i novac. Evo sami razmislite kako ćete da povećate GDP, ako njegova veličina zavisi
GDP= zarade + profit + amortizacija
3. ‚‚Многа предузећа послују стварно на граници и неће бити у могућности да тако нешто испоштују.‚‚
Upravo posluju na granici, zato što u ogromnom broju slučaja svoje proizvode i usluge realizuju da domaćem tržištu, a na tom tržištu pada ubrzano kupovna moć. Iscrpljena je mogućnost rasta prometa na bazi kreditne zaduženosti finalnog potrošača. Moći će da ispoštuju zato što se će im se novčani tok samo popravljati zbog povećanja novčane mase preko rasta dugoročnih dinarskih kredita (jeftinih) koje bi banke odobravale za veličinu rasta zarada. Mesečne rate bi svakako bile manje od rasta prihoda zbog rasta prometa i ušteda zbog manjih finansijskih troškova.
4. ‚‚Код нас се и даље запошљавају кафе-куварице, постоји вишак портира, возача по институцијама.. Поред тога, ако је учешће радника маргинално у производној цијени производа, због чега H&M сели производњу из Кине у Етиопију? Због чега су САД и УК преселили своје индустријске капацитете на исток ако то није толико важно тј ако је разлика маргинална?‚‚
Kod nas se gotovo više niko ne zapošljava, pa tako i gore navedeni profili. Ko zna kakve su im zahteve ispostavili Kinezi. Nije samo cena rada bitna. A to seljenje svoje industrije je bilo prisutno ranije, a onda kako je tehnološki napredak išao shvatilo se da se možda ne isplati imati dve fabrike kada jedna može sve da proizvede, a gle čuda Kinezi kažu ako hoćete da prodajete ovde, onda fabrika ovde. I tako dalje i tako dalje…
@ Boki (nastavak 2)
8. ‚‚Lako je u EU stimulisati rast kada citava EU gori od hiperprodukcije a ECB stampa pare nemilice koristeci hiperprodukciju kao bazu ali cak i tako stvari tesko krecu sa mrtve tacke jer na red dolaze pitanja raspodele, psihologije krize itd… sto bi sve sacekalo i vas model kada bi i bio moguc.‚‚
Nije lako EU, nama je lakše, jel mi imamo nedostatak novca u prometu, a oni ne. Da li imaju veće privredne kapacitete, to nije sporno. Ali mi nemamo novca (4 puta manje) ni za postojeći nivo korišćenja kapaciteta, a o eventualnom mogućnostima za rast da i ne govorimo. A ovo ste lepo primetili da na red dolazi pitanje raspodele. I razvijeni svet ima ekonomski problem zbog loše politike raspodele ali na daleko nižem nivou nego što ga imamo mi u Srbiji. A moj model ne bi sačekalo, ne zato što je moguć, nego zato što je i predvideo rast minimalnih cena rada, a preko toga i prosečne cene rada, tj opšteg nivoa zarada. I u Beogradu i u Vlasotincu.
9. ‚‚Monetizacija uvek promovise administraciju a ceh placaju realni proizvodjaci svojom robom i akumulacijom, sto slazem se nije uvek lose, i sto slazem se ostavlja mogucnost za rast proizvodnje, ali samo u “sterilnoj” sredini i u suverenim drzavama.‚‚
Ne ostavlja mogućnost za rast proizvodnje i poljoprivrede i usluga, nego će tako i da bude. Mislim da sam objasnio zašto nije neophodna sterilna sredina. Nije sve u životu crno belo, nego je sivo. Ili što bi psiholozi rekli šareno. Imaćete onoliko suverenosti koliko se borite za nju. Pri tome, ne mislim vojno. Zadužujemo se u inostranstvu za pokriće budžetskog deficita, da bismo isplatili penzije ili platili nekog izvođača. To je Boki posledica gluposti i neznanja, a ne manjka suvereniteta.
@Boki (nastavak)
5. ‚‚Neminovno dakle morate uvesti kontrolu i ogranicenje nad devizama. To bi potpuno rasteralo sve koji investiraju u Srbiju‚‚
Ako bude potreba, neka ograničenja mogu da se uvedu. Siguran sam da imamo bar dve godine da ispregovaramo rešenja o spoljnotrgovinskoj politici sa glavnim partnerima. Sistem je neodrživ, on znaju da je neodrživ, pa dajte da ga menjamo i da miniziramo štetu i njima i nama. I nemojte da se plašite mnogo tih odlazaka, odlaze samo oni koji nisu ništa platili da uđu, oni koji su dali neke pare… neće tako lako.
6. ‚‚Drugo 20 MLRD krosborder kredita je sigurno zasticeno odgovarajucim instrumentima osiguranja pa nece biti da je to samo problem banaka vec problem celokupne privrede pogotovo u situaciji kada ocekujete tako veliki rast od 10%.‚‚
Biće problem banaka i privrede. Zamislite sada da tamo neko odluči da naplati ceo iznos tih kredita. Neka dodje i neka uzem te svoje hipoteke i garancije, ako mu se isplati. Baš da vidim šta će da radi sa njima. Druga stvar, ako uredno vraćate dobijeni kredit, ne znam šta je onda problem. Da li će privreda biti u poziciji da lakše vraća kredite? Biće. Nije mi jasno čega se bojite. Imate mnogo straha u sebi. Da neće biti dovoljno deviza zato što tražim da se prekine besmisleno zaduživanje u inovaluti. Pa za tih par milijardi ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit, i to je to.
7. ‚‚Naposletku postoje iskustva zemalja kao sto su Kina i Tajvan, Koreja pa i Indija u poslednje vreme, koje su supstituisale uvoz domacom robom tako sto su “dizali” jednu po jednu industrijsku granu pre svega velikim subvencijama i privlacenjem stranih investitora od kojih su postepeno krali tehnologiju a zatim i trziste (drzava uvek protekcionise domaca preduzeca) ali mi smo mala zemlja‚‚
Lepo ste rekli, mala smo zemlja. Osim toga smo zemlja koja ima nekoliko puta manje carine od pomenutih, a o vancarisnkim barijerama da i ne govorim. O ekonomskom nacionalizmu, tj. njegovom nedostatku kod nas da i ne govorim. Vreme koje nemamo, da i ne pominjem.
Radulovic se jos nije ni uselio u vladu, jos uvek je samo kandidat, a vec se znaju i savetnici koji nece moci da odbiju zakasneli poziv.. Srbija jeste tabloidna drzava, kad smo docekali da Politika objavljuje kao oglasna tabla i lista zelja za Naprednjake;
Onda ce da izadju sa pricom da je Srbija na dnu dna, i da je „patriotska duznost“ da se pomogne …mada je patriotska duznost takodje da se neki ljudi zauvek povuku iz politike;
@ Boki
1. ‚‚Preduslov za uspeh takvog koncepta je relativno visoko zatvoreno trziste. Cak i u tim uslovima, razumete da je novi ciklus placen necijom akumulacijom u realnim dobrima a ne pukim stampanjem para. Pravo je pitanje postoji li hiperprodukcija u domacoj industriji koja bi posluzila kao osnov za vasu monetizaciju?‚‚
Slažem se da bi lakše bilo kada ne bi postojala ovakva idiotska spoljnotrgovinska politika. Visoko zatvoreno tržište, nije nužno. Pre bih rekao da bude realno otvoreno. Nemam ništa protiv CEFTA lige jer sa njima možemo da se takmičimo, a sa Nemcima i ostalim sličnim, ne možemo nikako. Ne radi se ovde o hiperprodukciji, nego o činjenici da se domaći kapaciteti u bilo kom sektoru, od primarnog i sekundarnog do tercijalnog ne koristi blizu fizičkog obima, a o rentabilnosti da i ne govorim. Ljudi su prestali da kupuju elementarne prehrambene namirnice, da ne idu kod frizera, zubara. Verovatno ste čitali o padu prometa u maloprodaji.
2. ‚‚Drugim recima samo zato sto bi bilo 4 dinara umesto jedan dinar ne znaci da bi krava davala 40 litara mleka umesto 10.‚‚
Ovo već ne znam, nisam veterinar. Šalu na stranu, prvo bi se viiše mleka iznosilo na tržište, a manje bi se sa njim hranile svinje. Drugo, bilo bi više krava, ovaca i koza, koje se muzu a manje onih koje se kolju. Treće, došlo bi do povećanja stočnog fonda. Jedan od razloga, što sam naveo da će nam trebati 10 godina da ispeglamo nedostatak novca je upravo nemogućnost automatskog odgovora proizvodnih i uslužnih kapaciteta.
3. ‚‚Perpetummobil ne postoji. Nemojte mi reci da bi ukoliko duplo povecate plate (nekom alhemijom) duplo porasla potrosnja mleka po stanovniku.‚‚
Ovo sa perpetummobile je malo ne shvatanje problema. Upravo se radi obrnuto, ja mašini koja se zove srpska privreda hoću da ulijem pogonsko gorivo, da se izrazim tehnički da imamo motor sa unutrašnjim sagorevanjem (domaću tražnju), a vi uporno hoćete da ona ide bez goriva. Upravo Vi, i novi ministar privrede (koji mi je kao tehničar dao istu zamerku, tj. opasku) hoćete da kažete da privreda može da ide bez goriva ili sa jako malo da pređe nezamislivu kilometražu. Razlog nastanka bilo koje privredne aktivnosti je postojanje potrebe za nekim proizvodom i uslugom, a kada se tim (u mom slučaju) efektivnim potrebama prilagodi prozvodnja, pririodno je da će morati i novac da joj se prilagodi.
Koliko će da poraste potrošnja mleka ako duplo povećamo platu? Verujte mi to ne znam ni ja niti bilo ko na svetu. Ono što ja znam je da će sigurno doći do povećanja potrošnje mleka. Za ekonomiju je to dovoljno.
4. ‚‚Nemoguce je to zameniti robom iz sopstvenih izvora u kratkom roku. Nadalje jedan deo tog uvoza i nema supstituciju (energenti, lekovi, visokotehnoloski proizvodi siroke potrosnje, oprema…). Nastampanim dinarima to necete moci da kupite pogotovo sto necete da se dodatno zaduzujete.‚‚
Lepo ste rekli. Nemoguće je zameniti u kratkom roku neke vrste uvoznih proizvoda. Ali neke ćete moći. Da ne kažem da ćete dosta njih moći. Da li će biti skromnijeg kvaliteta, dizajna, da li će biti skuplje. Da hoće. Popraviće se to tokom vremena. Kako ćemo to što treba da uzvozimo da plaćamo, pa valjda i mi nešto izvozimo. Kažu da imamo dosta i doznaka iz inostranstva. Imamo i suficit u CEFT sistemu. Ako ništa drugo povećaćemo izvoz poljoprivrednih proizvoda jer ćemo da povećamo obim poljoprivredne proizvodnje. Nigde ja nisam rekao da nećemo ništa da uvozimo. Ali ako mi neko objasni društvenu korisnost uvoza raznorodnih proizvoda iz Kine, polovnih automobila iz EU, konditorskih proizvoda iz Turske i EU, proizvoda lake hemijske industrije iz EU i slično, onda ću ja javno da priznam da ništa ne znam o ekonomiji. A naročito o makroekonomiji.
Ево на насловној страни на сајту Политика ( слика лево насловнице за сутра: насловна за 29.8), чак у наслову помињу Вас и још неке личности…
Таман се надах да је прорадио разум, да се нешто мења на боље, међутим опет наше старе слабости, олако се многи( можда и из добре воље) играју именима и не питајући наведене личности за пристанак!?
У сваком случају морам да кажем да Ви г. Катићу да је среће и разума и разума, и по трећи пут разума, заслужујете КЉУЧНО место у развоју наше посрнуле земље(верујем да многи тако здраворазумски мисле, читајући ваше корисне текстове), …посрнуле не само економски, материјално, већ још горе, морално и друштвено смо осиротели, опустошени, покрадени, … у безнађу као нација изумиремо, нажалост.
Али нада остаје да ће се једном нешто померити на боље, .. надамо се, ….Поздрав!
За Радгоста – Први пут чујем за то што сте навели. Ако је тако, тада Политика зна нешто што ја не знам. Хвала на коментару.
@busolazasrbiju
Прво, смије ли се знати која књига је у питању, и да ли је доступна негдје на нету?
Размишљао сам мало о тој идеји (драстичног) повећања минималне зараде. Морам да признам да ми није довољно јасна теорија која стоји иза тога, тј. моје познавање економије не сеже баш дубоко да све ухватим на прву лопту.
Мене тај приступ донекле асоцира на основни доходак, или basic (unconditional) income како се у неким мјестима помиње. Да ли је та идеја послужила као инспирација?
У вези са тим са наишао на једно интересантно разматрање: http://simulacrum.cc/2013/07/10/three-trends-that-push-us-towards-an-unconditional-basic-income/.
Ја нисам претпоставио да раде 2 члана домаћинства, него сам мислио да илуструјем хипотетичко стање. У другим земљама је често потребно да раде два члана домаћинства да би се дошло до просјечне потрошачке корпе, док би овдје ту потребу покрио и један члан. Само, мени то све превише личи на стварање обавезе приватним фирмама од стране државе без претходног успостављања инфраструктуре која ће помоћи да се те обавезе реализују. Многа предузећа послују стварно на граници и неће бити у могућности да тако нешто испоштују. Остале мјере које су предложене ми не изгледају превише убједљиво у смислу да ће у кратком року створити услове да се раст директно одрази и да велики број послодаваца дође у позицију да толико повећа плате. Наравно, напомињем да ја имам само ограничено разумјевање економије и процеса и да је могуће да ми је нешто промакло. Идеја у сваком случају изгледа интересантно, али можда је потребно да се мало јасније и детаљније уобличи/презентује.
Што се тиче продуктивности, ту сам поменуо тек једну реченицу тако да није ту имало шта да се пренаглашава. Око продуктивности радника, ту се не треба ограничити само на производни сектор односно раднике који раде само у производњи. Они ионако чине мањи дио радне снаке. Колика је продуктивност нпр државне администрације, радника у здравству, образовању? Возач камиона у грађевинској фирми је можда исто или више продуктиван у односу на оног у Њемачкој, али за поређење је потребно посматрати читав контекст који утиче на продуктивност тј излаз/створену вриједност фирме, а то није само конкретан радник већ окружење, организованост процеса, техника/технологија која се користи, оптерећења и баријере које држава ствара итд. Код нас се и даље запошљавају кафе-куварице, постоји вишак портира, возача по институцијама.. Поред тога, ако је учешће радника маргинално у производној цијени производа, због чега H&M сели производњу из Кине у Етиопију? Због чега су САД и УК преселили своје индустријске капацитете на исток ако то није толико важно тј ако је разлика маргинална?
У ствари мислим да се овдје већ расплињује тема.
…
Моје мишљење је да на овом блогу посјетиоци износе интересантне теорије и запажања. Неке (многе) теорије и идеје требају даљу разраду и коментаре од других (заинтересованих) посјетилаца. Коментари на блогу у оквиру једног чланка нису (технички) најбоље мјесто гдје се та дискусија и разрађивање идеја могу спровести. Мислим да би боље било да људи који то раде отворе своје блогове или користе неку врсту викија или сличног технолошког рјешења, гдје би се те идеје презентовале на један начин који обезбјеђује комфорно праћење, дискусију и прилагођавање идеја, а да се можда у оквиру ових коментара те адресе референцирају или помињу поједини дијелови.
Јел’ истина да сте могући саветник у тиму г. Радуловића(будућег министра привреде), господине Катићу?
Ако јесте дајте све од себе да се примени далекоисточни начин развоја и методе рада, организација итд., сад имамо шансу и поред свих невоља и мука којима смо дуже време изложени!
Имамо прилику да сарађујемо са Кином, УАЕ, Русијом, неким ЕУ земљама, вин-вин солуције, партнерство и инвестивије, …. али немамо организацију, планове, нисмо конкретни,делотворни, одлучни и офанзивни,….нешто сте о томе и раније причали…
Потребна је домаћа организованост, дизање сопствених фирми, већих корпорација(и државних), конкретан државни утицај и уплив у домаћи развој кроз разне начине…. и о томе сте раније писали, помињали примере других…
*примедба: Сутрашња Политика ће објавити да сте и Ви један од ,тако да кажем, кандидата за саветника будућег министра привреде!?
Za Moldvina – Samo vi lepo nastavite. Ja sam domaćin bloga, ne i arbitar. Hvala na komentaru.
Katicu recite nesto, izgibosmo ovde 🙂
Темељи на којима је саздана либерална кула не ваља. Начин производње добара и начин расподеле није добар. Сви ови процеси су противприродни и штете људском бићу. Реалистичну визију бољег света треба градити на ново-старој идеји праведније расподеле ресурса, добити и реалних људских потреба.Рецепт је једноставан и сви га знамо. Нова расподела добара по мери индивидуе, сузбити похлепу и грамзивост које су се развиле у неконтролисан хедонистички нагон. Људска природа није Богом дана каква је данас.Она је кроз историју сазревања човека попримила много нагонског, незајажљивог, не одмереног. Ко то каже да се не сме сузити човеково: „Ја хоћу,Ја могу, Ја смем“ ?
Данас ДЕМОКРАТИЈА по својој појмовној инерцији обликује најважније цивилизацијске токове. Најблаже речено – проблематичне токове-.
Модернистичка кованица ТРАНЗИЦИЈА проглашена је светом кравом у коју не треба сумњати. Она не подразумева континуиран цивилизацијски развој него скок у будућност! Какву?! Видећемо. До тада велика стрепња и дрхтање слабог људског створа.
@busolazasrbiju
Verujem da ste veoma strucni ali kao sto rekoh ja sam pre svega tehnicko lice mada sam zavrsio i klasican trening ekonomije po Bolonji. Svakako da ste u pravu kada kazete da akumulacija postoji u povecanju M2 medjutim ovo morate uzeti sa dozom dobre rezerve. Preduslov za uspeh takvog koncepta je relativno visoko zatvoreno trziste. Cak i u tim uslovima, razumete da je novi ciklus placen necijom akumulacijom u realnim dobrima a ne pukim stampanjem para. Pravo je pitanje postoji li hiperprodukcija u domacoj industriji koja bi posluzila kao osnov za vasu monetizaciju? Drugim recima samo zato sto bi bilo 4 dinara umesto jedan dinar ne znaci da bi krava davala 40 litara mleka umesto 10. Perpetummobil ne postoji. Nemojte mi reci da bi ukoliko duplo povecate plate (nekom alhemijom) duplo porasla potrosnja mleka po stanovniku. Dakle slazem se da je ekonomija pre svega domen politike i psihologije pa tek onda matematike, ali to ne znaci da moze da zaobidje osnovne zakone fizike. Hajde da testirmo vasu ideju. Smanjenje uvoza od 13 mlrd eur smanjuje direktno BDP i to za iznos svih dodatnih dazbina poreza i marzi na tu robu. Mnogi kazu da je to gotovo 100% nabavne vrednosti pa tako roba uvezena za 13 mlrd napravi obrt od 26 mlrd a time direktno ucestvuje u stvaranju BDP sa 13 mlrd . Posto to mozete ograniciti dekretom postavlja se pitanje sta sa tom „rupom“ na trzistu. Nemoguce je to zameniti robom iz sopstvenih izvora u kratkom roku. Nadalje jedan deo tog uvoza i nema supstituciju (energenti, lekovi, visokotehnoloski proizvodi siroke potrosnje, oprema…). Nastampanim dinarima to necete moci da kupite pogotovo sto necete da se dodatno zaduzujete. Neminovno dakle morate uvesti kontrolu i ogranicenje nad devizama. To bi potpuno rasteralo sve koji investiraju u Srbiju ukljucujuci mozda i Fiat i slicne sisteme, a da ne govorimo o tome koliki je tu prostor za zloupotrebe i korupciju. Drugo 20 MLRD krosborder kredita je sigurno zasticeno odgovarajucim instrumentima osiguranja pa nece biti da je to samo problem banaka vec problem celokupne privrede pogotovo u situaciji kada ocekujete tako veliki rast od 10%. Naposletku postoje iskustva zemalja kao sto su Kina i Tajvan, Koreja pa i Indija u poslednje vreme, koje su supstituisale uvoz domacom robom tako sto su „dizali“ jednu po jednu industrijsku granu pre svega velikim subvencijama i privlacenjem stranih investitora od kojih su postepeno krali tehnologiju a zatim i trziste (drzava uvek protekcionise domaca preduzeca) ali mi smo mala zemlja i bojim se da to nije moguce uz SSP i Evropski put pa stoga smatram da takvu opciju (zatvaranje trzista) ne razmatrate. Ako je vase polemisanje na nivou teorijskog modela onda bih sa dobrim delom i mogao da se slozim ali uzmete li u obzir stvarnu situaciju u zemlji i okruzenju kao i raspored politickih snaga i njihovu „nezavisnost“ od spolja mnoge stvari jednostavno postaju neizvodive. Lako je u EU stimulisati rast kada citava EU gori od hiperprodukcije a ECB stampa pare nemilice koristeci hiperprodukciju kao bazu ali cak i tako stvari tesko krecu sa mrtve tacke jer na red dolaze pitanja raspodele, psihologije krize itd… sto bi sve sacekalo i vas model kada bi i bio moguc. Drugim recima nece Nemac da placa Grcki dug iako je Grk potrosac njegove robe i iako smanjenje grckog standarda znaci pad prodaje i zaposlenosti nemaca. Sad umesto Grcka i Nemacka uzmite recimo Vlasotince i Beograd pa testirajte sta se dogadja kad vas model zazivi. Monetizacija uvek promovise administraciju a ceh placaju realni proizvodjaci svojom robom i akumulacijom, sto slazem se nije uvek lose, i sto slazem se ostavlja mogucnost za rast proizvodnje, ali samo u „sterilnoj“ sredini i u suverenim drzavama.
@ Boki (nastavak 2)
1. ‚‚Dakle nije presudno pitanje moze li Srbija da napravi Mercedes, nego moze li ga napraviti i prodati bolje, jeftinije, i isplativije od Nemaca.‚‚
Ne može, i neće skoro moći. Ne možemo da napravimo nešto tehnički savršenije od Nemaca, lepše od Italijana i jeftinije od Kineza. Ali ovo nema nikakve veze sa onim o čemu ja govorim. To što ste postavili kao zahtev, potpuno je pogrešno. Prvo, nije srpski izvoz mali nego je srpski uvoz veliki. Kao što ni plate u javnom sektoru nisu velike, nego su plate u privatnom sektoru do besmisla male. Naš problem je u tome što imamo malu privrednu aktivnost na domaćem tržištu. Malo jedemo, malo pijemo, malo se oblačimo i sve malo. A to je zato što imamo male plate. Minimalne, prosečne ili kakve god hoćete. Srpska ekonomija je loša ne zbog toga što ne može da zadovolji potrebe nekog Nemca, nego zato što u njenoj državi nema ko da kupi to što on proizvede ili može da proizvede. Nemci troše 320 lit. mleka i mlečnih proizvoda godišnje po glavi stanovnika, a Srbi 80 lit. Jel mi to ne znamo da gajimo krave i ovce?
2. ‚‚Kao sto sam vec i rekao mislim da vlada u ovom trenutku i u datim okolnostima radi ono sto moze. Nije da ne moze dosta bolje, ali spektakularni pomaci su apsolutno van domasaja.‚‚
Ne radi ni blizu onoga što potencijalno može. Zašto? Verovatno što ne zna, pa onda nema samopuzdanja, pa onda manjka i vere da je nešto moguće i da to baš oni mogu da urade. Pre te često navođene političke volje, mora da bude znanja. A toga nema. Spektakularni pomaci su mogući? Za meni bi to bila stopa rasta GDP od 10% pa naviše. Ispod toga, sa sadašnjim pozicijama makroekonomskih veličina, potpuni je neuspeh bilo koje vlade Srbije.
3. Žao mi je što je program malo zgužvao podatke o M2/GDP i stopama inflacije, ali snaćićete se.
@ Boki (nastavak)
6. ‚‚Nadalje postoje vitalni resursi koji se ne povinuju vasim zeljama za monetizaciju dugova. Kako planirate da odrzite energetski bilans zemlje?
Za početak tako što bih obezbedio prostor za rast cena (preko rasta mininalne i prosečne cene rada) domaće električne energije, i realnu cenu uvezenog gasa, kao i mogučnost da se zbog celokupnih predloženih mera obezbedi redovno izmirenje dobijenih računa za struju i gas. Kasnije ćemo videti, šta još treba.
7. ‚‚ a zanemarujete cinjenicu da privreda po osnovu krosborder kredita duguje 19 MLRD ako se ne varam, plus jos oko 10 “domacim” bankama, pri cemu su sva dugovanja denominovana u evrima.‚‚
Ko im je dao te kredite, neke brine kako će da im budu vraćeni. Koliko znam to je tržište i kapitalizam. Uzeli su valjda hipoteke i menice od dužnika. Ako nisu, trebalo je. A tih ‚‚domaćih‚‚ koji možda nemaju devizne izvore prebacićemo u dinare sa maksimalnim kamatama od 5% godišnje. Banke će da odu? Gde, ako će još bolje da zarađuju zbog rasta kreditne aktivnosti.
8. ‚‚Osnovna vasa pogreska u logickom konstruktu lezi u zabludi da Srbija ( NBS ili bilo koja druga institucija) ima kontrolu nad emisijom novca i finansijskim sitemom uopste.‚‚
Ko je onda ima? Koliko nam javljaju već više od 10 godina, do prošle godine se bunio i MMF zbog postavljanja Jorgovanke, NBS je nezavisna institucija i od države i od građana i od naroda iako je narodna. A ako mislite da je pod nečijom spoljnom kontrolom onda odmah sa tim saznanjima u BIA (ili su i oni pod nečijom kontrolom) da porade na nečijem hapšenju.
9. ‚‚Sta vise mislim da bi pokusaj inplementacije ovakvih ideja potpuno razorio ekonomiju Srbije. Ako mislite da imate “slobodu” da kazete “puj pike ne vazi ja krecem od nule” bojim se da za tako nesto nemate ni vojsku ni narod ni privredne subjekte, ni politicku podrsku bilo koje relevantne snage u zemlji ili van nje.‚‚
Znanje je najveća moć. Neznanje je, takođe, velika moć. Ali u tuđim rukama. Kada tom neznanju dodate i strah, onda dobijete sliku današnje Srbije.
@ Boki
1. ” Nivo monetizacije je 4 puta nizi”. A u kojoj ste vi to literaturi ili praksi naisli na proverljivu cinjenicu koja ukazuje da ste u pravu.‚‚
Daću Vam podatke koje sam analizirao pre pisanja knjige u kojoj sam izneo svoje tvrdnje i rešenja. Godina 2007. pre krize. Sada su ti parametri značajno povećani u korist moje tvrdnje.
Zemlja M2/GDP stopa inflacije
Švajcarska 88 % 0,8 %
Evrozona 83 % 2,1 %
SAD 53 % 2,8 %
Sad zemlje uporedive sa nama:
Bugarska 68 % 7,6 %
Češka 65 % 3,0 %
Mađarska 54 % 7,9 %
Slovenija 51 % 3,8 %
Slovačka 50 % 1,9 %
Poljska 47 % 2,6 %
Rumunija 43 % 4,9 %
Hrvatska 41 % 3,3 %
Srbija 17 % 10,1 %
Izvori Eurostat i sajtovi narodnih banaka navedenih zemalja i unije. Takođe, i podaci o stanju navedenih parametara i u bivšoj SFRJ ne odstupaju mnogo od pravila. Valjda Vam je ovo prakse dovoljno. A teorija? Pre nego što su Vaši tehničari otkrili točak, otpornik, računar, motor sa unutrašnjim sagorevanjem, solarnu energiju i slično u kojim su to knjigama pročitali da to može da se napravi. Možda bi bolje bilo da pitate Kopernika, Galileja, Teslu ili nekog sličnog o literaturi u kojoj su oni čitali o svojim otkrićima pre svojih otkrića.
Podaci o inflaciji Vam dođu gratis. Tek da vidite kako se kažnjavaju poverioci i nagrađuju dužnici.
2. ‚‚Dozvolite, ja sam tehnicko lice pre svega i vrlo mi je poznata cinjenica da su ekonomisti pre svega, skloni pogresnim logickim konstruktima‚‚
To što ste Vi čitali ili slušali loše ekonomiste, ne daje Vam za pravo da kažete da su ekonomisti skloni pogrešnim logičkim konstruktima. Verovatno ste Vi čitali stavove ‚‚sve mogu da izmere‚‚ ekonomista koji su mahom diplomirani matematičari i statističari. Uz dužno poštovanje ovih nauka, ekonomija je društvena nauka u kojoj su ove nauke samo alati i u kojoj kako raste nivo razmatranja, tj. kako se udaljavamo od nivoa preduzeća i približavamo makroekonomiju, efekti tih alata slabe, tj. uglavnom su ex post. U najboljem slučaju mogu da predvide smer kretanja neke pojave, ali ne i njihove veličine.
3. ‚‚Ali upravo je BDP najveca podvala u ekonomskoj “nauci”. Ukoliko uspete da smanjite uvoz ( sasvim je logicno da ne mozete po zelji dektretom povecati isplativ izvoz) za 13 MLRD eur morate da budete spremni da taj vas BDP korigujete na dole‚‚
Slažem se da je BDP problematična veličina, ali trenutno nemamo bolju opciju. Posebno ne onu koja je uporediva sa drugim zemljama. Ako bi smanjili uvoz postoji mogućnost da bi se BDP i povećao. Tako kažu formule koje su napravili Vaše kolege tehničari (koja je sa naučnog stanovišta po meni veoma problematična):
GDP = Fin. potrošnja + Investicije + Izvoz – Uvoz
Česta je greška što se ova formula koristi da objasni veličinu GDP, a ona samo govori o upotrebi GDP i to opet pogrešno jel uvozu nema mesta na prezentovanoj strani.
Mislim, nikakav problem ako se smanji uvoz, tj. spoljnotrgovinski deficit smanjiće se i količina novca u prometu. Kao što prethodne cifre govore odnos M2 i GDP treba da bude oko 50% bez efekata bilansa spoljnetrgovine.
4. ‚‚Niko od vas se pri tome nije pozabavio strukturom tog BDP. Koliki je dakle deo BDP-a internacionalno razmenjiva vrednost.‚‚
Ovo prvo je netačno. Republički zavod za statistiku se time bavi veoma ozbiljno. Evo, verovatno niste znali da u GDP ulazi i zarada od trgovine narkoticima, prostitucije, te zamišljenja cena zakupa koji bi Vi plaćali za svoj stan ukoliko bi bili u poziciji da ga iznajmljujete, odnosno svi prasići i paradajz koji seljaci uzgoje i pojedu. Koliki je deo BDP internacionalno rezmenjive vrednosti sa stanovišta utvrđivanja potrebne količine novca u prometu potpuno je nebitna veličina.
5. ‚‚Pristupate ekonomiji sa tacke eksperimenta “razbijenog prozora” a da pri tome nemate ni akumulaciju ni potrebnu industriju koja bi makar i pogresno “napumpala” BDP i zaposlenost‚‚
Imate akumalaciju u nedostatku novca koji treba da se emituje, tj. koji ne dostaje. Ako je nemate realno u bilansima, onda je to upravo zbog te nedovoljnosti. A potrebnu industriju ćete dobiti, a u sledećim koracima i zaposlenost kada date tržištu efektivnu tražnju. Žilavi su naši preduzetnici. Kako znam, pa sa ovakvom krvnom slikom (količinom novca u prometu) bilo koja privrede sa zapada bi odavno bacila kašiku.
@ Bojan
‚‚Прво, није ми јасно како ће подизање минималне цијене рада утицати на смањење фиксних трошкова предузетника тј производње?‚‚
Zato što će promet firmi rasti brže nominalno (zbog povećanja cena) i realno (zbog povećanja obima) nego što će rasti ukupni troškovi po jedinici proizvoda, a fiksni će samo padati (oni neće ni rasti). Ovo će se posebno videti u sledećim iteracijama.
Potrošači u Srbiji troše nekoliko puta manje proizvoda i usluga po glavi stanovnika nego potrošači u EU ili nego što su trošili potrošači u Srbiji pre raspada SFRJ.
Pogrešna Vam je predpostavka da rade 2 od 3 člana domaćinstva u Srbiji. Da je tako mi ne bi ni imali ozbiljnih ekonomskih problema. To bi značilo punu zaposlenost neke nacije, a kao što znate to nije slučaj. Onda bi i tržište samo moglo da reši problem veličine zarada, a time i domaće potrošnje, jer ne bi postojao veliki disbalans između ponude i tražnje za radnom snagom. Ostalu matematiku koju ste naveli nisam razumeo.
Veliki broj radnika dobija novac na ruke? Odlično, tim pre navedena mera je prava po privredni sistem, a posebno po javne finansije jel će deficit budžeta biti značajno manji. Ovo pojava se prenaglašava, budući da svaka srednja i velika firma, pa i malo veća mala to ne može da radi. A može da se napravi da to postane tehnički neizvodljivo.
Koliki procenat radi sa minimalnom cenom rada? Veliki i sa rastućom tendencijom. Ali, upravo zbog toga treba preduzeti ovu meru jer će se dići ukupan nivo zarada, a time i domaće potrošnje, budući da ogroman broj radnika prima zaradu manju od visine prosečne potrošačke korpe. Mislim, dizanje minimalne cene rada treba da olakša rad tržištu da se digne i prosečna zarada u Srbiji.
Pitate, koliko bi to bilo održivo bez drugih mera? U prethodnim komentarima sam upravo naveo veliki broj mera koje treba da dovedu do pada fiksnih i finansijskih troškova po jedinici proizvoda, a time i do rasta profita i dalje do potrebe za novim investicijama, pa tako u krug.
Mislim da prenaglašavate priču o produktivnosti radnika u uslovima ovakvih tehnoloških mogućnosti. Odavno je produktivnost radnika u svetu, a posebno u Srbiji, limitirana kupovnom moći tržišta za koje proizvodi konkretan privredni subjekat. U dominantnom obimu to je domaće tržište na koje možemo da utičemo i izvozna tražnja na koju ne možemo baš mnogo da utičemo. Ako 90% onoga što se proizvede ili pruže usluge u Srbiji ima svoju realizaciju na domaćem tržištu, a samo 10% GDP (realno gledano) ide u izvoz na koji način se misli da dođe do povećanja obima GDP u Srbiji? Evo od početka krize naš izvoz je do 2012. (do Fijata) porastao za 14%, a u istom periodu GDP nam je pao za 5%. Toliko i o onom lupetaranju polupismenih ekonomista da je rast izvoza preduslov rasta GDP i standarda građana.
Veličinu bilo čijeg GDP, pa tako i srpskog determiniše sledeća formula:
GDP = zarade + profit + amortizacija
I da ja postavim to pitanje o produktivnosti ? Da li mislite da su radnici u srpskom Leoniju manje produktivni od radnika u nemačkom Leoniju? Takođe treba da znate da je učešće proizvodnih radnika na nivou statističke greške u prodajnoj ceni nekog proizvoda. Pa ne treba imati preteranu bojazan od odlaska tih stranih investitora koji su manje galantni od robovlasnika iz antičkog perioda. O dugoročnoj rasprodaji domaćeg GDP preko jeftine radne snage neću sada da govorim. Koliko će da nas koštaju ti potrošeni radnici i domaći resursi u bližoj i daljoj budućnosti. Svaki tako izvezeni evro ima gubitak koji nikada nećemo moći da nadoknadimo.
@Boki
Njihova zajednicka “snaga” u drustvu je zanemariva pa otud konstatacija da je Srbija postigla drustveni konsenzus za pristupanje EU i to po pravilima i na nacin kako to ta organizacija propise.
Колико знам већина земаља која је приступала ЕУ је у некој фази приступања (када је одговарало) расписивала референдум. Ми не можемо да говоримо о друштвеном консензусу ако видимо да по анкетама 50% људи подржава улазак у ЕУ и то у околностима тоталне медијске окупације. Слика парламента би можда могла да осликава политички или страначки консензус, али и сами знамо да та слика не приказује реално расположење народа, не само по питању ЕУ већ и око других тема.
Истраживање НСПМ које сам цитирао је рађено мимо сајта, та истраживања периодично обављају и користе сличну методологију као и други субјекти. Навео сам га јер се његови резултати у принципу слажу са резултатима истраживања Канцеларије за ЕУ интеграције из јуна, али покрили су ширу групу питања тако да можемо да видимо те шизофреничне детаље који указују на неутемељеност тврдње о ЕУ консензусу. Конкретније: http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/djordje-vukadinovic-srbija-prolece-2013.html.
Према њиховим истраживањима подршка уласку у ЕУ се за мало више од годину дана промјенила са 46% на 56%. У последњем истраживању 56% грађана је за улазак у ЕУ, 77% за савез са Русијом, 83% за останак Телекома и ЕПСа у власништву државе, 13% подржава улазак Србије у НАТО, 67% је против одрицања од КиМ у замјену за ЕУ.
Дакле ту видимо одређене противрјечности које су резултат пропагандне активности. Разлику од 10% за годину дана можемо да тумачимо такође као последицу недостатка истинског и квалитетног дијалога о ЕУ.
@ busolazasrbiju
Dozvolite da istaknem jos jedan pogresan logicki konstrukt u vasem izlaganju a koji sam propustio.
citiram; „Poznato Vam je da se kapaciteti kod nas ne koriste ni sa 30%, a verujem da Vam je poznato da imamo potpuno liberalizovano tržište sa niskim carinam.“
Ako uvazite okolnosti i siri ekonomski sitem u okviru koga i mi poslujemo (kao i Grcka i Portugal uostalom) primeticete da su svi nasi kapaciteti iskorisceni sa rekao bih vise od 100%. Dakle nije presudno pitanje moze li Srbija da napravi Mercedes, nego moze li ga napraviti i prodati bolje, jeftinije, i isplativije od Nemaca. Prema tome, kada razmatrate uposlenost i „kapacitete“ onda Simpo, Galeniku i slicna privredna cuda ne bi trebalo da smatrate za „potencijal“. Uvazite li ove cinjenice kao i one iznesene u prethodnom komentaru, sigurno je da bi ste morali korigovati nesto u svojim predloziimama. Kao sto sam vec i rekao mislim da vlada u ovom trenutku i u datim okolnostima radi ono sto moze. Nije da ne moze dosta bolje, ali spektakularni pomaci su apsolutno van domasaja. Mislim da je osim privlacenja stranih investicija (i to velikih i znacajnih sistema) potrebno maksimalno subvencionisati domacu pratecu industriju za te sisteme koji su se odlucili da ovde investiraju, kao i da je prvi prioritet svake a posebno ove vlade da sacuva vitalne resurse i prirodne monopole zemlje te da to plati minimalnim padom standarda gradjana. Ukoliko to uspe ova vlada ce vec biti carobnjak i mada postoji prostor za vise ne bih se usudio da to i ocekujem. Bojim se nazalost a to potkrepljuju i neke izjave novog ministra finansija i jos nekih zvanicnika da nam sleduje upravo rasprodaja svega preostalo vrednog sto Srbija ima i to me istinski plasi. Naposletku ukoliko se taj proces „nekontrolisane rasprodaje“ Srbije zavrsi bice vrlo tesko bilo sta menjati i tu ni eksperti ni carobnjaci ni sam Bog nece biti od pomoci.
@ Bojan
Konsenzus za put u EU ogleda se u rasporedu politickih snaga te njihovom zastupljenoscu u parlamentu. Nemojte stavljati moje reci van konteksta. Dakle u trenutnim institucionalno – medijskim okvirima Srbija je na EU putu i za promenu tog puta bilo bi ( ili bice) potrebno barem 10 godina po mom misljenju. Osim DSS i neparlamentarnih stranaka (Dveri I Radikali) ko je jos za napustanje EU puta? Njihova zajednicka „snaga“ u drustvu je zanemariva pa otud konstatacija da je Srbija postigla drustveni konsenzus za pristupanje EU i to po pravilima i na nacin kako to ta organizacija propise. Napomenucu samo da je suludo da se odreknemo dela teritorije, ili pristanemo na prodaju poljoprivrednog zemljista sto niko do sada nije uradio ali sve to smo mi vec prihvatili zvanicno ili ne ne menja sustinu. Iz toga proistice da su sve druge zemlje imale „manju“ podrsku nego Srbija, a istrazivanja pogotovo ona koja sprovodi NSPM (na svom sajtu preko dobrovoljne forme i na slicne potpuno neprihvatljive nacine – tamo su svih sto posetilaca istomisljenici ) nijedan savestan covek ne bi uvazio za relevantna.
@ busolazasrbiju
“ Nivo monetizacije je 4 puta nizi“. A u kojoj ste vi to literaturi ili praksi naisli na proverljivu cinjenicu koja ukazuje da ste u pravu. Dozvolite, ja sam tehnicko lice pre svega i vrlo mi je poznata cinjenica da su ekonomisti pre svega, skloni pogresnim logickim konstruktima iz prostog razloga sto nisu u stanju da definisu jasnu referentnu vrednost i tacku u odnosu na koju mogu da sprovedu relevantna „merenja“ i „proracune“
Dozvolite da pojasnim. Vasa uzdanice (referentna vrednost) je BDP (na osnovu visine BDP i deficita predlazete monetizaciju). Ali upravo je BDP najveca podvala u ekonomskoj „nauci“. Ukoliko uspete da smanjite uvoz ( sasvim je logicno da ne mozete po zelji dektretom povecati isplativ izvoz) za 13 MLRD eur morate da budete spremni da taj vas BDP korigujete na dole za proporcionalnu vrednost i onda ste opet u disbalansu i tako u krug spirala na dole. Niko od vas se pri tome nije pozabavio strukturom tog BDP. Koliki je dakle deo BDP-a internacionalno razmenjiva vrednost. Koliki je deo kreativno knjigovodstvo, razne Agrobanke, Simpo-a, parking servisi i slicne „privredne velicine“. Pristupate ekonomiji sa tacke eksperimenta „razbijenog prozora“ a da pri tome nemate ni akumulaciju ni potrebnu industriju koja bi makar i pogresno „napumpala“ BDP i zaposlenost (dakle bez realnog napretka jer je novi ekonomski ciklus placen postojecom akumulacijom a da pri tome nije postignut efekat „novih investicija“ i realnog privrednog rasta. Nadalje postoje vitalni resursi koji se ne povinuju vasim zeljama za monetizaciju dugova. Kako planirate da odrzite energetski bilans zemlje? Pokusavate da „otkacite“ ino poverioce sa 8 MLRD privatne stednje (za koju ste sasvim realno posumnjali da odavno nije ni blizu dostupna tj ne postoji u Srbiji) a zanemarujete cinjenicu da privreda po osnovu krosborder kredita duguje 19 MLRD ako se ne varam, plus jos oko 10 „domacim“ bankama, pri cemu su sva dugovanja denominovana u evrima. Osnovna vasa pogreska u logickom konstruktu lezi u zabludi da Srbija ( NBS ili bilo koja druga institucija) ima kontrolu nad emisijom novca i finansijskim sitemom uopste. Zato vam i kazem da su vase ideje uzele u obzir tabula razu i da uopste ne pokusavaju da sagledaju trenutni pocetni polozaj sto je ujedno i najveca da ne kazem i jedina zamerka vasim predlozima i razlog zasto su apsolutno nesprovodivi. Sta vise mislim da bi pokusaj inplementacije ovakvih ideja potpuno razorio ekonomiju Srbije. Ako mislite da imate „slobodu“ da kazete „puj pike ne vazi ja krecem od nule“ bojim se da za tako nesto nemate ni vojsku ni narod ni privredne subjekte, ni politicku podrsku bilo koje relevantne snage u zemlji ili van nje.
@Boki
Takodje nije mi najjasnije kako bi smo mogli da iskoristimo iskustva Koreje ili dalekoistocnih zemalja mi u Srbiji. Prvo, morali bi smo postici drustveni konsenzus o takvom nacinu razvoja sto sada nije slucaj (dakle za sada Srbija je postigla drustveni konsenzus da zeli u EU pod pravilima i na nacin kako to ta organizacija zahteva)
Мислим да се у Србији донекле преко медија ствара погрешна перцепција о друшвеном консензусу о уласку у ЕУ, али у пракси тај консензус не постоји. По најновијем истраживању Канцеларије за ЕУ интеграције 50% грађана би гласало за улазак у ЕУ. По истраживању НСПМ из јуна 67% грађана је против одрицања од Космет за чланство у ЕУ, док је однос за и против ЕУ био 56%:33%. Тај климави резултат и огромна противрјечност стално се пеглају интензивним медијским кампањама. Не заборавимо да ЕУ има свој пропагандни програм који се свуда емитује и финансира добар дио медија, укључујући и државне. Нпр незамисливо је да грађани плаћају претплату за тв, која узима новац од ЕУ и емитује пропагандне емисије, чак мијења своје име (европски сервис или шта год), а да друга страна не добија практично никакав простор или добија га само у функцији дискредитације. Та иста тв је плаћена од грађана, а ради против њиховог интереса, односно не омогућава им легитимну дебату и информисање. Овдје није у питању само тв; ЕУ плаћа и многе друге програме укључујући и студентске организације, размјене, струковна удружења, циљане особе са медијским капацитетом за лобирање итд итд.. значи овдје имамо елементе непријатељске дјелатности, подривања и издаје.
Ту даље долазимо до информисаног избора. Ако не постоји могућност квалитетног сагледавања свих опција, и ако се овдје новац улаже само у рекламирање једне опције, те испирање мозга грађанима како би прихватили ту опцију, онда то нема никакве везе са консенсусом (btw 50% и није консензус) а посебно нема везе са информисаним избором, који би требао да буде темељ легитимности доношења тако битне одлуке као што је одрицање од националног суверенитета и улазак у државолику унију из које није предвиђен излазак.
@busolazasrbiju
1. Zašto nerealno?
2. Zašto nesprovodljivo?
3. Zašto neodrživo?
1. Da poveća minimalnu cenu rada odmah za 50% i to tako što bi se ista uvećavala svakih 6 meseci sa ciljem da do kraja mandata ove vlade stigne na prosečnu potrošaku korpu. Trenutno je to oo 67.000 dinara. Ova mera bi se prvo primenjivala na privatni sektor, a na javni sektor bi se primenjivala sa 6 meseci zakašnjenja. Ovo treba uraditi u cilju snižavanja fiksnih troškova po jedinici proizvoda, tj. rasta profita preduzetnika, stvaranja mogućnosti za dizanje cene koje su pod kontrolom države (struja, gas, voda i td.), te rasta budžetskih prihoda. Naravno i korisnici minimalnih zarada su pretežno konzumenti domaćih proizvoda i usluga.
Прво, није ми јасно како ће подизање минималне цијене рада утицати на смањење фиксних трошкова предузетника тј производње?
Даље, овдје се упоређује просјечна потрошачка корпа, која се односи на просјечно домаћинство, са минималном цијеном рада. Узмимо да просјечно домаћинство у Србији има три члана. Ако су у теоретском случају два запослена и дијете, њихов индекс је 1+0,7+0,5=3,2 (мислим да се 3,5 користи код потрошачке корпе). То значи да ће ово домаћинство зарађивати дуплу потрошачку корпу тј биће два пута изнад просјека. Поред тога, ако се планира повећати цијена основних производа/услуга, који значајно учествују у потрошачкој корпи, то значи да неће у питању бити 2Х60к дин већ можда 2х70-80к. Чини ми се да би овај модел тражио додатно разрађивање.
Да ли постоји процјена колико људи у Србији зарађује у рангу тренутно минималне зараде? Колико од њих додатно на то добија остатак зараде „на руке“?
Чини ми се да је то један значајан проценат становништва.
Раст од 50% би могао имати смисла због потцјењене вриједности радне снаге и чињенице да су многи пријављени на минималац а остало примају са стране.
Преко тога било би упитно јер би се раст минималне зараде одразио и на остале зараде у ланцу и не знам колико би то било одрживо без других везаних мјера. Питање је колико је продуктивност радника у Србији заиста на том вишем нивоу. Повећање зараде би требао да прати и раст продуктивности, а питање је које су краткорочне и дугорочне мјере у том смислу на располагању и изводиве. Такође ово би повећало број радника на црно, и било би добро знати које мјере би држава могла да спроведе да се то ограничи.
Требало би имати на уму и врле стране инвеститоре, којима је Србија јефтинија дестинација од Кине и Вијетнама, и који своју радну снагу максимално искоришћавају за биједне своте. Дио њих би отишао, а радници би остали без посла (гдје им и то мало што зарађују пуно значи).
@ Boki (razlozi)
1. Kvantitativno labavljenje nagrađuješ dužnike, a kažnjavaš poverioce. Koje i kako?
Predpostavljam da Vi polaziti od naših iskustava o inflaciji, tj. da ste progutali priču o inflaciji tražnje koja kaže kada rastu novčani fondovi brže nego robni onda zbog monetarne ekspanzije dolazi do inflacije. Teorijski ovaj model ne može da postoji u Srbiji iz nekoliko razloga. Prvo, nivo monetizacije je 4 puta ispod potrebnog nivoa. Drugo, ovaj tip inflacije predpostavlja da se privredni kapaciteti koriste na maksimumu i da ima ograničenja kod uvoza robe iz inostranstva. Poznato Vam je da se kapaciteti kod nas ne koriste ni sa 30%, a verujem da Vam je poznato da imamo potpuno liberalizovano tržište sa niskim carinam. Dakle, na kratak rok je priliv robe na tržište gotovo bezgraničan.
Osim toga, rokovi plaćanja bi bili daleko kraći, a većina kredita bi se odobravala iz rastućih depozita po viđenju koje bi njihovi vlasnici nesmetano koristili. Dakle, nema kažnjavanja nikakvih poverilaca, jedino bi banke u relativnom smislu zarađivale manje. Međutim, u apsolutnom smislu bi zarađivali daleko više.
2. Zaduživanje privrednih subjekta po navedenim uslovima bilo bi strogo namensko, tako da mogućnosti razduživanja po ovom osnovu bili bi jako mali. Preciznije, privredni subjekti bi iz profita mogli to da rade, ali bi prethodno morali da isplaćuju rastuće bruto plate, domaće sirovine i energiju, poreze, dobavljače… tj. zbog efekata neophodne strukturalne inflacije mogućnosti za prevremeno razduživanje bili bi stvarno mali.
3. Postoji rešenje i za crno tržiše, mislim da ga ne bude, ali mi nije jasno zašto bi ga bilo? Neće biti velike inflacije, teško će se dolaziti do sredstava kojima bi se obavljale te crne transkacije. Ako mislite na kupovinu deviza.
4. Pitanje je koliko deviza sada imaju naše poslovne banke. Ne zvanično, nego pod svojom kontrolom ili kontrolom NBS preko deviynih rezervi. Siguran sam da ih je manje od postojećeg objavljenog nivoa od oko 8 mlrd. evra. Mislim, devizna štednja je već žrtva u postojećem sistemu kreditno-monetarne i ekonomske politike.
5. Nisam predvideo nikakva ograničenja za strani kapital. Oni će moći da investiraju u Srbiji, kao i da povlače svoje profite, ili dezinvestiraju ako im se ne isplati rad kod nas. Ali sam siguran da bi im se rad mnogo više isplatio po primeni predloženih rešenja. Barem onima koji su direktno vezani za konzumiranje domaćeg tržišta. A prostor za špekulativni kapital? To ne treba ni jednoj zemlji, pa tako ni nama.
6.Povratak šdenje u slamarice. Sa makroekonomske tačke gledišta postavlja se i pitanje kolika je i korist te štednje po ekonomiju Srbije. Služi samo za održavanje spoljne likvidnosti zemlje i banaka, tj. uljuljkavanje da smo ok, a ne da smo na putu ka dnu ambisa.
7. Dinarska štednja? Pitanje je koliko je ona neophodna u Srbiji, budući da bi kreditni potencijal rastao na bazi rastućih depozita po viđenju, primarne emisije i kreditne
ekspanzije (sve besplatni ili gotovo besplatni izvori finansiranja).
8. Takodje, nije Vam tačna tvrdnja da je postignut društveni konsenzus o ulasku u EU. Ja nisam toliki protivnik EU, ali sam apsolutno za to da se prekine sa ovim besmislenim putem ka EU. I to pre svega iz ekonomskih razloga. Mi dajemo sve da bi nešto dobili kada tamo uđemo. Kada? Daj da raspišemo sada referendum i pitamo narod da li hoće da putuje na ovaj način. Potpuno će biti nebitno ako referendum raspišemo pred sam ulazak, tada ćemo biti već klinički mrtvi. Gde će da nas sahrane u EU ili van nje. Potpuno svejedno.
Možda je sada malo ozbiljnije.
@ Boki
‚‚Povecati monetarnu masu 4 puta? Kojim tempom, na koji nacin? Direktno suprotstavljeno fiksirati kurs? Na kom nivou pre ili nakon povecanja M2. Vrlo neozbiljni predlozi po mom misljenju a evo i tri kljucna razloga.‚‚
Monetarna masa M2 mora da se poveća 4 puta jer toliko nedostaje novca u prometu. Ne kažem to ja, niti gospod Bog, nego uporedivi statistički podaci. Empirija (a i zdrava logika u saradnji sa ekonomskom istorijom) kaže da je nivo monetizacije M2/GDP za zemlje uporedive sa nama oko 50%. Moj doprinos, treba izvršiti korekciju za veličinu spoljnotrgovinskog deficita jer je zbog te činjenice došlo do uvećanja robnih fondova na tržištu. Tempo? Trebaće nam 10 godina da ispeglamo ovu sistemsku grešku. Godišnje oko 1 milijarda iz primarne emisije i najmanje još toliko zbog kreditne ekspanzije. Način sam opisao u prethodnom komentaru. Ima tri pravca, a ako treba dodati i četvrti kroz finansiranje izgradnje infrastrukture.
Kada kažete da je direktno suprostavljeno fiksiranje kursa, cenim da mislite da monetarna ekspanzija ima neke veze sa kretanjem kursa. Pogrešno. Nije imala veze ni 90’ih, a gotovo ni 93. Dovođenje ove dve stvari u vezu su posledica državnih i bankarskih špekulacija. Država neće imati potrebu za tim, a bankarske špekučacije mogu da se spreče. Kaznama, a ne preporukama.
Imajuči u vidu da ćemo navedeni nedostatak pegladiti 10 godina, fiksiranje kursa ili utvrđivanje njegove referentne vrednosti utvrđivalo bi se odmah i to na postojeću tržišnu vrednost. Nema potrebe za depresijacijom ili u fiksnom modelu devalvacijom. Ako ni zbog čega onda zbog toga što je evro osnovni cenovni parametar pa da izbegnemo efekte inflacije troškova. Zbog neutralisanja efekata inflacije troškova upravo se i predlaže njegovo fiksiranje.
@ Petar (nastavak)
‚‚Diranje u bankarsko osinje gnjezdo bi verovatno imalo za rezultat jos vecu odmazdu finansijskog sektora.‚‚
I bankarskom sektoru bi bilo bolje jer bi više zarađivali zbog povećanja kreditne aktivnosti. U apsolutnom smislu zarada bi im bila veća, i zasnovana na realnim izvorima, tj. bilansi bi im bili daleko kvalitetniji. Mislim na banke koje rade u Srbiji.
‚‚Slutim da bi nam ubrzo nakon takvog obrta reprogrami dugova i nova zaduzivanja dosta teze isla, a samim tim i vracanje postojecih dugovanja. Plasim se da bi tada u vrlo kratkom roku ostali bez mogucnosti da servisiramo spoljnje dugove i unutrasnje potrebe‚‚
Upravo se radi o tome da nam nova dodana zaduživanja u inostranstvu, uopšte ne trebaju. A ako ovako nastavimo izvesno je da ćemo doći u poziciju da nećemo moći da servisiramo spoljne dugove. Za servisiranje unutrašnjih potreba zaduživanjem u inostranstvu, tj. pokrivanje budžetsko deficita kreditima u inostranstvu neće biti potrebe. Deficit će biti manji zbog rasta zarada i privredne aktivnosti i lako će da se pokriva preko sistema sekundarnih obaveznih rezervi po fiksnim niskim dinarskim kamatama.
‚‚sa jasnim ciljem i sa konstantnim dokazivanjem da idemo u pravom smeru.‚‚
Kad narod bolje živi i posao bolje ide ne treba mu nikakvo dokazivanje. Dokazivanja da nam je dobro trebaju sada ili ranijih godina, zato što nam nije dobro. Otvoriš frižider i pogledaš u novčanik, verujte mi za većinu širokih narodnih masa ne trebaju jači dokazi.
Predlog da Sasa Radulovic bude kandidat za ministra privrede je neodgovoran, pogotovu sada kada je Srbija u dubokoj krizi. Radulovic se nije dokazao kao uspesan privrednik u Srbiji, ovde se bavio stecajem cak su ga neki nazivali „kraljem stecaja“ i to cak u 14 preduzeca. Procenio je da je stecaj u Srbiji, a.k.a. zatvaranje firmi koje ne mogu da opstanu vrlo isplatljivo. Za Srbiju nije ucinio nista. Sto se tice njegovog poslovanja u SAD i Kanadi to je prilicno nejasno polje.
Njegovi blogovi na B 92 o tome sta treba da se radi su lose napisani i konfuzni uz nerazumevanje makro ekonomije, uzroka i posledica. Mislim da ovaj predlog treba da bude predmet rasprave u strucnim krugovima u Srbiji. Srbija vec dugo ima uglavnom destruktivnu makro ekonomsku politiku, jos jedan priuceni stecajni upravnik u tom drustvu ne moze pomoci Srbiji. Otkud uopste ovaj predlog je pravo pitanje za novinare.
@ Petar
‚‚ali pored internih problema koji se ogledaju u trenutnom nedostatku kvalitetnih kadrova‚‚
Ne trebaju nam bolji kadrovi ako se usvoji navedeni program. On je upravo napravljen u cilju otklanjanja sistemskih grešaka, a mi imamo dobre izvrešioce. Nama je falio mozak, a ruke smo dokazali da imamo. Pa ne bi bili u ovakvom stanju da nismo imali dobre izvršioce tuđih ideja.
‚‚Ne verujem da bi zemlje prema kojima bismo hteli da iznivelisemo trgovinski balans sedele skrstenih ruku i dozvolile da se smanji odliv novca od nas ka njima.‚‚
Pa ovako sigurno propadamo, a budući da je sistem neodrživ, treba da tražimo bolja rešenja za nas, pa da usvojimo i njihove predloge ukoliko oni sređuju problem deficita. Ukoliko nemaju predloge, ima nekih na koje su oni navikli, a u skladu su sa STO, pa ćemo iću u tom smeru. Ako ne pokažeš zube, niko ti neće verovati da su oni oštri. Njihovi su oštriji, ali mi nemamo šta da izgubimo.
@Petar; javnost ima pravo da pita o svakom ko zeli javnu funkciju i preporucuje se za nju;Ja Vas pitam otkud Radulovic u 14 preduzeca kao
stecajni upravnik? Cime se tada preporucio? Zasto bas on? Sta o njemu misle ljudi sa kojima je saradjivao? Sta je to korisno uradio za Srbiju sem sto je zatvarao firme i pisao blogove?
Citala sam neke od Radulovicevih napisa i nalazim da su tu cinjenice nabacivane i ni jedna tema nije kompletirana.
Ako je neko kandidat za ministra, nece valjda ici samo na facebook da tamo izredja sve zakone gde se mogu uraditi dopune ili koji se mogu promeniti;
Vecina tih akata je godinama kritikovana u javnosti, ne znam sta je novo na njegovom facebook prikazu koji ste prikljucili; Opet ni jedan akt nije obrazlozen sta je to sto ne valja, i naaaravno obrazlozenje zasto je njegov predlog validan i kako ga sprovesti.Kako misli da se bori protiv korupcije u privredi? a sumnjam iz svega navedenog da je i Radulovic deo korupcionog klupka u Srbiji;
@ busolazasrbiju
Izvinjavam se sto se ovako „kasno“ ukljucujem u komentare i to bas isprovociran vasim „resenjima“ iako dobra kultura nalaze da prethodno iznesem svoj sud, stav komentar na autorski tekst.
Ipak. Povecati monetarnu masu 4 puta? Kojim tempom, na koji nacin? Direktno suprotstavljeno fiksirati kurs? Na kom nivou pre ili nakon povecanja M2. Vrlo neozbiljni predlozi po mom misljenju a evo i tri kljucna razloga.
Prvo kvantitativnim labavljenjem vi uvek nagradjujete duznike i kaznjavate poverioce, sto u razvijenim ekonomijama sa velikom akumulacijom na strani multinacionalki mozda i nije tako strasno ali ovde bi to izazvalo haos.
Drugo, vase ideje polaze od tabula raze. Zaboravljate da se najveci deo domace privrede „zakucao“ krosborder kreditima te da domaca preduzeca duguju preko 20 MLRD eur. Kreditnom ekspanzijom sa kamatnom stopom od 5% koju ste pomenuli vi bi ste finansirali ne povecanje zarada nego pokusaj razduzivanja u inostranstvu, sto sa druge strane postavlja pitanje od kuda vam devize za tako nastampane dinare jer vam je vise nego jasno da ih „domace“ banke ne bi prodavale. Sta je sa crnim trzistem koje na taj nacin prizivate. Sta je sa deviznom stednjom gradjana koja bi apsolutno postala zrtva takve „dinarizacije“. Potpuno je jasno da ostale mere koje ste pomenuli dodatno otezavaju (zabrana zaduzivanja) pribavljanje deviza. Takodje inostrani kapital uopste ne bi blagonaklono gledao na ogranicavanje raspolaganja svojom imovinom jer vase mere podrazumevaju i neki oblik kapitalne kontrole-
Trece u zemlji Srbiji takvo kvantitativno labavljenje vratilo bi svu stednju u slamarice a na psiholoskom nivou (resurs koji je ogranicen prirodno budi potrebu za skupljanjem) evro, zlato i ostali „kandidati“ potpuno bi potisnuli dinar iz stednje. Nije da su ostale mere dobre i sprovodive u realnom zivotu ali ove tri su nekako ocigledno neostvarive. Takodje stoji i cinjenica da ja nisam ni „ekspert“ ni „gatara“ pa moze biti i da gresim ali osetio sam potrebu da iznesem svoje licno misljenje i jednu ozbiljnu rezervu na vase ovde iznesene predloge.
Da ne budem nedorecen i nekulturan red je da iznesem i neke svoje komentare na autorski tekst. Naime iako duboko postujem i cenim Gospodina Katica i pratim ovaj blog jako dugo, ipak, dajem sebi za pravo da povremeno iznesem i neke zamerke na logicke konstrukte i opservacije autora, odnosno da se ne slozim sa njim.
Konstatovao bih cinjenicu da je „domaca“ stednja iz koje bi trebalo da se finansira razvoj pre samo 10 godina bila NULA. U slucaju da se interesi stedisa podrede interesima razvoja u Srbiji bi stednja bila NULA (i danas je dinarska stednja gotovo zanemariva). Takodje nije mi najjasnije kako bi smo mogli da iskoristimo iskustva Koreje ili dalekoistocnih zemalja mi u Srbiji. Prvo, morali bi smo postici drustveni konsenzus o takvom nacinu razvoja sto sada nije slucaj (dakle za sada Srbija je postigla drustveni konsenzus da zeli u EU pod pravilima i na nacin kako to ta organizacija zahteva), a verujem da bi samo za dostizanje tog cilja u trenutnom institucionalno medijskom okruzenju trebale godine (malo verovatan scenario nekog vojnog puca). Drugo i mozda bitnije, osnovna razlika izmedju istocnih zemalja i Srbije je u tome sto je najvazniji nas resurs MLADI COVEK zanemariv u odnosu na ono cime su pomenute dalekoistocne zemlje svojevremeno raspolagale. Uz to najkvalitetniji mladi ljudi nemaju osecaj da drzavi „duguju“ lojalnost. Tesko da bi neko ili nesto moglo da ih stimulise na ogroman rad i odricanja (i nizak standard pre svega) zarad nekakve daleke vizije bolje buducnosti dolazecih generacijai.
Danasnja Srbija „robuje“ sukobu generacija i to se ne bi moglo promeniti tek tako.
Sa drugim delom autorskog teksta potpuno se slazem posebno o konstataciji da su glavna prepreka razvoju visoke kamate ali i interesi centara moci. Verujem da bi izbalansiranom politikom moglo doci do poboljsavanja polozaja Srbije, ali dometi su vrlo mali, dok se bojim da je istinski napredak zemlje vec dugo van nase moci i da ce ova „nova“ vlada pre svega morati da vodi racuna da makar malo popravi nas polozaj i sacuva vitalne resurse i prirodne monopole. Bojim se da novi ministar finansija „obecava“ upravo suprotno i to me istinski plasi.
Za mp – Nisam siguran koliko ste pratili blogove gospodina Radulovica, ali latjmotivi u njegovim izlaganjima su upravo borba protiv korupcije kroz transparentnost na svim nivoima, kao i predlaganje novog modela pravosudja sa sopstvenim budzetom. Nemam vremena da prolazim kroz blogove i dostavljam pojedinacne citate, ali srecom gospodin Radulovic relativno cesto sumira njegove stavove. Unos od 17. agusta sa njegove facebook strane (https://www.facebook.com/SasaRadulovich) Vas poprilicno demantuje.
Unapred se izvinjavam zbog moje sledece konstatacije ako je nadjete za uvredljivu, ali cenim da je Vas stav prema gospodinu Radulovicu vise zasnovan na Vasoj intuiciji i tabloidnim stereotipima u koje se on uklapa svojim dosadasnjim zivotom i radom. Po Vasim dosadasnjim argumentima bih zakljucio da Vas vise brine to sto je on bio stecajni upravnik, sto je menjao zemlje prebivalista i sto ostavlja utisak nekoga ko nije patriota nego sto ste kritikovali njegove stavove izrazene na njegovom blogu (za koji ste u vise navrata rekli da sadrzi predugacke i dosadne tekstove, po cemu zakljucujem da o njima niste informisani u dovoljnoj meri).
Saša Radulović je večiti stečajni upravnik preko 40 firmi od kojih ni jedna nije izašla iz stečaja!
O njemu je brujala cela Srbija pre godinu-dve dana.
Imao je istovremeno i agenciju preko koje je nudio posao u firmama u kojima je bio
stečajni uprvanik.
Taj će da nas uvede u večiti stečaj, za to je dokazani majstor!
Za busolazasrbiju – Plan izgleda zaista interesantno i zvuci kao veoma odvazan poduhvat, ali pored internih problema koji se ogledaju u trenutnom nedostatku kvalitetnih kadrova voljnih da zasucu rukave i uskoce u kaljugu dnevnog politikanstva, cenim da bismo trpeli i enormne eksterne pritiske jer bismo morali da zgazimo na mnogo prstiju. Ne verujem da bi zemlje prema kojima bismo hteli da iznivelisemo trgovinski balans sedele skrstenih ruku i dozvolile da se smanji odliv novca od nas ka njima. Diranje u bankarsko osinje gnjezdo bi verovatno imalo za rezultat jos vecu odmazdu finansijskog sektora. Slutim da bi nam ubrzo nakon takvog obrta reprogrami dugova i nova zaduzivanja dosta teze isla, a samim tim i vracanje postojecih dugovanja. Plasim se da bi tada u vrlo kratkom roku ostali bez mogucnosti da servisiramo spoljnje dugove i unutrasnje potrebe sto bi vodilo raspadu vec klimave drzave, a onda do novog 5. oktobra i nekih novih mladih i skolovanih strucnjaka koji bi nas uz pomoc stare populisticke garde vratili na staze „stare slave“.
Ali (kao optimista) verujem da bi bilo izvodljivo ako bi se plan predstavio sirim narodnim masama sa jasnim ciljem i sa konstantnim dokazivanjem da idemo u pravom smeru. Pod dokazima podrazumevam periodicno dostavljanje realinih cifara koje bi bile priblizne projektovanim, a koje bi bile zasnovane na vrednostima koje su relevantne i osetne za stanovnistvo (npr. stopa nezaposlenosti i prosecna zarada, a ne razni bankarsko/finansijski pokazatelji). Mislim da bismo tada mozda smogli snage da izguramo pricu do kraja.
@ busola za srbiju; hvala na dugom komentaru, deo ste pisali u komentarima na Radulovicev blog „Propadanje srpske privrede“ moram detaljno da pogledam;
@andrej; .com bum je trajao nekoliko godina i postao .com bust za mnoge; pucanje .com balona je izazvalo ekonomsku krizu u SAD 2001-2004; mnoge .com firme su propale takodje preko noci; Radulovic je dosao u SAD i za nekoliko godina odradio /prodao jedan software i sta? mislim da se vise radi o nekim spekulacijama i neplacenim obavezama;
Po dolasku u Srbiji krece se u stecajnim postupcima, znaci postaje deo tog korupcionog „klupka“ jer otkud bas on u 14 preduzeca?
U blogu o losem stanju u srpskoj privredi kaze da je likvidnost najveci problem (??); nelikvidnost je posledica haoticnog privrednog sistema a ne uzrok; Radulovic dalje obrazlaze konfuzno privredno okruzenje
tu bih rekla na vrat na nos, ali zanimljivo ne prica uopste o korupciji, o nepostojanju pravnog sistema koji garantuje uslove za rad i razvoj –to je prevideo; Pozadina ovog predloga da on bude ministar ekonomije je da je Radulovic solidno umrezen kod Naprednjaka i gle evo potura se to resenje; Neznanje i losa kadrovska resenja Naprednjaka se dalje nastavljaju;
Takodje Andrej ako ste primetili Kurir sada ne postavlja pitanje da li Radulovic kredibilan, ali su nadugacko pisali 2011 kako sami kazete; a sada cute? Kurir pise ono sto im kazu da pisu bilo politicari ili policija; Treba procitati intervju koji je dao A Tijanic sa rts-a; on odlicno poznaje sredinu u kojoj zivi pa je Srbiju nazvao tabloidnom drzavom; sa tim u skladu je i famozna „rekonstrukcija“ vlade;
@Bojan
@busolazasrbiju
Интересантни приједлози. Мени није јасан дио око минималне зараде, чини ми се да је то нереално/неспроводљиво/неодрживо.
1. Zašto nerealno?
2. Zašto nesprovodljivo?
3. Zašto neodrživo?
Inače one za kvalifikacije ministara je ok. Ima samo jedan mali problem. Mi imamo potpuno nesređen ekonomski sistem sa gomilom sistemskih grešaka, koje je gotovo nemoguće parcijalno rešavati. Zato ti pozadinci moraju da budu mnogo više istureni u prvi plan jer ovi koji imaju samo menadžerske sposobnosti neće biti kadri da kvalitetno odbrane rešenja, tj. da razveju dogme koje vladaju u javnosti već decenijama. Znači, lice koje bude postavljeno za ministra mora unapred da ima jasan plan šta će da uradi za svog mandata. Ne samo ciljeve, nego i mehanizme, i odakle sredstva. Inače, kada ga uhvate svakovrsni problemi na dnevnoj bazi ima da leti sa jedne na drugu stranu i da gasi požare, kao što se i sada dešava. I naravno da bude vredan i mnogo radi, a da ne uradi ništa. Bar za državu. Za sebe, verovatno ne.
@busolazasrbiju
Интересантни приједлози. Мени није јасан дио око минималне зараде, чини ми се да је то нереално/неспроводљиво/неодрживо.
Око осталих коментара и меритократског приступа: то је опет једна релативна ствар. Нпр може се рећи и за многе досадашње функционере да потичу из меритократског круга, па опет видимо докле су они довели. Динкић, Јелашић, Ђелић, Цветковић.. или гомила других којих су њихова инфраструктура из разних институција везаних са економијом (академија, струковна удружења, стручни часописи…) Душанић се редовно расправља са гомилом неолиберала који се 40 година баве економијом..
Мислим, који су ту критеријуми ко је довољно мјеродаван, а ко није?
Што се тиче министара, по мени је та функција више везана за лидерско-менаџерске квалитете, способности координације и управљања пројектима, општу интелигенцију и поткованост да се схвате приједлози експерата, донесу добре одлуке и сл.. а прави експерти који разрађују планове и мјере, они се не налазе истурени на првој линији већ у позадини.
I suggest that the link for the music clip below should be removed. I deeply apologize for inconvenience. Thank you.
Izvinjavam se za ovaj screen dole. To se ne pojavljuje tako kad odem na link na You Tube…
Pa ovo kod nas i jeste meritokratski princip već 20 i kusur godina. 90-tih su na kormilu bili oni koji su se dokazali kao uspešni uništitelji Jugoslavije. U ovom milenijumu preuzimaju oni koji su dosledni borci protiv tiranije i ostataka socijalizma iz 90-tih.
Sada, kada je narod dovoljno sluđen, dolazi vreme za institucionalni okvir. Tu su ambivalentni čarobnjaci koji treba da utvrde mesto Srbije i ostalih kolonija u evropskoj piramidalnoj šemi. To će biti ne treća ili četvrta liga, nego zona x.
Kao konobari koji su došli da nam naplate dugove u 1000 rata. Nightmare.
@mp,
Kurir sam pomenuo jer je svojevremeno vodio hajku protiv ‘kralja stecaja’, a sto se danas obilato koristi u napadima na Radulovica, nista licno. Ako vec kazete da poznajete prilike za poslovanje u SADu, onda mi je cudno da ste propustili informacije o dotcom boom-u u koji je Radulovic malo kasno usao i kroz koji je prosao poslovno uspesno. Mi jos uvek ne znamo da li ce on sutra biti predstavljen kao kandidat za novog ministra. Ako hoce, tada ce i priloziti radnu biografiju uz kandidaturu pa o njoj mozemo pricati. Meni je zasmetao direktan napad na coveka, a ne na njegove ideje i planove u oblasti ekonomije. Te ideje ste dole odbacili jer su vam njegovi blogovi dosadni. Sarajevo sam pomenuo jer je neko pomenuo i patriotizam kao potreban kvalitet za ministra. Uglavnom, mislim da se o njemu malo zna i da se donose zakljucci na bazi pretpostavki i polovicnih informacija. Ja, ponavljam, mislim da on nije dobro resenje za ministra privrede iz razloga koje sam naveo. Pored toga mislim da mu nedostaje jedan vazan licni kvalitet za tu poziciju – people skills, kako to zovu u SAD. Nisam njegov apologeta, ali bih voleo da se nivo diskusije vrati na mere koje je covek godinama predlagao, a ne na to zbog cega je isao iz zemlje u zemlju. Imao covek svoje razloge, najverovatnije poslovne – sta je tu cudno?
@ mp (nastavak)
8. Uvesti progresivnu skalu oporezivanja kod poreza na dohodak gradjana.
9. Uvesti mehanizam posrednog oporezivanja preko cena koje kontroliše država, na taj način što bi navedene cene energije, vode, zdravstvene i prosvetne usluge plaćale na bazi dohodovne sposobnosti potrošača.
10.Promeniti spoljnotrgovinsku politiku zajedno sa našim partnerima (EU, Rusija, Kina) jer je ovakav sistem neodrživ. Naravno, oni bi bili protiv toga, ali ukoliko ne bi dali nikakav predlog onda ima mehanizama koje bi mogli da se branimo. Lično mislim da je degresivni carinski sistem sa inicijalno visokim stopama najbolja opcija, ali možda i najmanje prihvatljiva za partnere. Ali ima mehanizama kojima bi mogli nekako da se branimo.
11. Za svaku značajnu zemlju spoljnotrgovinskog partnera (Nemačka, Italija, Rusija, Kina i td.) formirati spoljnotrgovinsku firmu koja će da pomaže izvoz u navedene zemlje davanjem svakovrsne pomoći našim privrednicima (finansiranje, garancije, obrada tržišta, sam izvoz i sve drugo što bi imalo potrebe). Naravno samo onim privrednim subjektima koji žele tu vrstu pomoći, tj. ove firme ne bi imale izvozni monopol za navedene zemlje.
Sve navedene mere Vlada može da počne da sprovodi najdalje za 60 dana. Osim tačke 10. To bi zahtevalo duži period,verovatno nekoliko godina, ali toliko vremena imamo dok ne bi porasla tražnja za inostranom robom u većem obimu.
Sve ovo bi dovelo do rasta privredne aktivnosti, tj. u prvom koraku do rasta profita na bazi pada fiksnih i finansijskih troškova po jedinici proizvoda, a kasnije i do rasta investicija, te nove zaposlenosti. Pa opet u krug, s tim što je taj krug svaki put malo veći. Prvo rastu zarade postojećih zaposlenih, a na bazi toga i profit preduzetnika, pa onda rastu investicije i dolazi do novog zapošljavanja i tako dodatno raste profit. Malo je bilo dugo, ali i naši problemi su veliki pa je dužina bila neophodna.
@mp
@ busola, ali iz ugla makro ecc politike, sta drzava treba da uradi da bi proizvodnja bila isplatljiva za preduzetnike?
Prvo, da se izvinim gospodinu Katiću, što mu kao domaćinu zloupotrbljavam prostor.
Drugo, šta treba da se uradi? Jedan deo NBS, a drugi deo Vlada.
Ukratko NBS (sve odluke može da donese u roku od 30 dana):
1.Da poveća novčanu masu preko primarne emisije i kreditne ekspanzije poslovnih banaka. Koliko? Pri postojećoj veličini GDP i spoljnotrgovinskom deficitu oko 13 milijardi evra (u dinarima naravno). Dakle, treba povećati nivo monetizacije M2/GDP za oko 4 puta. Ovo ubija domaću privrdu jer generiše visoke finansijske troškove po jedinici proizvoda i usluga. Visoke kamate i potreba za višestrukim zaduživanjem po jednom proizvodu zbog nedostatka novca i usporenih robno novčanih tokova (prvo se zadužiš za sirovine, posle finansiraš zalihe gotovih proizvoda, pa finansiraš potraživanja, pa na kraju i potraživanja preko roka dospeća – sve to za isti komad proizvoda). Ako ti posao raste nekim slučajem onda ti i rastu problemi finansiranja, tj. finansijski troškovi.
2. Da plafonira kamatnu stopu na dugoročne kredite na 5 % i kratkoročne na 12% u dinarima, bez bilo kakve indeksacije. Budući da će većinu kreditnog potencijala banke vući iz depozita po viđenju.
3. Da plafonira kursnu razliku na 2% i ostale provizije banaka zavisi od vrste usluga.
4. Da povećanje emisije ide kroz nekoliko pravaca:
4.1. Dugoročni krediti firmama za trajna obrtna sredstva (potreba koja će nastati zbog rasta zrada)
4.2. Primarne emisije preko novosnovane Državne hipotekarne banke koja bi bila u vlasništvu fonda PIO i koja bi se isključivo davala kredite za stanogradnju na rok od 50 godina sa fiksnom dinarskom kamatom od 4%. Na ovaj način bi država sanirala rupe u fondu PIO.
4.3. Davanja potrošačkih kredita za domaće proizvode i usluge.
5. Da postojeću veličinu indeksiranih kredita svede na veličinu deviznih obaveza banaka, kao i da zabrani dalju indeksaciju kredita koji nemaju devizno poreklo u izvorima.
6. Napraviti reformu obaveznih rezervi banaka. Postojeće obavezne rezerve treba da budu primarne na koje banke neće dobijati nikakvu kamatu, i napraviti sekundarne obavezne rezerve koje bi banke držale u kamatonosnim državnim hartijama od vrednosti. Naravno kamata bi zbog sigurnosti bila 2 do 3 %.
7. Smanjiti referentnu stopu za početak na 5%, sa tendencijom njenog daljeg pada.
Vlada treba da uradi sledeće:
1. Da poveća minimalnu cenu rada odmah za 50% i to tako što bi se ista uvećavala svakih 6 meseci sa ciljem da do kraja mandata ove vlade stigne na prosečnu potrošaku korpu. Trenutno je to oo 67.000 dinara. Ova mera bi se prvo primenjivala na privatni sektor, a na javni sektor bi se primenjivala sa 6 meseci zakašnjenja. Ovo treba uraditi u cilju snižavanja fiksnih troškova po jedinici proizvoda, tj. rasta profita preduzetnika, stvaranja mogućnosti za dizanje cene koje su pod kontrolom države (struja, gas, voda i td.), te rasta budžetskih prihoda. Naravno i korisnici minimalnih zarada su pretežno konzumenti domaćih proizvoda i usluga.
2.Zajedno sa NBS ili uvesti fiksni kurs (zbog neutralisanja efekta inflacije troškova) ili programirati kumulativnu stopu rasta ili pada na 5% godišnje sa dozvoljenim dnevnim oscilacijama od 0,5%. Na ovaj način bi ostala prisutna samo strukturalna inflacija koja je neophodna i poželjna u narednih 5 godina. Inflacija tražnje protiv koje se NBS bori već dve decenije teorijski ne može da postoji u Srbiji.
3. Zabraniti zaduživanje države u inostranstvu osim za vraćanje već dospelih kredita ili kredita koji imaju lošije uslove.
4. Zabraniti indeksaciju kredita koje država uzima kod domaćih banaka.
5. Zabraniti raspisivanje međunarodnih tendera za javne nabavke ili izvođenje infrastrukture u slučaju da postoji domaći proizvođač ili pružaoc usluga.
6. Uvesti mehanizam garantovano otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda i to isključivo od poljoprivrednih zadruga.
7. Promeniti mehanizam poreza na imovinu , na taj način da se oporezuje građevinska parcela a ne objekat na njoj.
@ Andrej, pa upravo Vi stereotipno zakljucujete da moje razmisljanje baziram na citanju Kurira; Ne citam Kurir, niti slicne tabloide; Kako se prave, proveravaju, prezentiraju informacije naucila sam davnih dana u SAD, radeci za dve vodece informacione kuce u svetu; Dobro poznajem prilike za poslovanje u SAD i cudno mi je da je Radulovic tako cesto menjao zemlje boravka;
Ako se neko kandiduje za neku javnu funkciju, treba da se javnosti predoci radna biografija i doprinos; To je ovde kao i vise puta ranije izostalo. Videla sam neka izlaganja koja je imao Radulovic u medijima i zaista ne vidim kako bi mogao da vodi ministarstvo privrede; Da li mu je bolja biografija od Dacica i Vucica, nisam pristalica nasih politicara, ali ne mislim da su te biografije uporedive;
Sto se tice tragedije u Dobrovoljackoj, to je naravno tuzno, ali i moja i gotovo svaka porodica na nasim prostorima ima neku tragicnu pricu, bilo da su ljudi proganjani zbog toga ko su ili zbog politickih ubedjenja ili su stradali u ratovima ili od posledica bombardovanja.
Pasic se vrlo rano posvetio politici, a najmanje svom pozivu, a A Markovic je dugo vodio Koncar (?) pre nego sto je presao u politiku i znamo kako je to proslo.Znaci imali su obojica dugo iskustvo u onome cime su se bavili;
@ busola, ali iz ugla makro ecc politike, sta drzava treba da uradi da bi proizvodnja bila isplatljiva za preduzetnike? jer na dugi rok takvo stanje gde se proizvodnja NE isplati je Srbiju dovela do ove tacke; To je jedan od izazova za makro ecc politiku?
Za mp – Iskreno, i ja sam za sistematski pristup koji bi ukljucivao dalekosezne strategije i sistematski odabir ljudi u skladu sa donetim planovima, mnogo pre nego za odabir gospodina Radulovica ili neke trece varijante. Nazalost, mislim da smo od te realnosti godinama daleko i ne vidim scenario u bliskoj buducnosti u kome je takav pristup ostvarljiv (za mene je realan onoliko koliko bi bilo da sutra otvorim novine i vidim da je gospodin Katic novi premijer Srbije).
Ne mislim da bi gospodin Radulovic bio konacno resenje za nase probleme. Ponovicu jos jednom sve razloge zbog kojih mislim da bi on bio dobro (najmanje lose) resenje u trenutnoj situaciji:
1) od njegovih mera ne verujem da bi nam bilo gore
2) njegovi planovi su dostupni svima, tako da bi ga bilo lako oceniti (sto bi bio uvod dobre prakse za sve buduce kandidate)
3) dobar je kao trenutno/privremeno/prelazno resenje sa koga bi se islo na resenja koja se predlazu na ovom blogu
Trenutno imamo gospodina Radulovica kao plan A, bez naznake sta je plan B. Voleo bih da gresim, ali sumnjam da ce plan B biti jos manje zlo od gospodina Radulovica. U ovom trenutku karte su nam podeljene ovako i sa njima treba da odigramo najbolje sto mozemo ili mozemo da izvlacimo opet (sa znanjem da nam ceo spil nije bas najbolji).
Za busolazasrbiju – Ukoliko ste Vi ista osoba koja je na blogu gospodina Radulovica iznela i branila teze o lecenju nelikvidnosti putem kontrolisanog uvecenja novcane mase zeleo bih da Vam se zahvalim na izlaganju. Vrlo je interesantno i izgleda mi kompatibilno sa tekstovima koji se mogu naci na ovom blogu. Slazem se (kao sto sam i vise puta vec naveo) da bi jedno takvo resenje u kombinaciji sa jacanjem drzave i njenom blizom povezanoscu sa privredom vrlo verovatno dalo mnogo bolje rezultate. Problem je sto trenutnu promenu naseg kursa ka tom pravcu mogu da vidim samo nakon teskog socijalnog kraha i potencijalnih nemira koji bi ga pratili. Pa cak i tada, verovatnoca da bi ovakav plan isplivao u moru populistickih alternativa bi bila zanemarljivo mala (kao sto smo vec videli pre deceniju i kusur). Misljenja sam da je postepena promena kursa bolje resenje (s tim sto bi gospodin Radulovic bio prvo manje skretanje).
@mp
Bojim se da ste se zaleteli u razmisljanjima o Sasi Radulovicu ne znajuci bas mnogo o tom coveku. Predrasude, stereotipi, pisanja u Kuriru, sta li? Mogu malo da prosirim ono sto znate o njemu uz rizik da napravim i po neku gresku. Iskreno, mislim da on nije dobro resenje za ministra privrede. Vrlo malo pitanja kojima se on bavio ulaze u ovaj domen. Vise se bavio temama za resor finansija. Osim ako neko misli da privredu Srbije provede kroz stecaj, gde Radulovic ima domaceg iskustva :-).
Prvo, covek je inzenjer. Poceo studije u Sarajevu, zavrsio kako pisu u Beogradu. Zasto napusta Sarajevo? Otac mu je ubijen u Dobrovoljackoj prilikom povlacenja vojske iz Sarajeva. Mislim da je bio vojno lice pri sanitetu – lekar. Sumnjate u njegov patriotizam? Ja ne poznajem vojno lice koje nije patriota i kako decu vaspitaju… Sa druge strane, najuspesniji, po nekim misljenjima, politicari u istoriji Srbije/SFRJ – Nikola Pasic, Milka Planinc, Ante Markovic – svi inzenjeri… Ne bih ih tek tako a priori odbacio.
Drugo, iskustvo. Covek je otisao u Nemacku, pa u Kanadu, pa u USA gde je pokrenuo start-up preduzece, bio njegov CEO, obezbedio finansiranje, razvoj, rukovodio sa 100ak radnika, na kraju je firmu prodao drugoj firmi i konacno Adobe-u. Nije za Financial Times, ali prvo znate gde je zaradio novac, a i to sto je radio je daleko vise nego sto bilo ko drugi u nasoj vladi poseduje u svom CVu. Kakvog iskustva ima Ivica Dacic u policijskom poslu ili Vucic u vojno-bezbednosnim poslovima? Ceo vek su politicari i uvek isticu kako su bili super studenti? Hej, ljudi u cetrdesetim nam se preporucuju na osnovu proseka sa studija??? I to nikom ne smeta…
Ja Sasu licno ne poznajem, ponekad volim da polemisem sa njim na njegovim blogovima vec godinama. Negde se slazemo, negde ne. Ono sto vidim kao neku vrednost je sto u svim resenjima koja predlaze postavlja prvo sistemske osnove. Znaci ne ad hok, na vrat – na nos, gasenje pozara, vec sistemski pristup koji bi trebao da da merljive i proverljive rezultate.
Mislim da je pogresio sto javnosti nije predstavio svoju biografiju znatno ranije. Ipak sada puca na javnu funkciju, a ovde se prvo obaspe paljba na coveka, a ne na ono sta taj covek predlaze i za sta se zalaze. Evo, domacin ovog bloga se predstavlja kao „poslovni konsultant iz Londona“, a mi ne znamo cime se tacno bavi, za koga radi i slicno. Da li je to smetnja da razmenjujemo razmisljanja na teme koje gospodin Katic ovde otvara? Ja mislim da nije. Cak mislim da je vrlo lepa prilika da ucimo da raspravljamo o idejama i merama, a ne da DBovski ceprkamo po biografijama i zabadamo noseve gde im mesto nije.
@mp
Zanimljiva je analiza “busola za Srbiju” sa kojom se slazem sem sa stavkom cetiri da je “glupo i veoma skupo ulagati u proizvodnju” to je tacno samo iz ugla nekog preduzetnika,
Upravo sam to i hteo da kažem, da se sa pozicije onoga koji hoće da se bavi proizvodnjom, to ekonomski ne isplati. Lično, poznajem mnogo takvih koji su odustajali od ambicije zvane proizvodnja. U nekoliko perioda. Prvo, nakon 5. oktobra, kada je onaj priučeni ekonomista Miroljub Labus izvršio potpunu liberalizaciju uvoza i spustio, inače, niske carine (sa stanovišta stanja naše ekonomije). Drugi, do krize kada su videli kuda sve vodi loša ekonomska politika, a treći od kako je krenula izmišljena kriza i pala kupovna moć da granica besmisla.
da pojasnim: Nisam toliko demoralisana da mislim da Srbiji treba ministar privrede koji je u poslednjih sedam godina bio samo stecjani upravnik nekih preduzeca.
@Petar, ne ja sam pitala ko su najuspesniji privrednici u Srbiji?
Verujem da o tome postoje vrlo jasna znanja i predlozi u Privrednoj komori Srbije i u samim privrednim krugovima; Prosle godine najveci izvoznik je bio Hemofarm iz Vrsca, a ostali? Ko vodi Hemofarm? Ko danas vodi najveca i najuspesnija preduzeca u Srbiji? Imamo li listu pet najuspesnijih direktora u Srbiji danas? Da li se neko potrudio da tu listu napravi? da li medju njima moze biti kandidat za ministra privrede?
Izvinite ali krajnje je neakademski ocenjivati da Radulovic ima resenja zato sto ih je opisao na blogu (dosadno i konfuzno) a da ostali nemaju;
Mesto ministara trebalo bi da bude
razmatrano u okviru sire rasprave u strucnim krugovima, i za to mesto je trebalo da bude namjanje 3-5 kandidata;
Daleko da sam toliko demoralisana da mislim da srpskoj ekonomiji treba covek sa iskustvom stecajnog upravnika;
Zanimljiva je analiza „busola za Srbiju“ sa kojom se slazem sem sa stavkom cetiri da je „glupo i veoma skupo ulagati u proizvodnju“ to je tacno samo iz ugla nekog preduzetnika, ali ne strateskog planiranja jedne drzave; Srbija se mora zaposliti na dugi rok, i mora imati svoju proizvodnju, mora da smanji uvoz stranih roba i usluga,, u suprotnom Srbija ce postati preskupa zemlja sa malo prihoda, koja srlja u bankrotstvo; Srbija ima mnogo penzionera i malo zaposlenih, ogromne socijalne probleme; Sem toga svako ko moze, zeli da napusti Srbiju; Znaci kod nas je 25 godina stvarana losa atmosfera za rad i zivot. Zato je Srbija danas tu gde jeste; Ti uslovi moraju da se menjaju hitno.
@ Petar
Sto se tice mera koje gospodin Radulovic predlaze, okosnica se odnosi na reformu poreskog sistema koja bi u kombinaciji sa ostalim merama (prestanak precenjivanja dinara) smanjila oterecenja na rad i proizvodnju, a trgovinu i uvoz ucinila manje konkurentim.
1. To sa reformom poreskog sistema koje predlaze Radulovic, to i nije toliko pogresno. Najveca greska, gospodina Radulovica je u precenjivanju rezultata tih predloga. Zasto? Zato sto uzroci problem srpske ekonomije nisu u oblasti javnih finansija, nego u monetarnoj i spoljnotrgovinskoj sferi, te agrarnoj politici i politici raspodele. Mislim dobro je napraviti i veliki deo promena u fiskalnoj sferi kojie predlaze Radulovic, ali to za ovakve srpske probleme nece znaciti gotovo nista.
2. Prestanak precenjivanja dinara? Veliko je pitanje da li je precenjen ili nije? Ako se mere samo stope inflacije u EU i Srbiji, da. Ali ko nam garantuje da su bazne velicine bile realne, nakon decenijskih procesa unistavanja dinara i favorizovanje nemacke marke. Takodje, ako uzmemo obracun GDP Srbije u paritetu kupovne moci (PPP) videcemo da je on mnogo veci od nominalnih vrednosti. Ako bi koristili prostu logiku, kao i kod razmatranja razlika u stopama inflacije, to bi znacilo da je kurs dinara precenjen i da bi on trebao da bude ispod 80 dinara.
3. Kurs evra je osnovni cenovni parametar u Srbiji i ukoliko on krece gore ide i sve drugo gore. Kako cene uvoznih komponenata, tako i cene domacih proizvoda. Neka izracunavanja su pokazala da je 1 evro srpskog GDP uslovljen sa 0,90 evra (repromaterijali, indeksirani krediti, cene i domace energije, zarade zaposlenih, obracunske vrednosti kapitala i td.). Znaci ne moze se politikom plivajuceg kursa voditi spoljnotrgovinska politika, tj. zastita domace privrede u zemlji kod koje je strana valuta osnovni cenovni parametar i koja ima ovolike spoljnotrgovinske disbalanse. To moze samo carinskih i vancarinskim barijerama. Ko god prica drugcije, ili ne poznaje dobro ekonomsku situaciju ili laze.
4. Ta prica o smanjivanju nameta na rad da bi se proizvodnja ucinila atraktivnojom, to je prilicno tanka teza. Imajuci u vidu tehnoloske napredke, ucesce proizvodnih ranika u ukupnom broju zaposlenih je u konstantnom padu. Raste broj neproizvodnih radnika i to je neminovnost. Zasto nema proizvodnje ili zasto je bilo vise pre krize? Pa zato sto je rasla kupovna moc, pa je svaki trosak bilo lakse podneti. Zato sto je glupo proizvoditi i ulagati desetine miliona u fiksni kapital, kada trziste mozes da pokrivas i uvoznim proizvodima (koji se uvoze bez ogranicenja) sa nekoliko stotina hiljada evra obrtnog kapitala. O cenama kapitala da i ne govorim.
5. Uzroci sprskih ekonomskih problema su u onima o kojima, medju malobrojnima, pise i gospodin Katic, a ne u fiskalnoj sferi. Osim toga, ajde da je Radulovic predlozen za ministra finanasija, pa da to razumem. Njegov blog govori uglavnom o tome. I za tu poziciju nije neophodno siroko makroekonomsko znanje, koje Radulovic nema, nego je dovoljno da imate znanje dobrog domacina, sto bih rekao da Radulovic ima.
Za mp – I dalje mi niste dali ni jednog kandidata koji odgovara Vasim kriterijumima i lokaciju na kojoj mogu da nadjem predloge resenja istog za nase probleme. Izvinjavam se, ali tesko mi je da vodim diskusiju u kojoj ja branim izbor konkretnog pojedinca koga smatram za „najmanje zlo“, a Vi branite ideale bez otelotvorenja.
Za gray owl – Slazem se da smo kolektivno sludjeni, ali jedino sto moze da nas „odludi“ i dovede u red jeste institicionalni okvir. Problem je sto mi sludjeni treba da biramo ljude koji ce taj okvir da nam prave. Ako izuzmem totalni krah, a onda Jovo nanovo, jedino drugo resenje vidim u tome da kao pojedinci probamo da sto jasnije izrazimo sta je to sto zelimo i kako do toga da stignemo (a da te zelje nisu genericki poklici tipa: hocu da svi lopovi budu u zatvoru ili hocu zivot dostojan coveka). Iz tog razloga mislim da bi meritokratski princip bio jedino resenje primenjivo kod nas, a za pocetak nam treba neko ko je jasno izrazio svoje planove po kojima ce biti ocenjivan.
U vezi Ukrajine i Gruzije. Sigurno da je i katrastrofalna situacija u Rusiji početkom tranzicije, doprinela da ljudi u tim zemljama budu naklonjeni zapadu. Pritom, mnogo izmešanog stanovništva – ruske manjine i pokrajine. To podseća na naš slučaj. Kriminalna politika a i ljudi veruju u deda mraza.
Svejedno, učinjena je velika greška. A zapad je odlično odigrao prvi potez.
@ Petar
U vezi Darth Vader-a: naravno, integralni dijalog u filmu je drugačiji, ja koristim slobodnu interpretaciju.
Kao prvo – Obi Wan Kenobi didn’t tell him (Luke) the truth …
Pretpostavljam, kada bi ovde neko zaista počeo da sprovodi razumnu i patriotsku politiku, prvo bi nam uveli opake sankcije, a posle možda još gore. Imperija bi uvek uzvratila udarac.
Ali to nije moguće. Ne samo što smo mi od vremena SFRJ razmaženi i prošli kroz efikasan dril sluđivanja i raslojavanja (empatija, solidarnost, konsenzus – eliminisani), već mi zaista imamo jako loše osobine. Ranije sam pominjao, pa da se ne ponavljam – ali na to je ukazala i MP: sve se radi polovično, jesmo a nismo, bi a ne bi, hoćemo a nećemo. U takvim okolnostima, idealni kralj i vlada bi bili vojnici – menadžeri, roboti. To je već, japanski SF. Ghost in the Shell. Ako ubiju premijera (ovo nema veze sa onim) njegova memorija se download-uje u novo telo.
Čak i da je gospodin Radulović u fazonu da realizuje nešto od tih predloga, bio bi kao Don Kihot protiv vetrenjača. Po meni, ovo je samo još jedna šarada koja služi uhodanom procesu ostvarivanja ciljeva Imperije na ovim prostorima. Na kraju, ljudi su potrošna i kvarljiva roba.
Kazete nema coveka koji odgovara mom opisu potrebnog kadra; Ko su danas u Srbiji 4-5 najuspesnijih privrednika, ne teoreticara sa blogova, ili asistenata sa poslovnih skola, vec ljudi koji znaju da odgovaraju na izazove i iskusenja, koji znaju da organizuju poslove i da otvaraju radna mesta? ima li takvih?
Ima li ljudi sa solidnim poslovnim kontaktima po svetu? takvi trebaju;
Evo gde Vucic gresi, on je vec trebao da ima rezervno resenje za ministra, kada su resili da se otarase Dinkica; Posto nisu imali resenje sada je tu Radulovic neko ko pokusava da iskoristi sansu ali ne nudi nista sem svojih blogova i nekog poslovnog iskustva koje je nejasno;
Naprednjaci su desperatni pa ce tako mozda Radulovic imati neke koristi, ali
to nije resenje od kojeg Srbija moze da ima koristi jer Radulovic je totalni anonimus u poslovnom svetu i u Srbiji a de ne govorimo malo sire;
Ako Radulovic ima teorijska razmisljanja o poreskom sistemu, to je dobro ali na mestu ministra privrede on nece reformisati poreze; Ipak je bolje da se predlozi o reformama prave na osnovu konsultacija sa ljudima koji rade u toj oblasti niz godina i dobro poznaju probleme i moguca resenja;
Ovde nema niskih udaraca, samo zapazanja; u sadasnjem poslovnom svetu i u politici ima i bice mnogo toga sto Vi zovete niskim udaracima;
Radulovic ima svoj navijacki tim, tu su uglavnom ljudi koji ocekuju neku licnu korist od ovog postavljenja;
Za mp – Nisam siguran koji kandidat za ministra bi odgovarao Vasem opisu „…da se pokaze kao uspesan privrednik, sa politickim sposobnostima, neko ko moze da pregovara da sprovodi konstruktivnu politiku koja ce Srbiji obezbediti dovoljno posla i razvoj u 21 om veku, neko ko moze da se nosi sa otporima na koje ce nailaziti; neko ko je patirota i voli svoju zemlu i svoj narod; takvi su potrebni Srbiji“. Stavise, nisam siguran da i u jednoj zemlji postoje politicari ovog kalibra. Ako mislite da postoji kandidat sa ovakvim karakteristikama zamolio bih da mi ukazete njega.
Sto se tice mera koje gospodin Radulovic predlaze, okosnica se odnosi na reformu poreskog sistema koja bi u kombinaciji sa ostalim merama (prestanak precenjivanja dinara) smanjila oterecenja na rad i proizvodnju, a trgovinu i uvoz ucinila manje konkurentim. Sa njim ne slazem vezano za intervenciju drzave u ovom procesu, jer on smatra da drzavi nije mesto u poslovnom svetu, dok se ja vise vodim razmisljanjima sa ovog bloga koja promovisu simbiozu drzave i privrede kao glavni motor razvoja.
Smatram da je Vase sugerisanje da su oni koji podrzavaju gospodina Radulovica kao kandidata opcinjeni njegovim pojavljivanjem na CNN-u ili prodajom kompanije Adobe-u smatram za prilicno nizak udarac. Jos jednom bih ponovio da bi on bio dobar kandidat jer bi bio jedan od prvih koji iza sebe ima dobro dokumentovane planove i stavove (a da isti nisu univerzalne zivotne istine) prema kojima bismo merili ucinak. Ovo bi onogucilo potencijalni pocetak meritokratskog pristupa prema javnom sektoru jer bi nakon njega i od ostalih kandidata u buducnosti trebali da ocekujemo da nam jasno predstave svoje ideje na osnovu kojih bi mogli da ocenjujemo njihova dela.
iza Googla, Microsofta, Apple-a stoje armije raznih visokih profesionalaca koje su radile zajedno sa inzenjerima koje pominjete; te druge ljude niste videli i njihova imena se manje pominju, a visoki su profesionalci i dali su svoj doprinos;
Mediji obicno pisu o osnivacima ili onima koji su zapoceli poslovni poduhvat; Bill Gates mislim da nije zavrsio ni srednju skolu; Posto su bili u jakoj zemlji, u vreme jakog tehnoloskog razvoja i napretka, stekli su neophodna znanja i poceli rad na tada najvecem trizistu na svetu, vrlo otvorenom za inovacije; Tu su imali sve preduslove da naprave velike stvari, ali nisam primetila da su ti isti inzenjeri odjurili da budu ministri u vladi; U malenoj Srbiji je obrnuto; Srbija je mala, siromasna, malo je sanse za privatne preduzetnike, i ministarska fotelja i rad u vladi daju moc i to je ono sto je ambicija Radulovica; Sta bi trebao da ima? pa da se pokaze kao uspesan privrednik, sa politickim sposobnostima, neko ko moze da pregovara da sprovodi konstruktivnu politiku koja ce Srbiji obezbediti dovoljno posla i razvoj u 21 om veku, neko ko moze da se nosi sa otporima na koje ce nailaziti; neko ko je patirota i voli svoju zemlu i svoj narod; takvi su potrebni Srbiji; To sto se Radulovic pojavio jednom na CNN-u da prica o prodaji softvera Adobiju –mnogi pricaju i pricaju na CNN-u
Radulovic u svojim predlozima samo ne kaze kako ce se otvarati nova radna mesta i kako ce se obezbediti nove investicije ili kako privuci ulagace kojima se nece placati po 10 hiljada evra za radno mesto uz sve druge povlastice, to ne kaze; Sem toga volela bih da znam sta je do sada ucinio za Srbiju? Koliko ljudi treba da vodi u tom ministarstvu? da li je on to u stanju?
U vladi ste imali i jednu profesorku sa ETF-a (2007/2008) koja je dobila nagrade za neke inovacije u SAD, zavrsila mislim Prinston, i sta je mogla da uradi; Uopste se nije snalazila u drzavnoj upravi; A dobila je povecu pomoc odredjenih krugova koji su zeleli njeno postavljenje, i niz pomocnika cak i za odnose sa medijima; Ucinak je bio ogranicen i nije bila u stanju da pripremi strategiju za razvoj informatike izmedju ostalog;
Evo jos jednog primera srpskog javasluka juce i danas; Simpo je blokiran, ne placa poreze i druge obaveze prema drzavi; Pa kakvo je to preduzece koje posluje tolike godine a NE zna sta su njihove obaveze; Ko sedi u upravnom odboru? U Srbiji nismo naucili dve osnovne stvari da NE krademo svoju drzavu i narod, i da placamo svoje obaveze (?) Problem je u nama tj vecini u Srbiji, koja vrlo neozbiljno dozivljava odnos prema radu, stvaranju, obavezama prema drzavi i drustvu;
Mi bi da to moze nesto olako, iz okola …na pola; Razumemo se u sve; problem je u nama; Mi smo i predmet tihog podsmeha u ocima sveta; Nekad su nasi preci i ocevi izazivali divljenje u svetu, bojim se da smo olako procerdali taj veliki amanet koji nam je ostavljen; Moramo nad time duboko da se zamislimo.
Samo da podsetim da su osnivaci Googla Sergey Brin i Larry Page inzenjeri (Stanford PhD), osnivac Appla Steve Wozniak takodje inznejer kao i mnogi drugi,a da ne spominjem mnoge koji su poceli pa zbog posla napustili inzenjerske studije kao Mike Zuckerberg (Facebook). Iako bez formalnog obrazovanja Bill Gates je u pocetku takodje pisao code sovjom rukom.
Ako neko moze da vodi Google, Apple, Oracle, Facebook Ili Microsoft moze da vodi i jendo ministarstvo u Srbiji.
Ustvari nama su preko potrebni informacioni sistemi. Nesto sto se u Americi zavrsi na jednom salteru ili od kuce on line za 20 min, u Srbiji to traje najmanje dan,dva (uz to da obidje 5 zgrada u gradu i u svakoj s enaceka sat vremena) ili ako covek nema srecu sa sluzbenikom ili njegovim sefom nikad se i ne zavrsi.
Primer otvaranje firme.
Naša zemlja ne može da se reindustrijalizuje ni u kom slučaju. Čak i kad bi imala sopstvena finansijska sredstva za to, ona bi silom bila sprečena da se reindustrijalizuje. Kada nastupa neizbežni kolaps usled nedostatka nekog esencijalnog resursa, metropola se postara da on prvo nastupi na periferiji (kolonija). Kada bi reindustrijalizacija Srbiji bila dozvoljena, to bi značilo da se metropola odrekla sopstvenog opstanka u korist periferije. Jedini način da do privremene reindustrijalizacije dođe je da se Srbija ogradi sanitarnim kordonom prema zapadu, da nasilnim administrativnim merama spreči uvoz robe sa zapada i da tu proizvodnju supstituiše sopstvenom. Da li ovakav narod može da izvede takav podvig?
Za mp – Nisam siguran da shvatam princip po kome Vi mislite da bi ministar trebao da bude biran? Koliko shvatam, taj ministar bi trebao da ima iza sebe neka dostignuca iz oblasti kojom treba da vodi, ali nisam siguran na sta konkretno mislite. Takodje, bio bih zahvalan ako biste naveli primer potencijalnih kandidata koji imaju znacajna dostignuca iza sebe i gde bih mogao naci njihova resenja za probleme koji su pred nama.
Gospodin Radulovic na svom blogu ima citav niz ideja o poboljsanju mnogih aspekata nase drzave (rec drzava koristim u odsustvu boljeg izraza). Ne kazem da je on strucnjak za sve, ali neke od njegovih ideja mi zvuce razumno i vise nego dobro su dokumentovane tako da bi bilo vrlo lako meriti njegov ucinak (npr. na njegovom blogu postoje predlozi za reformu poreskog sistema koje on poktrepljuje proracunima i ciframa). Takodje, nisam siguran u kojoj formi bi trebalo da ideje za reforme budu dostavljene, a da ne budu predugacke i dosadne (kako ste vi okarakterisali blogove gospodina Radulovica).
Kao sto sam vec rekao, ne slazem se u potpunosti sa svim predlozima gospodina Radulovica (sa Bojanom se slazem vezano za neke od njegovih kritika; misljenja sam da drzava treba da ima vecu ulogu nego sto to gospodin Radulovic predlaze), ali i dalje mislim da bi on bio dobar izbor. Obzirom da ne zastupa 100% neoliberalne stavove (rekao bih da je negde na pola/pola), mislim da bi bio dobar i kao prelazno resenje koje bi nas skrenulo sa trenutnog kursa i dovelo blize idejema koje se predlazu na ovom blogu. Takodje, slazem se sa Vama da je sprovesti svoje ideje u delo u datom politickom okruzenju veoma tesko, ali to je teret koji je isti za sve kandidate koji bi pokusali da pomaknu stvari sa mrtve tacke.
Ја сам економски анонимус и моје мишљење је безначајно, тако да могу да кажем шта мислим о приједлозима Радуловића.. нисам пратио његова писања, сада сам брзински прегледао чланак „Које економске мере су нам потребне“. Сматрам да чињеница да је инжињер не мора да се негативно одрази на потенцијале његовог дјеловања. У Јужној Кореји велике фирме водили су генерали који нису имали никаквог економског искуства.
Његов чланак почиње са ставом „не треба нам реиндустријализација“.
Шта ће онда да ствара раст? Пољопривреда? Људи ће једни другима препродавати услуге? На који начин се мисли генерисати суфицит који ће да покрије увоз робе која се производи вани а могла би да се производи у Србији, ако нема реиндустријализације?
Даље каже „не требају нам субвенције“. Већина привреда западних богатих држава почива на комплексним и дубоким системима субвенција. Ако нешто не субвенционишу директно, онда то раде на друге начине нпр путем бројних административних и регулационих баријера или олакшица, како за кога.
Укидање НИП-а, Фонда за развој, развојне банке итд… Ове (добре и корисне) идеје компромитоване су од стране лоших људи и путем дубоке корупције. Да ли то значи да треба да се укину, или да се промјене људи, систем и структуре које доводе до корупције?
Сматра да инвестиције државе у привреду нису потребне. Супер, значи привреда се неће одмаћи од производње шарафа и ђонова за странце.
Укидање 13. плате помиње на више мјеста као да је то кључни дио проблема. Новац од 13. плате коју исплаћују (претпостављам, нисам у току) успјешна државна предузећа када се не би исплаћивао, прво би се истањио кроз корупцију и беспотребне јавне набавке и инвестиције, а од остатка држава би имала корист у виду 15% пореза на добит предузећа. Са друге стране давање те накнаде радницима има директне користи које се могу квантификовати и износе много више од тих 15% од остатка.. нпр. уплата доприноса у буџет, пореза на плату, затим пдв од остатка који се потроши и остатак који даље улази у ланац… а користи које се не могу квантификовати могу да буду виши ниво задовољства и продуктивности радника или јачање иновативног амбијента нпр.
Даље, залаже се за „попис и продају све државне имовине која није потребна за функционисање државе“. Ту се поставља озбиљно питање, на основу чега се одређује и ко ће ту да пресијече око тога шта су стварно послови и функције државе, шта би могле да буду нове функције државе у будућности, и коме и како ће се та имовина продати. Личи на неолиберални рецепт искључивања државе из свих области и препуштања законима тржишта.
Даље се залаже за увођење социјалних карата. Био је детаљан у набрајању облика социјалне помоћи и права која се укидају, али по питању тога шта ће та социјална карта да обухвата није навео никакве детаље.
Даље каже „електронска управа, све државне службе на интернет“. Да ли ту подразумјева да све службе имају своју интернет презентацију, или да се њихово функционисање заснива на принципу укидања папирологије, аутоматизације процеса и даљинског завршавања послова? За тако нешто треба пуно више од пуке изјаве.
Даље, „сузбијање свих монопола, спречавање спајања Идеје и Меркатора“. Фино речено. На који начин то мисли да спроведе? У Њемачкој је тренутно актуелна прича о пиварама које 20 година договарају цијене. Почеле су прво велике пиваре са дизањем цијена и постепено укључивале мале, док се сви заједно нису договорили да шишају купце. Швабама је требало 20 година да то провале. Или да се сјетимо другог примјера гдје су произвођачи телевизора 20-30 година исто тако договарали цијене и намјерно уграђивали неквалитетне компоненте, што ЕУ комисија покушава некако да разријеши. Лијепо је сузбијати монопол, са тим се сви слажу, али би било добро да наведе које мјере у вези са тим мисли да спроведе.
Има и добрих идеја, нпр мени се свиђа идеја о децентрализацији и фокусирање на округе.
Добра је и идеја о породичним љекарима, али они не морају нужно да буду приватни.
Независно правосуђе са сопственим буџетом је добра идеја, али на који начин стварно мисли да обезбједи да оно буде независно? Независно од државе и институција, али зависно од тајкуна и страних амбасадора, да ли се на то мисли?
Крпљење рупа по законима. Јако добра идеја. Само, како би се то могло спровести??
Za Moldvina – Mislim da je Ukrajina napravila nepopravljivu grešku time što se distancirala od Rusije. Rusija je bila njen najprirodniji partner. Slično važi i za Gruziju. Nije slučajno da su ove dve države katastrofalno prošle u tranziciji. Hvala na komentaru.
Za Petra – Koliko sam (površno) pratio, g. Radulović je svoje stavove iznosio vrlo artikulisano. Njemu, i svim ostalim želim uspeh u poslu koga su se prihvatili. Hvala na komentaru.
@petar. da NE slazemo se oko Radulovica, citala sam njegove blogove i cula neke njegove izjave –on je inzenjer elektrotehnike koji se razume u sva vazna pitanja u Srbiji (?) u kojoj zivi poslednjih osam godina; Mislim da je preambiciozno; Zanima me otkud bas da je stigao da bude stecajni upravnik u 14 preduzeca, dosao iz inostranstva i odmah stecajni upravnik; ima li negde rezultata, nekog veceg doprinosa Sase Radulovica? nesto vece od predugackih i dosadnih blogova koje pise? Zaista je cudno imati resenje za sva vazna pitanja, razumeti se u politiku, kulturu, zdravstvo, prosvetu, covek se prosto u sve razume …
Ako Srbija zeli napred, onda mora pored mnogo toga drugog i da promeni praksu u dodeljivanju vaznih drzavnih funkcija; MInistarsko mesto je visoka i vazna i veoma politicka pozicija; tu funkciju treba zaraditi ali ne pisanjem blogova ili upravljanjem stecajem;
POstoji niz predloga sta ciniti da se obnovi i pokrene privreda; jedno je znati, imati ideju, a drugo je sprovesti u delo u datom politickom okruzenju; to je tezi deo posla.
Sta mislite da li je Ukraina dovoljno velika da podnese teret liberalizacije i da li bi trebala da bude deo Ruske ili Evropske unije?
Za mp – Vezano za komentar o Sasi Radulovicu moram da se ne slozim sa Vasim konstatacijama. Pratim izlaganja gospodina Radulovica vec neko vreme i morar reci da on nije neko ko izlaze genericke univerzalne zivotne istine kao ekonomske formule za preporod Srbije. Sve njegove kritike su poduprte kompletom mera za koje se on zalaze i na njegovom blogu moze se naci konkretna lista promena koje on smatra za neophodne (izmena vezane za poreski sistem, obrazovanje, zdravstvenu zastitu, pravosudje, itd). Neki od primera su zasnovani na postojecim sistemima koji su se dobro pokazali u praksi (npr. reforma zdravstva uvodjenjem privatnih porodicnih lekara po ugledu na Kanadu).
Ne mogu da kazem da se slazem sa svim stavovima gospodina Radulovica (licno sam za kombinaciju reformskih poteza koje predlazu gospodin Katic, gospodin Radulovic i gospodin Dusan Pavlovic), ali mislim da je on jedan od boljih izbora za poziciju. Veci problem vidim u tome sto on ne bi imao ni ovlascenja ni manevarskog prostora da sprovede znacajniji deo promena za koje se zalaze.
Zamolio bih gospodina Katica za misljenje vezano za ovu temu (ako vreme dozvoli). Nisam siguran koliko je gospodin Katic upoznat sa stavovima gospodina Radulovica (mislim da su zajedno gostovali u jednoj ili dve emisije), ali bih voleo da cujem njegovo misljenje.
Hvala unapred
P.S. Za grey owl – kao SF streber u obavezi sam da protestvujem, jer Darth Vader nikada ne izgovara datu recenicu, vec tacan citat glasi: „No, I am your father“ 🙂
P.S.P.S. Izvinjavam se za skretanje sa teme
Srbija je zemlja pod stečajem. Ko je upravnik i nije toliko bitno. Bitno je da se posao obavi. Tamna strana je jaka i ne bira sredstva.
Moram da ponovim – ovde su mnogi ljudi toliko sluđeni i izubijani, pa se jedino pitaju kako će pregurati do sledećeg dana. To nije klecanje, to je očajna situacija. Pošto je u izgledu još grđa situacija, mislim da bi za decu bilo bolje planirati neki izlet do Australije ili NZ ili….
Mladi ljudi koji misle da ce Srbija da propadne nisu dobro i duboko razmislili o svemu; Setila sam se jedne svoje prijateljice koja je samohrana majka i koja se bori da iskoluje dva sina sa malim primanjima, i koja uvek kaze: odbijam da pokleknem,a gde su nasi hrabri pretci, da li su oni klecali? da su klecali ne bi ni nas bilo;
U nasim dnevnim novinama ima toliko afera da je tesko pratiti, imam jedan blok „afere“ i upisujem; Samo u nekoliko dana moglo se citati:
1. Velja Ilic je „video“ neki papir u kojem je neko iz vlade 2008-e se odrekao ucesca drzave Srbije u Zagrebackoj banci oko dve milijarde evra (novac iz devedesetih) . Neko se iz tadasnje vlade odrekao dve milijarde evra? Ministar je „video“ (gle cuda) i nije nista pitao (jer su u tu aferu umesani opet neki koji sede sa njim u vladi?)
2. Ko stoji iza Salforda; Rusko ministarstvo pravde trazilo od Srbije da se zamrzne vlasnistvo niza firmi cije su akcije u vlasnistvu Salforda (a ne zna se ko stoji iza Salforda da li Berezovski ili Beko) a onda Apelacioni sud vraca predmet Visem sudu ??? Beko je prilicno mocan u Srbiji, on je covek van svih zakona, ali i Salford, za njih takodje ne vaze zakoni; Cemu sluze nasi sudovi?
3. Benetonu placeno da otvori radna mesta u Nisu, a oni odradili mali deo dogovorenog, a pri tom uzeli preko 100 miliona evra od drzave Srbije
Sto se tice predloga da Sasa Radulovic bude ministar privrede, predlog je veoma cudan; To je covek sa nejasnom biografijom koji je cesto menjao mesta boravka, prodao je neki software jednoj vecoj kompaniji dok je bio u Kanadi; kada je dosao u Srbiju povereno mu je da bude stecajni upravnik u nizu preduzeca? odakle toliko poverenje, inzenjer postao pravnik? odradjuje stecajne postupke (?) Stecaj u Srbiji je prilicno nejasan, predugacak proces i deo opste srpske pravne konfuzije; Sasha je i blogista na B 92 da li je to biografija za ministra zemlje koja je u dubokoj privrednoj krizi, da li ljudi kao Radulovic mogu da pomognu? Ko je Radulovic moze se videti na you tubu a i na googlu; Vucicev predlog opet nema smisla;
Javnost u Srbiji mora biti mnogo glasnija i pitati; Ovako politicari misle da mogu da podmetnu sve i svasta i da ce to proci; Uvek racunaju na tradicionalnu naivnost i kratko pamcenje.
Luke, come to the dark side…
I’m your father.
samo da ne dovede monsanto
> Srpska naučnica koja predaje u SAD mogla bi da preuzme ministarstvo poljoprivrede, a privreda je ponuđena ekonomskom konsultantu Saši Raduloviću, saznaje B92 <
Ovo postaje zabavno…
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=08&dd=22&nav_category=11&nav_id=745328
I mladjani ministar prica isto sto i Dinkic prosle godine:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=08&dd=21&nav_id=744882
Znaci, ne treba da brinemo – propadamo sigurno :-).
Obrazloženja uvek ima dovoljno:
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2013&mm=08&dd=20&nav_id=744755
Možda smo mi već u nekoj Uniji, a da nam to nisu ni rekli…
Andrej, posednicki i materjlani odnosi kod nas su vrlo losi i mutni; LJudi koji ovde pisu cesto govore iz osecaja odgovornosti i patriotizma; Zemlja moze da se prodaje samo do jedne tacke strancima, u odgovornim zemljama bi postojali planovi i zastita nacionalnog interesa, kod nas to NE postoji;
Ima tu nekoliko vlasnickih problema, jedno je restitucija koju Srbija nije u stanju da ostvari, a drugi je pljackanje Srbije devedesetih i stvaranje novih bogatasa pod vrlo nejasnim uslovima do danas; Srbija se i dalje pljacka svakodnevno; U takvoj zemlji ovo sto vi propagirate nema smisla jer je mnogo neresenih odnosa od ranije; Zato uporno govorim i pisem …pravna drzava i vladavina prava, u takvim uslovima moze da vazi ovo sto vi govorite, ali u ovim srpskim uslovima gde nema zakona jednakog za sve NE vazi.
Ja ne bih imao ništa protiv da je neko imanje upisano u katastar planete Zemlje. I da je kao vlasnik naveden Žika, Džon ili Čubaka. Ali pod uslovom da na celoj planeti funkcioniše jedna država i da se pravila koja se odnose na provinciju Kanadu odnose i na provinciju Srbiju.
Pošto to još uvek nije slučaj, trenutno se radi na geostrateškom parcelisanju kolonija kao što je Srbija. Po obrascu važeće doktrine. U prevodu – kada se sve privatizuje, oni koji su prepušteni sudbini će nestati a prostor koji ostaje iza njih će biti iskorišćen za neke fleksibilne namenske projekte.
Možda to neće ići tako glatko, možda nastrada više ljudi nego što bi trebalo. To se zove „kolateralna šteta“. Samo su bogovi nedodirljivi, ostali su potrošni materijal.
Ne bojte se ljudi, nece sve rasprodati. Eno ga gosn’ Krkobabic koji tvrdi da javnim preduzecima ne smeju da upravljaju ljudi koji nisu dobili legitimitet na izborima. Isti onaj koji sprovodi politiku ‘nema visak zaposlenih, ima manjak posla’…
Sada se uzbudilo vaskoliko Srpstvo jer ce od 2017.e stranci moci da kupuju zemljiste po Srbiji. Kao da sada to ne mogu, pa ipak ne kupuju? (registruje se domace pravno lice sa stranim vlasnistvom i kupuje se zemlja). Odusevljavaju me floskule tipa ‘nasa zemlja’. Nije ‘nasa’ vec pripada svom vlasniku. Ako vlasnik resi da je proda, odakle nama pravo da mu oteramo kupce i spustamo cenu? Dakako, da bismo ga naterali da je po nizoj ceni proda domacim gazdama. I opet u ime ‘patriotizma’… Ne znam kada ce ljudi da shvate da je ‘njihovo’ samo ono za sta imaju izvode iz katastra, njihove kompanije su samo one gde poseduju akcije (udele), JP su njihova u meri da im pokrivaju dugove, a da subjektivni osecaj da je nesto nase ako pripada Ziki, a da nije nase ako to isto pripada Helmutu/Dzonu/Pjeru spada u domen psihologije…
O tome moze da se uci od Madjarske…
http://www.aikb.net/f5-info
Definitivno se spremaju da rasprodaju sve. Kao što je jasno i da neće biti prevremenih izbora.
A to da je neko zadužen za nas, ne sumnjam. Uvek je bio.
@ Moldvin
Bojim se da se uvek traže mladi momci koji će da sprovedu „terapiju“. Tako je bilo u Pinočeovom Čileu kada su posle 1973. nastupali „momci iz Čikaga“, ili u Rusiji 1992-1993 kada je nastupao tandem Jegor Gajdar – Džefri Saks. Tako je bilo i u Srbiji posle Petog oktobra (2000) kada su ekonomski nastup imali „mladi, lepi i pametni“ sa preporukom MMF-a i Svetske banke.
A tako je i sada. Mladi gospodin Lazar Krstić učiniće sve ono što predlažu MMF i Svetska banka. Neke mere jesu nužne – reforma PIO sistema, „pretresanje“ zdravstva itd. Međutim, prodavati „Telekom“, a verovatno i udeo u „Komercijalnoj banci“ i elektrodistributivnoj mreži predstavlja siguran put u ropstvo. Privremeno će rasti kupovna moć stanovništva (što će narod dočekati sa odobravanjem) i odložiće se bankrot prema spoljnim kreditorima.
Postoji onaj vic Radio Jerevana koji glasi: „Da li Moskvič može da uleti u krivinu brzinom od 150 km/h? Može, ali samo jednom.“
Što će reći, Srbija može da proda „srebrninu“ samo jednom.
Једна мала дигресија, у књизи 23 Things They Don’t Tell You About Capitalism (коју је између осталога и г. Катић овдје поменуо) аутор у једном од поглавља говори како се добра економска политика може водити и без добрих економиста, штавише и од стране људи из других бранши. Тврдњу поткрепљује разним, углавном азијским примјерима, осврћући се на већи значај опште интелигенције од нпр уско стручног или академског посматрања ствари.
Da li je slucajno to sto je McKinsey dao dva ministra finansija ili su oni nekako zaduzeni za nas?
Nabasah na jedan tekst, mislim da je interesantan…pa, da podelim sa Vama.
http://meta.rs/prica/vreme-je-da-se-izaberu-napadaci-a-ne-bunkerasi/
Ako cekamo dinar da pocne da divlja kao signal da smo dotakli dno, mislim da cemo se nacekati. Uz svu traumu to bi znacilo da se nesto desava.
Cak i kad bi krenula neka mala inflacija vlast bi izgubila podrsku i u zmelji a i u inostranstvu.
Zato sto je to vidljivo. Mnogo je manje vidljiva rasprodaja firmi i svega ostalog.
Dinar ce biti stabilan na racun rasprodaje, a dok sve rasprodamo (2020) polako cemo uci u zapad.
Ustvari mi smo vec na zapadu, mozmeo slobodno da putujemo, ljudi, firme i drzava(e) se tuzakaju po Strazburu, cene i sve ostalo nam je u evrima…
Dobili smo novu drzavu a da nismo ni svesni.
Samo sto nam niko jos nije rekao da u novoj drzavi ima delova gde policija ne zalazi, prozori nemaju stakla, a gomile djubrata izmedju kuca su do krovova.
Berze 2007 nisu videle problem, jer one nisu ni imale problem.
Za njih je problem kada je stanje stabilno.
Siva slovca: Šta može da radi ekspert u Vladi
…
– Ministarstvo poljoprivrede – sistem subvencija mora da se prilagodi svetskom
– Narodna banka Srbije – stručnjak neće nikad pristati na štampanje novca
u clanku clanku: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/398874/Jedan-mladi-strucnjak-je-bolji-od-hrpe-partijskih-parazita
Give me control of a nation’s money and I care not who makes the laws.
U Severnoj Americi je bilo dosta plemena (domicilnih grupa) koja nisu imala državu. Nekim čudom, opstali su hiljadama godina. I to bi potrajalo da nisu stigli „stupid white men“. Pogledati filmove „Dead Man“ i „Little Big Man“.
Država u teoriji, bi mogla da bude ok. Ali kada bi ljudi bili ok. Eto, Nemci su etatisti, imaju neke dobre navike, ali im se desio Hitler. Ekipa ludaka sa lošom kadrovskom selekcijom i idiotskim marketingom. Što za njih same i ne bi bilo toliko loše – ali su se sukobili sa još većim ludakom (Staljin) ali i onima koji su bili jača konkurencija u svakom pogledu.
Ranije sam navodio loše osobine ovdašnjih plemena. Tu je i ono iz kojeg potiče „hrvatski šloser“. Znači – svi smo gubitnici, kao što je u celom svetu „srednja klasa“ u stvari gubitnička. Oni koji su na vrhu – dobijaju. Ako je „klasna podela, neophodna osobina države“, onda je sve ok.
Možda smo mi samo baksuzi koji nemaju pravu ekipu. Meni se ipak čini da je u pitanju klasična akcija čišćenja terena. Istorija je puna primera naroda koji su jednostavno – nestali. Ili su se raselili po svetu i pretopili. No big deal.
Za Moldvina – Ne bih se usudio da prognoziram. Berze za sada ne vide problem, ali one problem nisu videle ni do 2007. godine. Hvala na komentaru.
Za Moldvina – Izjave koje dolaze poslednjih par dana su zabrinjavajuće. Ili se radi o strašnom neiskustvu ljudi na vodećim mestima i katastrofalno lošoj upotrebi reči, ili se država sprema da zatraži reprogram dugova. Sve što se „restrukturira“, ili „prepakuje“ previše liči na bankrot, bez obzira kakve termine koristili. Nadajmo se da je reč o lošoj upotrebi reči, budući da kurs dinara još nije počeo da luduje i da sam samo ja, paranoično, pogrešno protumačio ovu čudnu upotrebu reči. Hvala na komentaru.
Jos jedno pitanje ako smem da postavim, da li ima istine u clancima kako ovaj:
http://www.moneynews.com/StreetTalk/Massive-wealth-destruction-economy/2012/07/24/id/446424
Da li ne samo Srbiji vec i celom svetu preti teska recesija?
Katic:
Nije slučajno da vlada upravo traži eksperte za “prepakivanje” dugova, kao i da NBS predlaže vladi da “restrukturira” dugove. Ja ne znam za model u kome se to može uraditi bez sagalasnosti poverilaca, a kada se to radi sa njima, onda je reč o priznavanju bankrota. Bojim se da je model došao do kraja.
Pitanja:
1) Sta znaci to prepakivanje ‘dugova’ ?
Da li je „prepakivanje “ = otpis dela dugova + telekom + distribucija ?
2) Kada ocekujete taj ‘kraj’ , onako otprilike i da li ce taj ‘kraj’ doci posle telekoma i distribucije ili pre toga.
Nekako mi ‘kraj’ ne ide sa ‘prepakivanje’ osim ukoliko to nije jedno te isto.
Za Andreja:
Gospodin Katić je svojevremeno pisao o specifičnom novcu koji se u određeno vreme koristio u Nemačkoj i koji je dozvoljavao kreditiranje domaće privrede bez suicidnog zaduživanja u stranoj valuti. Mislim da se to zvalo rentenmark ili tako nekako. Samo, sad je već kasno za takve stvari…
Takođe, država koja je zainteresovana da spreči preveliku „dolarizaciju“ ima veliki broj instrumenata na raspolaganju…
Uz to, potrebno je da u državi bude kontrolisan broj građana koji boluju od sebičnog infantilnog narcizma, koji shvataju državu kao hedonistički raj. Ovde štednja i rad nisu na velikoj ceni.
Bankrot države ne boli mnogo kad država nije zadužena u stranoj valuti. To smo videli 1994. Nije bilo nekih dramatičnih posledica. Jednostavno je podvučena crta i i sve je krenulo iz početka. Sasvim je drugačije kad je država u kandžama stranih poverilaca. To će biti daleko neprijatnije. Strani poverioci neće biti mnogo galantni. Kad strani poverioci budu budu odredili visinu zarade domaćim lekarima oni će biti vrlo razočarani. Kod društvenog kolapsa klase propadaju redosledom po stratumima. Pošto je kod nas već uništena radnička klasa, po redosledu dolazi srednja klasa, ona je sledeća od koje može nešto da se uzme. Uvek poslednja propada vladajuća klasa.
@Andrej
Ja vrlo dobro znam sta sam napisao. Kakve veze ima da li je izvor finansiranja banaka devizni ili dinarski sa problemom sa kojim su banke suocene – kako zastiti dugorocne plasmane od obezvredjivanja?
Ima razlike i to velike. Devizna sredstva kod banaka služe samo za održavanje spoljne likvidnosti banaka i države, tj. NBS. One sa kreditnom aktivnosti banaka gotovo da nemaju nikakve veze. Posebno ne, od početka krize do danas. Drugo, kada poslovna banka proda devize iz deviznih izvora, pa onda tako uveća kreditni potencijal te plasira kredit (koji je uvek dinarski), ona će pre ili kasnije morati da vrati te devize vlasnicima deviznih izvora (građani i centrale u inostranstvu). Situacija sa dinarima je potpuno obrnuta. NBS je deo svoje emisione moći preko kreditne funkcije prenela na poslovne banke, shodno tome kada banke imaju dinarske izvore koji nisu oročeni (na koje plaćaju kamatu) nego su depoziti po viđenju, postavlja se pitanje šta onda poslovne banke štite? Ne plaćaju nikakve kamate na izvore, niti imaju nikakve valutne klauzule. Da li štite depozite po viđenju privrede i građana iz kojih su odobrili kredite? Ne, jer te depozite vlasnicima depozita niko nije uzeo, niti im je ograničio njihovu svakodnevnu upotrebu. Banke štite (ako i to dobro rade – dugoročno gledano) samo visinu svoje zarade, a koja je daleko veća od iskazane kamate i kreće se u visini odobrenog kredita, umanjenog za obavezne rezerve po odobrenom kreditu. Dakle, mnogo više od iskazanih nominalnih i efektivnih stopa, pa onda je i to malo pa dodaš još i indeksaciju.
Sledeća Vaša dilema oko nemačkih maraka ili kasnije evra, zašto su ih ljudi prihvatili umesto domaće valute. Taj u nauci tzv. proces dolarizacije obično nastaje u zemljama koje nemaju dovoljno domaćeg novca u prometu. Tako je bilo i u Srbijji. Pominjete 90’te. Evo jednog pitanja za Vas: Zašto su građani i u vreme hiiperinflacije raznorodne proizvode i usluge plaćali u nemačkim markama, a ne u dinarima kojih je bilo ‚‚toliko mnogo‚‚ da su napravili jednu od najvećih hiperinflacija u svetskoj istoriji. Nisu valjda građani čuvali ili štedeli takve dinare, a gledali da se otarase nemačkih maraka. Odgovor nije zato što prodavci raznorodnih proizvoda i usluga nisu hteli da primaju dinare. To je bilo prisutno samo od novembra 93 do januara 94. Ostalih meseci i godina u toku 90’ih sve je bilo plativo u dinarima.
Za Andreja – Primer koji sam dao je vezan za gotovinske kredite, a kao što znate, kategorično sam baš protiv njih. Kod kredita na minusna salda kamate su „vidljivo“ u zoni od 30% ili iznad nje.
Tekstove pišem od leta 2005. godine, i moje predloge (dobre ili loše) je bilo lakše i manje traumatično primeniti pre osam godina. Danas, bojim se, bližimo se scenariju bankrota i to veliko brzinom. Bar ja tako čitam i makrobilanse i poslednje političke izjave. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Poznat mi je pojam ‘efektivne kamatne stope’. Postoje brojni krediti i za stanove i za automobile i za privredu bez obaveze polaganja depozita. Verujem da se vas primer odnosi na nenamenske-potrosacke-kes kredite…
Da vam odgovorim, cim su objavili da drzava garantuje depozite do 50000 eur ja sam pitao ‘a cime?’.
Vasa argumentacija mi se ne cini slabom. Naprotiv, sve ono o cemu pisem ne protivureci vasoj argumentaciji. U mojim svetonazorima bilo kakav plan reformi se sastoji iz tri dela: a) sagledavanje trenutnog stanja, b) predstavljanje cilja reformi i c) skup koraka sa vremenskim rokovima kako da iz stanja a) dodjemo do stanja b). Ono sto ne vidim iz vasih izlaganja je ovaj poslednji korak – kako da iz ovoga u cemu smo danas predjemo u sistem kakav ste nam predstavili. Ja vam verujem da je sadasnje stanje neodrzivo i verujem da je sistem kakav predlazete makar odrziviji. Samo ne vidim kako da predjemo u odrziv sistem iz ovoga danas uz sve prepreke koje na tom putu vidim i o kojima sam pisao. Jedino kroz potpun bankrot sistema.
Hvala na razmeni misljenja!
U politici se danas pojavio clanak o B Djelicu koji je svojevremeno dosao da vodi finansije Srbije i daju se neka poredjenja u odnosu na mladog Krstica;
U odgovornim zemljama i drustvima ministarsku fotelju treba zaraditi ozbiljnim radom i velikim rezultatima; Covek je suvise mlad i neiskusan i za predsednika opstine u rodnom NIsu (inace grad sa milion problema) , i sa njim mogu ovi vestiji iz drzavnog kakvog takvog aparata da manipulisu; Skolovani kadrovi iz inostranstva nisu nista novo; Mi smo imali ljude koji su se skolovali na najboljim evropskim skolama vec 150 godina; kasnije su ljudi odlazili na doktorate i u SAD, na post doktorske istudije itd; Ali jedna lasta ne cini prolece …
potrebno je graditi sistem a za sada u Srbiji je sistem drzavne uprave razgradjen;
Neko bi pitao kako oceniti Djelicev rad, koliko je doprineo Srbiji, a koliko su njegove greske ostetile Srbiju? Mi nemamo ni novinare ni analiticare koji mogu da prate i ocenjuju za javnost; Uvek mislim u Srbiji je neki anarhisticki kapitalizam gde ima i nema zakona, javnost nema pojma sta se dogadja sem ako su afere tako velike da se NE mogu sakriti; Sistem izvrnutih vrednosti.
@ Ivan, na stotine hiljada porodica sirom bivse JU ziveli su skromno i odgovorno, dali su najbolje sto su mogli u svojim zivotima, i tako su vaspitavali svoju decu, da bi pred kraj zivota doziveli razocarenja gledajuci ratove i najgori kriminal; Kriminal i privredni banditizam ( primer Agrobanka i razvojna banka Vojvodine, ili privatizacije po Srbiji) Gradjani imaju svako pravo da ocekuju odgovornost i samo najbolje od onih koji vode drzavu a ne ovo sto dozivljavaju svaki dan evo vec 25 godina; Ne verujem da je narod infantilan vec su ljudi prevareni, opljackani i osiromaseni;
Andrej,
izgleda da vam je prosao ispod radara, pre svega, neobavezno-zabavni karakter ovoga bloga. Podrzani lokalnim talentima, vecini (nas) sa bezbedne udaljenosti (kao i postovanom N.K.), cini se da nijedna mera nije dovoljno radikalna. Otuda sve one duboke misli o „drzavi“, „vojnoj upravi“, „generalu“ koji je naravno strog ali pravican, „kreativnom koriscenju deviznih depozita gradjana“, „uvodjenju cetrvrte smene u Topcideru“, itd. Ipak, spavajte mirno jer kao i sto sam N.K. cesto istice sanse za realizaciju gore pomenutog su minimalne a od ove vrste verbalnog socijalnog inzenjeringa niko nije imao dosad stete.
Za Dusana – Ne poznajem gospodina Krstića i ne bih ništa komentarisao. Želim mu svaku sreću i uspeh, on je sigurno odličan momak. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Verovatno se niste sretali sa pojmom efektivne kamate. Daću Vam primer. Kada uzmete keš kredit od 1,000 evra sa obračunskom kamatom od 14%, u stvarnosti platite kamatu od oko 27%. Ovo zato što morate ostaviti depozit banci od npr. 300 evra. Dakle, vi otplaćujete 1,000, iako koristite 700. Ostatak od 300 je sada banka dala nekom drugom, s tim da je i njemu dala zapravo 210, iako mu naplaćuje 300 itd. itd.. Ovo su poznati trikovi i banke ih ne kriju, delom i zato što znaju da neuki građani ne razumeju trik. Uzgred, izračunavanje efektivne stop nije astrofizika, ali nije ni sasvim trivijalno.
Što se ostatka komentara tiče, očigledno Vam se moja argumentacija čini slabom. Ne mari. Postaviću Vam lako pitanje – da li Vi zaista verujete da Srbija može da garantuje depozite do 50,000 evra?. Hvala na komentaru.
G. Katicu,
Ako bi ste bili ljubazni, zeleo bih da cujem Vase misljenje o novom ministru finansija gospodinu Lazaru Krsticu?
Danas je u kuriru izasao sledeci tekst
http://www.kurir-info.rs/lazar-krstic-stigao-u-beograd-ovo-je-njegov-plan-za-srbiju-clanak-935583
Gospodine Katicu,
Hvala vam na odgovoru. Verujte, jasno mi je to o cemu pisete osim dela o 30% efektivne kamate na kredite. Ja vidim da je efektivna kamata na stambene kredite ispod 8%, za automobile oko 12% (lizing je jeftiniji), itd. Mozda za potrosnju po kartici ili nenamenske-potrosacke kredite. Ili u tu kamatu racunate i godisnju depresijaciju dinara?
Ja mislim da je problem jos slozeniji od cistog fetisa. Nemogucnost NBS da vodi efikasnu monetarnu politiku ne vidim samo u liberalizaciji bankarskog sektora, vec u cinjenici da su gradjani i kompanije u Srbiji sami izbacili dinar iz upotrebe. Jednostavno, ne zele novac koji emituje NBS i tu je osnovni razlog njene nemoci. Racuna se i razmislja u eurima, dinar sluzi samo kao obracunsko sredstvo i neizbezna stavka u ugovorima (po srednjem kursu NBS na dan isplate). Gradjanstvo kada kupuje automobile, stanove, zemljiste – cene su izrazene u eurima. Ako ukinemo legalno devizno trziste pojavice se opet crno pa ce samo kurs biti drugaciji. Pitajte elektricare, molere, zidare, vodoinstalatere, krovopokrivace – svi vam cene daju u eurima. Taj ‘fetis’ je uvek postojao, a posebno je naglasen nakon iskustva prve polovine devedesetih. Ko danas prodaje bilo sta vrednije u Srbiji za dinare i tako ih cuva? Svi poljoprivrednici cim predaju letinu i podignu pare odmah idu u menjacnicu. Primera na svakom koraku. Idite na kupujemprodajem (domaca verzija ebay-a) – maltene sve iole vrednije stvari se prodaju za eure.
Sto se banaka i drzave tice, tu jeste napravljena ‘stimulacija’ da bi strane banke uopste dosle u Srbiju. 2000.e godine prakticno bankarstvo nije ni postojalo u Srbiji. Domace banke su bile u bankrotu, ogromna vecina plasmana nenaplativa, a jos uvek traje stecaj za najvece cetiri. Stednja u bankama nije postojala – ni dinarska ni devizna. Da bi se vratilo poverenje u banke, uspostavio nov sistem, verujem da je ideja o privlacenju i dovodjenju stranih banaka tada imala smisla. Mozda je pogresno sprovedena i to vidimo iz anomalija koje pominjete, ali ne verujem da bismo tako lako otisli ponovo u Beogradsku banku ili Invest banku na primer i ponovo im poverili depozite i stednju… Uzgred, ja ne verujem ni ovima danas, ali 8 mlrd stednje jeste polozeno…
Mene cude gradjani kako su lako prihvatili kredite u stranoj valuti kada prihoduju u dinarima. Tu ne vidim logiku.
Posmatram Hrvatsku gde ljudi za sve osim nekretnina koriste kunu. Razlog je verovatno i deceniju dug stabilan kurs kune. Ja ne vidim da bismo na neki srednji rok mi mogli prihvatiti dinar u toj meri. U pravu ste da ovakav sistem vodi u bankrot. Ubrzana depresijacija sa druge strane bi dodatno usporila ili zakocila prihvatanje dinara kao novca. Mozda je bolje prvo proci kroz bankrot, ocistiti dugove sa deviznim klauzulama i poceti ponovo, nego sada pokusavati uvesti promene pod teretom dugova u stranoj valuti?
Kao misaoni eksperiment, zamislite samo da sutra objave da drzava „vise ne garantuje depozite do 50000 eur, vec do 6 miliona dinara“. Samo ovo. Ode barem milijarda eura iz banaka u roku od nedelju dana….
Za Andreja – Građani danas (i juče) plaćaju efektivnu kamatnu stop od oko 30%, i to na kredite indeksirane u evrima. Neko ko nije juče uštedeo da bi danas pokrio svoju potrošnju, sutra će navodno uspeti da uštedi ne samo za glavnicu duga, već i za 30% preko toga. To je sumanuta pretpostavka i ona opstaje samo zato, što građani kako-tako servisiraju kamate na kredite, često reprogramirajući glavnicu. Ali, oni zbog toga ne plaćaju struju, komunalije, TV, poreze i sl. Radi se o bolesnom, neodrživom modelu u svakom sistemu, a pogotovo u onom u kome zaposlenost drastično pada. Samo zbog lude politike kursa, sva drama modela ostaje delimično skrivena. Čudi me da to ne vidite.
Zato što građani plaćaju sumanute kamate, to moraju da rade i preduzeća i država jer oni se takmiče sa građanima na tržištu novca i kapitala. Zbog ludosti o kojoj govorim, NBS mora veštački da čuva dinara, ali to podrazumeva stalno zaduživanje. Kako to nije moguće ad infinitum, država će morati da zatraži reprogram i otpis dugova. Nije slučajno da vlada upravo traži eksperte za „prepakivanje“ dugova, kao i da NBS predlaže vladi da „restrukturira“ dugove. Ja ne znam za model u kome se to može uraditi bez sagalasnosti poverilaca, a kada se to radi sa njima, onda je reč o priznavanju bankrota. Bojim se da je model došao do kraja.
Moje višegodišnje zalaganje za ukidanje potrošačkih kredita, smanjivanje uvoza kroz depresijaciju, itd. imalo je za cilj da se izbegne upravo scenario koji, bojim se, sledi. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Bojim se da je problem malo složeniji nego što ga Vi vidite. Ovo je deo iz teksta koji sam napisao 2006. godine (https://nkatic.wordpress.com/2006/08/25/fetis-deviznog-trzista/):
„Osnovni generator problema u monetarnoj sferi, u ovom trenutku, jesu banke i njihovo zaduživanje u inostranstvu. Bankama se nema šta prigovoriti. Njihovo je pravo da čine sve kako bi povećale profit, kao i da svog klijenta cede do poslednje pare – ako to klijent prihvata. Tom procesu je i država Srbija pružila nepotrebnu pomoć, deformišući baš to tržište „protiv čijih tendencija NBS sada neće i ne može ići“. Deformacija, međutim, nije jasno vidljiva.
Država je dozvolila bankama da u Srbiji pretežno posluju u stranoj valuti. Tako je i oficijelno uspostavljen dvovalutni monetarni sistem. Potiskivanjem dinara oslabljena je i NBS i njena sposobnost da vodi efikasnu monetarnu politiku. Važan instrument monetarne politike – kamatnu stopu – dominantno određuju poslovne banke, a ne NBS, jer NBS nije emisiona banka za evro.
Logika tržišta počiva ne samo na ponudi i tražnji, već i na anticipiranju i upravljanju rizikom. Kada banka klijentu odobri kredit čija se veličina menja sa promenom kursa dinara, on ne može znati koliko će biti njegovo stvarno zaduženje. Kako dužnik ne može kalkulisati rizik pada dinara, on se neopreznije zadužuje. Na ovaj način se direktno podstiče kreditna ekspanzija, a time i pritisak na cene.
Kursni rizici su uvek vezani za poslovanja sa inostranstvom. Kako građani žive, zarađuju i troše dinare u Srbiji, nema razloga da oni prihvataju valutni rizik. Kada je sopstveni valutni rizik prevalila na dužnika, banka može nesmetano da se zadužuje u inostranstvu i tržište zatrpava devizama, čime se besmisleno jača dinar i razara platni bilans. Oslobođena rizika, u ambijentu ogromnih kamata stimulisana je da to i čini.
Kada bi banke poslovale u dinarima, tada bi i stvarna visina kamatnih stopa bila vidljiva. Banke bi morale da anticipiraju kretanja kursa i inflacije i da za toliko povećavaju ionako enormne kamatne stope. Potencijalni dužnik bi tačnije mogao da utvrdi visinu svoje obaveze i odlučuje o tome da li će se zadužiti. Pale bi ili kamatne stope, ili bi se smanjila kreditna ekspanzija – najverovatnije i jedno i drugo.“
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Hvala vam na odgovoru. Raduje me sto kapitalna kontrola ne podrazumeva i onakvu deviznu kontrolu.
Ipak, ja bih vas jos jednom zamolio da malo konkretnije ilustrujete kakve bi promene gradjanstvo videlo u svakodnevnom zivotu prilikom sprovodjenja mera koje predlazete? Pricamo uglavnom o koristima, ja bih voleo da vidim i ono nepopularno…. Koliko sam imao prilike da shvatim, a vas molim da me ispravite ako gresim, neke od stvari su:
– ukidanje potrosackih kredita i minusa po tekucim racunima
– ubrzana depresijacija dinara
@busolazasrbiju
Ja vrlo dobro znam sta sam napisao. Kakve veze ima da li je izvor finansiranja banaka devizni ili dinarski sa problemom sa kojim su banke suocene – kako zastiti dugorocne plasmane od obezvredjivanja? Bankarski posao se sastoji uglavnom od kratkorocnog pozajmljivanja i dugorocnih plasmana. Gledano unazad 70ak godina mozemo samo da vidimo da je inflacija obezvredila sve dinarske plasmane banaka. Kredit se gledao kao nesto sto ‘grcas’ godinu-dve a posle ga inflacija pojede. Ponavljam, devizna klauzula je posledica problema, ne njihov uzrok.
Da se takodje razumemo, sitna slova, menjanje marzi u hodu, nedefinisane stavke u ugovorima i ostale svinjarije koje su banke radile su takodje sramotne i poslednje sto zelim je da branim banke. No, osnovni problem je ‘hedzing’ – kako umanjiti rizike koje buducnost donosi. Pogotovo uz iskustvo koje imamo sa ‘nasim’ bankama. (usput, gradjanstvo vec decenijama cene nekretnina izrazava u markama odnosno evrima – uzroci su isti zbog kojih i postoje krediti sa deviznom klauzulom)…
U srpskom narodu je prisutna jedna sebična infantilna naivnost. Država se zamišlja kao nešto što treba da učini život pojedinca boljim (u čisto praktičnom materijalnom smislu). Očigledno manjka humanističkog obrazovanja. Da bi neka grupa ljudi imala državu pojedinac uvek i isključivo mora biti na gubitku, on mora da plati postojanje države. Država se ne stvara da bi pojedincu bilo bolje nego da bi opstao. Država je posledica nužnosti. Zamislimo situaciju u kojoj bi konkurentska grupa stvorila državu a domaća grupa odustala od njenog stvaranja. Domicilna grupa bi vrlo lako zapala u ropstvo nesposobna da se brani od superiornije grupe.
Ali moguće je zamisliti i situaciju gde domicilnoj grupi manjka smelosti i solidarnosti. Umorni su od toga da se žrtvuju za jednu apstrakciju kakva je država po definiciji. Domicilna grupa nije sklona ni klasnoj podeli, što je neophodna osobina države. Da ne bi morala da se smara tom „nepravdom“, domicilna grupa se odriče klasne društvene podele. Štaviše, domicilna grupa smatra da je uzaludno sukobljavati se sa konkurentskim grupama koje imaju državu i gde se pojedinci svesno odriču dela udobnosti da bi imali državu. Domicilna grupa smatra da da je bolje biti rob i da može obezbediti egzistencijalni opstanak ako prihvati ropstvo. To je sasvim legitimna opcija za domicilnu grupu. Ipak, nelogično je da domicilna grupa očekuje od gospodara da joj obezbedi dobar život. Ako bi sluga mogao da ima dobar život on ne bi više bio sluga, postao bi gospodar. Domicilna grupa mora da shvati da opstanak u kukavičluku mora da plati ponižavajućim ropstvom i potpunom degradacijom.
Najveći problem domicilne grupe je inertni duh koji sanja o slatkom životu u ravnopravnosti, dok se u stvarnosti izbor svodi na to da li domicilna grupa želi da prihvati dominaciju domaće vladajuće klase ili radije prihvata dominaciju strane elite (hrvatskog šlosera, zapadnih bankstera, etc). Najgore je ipak kad domicilna grupa ima samo određeni broj kompradora koji se nude stranoj dominaciji i koji se svake četiri godine smenjuju na vrhu administracije. Na taj način domicilna grupa živi u ponižavajućem ropstvu (nije čak ni pošteđena od konstantne pretnje umanjenjem teritorije!) a plaća čak dve elite od kojih ni jedna ne radi za njene interese. Na kraju domicilna grupa ne uspeva da se oslobodi „tereta“ države, ona plaća postojanje države, samo ne svoje nego tuđe!
Nije neumesno pominjati primere uspešnih. Potrebno je sagledati kako su uspešni postali uspešni. Niko nije postao uspešan primenom ekstremno liberalnih ekonomskih mera nego upravo obrnuto. Ovo u čemu sada živimo nije normalno stanje, nego permanentna kriza maskirana oktroisanim liberalizmom kompradorske elite. Ovo nije mnogo bolje od onog šteo je bilo u vreme Miloševića. Nema primera da je negde liberalizam rešio društvenu i ekonomsku krizu. Ovde je etatizam apsolutno neophodan.
@ Andrej
Da li smatrate da su banke ‘pokvarene’ sto stite svoje plasmane deviznom klauzulom? Da li biste vi nekom pozajmili novac da vam vrati slicnu sumu u dinarima za 10 godina?
Prvo, banke ne pozajmljuju svoj nego uglavnom tuđ novac. Moj, Vaš, ostalih građana i privrede. Imajući u vidu, da su devizne obaveze banaka oko 12 mlrd. evra (8 štednja i 4 prema centralama), postavlja se pitanje kako plasmani banaka sa valutnom klauzulom prevazilaze sumu od 12 mlrd. evra. Ko je bankama dao moć emisije u evrima ili švajcarskim francima, kada tu moć nema ni NBS koja je jedino mogla da im tu moć prenese. Dakle, banke nisu moralne, ali nisu ni pokvarene, jer samo koriste priliku zbog nedostatka regulative NBS iliti lošeg rada NBS. Oko 60% prihoda banaka potiče od kursnih razlika nastalih indeksacijom već odobrenih (starih) kredita. Ovo je jedan od glavnih špekulativnih uzroka nestabilnosti kursa evra. Banke dižu kurs i tako peglaju svoje bilanse, tj. menadžeri zarađuju svoje bonuse. Glavni kreditni potencijal naših banaka od početka krize su depoziti po viđenju privrede i građana na koje oni ne plaćaju nikakvu kamatu i nemaju nikakvu deviznu klauzulu, pa je stoga nemoralno to raditi prilikom plasmana. Ali pošto morala u bankarskom svetu nema baš mnogo, onda NBS treba da nametne ta ‚‚moralna‚‚ načela.
Inače, pozdrav gospodinu Katiću. Moram reći da ste pravo osveženje u ekonomskoj misli Srbije.
@Andrej
Tačno je da su građani izgubili poverenje u domaće banke i državu tokom devedesetih, ali 2002. nije trebalo donositi takav Zakon o deviznom poslovanju. Poslovne banke se uvek prilagođavaju zakonima i monetarnoj politici NBS.
Ne treba zaboraviti da se NBS svojski trudila da poskupi kredite privredi. Najpre je 2002. godine ukinut porez na bankarske transakcije, i od tada NBS pospešuje repo operacije – što je naročito bilo izraženo u periodu 2006-2008. Samo u 2008. u repo papirima je bilo „zarobljeno“ 3,25 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti. Naime, poslovne banke su kupovale kratkoročne HoV za dinare, jer ih je NBS „nagrađivala“ dvocifrenim kamatama (do 24 %), a istovremeno je dinar jačao prema evru. Dakle, banke su imale dvostruku dobit – i od kamate i od kursnih razlika, a ujedno su bile oslobođene poreza.
Da je sada 2002. godina i da „imam dojavu“ (što nije daleko od istine za većinu ovdašnjih poslovnih banaka) da će u narednih 10 godina NBS da vodi suludu politiku kroz repo operacije, kao bankar (hipotetički) sve vreme bih konvertovao dobar deo deviza u dinare i kupovao kratkoročne HoV.
Za Andreja – To o čemu Vi govorite i što Vas brine je devizna kontrola koja se u Srbiji sprovodila na besmisleno restriktivan način. To nije kapitalna kontrola.
Kapitalna kontrola podrazumeva da se novac, velike količine novca, ne mogu unositi u zemlju ili iznositi iz nje, kako kome padne napamet. U tekstu https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/ sam objasnio da devizni unos iznuđuje štampanje novca i remeti ravnotežu između robe i novca. Male i nerazvijene zemlje moraju imati kapitalnu kontrolu i to je jedina brana od špekulativnog kapitala. Uzgred, i države koje naginju neoliberalizmu, poput Čilea na primer, primenjivale su taj oblik kontrole kada god je to bilo potrebno.
To što je Argentina radila nije kapitalna kontrola, već očajnička mera proistekla iz sumanute ekonomske politike koja je prehodila slomu driave. Radilo se dakle o iznuđenoj, očajničkoj meri. Ta pogubna politika Argentine je bila dosta slična politici koju Srbija već godinama vodi, s tim da argentinska politika bila još ortodoksnija i bazirala je na tzv. valutnom odboru. Neki domaći neoliberalni ekonomisti se danas snažno zalažu za takvu politiku u Srbiji. Hvala na komentaru.
@Inženjer Dejan
Lepi primeri. Da li su pomenute zemlje par godina pre reformi konfiskovale svu stednju svojih gradjana? Da li su organizovale ‘zajam za preporod’? Da li su kreirale inflaciju od 5 kvadriliona procenata kojom su obezvredile celokupnu akumulaciju, izbrisale sve fondove, kaznile sve poverioce? Da li su pomenute zemlje nakon svega toga ocekivale od gradjana da veruju u svoju drzavu i stabilnost sistema?
Evroizacija u nasoj zemlji nije uzrok problema, ona je posledica… Ona je samo logican korak stanovnistva koje se stiti od sopstvene drzave… Da li smatrate da su banke ‘pokvarene’ sto stite svoje plasmane deviznom klauzulom? Da li biste vi nekom pozajmili novac da vam vrati slicnu sumu u dinarima za 10 godina?
Da li se takvi sentimenti mogu u kratkom roku promeniti? Razumem ja teoriju i uporedne analize – ja samo ne mogu da uporedim nas sa pomenutim zemljama…
@Andrej
1. „Stavljanje stednje gradjana u funkciju finansiranja privrednog razvoja“
Iskustva kazuju kako se svaka uređena država ekonomski razvijala zahvaljujući štednji svojih građana i neraspoređenoj dobiti preduzeća – „onolikoj kolika je“. Gospodin Katić ističe primere Japana i Južne Koreje, a dodao bih i Norvešku.
2. „Kapitalna kontrola“
Govoriću o jednom segmentu. Ovde je promovisan model da ministar finansija diskreciono odlučuje (dakle, iz svoje pameti) koliko kome privredniku treba pomoći kroz subvencionisanje kredita. Isti slučaj je bio sa „čuvenim“ NIP-om (nacionalni investicioni plan). Znači, osoba Y, van budžetske kontrole, odlučuje kako da plasira novac svih poreskih obveznika.
@ Moldivn
Gresi države su bili mnogobrojni. Evo nekih.
1. Zavod za obračun i plaćanje (ZOP), bivši SDK, je ukinut 1. januara 2003. godine. U svojoj knjizi „Kada će nam biti bolje“ (2006) Božidar Đelić ističe kako je to bila dobra odluka.
Posledice: firme se od 2003. otvaraju bez ikakve kontrole, a zatim ih vlasnici „teraju“ u stečaj – ostaju dugovi prema državi, zaposlenima i drugim firmama. Direktni gubici države od 2003. mere se milijardama evra (u dinarskoj protivvrednosti). U vreme postojanja SDK, Petar Petrović nije mogao tek tako da zatvori firmu A i da na svoje ime otvori firme B, C i D; pre nego što zatvori firmu A, morao je da izmiri sve obaveze.
Danas, na primer, u APR-u osoba X može da upiše firmu F na osnovu falsifikovane dokumentacije. Firmu će izbrisati iz registra tek kada istragu otvori policija a na osnovu prijave nekoga ko je prevaren od strane F.
Summa summarum, nije trebalo „razarati“ ZOP bez konstituisanja adekvatne zamene.
2. Obično se kaže da labud najlepše peva na kraju. Tako je i bivši guverner Dejan Šoškić na kraju jula 2012. godine, kada je bio svestan da će biti smenjen, bio je krajnje iskren:
„Tokom 2001. i 2002. dinar je izgubio vrednost prema evru samo za 3,7 procenata, a prema dolaru osam procenata, što znači da je dinar bio veštački prejak u odnosu na evro i dolar. Zbog toga su proizvodi iz Srbije postali skupi – i na domaćem i na stranom tržištu. Smanjena je konkurentnost domaće privrede i to je uticalo na strukturu ekonomskih aktivnosti, ali i investicija. Bilo je više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza. (…) Građanima je ,prodavana‘ iluzija rasta standarda zbog rasta plata u evrima, što je omogućavalo kupovinu više uvoznih proizvoda. (…)
Druga greška bila je evroizacija – 2002. godine donesen je Zakon o deviznom poslovanju koji uvodi mogućnost plaćanja i u devizama i u dinarima s valutnom klauzulom, a kasnije je i bankama dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuju u devizama u inostranstvu. Posledica toga je to što je masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima s valutnom klauzulom u privredi Srbije izazvalo znatno veću osetljivost domaćih cena na formiranje kursa. Zaduženost građana i privrede u devizama ili dinarima s valutnom klauzulom činilo je da svaki gubitak vrednosti dinara otežava redovno izmirivanje kreditnih rata i utiče na većinu problematičnih kredita u našim bankama, što ugrožava finansiju stabilnost dužnika i bankarskog sistema.“
Opet se ponavljam, ali poređenje jedne Imperije i njihovih kapaciteta, sa nama je suludo…
Mi možemo da se nadamo ovome, i još mnogo grđem…
A ja sam ultrakonzervativni indijanac. Recimo i anarhista, nihilista, komunista… ako iko kapira šta izvorno znači komunizam.
Najveći neprijatelj naroda u 95 % slučajeva je država tog naroda. Zato što to nisu organizacije čiji lideri i njihova ekipa rade u interesu samog naroda. I nisu sami u tome. Odavno postoji najjači baja u kraju, a već duže vreme i u celom svetu.
Američka javnost je možda znala za pojam Jugoslavije, jer smo tada bili cool. Onda je došlo vreme za drugačiju politiku. 20 godina američka javnost smatra da je Srbija zemlja indijanaca koja još nije civilizovana i pravi probleme. I koja je negde u Africi ili Aziji, nemaju pojma i nije ih briga. Oni se brinu za svoje kreditne kartice. Svake 4 godine biraju između Koka kole i Pepsi kole.
Demokratija je naravno farsa, koja ima nijanse. Ali nacionalizmi su isto tako besmisleni ako iza njih ne postoji realna snaga. Nas nema ko Kineza. Mi nemamo nuklearno oružje. Nemamo savez sa bogom (bogovima) – jevrejska fora. Mi od vremena drugog rata nemamo nikakvu žilavost i sposobnost da ratujemo kao, naprimer Vijetnamci.
Pre 25 godina sam učio mlađu sestru da puca iz malokalibarske puške. To je bilo gubljenje vremena. Od zbacivanja Obrenovića, vladajuća ekipa ne želi da sa jačima pravi dil, kao uslov opstanka. Oni se bave oportunizmom i šibicarenjem. I stalno huškaju ljude jedne protiv drugih. Imaju i savetodavce.
E, pa ja nisam u fazonu da izginem za takve prevarante…
Gospodine Katicu,
Zaista mi nije bila namera da pitanja koja sam postavio predstavim kao vase stavove i zao mi je sto ste ih na taj nacin shvatili. Vi niste nigde, da budem potpuno jasan, eksplicitno pominjali bilo sta od navedenog. No, to su pitanja koja se meni, kao citaocu ovde, namecu i voleo bih da ih kao pitanja i shvatite. Iz vase reakcije pretpostavljam da je odgovor na svako izricito ‘ne’ sto me ohrabruje?
Iz tog razloga sam vas i pitao sta smatrate ‘kapitalnom kontrolom’ i ‘stavljanje stednje u funkciju razvoja’ sto jesu vase teze. Pri tome nisam mislio na akademske analize koje ste vec vise puta izneli vec na konkretne posledice vidljive u svakodnevnom zivotu.
Odakle onda meni ta pitanja? Skorasnji primer Argentine je konverzija stednje iz USA u lokalnu valutu – neko je to nazvao kapitalnom kontrolom. Primer iz nase ne tako davne istorije je proglasavanje depozita ‘za staru deviznu stednju’ (i konfiskacija istog), smesno mali limit pri iznosenju deviza iz zemlje i maltretiranje gradjana prilikom prelaska granice. Cak i danas imamo na snazi zakon koji privredna drustva tera da devizne prilive konvertuje u dinare (pri cemu NBS zaradjuje na kursnoj razlici) i zabranu da sami sebi prebacite novac wire-transfer-om. Primere drzavnog investiranja u nas imate svaki dan u novinama i zbog toga pominjanje pomenutog trojca. Ja se ne bojim nicega sto se bazira na slobodnoj volji gradjana. Plase me nase navike, nase nasledje i u sta se i najbolje ideje mogu izroditi. Plasi me povratak na staro. Mozda moji strahovi nisu opravdani vasim pisanjem, ali su realni i po meni u indirektnoj vezi sa vasim predlozima. Mozda gresim. Voleo bih da gresim.
Izvinite na losoj komunikaciji.
Za Andreja – U svom prvom javljanju danas, Vi niste postavili pitanja, već ste izneli teze sa znakom pitanja na kraju svake teze. Zatim ste svoje teze implicitno pripisali meni. Molio bih Vas da mi ukažete u kom sam od svojih 200 tekstova zastupao teze koje ste mi indirektno pripisali. Molim Vas budite pedantni i svaku od teza povežite sa nekim od mojih tekstova.
Vaše pitanje „kako bih sprečio bekstvo kapitala iz zemlje“ ste tek sada postavili. Na njega nisam mogao ranije da odgovorim, jer pitanje niste do ovog trenutka ni postavili. Iz tekstova na koje sam Vas uputio sledi da dinarizacija sistema nije prisilna, već racionalna i ekonomski stimulisana. Lakše je očuvati stabilnost dinarskog sistema, nego evro sistema. Ako je sistem stabilan, nema potrebe da kapital beži iz zemlje. Dakle, bekstvo kapitala bih sprečio većom stabilnošću sistema od ove koju danas imamo.
Koliko je teško očuvati stabilnost evroiziranog sistema danas čujete i od vlade i NBS. Kada čujete reči kao što su „prepakivanje dugova“ ili „restrukturiranje dugova zemlje“, šta mislite, šta to znači? Da li mislite da je ovaj „nekatićevski“ sistem zaista stabilan? Hvala na komentaru.
To bi bilo super kad bismo videli neki post na temu:
„Premijer izmedju ‘nasih’ i ne znam ‘njihovih’ da ne kazem ‘losih’ i ‘jos gorih'“ verujem da biste odbarti prave termine.
Da li su greske koje spominjnete 2001-2003 stvarne greske ili samo manifestacije gresaka napravljenih ranije?
Imam utisak da je mnogo dilama tada bilo tipa: kakao deklarisati dogadjaje, otvoriti dosije ili ne, pitnaje lustracija i extra profita…
Cudi me da se unapred nisu znali odgovori na ta pitanja.
Nekako mi nikad nije bila jasna ta papazjanija od koalicije – ‘Lideri i lidercici DOSa’ , sa svim vrhunskim preletacima (Mihajlovic, Covic …), forsiranje Cedomira i tako dlaje.
Sve u svemu mala bara a mnogo krokodila.
Ja razumem svu delikatnost pisanja na tu temu, ali bi zato vrednost posta bila velika.Mislim da su to godine koje su zigosale Srbiju u novom veku i da je razumevanje tog perioda (i malo pre toga) kljucno za razumevnaje svega ostalog ukljucujuci i celokupnog konteksta u kome se drzava danas nalazi.
Svi linkovi dobrodosli.
Hvala
Gospodine Katicu,
Procitao sam link-ovane tekstove i u njima ne nalazim odgovore na postavljena pitanja. Vidim da predlazete proces, ne nagli prelazak na sistem u kome se gradjanima znatno ogranicava potrosnja i kreditiranje potrosnje, na znatno slabiji kurs dinara, na destimulisanje stednje u devizama, a stimulisanje stednje u dinarima. Emitovanje obveznica kao izvor finansiranja drzave i kompanija takodje stoji kao neiskoriscen resurs. To su jasne stvari.
Ono sto ja i dalje ne vidim je kako biste sprecili beg kapitala iz zemlje? Prisilom ili stimulacijama i stvaranjem prilika da ljudi dobrovoljno preusmere svoju stednju u dinarsku? Vidim ovde da je nekima normalno da proglase krizno stanje i uzmu tudje ‘zarad svetlije buducnosti’, sve u tradiciji ‘agrarne reforme’, ‘nacionalizacije’, ‘konfiskacije’, ‘zemljisnih maksimuma’ i slicnih mera… Ja se nadam da postoji neki plan da se vase mere sprovedu bez elemenata grube sile i konfiskacije imovine gradjana. Zaista je degradirajuce samo se i setiti sta smo sve dozivljavali od sopstvene drzave i cega smo se jedva oslobodili….
Hvala na odgovoru.
Kod nas ljudi ne znaju sta je drzava (?) Pa kakva je zaostavstina MIlosevica?
kriminal na svim nivoima; Uzimanje od stanovnistva u kriznim vremenima? pa pre ce biti da je uzimano od naivnih da bi se oni drugi beskrupulozno bogatili (?) TO je tako radjeno da niko i ne zna koliko je novca nestalo u tim crnim rupama sprege drzave i kriminala; Stranci imaju svoje ciljeve i ambicije ali se nece mesati, posto poznaju lose srpske osobine a to je podmitljivost i sklonost ka kradji pustice da se unutar zemlje grupe gloze upravo onako kako to rade;
i kako kaze gospodin Katic, stranci su u Srbiji izvan zakona; njihovi interesi su zasticeni. Nase grandjanstvo je od 90ih terorisano kriminalom i mafijom do dan danas –to nije drzava; Sa strane se odredjuju i namestaju izbori samo da se stvara neki privid nekakve demokratije; MI smo bojim se drzavu odavno izgubili,ovo je sada samo tuzni epilog;
Za Moldvina – Morao bih da napišem duži tekst da bih odgovorio na Vaša pitanja. Odgovoriću kratko. Ključne greške su napravljene na samom početku, dakle od 2001. do 2003. godine. Očigledno, nijedna politička opcija to nije smatrala greškom, pa se ista politika nastavila do danas, a bojim se, biće nastavljena i sutra. Moguće je naravno i da ja grešim, da je politika dobra, a da će se njeni pozitivni rezultati tek videti. Hvala na komentaru.
Amerikanci su oduzimali zlato i 30ih godina.
nadam se da nece opet 🙂
Ovde ljudi ne shvataju šta je to država. U vreme američkog građanskog rata država je propisala da svaki građanin mora da preda svoje zlato inače će u suprotnom biti kažnjen. Potpuno je normalno da se u kriznim situacijama interes države stavlja ispred finansijskog interesa pojedinca. Naravno da se mogu pleniti finansijska sredstva građana ukoliko nastupi krizna ili ratna situacija. Naravno da država koja ima očajan platni bilans može ograničiti iznošenje finansijskih sredstava iz zemlje, itd…
Morate ponovo da čitate Katićev tekst o Karlu Šmitu, na ovom istom sajtu.
Posebno je važno naglasiti da da je demokratija moguća samo ako građani na izbore izlaze slobodni od svake vrste pritiska. Ako građani izlaze na birališta u strahu da bi ih neko mogao (ponovo) bombardovati onda ne može biti ni govora o demokratiji. U tom slučaju je izborni proces farsa koja treba da obezbedi alibi našim neprijateljima, da pokaže kako smo ih mi prizvali da nas uništavaju.
Katic:
„Sistem je od 2001. godine do danas oblikovan ili po diktatu, ili po sugestiji stranaca. “
Teze:
teza 1) Posto je sistem 2001 dosao na vlast znaci da je sistem od ranije imao inerciju.
teza 2) Vodja tog sistema je bio pokojni prmijer
teza 3) 2003 je izvrsen drzavni udar – znaci sistem se okrece na drugu stranu
teza 4) Nista se nije promenilo, ne samo od 2001 nego i od 1990 a mozda cak i od ranije
Sta to sve znaci?
Da li to znaci da je premijer tokom voznje okrenuo volan na drugu stranu pa su ga mali ispravili na pravi put? Da je sistem bio dobro postavljen ubistvo premijera ne bi imalo znacaja jer bi njegovi pomocnizci zamenici nastavili isitm putem.
Da li to dlaje znaci da je premijer hteo na jednu stranu a svi oko njega na drugu?
Kako je moguce onda postaviti takav sistem na samom pocetku gde vodja ide na jednu stranu a svi oko njega na drugu?
Ili je samao vodja bio nespretan?
Sustinsko pitnaje: Kada je Srbija izgubila kriticnu masu da napravi nesto od sebe (2003, 2001, tokom ratova 90ih, ranije prilike ne poznajem dovoljno, 1918) ili te mase nikad nije ni bilo.
Zahvalan na odgovorima.
Za Andreja – Da ne bih ponavljao ono o čemu sam do sada mnogo puta pisao, uputiću Vas na tekstove (sa ovog bloga) koji će Vam možda pomoći i otkloniti neke dileme. Predlažem da za početak pročitate npr. https://nkatic.wordpress.com/2006/09/11/dekonstrukcija-ekonomija-fraze-ko-se-n/, https://nkatic.wordpress.com/2009/09/30/dvovalutna-sizofrenija/ i https://nkatic.wordpress.com/2010/10/14/dve-godine-krize-ili-kraj-pocetka-viii-deo-%E2%80%93-investicije/. Hvala na komentaru.
Biolosko smanjenje stanovnika u Srbiji je posledica ratova, seoba, bezakonja, siromastva. Da podsetimo da je bezakonje zavladalo od vremena Milosevica;
On i grupa oko njega su uvodjenjem kriminalaca u razne oblasti zivota a posebno u policiju, uz pljacke i sve druge radnje upropastili Srbiju; Pre jedno desetak godina jedna mudra zena rece: Da oni su bili lopovi i ubice, a ovi su samo lopovi (vladavina Milosevica i vlada posle petog Oktobra);
Americka javnost NE podrzava imperijalne ratove koje je SAD vodila po svetu,
Svako poredjenje Srbija i SAD nema nikakvog smisla, mada u Srbiji stalno to cine, porede i izvlace konfuzne i uglavnom netacne zakljucke.
Gospodine Katicu,
Lep tekst – vrlo lepo sazete vase ideje…
Interesuje me, da li biste mogli citaocima ovde da ilustrujete sta to u konkretnom zivotu znaci ‘kapitalna kontrola’ i recimo ‘stavljanje stednje gradjana u fuknciju finansiranja privrednog razvoja’. Mene plasi broj ljudi ovde koji podrzava vase ideje, a bojim se da ne znaju, niti vide kako se one preslikavaju na realan zivot.
– Da li to znaci da od sutra recimo ne mozete da podizete vasu stednju u banci? Kao sto smo imali nekada – samo za troskove lecenja i skolovanja uz tri potvrde i slicno?
– Da li to znaci da ce neko da uvede limit da ne mozete preci granicu sa vise od 20 eur/dan pa onda opet morate sakrivati rodjeni novac u donji ves ili razne delove automobila?
– Da li to moze da znaci da ce se devizni depoziti konvertovati u dinarske i da se ponovo ukida legalno trziste stranim valutama?
– Da li to znaci da ce neko, mozda, da uspostavi drzavni fond za razvoj energetike (finansiran pomenutom stednjom) i da na celo njega stavi nekog Mrkonjica/Bajatovica/Ilica da investira u nove elektrane na primer?
Mene interesuje da li bi citaoci podrzali i pretpostavljenu implementaciju tog ekonomskog programa kada bi uvideli prvi efekat tih mera na njihove zivote….
Za inženjera Dejana –
Hvala Vam na linku.
Mislim da ćemo se kajati što nam nedostaju ozbiljne ekonomske analize tog perioda.
Sinoć je ovde u Čačku održao predavanje Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, inače naš zemljak. Da ste čuli to predavanje shvatili bi ste koliki je stepen ugroženosti srpskog naroda. Samo prošle godine se broj stanovnika u Srbiji smanjio za 60 hiljada. Profesor Ševarlić je izračunao da je suficit u poljoprivredi delimično posledica činjenice da manje ljudi troši hranu (jer se nalaze u grobu gde im hrana nije potrebna). Kada sam pisao prethodna dva komentara imao sam na umu potrebu uvođenja vojne uprave u Srbiji i, verovali ili ne, uvođenje opšte vojne obaveze za muškarce i žene! Obuka bi bila mnogo kraća nego što je bila ranije ali svi bi morali da da rukuju oružjem.
Druga stvar je politička kultura u Srbiji. Smatram da je Slobodan Milošević doživeo jadnu sudbinu ali ne zato što je bio diktator i nacionalista već zato što nije bio ni dikatator ni nacionalista. Bolje bi bilo da je bio i jedno i drugo. Pogledajte Ameriku, tamo javnost staje iza svoje elite čak i kad ona vodi osvajačke ratove. Ovde javnost neće da podrži vođu ni kad on vodi odbrambeni rat. Umesto da mu pomaže da bude čvrst i istrajan srpska javnost se obrušava na njega čak i kad je zemlja napadnuta spolja. „Demokratska“ javnost je od našeg vođe učinila kolebljivca koji mora da se istovremeno bori protiv spoljašnjeg i unutrašnjeg neprijatelja. Unutrašnji neprijatelj su mladi ljudi željni vlasti i bogatstva učlanjeni u političke partije. Ja sam ultrakonzervativni srpski desničar, ali u situaciji u kojoj se nalazila Srbija, ne bih izašao na ulicu da pravim probleme čak ni levičarskom vođi koji se trenutno nalazio na vlasti. Jogunasti narod mora da plati cenu svoje naivnosti i razuzdanosti. Neprijatelji neće biti milostivi zato što ste im se vi poklonili, naprotiv. Dezerteri su nagrađeni zakonom o aboliciji a pristojni patriote su poginulu u ratu. Zamislite kakve su budale ispali oni koji su se odazvali na vojni poziv. I još jogunasti narod traži da živi dobro! Kako možete da živite dobro kad niste dobri? Kako može takav narod da bude uspešan? Morate da shvatite da strani gospodar nije planirao za vas da živite dobro.
Odgovor za ONO i DSZ,
Poštovani, ne znam čemo sarkazam prema idejama ONO i DSZ. Te ideje su bila odraz blokovske podele ideje nesvrstanih i držanja naroda u pripravnosti na potencijalnog neprijatelja. Ideje neprijatelja su eskalirale sahranom ovih društvenih aktivnosti. Odmah da se razumemo, ja od tih ideja insam imao koristi ,samo, i sad posle toliko godina tvrdim da su te ideje imale veći učinak na funkcionisanje države nego sve nejasne floskule demokratije, koje favorizuju nasilje, drskost, primitivizam..
Želeo bih da Vi, vispreni mudrovani predložite bolje i da ovom narodu date šansu za bolji život.Od toga cenjeni nema ništa. Ovaj narod je potrošio svoj istorijski algoritam.
Rešenje: razbiti sve lažne ideje, i krenuti svojim putem!
@Ivan
A mi bismo htjeli da budemo centar svijeta
Kineski sindrom za mnoga ljeta…
Bojim se da je kod nas uzelo maha ropsko klanjanje stranim gospodarima. Strah donekle ima opravdanja pošto su gospodari pokazali zastrašujuću bezobzirnost i nemoralnost. Dovođenje stranaca ima jednu ozbiljnu prednost za domaću elitu. Ako budu morali da se izvršavaju za nas samoubilački nalozi gospodara domaća elita neće morati da strahuje od kritke domaće javnosti. Pošto su svi navikli na poziciju sluge i niko ne sme da pruža otpor stranom gospodaru, pa čak ni da verbalno kritikuje gospodara, naređenja gospodara će se lakše izvršavati. Dovođenje stranaca ima simbolički karakter, ono treba da da pokaže da mi nemamo suverenitet. Ako stranci u vladi kažu da će morati da se smanje izdaci za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, itd., mogućnost pobune je manja. Ja to vidim kao manipulisanje strahom građana. To je moćno oružje u rukama stranih gospodara i njihovih domaćih pomagača.
Ako na izborima može da pobedi neko ko je dijametralno promenio svoja politička ubeđenja preko noći, to znači da su birači toliko sluđeni da nemaju nikakav kriterijum. Takvi birači zaslužuju da imaju i nepunoletnog ministra. Moraju i birači da pokažu malo odgovornosti. Dok ne budu dovoljno zreli moraće da trpe posledice svoje nezrelosti. Ako nikada ne budu dostigli zrelost moraće da ustupe svoj životni prostor vitalnijim i sposobnijim narodima.
Ne ulazeci u kvalitete, meni samo nije jasno kako Vucic nekoga ko ima 30 godina razmatra za poziciju ministra. A takvih je slucajvea mnogo kod nas.
Pogledajte samo Americki Kongres, ima li nekog mladjeg od 45 godina?
„…… Југославија је била озбиљна држава.“ Jugoslavija je bila ozbiljna drzava zbog diktature KPJ i straha koji namece svaka diktatura.Ljudi su postovali zakone, zato sto su znali da ce u suprotnom biti strogo kaznjeni.Zato tvrdim da samo diktatura moze spasiti Srbiju.Mentalitet naroda je takav da ce se samounistiti u takozvanoj demokratiji.
Vlada Srbije mislim da namerava da iz NJujorka dovede Lazara Krstica (29); Bez obzira na diplomu prestizne skole, potrebno je imati i niz godina radnog iskustva a potrebni su i rezultati u drzavnoj upravi.
http://www.linkedin.com/pub/lazar-krstic/1/18/a37
Što se tiče komunalja i ostalog – nedavno je EPS ukinuo popust za socijalne kategorije. Obrazloženje koje dobijete u samom EPS-u, ako ste uporni, je da je to „zato što je u toku izrada socijalnih karata“.
Imam osećaj da će, ako ih ikada budu završili, biti neki cirkus sa tim kartama.
Možda je struja besmisleno jevtina. Mada ja pretpostavljam da svaka zemlja može da subvencioniše socijalu sa onim resursima koje ima. Budući da je ovde standard većine besmisleno jadan.
Oni nisu u stanju da uvedu red u naplatu i potraživanja za sve. I da spreče krađe i ostale mahinacije u distribuciji. Zato će biti baš zgodno prodati taj EPS, pa će pola Srbije dobiti socijalne karte i mrak. Verovatno policija neće ni ulaziti u mračne favele. Cvetaće industrija ograda i alarmno nadzornih sistema.
@ Inženjer Dejan
Hvala za link za Baraćevu knjigu. Preleteo sam na brzinu i primetio ovo:
„Кина је исконска, традиционална земља која чува своје тржиште. Све оно што ми не радимо, они раде. Када су представници (америчке) Сити банке дошли и тражили да се тржиште Кине отвори за иностране банке, одговор Кинеза је био – знате, нисмо ми толико глупи да не знамо да продајемо свој новац сопственом народу уз камату.
Ко год хоће да продаје производе у Кини, мора да (их) производи у Кини.“
Da li su naši toliko glupi ili je u pitanju nešto drugo?
Не бих се уопште сложио да су комуналије јефтине. Односе бар трећину просечне плате. Ономе ко је довољно срећан да је прима.
Veznao z amoj prethodni post, posebno obratite paznju na:
On, ipak, želi da se vrati u Srbiju i nije mu problem što bi zarađivao deset puta manje novca nego u Americi.
Da li je bas tako?
Evo ga novi Djelic, sto posto na Jevremovicevu preporuku:
http://www.serbiancafe.com/lat/vesti/3/117620/mladi-genije-s-jejla-novi-ministar-finansija.html
За Дејана – У праву сте, и знам да је јавност такође противник реформи. Надам се да би се подизањем нивоа дебате и неком врстом економског просвећивања јавности сузио простор за демагогију и популизам, а отворио простор за консензус и реформе.
Што се Југославије тиче, више сам него свестан свих њених мана, будући да сам живео са њима. Међутим, из перспективе данашње Србије, Југославија је била озбиљна држава. Системе не можемо упоређивати са идеалима, већ само међусобно. Хвала за линк, уложили сте велики труд.
Поштовани г. Катићу,
Већ неколико година пратим Ваш рад. Хвала Вам што „жртвујете“ драгоцено време и учите нас економији.
Иако Ваши предлози делују здраворазумски, тешко да би се неко од овдашњих политичара на власти усудио да било шта мења – почев од девалвације динара, спасавање остатака грађевинске оперативе кроз стечај (процес стечаја није баук, ако му је првенствени циљ да се санира предузеће), да се „претресу“ јавни сектор и јавна предузећа, да се стратешка предузећа не продају странцима итд.
Ако стратешке промене у економији, које ће да „боле“, започне странка на власти А – биће презрена од широких социјалних група, изугубиће популарност и подршку иностраних „пријатеља“ (интересне групе). После следећих избора на власт може доћи странка Б која ће, испуњавајући предизборна обећања, покренути реверзибилан процес. Епилог ће бити да се земља враћа у почетну тачку (пре почетка стратешких промена), странци Б ће расти популарност, а странка А дуго времена неће бити у прилици да врши власт.
На крају долазимо до проблема финансирања странака и нужног политичког консензуса око стратешких одлука…
Немојте да ми замерите, али Ваше импресије о другој Југославији помало одишу носталгијом.
Тешко да ћете имати времена да прочитате, али ћу ипак да препоручим економску читанку:
„Путовање у лошу бесконачност“
http://www.2shared.com/document/j6mcrbUt/Dejan_Barac_-_Putovanje_u_losu.html
Цитирани сте на странама:
18, 24, 79, 84, 92, 110, 182, 193, 204, 205, 212, 215, 223, 235, 236, 250, 274 и 277.
За Ивана
Све земље,које су данас економски јаке,своју моћ дугују неком виду протекционизма:У Енглеску га је увео ХЕНРИК VII из династије Тјудор,који је дошавши на престо,1485г.а увидевши благодети које је индустрија текстила,донела Венецији,где је мислим одрастао,у намери да развије ту грану у својој земљи,увео извозне царине на памук.Стопа царине је расла,сразмерно расту капацитета за прераду истог.Када су капацитети за прераду памука,били толики да су могли да прераде све сировине,извоз памука је забрањен.Било је чак предлога,да се откупи памук,других земаља,и да се запали,да остале земље,не би имале сировине за производњу.Многи економисти,сматрају да је управо ова династија поставила темеље,касније моћи Енглеске.
На жалост самозвани експерти за све и свашта, „продали“ су Србима причу,о предностима слободне трговине,проћердали смо читавих 13г,унаказили производњу,а доследном применом уговора са ЕУ везано за пољопривредно земљиште,на прагу смо да извршимо,рекао бих економско самоубиство.
Evo lepog predloga za razmišljanje.Nemački institut za međunarodne odnose i budućnost u svojoj studiji predviđa desetogodišnju pauzu za prijem zemalja Zapadnog Balkana (Među njima i Srbija, razume se) u redove Evropske unije.Taj period nije ni dug ni kratak.zavisi iz kojeg ugla i ko posmatra.Pitanje: „Šta je SRBIJI činiti za to vreme.Hoćemo li čekati da to vreme istekne samo po sebi.Preuzeti ozbiljne reforme? Čekati da se EU uruši“
Sećam se pre par godina kad su Kinezi zabranili izvoz neodimskih magneta. Ova vrsta magneta je neophodna za proizvodnju mobilinih telefona. Pošto ta sirovina postoji samo u Kini, kineska vlast je naterala zapadne proizvođače da dislociraju proizvodnju u Kinu (Nokia je morala da uverava svoje kupce da su aparati označeni Made in PRC originali a aparati označeni sa Made in Finland falsifikati!)
Isto to može da radi i Srbija, zabraniti izvoz bakarne žice i planski podsticati proizvodnju kompleksnijih proizvoda u kojoj je ova sirovina nezamenljiva . Smesta zabraniti uvoz bakarnih kablova i kablovskog pribora, trenutno se se u Srbiji prodaju i turski, grčki, kineski…
Ali šta znam ja, ekonomski nepismeni istoričar umetnosti… Dinkić, Đelić i kompanija će znati bolje!
Sećam se nečega u vezi prethodnih predsedničkih izbora. U toj utakmici su učestvovali i oni koji su se presvlačili, osnivali nove-stare stranke. Neki zaludni su postavljali pitanje, koliko su se oni promenili, šta bi oni zaista radili, itd.
Komentar jednog čitaoca iz susedne zemlje, u vezi aktuelnog kandidata je bio:
Nisu vas bombardovali 10 godina. Znači – ovaj je dobar…
To je bilo duhovito zapažanje. Inače, na lutriji je pobedio drugi kandidat. Međutim, istina je da će bilo ko biti „dobar“, pošto se svi ponašaju isto – rade upravo ono što od njih traže centri moći.
Nebojša Katić za Moldvina
Svaka čast gospodine Katuću na paraleli i potsećanju. Čini mi se da je tragična sudbina premijera izgovor za izbegavanje analize tog perioda.
Za Moldvina – Meni se čini da se vraćamo u 2001. godinu, kada je nova vlast zaključila da će nas spasiti finansijski „eksperti“, stranci, ili „naši“ pod uslovom da imaju diplome prestižnih univerziteta, i-ili da imaju zapadno iskustvo. (Gospodin Đelić je tako postao ministar finansija). Sistem je od 2001. godine do danas oblikovan ili po diktatu, ili po sugestiji stranaca. Domaći izvođači radova su se pravili da su akteri, a bili su zapravo samo glasogovornici stranih mentora i savetnika. Čudno je da to niko ne pominje i da se toga niko ne seća. Plašim se da ni ovoga puta neće biti drugačije. O tome sam davno, davno napisao tekst https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/. Hvala na komentaru.
Dobro i da apstrahujemo imena, sta je sustina cele ove halabuke sa savetnicima?
Ja jedino sto vidim je da se lakse dodje do bilo kakvih para, ne cak ni jeftinih ili pametnih, nego bilo kakvih, posto para ima samo do nove godine za penzije i ostalo.
Tako vlajda odlazeci Dinkic rece i ‘Da moj naslednik ne bude tunjav’, za koga ste rekli da je covek buldozer.
Da li biste gospodine Katicu mogli vise da nam kazete o Avramovicu?
Da li su stvarno potrebni strucnjaci sa strane da bi se stamparija, tada iskljucila, a sada mozda ukljucila?
Da li su oni samo parafan da bi se izbeglo priznavanje greske ili je stvarno nedostaje znanje kako upralvjati monetarnom politikom?
Da li je potrebna neka super-duper tehnologija, akvizicija podataka izvestaji i sta ja znam da bi se odredili strateski ciljevi zemlje ili to nije toliko komplikovnao, smao malo dobre volje i osecaja za pravdu?
Haval Vam sto ste napislai post na ovu temu.
За Сладимира – Верујем да је за Србију боље да постане чланица ЕУ, него да остане сама на брисаном простору. Пут у ЕУ је и дуг и неизвестан, толико дуг, да се у том процесу не мора журити, нити прихватати све што ЕУ тражи. Како је пут неизвестан, мора се рачунати са тим да се можда никада неће ући у ЕУ, а да вас је ЕУ заробила уговорима на вашу штету. Нпр. једино је Србија прихватила да продаје земљу странцима и пре него што постане чланица ЕУ. То је пример катастофалне преговарачке грешке за коју данас више не знамо ко је одговоран, ни ко је и како то одобрио. Србија је имала довољно простора да свој систем обликује сходно својим потребама, али није имала памети за то. Мислим да је Ваш закључак с краја текста потпуно тачан – у јаку лигу се не улази са трећеразредним тимом, дакле не са БДП-ом од 30-40 милијарди евра. Хвала на коментару.
Поштовани,г.Катићу
Апсолутно сам сагласан са ставовима из вашег текста.Ипак,оно што не могу да не приметим је, да су мере,које предлажете,рекао бих контрадикторне,са вашим раније изнетим ставом,да би Србија лакше решила своје проблеме,ако би била под окриљем ЕУ.
Свестан сам чињенице да географски припадамо Европи,али чињенице такође говоре,да наша индустрија,од када је процес прикључења ЕУ почео,бележи пад,јер наша привреда,у овом тренутку,у ЕУ има пролазност ,отприлике,као и наши фудбалски клубови у европским такмичењима.Мислите ли,да би,наравно уз неку нову политичку елиту,било паметније,да привремено,рецимо на 20 година,одустанемо од ЕУ пута,да то време искористимо за покретање свих ресурса у земљи,и да затим кренемо са постепеном либерализацијом,и интеграцијом у ЕУ(ако до тада, ЕУ буде тада постојала у овом облику)?Када кажем постепена либерализација,мислим на либерализацију у 4 корака,коју је пропагирао ,чини ми се вама омиљени економиста,Фридрих Лист.
Наравно,сигуран сам да би нам за то требао широки консензус,као што сам сигуран,да би нам одустајање од ЕУ било болно.Ипак,како ствари стоје,болно ће нам бити свакако.(Ако нас ЕУ уопште хоће,у свом дворишту)
Мишљења сам,да о ЕУ не треба да размишљамо,док нам БДП не буде око 100 милијарди евра,док нам незапосленост не буде испод 10%.Еу нам неће помоћи у достизању тих циљева,то морамо сами.Ако будемо радили,ако се буде знао ред,ако се буде ценило знање,и ако се буде штедело,горе поменути циљеви су достижни за двадесетак година.
Поздрав
Za Luku – Pravni sistem je naravno važan, i besmisleno je polemisati o tome. Ali, slabosti pravnog sistema ne pogađaju strane investitore jer su oni iznad sistema, i svoje „pravo“ ostvaruju direktnim dogovorom sa vlastima. (U tome je velika sličnost sa načinom na koji funkcionišu i tajkuni). Pravni sistem je potreban građanima i malim preduzetnicima, jer su oni najveće žrtve lošeg sistema.
Nevolja je što i kada imate dobar pravni sistem, za razvoj su potrebni novac i razvojna politika. Priču o pravnom sistemu i ambijentu nameću u pravilu neoliberalni ekonomisti, kako bi opravdali potpuno ekonomsko propadanje koje je posledica nepostojanja razvojne politike. Ekonomija dakle propada jer je loš ambijent, a ne jer je kapital otrovno skup npr.. Hvala na komentaru.
Postovani gospodine Katicu,
koliki je po Vama znacaj zakonodavstva, pravosudja i izvrsne vlasti u razvoju privrede? Da li i te tri oblasti podvodite pod pojam „privrednog ambijenta“? Ukoliko je tako ne bih se u potpunosti mogao sloziti sa Vama da je ambijent manje bitan, jer mislim da su ova tri cinioca jako bitna za oporavak srpske privrede.
Hvala na jos jednom odlicnom clanku!
Ubedljivo najveci problem Srbije je duboko ukorenjena kradja i korupcija u svim nivoima vlasti.Ceo sistem funkcionise na korupciji.Sve je na rasprodaji ,u bescenje ,uz odgovarajuci mito.Za relativno malu proviziju, pojedincu ili maloj grupi ,drzava trpi neprocenjivu stetu.
Cak i da se pojavi posteni pojedinac, sa savrsenim planom za ekonomski spas Srbije,on bio bio oteran,proglasen ludim,ispljuvan od strane korumpiranih, koji dominiraju u svim sektorima vlasti.Korumpirani su odlicno organizovani(sud,policija,tajne sluzbe,politicari,“tajkuni“ ) i nece lako ispustiti „kravu muzaru“.Sta se desilo u Agro banki?Domaca ekipa je pokrala,poharala,unistila sve.Nisu ih nagovorili ili naterali Amerikanci .Cist domaci kadar i talenat.Isto kao i u stotine drugih afera.
Srbiju moze spasiti samo vojna diktatura(dobronamerna,patriotska).Znaci vojna hunta bi uvela stroga pravila ponasanja,strogo kaznila korumpirane i lopove i sastavila ekipu sposobnih,postenih i dobronamernih, koja bi sprovela preporod Srbije(po formuli Koreje ,Singapura,Tajvana).
Uf, ne znam baš za zelenu pijacu. I to je sve skuplje. Razlika je jedino u tome što tu još uvek može da se nađe nešto bolje nego u marketima. Prošlog vikenda sam kupio dobar paradajz. Uraa…
Podrazumeva se da su istočnjaci uporni, čvrsti i strpljivi. Pretpostavljam da bi dosta američkih vojnika izginulo u invaziji na Japan. Kada su Rusi navalili preko Mandžurije, Hirohito je odlučio da trguje.
Ja bih voleo da mi ovde imamo društvo u kojem se ceni znanje, umesto negativne selekcije. Da postoji taj element jedinstva, umesto partijsko-porodičnih klanova. Mi ovde čak nemamo ni elementarno poštovanje pravila u okviru trgovine, već ko koga prevari na veštiji način.
Recimo da imamo potencijal da budemo uređena i ekonomski dobrostojeća država. Da li bi to bilo moguće bez određenih ustupaka onome ko ima najveću silu i apetite za dominacijom u svetu.
Japan ne može da ima nuklearni arsenal, Izrael može. Nema veze, to su samo nijanse na ovoj plavoj planeti. Ne bih da procenjujem da li je vojni savez i tolerisanje stranih trupa na svojoj teritoriji, ustupak na kašičicu, ali to je jedan dil. Problem je u tome što naši mufljuzi nisu u fazonu da se izbore ni za kakve ustupke. Izborili su se za provizije.
Za Miloša – U Srbije je izveštaj Spensove komisije nažalost prošao sasvim nezapaženo. Čini se da se nalazi te komisije nisu uklapali u domaću doktrinu. Videti tekst https://nkatic.wordpress.com/2008/06/03/pohvala-efikasnoj-drzavi/. Hvala na komentaru.
Mozda bi, ako vec traze savetnike sa zapada, mogli i ovog gospodina nesto da priupitaju…
http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Spence
Za Tomu M. – „Zaštićene“ privredne grane koje ste naveli održavaju standard građana. Struja je besmisleno jeftina, telekomunikacije su jeftinije nego u Evropi, komunalije su veoma jeftine, a samo zahvaljući zelenoj pijaci Srbija još uvek ne gladuje. Ako ostavimo usluge po strani, sve drugo je ili na nivou evropskih cena, ili iznad njih. Ja delim vreme između dve EU lokacije i mogu da uporedim te cene sa cenama u Srbiji.
S druge strane, bankarski sektor je najskuplji u Evropi, građani su ojađeni, privreda uništena. Krediti se servisiraju jer je sistem dozvolio da se ne plaćaju struja, komunalije, TV pretplata, porezi i doprinosi, itd. i da se plaćaju samo kamate. Hvala na komentaru.
Za grey owl – I Japan i J. Koreja su imali ogromne probleme u borbi sa „centrima moći“, ali su uporno, čvrsto i strpljivo istrajavali na svojoj politici, praveći ustupke na kašičicu. Niko im nije dozvolio da se razvijaju u skladu sa sopstvenim interesima, već su se sami za to izborili. To su uspeli znanjem i unutrašnjim jedinstvom. Hvala na komentaru.
Postovani Gdine Katicu,
Taj rezim koji vi predlazete da uvedemo, mi imamo vec vise od dve decenije! Zaštićene privredne grane (energetika, telekomunikacije, poljoprivreda, komunalne usluge…) kojom rukovodi „Drzava“, odnosno predstavnici demokratski izabranih partija (sve su bile na vlasti)!
Visoku inflaciju, ne znam napamet, ali ne verujem da je i jedne godine bila ispod 10%!
Sa druge strane, bankarski sektor, funkcionise i mogu se dobiti pristojni krediti, ako imate dobar kolateral i biznis!
Istina da su uslovi za stanovnistvo, dosta nepovoljni, ali gledajte, ljudi ipak koriste te usluge i uglavnom vracaju kredite!
Na kraju, vi i danas imate relevantan broj banaka, ciji je vecinski vlasnik Drzava ili neki njeni ogranci i ja sam uveren, da one koje jos uvek nisu propale, vrlo brzo ce i propasti!!
I ako su nove vladajuce partije plasirale svoje ljude na cela tih Banaka!!
Na kraju, ako zelimo da budemo bolji od drugih, morao da pravimo bolje i jeftinije proizvode, nema tu neke filozofije!!
Normalno da smo u težoj poziciji, jer smo malo trziste i kasno smo se otvorili i shvatili da nije vrhunski neuspeh nesto raditi i takmičiti se na trzistu, a vrhunski uspeh nesto „mastiljariti“ i praviti se da radiš u kancelariji, dok se drustveni kapital pravi da te za taj „posao“ pristojno placa!!
Zamolio bih vas za komentar, ovih par recenica.
Hvala!
Srdačan pozdrav.
A gde je odgovor za način borbe sa centrima moći…!!!!????
Poštovana, Miro. Pitanje je možda indirektno upućeno i meni, jer pominjem centre moći.Odgovor može glasiti, ovako:“Upustiti se u borbu sa idejama centara moći, a da ishod bude pozitivan, je u boljim, jasnijim, i od širokog kruga ljudi prihvaćenim idejama“. Te pozitivne ideje koje odgovaraju našem narodnom biću još nisu na vidiku.Kada će biti? Ne zna se!
Možda ima neki razlog zbog kojeg su zemljama poput Japana i Južne Koreje dozvoljeni ekonomski suverenitet i pravo da kreiraju svoju razvojnu politiku. Hirohito je preživeo, po cenu da Japan bude i prvi opitni poligon za praktičnu primenu radioaktivnih petardi. I danas su tamo neke vojne baze.
Jugoslavija je imala svrhu postojanja i dobro je poslužila od 1941. do 1989. Deset godina kasnije smo imali privilegiju – korišćen je samo osiromašeni uranijum. Trenutno se koriste pesticidi i GMO sorte.
Pored Belog dvora, na mestu srušene kasarne „Josip Broz Tito“, nikao je moderni rimski kastrum, sa sve protivtenkovskim žardinjerama. Kadrovska kombinatorika domaće birokratije, čak i sa nekim „strancima“ je zabava za narod.
Sukob sa centrima moći? Teško moguće…
Gospodin Katic uvek, po pravilu, „udari“ u centar problema. Ne samo da je tekst odlican, vec i dobronameran. Divno bi bilo da ima ko i da cuje. Svaka cast za tekst. A gde je odgovor za nacin borbe sa centrima moci….!!!!????
Господине Катићу, овакво Ваше виђење јасно скенира структурално стање националне економије.Свака област је јасно појмавно означена тако да просечан читалац може напипати чворове наше везаности за дно економских процеса. Напретка нема како год покушали да делујамо. Можемо ми мењати министре, експерте.идеје и ништа. Никаква реформа нам неће помоћи. Центри економско-политичке моћи имају идеју да угасе насционалне економије малих, и слабих балканских земеаља и да их уведу у неку врсту економске уније где би по диктату Европе спроводили планове креиране у Бриселу. Нормална ствар ни јеана од будуће вазалних замаља неће моћи да делује самостално у креирању своје економске политике. Данашња Европска идеја није нова, она је у новом веку покушавала да се наметне још од Наполеона па до данас, само сада је она на прагу реализације, јер нема на видику новог Александра Македонског који би те чворове испресецао. Почела је друга фаза разрешења српског питања на Балкану. Долазак страних експерата јасно трасира будућа кретања економске политике Србије. Ово богами има да потраје и потраје.
Zaista odlican tekst. Medjutim, razum nije nikakva mera srpskoj eliti koja bezi od stvarnosti. Ovde i dlaje vaze neoliberalne floskule.