U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama – o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i kako će se unaprediti poslovni ambijent. Naivniji deo javnog mnjenja je ovaj paket nazvao tektonskim promenama.
Da li će se mere doneti koji mesec ranije ili kasnije, neće bitno promeniti očajno stanje srpske ekonomije za čije su lečenje potrebne godine. Nije međutim svejedno, da li se mere donose promišljeno i sveobuhvatno, ili se donose u panici i „na parče“, kako bi se stvorio utisak da vlada ipak nešto preduzima. Upravo takvo tumaranje bez strateške vizije i ideja, tumaranje od jedne do druge ishitrene mere je i dovelo do situacije u kojoj se Srbija danas nalazi.
Ako se odluka o povećanju niže stope PDV-a i može doneti brzo, budući da to nije deo sistemske reforme, smanjivanje plata u javnom sektoru je ozbiljna sistemska mera i morala bi se sprovoditi kao deo reforme javnog sektora.
Ministar Krstić je najavio uvođenje platnih razreda, i to treba bezrezervno pozdraviti i podržati [1]. Taj proces je morao prethoditi upravo predloženim merama, čime bi se poslala jasna poruka da vlada zna šta radi. Tako je u jednom koraku, kroz uvođenje platnih razreda trebalo regulisati plate u javnom sektoru. Na taj način bi i zaposleni u javnom sektoru samo jedanput prošli kroz traumu i neizvesnost.
Vlada je nepotrebno požurila i ishitreno donela meru kojom se uvodi neka vrsta dodatnog, progresivnog oporezivanja za zaposlene u javnom sektoru čije su plate veće od 60.000 dinara. To je loša, diskriminatorska i populistička upotreba poreskog mehanizma kako bi se smanjile neto plate.
Država je mogla direktno i selektivno smanjiti plate zaposlenima u javnom sektoru i takvoj meri se, makar konceptualno, ne bi imalo šta zameriti. Smanjivanje plata kroz besmislenu poresku gimnastiku je zloupotreba poreskog sistema. Racionalan poreski sistem podrazumeva da su pred njim svi građani jednaki, da visina poreskog opterećenja zavisi od visine prihoda građana, a ne od mesta ili grane u kojoj je neko zaposlen. Ovo je abeceda poreskog sistema kada je reč o porezima građana.
Više od loših mera i sve neukusnijeg demagoškog spinovanja, zabrinjava smer ekonomske politike kojim Srbija ide. Svi signali koje vlada danas šalje imaju jasno prepoznatljiv rukopis MMF-ove škole. Retorika, kao i sve mere koje se najavljuju, deo su standardnog instrumentarija MMF-a koji je do sada naneo ogromne štete velikom broju država, uključujući i Srbiju.
Nije slučajno što vlada neprestano glorifikuje privatni sektor i strane investicije a da pri tome ne sme ni reč da prozbori o državnom investiranju. Nije slučajno što se već odavno ne govori o reformi poreskog sistema koja bi išla u pravcu uvođenja progresivnog oporezivanja. Nije slučajno što vlada ne sme da dovede u pitanje katastrofalnu monetarnu politiku i politiku kursa dinara koju NBS vodi, niti sme da pomene ubitačne zelenaške kamate, ili da predloži bilo kakvu meru koja bi mogla ugroziti interese i profite bankarskog sektora.
Ništa od predloženih ili nagoveštenih mera neće dovesti do rasta zaposlenosti, tog osnovnog i najvažnijeg domaćeg problema. Bez rasta zaposlenosti deficit budžeta se ne može smanjiti. Ako se kojim čudom deficit i bude smanjio, druga strana tog „uspeha“ će biti samo novi porast ukupne društvene bede.
Čini se nažalost, da ni ova, rekonstruisana vlada ne razume prave uzroke domaće katastrofe, niti značajnu ulogu koju finansijski sistem ima u uništavanju ekonomije. Vlada kao da nema nikakvu sopstvenu viziju izlaska iz krize osim one koju sufliraju uvek isti ljudi i iste institucije. Valja uvek iznova ponavljati – iz recesije se ne može izaći rezanjem javne potrošnje, pogotovo ne u ambijentu ogromnih realnih kamatnih stopa. To nikome i nigde do sada nije uspelo. Ono što Srbija danas tako odlučno nastavlja da radi, najkraći je put za nigde.
————————————————————————————————————————————————————————————-
[1] U tekstu https://nkatic.wordpress.com/2013/05/30/budzet-mmf-i-hor-beogradskih-decaka/ sam se i sam , između ostalog, zalagao za uvođenje platnih razreda u javni sektor.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Marka-PG – U pravu ste. Samo da Vas podsetim na deo teksta koji sam davno napisao:
„Neoliberalizam se oslanja na ekonomsku teoriju koja se najčešće naziva neoklasična ekonomija[3]. Njen najsnažniji centar, njen CeKa ili bar ideološka komisija (u terminima socijalizma), nalazi se na čuvenom Čikaškom univerzitetu. Uticaj ove akademske institucije je bez presedana i prevazilazi moć bilo koje slične svetske institucije.
Do danas je 10 Nobelovih nagrada za ekonomiju dodeljeno profesorima ovog univerziteta, dok je čak 25 ekonomista-nobelovaca u nekoj fazi svoje karijere bilo vezano za Čikaški univerzitet[4]. Poređenja radi, drugi najbolje plasirani univerzitet po broju Nobelovih nagrada za ekonomiju jeste Berkli (Kalifornijski univerzitet) sa ukupno 5 nobelovaca. Slede zatim Kolumbija, Harvard i Prinston sa po 4 Nobelove nagrade.“
Hvala na komentaru.
za Nebojšu Katića,
Hvala na odgovoru, dodao bih samo komentar, da me ne biste krivo razumjeli. Za mene uopšte nije važno da li je Nobelova nagrada apsurdna ili smislena, pravedna ili ne. Htjeli mi to ili ne, ona je važna i odabir laureata jeste poruka jednog dijela elite. I ta poruka je važna. Dakle, sam izbor je stav o tome šta je ekonomska nauka i šta bi trebala biti u budućnosti. A stav tih ljudi, sviđalo se to nama ili ne, nije beznačajan.
Slično je sa, potpuno apsurdnom na prvi pogled, Nobelovom nagradom za mir.
Moj cilj ovdje nije da provociram ili potcjenjujem neke nauke, ovdje prosto ima kritičan broj ekonomista i neekonomista koji posjeduju kombinaciju ozbiljnog obrazovanja uz naviku da pomalo misle svojom glavom. To je rijetko, posebno u ex-YU. Zato mi je interesantno da čujem mišljenja ovih ljudi.
Naravno, ne očekujem da bilo ko može dati jasne odgovore na sva moja pitanja, ali mi je interesantno da ponešto naučim od ovih ljudi ovdje.
Поштовани Небојша, тачан извор информације не могу са сигурношћу дати из једног објективног разлога (време чини своје) мислим да између осталих који су се озбиљније бавили Јустином је академик Никола Милошевић у раду /православље и демократија/ он наводи ту чињеницу,
„Јустин Поповић своју критику западног света изложио је у својој докторској тези /Религија и философија Достојевског/, која није прихваћена на Оксфорду, докторира на Атинској богословској академији.
Биће да је тако.Поздрав.
За Ивана Н. – Захвалио сам Вам на коментару „Небојша ипак сте величина..“.
Што се тиче коментара на „Речи и топузи“, нисам имао утисак да мене нешто питате. Иако сам поштовалац аве Јустина, нисам сигуран да му је дисертација одбијена због оштрине критике према Европи. Волео бих да прочитам енглеско образложење одбијања. Да ли га има негде на мрежи? Хвала на коментару.
Извињавам се,Иване Н.Ви сте једини оставили коментар.Био сам у канцеларији,док сам читао,и вероватно да ми је неко скренуо пажњу.Очигледно,да дуго и темељно пратите овај блог.У сваком случају,данас,7 година касније,коментара на текстове је много више,што је по мени добро.Сви овде у размени мишљења,можемо нешто научити…Или бар на неки начин,видети колико не знамо.
Поздрав
Господине Сладимире, како нисте приметили мој коментар1?
Господине Катићу, не знам на који ми коментар захваљујете!?
На овом данашњем или на кометару који сам дао у време писања препорученог теката. Поносан сам на свој коментар који сам дао на Ваш препоручени текст.
П.С.
Волео би да Ви дате своје мишљење на једини коментар који је упућен на текст.
Ја сам ипак Јустинијанац и ако Попера ценим.
@Инжењер Дејан
1. Оно око новчане масе, није никаква мистерија. Ради се у погрешном начину обрачуна М2. Реалан ниво монетизације је око 15% БДП-а, баш како сте Ви израчунали. Када се у новчану масу дода и девизна штедња онда добијете тај податак од 43%. Код нас (у обрачуну НБС) је то однос монетарног агрегата М3/БДП. Ово је по мени дубоко ненаучно и погрешно, јер страна средства плаћања (посебно не она која су на штедњи) ни на који начин не утичу на домаћу ликвидност. При томе М3 по дефиницији НБС обухвата М2 и остала новчана средства (читај девизну штедњу). Сходно томе, укључивање девизне штедње, од стране не знам којих „експерата„, у монетарни агрегат М2 је потпуни дилетантизам. Посебно, ако се зна да је општеприхваћена мера ликвидности у некој економији ниво монетизације, тј. М2/БДП.
2. А оно око реалног обрачуна извоза, те његовог доприноса БДП-у је тек научна фантастика и за моје колеге, а посебно за политичаре. Мислим, много лепше звучи да ФАС извози 1,5 милијарди евра, него да се народу каже да ми од тога имамо јако мало, а буџет готово ништа. Неко ће да почне да рачуна колико смо ми то уложили у ФАС, а колико и када ћемо то да вратимо. Посебно, ако је и ова Влада усвојила мантре о спашавању Србије и повећању запослености преко извоза, привлачења страних инвестиција и сличних ствари. Али што рече Карађорђе дете се родило, ваља га љуљати. Мада сам више за то да ми сами правимо децу, него да купујемо туђу. Колики је грех на страни мојих колега говори и чињеница да се редовно за објашњавање величине БДП користи формула која показује његову употребу (мада ни онда није логички и економски тачна):
БДП = Финална потрошња + Инвестиције + Извоз – Увоз
Једина корист од овакве формуле (која је по мени погрешна) јесто што јасно показује како увоз делује на БДП. Мислим увоз нема шта да тражи на овој страни, осим што само задовољава математички начин размишљања. Друга грешка је што се величине увоза и извоза тако лагано могу пребијати само ако сте земља са таквом робном структуром спољнотрговинског биланса која је исти и на страни извоза и на страни увоза, и који је при томе још уравнотежен, или бар не одступа значајно од равнотеже. Све што није случај са Србијом.
@Andrej
1. Slažem se da bi bilo svakakvih gluposti i zloupotreba oko bonusa (ili davanja otkaza) ali i nad davaocima istih treba da postoji neka kontrola, to je sistem i svaki tako funkcioniše. Ali nezavisno od toga koristi od platnih razreda bi bile veće od mogućih šteta.
2. Kada sam rekao da je većina manualaca i slično, mislio sam na činjenicu da malo ko od njih donosi neke odluke i da može mnogo toga da promeni (nezavisno od obrazovanja), ali i za navedeni platni razred posao mora da se obavi. Mislim, nije to nagrada, uvek morate da vodite računa o otkazu. U svom životu sreo sam mnogo više profesora, lekara i inženjera koji rade po raznim administracijama i koji apsolutno odgovaraju onom opisu koji sam dao. Kao i u mojoj profesiji od 100 onih koji se odazivaju na ekonomista, imate možda jednog koji to stvarno jeste. Nije mnogo bolje ni u drugim profesijama. Posebno neće biti sa ekspanzijom privatnih fakulteta u Srbiji, koji su postali legalni način kupovina diploma. Na žalost sa širenjem privatizacije (bar što se tiče ekonomije i nekih drugih za koje sam čuo) pada i kvalitet na državnim fakultetima.
3. Što se tiče Evrope, tu se slažem, ne mislim da je i tu mnogo bolje. Moje skromno znanje oko evropske krize mi kazuje da su inicijalni uzroci njenog nastanka (javni dug članica) izmišljeni u funkciji sprečavanja daljeg pada dolara u odnosu na evro. Te 2008 godine visina javnog duga prema BDP-u zemalja članica je bila niža nego u SAD. Osim Grčke, malo koja druga zemlja je imala problem, posebno ne Španija čiji je javni dug bio ispod 60% BDP. Prosek EU bio je nešto ispod 90%, SAD 105% i Japana 210% BDP-a. Ko je ikada čuo za krizu javnog duga Japana? Kada lečite izmišljeni problem onda izazovete pravi problem i krizu u celoj EU. Recimo javni dug Španije je nakon ‚‚uspešnih terapija‚‚ skočio na 120% BDP-a.
Ваш текст:https://nkatic.wordpress.com/2006/12/06/reci-i-topuzi/.
тек сада прочитах,(релативно скоро сам почео да посећујем ваш блог) и мислим да и треба да будете поносни.
Оно што такође примећујем је да на тај текст није било коментара.Општи је утисак,да вам се број коментара повећава,из текста у текст,што би упркос проблемима са којима се суочавате,(везано за разводњавање теме,некада и мало непотребно жучне расправе),ипак требало да вам на неки начин буде сигнал,да блог има смисла.
Поздрав
За Ивана Н. – Хвала Вам за лепе речи, али нажалост, ја нисам никаква величина. Што се осталог тиче, одавно сте присутни на мом блогу и могли сте видети да нико, никада није одстрањен. А када је српско биће у питању, веома давно сам написао један незапажен текст на који сам поносан https://nkatic.wordpress.com/2006/12/06/reci-i-topuzi/. Хвала на коментару.
Небојша ипак сте величина.Ваш коментар је лепши и дубљи (и ако дат после мога). Увек ћу писати како мислим иако то српско биће није навикло све док ме не одтстраните, ако имате оправданих разлога и аргимената. У ствари ако ме убедите у супротно ја ћу као мали папан побећи.
Пздрав
Za Marka-PG – Odgovoriću Vam kratko. Mislim da je Nobelova nagrada za ekonomiju apsurdna. Ekonomija nije egzaktna nauka, „naučni rezultati“ nisu takvi da bi se mogli meriti, a pogotovo ne sameravati. Ovim ne dezavuišem ekonomiju, već ideju o dodeli Nobele nagrade. Verovatno se i Nobel prevrće u grobu. Hvala na komentaru.
Поштовани Марко -ПГ веома луцидно изазивате полемику са економистима. Ова Нобелова је опомена за промашаје, куртоазно речено она је ћорак.Њено образложење говори о томе да се не може израчунати крајња одлука колико ће те платити цех.Моје извињење свим сујетним паметњаковићима!
Поздрав.
П:С:
Очекујем нападе, али молим само аргументима.
@mp,
Upravo je tu i problem sa vama. Prvo ste napisali
– „posto Vi radite u vladi Srbije i sami ste vise puta rekli u blogovima“,
a sada to argumentujete sa
– „Mislim da ste negde branili Radulovica i to sa dosta detalja i stekla sam utisak da ste negde blizu Vucica i njegovog tima jer ne bi tako pisali …ali nije vazno. moja greska.“
I onda opet nastavljate sa pricom iz vaseg zivota…
A prethodno sam bio i preletac iz stranke u stranku, te mi je narod bio gladan, te sam popisivao po Americi, te sam lose administrirao budzet, te sam prosecno iskolovan i to da bi neki univerzitet dobio grant, i sijaset sto gluposti sto uvreda i kvalifikacija, a sve na bazi pogresne pretpostavke i licnih frustracija.
Isti pristup i polemici oko najguvernera i prilikom diskreditacije Djelica. Mnogo teksta, a tako malo kazanog… Ja sam lepo rekao da imam problem u komunikaciji sa takvim osobama, ali vi jednostavno ne zelite da me ostavite na miru. Ispucajte se jos jednom, pa da zavrsavamo ovo?
Поштована МП,немој да се оптерећујете хемијом она је најтежа егзактна наука (за сада) она захтева доста лабораторијског искуства и доста промишљања процеса трансформације једињења. Онај ко је упоран и интелигентан ће је савладати и постићи велике резултате!
Poštovani gospodine Katić (i ostali),
Iako nije tema ovog članka, bilo bi mi interesantno čuti vaše mišljenje (ako ga imate) o ovogodišnjoj odluci o Nobelovoj nagradi za ekonomiju.
Ovdje je jedan kratak, sadržajan i originalan članak na ruskom jeziku na tu temu:
http://www.profile.ru/article/ekonomika-kak-religiya-77602
Ovaj članak pokušava dati odgovore na to šta je danas ekonomija i koji su zadaci koje pred ekonomiste stavljaju elite.
Naravno, tema je vjerovatno suviše velika za našu malu diskusiju ovdje. Pa ipak, može se reći riječ ili dvije o tome.
Поштовани Небојша и Дејане, не знам зашто имате аверзију прма критици глупости. Навео сам прво да живот није „поље прећи“ Крајње је неумесно и непоштено, ако се ради добронамерно (као ја) да се неагументовано оспорава тврдња која нема упориште и логици.
Да симплифицирам мисао, хоћу да кажејм јасно:“ не можете да узимате за примере живот од њега правити моделе и кроз те моделе извлачити закључке поново за живот, то би вам се смејао и Ниче.
Толико, ако тражите појашњене оно ће бити дуже и оправданије!
Поздрав.
Hvala na brzom odgovoru I podsetniku. Vas clanak cuvam na svom laptopu od stampanja. Citacu ga ponovo.
Slobodan
@mp
Gde sam to ikada naveo da radim u vladi? Proverite puskice, na totalno ste pogresnom tragu.
Sa gospodinom Katicem se ideoloski ne slazem i onda imamo razlicite stavove po mnogim pitanjima. To ne vidim da nas sprecava da komuniciramo o idejama na jedan po meni civilizovan nacin. Od njega mogu mnogo vise da naucim nego od nekih svojih da kazem istomisljenika. Da li sam ga ‘nervirao’ to ce on sam reci, ne vi.
Polemika koju pominjete se odnosila uglavnom na to kako je racunat BDP 1993.e godine. Kako racunati BDP uz inflaciju od 5 kvadriliona procenata i po kom kursu je izrazavati u dolarima po glavi stanovnika (ulicnom ili zvanicnom) – to mi je i danas misterija. Trazite izvod exponencijalne funkcije u tacki, ne linearne, pa uprosecavanje nema smisla i nije dobra aproksimacija.
Usput, Blue Note na 3.oj je takodje dobar klub, ali 2 sessions per night gde vas teraju napolje posle sat i 15 minuta je meni malo suvise stegnuto da bih se prepustio uzivanju u svirci. Opustenija je atmosfera u klubu koji sam vam pominjao..
@ Ivan, razjasnili smo misteriju oko jedinice iz hemije mog sina. Prof. Kineskinja trazi ozbiljan i odgovoran rad ali kod nje niko nema vise od 85% ocenu, moj sin zna za oko 80% a ona mu je u poslednja dva testa dala F iako je uradio za bolje …sada svaki dan radimo hemiju samo vezemo …
g Katicu ovo nije bas tema iz ekonomije ali je mozda zanimljiva; Ovde blizu nas imamo jednog Francuza iz Bretanje koji drzi malu pekaru „La Boulongerie“
tu je uvek guzva a vikendom dugi red na ulici. Francuz Francois pravi odlicne hlebove i peciva i moj muz tamo voli da ide jer ko je iz Srbije voli hleb tu se on i ja setimo i onog filma Uzicka republika
„Ciko jel’ ovaj sav lebac tvoj? pa sto ga ne jedes ciko ?“ pita jedno dete pekara u Uzicu mislim pred dolazak Nemaca …
Francois nije derikoza, on ima skromne cene i voli da nahrani narod pa je tu guzva i svi su zadovoljni a hlebovi kao u najboljim pekarama; On pravi i odlicne supe sendvice ..a kafe …sve je super za skromnu cenu. TO sve isto na Menhetnu je duplo skuplje.
Kada sam bila u skoli i kasnije godinama idem u Pariz gde moj stric zivi 40+ godina shvatila sam da u Fracnsukoj niko nije gladan, ni klosari, ni siromasi ako udjete u neki restoran i ljudi vide da ste gladni i u nevolji dobije se besplatan obrok. U NJujorku na zalost imamo 50 hiljada beskucnika, ono sto grad daje za te ljude po mestima (shelterima) gde mogu da se okupaju i dobiju obrok izgleda nije dovoljno, ide Dan zahvlanosti pa cemo davati priloge za narodne kuhinje …
Sada kada je bilo postavljanje spomenika Tesli, iz Konzulata su trazili od jednog naseg kluba „Srpski klub“ gde uglavnom dolaze nasi „sljakeri“ da im spreme rucak za 150 zvanica, poziv primio jedan nas entuzista pa kad je cuo da dolazi predsednik Srbije on je dao cenu za „catering“ tri puta manju nego sto je cena ..konzulat narucio dugi spisak ali kazu da imaju samo $2,500 a ono sto su narucili se placa oko $10 hiljada. Nas zemljak entuzista pogresio i ljutite zene izgrdile muzeve koji su morali da daju novac da se kupi materijal za sporni rucak. Inace klub je otisao u bankrot i inspektor Rumun koji im je toliko gledao kroz prste morao da stavi traku da je mesto zatvoreno do daljnjeg. Nas entuziasta je u medjuvremenu prodao salu za neki rodjendan i preko te trake okacio da se odrzava zabava, da je dosao serif a nije, te subote, svi bi isli u zatvor i entuzijasta, i gosti i nas klub za izgubljene duse i emigrantski bluz bi bio zauvek zatvoren; Tamo se toliko pusilo godinama, iako je svuda zabranjeno pusenje kod nasih entuzijasta oni su sami odlucili da je dozvoljeno …kada se srusi ta ruina od kluba koju ja zovem „na kraj sela cadjava mehana“ …i dalje ce se osecati duvanski dim. Pitaju Amerikanci jesu ovo tvoji …? aha …pa sta im je? ..“emigrantska tuga pregolema“ kazem …aaaa razumemo.
@Иван Н. (23/10/2013 у 11:25)
Није ми јасна поента Вашег коментара. У првој верзији мог примера били су аутомобили, а онда сам се однекуд сетио Творнице аутомобила Марибор (сло. Tovarna avtomobilov Maribor, TAM). Зато су у примеру камиони. А могли су да буду трактори, једрилице, спортски авиони итд.
Економија није математика, али неки показатељи (параметри) нам, ипак, дају њену „крвну слику“.
Непотребно сте поставили питање моје одговорности. Могао сам да користим егзактне податке из финансијског извештаја крагујевачког ФАС-а, не мења много на ствари – само би се компликовала ствар. Фокус је на „извлачењу“ профита, који је у Србији, нажалост, потпуно легалан.
Наши политичари (а да не говорим о грађанима) не праве разлику између бруто додате вредности (БДВ), бруто домаћег производа (БДП), бруто националног/друштвеног производа (БНП), извоза, нето извоза итд. У понедељак је Вучић гостовао на РТС-у и саопштио како је Србија много уложила у ФАС („Фијат аутомобили Србија“), да се каје што је критиковао тај пројекат и на крају поновио Динкићеву мантру како је ФАС наш највећи извозни бренд (1:15-2:13):
Додао бих, ФАС је (уз НИС) и наш највећи увозни бренд, а бојим се да Србија неће много „видети“ од његовог профита?
Za Slobodana – Neću pisati poseban tekst o velikom štampanju novca budući da sam napisao relativno duži rad https://nkatic.wordpress.com/2013/03/18/tekst-o-ekonomskoj-krizi/ i tu se, između ostalog, osvrnuo i na to. Ako Vas tema interesuje, možete umesto celog teksta pročitati samo poglavlje 2 koje počinje na 8 strani teksta u pdf formatu. Hvala na komentaru.
@ Andrej, vrlo ste drski itd … posto Vi radite u vladi Srbije i sami ste vise puta rekli u blogovima, o Vama zakljucujem na osnovu onoga sto ste napisal tj citam sta pisete od letos. U sustini nemam vremena, ali i ja sam gradjanin Srbije pa mi je vazno. Takodje ste napisali da ste radili u SAD i ovde ste isli u skolu, sada radite u Srbiji.Cak ste mi i preporucivali neki jazz bar u East Villagu da tamo idem jer verovatno vam se svidelo; Ja vise volim blue notes …
Meni je veoma zao sto drzava Srbija koja je sada na nivou „joke“ zaposljava nestrucan kadar. Kadrovska politika je ocajna, ali sta ocekivati od drzave koju vodi tehnicar sa groblja, ili covek pravnik koji menja stavove i partije kao rublje, od radikala do ne zna ni sta je „Naprednjaci“, do Dacica koji stiti razno razne tajkune i kriminalce. Kada se sve zabrlja onda se novopecene demokrate razlete po svetu ne bi li im iz rasejanja neko nesto dao. Zaduzuju se kao maniti, nisu u stanju da balansiraju budzet …znanje kosta gospodine Andrej;
Da li sam isfrustrirana, ja nisam jer ne zavisim od drzave Srbije, izborila sam se za moje malo mesto u zemlji u kojoj zakoni vaze. Na zalost u Srbiji je 80%
ljudi nezadovoljno isfrustrirano pa nije ni cudo sto Tijanic kaze „da vostane Karadjordje mnogi se u Srbiji ne bi nanosili glave“ verovatno je Tijanic mislio na srpske tajkune i njihove croonies. Neko je ovde citirao na blogu …
Stoga Andrej narod Vam je isfrustriran, a kada Vam nesto NE odgovara Vi to pripisujete nekom drugom.
Naravno da ne mislim da smo Katic i ja u istoj ravni, nisam to nikad ni mislila.
Ali kada ste mnogo nervirali g Katica sa svojim pitanjima, onda sam ja imala mnogo vise strpljenja za Vase ograniceno razumevanje makro ekonomskih pokazatelja od gospodina Katica ..
Cudi me da Vas ovde nisu bolje vaspitali, ali ako ste bili na nekom osrednjem univerzitetu u SAD onda nije ni cudo. NJima je bilo vazno da samo pokazu kako imaju odredjeni broj studenata iz inostranstva jer na osnovu tih stranih studenata u SAD, se dobijaju odredjene subvencije iz federalnog budzeta. Dobijaju se i subvencije da americki univerziteti daju programe koji ce skolovati
ljude kao na primer Vuk Jeremic i jos neki; Studenti dobiju odredjene stipendije, ali ne svi samo odabrani, a i fakultet dobije dodatne subvencije od vlade jer skoluju buduce administrativce i prvake po raznim zemljama i onda oni tako sire americke poglede na svet u svojim zemljama. Au revoir.
За Ивана Н. – Моје „обећање“ да нећу пуштати коментаре до 13-сати није проистекло из жеље да „смирујем хормоне“. Био сам на прекокеанском путу, данас сам се вратио у Лондон, и нисам био сигуран када и колико ћу имати могућности да се бавим блогом за време боравка на аеродромима. Дао сам себи више резерве у времену него што је на крају требало.
Трудим се да не гурам блог у пропаст, али изузев цензуре коју не желим, и повремених апела на коректност у полемици, немам других инструмената. Моје апеле неки читаоци брзо забораве, или за њих не хају. Нпр. не видим потребу да Дејану отписујете на начин како сте то управо учинили, будући да је Дејан у својим коментарима веома одмерен. Хвала на коментару.
Hteo bih da pitam g.Katica da li namerava da napise clanak o ‘quantiatative easying’ I sta ce biti posle toga.
Pozdrav
Slobodan
Johannesburg
Инспирисан дискусијом о ЈАТ-у, тајним уговорима и сл: да ли је уобичајена појава у другим земљама да се на овај начин склапају уговори високе вриједности чији садржај је у принципу тајна? Овдје није у питању само ЈАТ/Air Serbia већ нпр и Фијат. Постоје ли још неки примјери, можда аутопутеви, мостови, кинески канал?
Колико ја разумијем ствари, тајни уговори су обично присутни у пословима који су од значаја за националну безбједност/интересе односно дотичу се домена одбране. Откуд одједном да питање стране инвестиције и приватизације постане предмет тајне?
Не крши ли се то и са неким ЕУ принципа из домена конкуренције и отворености?
Ко је њих уопште овластио да могу да праве тајне уговоре и на основу чега се одређују критеријуми за неки посао да буде тајан?
Овдје се још треба нагласити, ја овдје тајност схватам као скривање информација од јавности. Сви страни актери, амбасадори, војни аташеи итд имају своје људе формално и неформално на разним позицијама у влади и институцијама Србије и по правилу ништа од тих информација није тајно за њих.
Господине Катићу ,зашто нисте одржали реч? Што нисте када сте обећали обуставили емитовање одговора данас до 13-сати по средње европском времену да се смире хормони и да падне андреналин. Овако гурате добар блог у пропаст.
Хвала на разумевању!
@inženjer Dejan -kolega ja (vas i sve, izizev Nbojše jel on je gazda i glavni i odgovorni, mogu dobronamerno i opravdano kritikovati) zašto, zbog nedogovornosti za kazano. Vaš primer upućen busoli ne odgovara praksi ostavite vi vaše matematičke modele.Demant vašeg pisnja je fap, utzli ste primaaer iz života i pravite konstrukcioni model koji nema veza sa realnošću.
Dali vi Dajane Osaćate ogovornost vašeg komentara?!
@mp,
Ja vas molim da me se okanete. Lecite svoje frustracije negde drugde. Nemate pojma ni ko sam ja, ni koja iskustva imam, ni cime se bavim, ni gde sam ziveo, ni koliko sam i gde radio – o meni nista ne znate ali vas to ne sprecava da donosite zakljucke i smatrate ih cinjenicama. No, to je izgleda nacin na koji sticete saznanja i vise govori o vama nego o meni.
Ja cu iznositi misljenja i saznanja koja imam, a vi ih opovrgavajte argumentima, a ne na nacin na koji razgovarate sa svojim sinom.
Takodje, pristojnosti radi, nemojte sebe stavljati u isti red sa gospodinom Katicem, molim vas.
@busolazasrbiju
1. Монетарни агрегат М2 (у милијардама динара) кретао се на следећи начин: 436,8 (2009), 410,5 (2010), 487,9 (2011), 480,7 (2012), 517,4 (август 2013). Како је у 2012. БДП у текућим ценама износио 3.267,1 милијарду динара, то значи да је ниво (степен) монетаризације М2/ГДП (2012) био нешто мањи од 15%.
Познато ми је да ММФ, Светска банка, инострани економски институти итд. наручују извештаје од наших економиста и статистичара, па ме збуњују следећи подаци о нивоу монетаризације М2/БДП:
http://www.tradingeconomics.com/serbia/money-and-quasi-money-m2-as-percent-of-gdp-wb-data.html
http://data.worldbank.org/indicator/FM.LBL.MQMY.GD.ZS
Замолио бих Вас да ми појасните њихове податке, јер је немогуће да је овај параметар реда 43%.
2. Иако ствари у економији треба посматрати и динамички, даћу један статички модел ради што једноставније илустрације (не због Вас, већ због осталих гостију на блогу). Замислите инострану компанију К која у Србији склапа камионе и искључиво их пласира на инострана тржишта. На годишњем нивоу, компанија увози компоненте вредности 500 милиона долара, њени домаћи инпути (односно, трошкови које је платила у Србији) износе 20 милиона долара (у динарској противвредности), а извози готове камионе вредности 521 милион долара. Што ће рећи, компанија К је остварила нето извоз од 21 милион долара и допринела БДП-у Србије у износу од свега један милион долара – јер извлачи профит из Србије и „пегла“ биланс „код куће“.
Дакле, не само да је битна структура извоза, његов удео у БДП-у Србије, већ и следећа два податка – удео БДВ-а извозних компанија у БДП-у Србије, као и њихов нето извоз. Да ли неко у Србији израчунава потоња два податка?
Унапред хвала
@busola
Za platne razrede sam primio informaciju k’znanju, mada od mnogo ljudi koje poznajem znam samo jednu osobu koja radi u inostranstvu i koja ima pay grade sistem. Bonusi postoje, ali upravo zato da potisnu negativne efekte sistema platnih razreda koje sam dole pomenuo. Mogu samo da mislim kako bi isti ovde funkcionisao, ko bi i kako dobijao te bonuse. (Pogledati kako Tijanic deli ‘varijabile’ kako on to kaze….)
Kazete „Vecina poslova u javnom sektoru nisu visokokreativni, inovativni i slicnog opisa, tj. ima jako malo potrebe za nekim mislecim delom ljudi. Vecinu cine razni manuelci, šalterski i kancelariski službenici niskog ranga, vozaci,…“ Mislim da se vecina hirurga, lekara, profesora, nastavnika, inzenjera (cirka 200000 zaposlenih) sa vama nece sloziti. Kod nas je javni sektor jako sirok pojam, o tome sam vec pisao.
Mislim da je greska sto je Amerika spasavala banke (mada 3 od 5 najvecih nije spasila) i GM. Tamo je vodjena ozbiljna rasprava da li to uopste ciniti, dok se u Evropi to nekako podrazumeva. Sto se GMa tice, to je samo odlaganje neizbeznog. GM odavno ne zna da napravi dobar auto – konkurencija ga je pregazila pre dve decenije… Za banke, mislim da je problem nastao kada im je dozvoljeno da preteraju ‘levarage’ preko faktora 3 (ili 5) gde je bila prvobitno postavljena granica. Stigli su do ~40 i tu pukli. Kako taj multiplikator radi kada stvari idu dobro, tako radi i kada idu na dole. Amerika je barem solventna da to pokrije mada mislim da nije trebala i da tamo postoji ozbiljan problem sa banksterima. Evropske banke su stigle do faktora ~60 i tu tek cekamo dzumbus. Za sada je taj dzumbus prebacen PIIGSu, neka se pripreme Italija, Francuska, Slovenija… Taman posla da puknu Nemacke, Holandske (pa i Francuske) banke. Te banke su vece od svojih drzava – ko ce njih da spasi?
@gospodine Katicu,
Zdravstvo i skolstvo sam pominjao samo kao kontra argument ideji da se JP osnivaju samo tamo gde privatnom sektoru nije dovoljno atraktivno da ulaze sto u ove dve oblasti nije slucaj. Ima tu i ideoloskih razloga i o tome ne vredi polemisati. Sto se kvaliteta obrazovanja i skolstva tice, tu posmatrate analize i testove koji vam daju uprosecene vrednosti. Ono sto se ne vidi su ekstremi, tako da su najbolji svetski univerziteti i dalje van Finske i vecinom su privatni na primer. No, o tome neki drugi put – kada taj tekst i napisete :-).
Ono sto sam zeleo da pomenem u vezi JPa na primeru skolstva je i slucaj kada se sukobe javni i privatni interesi. Za svakog gradjanina je najvaznije da svojoj deci obezbedi najkvalitetnije obrazovanje. Za drustvo je najkorisnije da najtalentovaniji dobiju najkvalitetnije obrazovanje. I ta dva cesto sukobljena interesa treba pomiriti i naci kompromis i tu vidim ulogu i drzave.
Kao ljudi zaista imamo puno egzistencijalnih potreba. Pitanje je koja od njih treba da nam ispunjava drzava, a koja mi sami. Ja ne vidim da na ova pitanja dajemo smisleni odgovor, vec samo hocemo da reformisemo postojecu strukturu. Ideja da ako rasteramo partijske sluzbenike i dovedemo neke profesionalce pa ce nam svanuti je po meni vrlo sumnjiva i proizvoljna. Mojih 0.02$ ili po srednjem kursu NBS na dan isplate 1.69 RSD.
Hvala na odgovoru.
Gospodine Katiću, da li vam je poznato, koliko u V. Britaniji neke institucije, poput neke privredne komore ili slično, utiču na strukovnu politiku visokih obrazovnih institucija, privatnih ili državnih.
Pri tome mislim na povećavanje ili smanjivanje broja upisanih studenata za određene struke, prema tekućim potrebama privrede.
Unapred, hvala…
@Иван Н.
Са првим делом Ваше констатације, тј. великим упливом математике и физике у економију у потпуности се слажем са Вама. Најсмешније је што их многи називају кванти, одатле вероватно и овај сајам глупости звани Квантни скок.
Али, сложићете се да су обе ове науке много ближе Вама инжењерима, него нама економистима. Отуда, и толики промашаји. Када хоћеш да спојиш неспојиво.
Што се тиче нобелове награде за економију, такође се слажем са Вама, од 69. (мислим да је добио економиста Пол Самјуелсон) па до данашњег дана на прсте могу да се наведу економисти, а већина их је математичара или кванта. Најсмешнији су били онај Шоулс и Мертон који су добили Нобелову награду из економије за неку формула, а њихова приватна фирма која је до тада добро зарађивала примењујући исту, за мање од годину дана од добијања награде је пропала.
Али економија није мит. Она јесте наука. То што сте Ви (као и остали грађани Србије) имали несрећу да се срећете са лошим економистима то је друга ствар. Често ти лоши економисти и нису по образовању економисти него дипломирани математичари, статистичари, правници и слично. Да није било економије као науке и њених разнородних производа, свет сигурно не би ишао довољно брзо напред. Као и у сваком послу има добрих и лоших. Зашто су Србији запали само ови лоши? Веома је сложен одговор на ово питање.
Za posetioce bloga – U narednih 18-19 sati neću moći da puštam komentare koji pristignu. Sve što napišete biće objavljeno sutra, oko 13h po srednjevropskom vremenu. Hvala na razumevanju i komentarima.
@mp
Eh ta Sluzba… Kako je samo radila kada ste vi dosli do zakljucka da ja radim u vladi, da menjam stranke, da sam nesto privatizovao, da administriram budzet, da sam ovde da kradem znanje, da po Americi popisujem sta od koga uzeti i slicno… Nije ni cudo sto se Juga raspala… Mnogo gorcine izvire iz vas. Bolje za sve da me malo ostavite na miru i da sednete i pomognete sinu da popravi tog keca…
@Andrej
1. „Argumenti ‘nisu u javnom sektoru plate velike, vec su u privatnom male’ su mi posebno interesantni. Kao Krkobabicevo ‘nemamo visak zaposlenih, imamo manjak posla’, ili vec ono cuveno ‘nisi ti sine debeo, ti si samo nizak za svoju tezinu’.“
Gospodin Katić Vam je odgovorio na razloge postojanja javnog sektora, tome nema baš ništa da se doda. Nego da Vam ja odgovorim na ovu Vašu paralelu. Mogli ste da dodate i ono kada je čoveku jedna noga kraća onda mu je druga duža. Mislim, duhovitija je. Ali nema baš nikakve veze sa činjenicam koje sam ja naveo. Prosčena plata u javnom sektoru sigurno ne prelazi prosečnu potrošačku korpu od 67.000 dinara. Svako ko živi u Srbiji, posebno u velikim gradovima, zna da Vam za život treba najmanje 100.000 dinara (mislim na prosečnu porodicu). Minimalna zarada, a koju prima veliki broj zaposlenih u privatnom sektoru, je 200 evra i ona je za 1/3 manja od minimalne potrošačke korpe (što je verovatno i prosek u privatnim firmama), a za 4/5 manja od realnih potreba jedne porodice (sa sve nerealnim cenama javnog sektora i troškova stanovanja). Pa ako Vam ovo nije dovoljno za moje tvrdnje, onda imate problem sa nečim što bi trebalo da Vam je blisko (matematika i logika).
Što se tiče konstatacije gospodina Krkobabića, ona ima samo jednu manu. A to je činjenica da je on nije obrazložio i argumentovao, pa ovako liči na političku parolu. Inače, statistički i logićki, pa onda i ekonomski, ona je potpuno tačna.
2. „Cim uvedete platne razrede vi eliminisete korelaciju izmedju zalaganja, znanja i truda zaposlenog i njegove/njene plate. Time ubijate motivaciju sposobnih i terate ih iz javnog sektora, a postajete leglo lezilebovica koji zive po sistemu da ne mogu biti toliko malo placeni koliko malo mogu da rade.“
Što se tiče platnih razreda, opet Vam je odgovorio gospodin Katić, ali samo da dodam nešto. Većina poslova u javnom sektoru nisu visokokreativni, inovativni i sličnog opisa, tj. ima jako malo potrebe za nekim mislećim delom ljudi. Večinu čine razni manuelci, šalterski i kancelariski službenici niskog ranga, vozači, ‚‚omržene‚‚ kafe kuvarice, obezbeđenja… tako da je za većinu radnih ljudi u javnom sektoru potpuno prihvatljiva opcija platnog razreda. Za kreativce i neke koji se posebno ističu postoji mogućnost bonusa. Za one koji ne izvršavaju svoj posao postoji opcija otkaza. Mislim, u ekonomiji postoje i pozitivni i negativni stimulansi. Jedni bez drugih, ne valjaju.
3. „Jos jedno pitanje je da li je lakse reformisati postojeci truo sistem ili ga praviti ispocetka? Ako za nesto cenim Amere, to je sto su shvatili da je lakse jednu kompaniju zatvoriti i napraviti novu nego u postojecoj promeniti kulturu rada i poslovanja.“
Nego jel više cenite Amere, nakon njihove odluke da spašavaju privatne banke koje su po svim zakonima ekonomije, morala i logike trebale da propadnu ili ih cenite manje. Možda ćeta naći neku društvenu opravdanost ovoga. Možda niste primetili, ali da nisu uleteli sa parama poreskih obveznika GM ne bi postojao. Ili ona zabrana proglašenja bankrota gradu Detroitu. Toliko o principima i marketingu.
Za mp i ostale posetioce – Žao mi je ako se bilo ko oseti povređenim, posećujući moj blog. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Bojim se da ovde nije reč o teorijskim pretpostavkama već o faktima života, proisteklim iz iskustava.
Bojim se i da ste izabrali najgore moguće primere za odbranu stavova koje zastupate. Kada je o zdravstvu reč, najkomercijalniji, „najprivatniji“ zdravstveni sistem u razvijenom svetu je američki. On je ujedno i najskuplji, i ima najnepovoljniji odnos troškova i rezultata. Ovo nije ideološki stav, ovo je dobro potkrepljeno i istraženo.
Kada je školstvo u pitanju, najbolji školski sistem u zapadnom svetu, jedan od najboljih uopšte, je finski. (Drago mi je da je to u Srbiji neko konačno prepoznao.) Radi se o državnoj školi koja počiva na dobro plaćenim i uvaženim profesorima i na rigoroznoj selekciji kadrova. Sve tzv. „vaučerske“ koncepcije su smešni pokušaji da se škole učine boljim. Žao mi je što tekst o finskoj školi koji sam imam „u glavi“, nisam stavio i na blog.
Zdravlje ljudi i budućnost dece koja se predodređuje školom, loš su ambijent za komercijalizaciju i to dovodi do nedopustive diskriminacije ljudi. Hvala na komentaru.
izvinite gospodine Katici u drugi cenjeni blogisti, mislila sam da je najbolje neke stvari rasvetliti licnim primerom, naravno da mi nije privatno da pricam o detaljima iz licnog zivota, ali nekada je i to potrebno …
sada se zaista i kompletno iskljucujem sa bloga. gospodine Katicu hvala Vam bili ste zaista domacin na nivou.
da podsetim cenjene blogiste na jedan tekst gospodina TIjanica
„Da se digne Karadjordje, mnogi se u Srbiji ne bi nanosili glave“ procitajte vrlo je korisno stivo.
Slabo ova nova demokratsko naprednjacka vlast ima postovanja prema nasim damama, slabo ima postovanja prema nasoj staroj gardi jer svi smo mi necija deca, a nasi roditelji i familije gledaju da budemo casni i dobri ljudi. Zato se cudim kako se u Srbiji sa koca i konopca skuplja neki polu svet evo vec 20 i vise godina, izdaju se za ono sto nisu, predaju nam maglu, hvataju se laznih vrednosti.
@gospodine Katicu,
Razumem teorijske pretpostavke o JP, ali se ne slazemo u svim aspektima. Vas primer se odnosi na velike infrastrukturne projekte koji privatnom sektoru nisu dovoljno atraktivni. Ja cu navesti primer zdravstva i skolstva koja su nasuprot infrastrukturi vrlo profitabilna, ali su socijalizovana usled ideoloskih razloga. Naime, iza toga (zvanicno) stoji zelja da je skolstvo i zdravstvo svima dostupno. Zasto onda ne i prehrana i stambeno zbrinjavanje i sijaset drugih ljudskih potreba?
Takodje, ono sto je bilo skupo nekada, kao na primer postavljanje telefonskih kablova, ili prenos poste, danas je jeftino. Pored JP danas imamo tu i privatne igrace koju cesce pruzaju bolju uslugu i to jeftinije da apsurd bude veci. Drzanje JATa kao JP je takodje vrlo upitno.
Da ne sirimo temu, bez obzira na istoriju ja bih danas ipak preispitao svrhu javnih preduzeca, koja nam i kakva trebaju i tako ih organizovao. Konkretan primer, ne postavljam pitanje da li nam treba univerzitet, ali postavljam pitanje da li svake godine ima smisla da upisujemo po 50 rezisera na budzet, a Srbija ima para da snimi 2 filma godisnje? Ili da upisujemo i jednako kotiramo studente i profesore istorije umetnosti i masinskog inzenjerstva na primer? Sta je drustveno korisnije pri ovom stepenu ekonomskog razvoja? Opet, da li da upisujemo i te masinske inzenjere ako nam na primer teska industrija nije prioritet u razvojnoj politici? Mislim na opsti disbalans izmedju kadrova koji se produkuju i potreba domace privrede. Nisam za to da stvari resavamo preko kolena, ali smatram da je potrebno da se malo izmaknemo i ponovo postavimo sebi par osnovnih pitanja. Na kraju krajeva, kada nas neko pita zasto i kako reformisemo javni sektor trebali bismo da imamo smislen odgovor.
@ Andrej ne samo da ste nadmeni, nego ste i drski. S obzirom na funkciju koju imate u vladi i s obzirom da stalno karikirate sve sto Vam ne odgovara, ne mislim da ste dorasli da polemisemo zajedno.
NIje Soskic kriv za Metals banku gospodine Andrej za to je odgovorna verovatno Vasa stranka, mada Vi menjate strane, prvo ste sluzili demokrate pa onda ste presli kod Naprednjaka, samo da bi Vam fotelja bila sigurna…
Mislim da je Soskic najmerodavniji da kaze sta je i gde je pogresio i zasto se desio problem za budzetom koji Vi niste u stanju da administrirate. Niste bili u stanju da sprovedete ni privatizaciju …
Razlog sto sam pomenula moju tetku je zato sto sam u Jat-u zbog nje neko ko dosta zna o firmi iznutra …poznajem dosta jatovaca …to je jedini razlog.
Sta je bio moj tata je i te kako vazno; Jedan diplomata nas rodjak za koga je moj otac dao preporuku da bio dobio posao u MIP-u jednom kaze mom tati koji je penzioner i covek preko 80 …A sta ste vi radili cika M. (mi smo znaci vrlo bliska rodbina) tata cuti i onda kaze „Moja sluzba je kontrolisala tu tvoju …moj mladji rodjak nije imao pojma da je tata dao preporuku da se primi u MIP …
Moj tata je takodje govorio, kada NE bude „sluzbe“ nece biti ni drzave ..i tako je i bilo. ovo gde Vi radite Andrej nije drzava neko joke …svi to znamo.
NIje Vam ni to dosta nego ste dosli da po rasejanju popisujete sta ko ima i kome sta mozete da uzmete ..to se vec godinama desava jer ja se secam kada je ministar Djelic dolazio u Njujork i kada je njegova prijateljica koja je sada ambasador u Tunisu ovde svom decku davala drzavne pare za neki film u TOrontu …
nemojte gospodine Andrej, i dalje nastavljate da karikirate ni ovo sa Jatom niste uradili kako valja …zato lepo kazem dosta ste bili u drzavnoj sluzbi vreme je da idete malo kod tih kapitalista koje ste Vi, Vlahovic, Djelic, Dinkic Labus itd proizveli po Srbiji …lepo radite u privatnom sektoru koji ste sami stvorili, ako nije dobar za Vas a sto bi bio dobar za gradjane Srbije ..vise od deset godina slabo se radi u drzavi …drzava pred bankrotom i za to Vam je kriv Soskic …nemojte.
Izgleda da ste se slabo skolovali u SAD kada cekate da procitate na blogu nesto iz makro ekonomije opet se ovde krade znanje …zalosno je to. Nase nove demokrate samo da nesto ukradu a ucinak slab. E moj Boze.
За Небојшу – уважавани није ми била намера да од Вас добијем извињење.Ја мислим и пишем на српском и моја асоцијације иду у том правцу. Ваш блог, увек кад имам времана радо пратим и могу Вам рећи причињава ми задовољство. Ја се Бама извињавам (не из куртоазије) због слутње да понекад иритирам друге. Не траба рећи нешто што није у складу са темом, али шта ће те судња реч у нама често пробије баријеру суздржаности.
Уствари, Хришћански је праштати!
Поздрав.
jednom gospodine Katicu treba napisati kako je propala moja stara firma Ineks Interexport i gde su otisli poslovi, ali to je tema za list Politika jednom kada bude bilo vremena …
Sto se tice rastakanja Ineksa najteze mi je palo sto su mnogi ljudi tamo podobijali otkaze a radili po 20 i vise godine; ne znam kako su prosli finansijski ali Pasalic koji je sada u Londonu kao i Vi verujem da je odlicno prosao.
Mnogi direktori iz Ineksa su se lepo oparili, mnogi su presli kod Karica ..
U vreme kada je B Milosevic iz diplomatije stigao u Ineks starije kolege su se diskretno salile da ce Bora crnicima u Africi prodavati cipele …nisu oni tada znali ko je Bora i sta ce se desiti kasnije …onda kada su shvatili bilo je kasno.
Mnogi Ineksovi poslovi u Rusiji kao i Ineks banka su presli kod Karica, ne znam zasto su to pristali; B MIlosevic secam ga se, cekao je jednom na prijem kod Sarenca, dir Ineksa. On i ja u istoj sobi ..on obukao neki tezak kaput, shvatila sam da „djetic“ ima malo i komplekse i zeli da oponasa predratne industrijalce jer tako je taj teski kaput izgledao …medju nama je vladala netrpeljivost, ja sam mu okrenula ledja jer sam se grozila tih ljudi; Inace S Milosevic je bio kum MZ ciji je sin bio moj skolski drug …moj drug sa studija je takodje bio i sin B Loncara, ali moj tata izlgeda BL nije cenio, bili su zajedno u diplomatskoj skoli …pa nije bio za to da se mi kolege za studija druzimo, ali je to diskretno govorio …
dodjem kuci i kazem majci koja je bila penzioner, videla sam danas BM bio je kod Sarenca …moja majka je stalno vrtela glavom i sa nepoverenjem gledala na moje zaposljavanje u Ineksu (to su trgovci, a mama i njeni preci rade i radili za drzavu …)
Svaki „Vaso“ (to je skraceno od Vasojevic) voli vlast i nje se ne odrice (rekla bi moja majka i ucutala, e sad neka lepa tema …) a ja se secam da je mama cesto citirala naseg (Gospodara) kralja Nikolu (mamini su sluzili Gospodara i posle kralja uvek drzavna sluzba, mama posle bila sluzbenik u Marsalatu i SIVi-u) „U Vasojevice covek ne moze ni ovcu da nadje a kamoli coveka“ tako je kralj NIkola govorio za njegove podanike na severu (ovo je i pogrdno, oni bi se strasno uvredili kada bi im to neko rekao, samo tako je govorio kralj i to javno pa onda smemo da citiramo).
@mp
Cilj svakog bloga je da svi pricaju ravnopravno pa i vi i ja. Voleo bih i molio bih da se uzdrzite od kvalifikacija i prelaska na licni teren. Ja ovaj blog posecujem ne bih li cuo drugacije misljenje o makroekonomskim pitanjima koja me interesuju. Vi se konstantno ubacujete u razgovor sa argumentacijom ‘moja tetka u JATu’ pa to po automatizmu vazi za ceo JAT, pa ‘moja rodbina u Sarajevu’ pa to takodje vazi za sve Sarajlije, pa ‘ja kupovala kafu, a kafa skupa’ i to naravno vazi za celu Ameriku i slicno. Takav pristup polemici je krajnje neozbiljan. Zar zaista mislite da nas ovde interesuje sta je radio vas cenjeni otac u zivotu, da li je slusao radio i kome je pozajmljivao novce, sta ste radili u Dubrovniku, o kafe kuvarici iz INEXa i to sto vas sin ima keca iz hemije? To nisu razgovori za blog o makroekonomskim temama.
Kada ste bili na nivou teme – i kada ste konkretno pitani da argumentujete podrsku guverneru Soskicu vi ste se pozvali na buduci intervju sa doticnim. Verujte mi da me ne interesuje sta ce odgovoriti. Moja direktna zamerka je da su nam se pod njegovom kontrolom dogodile Agrobanka i Metals banka. Rupa nivoa 2.5% GDPa. Svakom stanovniku Srbistana po 100 eura iz dzepa. On je na to vec odgovorio da su izvestaji koji su mu dostavljani ukazivali da je sve u redu i da zato nije reagovao. Ostavio covek koze da cuvaju kupus i koze mu svaki dan javljale da je sve OK? Zaista dostojno. Cak i da nije kriv snosi moralnu odgovornost i to ga automatski diskvalifikuje za titulu najguvernera.
Уважавана мп.
Сажаљевам Вас по питању ваше фамилије и историских неприлика које су вас задесиле, гледајмо у будућност.
Мој савет Вам је да дете поправи јединицу из хемије (узгред хемија је један од најтежих предмета) јел је хемија занимање друге половине 21-ог века.Моји пријатељи имају децу расуту по свету од Самсунга (раде као пројектанти чипова), преко Макс Планковог института до професора на Univerzitetu Sheffield. Млади људи рођени у пречнику од 500м у малом месту. Будућност позива којим ће се млад човек бавити су вероватно технолошке науке и занимања.
Поздрав.
tako je kako je opisao gospodin Katic sto se tice platnih razreda primenjuju ih najbolje i najvece svetske firme …jedino su bonusi diskreciono pravo sefova ali opet zavisi od sume koja se dobije i onda se deli.
Svuda su plate i doprinosi sada najveci trosak; svaka firma u ovom da kazemo velikom svetu kada nekog zaposljava ocekuje da od zaposlenog ima najmanje 2-3 puta vise koristi nego sto ce zaposlenog platiti ..mislim da je tako gospodine Katicu, makar je tako iz mog iskustva;
svaciji rad i ucinak je merljiv i onda se rade procene na kraju godine. Pod pritiskom krize je sada jos rigidnije a tu je i politika …skoro sam bila na jednom razgovoru gde je vlasnica firme imala mnogo manje obrazovanja i iskustva od mene …naravno da je tesko da nas dve uspostavimo poslovnu saradnju jer ona je gazdarica a ja nisam; ja cekam isto ako se ukaze neka tezga za stat biro ali kako nije izglasan budzet nema nista od moguceg posla …mozda sada
ali nije sigurno …
За Ивана Н. – Жао ми што сте тако прочитали мој коментар. Ни у примисли ми није било „то“ што сте „прочитали“, али се свеједно извињавам. Хвала на коментару.
За инг. Дејана – Хвала Вам на труду, али се питам да ли је то вредно Вашег времена. Савет који сте ми дали је апсолутно тачан, и већ дуже време размишљам шта ми је чинити, Хвала на коментару.
Za Andreja – Javna preduzeća su nastala kao potreba, a ne kao hir. Nastala su tamo gde privatnom kapitalu nije dovoljno profitabilno da ulaže, ili je povraćaj kapitala spor, ili je investicija previše riskantna, ili je potreban ogroman kapital. To čak nema veze ni sa karakterom društva ili privrednog sistema. Npr. niko ne trči da pravi beogradski metro, niko ne želi da uzme koncesiju i napravi novi put, niko ne nudi da dovede vodovod i kanalizaciju u delove Srbije gde toga nema, itd. Kada su pruge u pitanju, niko ne želi ne samo da privatno gradi pruge, već ni da kupi železnice.
Što se „bezveznih“ platnih razreda tiče, oni se primenjuju u svim razvijenim državama u javnom sektoru. Pretpostavljam da bi zapadne države, ogromnog iskustva, odustale od takvog sistema da su našle bolji. Uzgred, platni razredi, ili „pay grade“, funkcionišu na zapadu i u privatnom sektoru, i pokrivaju najveći broj radnih mesta. Jedini sistem za koji znam gde toga nije bilo, je samoupravni socijalizam. Hvala na komentaru.
@mp
Imam problem u komunikaciji sa vama, pa ne bih polemisao. Citam vase postove sve iscekujuci neki argumentovan stav, nesto zasnovano na struci na koju se cesto pozivate, ali ne nalazim. Pogledajte pitanje broj 3 koje ste dole poslali Politici? Da li je to uopste pitanje ili vas licni stav koji imate potrebu da javno iznesete?
Sto se tice USA, opet imate hrabrosti da vase iskustvo generalizujete na zemlju od 300 miliona ljudi. A zamislite blesavu ideju koju smo u kompaniji u kojoj sam radio sproveli u delo – skupilo se nas 12 u coffee club; kupili aparat za espresso; u krug kupujemo kvalitetnu kafu i sami je sebi pravimo. Ovo jeste digresija ali ne vidim da na primeru sendvica i kafe treba zakljucivati da Amerika i Srbija nisu isto. To i nije bila poruka koju sam hteo da posaljem, vec da ukazem da postoji i ta mogucnost – zatvoriti postojeca losa javna preduzeca i napraviti nova ispocetka. Bude i lakse i brze i jeftinije…
Svako dobro…
Za Andreja
Poštovani,
odlično se razumemo, ali najveći deo radno sposobnih zaposlen je u jp, državnim upravama, inspektoratima, direkcijama, te je „selo jače od svatova“ 🙂
Srdačan pozdrav!
Poštovana mp, veoma mi je žao ako ste moje misli tako protimačili ( o nižim bićima)?! Hajde da pojasnim neka stvari o većini ekonomista.U mojoj karijeri nisam sreo ni jednog ekonomistiu sa kojim sam radio koji nije u svojim stavovima imao jaku crti politike, ni jedan ekonomski princip ne da nisu poštaovali nego većina nije ni razumela. Kao mladi ljudi puni vere u svetlu budućnost maštali smo da svi budemo Tesle,Pre upisa na studije sretnam na ulici mog profesora filosofije i on me upita, „šta ćeš upisati“ odgovorih mu „elektrotehniku“. On pogleda u daljinu pa će onako tiho,“e moj Ivane, što se mučiš, što maštaš, gledaj bre gde idu deca komunista“. Ja se zbunih pa upitah:“ gde profesore“. Na prava ili ekonomiju, dete moje, to je ovde najbilje!
Još jednom se izvinjavam ekonomistima koji žive od ekonomije.
Moj profesor je u mom slučaju bio u pravu.
ps.
Najviše izvinjenja g. Katiću, on je sjajan analitičar, a vetovatno i ekonomista!
Imperija je zatvorila jednu staru firmu (Jugoslavija) i otvorila 6-7 novih, efikasnijih.
Svrha države je oduvek bila – kontrola ljudi, odnosno održavanje nekog poretka. I taj sistem opstaje i evoluira zahvaljujući činjenici da ljudi ne evoluiraju. Naprotiv, čini se da su sve gori i gluplji.
A da su ljudi drugačiji, možda bi živeli u slobodnim komunama, pa ne bi ni bilo potrebe za državom. Svi bi bili članovi „javnih preduzeća“. To bi podrazumevalo određenu hijerarhiju unutar zajednica, ali bi se ona svodila na odnose između i unutar porodica, bez politike.
Danas se sve svodi na borbu između klasa i na diferencijaciju između ekstremno bogatih i siromašnih. Privatno školstvo, zdravstvo, privatne policije…
Što da ne? Mogu da pretpostavim kakvu nam svetlu budućnost spremaju oni koji predvode tu igru. Dosada su bili prilično efikasni.
@Andrej, neke falinke javnih preduzeća solidno obrazlažete.Usuđujem se proširiti spisak tih problema. Pošto sam bio aktivni učesnik (na strani zaposlenih) u procesu privatizacije društvenih preduzaća iskustvo koje sam stekao jače je od svih zakonskih propisa.
U vreme većinom privatizovanih preduzeća direktor Agencija za prvatizaciju bio je Mirko Cnetković.
Razgovori koje smo vodili u vladi i agenciji nisu išli dobrim tokom.Vlada i agencija su htele da se što pre otarase društvenih predizaća, sa njma radnika i problema koji su proizilazili iz loše ekonomske situacije.Druga ,pregovaračka, strana je jasno nagoveštavala još teže dane, ostavljanje naroda na uluci, gubitak tržišta /pet puta je teže ponovo ga vratiti nego zadržati/,smanjivanje kupovne moći itd.
Jedan od ključnih problema bio je višak zaposlenih. Vlada je negde u dacembru 2002 godine donela uredbu o kategorisanju viška zaposlenih i posle korektnog sastvljnja tih listi trebalo je se osloboditi viška.Razume se to nije bio jedini problem, ali prvi i osnovni.Drugi korak je trbalo da bude poslovati po principu dobiti, izbaciti politiku iz firmi.
Strategija (koja je davala neku mogućnost spasavanja firmi) je pala u vodu.Kako? Jednostavno! Višak zaposlenih (koliko je znam nigde nije mogao da se sprovede) iz jenog prostog razloga, najače najgrlatije struje u preduzećima bile su rodbinske, klanovske,interesne, koje su preko rukovodstva podstrekivale grlate, pijane, (ne)radnike koji su smislili krilatici „svi ili niko“.epilog vidljiv dogovornost države je očita.
Nešto slično je i u javnim preduzećima.
Pozdrav.
@ Andrej, molim da procitate moj tekst o Jat-u i izjavi S. Malog, to je jedan od mojih komentara od juce;
Savetujem Vam kao mnogo puta do sada da NE poredite „Amere“ i Srbiju, ta dva pojma su kompletno neuporediva; Evo na primer u mojoj poslednjoj firmi gde sam radila NY Life, ne postoje kafe kuvarice nego postoji ugovor sa Aramarkom, to je ugostiteljska tzv catering firma. Oni drze kompletan restoran u podrumu zgrade na 26oj ulici ali vlasnik prostora je NY Life; KOnobari po ceo dan samo raznose sta ko naruci po spratovima, kada imate sastanak i imate budzet za hranu i pice, Vi zovnete dole i oni isporuce sta ste narucili i to se plati tj zaduzi se „cost acct“ koji svaka grupa ima, to je posao sekretarica, znaci pored sekretarskog posla sekretarice narucuju hranu i pice za sastanke i druge skupove kako sefovi odrede.
kafe se kupuju kod Starbuks-a koji je u prizemlju …jeste preduzece ne placa kafe kuvaricu ali kafe kod star bucks su od $2 po kafi pa navise …u malim firmama do 100 zaposlenih nema naravno kafe kuvarica ali dolazi kamionet koji prodaje hranu dva puta na dan, kada je vreme za dorucak i kada je vreme za rucak to je na primer po firmama na Long Island-u. Za sve vece potrebe placaju se catering firme; rucak iz kamioneta je od $5 pa na vise (evo moj suprug kad ide na posao nosi hranu od kuce) U samom gradu NJujorku, zaposleni kada krenu na posao spreme sta ce da jedu tog dana, ponesu i po koji paket caja i kafe da ne bi placali astronomske cene po kafeima i restoranima; Izdatak za rucak, ko nije poneo od kuce je u proseku od $10-$15 dnevno (da li je ovo uporedivo sa Srbijom) gospodine Andrej?
@ Ivan, izvinite uopste nisam razumela sta ste hteli da kazete; BIce da ima malo inzenjerske arogancije, tj ekonomisti su uvek niza bica u odnosu na inzenjere? ekonomija nije nauka …nije nauka; ekonomija je skup disciplina
ali matematika, statistika, modeliranje, i niz drugih disciplina su nauka; Amerikanci na ekonomiju gledaju kao na „arts“ potrebno je vise od nauke da bi se bio dobar ekonomista …
@javna preduzeca
Pratim diskusiju i ne vidim da iko postavlja osnovno pitanje – sta je svrha javnih preduzeca? Da li je za neke svrhe zaista potrebna drzava? Da li je istu srvhu moguce postici i na neki drugi nacin, a da je to efikasnije? Ispada da su javna preduzeca sama sebi svrha i da razmere ovog sektora dobijamo tako sto se poredimo sa drugim zemljama. A ove se opet porede medjusobno i po sistemu ‘ja tebi serdare, ti meni vojvodo’ imamo sektor ovakav kakav je.
Argumenti ‘nisu u javnom sektoru plate velike, vec su u privatnom male’ su mi posebno interesantni. Kao Krkobabicevo ‘nemamo visak zaposlenih, imamo manjak posla’, ili vec ono cuveno ‘nisi ti sine debeo, ti si samo nizak za svoju tezinu’.
Platni razredi su totalno promasen koncept. Prica o ‘kafe kuvaricama’ u agencijama i ministarstvima me odusevljava. Zar je moguce da u 2013.oj godini imamo ljude koji ne umeju sami sebi da skuvaju kafu vec se zaposljavaju kafe kuvarice pa se jos raspravlja o njihovim platama? Cim uvedete platne razrede vi eliminisete korelaciju izmedju zalaganja, znanja i truda zaposlenog i njegove/njene plate. Time ubijate motivaciju sposobnih i terate ih iz javnog sektora, a postajete leglo lezilebovica koji zive po sistemu da ne mogu biti toliko malo placeni koliko malo mogu da rade. Nesto slicno sto vec imamo i na sta kukamo.
Jos jedno pitanje je da li je lakse reformisati postojeci truo sistem ili ga praviti ispocetka? Ako za nesto cenim Amere, to je sto su shvatili da je lakse jednu kompaniju zatvoriti i napraviti novu nego u postojecoj promeniti kulturu rada i poslovanja.
Ne bih o pojedinacnim kompanijama sada, malo je bez veze trpati u isti kos MTS i skolstvo, EPS i zdravstvo, univerzitete i geodetski zavod. Price o korporatizaciji i profesionalizaciji ne piju vodu dok god nemate politiku, odnosno jasnu strategiju i ideju sta vam je pravac razvoja i kakav vam javni sektor u stvari treba.
O ekonomiji kao nauci.
Razvojem teoretskih grana nauke, ekonomija je zdušno prihvatila idaje teoretskih fizičara (pozitivista), da sve može biti unapred određeno (velika zabluda). Tako su 70-ih godina mladi ekonomisti naročito sa zapada ušli u posao statističkog određivanja cena robe npr, pamika. Prikupili ogaoman brpoj podataka godišnjeg kretanja cene ubacili u računar i dobili neki grafik.E sada, zaključuju oni imamo funkciju promene pa možemo da odresimo buduću ceni makar za par godina. ameđutim ideja pada u vodu.Zašto? Jednostavno ima toliko uslova koji remete normalan tok funkcije (života) da cene nezavicno od vremena menjaju se nepredvidivo, skokovito.Šta je poenta priče dragi moji ekonomisti? Sve Nobelove nagrade za ekonomiju su dodeljene za ekonomske teorije koje namaju nikakvu empirijsku primenu.Ustvari bolje rečeno, ako se primene primeniocu mogu većinom da naškode.
Šta hoću da kažem pojem zvani ekonomija je MIT.
Pozdrav.
Za Nebojšu,
Pišete:/Sve to je, bojim se, samo uvertira (otvaranje, početak, uvod¸*), za aplauze koji treba da uslede kada se budu prodavali Telekom, EPS, vodovodi sl.kada Srbija bude oslobođena tog „zla“/.
Smisao ovog navoda je najbliži odrednici da sam deo organizavane grupe koja preko medija i portala orkestrirano vrši propagandu smišljenog umanjivanja vrednosti gore navedenog državnog blaga i da ću biti počastvovan aplauzima za prljav posao.
* dodao Ivan N.
Pozdrav.
(poslala sam danas u list Politika)
Postovana Politiko,
Vise meseci unazad pratim rasprave o sadasnjoj monetarnoj politici u Srbiji, kao i u poslednjih 20 godina tj u periodu sunovrata ekonomije u Srbiji.
Ima niz rasprava na ovu temu medju ekonomistima i uopste u siroj javnosti. Dosta komentara se cuje na temu kakva se politika vodi, da li je postavljanje Tabakovic u NBS-u imalo ikakavog smisla ili je fotelja guvernera na zalost samo politicki plen koji se rasporedjuje, ima tu vise misljenja.
Molila bih Politiku da se obrati prethodnom guverneru Soskicu i zamoli za jedan kraci intervju, ako je on spreman da to ucini.
Mislim da bi taj intervju sa pazljivo spremljenim pitanjima pomogao da se u javnosti razrese razne misterije ali i optuzbe na racun gospodina Soskica.
Ja bih sama pisala g. Soskicu ali ne poznajem licno coveka, a smatram da on moze da svojim razloznim izlaganjem znacajno doprinese razumevanju puteva i stranputica srpske monetarne politike u poslednjih 20 godina.
Jedan deo komentara u vezi monetarne politike se moze procitati u komentarima na prikazu N Katica
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comments
Pitanja koja se postavljaju u javnosti su:
1. Kako je losa monetarna politika u vreme sankcija pomogla bogacenje ljudi bliskih rezimu S Milosevica? (uglavnom preko primarne emisije, kursnih razlika, visoke inflacije) vrednost se prelivala od stanovnistva prema jednom malom broju ljudi. Javnost treba da razume te mehanizme, da ne bi neki i dalje mislili kako je Milosevic radio sve u interesu zemlje i naroda, a za sve su krivi „zle velike sile“ …ovo naivno uverenje i dalje postoji medju obicnim narodom.
2. Zasto se drzava Srbija odlucila da sprovodi restriktivnu monetarnu politiku kada je dosla promena na vlasti 2000e? Ta politika je bila pogresna sto pokazuju i rezultati do danas. Jeste bilo je vazno ostvariti monetarnu stabilnost i ograniciti inflaciju, ali
je ravoj, obnova privrede i radna mesta tada morao biti prioritet da se ne bi desilo ovo sto imamo danas. Mala privredna aktivnost, visoka nezaposlenost, neplacanja, mizerne zarade i slicno.
Mnogi od nas mislimo da su u NBS dosli potpuno za monetarnu ekonomiju nestrucni ljudi (Dinkic i Jelasic) Oni jesu ekonomisti ali nisu imali nikakvo iskustvo u vodjenju monetarne politike. Stoga njihova postavljenja na funkcije u NBS-u nisu imale mnogo smisla (moj licni stav)
3. Dinkic je sa B Djelicem radio na zatvaranju cetiri vodece banke koje su imale niz plasmana u svetu, i koje su podrzavale veliki deo ekonomske aktivnosti u zemlji. Te banke zbog svoje velicine i obima plasmana ni do danas nisu zatvorene. Kao ekonomista sam bila potpuno protiv zatvaranja ovih banaka, reorganizacija je imala mnogo vise smisla. Verujem da su banke zatvorene kako bi se zataskali tokovi novca iz devedesetih. Odgovornost za urusavanje bankarskog sistema snose Labus, Dinkic i Djelic, javnost mora da to zna. To je na zalost akt protiv drzave, ili sto bi neko jednostavnije rekao izdaja.
4. U periodu 2001-2012 NBS i dalje vodi restriktivnu monetarnu politiku, stope obaveznih rezervi su previsoke, kamate za privredu i stanovnistvo nepodnosljive, u prometu je nedovoljna kolicina dinara. Zasto? Jedan od odgovora je sto su to zahtevi medjunarodnih kreditora Srbije. Moze li Soskic nesto o tome?
5. Smena gospodina Soskica po meni prosle godine bila je nelegalan cin. Prosto je neverovatno kako politicari u Srbiji misle da kada dodju na vlast mogu da rade sta god ima padne na pamet ..ne postuju zakone. Soskic je smenjen bez pravog obrazlozenja a na njegovo mesto dovedena Tabakovic sto je ravno groteski. Da li NIkolic i Vucic koji fotelju NBS dozivljavaju kao politicki plen, a to NE sme biti, jer je to protiv kljucnih interesa zemlje, da li ova dvojica imaju predstavu sta to znaci? Mene strasno cudi da ekonomisti koji su u zemlji nisu protestovali protiv ovakvog politickog nasilja u monetarnoj ekonomiji.
6. Da mogu pitala bih gospodina Soskica da obrazlozi za javnnost gde su mu bila najveca ogranicenja u obavljanju posla, sta je po svom vidjenju radio dobro, a gde je gresio. Da moze sa ove vremenske distance da nesto ucini, sta bi ucinio bolje a sto nije dok je bio na funkciji.
Nadam se da ce Politika moci da nam izadje u susret i obavi razgovor sa gospodinom Soskicem.
MP
За господина Катића – Још увек могу брже да прекуцам, него да пустим да се изврши конверзија аудио записа у текст, а потом да вршим преправке.
С обзиром да неки учесници дискусије на Вашем блогу немају свест о целини Ваших предлога, осетио сам потребу да одговорим, али Вашим цитатом. Бојим се да већина реагује на основу једног текста, односно све посматра ван контекста Ваших осталих чланака и наступа у медијима.
Хвала Вама на коментару.
П.С.
Извињавам се што дајем савет, ипак је разлика у годинама релативно велика – али, чини ми се, да некада упадате у непотребне дискусије с Вашим гостима на блогу. Вероватно сте приметили да неки од њих по сваку цену желе да изађу као „победници“ у надгорњавању – па потежу све што иде у прилог њихових ставова (дојаве, рекла-казала итд). Тако непотребно губите енергију, а и сумњам да би поменути гости користили такву реторику да се нађу с Вама tête à tête.
Za ing. Dejana – Zaboravio sam da Vas upitam, da li je moguće da sve ovo prekucavate, ili imate neki alat za koji ne znam da postoji? Hvala na trudu i komentaru.
„Против сам продаје ,Телекома‘ из неколико разлога. Прво, Србија је продала ,Мобтел‘ (,Моби63‘) и НИС за лепе, пристојне паре, и није инвестирала ништа. Сигуран сам да кад би Србија сутра продала ,Телеком‘, те паре би трошила исто као што је потрошила све паре до сада. Дакле то је један, али не и најважнији разлог.
,Телеком‘ је једина високотехнолошка компанија коју заправо Србија има, и ова компанија остварује добит која није мала. По логици своје делатности она је софтверски орјентисана и ,троши‘ софтверске услуге, а које је Србија прогласила за свој приоритет. Сада постоји шизофрена ситуација, с једне стране говорите како желите да подржите софтверски развој који је велика шанса и стратешко опредељење Србије, а истовремено компанију која ће наручивати те послове на домаћем тржишту желите да продате странцима. Ако продате ,Телеком‘ странцима, видећете како ће се тржиште катализовати са три страна учесника (у мобилној телефонији).
Либерали пружају аргумент да ће продаја побољшати услуге мобилне телефоније и да ће њихове цене пасти, али га никада нису цифарски образложили. (…) Цене ће ,пасти‘ као што су ,пале‘ цене цемента (после приватизације цементара) и свих осталих производа (из домаћих фирми) где су дошли странци. (…)
Кина има веома ефикасна државна предузећа и из њих је ,очистила‘ више од 50 милиона (вишка) запослених. Немам дилеме да од нешто више од девет хиљада запослених у ,Телекому‘ сигурно има која хиљада вишка и то треба ,чистити‘, али велико је питање да ли је сада тренутак за то. Поента је у томе да оног тренутка када кажемо да државна предузећа треба приватизовати зато што их држава злоупотребљава, ми пристајемо на злоупотребу државе и тиме дајемо право држави да буде таква. Кажемо, ви сте такви какви јесте и одговор на то је да ћемо све дати странцима.
,Телеком‘ је толико јачи од своја друга два конкурента (,Теленор‘ и ,VIP mobile‘) и из разлога што поседује фиксну телефонију. Један од конкурената ,Телекома‘ (,VIP mobile‘) је у дубоким губицима годинама, а власници га још увек не продају.“
(Небојша Катић, финансијски консултант из Лондона, емисија „Око“ РТС-а од 10. јула 2013. године)
О јавном и „јавном“ сектору
Најпре се извињавам на дужини поруке.
Редослед корака требало је да буде друкчији: 1) попис ресурса (да се утврди којим људским ресурсима држава располаже), 2) темељна анализа, 3) прављење реалног и систематичног плана (потребан број запослених у јавном сектору, јавним предузећима, увођење платних разреда итд.) и 4) одабир квалитетних службеника који ће план да спроведу.
Најопасније је ако се из неке институције (уз припадајућу отпремнину) отпусти нпр. искусни администратор рачунарске мреже, а задржи непотребни шалтерски службеник и потом ангажује фирма која ће да одржава поменуту мрежу. Или, ако се из полиције отпусте два потребна полицајца (позорника), а задржи непотребни (и преплаћени) аналитичар са високом стручном спремом.
Хоћу да кажем како држава треба да приступи проблему систематично. Да се (уз толеранције) пропише – у републичкој администрацији треба да буде толико радника запослених у министарствима, агенцијама, Пореској управи, царини итд; у војсци треба да буде толико војника и генерала; у граду Зрењанину треба да има толико судија, службеника, учитеља, лекара, медицинских сестара, полицајаца итд.
Пошто г. Лазар Крстић у јавни сектор убраја јавна предузећа и предузећа са државним власништвом, ево шта може да се деси. „Телеком“ има 9.061 запослених (просек за 2012. без зависних предузећа); држава у 2014. одлучује да запосли 500 партијских кадрова у републичкој администрацији и приватизује „Телеком“. Епилог је да г. Крстић може да каже како је број запослених у „јавном сектору“ смањен за око 8.500.
Када се нека нација држи у незнању и немаштини, и ако је потпуно слуђена медијским садржајима, врло лако може да „склизне“ и да се погрешно определи. А на крају ће зли језици славодобитно да поруче – ето, сами сте изабрали своју несрећу.
Za Ivana N. – Vi mi pišete: „Pripisvati meni (malom čaveku) koji kroz vaš blog gleda u svet i želi da razmeni i uporedi misli ideje sa ljdima koji više i bolje znaju od mene je neumesno. Možda ste Vi u pravu jer ponovo ponavljam Vi ste na izoru informacija, ali meni pripisati snagu rušenja cene EPS-a TELEKOM-a je smešno“.
Molim Vas, pojasnite mi gde ste to našli u mom komentaru, i gde sam Vam to pripisao? Hvala na komentaru.
@Svim protivnicima javne potrošnje
Nažalost, moram da se ponovim.
1. Plate u javnom sektoru nisu visoke, nego su plate u privatnom sektoru besmisleno male.
2. Nema mnogo zaposlenih u javnom sektoru, nego ima malo zaposlenih u privatnom sektoru.
3. Da li ima viška zaposlenih u javnom sektoru, to nije sporno, ali se to rešava tako što se tačno popišu obaveze svakog pojedinačnog dela javnog sektora i dimenzioniše broj zaposlenih za navedeni obim poslova. Višak se otpusti, a na nekim mestima se neko i dodanto zaposli.
4. Krivac nije među nama zaposlenima, nego među onima koji treba da kreiraju privredni ambijent i celokupno društvo. Kada u pogrešnom smeru gledate, sigurno nećete videti ono što je važno. Umesto da povećavaju zarade u privatnom sektoru jer to tržište rada sa postojećim disbalansima između ponude i tražnje teorijski ne može de reši, oni su našli da smanjuju plate koje nisu visoke ni dovolje, nego samo veće.
5. I ta priča da će nam 2015. biti bolje. Na bazi čege? Zašto će nam biti bolje? Zato što smo smanjili nekom platu i povećali PDV, pa ćemo tim merama dodatno da produbimo problem na prihodnoj strani javnih finansija. Potpuna besmislica. Može samo da se konstatuje da je glupost jedina bezgranična veličina.
@Vladimir Dž
1. „Teško ga pratite jer je vaš rečnik rečnik klasične ekonomije, koji je, onako uzgred, i doveo svet tu gde jeste sada.“
Šta ćete, idiotizam profesije prisutan je i kod mene. Prvo, šta je za Vas klasična ekonomija? Ukoliko je to ono što se manje više svuda sprovodi od polovine sedamdesetih do danas, onda ok. Ali se svet kretao i po drugim modelima od velike depresije do polovine sedamdesetih, tj. osamdesetih godina. Za mene je ekonomija jedino tada imala smisao i opravdavala svoju svrhu kao nauka.
2. „E vidite, tu je suštinska razlika između onog što ispiraju mozak studentima ekonomije da je to normalno i nas antiglobalista. Po nama je to kriminal, zapravo najveće zlo ovog sveta, i klasične ekonomije koja smatra da ako je kamata malo veća da je to onda samo puko zelenašenje.“
Nema ničeg pogrešnijeg nego jednu dogmu i fundamentalizam, menjati drugom dogmom i fundamentalizmom. Verujet mi, ja sam sigurno veći antiglobalista od Vas i Zagrebačkog ali ne mogu sebi da dozvolim da budem površan i neprecizan. Razlike u kamata nisu male nego se mere sa nekoliko stotina procenata. Problem je kod Srba ili Balkanaca ili površnih ljudi što samo posmatraju apsoluntne vrednosti, a zanemaruju relativne.
3. „Ne postoji nikakva matematička, ekonomska, resursna, energetska, ljudska,…mogućnost da stepen rasta materijalnog sveta nadmaši zacrtane kamate. Zato i postoje nacionalni dugovi.“
Ovo je potpuna besmislica. Ako biznis ne može da donese do 5% godišnje kamate u domaćoj valuti, onda i ne treba da postoji. Ako su na nivou sveta, ekonomije postajale prezadužene a imale ovakve kamate, onda je to posledica sadejstava loše spoljnotrgovinske politike, agrarne politike, fiskalne, politike raspodele i drugih delova ukupne ekonomske politike. Koje su bile loše zbog nesposobnih i nestručnih ili prodanih domaćih elita. I novac, kao i svaki drugi resurs ima svoja ograničenja i ne vidim nikakav razlog zašto bi on bio besplatan van dela koji to jeste kroz primarnu emisiju. Pored toga, ne vidim ni jedan razlog zašto bi mi bilo mnogo bolje ukoliko bi me neko domaći pljačkao i upropaštavao umesto Vašeg omrženog protivnika globalizacije. A da li bi me uprošaštavao ukoliko bi se nekom onako lagano otpisivali domaći dugovi? Bi i te kako. Ubrzo bi to postao osnovni model poslovanja. Takođe, ne vidim nikakvu moralnu dimenziju u tome da se nekome na poklon daje nešto što bi on posle kamatio i od toga zarađivao. Samostalno ili preko banaka koje postoje i po modelu pokojnog gospodina Nenadovića.
Za Sladimira
Poštovani,
mislim da su moje konstatacije prilično pogrešno protumačene.
Kad kažete da branite g. Katića, stiče se utisak da je g. Katić napadnut. Ja sam već rekao, a ponoviću, da g. Katića izuzetno cenim, pogotovu jer je u javnosti primetna deflacija takvih slobodoumnih strelaca koji, realno, mogu svojim iskustvom i znanjem ponuditi idejna rešenja za saniranje prilično haotične situacije u ekonomiji.
U određenim situacijama privatizacija nikako nije opravdana, naročito kada se privatizuje „roba“ sa velikim tržišnim učešćem a malom stopom rasta tržišta, tzv cash cow. Poslovi u pat poziciji, npr. industrija čelika je nešto drugo… Sladimire cenim vaš diplomatski duh.
S poštovanjem,
Svetozar
Svetozare,Ivane
Ne bih da ispadne da branim g.Katića,ili javni sektor,i sam sam kritičar funkcionisanja istog (dana radnog staža na budžetu nemam),ali koliko se sećam g.Katić je naglasio da je svestan, da taj deo našeg društva,vapi za promenama,kao i to da da se protivi prodaji istog,jer tek tada, nikome od nas neće biti bolje.
„За Сладимира – О проблемима јавних предузећа сам писао одавно нпр. https://nkatic.wordpress.com/2005/09/28/varljivi-aksiomi-tranzicije-politika/, https://nkatic.wordpress.com/2008/04/08/treba-li-privatizovati-drzavne-monopole/, https://nkatic.wordpress.com/2009/01/27/alajbegova-preduzeca/. Да је ситуација са јавним предузећима скандалозна, није спорно. Спорно је што кампања која се води има за циљ продају тих предузећа, а не њихову професионализацију. Тај трик, та манипулација, даје изванредне резултате.“
Možda je izraz „pujdanje“prejak,ali,mislim da je g.Katić generalno prilično tolerantan domaćin.
Sa zaključkom,da su sada najveći kritičari javnog sektora,upravo oni koji su celog života na budžetu(PPV, prvi kao i mnogi profesori,,analitičari… itd)se takođe moram složiti.
Nadajmo se da priča o neefikasnom javnom sektoru,ipak nije uvod u njegovu privatizaciju,već plod neznanja,i umišljenosti Prvog i PPV.
Srdačan pozdrav
Za g. Katića
Zaboravih da dodam da sam u javnom sektoru proveo godinu dana sa naknadom od 14000 rsd, sa fakultetom, i ono što je još ironičnije osećam se sjajno i zadovoljan životom, Bože zdravlja da me niko ne sažaljeva.
Za Иван Н.
Sit gladnom ne veruje, još jedna sjajna izreka ovog zaista sjajnog naroda. Toliko je tema…
Sjajni su.
Pada mi na pamet onaj film Devil’s Advocate.
Za MP
Nadam se da ste me razumeli. I narodni muzeji se na neki način finansiraju iz endowment-a, kroz legate npr, no hteo sam reći da NM Zrenjanin i Guggenheim NY, svakako nemaju istobrojnu publiku, te je aksiom kad kažem da je 17 kustosa U NM Zrenjanin previše. Možda nije dobar primer jer je kultura, ipak, u pitanju.
Za Иван Н.
Dragi gospodine,
pre svega hvala na reagovanju.
I mena je začudila upotreba termina „pujdanje“, možda zbog toga što je g. Katić dvostruko stariji od mene i ničim izazvan da ga upotrebi. No, uz dužno poštovanje prema onome što je g. Katić postigao zahvaljujući svom intelektu, neću ništa zameriti.
Kako god, ja i dalje nemam sažaljenja prema javnom sektoru i slažem se da je to rak rana ovog društva. Kako bih ja, koji nezaposlen, mlad, bez zdravstvenog osiguranja, fakultetski obrazovan mogao da sažaljevam nekoga ko do 11h popije 3 kafe, ne zna na kom kontu se vodi prethodni PDV po opštoj stopi, niti da li je mobilni telefon osnovno sredstvo ili sitan inventar, zato što će mu se umanjiti plata od 65000 RSD za 639,99?
Prijatno želim,
Svetozar
Evo još jednom potvrde koliko je naslov „U velikoj žurbi na putu za nigde“ pogađa suštinu:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=10&dd=21&nav_id=767918
Nisam psiholog, ali mi sve izgleda da iza ovoga slijedi depresivna faza.
Gospodine Katiću primećujem da više nije u pitanju slučajnost već sistematičnost.
Pripisvati meni (malom čaveku) koji kroz vaš blog gleda u svet i želi da razmeni i uporedi misli ideje sa ljdima koji više i bolje znaju od mene je neumesno. Možda ste Vi u pravu jer ponovo ponavljam Vi ste na izoru informacija, ali meni pripisati snagu rušenja cene EPS-a TELEKOM-a je smešno.Ja koji sam 25 godina proveo u proizvodnji kao inženjer industrijske elektronike koji lično održavao velike energetske sisteme najpoznatijih svetskih proizvođača i koji je uspeo da pronikne u sve oblasti funkcionisanja velikih privrednih sistema i koji je svojim očima gledao kako se ruši jedan( kakav takav) privredni sistem uz najveću odgovornost neodgovornih ljudi mahom iz javnih delatnosti.Naibolji inženjeri moje generacije iz Lole, Pupina, Ei su 90-ih otišli odavde i našli sbi uhljebljenje mahom na Zapadu, dok mi naivni doživesmo sunovrat.Epilog gospodine Katiću je totalno razbijanje tehnokratskog sloja koji su držali tešku industriju u kakvom takvom stanju i pod snkcijama sve do neodgovorne i nestručne privatizacije.
Posledica toga je totalno zaustavljnje privrednog kretana, najbolji inženjeri (koje zapad tako zdušno prima) čame na birou.Jalovo školovani, životno promešeni, dstruktivni.
Gospodine Katiću Srbija je iz srednje razvijenje zamlje vraćena na ralo,budak i motiku.
Ja koji toliko volim svoju zemlj i koji od nje nikada nista, baš ništa nisam dobio osmi pošteno zarađene plate, a mnogo sam joj dao i ne žalim, ali da sam ja neka zaverenička orkestrirana grupa iipk je (koko Vi rekoste nepodnošljivo)
Pozdrav
Za Ivana N. i Svetozara – Iako je „pujdanje“ teška reč i nije standardni izraz u mom vokabularu, upotrebio sam je namerno. Količina otrova, žuči i agresije koja se izliva na javni sektor poslednjih dana je strašna. Pri tome, najžešći su oni koji su ceo život proveli na grbači budžeta, od plata pa do stanova koje su dobili. Meni, koji nikada nisam radio u javnom sektoru, niti imam bilo kakvih direktnih ili indirektnih interesa da branim javni sektor, to je nepodnošljivo.
Ceo javni sektor se podsvesno sada identifikuje sa lenjim službenikom koji ništa ne radi, koji je osion prema strankama i koji između bureka i kafi, uglavnom čita novine.
Sve to je, bojim se, samo uvertira za aplauze koji treba da uslede kada se budu prodavali Telekom, EPS, vodovod i sl, dakle, kada Srbija bude oslobođena tog „zla“.
No, vreme je uvek najbolji sudija. Hvala na komentaru.
Osnovna politička podela majmuna, je oduvek bila – na muškarce i žene.
Da bi se što više mrzeli.
A kriva Drina može da se ispravi detonacijom 100 megatona na 50 km visine, negde iznad Zvornika. Pre toga bi trebalo evakuisati sve one, koji žele da odu odavde.
Ima dosta sličnosti između Bosne, Srbije, itd.
Možda smo previše blizu?
Mislim da smo g. Katica zasipali sa mnogo komentara u poslednjim danima, negde preko 100 za samo nekoliko dana i da je vec poceo da gubi strpljenje. Mislim da ovaj njegov prikaz nije dizajniran za ovoliki obim komentara, a neki tu ubrajam i sebe to zloupotrebljavamo, pisuci sve i svasta …sto nisu teme nepsoredno vezane za tekst koji je Katic postavio;
Mislim da treba da ogranici duzinu komentara na primer 1000 karaktera, a mi koji unosimo zabunu ovde treba da se povucemo sa nasim temama koje nisu vezane za tekst g. Katica. U stvari s obzirom sta smo sve pisali, g. Katic je veoma dobar domacin i na tome se zahvlajujem.
Sto se tice odnosa javni i privatni sektor evo kako to meni izgleda: Nas privatni sektor nije niti ozbiljan niti ima potrebnu snagu, nema temelje. nasi poslovni ljudi su neki novopeceni bogatasi, ima svkojakog sveta ..znaci nas privatni sektor slabo uliva poverenje, e sad stranci i strane firme su nesto drugo, ovo govorim samo o domacim privatnim firmama. LJudi se bore da izbegnu da idu da rade kod privatnika jer su uslovi veoma teski i mnogi odlaze u drzavni sektor jer tu je sigurnije …ja to potpuno razumem. Ovo je jedan dug prelazni period; meni Srbija lici na Francusku u vreme Victora Igoa, kao na primer Les Miserables –to je danas Srbija;
Znaci javni sektor je veliki jer domaci privatni je nepouzdan i slab, kako li je kod Knezevica u firmi bas me zanima ..pre neki dan neko rece da mu sin radi u Delta citiju ..(ne znam gde je to) u Beogradu i da ima platu 25 hiljada i nema beneficija …to nije posao i Delta nije nikakav poslodavac ali s obzirom da je Delta Miskoviceva tvorevina onda se ne cudim. Ja Miskovica ne bih sudila uopste …zna se kako se to resava u ozbiljnim zemljama.
Mislim da je katic u pravu kada kritikuje one koji zele da oporezuju 65 hiljada plate u javnom sektoru a ne oporezuju 300 hiljada u nekoj banci; Mislim isto kao g. Katic; Mozda nije lepo napisao ali zato smo i mi pomalo krivi.
Za Svetozara; gspodine, drago mi je što ste odgovorili na Nebojšinu kritiku vama , jer smatram da njemu (za mene je Nabijša atoritet) ne priliči primena imenice -pujdanje-. Sve do pojave Vašeg odgovora sam razmišljao sta ga navede da je upotrebi.
I dalje držim (bez ljutnje molim) da je “ javni sektor“ rak rana ovog sistema jean od ključnih faktora destruktivnoj ponašanje mnogih slojeva društva.
Srdačan pozdrav.
P.S.
Ne kuka narod sto je malo, nego što nije pravo!
Narodna izreka.
@ Katic, ne znam da li ovde na vasem blogu komentarise S Mali, ali mislim da da …
jutros slusam njegovu izjavu da ce Air Srbija indirektno zaposljavati oko 20 hiljada ljudi …to su veeelike tvdnje a nas narod sklon da veruje. Mislim da je preambiciozno …znam da nije vasa tema g. katicu ali za vasu informaciju.
Meni je pok tetka VVJ ceo zivot provela u jatu, to je bila kao druga porodica, i sama sam se cudila koliko je radila i kako je to mogla da izdrzi …ali sve ima svoju cenu i od dugog letanja strada zdravlje i skrati se zemaljski zivot.
Zbog nje sam pratila vrlo usko sta se dogadja sa jatom, pisala razna pisma itd …u leto 2010e napisala sam otvoreno pismo BT, objavili u jatovom informatoru, a ja poslala u ds to pismo …nije proslo ni dva meseca na tu e- adresu iz Srbije stigao neki mocan virus koji nije mogao da mnogo osteti moj komjuter kod kuce ali je zato ostetio mnoge kompjutere kod ljudi koji si imali moju adresu jer su svi dobili virus …da je stigao virus iz Srbije detektovali tehnicari kod WSJ jer neki novinari su bili u mom adresaru …oni su mi javili …
Sta hocu da kazem, sada sam skoro objasnjavala jatovcima koji su se bunili sto dolazi Etihad …ili ce biti bankrot ili cete ovo da prihvatite …tako se meni cini kao spoljnom posmatracu; Jat ne moze da ostane samostalan bez nove flote a drzava pred bankrotom ne moze da to podrzi. Jat je po meni jos jedna kolateralna steta dugogodisnjih kradja i loseg ponasanja drzave; Takodje mnogo sam se rastuzila kada sam shvatila koliko ima zavisti i neslaganja medju jatovcima …a piloti ..koje veoma cenim na „tango sest“ prikazu kad pocnu da komentarisu i da lete psovke (citao moj suprug) ..prosto nisam znala sta da mislim. Znaci nasa javna preduzeca nisu u dobrom stanju, nisu dobro organizovana a kultura unutar preduzeca nije dobra; Bilo je mnogo mnogo bolje osamdesetih u jatu tj u to neko da kazemo „zlatno vreme“ jat-a
Juce mi kazu ovde kako jatovci komentarisu sa putnicima u vezi dolaska Etihada, pa i to je neprofesionalno. Cude se ovi nasi zemljaci
. U proteklih par godina napisala sam na desetine komentara u Politici, a to je trebao da radi jatov servis za reklamacije ili kako zovu ovde customer service …e moji jatovci pa ne mogu ja da iz postovanja prema jatu odgovaram na zalbe po internetu morate vi, a oni slabo to. Nadam se da ce sada Hogan i D KOndic (poreklom zap Bosna) da uvedu malo reda; Ne verujem da ce jat imati 700 miliona dolara prihoda kako tvrdi Mali, ali neka bude na nivou od 2011 sledece godine bice dobro ..a posle da se vidi.
Jedino ne razumem zasto vlada izlazi sa tako optimistickim prognozama umesto da budu oprezni.
Cinizam je vrlo česta pojava u celom svetu. Kao i to da se mnogi izdaju za ono što nisu. Na tu realnost se treba navići. A na celom Balkanu, mnogo češća pojava je bezgranična bahatost. Ima mnogo klovnova i nikada nije dosadno.
Tu ne pomažu ni dobre ocene u školi. Profesori su nedostupni i pogubljeni zato što je cela zemlja pogubljena. Ja nemam razloga da mrzim javni sektor. Ali bih mogao da mrzim državu koja vrši eksperimente na glodarima i ostalim životinjama.
@ Svetozar; ovo Guggenheim NJujork, mislim da se oni finansiraju velikim delom iz privatnih donacija, koliko znam ovde u NY vecina muzeja i galerija je nastala iz endowment fondova privatnih davalaca;
@ Katic evo gospodine Katicu, ovde u SAD maplacuju onima koji su odgovorni za finansijski kolaps 2008e, ali mi strpljivo cekamo jer odgovorni moraju u zatvor;
Jos smo svi u toj dubokoj krizi od 2008e …negde sam takodje procitala (mala digresija) da je neki nas zemljak ovde imao neke neprimerene izjave prema nasem polu i sada ga tuze. Ovo se cesto dogadja nasim ljudima, tako je isto i Panic bio na sudu zbog udvaranja, raznih dobacivanja i slicnih „rabota“ …
M Panic nije ovde covek od ugleda u krugovima koji nesto odlucuju izmedju ostalog i zbog toga …inace Panicu je zabranjeno da bude „officer“ u bilo kom javnom preduzecu itd …jer je obmanjivao akcionare.
Ponasanje koje je u Srbiji normalno, zaposljavanje preko kreveta, napredovanje preko ljubavi itd …ovde uvek slabijem polu ostavlja mogucnost
da tuzi drugu stranu i velike sanse da spor dobije. Jedini za kojeg znam da jos nije platio a trebalo je da debelo plati, je Blumberg. On stlano na racun zena ima ruzne opaske …jedna je bila na njegovom odboru u firmi ciji je vlasnik „koliko danas imamo trudnih „biches“ (Boze dragi) ovo je provereno; Ne vole kada su im zaposlene koleginice u drugom stanju ili idu na bolovanje jer to je trosak i nema profita …zene su tuzile vise puta i Blumberg se stalno izvlaci, uopste NE znam kako je to moguce ali do sada nije platio ni jednu kaznu …(rupe u SAD pravnoj drzavi) BB je iznad zakona, ali ovo je poznato u javnosti i gleda se na BB sa velikim podozrenjem narocito medju slabijim polom. Steta sto nece cesce da ide u DC da ga tamo kongresmenke dobro isprase. Meni je zao, ali on je jedan prevejani tip koji ide samo na sigurno.
ovo da vasi blogeri budu informisani.
@Nostradurus Zagrebački – Moram da Vam se zahvalim što ste svojim komentarom meni uštedili vreme.
@Busolazasrbiju – Vi smatrate da ste na istoj strani sa Nostradamusom. Imate verovatno dobre namere ali po mom mišljenju postoji ogromna razlika, suštinska. Teško ga pratite jer je vaš rečnik rečnik klasične ekonomije, koji je, onako uzgred, i doveo svet tu gde jeste sada. Ta ekonomija i neće uradit ništa da se svet preusmeri od puta potpunog kraha.
Vi kažete: „Emisija novca putem kreditne funkcije nije besplatna, shodno tome mora i da ima neku cenu. Da li ima preveliku cenu u Srbiji? Ima, i više nego preveliku. Čisto zelenašenje.“
Ko izdaje taj nov novac? Pa komercijalne banke. Odakle njima pravo da to rade, pa verovatno postoji neka zakonska osnova. U nekom zakonu to piše da one mogu to da rade.
E vidite, tu je suštinska razlika između onog što ispiraju mozak studentima ekonomije da je to normalno i nas antiglobalista. Po nama je to kriminal, zapravo najveće zlo ovog sveta, i klasične ekonomije koja smatra da ako je kamata malo veća da je to onda samo puko zelenašenje.
Mi smatramo da banke nesmeju da izdaju nov novac putem kredita. Legalisti će se naravno pozvati na zakon, ali zakon je bio i pravo da ljudi drže svoje robove stotinama godina. Mene baš briga šta zakon kaže kad je usmeren protiv običnog čoveka i ide na ruku elite. To je sistemski lopovluk koji se ne izučava na školama i koji ekonomisti ignorišu, ako ga zapaze naravno.
Ključna rečenica kod Nostradamusa je
“koji to tako veliki biznis može da donese profit koji će pokriti kamate i da ostane za unutrašnju štednju”?
This is SO TRUE. Ne postoji nikakva matematička, ekonomska, resursna, energetska, ljudska,…mogućnost da stepen rasta materijalnog sveta nadmaši zacrtane kamate. Zato i postoje nacionalni dugovi. To je razlika između koliko društvo stvarno materijalno raste i ono što finansijska elita ište od društva svojim kriminalnim zakonima.
A to što ište je nemoguće dostići – zato smo svi u dugu. To jest, svi smo robovi bankara.
@ Inženjer Dejan
Nema frke. Šteta što dinar nije „trezorski“.
Inače, hvala za link za intervju sa profesorom Zecom. Dobro sam se zabavio.
Ne gledam televiziju, pa mi ovakvi hintovi dobro dođu.
Poštovani,
čudovišta iz Lok Nesa – bankari sa platom od 300000 RSD (o kojima svi pričaju, a niko ih nije video) stoje nasuprot glodarima iz javnog sektora. I sam sam radio u jednoj državnoj upravi, duže nego dovoljno da vidim kako i na šta se rapoređuje BDP. Zato sam u prvom komentaru i rekao da se deo BDP-a troši na plate, a vi ste nastavili definiciju da se ostatak troši na zadovoljenje javnih potreba. Pisnuti protiv javnog sektora ili nekog pojedinca u njemu,pogotovo ako ste mladi kao ja, ili pucati sebi u čelo sasvim je svejedno. Demagoška je konstatacija da su građani, pa i ja sam, „napujdani“ na javni sektor.
Ja zaista poštujem svaku vašu misao, ali mi nekako smeta ta vaša empatija prema javnom sektoru i profesorima sa platama od 65000 RSD, koji su u većini slučajeva nedostupni i retko prisutni na fakultetima. Dodaću još i da Narodni muzej Zrenjanin, sa kolekcijom nešto većom od one koju ja posedujem, broji 17, dok Guggenheim, New Zork, ima 21 zapolsenog kustosa. Toliko o javnom sektoru.
S poštovanjem,
Svetozar
@Ing Dejan,
Nisam politicar, moj otac se bavio, kada je otisao u penziju politikom u Beogradu i na Savskom Vencu; tada je bio jos uvek kako ja zovem soc realizam.
Ne znam sta je to „odijum“ …niko iz Bosne me nije povredio; Ne volim da kritikujem druge, ali ovo je tako uocljivo i vrlo cesto groteskno da pocnem da komentarisem iz ciste rezigniranosti. Niz komentara kod N Katica sam napisala iz gorcine, a ne iz akademske nonsalancije.
Na primer Smajlovic. Po meni D BUjosevic je najbolji urednik u zemlji i list Politika mnogo gubi sa njegovim smenjivanjem.
Nemam nista licno protiv Smajlovic, urednici koje ja poznajem, ili pok D Vlahovic kojeg sam mnogo cenila, ne misle pozitivno. Ali ima nesto u Srbiji sto se zove muska zavist, mislim da je gora od zenske ..u stvari uverila sam se vise puta. Neki poznavaoci srpskih medija ce radije da podrze Smailovic (sto nema mnogo smisla) kao urednicu, jer su ljubomorni na D. BUjosevica –nisu realni. Kao sto su neki opet ljubomorni na Soskica pa onda iz ciste lubomore podrzavaju JT. Nije ljubomora presudna, ali je neka vrsta iskusenja, mnogi nece priznati da je ovo istina, ali citajuci sta ljudi pisu i govore na ovom blogu, dosla sam do takvog saznanja.
Da znam Soskica licno, ja bih mu vec pisala, i molila ga da za javnost obrazlozi: ovo sam dobro radio, a ovo nisam, ovde sam gresio itd
Kada kritikujem ove beogradske „Bosance“ to radim samo zato sto moram.
Ne stizem da korigujem moje komentare. Stalno sebi govorim, hocu da se iskljucim sa bloga jer u sustini nemam vremena da pratim;
Mislim da su pojedini Bosanci koji su za vreme poslednjeg rata dosli u Bgd agresivni i umisljeni; . Ne delim ljude po geografskoj pripadnosti, ali ovo sam nekako uocila. Kao ucenica i student odlazila sam u Sarajevo, i imala rodbinu tamo, oni tamo vise NE zive raselili se po svetu i po bivsoj JU zbog rata.
Secam se da je vecina Sarajlija zelela da dodje u Beograd, to je nekako bio put. Nisu zeleli da ostanu tamo; Samo tatini Krajisnici tuguju za svojim krajem u zap. Bosni.
I poslednji rat ih je preselio u Srbiju, ali kazu „imali smo sve, a sada nemamo nista“.
Porodicna zadruga u kojoj je rastao moj tata pre drugog rata, imali su oko 100 ha zemlje, nikada se nisu oporavili od ndhazije; Jer kad dodje rat, dolaze prvo kod ovih koji imaju vise od ostalih; zato je prica mog oca u drugom ratu licila na biblijsku pricu o pravednom Jovu. Kada kazem tatinoj rodbini koja sada zivi u Srbiji kako ovde u SAD novinari, istoricari i advokati vole onu idilicnu sliku kako je bilo kada je tata bio mali i cuvao ovce u planini, i imao dva velika psa (o kojima je pricao do kraja zivota), njima je milo. Amerikanci jos vise vole da cuju kako je 41-45 bilo vreme koje je trazilo samo najhrabrije ljude …rodbina se zadovoljno smesi. Nekada su ziveli kao u onoj seriji „Ptice umiru pevajuci“ samo sto su predeli bili mnogo lepsi od Australije …
da zakljucim, nemam nista protiv Bosanaca, naprotiv. Jedino mi je krivo sto Knezevic ne moze da razume da drzavna uprava NIJE isto kao i kada se prave dzemperi …
a sto se tice komentara o honorarima …pa ja imam niz neplacenih honorara …kada sam se pobunila jedan urednik mi je u Beogradu rekao „nisi poznato ime“ ,,,naravno da je to bio kraj nase „saradnje“ ali se nije tu zavrsilo …ureednik je bio iz Bgd-a, nema veze sa Bosnom, ali voli da slusa razne price i cita moje tekstove ali misli da je to besplatno, pa nije. To je ispod granice loseg ukusa Dejane, a ne moje zapazanje.
Ko me najvise povredio. pa neke zene u karijeri, i to ozbiljno. Da mi je suprug bio neki NJujorski advokat …dobila bih nekoliko miliona dolara odstete, a ovako samo oko 100 hiljada …naravno o tome se ne prica u javnosti jer to ima veze sa prof. diskrecijom …
Господине Катићу,
Што се тиче задуживања ви сте рекли: ;Једина заштита је не улазити у валутну игру, и задуживати се само у валути у којој зарађујете.;
Занима ме како мислите да се Србија задужује у динарима, с обзиром да се динар користи само у Србији; где би се могли задужити у динарима и која би била камата
Срдачан поздрав!
@grey owl, Nebojša Katić
Поводећи се ауторитетом професора Зеца, прошле године сам усвојио да је швајцарски франак „трезорска валута“ и био убеђен да тим термином „оперишу“ економисти. Изворно значење речи ТРЕЗОР је благо (порекло је из латинског, а самим тим и француског језика).
Термин „трезорска валута“ требало је да указује да је у питању резервна валута која је најмање губила на својој вредности. Отуда је и штедња у швајцарским францима најсигурнија. С обзиром на то да је Швајцарска национална банка ограничила раст франка (не и пад) у односу на евро, питање колико је претходна констатација одржива.
Извињавам се што сам унео малу пометњу.
Za grey owl – Meni je termin trezorska valuta nepoznat. Pretpostavljam da se htelo reći rezervna valuta, dakle valuta ili valute u kojima se drže devizne rezerve neke zemlje. Hvala na komentaru.
@Nebojša Katić
Nema na čemu. Kad god mogu, tu sam.
@Nostradurus Zagrebački
1. Jesam profesionalni ekonomista.
2. Moram da se izvinim ali Vas teško pratim, mada mi deluje da smo na istoj strani.
3. Slažem se, da su nam neprijatelji isti, ali nisam siguran da i ostali Hrvati tako misle.
4. Besplatni novac već postoji u formi primarne emisije, drugo je pitanje da li njega ima dovoljno. Moje mišljenje je da ga nema dovoljno.
5. Emisija novca putem kreditne funkcije nije besplatna, shodno tome mora i da ima neku cenu. Da li ima preveliku cenu u Srbiji? Ima, i više nego preveliku. Čisto zelenašenje.
6. Novca nema dovoljno, ni primarnog besplatnog, ni ovog dugovnog kreditnog. U masi 4 puta manje od potrebne količine.
7. Nigde ja nisam rekao da se sa velikom ponudom novca ne rešava ništa. U Srbiji, a u manjoj meri i kod Vas u Hrvatskoj, rešilo bi mnogo toga. Ne sve, ali je jedan od preduslova da se sve reši. Novca samo treba da ima u srazmeri sa fondom roba i usluga na tržištu.
8. Što se tiče prezaduženih država tokom perioda nesvrstanih, kao i sada, krivce treba tražiti u domaćim elitama, koje na ovaj ili onaj način prodaju svoje države i narode. Cena tog kreditnog novca nije bila visoka, a i on se uglavnom uzimao za pokriće spoljnotrgovinskih deficita, koji je verovatno bio uslovljen lošom domaćom kreditnomonetarnom politikom i naravno ostalom ekonomskom politikom. Baš kao u Srbiji sada. Da li ima suflera iz inostranstva. Naravno da ih ima, ali uvek postoji mogućnost da ih ne čujete. Znate onaj film o exaliburu i kralju Arturu kada Sem Nil igra Merlina. Kada se bori protiv zle veštice (mislim da je bila Mev ili nešto slično) i kada joj pred dvoboj sa velikom samouverenošću kaže da će je pobediti. Ona pita, kako? Njegov odgovor je bio, zaboravićemo te.
Za mp – Mora da je reč o zabuni. Nigde nisam hvalio politiku NBS, a time ni guvernerku Tabaković. Naprotiv, politiku NBS kritikujem i argumentujem koliko umem. Otuda, nema potrebe da ja objašnjavam da li je, i šta je gospođa Tabaković dobro uradila. Uzgred, nije dobro koristiti nadimak Cica, sem ako niste u krugu prijatelja gospođe Tabaković.
S druge strane, Vi ste hvalili prethodnog guvernera kao najboljeg u poslednjih 20 godina. Može biti da je tako, ali je onda na Vama da argumentujete i objasnite svoje tvrdnje. Kada sam Vas, pola u šali, zamolio da to uradite, Vi ste odlučili da prepustite gospodinu Šoškiću da on objasni zbog čega Vi mislite da je on najbolji guverner.
Teško je polemisati sa argumentima koji baziraju na tome da vam je neko „veoma simpatican i optimista ste kada je on i njegov rad u pitanju“, da Vam je „Radulovic beskrajno dosadan“ itd. itd. To je teren emocija i impresija, a ne argumenata. Uz to, mnoge od kvalifikacija koje dajete su nepotrebno grube i uvredljive i ne doprinose argumentaciji. Takva vrsta polemike je bez smisla.
Na blogu sam objasnio zbog čega ne bih bio savetnik ove vlade, sve i da me pozovu. To sa patriotizmom nema nikakve veze. Hvala na komentaru.
Za Svetozara – Javni sektor postoji npr. da školuje decu, leči bolesne, obezbedi vodo snabdevanje, odnese djubre, obezbedi elemenaranu sigurnost na ulici, ugreje Vaš stan, preveze ljude na posao, itd. itd.. U idealnom svetu bi to možda moglo i besplatno, u ovom u kome živimo to ne ide.
Što se diskriminatorskog odnosa tiče, objasnio sam u tekstu da ne znam za slučaj da racionalni poreski sistem različito oporezuje javni i privatni sektor. Ako profesor sa 65.000 neto plate mora da plati dopunski porez – pazite solidarni – a bankar sa npr. 300.000 ne mora, onda se radi o diskriminaciji.
Nažalost, pujdanje građana na javni sektor daje fantastične rezultate. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću,
kada u rečenici upotrebite reč „diskriminatorska“ i sintagmu „zaposleni u javnim sektoru“, gde je reč „diskriminatorska“ u službi sintagme, svi vaši stavovi gube realnu objektivnost. Šta je razlog postojanja javnog sektora osim raspodele dela BDP-a na plate koje su potencijalno „diskriminisane“.
Prijatno želim,
Svetozar
G. busolazasrbiju, ako ste vi profesionalni ekonomista, u svom zadnjem pismu ste napisali niz floskula i poluistina. Stojan Nenadović je pogešio jedino kada je rekao da inflacije neće biti i da će banke poslovati kao i ranije. Dopisivao sam se sa pokojnim Stojanom i nisam iz njega mogao izvući prelazni plan sa sadašnjeg stanja na nekreditni novac. Vaša priča o besplatnom novcu je točna samo u mogućnosti da se velikom ponudom novca ne postiže ništa. Tome novca ni ne služi. Da imate neiscrpne zalihe zlata isključivo u državnom vlasništvu, ne bi mogli dovoljno zlata iskovati koliko bi ga trebalo u državi. Međutim, mi se ne bavimo ekonomskim krajnjostima, nego sa financijski održivom državom. Potreba emisije novca za deficit proračuna je više nego opravdana i već je opisana u MMT-u. Postoji i predavanje, a postoji formula koja se zove jednakost triju deficita. A samo ekonomski diletanti misle da se osnovna formula za financijsku opstojnost može anulirati nekakvim mišljenjem ili slobodnom interpretacijom. Primjeri su ideje da se skine monopol na emisiju novca pa da se valjda najveći natječu između čiji će novac biti bolji. A to je potpuno nepoznavanje uopće što može biti novac. Jedni novac koji država može koristiti je fiat valuta. Ne postoji niti jedna druga djelatnost koja bi mogla stvarati novac koji bi svojom vrijednošću omogućavao potrebe cijelog društva. A da i imate takav model, on je potpuno promašen. Jer ako imate novca koliko želite, onda je to mogao biti i običan papir sa bojom. Time bi uštedjeli bi masu resursa koju troši proizvodnja novca sa vlastitom vrijednošću. Fiat novac je bon – kupovna moć za proizvode u državi koja izdaje novac. On na kraju završava kao nečija štednja. Međutim, mora postojati izvor koji izdaje taj novac i on ne smije biti još veći dug. A izvor ne mogu biti banke i drugi privatnici. To se lako može pokazati. Jedini slučaj kada vam ne treba dodatno izdavanje novca je kada nema štednje. Samo to znači i da nema akumulacije i nema mogućnosti razvoja. Znači u jednom momentu mi imamo dovoljno novca, ali već u slijedećem, kada se stvara zadržana štednja, mi imamo manjak koji treba nakdoknaditi. I to je poanta koju diferencijalnim jednadžbama pokazuje Stojan Nenadović. Kako sam ja manje vičan (nije da ih ne znam) diferecijalnom računu, pošao sam od pretpostavke da svaki subjekt i osoba u svom dugoročnom poslovanju treba da pokrije svoje troškove i da možda nešto zaradi. Kada pozbrajamo sve te bilance, dobiti ćemo da fali novca. I to je isti rezultat kao i kod Nenadovića. Međutim, ovo je puno lakše za shvatiti. Jer kada poslujemo sa nulom ili nešto štedimo mi u biti imamo pošteno plaćen rad – pokrili smo svoje troškove.
Vidite ova zadnja konstatacija bi trebala da bude ključni argument sindikata i svih ljudi u državi. A za njeno ostvarivanje trebate novac bez duga u državi i naravno prestanak odljeva novca u inozemstvo tj. da platna bilanca bude u ravnoteži. Koliko je to važna pretpostavka, govori vam i da bez ovoga nema održivosti mio fondova. Tako kada se pitate zašto mio fondovi ne mogu da ispune svoju ulogu, razlog je u tome što rad ne može biti pošteno plaćen i nema mogućnosti realne akumulacije jer je bilo kakva akumulacija novca i vrijednosnih papira promašaj jer se u isto vrijeme stvara ogroman dug koji na kraju premaši svu tu vrijednost i učini nerentabilnom. Normalni rad ne može pod teretom dugova biti konkurentan.
I na kraju, ostaje samo jedan jedini mogući program koji u sadašnjim uvjetima liči kao izlaz. A to je ogromna produkcija za izvoz. A moje pitanje je „koji to tako veliki biznis može da donese profit koji će pokriti kamate i da ostane za unutrašnju štednju“? To je čista utopija da se može postići. Kada podjelite suficit platne bilance sa ukupnim vanjskim dugom države, dobiti ćete teoretsku kamatu koja se može plaćati, ali koja će i dalje biti prevelika jer će voditi u gospodarski krah. Za Njemačku je to oko 3%. Za Kinu je to 28%. Kako je Kina toliko manje zadužena od Njemačke? Jer nije koristila novac kao dug. Otpisivala je dugove državnim firmama. Međutim, jasno je da sve države ne mogu imati suficit u platnoj bilanci. To znači da nema win-win situacije za sve u sadašnjem modelu.
A potreba postizanja win-win situacije je bila pokrenuta od strane nesvrstanih 1976. i pročitajte kako je završila: http://www.novi-svjetski-poredak.com/2012/08/29/hrvatski-strucnjaci-pronasli-univerzalni-lijek-kako-izlijeciti-modernog-covjeka/
„Pokret nesvrstanih (Non-Aligned Movement – 85 zemalja) 1976. objavljuje Deklaraciju iz Kolomba(Šri Lanka) u kojoj se jasno ukazuje na problem prezaduženosti najnerazvijenih i najjače pogođenih država. Cilj ove deklaracije je bio da se problem duga zemalja Trećeg svijeta podigne na političku razinu kako bi siromašne zemlje imale priliku šansu za pošteni i ravnopravan gospodarski razvoj bez tereta ogromnih dugova koji su umjetno prenapuhani tzv. naftnim šokom iz 70-ih. Predlaže se osnivanje Međunarodne banke za razvoj koja bi provodila poštenu politiku raspodjele prihoda kao alternativa MMF-u i Svjetskoj Banci. U esenciji, ova deklaracija je predstavljala političku volju večine stanovnika Zemlje da se ukine postojeći monetarni sustav i uvede novi i pošteniji sustav na obostranu korist kako najsiromašnijih nacija, tako i u korist bogatih industrijskih zemalja. Deklaracija je izazvala nevjerovatan šok u zapadnim bankarskim krugovima, dolar je izgubio na vrijednosti, što je izazvalo reakciju bankarskih krugova koji su pomoću glavnog operativca za ‘mračne poslove’ Henry Kissingera izvršili državne udare u tri zemlje, glavne predvodnice ove političke inicijative: u Indiji je nakon 6 mjeseci od iznošenja ove Deklaracije s vlasti ‘svrgnuta’ Indira Ghandi (raspala se njena stranka), u Šri Lanci se organiziraju masovni štrajkovi pod patronatom stranke koja je izravno financirana od strane anglo-američkih tajnih službi te premijarka Bandaranaike (drugi incijator Deklaracije i prva žena premijer na svijetu) napušta vladu 1977.g., a gvajanski ministar Frederick Wills koji je bio treći najjači nositelj ove Deklaracije mora podnijeti ostavku na svoj položaj. Na ovaj način su s scene maknuti glavni protagonisti Deklaracije i sama prijetnja bankarskom sustavu odnosno MMF-u.“
Mi možemo zažmiriti na to, ali ne možemo riješiti krizu bez rješenje tog problema. Skoro cijelo poljsko rukovodstvo je stradalo u padu aviona. Mnogi se pitaju ima li to veze sa velikim otpisom dugova poljskim firmama? Monetarna suverenost je poluga financijskog opstanka svake države i protiv nje će se dići velike snage izvana i iznutra. A još je katastrofalnije kada domaći ljudi idu kontra monetarne suverenosti. Uvijek se zapitam da li je to iz ne znanja ili iz namjere da se sopstvena država razori. Oni to rade i ponašaju se kao izdajnici svoga naroda. Jednog dana će svima biti jasno o kakvom se poslu tu radi. Da bi se riješili novca kao duga, kao prvo svaki narod i nacija mora biti upoznat sa činjenicama i imati sve svoje intelektualce na pravoj, a ne na izdajničkoj strani. Danas je to teško jer medije drže oni koji se bore za održanje sadašnjeg stanja. Ali barem na net-u se može čuti i provjeriti istina.
Oprostite g. Katiću što sam napisao duži post, ali bez obzira što se t radi o Srbiji, problem nam je isti, kao i neprijatelji.
@katic; podseticu Vas, pitala sam Vas da mi kazete sta je to Tabakovic dobrog uradila na svojoj funkciji? Sta uopste radi u NBS-u? ali mi niste odgovorili;
Da sumiram, gospa Cica je ite kako imala koristi od Srbije a drzava Srbija nije imala NIKAKVE koristi od Cice. Vidim da su je cak pozvali da gostuje na rts-u i to u jednoj simpaticnoj emisiji kod Vesne Dedic Neverovatno, ta zena izgleda uopste ne zna gde je njeno mesto u drustvu u Srbiji; ali znam zasto, suvise muskaraca u njenom okruzenju joj povladjuje i time nas sve koji drzimo do profesionalnog ugleda vredjaju; Postavljenje JT je uvreda za sve nas koji iole nesto znamo o ekonomiji i koji imamo poreklo, ime prezime, i ugled; Nisam usamljena u ovom stavu.
Pitam se sta je to Cica korisnog uradila za monetarnu politiku zemlje Srbije, koji je doprinos za godinu dana, da li moze neko (anyone??) …da ne bi ovde kritikovali u prazno.
Iako je moj pok. tata Bosanac, ne mislim da su teme koje Smajlovic stavlja u Politiku one kojima Srbija treba i mora da se bavi; Sem toga BIH i Srpska su druga drzava gospodine Katicu; samo da Vas podsetim …Hajde sada da ja Vas pitam koje su kljucne teme za Srbiju ovih dana? Sigurno nije ispiranje mozda o G Principu, ja sam veliki postovalac Principa i pisala sam dosta komentara o tome …ali to nije najvaznije za Srbiju …kao sto nije ni sta radi Dodik i niz drugih tema koje se vrte u njenoj reziji …Smajlovic je vazno ali mislim da Srbiji nije. Predlozila sam da bude urednik net magazina Bosna danas ili nesto tako. Koga zanima lepo ide na taj prikaz i sve cita o Bosni, ali preplaviti nas tim temama …
Krstic nema iskustva u drzavnoj upravi ali mi je veoma simpatican i optimista sam kada je on i njegov rad u pitanju; Ali Rudulovic uh uh …mozda ce Vas ubediti Knezevic da pocnete da ih savetujete …da pokrijete sve sto ne znaju a mnogo je toga sto se ne zna; to i ne bi bilo tako lose a Vi bi ucinili patriotsku duznost; znate kako kazu u „velikom svijetu“ „noblesse oblige“ (n’est -ce -pas?)
Knezevic je dao predlog da Radulovic bude ministar to je pisalo u Politici i to je za mene validan izvor.
Raduloviceve licne karte o preduzecima samo dodaju nepotrebnu administraciju, nemam sada vremena da obrazlazem ali to cu uciniti cim se malo oporavim. Inace Radulovic je beskrajno dosadan, i samo ponavlja tema sa svojih blogova, slaba vajda od njega …a nece biti jeftino da se angazuju savetnici …veoma je skupo Vucicevo rekonstruisanje ovih dana gospodine Katicu, vi kao de ne vidite racune koliko kostaju ti ljudi a kako malo mogu da doprinesu.
Руку на срце, гувернер Јелашић јесте био против кредита у швајцарским францима
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/03/03/srpski/D07030206.shtml
, али је, с друге стране, дозволио „широку и дубоку“ евроизацију.
„Камата на швајцарске франке тренутно јесте нижа, али се у последњих 16 година вредност франка померала у односу на евро у распону од чак 29,5 процената. Ако се иде по тој логици, кредите треба везивати за јапански јен, где су камате 0,7 одсто. С тим што се курс јена померао за 110,5 процената, па то можемо назвати камиказа задуживањем.“
-Радован Јелашић, гувернер НБС, на Владину одлуку о везивању дугорочних стамбених кредита за швајцарски франак, 3. март 2007, „Глас јавности“
Од тренутка 41:00, професор Зец говори за ГЕМ ТВ о колегама који су узели кредите у трезорској валути:
„Ми смо задивљени и застрашени физиком – ласерима и зрачењем, али нисмо застрашени колико економске процене, које сугеришу и политичке одлуке (…), могу да оставе погубне последице на живот грађана. (…) Производ са ’скривеном маном’, кредити у швајцарским францима, (…) пример су како се превиђају последице. (…)
Нисам веровала колико ће питања и ’тамних вилајета’ отворити проблем кредита у швајцарским францима. Људи заборављају ствари које име не иду у прилог, а сећају се само ствари које их промовишу. Кажу – НБС је упозоравала на ризик задуживања, а велики број људи запослених у НБС имају кредите у швајцарским францима.
-Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, „Седмица“ Радио Београда 1
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1258510/Sedmica.html
A šta znači – trezorska valuta?
За бусолазасрбију – Морам да Вам се захвалим што својим коментарима мени често штедите време.
За инг. Дејана – Између теорије и праксе је дубок јаз, па се теоретичари зато баве теоријом, а практичари постају брокери, берзански шпекуланти, и зарађују или губе новац. Када су валуте у питању, њихово дугорочно кретање је немогуће предвидети, јер никакви статистички алати ту неће помоћи. Једина заштита је не улазити у валутну игру, и задуживати се само у валути у којој зарађујете.
Не само да професори по дефиницији нису добри у шпекулацијама, већ нико у Србији није имао довољно искуства са девизном берзом и девизним кретањима. То важи из за људе у банкама. Да је тог искуства било, задуживање у ино валути, за све који зарађују у динарима, било би забрањено. Дакле, девизино кредитирање у Србији није само последица интереса банака, већ и неразумевања девизног ризика од стране највећег дела академске, па и професионалне елите.
За мене је нов податак да се велики број тзв. професионалаца девизно задужио, али то уједно и помаже да се разуме подршка прецењеном динару.
Хвала на коментару.
@Vladimir Dž
Ja se izvinjavam ali ekonomija i lopovluk nisu jedno te isto. Mada mnogima na to liči, posebno raznorodno finansijsko poslovanje na berzama. Svaka novčana masa nije dobra. Novac je kao ekonomska kategorija nastao da ne bismo teglili džak (ili džakove) žita da ga menjali za ovcu ili nešto slično. Znači mora ga biti dovoljno sa stanovišta fonda roba i usluga koji se nalaze na tržištu (BDP + Uvoz – Izvoz). Pri tome mislim na realnu vrednost bruto domaćeg proizvoda koji uključuje i međusektorski promet. Naravno, veličina novčane mase mora biti korigovana brzinom opticaja novca. Shodno tome, samo ova veličina novčane mase je dobra, ostale veličine (drastično manje kao kod nas) ili veće od potrebne veličine, proizvode različite tipove problema.
Što se tiče pokojnog gospodina Stojana Nenadovića, mislim da je njegova osnovna greška u tome što polazi od toga da je inflacija čisto monetarni fenomen. Njegovo obraćanje gospodinu Fridmanu, to delimično potvrđuje.
Drugo, koliko se sećam njegova teorija dosta statički posmatra probleme i promene koje će sa tim u vezi nastati. Cene idu i na dole, a ne samo u jednom pravcu i to realno zbog pada troškova usled tehnološkog napredka i rastuće ekonomije obima.
Treće, nivo svesti prosečnog čoveka, bilo gde na kugli zemaljskoj ne bi mogao da se odupre (od političara pa nadole) preteranom konzumiranju, nečega što je besplatno.
Četvrto, opet koliko se sećam, kada jednom podelite dovoljno besplatnog novca, taj novac je već u sistemu i potreba za dodatnim pa i besplatnim novcem nece postojati. Niko neće hteti da štedi i da se racionalno ponaša, jer banke neće moći da daju kredite budući da na njih niko neće hteti da uzme jer mora da plaća neku kamatu na to. Svi će čekati besplatni novac.
Peto, mogu da razumem da se pod terminom besplatni novac razmatra samo primarna emisija i ona jeste besplatna, kao i želja da banke samo iz štednih uloga (a ne iz depozita po viđenju) plasiraju kredite. To je u našem slučaju neizvodljivo jer mi dinarske štednje gotovo da i nemamo. Kada kredit ide iz štednje onda on nije besplatan za banku, pa ne može da bude i za klijenta.
Šesto, drugo je pitanje ustupanja emisionog monopola poslovnim bankama preko kreditne funkcije i cene koju banke naplaćuju za svoju monopolsku uslugu. NBS mora do kontroliše cenu te usluge, baš kao što se kontroliše cena monopola u drugim privrednim oblastima.
За господина Катића – Не тако давно питао сам Вас о томе да ли Србија може да састави квалитетан тим стручњака за (кредитно-)монетарну политику. Искрен да будем, сумњичав са да то може да се догоди у скорије време.
Навешћу једну не сасвим безопасну чињеницу. Наиме, немали број домаћих универзитетских професора економије и службеника централне банке били су привучени ниском каматном стопом и у недоба (2007-2009) су се задужили у швајцарским францима.
Ово су подвукли гувернер НБС Јоргованка Табаковић у емисији „Седмица“ Радио Београда 1 од 3. фебруара 2013. и професор економије Миодраг Зец у интервјуу за „ГЕМ ТВ“ из јуна 2013. Наравно, били су политички коректни и нису навели имена, нити број.
Зато бих волео да кратко прокоментаришете овај феномен. Разумем да је економија широк појам, али требало је да знају како је швајцарски франак трезорска валута.
Унапред хвала на коментару.
Za mp – Možda mi je promaklo, ali ne znam na koja Vaša pitanja nisam odgovorio. Ne znam Vaše izvore informacija, ali izgleda da Vi pouzdano znate da je gospodin Knežević postavio ministra Radulovića, i to baš po bosanskoj liniji.
Mislim da je dobro da Politika gura bosanske teme, budući da tamo živi veliki broj Srba, i da se radi o državi koja nije na nekom drugom kontinentu, već odmah tu, preko reke.
Ne vidim da je za ministra privrede hendikep što je inženjer, naprotiv. Ne vidim ništa sporno u zahtevu da se naprave lične karte preduzeća, naprotiv. Ne vidim zašto bi za gospodina Radulovića bio problem što nije radio u državnoj upravi, dok za gospodina Krstića to nije problem. Itd. itd. Hvala na komentaru.
@busolazasrbiju (20/10/2013 u 01:04)
Разумем ја Вас, али не разумем њих из Савета. Због тога сам помињао подизање на „коња“. Прво треба корачати, затим „узјахати магарца“, а до „јахања коња“ треба да протекну године и године.
Да допуним поруку од 19/10/2013 у 20:51. (Њихов) оптимистичан сценарио би гласио – мултинационалне компаније у сарадњи са државом подижу индустрију Србије, Србија постаје финансијски чвор и већ после 10 година извози и робу и (финансијске) услуге.
Поново подвлачим, мала држава не може да се стратешки развија којекуде – односно на све стране.
Истини за вољу, не бих волео ни да наша мала држава постане финансијски центар, јер би то могло да јој се „обије о главу“, чак и при финансијској кризи мањих размера.
Слажем се с Вама у вези Ваше беседе око БДП-а.
П.С.
У случају ФАС-а, тешко је многе људе разуверити од онога што прича Динкић – месецима „продаје причу“ како ће само захваљујући ФАС-у извоз порасти за 1,4 милијарде евра, али не помиње улазне инпуте (нпр. мењач, мотор, каросерија, аутоелектроника итд. се увозе). ФАС ће извлачити профит и „пеглати“ билансе у Италији итд.
@mp (20/10/2013 у 11:14)
Разумем да је Ваша потреба да се изражавате јака. Али, уносите превише емоција у Ваше поруке. Политичари често имају обичај да са више речи кажу МАЊЕ, а Ви пробајте да са мање речи кажете ВИШЕ. Водите рачуна о знаковима интерпункције и трудите се да у порукама не буде „бујица“ испрекиданих мисли.
Невероватно је колики одијум имате према људима чији су корени с оне стране Дрине (Љ. Смајловић, М. Кнежевић, С. Радуловић итд), без обзира на Ваше порекло. Као да Вас је неко од „Босанаца“ дубоко повредио, било у послу било у животу, па их отуда презирете и те људе етикетирате како имају „босански синдром“.
Чак и када људи на овом блогу хоће мало да се нашале, Ви то прихватате за озбиљно. Запели сте да пошаљете питања г. Шошкићу. Међутим, он је у својим досадашњим интервјуима већ одговорио на њих. Упростићу ствар. Питање:“Господине Шошкићу, да ли сте одговорно обављали своју дужност као гувернер“? Одговор:“Наравно“. Крај интервјуа.
Поента је да нико у НБС нема намеру да призна погрешно вођену монетарну политику, и увек је крив неко други. Стичем утисак да Вам је важније како неко изгледа и где је наступио, него шта и како пева.
Дејан Шошкић: „Надам се да инфлација у 2010. години неће премашити горњу пројектовану границу од осам одсто, али да неће бити крај света ако се то догоди.“
http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/plate-i-penzije-u-2011.-dizu-cene_215404.html
Написали сте (17/10/2013 у 23:21):
„Што се тиче ових нижих службеника из владе који читају Ваш блог, па онда трче код шефова са неким предлозима, порука је јасна – квалитетнији савети ниси бесплатни. Надам се, господине Катићу, да Вам Ваши клијенти у Београду плаћају адекватно за Ваше време.“
Мислим да сте овим прекорачили границу пристојности.
Толико од мене и трудићу се да Вас више не критикујем.
Ja isto mislim da dolar NE treba da bude medjunarodno sredstvo placanja, ali ce biti sve dok je SAD prva zemlja tj privreda u svetu, onog momenta kada to vise ne bude …a na putu smo da se to desi …bice neka druga valuta.
@ katic, ja sam Vam postavila vise pitanja u toku prosle nedelje ali nekako niste ih videli …nije sada vazno.
Molila bih Vas da prokomentarisete Raduloviceve „licne karte preduzeca“
evo mog komentara na danasnji tekst u Politici (nece se svideti vasim blogistima ali ja ne pisem da se nekom svidim)
g. Katicu, posto Smajlovic slabo zna ekonomiju, tesktove u Politici nije tesko kritikovati, ali je nuzno da se to radi da bi novinari bolje pisali; ako nema kritika na ono sto se radi u vladi i kako se o tome pise za javnost onda oni misle da je sve u redu; Meni veoma smeta sto Smajlovic gura stalno zaista bosanske teme u Politiku …to dominira …moj pok tata je bio Bosanac ali sve jedno to bi i njemu smetalo, on je pred kraj svog zivota prestao da cita novine i samo je slusao radio, do poslednjeg dana –da se ne propusti nesto a posebno sta radi Partizan a i Zvezda …staroj gardi je Vucic bio simpatican …a sta ti mislis pitao bi me izokola …a ti ne volis Dacica? …e sto je Dodik pametan …ali sve izokola …sta ce biti sa Bosnom …“nema zime“ govorila sam tati, ima ko da brine o interesima (bosanskim) u „velikom svijetu“ …onda se zadovoljno cuti …i nema dodatnih pitanja.
==================
znamo da je min Radulovic greskom stigao u ministarstvo. I lepo smo porucili Knezevicu koji ga je preporucio da vodjenje drzavnih poslova nije isto kao kada sastavljate dzemer u njegovoj fabrici u Pancevu, ali ne vredi. Bosanac i filozof Kenzevic navalio da postavi „zemu“ Radulovica …malo i iz sentimentalnih razloga ali najvise iz interesa; Radulovic nije nestranacka licnost vec „protege“ Naprednjaka, Vucicev covek; Nemam nista protiv VUcicevaca na primer vrlo mi je simpatican mali Krstic …ali posto je stanje u nasoj ekonomiji lose ne znam zaista sta ce tu Radulovic …ne moze da zemlju izvadi sam iz ekonomskog corsokaka, nije iz struke, nema nikakvog iskustva u drzavnoj upravi, a to pokazuje i ova prica o „licnim kartama“ …ministarstvo treba da ima jedan tim koji ce na osnovu fin izvestaja da uvede red u baze podataka ali ne lic. karte preduzeca…slabo je to Radulovicu
Možda dolar nije potreban?
Meni to zvuči kao epohalno otkriće.
@busolazasrbiju – Svaka novčana masa je dobra kad sistem nije kriminalan, kad je sistem zasnovan na Ponzijevoj shemi – onda on uvek fali. Zato svuda i mora da raste novčana masa.
Danas će dobri ekonomisti naći rešenja da prolongiraju ono što je neizbežno, dok će neki, poput pomenutog pokojnog Stojana, reći istinu da je sve laž i da treba sve menjati iz korena. U takvom sistem nebi ni postojala kategorija minimalna cena rada. Ona danas postoji jer je sistem izvitoperen.
@Инжењер Дејан
Мислим да то око извоза свакако није тачно, будући да се површно анализирају и подаци у источноевропским земљама које су досегле те цифре. Али ако знамо да примарни и секундарни сектор који производи размењива добра готово нигде не учествује са више од 35% БДП, како онда извозити 70%БДП-а. Ок, ово друго су апсолутне вредности, а ово прво реални допринос величини БДП-а. Али и онда у најбољем случају по ове површне предпоставке (жењене циљеве), испада да морате да извозите целокупни продукт примарног и секундарног сектора (мада остаје могућност ако су главни извозници мултинационале компаније онда оне скривају добит као део БДП-а па постоји могућност да то буде и мање од целокупног продукта примарног и секундарног сектора). Како год окренете и колико год подигнете ниво примарног и секундарног сектора (ово је добро у Стратегији), терцијални сектор ће задржати своје високо доминантно учешће у стварању БДП-а, ако ни због чега другог онда зато што има високо учешће радне снаге (зараде као први део БДП-а), локалног су карактера па много мање скривају профит (други део БДП-а), а и амортизација (трећи део БДП-а) ће им расти да би могла да прати растући обим активности.
Сви ти показетељи високог учешћа и извоза и увоза у БДП-у источноевропских земаља, за онога ко дубински гледа на ствари, значе да мултинационалне и друге иностране компаније путем механизма трансферних цена код увоза и извоза практично пљачкају домаће државе. Нешто слично као и наш ФАС, имамо огромну производњу и извоз (као и увоз) са јако малим учешћем у домаћем БДП-у (10 пута мањи од остварених волумена) и још мањим доприносима српским јавним финансијама (100 пута мањи од оствареног волумена).
Ово за пад јавне потрошње на 25% ако нам БДП буде 100 или 200 милијарди долара, је опет потпуна наива. У првом (можда достижном случају – мада не са оваквим економским политикама и идејама) случају то би значило да нам је БДП по глави становника 10 хиљада евра, а у другом маштарском случају 20 хиљада евра. Не постоји ни једна европска земља која има толико мало учешће јавне потрошње у БДП-у. И оне које су на нашем нивоу, и оне које се налазе у анализираном распону и оне које имају далеко већи доходак по глави становника (па би то због економије обима јавне потрошње било логично да им учешће јавне потрошње пада) имају далеко веће учешће јавне потрошње у БДП-у.
@Inženjer Dejan, po mom mišljenju treba žrtvovati i punu mobilnost kapitala i fiksni tečaj. Puna mobilnost kapitala nije moguća uz potpunu monetarnu suverenost. A fiksni tečaj nije nikakav cilj jer uz uzimanje monetarne suverenosti na prvo mjesto, fiksni tečaj ne može biti moguć. Tečaj koji se kliže je jedini način da se ugodi razina prihoda sa produktivnošću. Razlog je što se stalna neravnoteža (jer ne postoji ravnoteža u dinamičkom svijetu), rješava dizanjem cijena. Kako dvije države mogu da imaju iste neravnoteže i uvjete da bi održali fiksni tečaj? To može biti samo rezultat sile koja će ići na štetu neke od država.
Problem je što ljudi ne shvaćaju da novac ima vrijednost samo ako je iza njega produktivan rad. Svaka valuta fiat iza sebe ima proizvode. Kako cijene tih proizvoda mogu biti stalno u ravnoteži? Pravedno bi bilo da države rade multilateralno kompenziranu trgovinu. Time nema toka keš-a, ali ima toka roba. Time se tvori partnerski odnos sa drugi državama. Brazil i Kina su razmijenili valute da bi pojednostavili trgovinu. Ne treba im dolar. Razmijenili su svoju kupovnu moć po nekom tečaju. Tko kaže da taj tečaj neće da se mijenja?
Strana ulaganja imaju smisao jedino ako donose devizne priljeve ili možda poravnavaju suficit u robnoj razmjeni povećanjem prodaje uvoznih proizvoda. Ako država ima deficit u platnoj bilanci trebala bi da stopira sva ulaganja koja povećavaju uvoz te treba forsirati sve što donosi priljev. Međutim, ključna stvar je da rijetko koja država može da plaća više od 3% kamata na vanjski dug. To ne može niti Njemačka. Stoga je bez veze uopće razmišljati o ulaganjima, ako ista ne mogu da omoguće ni teoretsku otplatu dugova. To je čisti manjak zdravog razuma. Ako Titanik tone, nema potrebe da se pravimo da neće potonuti i da radimo sve kao da se ništa ne događa. To nije isto kao pitanje smrti, koja je isto neizbježna. Ovo je pitanje budućnosti naroda. Ova tri sloja problema koja sam vam naveo, možda nisu baš najbolje definirana, ali možete vidjeti da je to rijetka tema za razmatranje. Mnogi planovi i nacrti rješenja krize mogu biti komplicirani. Ali kada se vratimo na ova tri sloja problema te ih potražimo u tim planovima, tada se otkriva koliko bilo koji plan ima realnu šansu da išta promijeni. Primjenite ova tri sloja problema na sve dosadašnje planove koji nisu uspjeli i otkriti ćete zanimljive stvari.
@busolazasrbiju (19/10/2013 у 14:45)
Када су поменули годишњи извоз реда 50-70 % БДП-а, претпостављам да очекују мултиплицирање садашњег БДП-а за неколико пута – па ће расти и јавна потрошња, додуше не толико колико и извоз. Ово је делимично на трагу Бранка Драгаша, чија је идеја да јавна потрошња буде 25 % БДП-а који ће бити између 100 и 200 милијарди долара – што Вам је већ познато.
Да не поцртавам и овога пута да наш БДП није креиран „здраво“.
Међутим, пласира се очекивање како Србија средњерочно треба да „узјаше коња“, иако (да се послужим Вашом метафором) прво треба подићи анемичног пацијента који је на умору.
Стичем утисак како се и даље гаји уверење како ће Србију уздићи велике стране компаније, а „бежи“ се од креирања аутономних механизама развоја. Наша држава је мала и не може да финансира десет стратешких праваца развоја, а странци су увек заинтересовани за експлоатацију домаћег тржишта – фирма „Gtech“ је заинтересована за „Државну лутрију Србије“.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2162/Prenosimo/1421361/Amerikanci+%C5%BEele+da+preuzmu+srpsku+lutriju.html
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1422224/Vlada+sa+ameri%C4%8Dkom+kompanijom+o+lutriji.html
@Dejan R. Popovic, dipl. inz. (19/10/2013 у 15:47)
Питање Светске кризе (2007) је сложено и не може се свести само на финансијску.
Ваша питања, ипак, треба да упутите професорима Димитријевићу и Ђуричину, а и онима који су Нацрт наручили. Као што знате, писање закона, нацрта, пројеката итд. плаћа се из буџета. Ја сам већ изнео став о томе.
Искрено, не ценим г. Бојана Димитријевића као економисту и политичара, али ево његових запажања (28:46-31:13):
Бојан Димитријевић: „Нисам сигуран да у многим стварима нисам лагао своје студенте. Мислио сам да ће приватна својина бити ефикаснија од државне. Сада то не мислим (…).“ (30:28-31:13)
Апсолутна слобода не постоји, као што не постоји апсолутно слободно тржиште. И „слободна тржишта“ имају своје баријере – најчешће нецаринске (ЕУ се штити стандардима EUR.1).
Моје контрапитање Вама гласи: Који (или, можда, која два) од следећа три принципа бисте „жртвовали“ – пуну мобилност (покретљивост) капитала, фиксни девизни курс или независност монетарне политике? Односно, да ли проток капитала (у неку државу и из ње) треба да буде слободан, односно без икаквог мешања централне банке?
Свет се увелико променио од Адама Смита, а и у Смитово време био је далеко од идеалног.
Deo III. pasus 1. Nacrta strategije reindustrijalizacije Srbije sadrzi provokotivne konstatacije. Da li je neko na predstavljanju u SANU dao odgovore na nize navedena pitanja (ako nije, sta o tome mislite g. Katicu i dr,).
1) Ko je, kada i gde utvrdio da su privatizacija, deregulacija, deindustrijalizacija i „sekjuritizacija“ doveli do krize koja je zapocela 2008. godine?
2) Ko ce, kada i gde definisati nove koncepcijske platforme za vođenja ekonomske politike?
3) Koje prosperitetne ekonomije već duže vreme imaju drugačiju koncepciju vođenja ekonomske politike koja je omogućila da one relativno lako prevaziđu efekte globalne krize?
4) Da li su konstatacije navedene u Nacrtu strategije reindustrijalizacije Srbije, u delu iii. prvi pasus, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Treci deo, narocito clan 82. stav 1?
O stanju ekonomije i merama. Prof Đuričin. https://www.youtube.com/watch?v=gaI-3ewfoTU&feature=youtube_gdata_player
@Nostradurus Zagrebački
Pretekao me Inženjer Dejan, sa odgovorom da ono nije Strategija SANU nego je samo organizovana prezentacija u njenoj svečanoj sali. Takođe, činjenica je da gotovo da i nema članova akademije koji su ekonomisti. Koliko znam, na sve moguće načine se i opstruira osnivanja Instituta ekonomskih nauka SANU-a, verovatno iz razloga de bi se i dalje vodila dosadašnja ekonomska i kreditnomontarna poltika. Ne znam kako je kod Vas u komšiluku, ali ovde kod nas u akademiji prednjače muzikolozi, pisci i drugi umetnici, te nešto malo istorije, tehnike i medicine. Ekonomsita, pravnika i sociologa gotovo da nema. Uz svo dužno poštovanje drugih profesija i oblasti, teško da će nas iz krize izvaditi oni koji se ne bave konstrukcijom društva.
Inače se slažem da rešavanje problema srpske ekonomije bez rešavanja problema finansija nije moguće. Možda glavni preduslov (pored radikalnog povećavanja minimalne cene rada) za oporavak srpske ekonomije je povećavanje novčane mase koja je 4 puta manja od potrebnog nivoa.
Za Vladana – Mislim da je iz ugla španskih problema i interesa, to dobra mera. To je i sistem finansijski „probrane“ imigracije. Hvala na komentaru.
@Инжењер Дејан
Није професор Млађен Ковачевић из моје приче о срамоти. Неко други, његових година је у питању.
Као што сам рекао, мени је највише засметало одсуство приче о превеликом увозу, за коју се наивно мисли да ће се решити само супституцијом увоза која ће се десити сама од себе без државних интервенционистичких и протекционистичких мера.
Друго, наводи да наша економија не може да опстане ако не извози од 50 до 70% БДП не могу бити тачни. Ово из разлога што то није емпиријски потковано. Вуче се само паралела са бившим источноевропским земљама, што је по мени дубоко погрешно. Што не виде колики је то проценат у старим, а малим капиталистичким земљама Европе, које нису продукти мултинационалних компанија. Извоз је нужно зло, које је као економска категорија настало да би се извозили тржишни вишкови и оно што боље и јефтиније можете да направите од тамо неког. Ако би се испунила њихова жеља то би значило да Србија треба да извози целокупан продукт примарног и секундарног сектора, а то је потпуно бесмислено. Шта ће остати за потрошњу домаћег становништва, или је логично да то све треба да увозимо? Онда тек неће бити ништа од супституције увоза. Опоравак српске економије, готово је у супротности са растом извоза будући да раст извоза генерише мали раст запослености и БДП-а, стандарда грађана, продубљавање проблема јавних финансија, онемогућавање реформе јавних предузећа јер због немогућности дизања цене њихових производа на рентабилан ниво итд.
Али опет кажем Стратегија гледа у добром правцу, само што су њени творци због опортунизма избегавали да буду директни него то увијали и ублажавали. Треба више обратити пажњу на израз лица професора Ђуричина док нешто говори, то много више говори о томе шта мисли, него оно што изговори.
Sta mislite o odluci spanske vlade da dozvoli trajni boravak nerezidentima koji kupe imovinu od najmanje 500000 eura ili investiraju u spanski dug sa najmanje 2000000 eura?
@Nostradurus Zagrebački (19/10/2013 u 11:59)
Poštovani kolega inženjeru,
Moram da pojasnim. Nije u pitanju program iz kojeg je stala SANU. On je samo predstavljen u njenim prostorijama, kao što bi bilo sa svakim drugim naučnim ili nenaučnim skupom, s tim što svaki autor govori u svoje ime.
Nažalost, ne pada mi na um nijedan ekonomista koji je član SANU. Zbog toga ekonomisti imaju svoja udruženja Naučno društvo ekonomista i Akademiju ekonomskih nauka, a koje niko ne poziva.
U Nacionalnom savetu za privredni preporod Srbije, koji je predstavio ovaj program, su dva ili tri profesora univerziteta, direktori domaćih banaka sa dominantno stranim kapitalom, nekoliko privrednika koji su vodeći uvoznoci (uz možda dva izuzetka) itd.
„Pogledajte ovaj nacionalni savet za ne-znam-šta. Tamo sede dva-tri profesora ekonomije i predstavnici ’preduzetničke elite’. Sem tih profesora, koje niko neće slušati, oni imaju svoje individualne i, eventualno, strukovne interese. Nije realno očekivati da će oni dati predloge koji ne rešavaju njihove već nečije tuđe probleme.“
-Vladimir Gligorov, ekonomista, „Peščanik“ od 21. septembra 2012. godine
@busolaza srbiju, Bacio sam pogled na NACRT STRATEGIJE REINDUSTRIJALIZACIJE SRBIJE Sanu-a (http://www.sanu.ac.rs/Projekti/Skupovi/2013Reind.pdf). Riječ novac se spominje samo jednom?? Nisam uopće iznenađen što nacrt izgleda kao da ga je pisao bolji učenik srednje škole. Ako je to najbolje što SANU može ponuditi, onda se morate zapitati što će ostati građanima Srbije od Srbije? Vaš ekonomista Stojan Nenadović je desetljećima pisao o novcu kao dugu i potrebi da se on ukine, dok se SANU u svom nacrtu uopće tim ne bave. Ima narodna poslovica „Tko će koga, nego svoj svoga“. Ne treba vam većeg neprijatelja od vlastitih ljudi na važnim položajima. Na žalost, raja će se platiti.
Postoje tri sloja financijskih problema u društvu:
1. Kapitalistički opredijeljeni vide samo problem u novcu kao dugu.
2. Oni koji znaju nešto o novčanim tokovima vide i problem u raspodjeli plodova rada
3. I na kraju tu je problem međunarodne trgovine i razmjene
————————-
Koji problem je rješavao nacrt SANU-a? Bez rješenja financijski problema nema industrijalizacije koja vodi ka boljem društvu.
@ katic, lepo sam planirala da se iskljucim sa Vaseg bloga ali evo sad citam i NE mogu da verujem …vidite jos jedan dokaz da NE postoji pravna drzava u Srbiji; Ono sto je radio Jezda Vasiljevic tj piramidalna stednja i slicno i njegov slucaj je zastareo. Pa ko donosi ovakve idiotske zakone koji pospesuju prevare i kriminal
============================================
Apelacioni sud u Beogradu preinačio je juče presudu kojom je vlasnik nekadašnje piramidalne štedionice „Jugoskandik“ Jezdimir Vasiljević, poznat i kao „gazda Jezda“, osuđen na pet godina zatvora i zbog procesnih razloga zastarelosti krivičnog gonjenja odbio optužbu protiv njega. Optužba je zbog apsolutne zastarelosti odbijena i protiv direktora Banke privatne privrede Crne Gore Milorada Vukotića koji je bio u odsustvu osuđen na pet godina zatvora, kao i protiv Dragana Antonijevića, Ljubivoja Šundića i Stevana Protića koji su presudom Višeg suda u Beogradu bili oslobođeni optužbi, saopšteno je Blicu u tom sudu. Profesor krivičnog procesnog prava Milan Škulić objasnio je da prema zakonu, lice prema kom postupak nije okončan pravosnažnom osuđujućom presudom može da traži odštetu od države za vreme koje je provelo u pritvoru. On može da traži 150.000 evra.
=========================================
jos jedan detalj, kada nekom pozajmite novac i ta osoba vam novac ne vrati u roku od tri godine …potrazivanje zastareva i duznik nema obaveza …to je takodje zakon u Srbiji …
zelim ovde na blogu da opisem slucaj jedne porodice tj jedne zene u Beogradu; Osoba se udala sa 16 godina za gazdu neke radnje u Beogradu gde je radila kao obicna radnica. KJ je iz sela Zeoke sa Jelice kod Cacka.
Znaci seljancica dosla u veliki grad. U braku je bilo dvoje dece …kada je muz zaista ostario ona ga je napustila, 30 godina nije mala razlika, i on je umro u starackom domu; Ovi ljudi drzali su jednu Apoteku na uglu Miloseve i Visegradske, to su rasprckali jer seljancica i njen muz su trosili preko mogucnosti, pozajmljivali od svih koje su procenili kao naivne a najvise od sentimentalnih penzionera; Trosilo se na razne luksuze i jednu cerku su skolovali (dete navalilo) u Spaniji; Sada cerka radi u policiji kao prevodilac a majka ordinarni prevarant; Naravno da novac koji su pozajmljivali izvesna KJ i njen muz naivnim prijateljima nikad nisu vratili. Posto je moj pok. otac imao jedno povece potrazivanje od vise od sest hiljada od KJ i CJ zvala sam i pisala vise puta, ali mi je KJ (bez skole ali rade klikeri ali ne znam ni sama koja je to vrsta prevaranta …) samo spusti slusalicu …sada sam angazovala advokata krivicara ali taj dug je strasno tesko naplatiti …jedino resenje je da unajmim prof. nasilnika da pocne da preti jer zakon mi ne daje ni jednu mogucnost. Ni to nije bilo dosta KJ upoznaje sebi slicne osobe sa udovcima u penziji ne bi li tako te osobe dosle putem braka do stana i visokih penzija usamljenih ljudi kojima su poumirale zene …prosle nedelje sedim sa advokatom VJ i mislim se sta da radimo sa KJ. I sad se to mislim u NJujorku.
Zakon ne stiti ni naivne starije penzionere koji su zrtve masovnih prevara, a ni nas potomke. Zakon u Srbiji stiti prevarante i onda se cudimo sta je sa drzavom; pa nije nista cudno zaista.
Cujem BT kritikuje NIkolica; BT se toliko izbrukao jer su iz njegove stranke masovno krali i narod je bio toliko besan da im nije smetalo sto Nikolic nema skolu …secam se penzionera iz zgrade u Bgd, ukljucujuci i mog pok tatu, spremili se u devet ujutru i pravac glasanje i to krenuli svi zajedno.
A Nikolic, da tata zna (veliki postovalac Kraljice Elisabete, oni su ispisnici) sta je rekao juce …kaze nisam britanska kraljica …a diplomate se misle sta je ovaj tehnicar sa groblja zeleo da kaze. Tehnicar sa groblja ne zna da je Kraljica jedna od najuglednijih licnosti u svetu, da je kuma naseg Princa …da je njen tata kralj Djordje Sesti bio vrlo ugledan i voljen; Ako nije citao i studirao NIkolic mogao je da pogleda dva filma The Queen i King’s speech
(Kraljev govor) bilo bi dovoljno da shvati da prema Windsorima treba imati postovanje jer je takav diplomatski red; Neko to se ne vidi bas dobro iz Bajcetine i iz srpske skupstine …
i za kraj; nas pokojni D Vlahovic (dugogod. urednik u Politici dok ga nije smenila Smajlovic 2008e) skupljao je istorijske materjale o tome kako je za vreme naseg Gospodara (Kralja NIkole), moji preci po majci su sluzili Gospodara, radila CG skupstina.
ali tu je i jedna prica o predstavi Kosovski boj na Cetinju, dva posetioca na predstavi nisu nikad bili u pozoristu nego tada prvi put; Videli su da je visila „neka ponjava“ i da se ona povukla i pocela je predstava ..knezeva vecera i „sjutri dan“ Kosovski boj, da li ce izdati Vuk Brankovic, gledaju perjanici sa velikom paznjom, …hoce vala izdati, i oni se zaboravili u zaru i izvukli pistolje i zapucali …“vala neces Brankovicu“ …zapucali oni, narod se razbjeza, tj gledaoci, pobjegose glumci …“ona ponjava se navuce“ a oni brzo iza ponjave da nadju izdajicu … (izvinite sto se udaljavam od ecc tema)
@busolazasrbiju
На основу Ваших порука (18/10/2013 у 00:59 и 19/10/2013 у 02:03) рекао бих да је управо проф. Млађен Ковачевић изјавио како га је због Лабуса, Динкића, Влаховића итд. срамота да каже како му је економија професија.
У Националном савету за привредни препород су Бранислав Грујић, Топлица Спасојевић, Јелена Крстовић („Делта“), Драгољуб Вукадиновић, Драгиња Ђурић („Интеза“) итд.
„Све то више личи на списак жеља (…), академски, без свести о томе како све то постићи. Не види се како смо дошли у ову ситуацију. Учешће индустрије у БДП-у је 2000. било 18 одсто, а сада је пало на 12 одсто. (…) Економисти који су то писали никада се нису бавили индустријом, а привредници су све увозници, нема ниједног нето извозника. (…) Тај савет за препород је по политичкој линији формиран. На пример нико никада није позвао Научно друштво економиста или Академију економских наука да предложи некога за израду стратегије.“
-професор Млађен Ковачевић, 14. октобар 2013. године
http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-74804/reindustrijalizacija-potrebna-nema-ko-da-je-sprovede
Од 5:40 je говориo о програму, а од 8:39 о начину финансирања крупних пројеката.
Проф. Ђуричин и остали инсистирају на заједничким улагањима са иностраним партнерима у гранама у којима постоји компаративна предност Србије, затим концесије у инфраструктури, металургији итд. и партнерства приватног и јавног власништва код комуналних предузећа и јавних служби.
Крупне инвестиције неће бити финансиране из домаће акумулације, већ ћемо уступати ресурсе а странци ће дати новац. Инвестиције ће покренути мала и средња предузећа, а која могу да се финансирају из домаће штедње. Остао ми је нејасан по питању ЕПС-а и „Телекома“. Рекао је „ако ми дајемо у заједничка улагања ЕПС, ’Телеком’, инфраструктуру…“
Ако хоћемо да се нашалимо, и ФАС је заједничко улагање „Фијата“ и Србије, које треба да „покрене мала и средња предузећа“.
@Иван Н.
Pročitao i prisustvovao prezentaciji Strategije reindustalizacije Srbije u SANU. Ono što je bilo interesantno je da je strategiju radilo telo pri Vladi, tj. Savet za privredni preporod Srbije (ili tako nešto), a da niko iz Vlade ili NBS nije prisustvovao skupu. Zašto nisu došli, a svi su boravili na Kvantnom skoku pre, ili Ekonomskom samitu posle, ovog skupa? Iz prostog razloga što su doduše stidljivo i nedorečeno tražili sve ono što NBS ne radi i nema nameru da uradi. Da uvede fiksni kurs, da spusti referentnu stopu, da poveća kreditni potencijal banaka kroz smanjivanje obaveznih rezervi.
Drugo, bili prisutni i oni koji su najodgovorniji za deindustralizaciju Srbije (Labus, Vlahović i ostali …) i bez blama i dalje pričali svoju priču. Labus posle toga dao i interviju u Danasu da priča kako je potpuna liberalizacija najbolja stvar koju je uradio. Ovo bi trebalo da bude odgovor na prozivke Mlađena Kovačevića sa tog skupa da je on direktan krivac za deindustralizaciju Srbije.
Moje mišljenje je da je strategija na dobrom pravcu, ali da je nedorečena sa stanovišta mehanizama i sredstava za njeno sprovođenje, nekako kao da molite turskog pašu da učini nešto za sirotinju raju, ali ne zbog toga da samo raji bude dobro, nego zato što će paši biti još bolje. Mislim, vidi se šta se hoće u toj strategiji, ali nekako sramežljivo i stidljivo se navodi kako bi to moglo da se realizuje. I ono što mi najviše smeta (mada razumem njene tvorce jer su iz tela pri Vladi) je činjenica da nigde nisu pominjali problem uvoza, tj. da je to osnovni faktor kreiranja spoljnotrgovinskog deficita i jedan od tri uzroka naše stagnacije. Fokusiranjem samo na strani izvoza ne mogu se rešiti srpski ekonomski disbalansi, tj. na rast BDP ni zaposlenosti ni standarda građana, a ni deficit javnih finansija.
Za Nemanju – Apsolutno ste u pravu i ekonomski interesi Srbije su u nekoj vrsti kolizije sa zahtevima EU. Ako bi Srbija demonstrirala čvrstinu i političko jedinstvo oko baznih ekonomskih ciljeva, EU bi to morala prihvatiti, kao što je svojevremeno prihvatila slovenački put, ili danas (bar za sada) madjarski. Konačno, sve je stvar čvrstine i veštine pogađanja. Hvala na komentaru.
Za Moldvina – Očekivano i neminovno povećanje budžetskog okvira. Zato nije ni bilo panike na berzama. Hvala na komentaru.
Za Ivana N. – (Pre)brzo sam pročitao dokument na koji ste me uputili. Čini mi se da se iz dokumenta ne vidi kako, ni kojim instrumentima se želi podstaći industrijalizacija. Ne vidim mehanizme ni načine finansiranja itd. itd.. Kao da se previše vidi akademska, a premalo pragmatična ruka. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
pomno pratim Vaš blog. Sviđaju mi se izuzetno teme koje obrađujete kao i obrazloženja koja dajete. Međutim ne mogu da Vas ne pitam da li mislite da bi mere koje često predlažete mogle biti u potpunosti sprovedene, a da „evropski put“ za koji se naša vlada zalaže ne postane oportunitetni trosak takvih odluka?
I da li je moći sprovoditi mere koje će braniti domaću privredu, a da Zapad ne prišije etiketu diktatora našim vladarima (primer Belorusije i Lukašenka).
Pozdrav!
Gospodine Katicu, kako kako komentarisete povecanje granice zaduzivanja Americke vlade.
Hvala.
Poštovani, da li ste pročitali:
NACRT STRATEGIJE REINDUSTRIJALIZACIJE SRBIJE
Koju je uradila grupa (Nacionalnog saveta za privredni oporavak)
Zanimaju me vaša mišljenja.
za Nebojsu,
Da mislim da je situacija i u bankama mnogo gora od one kakvom se predstavlja ali opet bolja nego u mnogim državnim fin institucijama.
I da slažem se da je ideja fondova za razvoj dobra ali nazalost prilicno kompromitovana.
Pa pogledajte samo kojim firmama su dali pare i kome su hteli da daju pare. Sve sam tajkun do tajkuna sa politickim kontatktima i uglavnom firme koje su u stecaju, reporogramu, posluju sa gubicima itd…
Iz aviona se vidi da tu od razvoja nema nista.
Morace poprilicno puno toga da se uradi dok se stvari ne poprave.
I ja sam mislio na kresanje budzeta na potrosnom delu, nikako na investicionom.
Mislio sam da se novac ustedjen na platama i broju zaposlenih iskoristi za jeftine kredite, maloj i srednjoj privredi, koji su generator novih radnih mesta.
Naravno, da bi drzava zadrzala ulogu investitora u velikim infrastrukturnim projektima.
Takodje mislim da bi otpustanje u velikim javnim sistemima dovelo do njihovog rentabilnog poslovanja, a i do dodatnog punjenja budzeta, putem transfera dobiti.
За Душана – Рестриктивна фискална и експанзивна монетарна политика нису добар рецепт ни за развијене државе у рецесији. За државе попут Србије није добра рестриктивна фискална политика будући да су потребе за инвестицијама у инфраструктуру огромне, а да за то нема заинтересованих приватних инвеститора. Као што знате, залажем се да се домаћа компонента таквих инвестиција финансира добрим делом кроз примарну емисију.
Када је о кресању буџета реч, нама требају два буџета, не један. Предлагао сам да се буџет јасно раздвоји на потрошни и инвестициони део, и да се само потрошни део подвргне рестрикцијама.
Све и да мали приватници могу узети јефтине кредите, поставља се питање у шта их уложити. Сервисни сектор, а то је најлогичнији и најјефтинији правац улагања за мале приватнике, данас је готово потпуно попуњен. Без великих инфраструктурних и индустријских инвестиција је немогуће подстаћи раст мале привреде и сервисног сектора. Хвала на коментару.
За инг. Дејана – Басу је један из плејаде познатих индијских економста и има одличну репутацију, иако се више бави граничним областима економије и социологије. Занимљиво је и да су индијски економисти, будући да су најчешће британски ђаци, чешће на либералној страни економског спектра. Хвала на коментару.
Za Dekija – Ne znam po kakvom su kriterijumu davani krediti iz izveštaja koje smo videli. Rizikujući da pogrešim, rekao bih da su se krediti davani, ne za razvoj, već za preživljavanje i sanaciju. To ne može biti funkcija razvojnih fondova.
Što se naplativosti kredita tiče, nemojte imati iluzija da je u bankarskom sektoru situacija bitno bolja. Problem je i tamo kolosalan, ali je delom skriven kroz subvencionisanje kamatnih stopa i iznuđene reprograme.
Meni ne smeta da deo kredita koje država daje nikada ne bude vraćen, ako su krediti dati za razvoj. Ni banke ne mogu naplatiti sve date kredite i nenaplativost je integralni deo bankarstva. Država može davati kredite za podsticaj novim delatnostima, i ta preduzeća ne moraju nužno i uvek uspeti. I tzv. venčr fondovi imaju promašaje. Ključno je da se sredstva daju nepolitički, saglasno razvojnim ciljevima, jasnim kriterijumima i sa čvrstom kontrolom.
Da sam na mestu ministra Radulovića, ne bih dovodio u pitanje razvojne institucije, već bih pokušao bolje da ih organizujem i kontrolišem. Identifikovao bih delatnosti koje želim da podržim, trčao bih po Srbiji i tražio preduzeća koja imaju razvojni potencijal i gledao kako da im pomognem da rastu. Zahtevao bih od vlade da mi se dodele jeftina sredstva za tu namenu i ušao bih u medijski rat sa NBS kako bih je naterao da prestane da uništava privredu. Mere koje preduzima ministarstvo, poput imovinskih kartona npr., svakako su dobrodošle. Moj strah je da gospodin Radulović više veruje u „ambijent“ i tržište, nego u proaktivnu razvojnu politiku države. Hvala na komentaru.
Mali dodatak na predjasnji komentar.
Mislim da bi to bila mnogo pravednija raspodela dohodka, nego sto je ova sada, kada drzava svojom diskrecionim pravima to cini. Danas imamo situaciju da ljudi u javnom sektoru, sa znacajno nizom produktivnoscu, ostvaruju veci dohodak od onih koji im taj dohodak obezbedjuju, sto nas je po mom misljenju i dovelo ovde gde smo.
Za Ivana N. – Moram da ponovim istu tezu. Sve dok ne vidim jasnu i preciznu definiciju zaposlenih u javnom sektoru i dok ne vidim tačnu strukturu javnog sektora, verovaću da se radi o trikovima smišljenim da bi se svađali ljudi. Kao da neko namerno stvara utisak da se radi o 700.000 ljudi u administraciji. Hvala na komentaru.
G. Katicu,
Molim da mi date odgovor na sledece pitanje.
Da li bi za Srbiju bolo bolje da se umesto restriktivne monetarne i ekspanzivne fiskalne politike, sprovodi obrnuto, ekspanzivna monetarna politika i restriktivna fiskalna politika.
Da li je izvodljivo kresanje budžeta do te mere da se potpuno anulera deficit ( mislim na otpustanje, plus smanjivanje zarada i penzija ) , a da se sa druge strane maksimalno relaksira monetarna politika u smislu maksimalnog smanjenja kamata na kredite ( ogranicavam se na kredite za investicije u proizvodnju, malu i srednju privredu … pa makar i kroz subvencije drzave zarad jos veceg efekta na smanjenje kamatnih stopa)
U tom slučaju bi svi oni koji bi ostali bez posla, ili bili nezadovoljni smanjenim dohodkom, a i oni koji i danas nemaju posao, imali alternativu u smislu uzimanja kredita za otvaranje novih preduzeca. Prostor koji bi se pojavio u budzetu bi omogucio da se tim novim firmama, pored jeftinih kredita, da i bezporeski tretman za recimo prvih goginu, dve poslovanja.
Da ne idem dalje u analizu, ali mislim da je poenta jasna.
Da li je sve ovo utopija, ili je mozda potrebna velika hrabrost da se udje u ovakav zaokret
За господина Катића – У НИН-у су цитирали (или интервјуисали?) индијског економисту и вишег потпредседника Светске банке Каушика Басуа, који је саопштио следеће:
„Често чујемо тврдње типа – ,Морамо да се ослањамо на приватни сектор, јер студије показују да је 90 одсто радних места у прошлости отворено у приватном сектору‘. То је као кад бисмо прихватили тезу совјетског истраживача из 80-их да морамо да се ослањамо на државу за нова радна места, јер је 90% радних места у прошлости отворила држава.“
http://www.nin.co.rs/
Мени ово делује као рационално размишљање и одудара од званичног курса Светске банке, мада сам свестан да у овој институцији има више струја; свака има тежину према броју гласова своје земље итд.
Како се међу економистима котира Каушик Басу?
@Иван Н.
Не било ми замерено, али Ви не одустајете од бројке 700.000 запослених у јавном сектору.
Бројку је саопштио г. Крстић, преузео је г. Вучић, а онда сви почињу да их цититају – од новинара до политиколога Владимира Гоатија. Ако је то тачно, просечна нето зарада у јавном сектору износи испод 30.000 динара. Свакако, предлажем Вам да погледате расходну страну буџета Србије.
Не могу да се придодају јавном сектору запослени у НИС-у, ЕПС-у нити у „Телекому“, где држава има (било колики) удео. Или да се дописују запослени у „Симпу“, који је још увек приватна компанија – иако се планира конверзија у већинско државно власништво.
Ако се настави овако, статистички ће да подигну стопу запослености за неколико процентних поена – тако што ће да „допишу“ пољопривреднике који самостално уплаћују доприносе.
Још је далеке 1954. године амерички новинар Дарел Хаф објавио књигу „Како лагати статитиком“.
gospodine Katicu, zelim da podsetim Vase blogiste o onome o cemu stalno govorim a tako je i mene moj otac vaspitavao, on se divio De Gaullu; patriotizam je iznad svega i opste blagostanje i napredak; i sve je mislio Srbija ce biti kao Francuska –to su nase duge licne veze sa Francuskom ..
bez velike zrtve nema drzave i evo lekcije na koju se zaboravlja; Naravno da sam morala da naucim Francuski savrseno …gde moj stric da cuje da nesto nije napisano kako treba ili da je neka rec pogresno izgovorena …
mi na zalost ovo nemamo u Srbiji, obratite paznju na sve od pocetka do kraja i naravno na himnu, himna i zastava su svetinja u Francuskoj, a sta je kod nas?
Gospodine Katiću,
Pretpostavljam da ste videli kako izgeda kreditni portfolio Fonda za razvoj Ako niste evo Vam prilike da se sa istim upoznate na site-u minstarstva privrede: http://www.privreda.gov.rs/newsitem.php?id=9838.
Reč je o pravoj katastrofi.
Mislim da je ovo najbolji pokazatelj da ni niske kamate i to što je u pitanju državna finansijska institucija ne znači ništa, kada imate katastrofalnu alokaciju resursa. U tom slučaju džabe vam i da su sve banke državne i da je su svi krediti bez kamate, razvoja nema.
A i inače ako malo bolje čovek razmisli oko tih kamata pa one i nisu tako loše ako prihvatite činjenicu da smo u bankrotu (ili pred bankrotom kako god). Pa kakve onda kamate možete da očekujete. Svakako ne povoljne.
NPL je na 20% a prosečne kamate su na oko 7% (pričam o eur).
Banke su natrpane hipotekama a njihova utrživost i vrednost je prilično upitna. Ako i kada krene rasprodaja te imovine vrednosti će ići stravičnom brzinom na dole.
U takvom okruženju nije ni čudno da su kamate na oko 7%.
Pa samo u nedelji štednje se plaćaju kamate građanima i do 5-6% u zavisnosti u koju banku odete jer mnogim bankama gori pod nogama.
Sve u svemu ovo kako izgleda kreditni portfelj FONDA je slika i prilika rada i u mnogim drugim državnim bankama/finansijskim institucijama koje vode političari koji ne odgovaraju nikome i koji se tako bahato ponašaju prema svojim glasačima.
Samo pogledjate prvi sheet (excel Fonda za razvoj) i sve će vam biti jasno.
Ipak i pored toga gospođa Verica Kalanovic koja je bila na čelu tog fonda ima obraza da kaze da je sa Fondom sve ok i da tu nema nekih loših plasmana. Prosto da čovek ne poveruje o kakvom bezobrazluku i bahatosti se tu radi.
Elem, lako se može videti da je novac uglavnom odobravan državnim preduzećima sa katastrofalnim rezultatima u poslovanju a u cilju krpljenja ne problema u likvidnosti već ozbiljnih problema u domenu solventnosti. To bacanje para u bunar nije spasilo srpsku privredu ali je zato kupilo glasove gospodi iz G17/Ujedinjenih regiona koji sada orkestriano napadaju istog tog ministra privrede.
Meni je to pokazatelj da je taj čovek krenuo da burgija tamo gde treba i da je povukao neke dobre poteze (bar u cilju smanjenja i zaustavljanja daljeg javašluka).
Inače da budem jasan ni krediti privatnom sektoru se nisu nešto pokazali kao razvojni. Evo vam samo par primera kome su sve odobrene pare u 2012 i u kakvom se problemu sada nalaze:
Gemax – RSD 205 Mn (u blokadi RSD 290 Mn)
AN PROPERTIES DOO – RSD 195 Mn ( U blokadi RSD 277 Mn)
NISSAL AD NIŠ – RSD 137 Mn ( Gubitak u 2012 – RSD 553 Mn / često u blokadi)
GP AUTOSHOP – RSD 130 Mn ( U blokadi RSD 1.154 Mn)
Projektomontaža“ A.D. – RSD 49 Mn ( u blokadi RSD 935 Mn)
„Auto tec“ DOO – RSD 69 Mn ( u blokadi RSD 149 Mn).
i mnogi drugi…
Sve skupa rezultati su sledeći:
Ukupan iznos dospelih kredita FONDA čini oko 40% svih kredita.
Ako se još malo zagrebe može se videti da je najveći deo kredita pušten bez nekog adekvatnog obezbeženja. Samo bacite pogled na strukturu obezbeđenja, videćete da je na menice, ugovorna ovlašćenja i/ili bez obezbeđenja pušteno čak oko 60% kredita!
Sa druge strane od svih kredita koji su dospeli u potpunosti (dakle gde nema naplate uopšte) samo 10% je obezbeđeno bankarskom garancijom a samo 20% ima obezbeđenje u hipoteci (gde su procene najverovatnije ozbiljno naduvane)
Pa nije ni čudo što su stopirana sva dalja puštanja.
A samo bacite pogled ko je tražio dodatne pare iz Fonda pre nego što su svake dalje isplate stopirane.
Videćete jednu firmu koja se zove Agroposlovi.
Googluj te malo na internetu i APR-u da vidite o kome se radi ako ne znate.
Evo da Vas uštedim vreme u pitanju je gospodin Čedomir Jovanović (JMBG 1304971710376) preko svoje povazane firme SHSF DOO BEOGRAD (20575859).
Ako ćemo dalje, samo pogledajte kakav je rast napravila ta firma, i sa kakvim izvorima finansiranja. (učešće kapitala u ukupnoj pasivi je na oko 5-6%) i na čije ime ( FIDELINKA).
Eto o kakvoj alokaciji resursa pričamo i o kakvom modelu razvoja srpske privrede.
Bojim se da bi situacija bila još gora da je bilo više domaćih banaka na našem finansijskom tržištu jer bi onda svaka partija imala svoju banku pa ne bi morali da se otimaju i guraju oko njih par.
Ako ćemo dalje po ostalim finansijskim institucijama koje kontroliše država, pogledajte kako su upotrebljene pare iz SIEPE. Izleda da tu kontrole nije bilo a na stranu to što su najveće pare isplaćene strancima što je prosto za podsmeh. Da sam stranac ja bih se sprdao sa tim.
Zaključak ove priče je da nije ključ našeg opšteg neuspeha u vlasništvu, u tome da li ima ili nema dovoljno državnih banka/fondova, da li nam stranci skidaju kožu sa leđa, već u ozbiljnom nedostatku stručnih kadrova i odrešenim rukama.To je prvi stepenik na kome smo pali. Drugi stepenik je priča o vlasništvu.
Koliko vidim ministar privrede je krenuo da burgija upravo tu.
Značajno povećao transparentnost u radu, zaistavljena dalja puštanja sredstava iz fonda, poslao zahev za kontrolu isplaćenih subvencija iz Siepe, zaustavljena privatizacija po postojećem modelu, odbio privatizaciju prve petoletleke po ceni ispod vrednosti zaliha firme i uz model da država isplati otpreminine radnicima a kasnije i subvnecije istom tom strancu da zaposli nove radnike, nije želeo da potpiše garancije za ETIHAD, pominje se da je već kovertirao ostavku…
Izgleda da je čovek krenuo da smeta mnogima, naročito ovima iz G17, što samo pokazuje da radi ok.
Čovek je krenuo da popisuje imovinu javnih preduzeća da se država posle godina javašluka i neznanja upozna sa tim šta ima od imovine, sa kojim firmama najviše radi od kojih najviše kupuje, kome najviše duguje itd što je sve na mestu. A na to mu Član Predsedništva URS-a kaže da je to smešno.
A da li je njemu smešno što je 40% kredita u kašnjenju ? Da li mu je smešno što su silne pare spucane u državne firme a da se ne znaju mnoge informacije o radu tih istih državnih firmi već se samo zna koliki su gubici i koliko para treba da se da? Da li mu je smešno što ne znaju koliko imaju zaposlenih već se gađaju ciframa da li je +20% više ili manje?
Dakle dok se ne dogode promene u tome kako se upravlja državnim preduzećima, ko je odgovoran imenom i prezimenom za njihov rad, kome odgovaraju direktori državnih preduzeća, kako funkcioniše kontrola rada, koji su uslovi za razvojna sredstva iz državnih para i sl, ko će da odgovara za bahato poslovanje i propuste, svako davanje moći državi i političarima je bacanje i vremena i novaca i živaca u bunar i komprovitovanje ozbiljnih ideja državnog upravljanja i intervencionizma.
Mislim da sama namera oko rekonstrukcije javnih preduzeća / državnih institucija mora dobiti veću pažnju javnosti i ne sme biti tako olako shvaćena.
Imam utisak da Vi gospodine Katiću ne verujete da će se to dogoditi čim ste to nazvali samo deklaracijom o namerama.
Ako sam u pravu zašto?
Inače, koji bi bili prvi koraci da ste vi na mestu gospodina Radulovića?
Inače, apsolutno se slažem da će zatezanje kaiša bez ulaganja u razvoj napraviti haos. Ali ni postojeći model razvoja pa čak i preko državnih fondova nije napravio nikakav ozbiljan rezultat. Čak šta više samo je kompromitovao svaku dalju ideju državnih fondova i većeg učešća države na finansijskom tržištu. Pre toga neophodna je konsolidacija a neki koraci u tom pravcu se čini mi se naziru.
Inače slažem se da su mere bile parcijalne. Nažalost još uvek smo daleko od države koja donosi sveobuhvatne mere.
Ali zar je moguće odjednom očekivati da se kurs promeni za 180 stepeni?
Hvala unapred.
Zaboravio sam:
Nastavnici bih odneo paketić džidže, da se smiri.
Klinci odlično barataju sa hemijom: skunk, spid, ex, crack, smack…
Možda bi decu trebalo zaključati u podrum da ne vide svetlo dana, sahraniti ih sa starim i novim udžbenicima. A roditelje vezati za televizore i odvrnuti ih do daske…
Evo poštovani Nebojša neka mesto mene govori Vladimir Goati i Transparentnost Srbije. O broju zaposlenih u javnom sektoru!
Citat:
Ogroman broj od 700.000 zaposlenih u javnom sektoru je olovni teg o vratu Srbije i profesionalizacijia javne uprave, bez joje nema vladavine prava, trajaće decenijama.
Sumorno zaista sumorno!
Pozdrav
@Иван Н.
1. „Kuda ide svet?“
Definitivno, ne u dobrom pravcu.
2. „Da li postoji drugi put izuzev EU?“
U ovj dekadi verovatno ne, ali je budućnost EU (i to relativno skoro) više nego neizvesna. Ona ima sistemske greške u unutrašnjem režimu trgovine između zemalja članica i monetarnoj politici koje dovode i koje će dovoditi do pravljenja sve većih disbalanas u ekonomijama članica. Teško da će najrazvijenije članice pristati da isprave te greške jer na kratak rok to njima ne ide u prilog.
3. „Da li privredu možemo pokrenuti bez EU?“
Naravno da možemo. Može se reći da je oporavak srpske privrede u direktnoj suprotnosti sa našim putem ka EU. Ne toliko sa EU, koliko sa ovim nakaradnim prihvatanjem svega i svačega pre nego što se to mora.
4. „Da li možemo zaustaviti nezaposlenost?“
Naravno da možemo, ali pod uslovom da uradimo stvari o kojima sam pisao u ranijim komentarima i da se oslobodimo priča da će zaposlenost da nam raste povećavanjem izvoza, dovođenjem stranih investitora (strateških i onih koji to nisu), da ekonomsku politiku usmerimo ka prihodima, a ne da je svodimo na rashodnu stranu javnih finansija, da ne produžavamo rok za odlazak u penziju, da ne smanjujemo agrarni budžet i naravno da prestanemo da plašimo narod i privredu sa pričama o bankrotu i neminovnosti štednje. Teorijski i praktično sve izvodljivo. Da li ćemo to uraditi? E to sa našom bivšom i sadašnjom političkom elitom, teško, da ne kažem nemoguće.
5. „Da li možemo zaustaviti socijalno propadanje?“
Opet, naravno da možemo, ako radikalno podignemo minimalnu cenu rada, a onda tržište podigne prosečnu cenu rada koja će omogućiti da se izvrši reforma javnog sektora, tj. dignu cene javnog sektora na njihov rentabilni nivo. Kada budemo imali malo ali dovoljno sve će biti lakše. Ovako kada nemamo dovoljno i kada nam govore da će nam biti jedino bolje ako imamo još manje, nećemo nikada.
@ katic, da sacekamo Soskicev intervju neka on obrazlozi; ja sam Vam napisala zasto NE mislim da je Tabakovic strucna; Nisam videla da je
sprovela i jednu meru koja bi makar malo popravila stanje na nasem trzistu novca;
@busola; ja sam odlicno znala hemiju kroz skolovanje i trebalo je da idem
na tehnologiju …uvek najveca ocena, danas me zove nastavnica hemije moj sin ima cistu jedinicu …mi smo sa hemijom na ti a sin ? …ukinuti su svi sportovi do daljnjeg ..
Soskic jeste dobio formalno obrazovanje i bio je bolji djak nego sto ce moj sin ikada biti, ali sta to vredi, koliko je mogao da menja …makar NE moraju
da placaju savetnike koje placaju za Tabakovic da se NE bruka;
Mislim da gospodja Tabakovic NE moze ni vise ni dalje od poslanika u skupstini, to je njen domet; Nemam ni gram postovanja za one koji sedaju u fotelje i rade poslove o kojima nista NE znaju.
@Krle
Ako mogu da se umеšam na temu smanjivanja sive ekonomije. Ono što Vam je odgovorio gospodin Katić potpuno je tačno. Mada misli da u ovakvoj siromašnoj državi teško može da se podigne efikasnost poreske uprave ili svest naroda, dovoljno brzo.
Davno, a pre nekoliko godina to sam i objavio u knjizi koju sam napisao, izneo sam jedan predlog koji bi pomogao da se relativno brzo smanji siva ekonomija. Nus pojava bi bila i smanjivanje ostalih socijalnih patologija. Kako se siva ekonomija može realizovati jedino uz pomoć gotovog novca, valjalo bi nešto uraditi po tom pitanju.
Moj predlog je da se iz prometa izbace papirne novčanice i zadrže samo kovanice u apoenima od 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100 i 200 dinara u obimu u kome i sada postoje ti apoeni.Ovo bi smanjilo količinu gotovog novca u prometu i usmerilo transakcije ka bezgotovinskom plaćanju. Složićemo se da je mnogo teže izbegavati porez ako je transakcija registrovana, tj. da bi poreskoj upravi bilo daleko lakše da radi svoj posao. Naravno, smanjio bi se prostor i za neprofesionalni ili nemoralni rad inspektora.
Pored ove operacije, morala bi se sprovesti i određena kontrola podizanja tog metalnog novca sa računa, kao i deviznih sredstava u gotovom obliku sa računa.
@mp
Već sam jednom rekao da sam oštar prema ekonomistima koji su bili ili su na pozicijama koje utiču na naše sudbine. Tolika površnost i neznanje prelaze u bezobrazluk. Što mi reče jedan član akademije, zbog ovoga šta su uradili ili rade naši ekonomisti postala me je sramota da kažem da mi je to profesija.
Teško da ja mogu da budem član saveta NBS, ja ipak nešto znam o ekonomiji. Možda malo, ali ipak nešto.
Što se tiče onoga da li raspolažem sa pravim informacijama? Moguće je da nas NBS laže i objavljuje lažne podatke (to bi tek bila velika sramota), ali imajući u vidu stanje srpske ekonomije pre će biti da su podaci koji su meni i drugima dostupni tačni, ili da značajno ne odstupaju od istine.
P.S. Inače, ako možete da sredite taj interviju sa Šoškićem, to bi bilo lepo. Bilo bi lepo i da sredite da taj novinar Šoškiću postavi pitanja koje smo mi ovde diskutovali.
I još jedan razlog zašto je gospodin Šoškić bio najgori guverner, tj. zašto je njegova odgovornost veća od drugih koji su bili ili su na tom mestu. Zato što je odrastao u kući u kojoj si sa ekonomijom bio na ti, zato što je imao najbolje formalno obrazovanje i zato što je ispred sebe imao prethodno loše iskustvo ranijih guvernera.
Za mp – OK. Onda moram da se vratim na pitanja koja sam Vam ranije postavio. Strpljivo ću sačekati Vaš odgovor i analizu mera i rezultata NBS pod gospodinom Šoškićem i pod gospodjom Tabaković. Iz te analize ću, nadam se, moći bolje da razumem razloge zbog kojih tvrdite da je gospodin Šoškić najbolji guverner u poslednjih 20 godina.
Uz to ću Vas zamoliti i da mi citirate delove mojih tekstova ili komentara na bazi kojih ste zaključili da mi „…. iz nekih razloga … odgovara Tabakovic“, ili da imam „nekog interesa da u NBS vidim osobu koja tamo NE pripada“ itd. itd. Uzgred, nemam klijente u Beogradu. Hvala na komentaru.
Za mp – Ne morate se mučiti. Moja pitanja su bila mala provokacija na kojoj mi, nadam se, nećete zameriti. Hteo sam da pokažem da Vaše simpatije za gospodina Šoškića i antipatije za gospođu Tabaković nemaju mnogo veze sa monetarnom politikom NBS, već su lične prirode. Mislim da su isti utisak imali i drugi čitaoci bloga. Hvala na komentaru.
Da li je ovo prva veća pukotina koja će inicirati ostalo:
http://www.infowars.com/chase-bank-limits-cash-withdrawals-bans-international-wire-transfers/
О броју запослених у јавном сектору (допуна)
Професор економије и главни и одговорни уредник „Кварталног монитора“ Милојко Арсић „оперише“ са податком од 435.000 запослених у јавном сектору (2013):
1) образовање – 125.000,
2) здравство – 110.000,
3) БИА, полиција, војска, ватрогасци итд. – између 75.000 и 80.000,
4) републичка администрација – око 30.000 (од тога у Пореској управи и царини око 10.000),
5) администрација локалних самоуправа – између 23.000 и 24.000 запослених.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/410863/Arsic-Uz-smanjenje-plata-potrebno-i-otpustanje
Не знам како је дошао до бројке од 435.000? Уз то, потценио је број запослених у органима безбедности и локалној самоуправи, а није урачунао покрајинску администрацију, нити 12 хиљада запослених у правосуђу (ту припадају и затвори)!
Прецизнији подаци су: 41.500 запослених у покрајинској и локалној администрацији, а 28.400 у републичкој управи. С друге стране, број запослених у органима безбедности износи око 91.400 – то је у ТВ емисији саопштио и господин Вучић, који је координатор свих служби безбедности.
И даље стојим на становишту да број запослених у јавном сектору, који су директни буџетски корисници, није већи од 415.000.
За господина Катића – Електроника је мој животни позив, али занимају ме и историја и економија. Када се подаци укрсте, лако се долази до неких бројки. Некада и људи на одговорним положајима изнесу податке које представљају службену тајну. Навешћу овде један тривијалан пример, претходни командант жандармерије јавно је изнео податак о броју припадника Жандармерије, а касније је то учинио и један високи полицијски функционер.
Руку на срце, око 91.400 запослених у органима безбедности (ово је сигуран податак!) не улазе у званичну статистику (због државне тајне!), али трошкови за њихове зараде морају да „саучествују“ у ставци „расходи за запослене“ у извештају о јавним расходима. Да не улазимо у то да полиција има сопствене приходе, од којих исплаћује бонусе (који нису део званичне зараде) итд.
Некада је Савез самосталних синдиката имао добре анализе и раздвајао је запослене у јавном сектору, јавним предузећима и остатку привреде – што ми је у почетку и те како помогло. Касније сам укрштао податке са портала „Макроекономија“ (М. Здравковић), РЗС, извештаје Министарства финансија, НБС и ПИО фонда.
Да се ја питам, тражио бих да РЗС прикаже структуру зарада – висину, редовност итд. Тек тада би се уочиле деформације у званично исплаћеним зарадама.
Зараде у јавном сектору треба да буду веће од осталих зарада због боље квалификационе структуре радника. Тачно је и то да су зараде у јавном сектору и јавним предузећима тачно исказане, док се значајан део зарада у приватном сектору исплаћује „на руке“. То може да се види на основу укупно уплаћених доприноса. „Сива економија“ и „црно тржиште“, нажалост, прилично доприносе тражњи у Србији – а држава их толерише као социјални вентил.
Када је у питању борба против „сиве економије“ и „црно тржиште“, ту држим страну господину Милану Кнежевићу – али се бојим да се и овог пута разочарао у државу.
Због тога су неопходне реформе „у дубину и ширину“, а не „на парче“. И свему треба да претходи подробна анализа.
П.С.
Морам да признам да ме је збунио податак господина крстића о броју запослених у јавном сектору, па сам Вам зато поставио питање о „скривеној запослености“ (10/10/2013 у 11:36).
Hvala i Vama Nebojša na odgovoru,
Posle toliko nesuglasja u međusobnom viđenju istog problema (po meni oni proističu iz različitih životnih perspektiva).
Vi u ovaj odgovor ubacujete jedan nov do sada nerazmatran pojam (ili smo površno diskutovan) hiper produkciju proizvoda. Višak svega i površno posmatrano reklo bi se da je to problem same raspodele, ali stvar je daleko složenija. Valjalo bi kad nađete slobodnoig vremena na tu temu da napišete neki članak.
ps.
Moje mišljnje,
Poenta Rodikovog teksta je da su zapadne industrijski razvijene zamlje imale istorijski kontinuitet razvoja koji je u normaalnim vremenskim ritmovima prelazio iz jedne faze u drugu paralelno sa razvojem svesti ljidi koji su učestvovalu u samom procesu industrijalizacije.
Globalna ideja (oni koji je nameću) hoće usti put za sve ka istom cilju.Cilj je razume se damokratcko slobodno društvo.
Rodikov zaključak je da puteva ima bezbroj. Ko će krenuti kojim putem treba da izaberu slobodno sami narodi. Taj put je oivičen verskim, kulturnim, jezičkim, geografskim marginama i treba da protekne vreme da one same od sebe nestanu.
Pozdrav.
Za ing. Dejana – Pardoksalno je da u Vašim komentarima ima više informacija o zaposlenosti u javnom sektoru nego što ih ima u medijima. Uzgred, pitam se i da li je, i koliko, odnos plata u javnom i privatnom sektoru možda deformisan. Javni sektor ne prima plate ili deo plate „na crno“, pa iskazuje tačno koliko prima. Hvala na komentaru.
Za Ivana N. – I dalje bih voleo da vidim ozbiljnu, neblicovsku analizu zaposlenih i javnom sektoru. Nemam dilemu da se tu krije veliki višak ljudi, ali bih voleo ozbiljnu analzu problema.
Što se Rodikovog teksta tiče, meni je sve vreme izmicala poenta. Problem deindustrijalizacije je prekompleksan za kratak tekst. Uporedo sa deindustrijalizacijom imamo fenomen da smo okruženi sve većim brojem indsutrijskih proizvoda i to ne prestaje da raste. Mislim da se ogromna produktivnost u industriji, ogroman output uz sve manji broj zaposlenih, proglašava deindustrijalizacijom.
Kod Ha-Joon Changa sam našao još jedno zapažanje koje nije beznačajno kada govorimo o uporedivosti podataka. Npr. ranije su proizvodne komapanije zapošljavale pomoćno osoblje (čuvari, čistači, menza, transport itd..) i oni su bili klasifikovani kao industrijski radnici. Sada se ti poslovi izdaju specijalizovanim kompanijama koje se klasifikovane kao uslužna delatnost.
Odnos industrijalizacije i demokratije jeste složen. Što manje industrijskih radnika, što slabiji sindikati, što veća atomizacija društva, to je i deformisanje demokratije verovatno veće. Ovo je samo intuitivno zapažanje. Hvala na komentaru.
О броју запослених у јавном сектору
Када је министар Крстићу поменуо цифре 660 и 700 хиљада запослених у јавном сектору, почео сам себе да преиспитујем. Помислио сам да постоји „скривена запосленост“ у Србији. Покушаћу да појасним неке ствари.
Јавни сектор Србије (2012) чини између 411 и 415 хиљада запослених са следећом расподелом: око 70 хиљада запослених у локалној самоуправи, републичкој и покрајинској администрацији, око 105 хиљада запослених у државним здравственим установама, око 128 хиљада запослених у државном школству, око 12 хиљада запослених у правосуђу, око 91 хиљада запослених у органима безбедности и до 10 хиљада запослених у културним установама, институтима, разноразним агенцијама и регулаторним телима, а који примају новац из буџета.
Управо због тога што неки привредни субјекти добијају дотације из републичке, покрајинских и каса локалне самоуправе, неки аналитичари у јавни сектор убрајају и 97 хиљада запослених у јавним предузећима (ЕПС, „Железнице Србије“ итд), затим око 50 хиљада запослених у локалним комуналним предузећима и јавним сервисима (РТС, РТВ).
Ако овоме допишемо и оне који примају стипендију (нпр. студенти на докторским студијама које стипендира држава), око 13.600 ангажованих али неуговорних радника које плаћају медицински центри из сопствених прихода, око 60 хиљада „запослених“ у предузећима у реструктурирању, оне који примају социјалну помоћ итд, бројка је већа од 700 хиљада. Вуку Драшковићу се приписује крилатица – „Don’t mix frogs and grandmothers“, мада је вероватно никада није изговорио.
Новинари нпр. често не разликују запослене и оне који самостално уплаћују доприносе. Нпр. око 175 хиљада српских пољопривредника самостално уплаћује доприносе.
Даћу „скицу“ за рачун. У 2012. години за зараде у јавном сектору (које су редовне!) издвојено је 374,7 милијарди динара. Значи, годишња бруто зарада запослених у јавном сектору (415.000) износила је око 903.000 динара или 75.250 динара месечно (просек). Одбијте доприносе, и долазите до просечне нето месечне зараде (2012) у јавном сектору која је нешто мања од 50.000 динара.
Za sada su nam rekli da ulazak u STO i EU podrazumeva dilovanje GMO. To već imamo i to je odvlačenje pažnje sa još gorih mogućih stavki. Znači horor…
Što se tiče pružanja prema guberu, to je veoma uspevalo nekim indijancima, i to kao kolektivima. Ljudi su već dugo u totalnom sukobu sa prirodom.
Za Sladimira – Kada je o porezima reč, ono što bi moglo pomoći nije linerano smanjivanje poreza i doprinosa, već uvođenje progresivne stope oporezivanja. Time se nelinearno i značajno smanjuje opterećenje za male plate, a značajno povećava za visoka primanja. U jednom od komentara sam dao primere koji važe za poreski sistem u Velikoj Britaniji. Bojim se da lobističke grupe koje imaju najveći uticaj na vladu Srbije to neće dozvoliti i zato sam u tekstu i pomenuo da se progresivno oporezivanje više ne pominje. U Srbiji odlično (poreski) prolaze oni sa najvećim primanjima, jer su oni i pravili sistem.
Moguće je da bi poreska disciplina smanjila broj zaposlenih, ali to ne mora biti nužno tako. Možda bi zbog uklanjanja ove nelojalne konkurencije, oni koji rade čisto i plaćaju poreze, sada mogli zaposliti više ljudi. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Moj je utisak da države poput Srbije ne treba da žure u STO i da je to prerarno. S druge strane, Srbija je već povukla toliko preuranjenih poteza u pravcu nepotrebne liberalizacije tržišta, nanela sebi toliko štete, da više nije previše bitno kada će uću u STO. Hvala na komentaru.
Још једном о господину Дејану Шошкићу
Идеал гувернера НБС Јелашића, Шошкића и Табаковић била је (и остала) циљана инфлација. Ако се не варам, за 2011. и 2012. годину циљане инфлације дефинисане су на 4,5 ± 1,5 и 4,0 ± 1,0 %; а износиле су 7 и 12,2 процената, респективно. Да не говоримо о томе како је г. Шошкић у првој половини 2012. интервенисао са око 1,2 милијарди евра да би „бранио“ динар. А јануара 2012. године управо је г. Шошкић уливао оптимизам:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1412596/Talasanje+-+Pusti+pri%C4%8Du.html
У емисији (последњих 12 минута) на Радио Београду 1 су му постављена следећа три питања:
– Зашто је дозвољено да пословне наплаћују „минус“ на текућем рачуну кроз годишњу камату 30-40 %, а динарску штедњу по виђењу (динарска неорочена штедња) мање од 1 %?
– Зашто се данас под фирмом динаризације дозвољава да банке зарађују на високим курсним разликама (нпр. при плаћању робе и услуга из иностранства)?
– Зашто је НБС дозволила да нпр. грађани штеде код пословних банака доларе по камати од 2 %, а затим држава позајмљује доларе од тих истих банака по камати од 7 %?
Његов одговор био је да пошто постоји више од 30 банака на тржишту Србије и ако постоји велика разлика између камата, конкуренција би требало да „одигра своју улогу“. Додао је немушто – да регулатор (НБС) не би требало да се укључује.
Да закључимо, улога НБС је да буде мењачница која ће да се старати о циљаној инфлацији, макар и по цену рестриктивне монетарне политике. За све остало побринуће се тржиште. Заборавља се, међутим, да на нашем банкарском тржишту влада олигопол.
Poštovani Katiću evo odgovora na vašu sumnju u broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji.Izvor današnji BLIC.
„Broj zaposlenih u Srbiji 2,3 miliona 1/3 trećina (nih 660000) se udomilo u javnoj službi“, i to nije sve, predpostavljam da po raznim radnim ugovorima
još najmanje 40.000 do 60.000 hiljda prima neku nadoknadu iz budžeta.
Mislim da će mo se složiti da je kod nas statistika /tačan zbir netačnih podataka/ to znam iz dugogodišnjeg iskustva.
ps
Najsdačnije preporučijem tekst autora: Denija Rodika pod aktuelnim naslovom: Opasnost deindustrijalizacije .
Autor je frofesor na Institutu za napredne studije na Prinstonu.
Između ostalog Deni kaže:“Poenta globalne konkurencije ne može da bude glavna priča“.
Gospodin Rodik poentira (barem kod mene) S obzirom na preurenjenu deindustrijalizaciju, današnje zemlje u razvoju će morati da pređu drugačije puteve ka demokratiji i ka boljem rukovodstvu.
Nebojša želeo bih Vaš komentar na Denijev članak.
Pozdrav.
Gospodine Katicu,
Voleo bih da procitam vas komentar o koristima ili stetnosti ulaska Srbije u STO (WTO). Vidim da nam se to uskoro sprema, nekako ispod radara. Mozda i zaseban blog?
Hvala
G.Katiću
„Ključni elementi u borbi protiv sive ekonomije su vezani za kontrolu, nepotkupljive kontrolore i svest građana da su potkradani kroz sivu ekonomiju. Da li su porezi na neto platu 60% ili 40% neće bitno promeniti pristup onih koje ne žele da porez plate. I “ušteda” od 40% je veoma privlačna za utajivače poreza.“
Tačno je da bi trebalo pooštriti kontrolu,vezano za sivu ekonomiju,naročito za neizdavanje fiskalnih računa,ali mislim da bi svakako trebalo smanjiti namete na rad.Ukoliko bi se kontrola sprovodila,češće i rigoroznije uz ovakve uslove poslovanja,i sa ovakvim opterećenjem ,siguran sam da bi to dovelo do ukidanja radnih mesta u privatnom sektoru,naročito kod malih preduzeća i preduzetnika,zanatlija(a oni su i najčešće kontrolisani).I sami znate,da od nekoga,koji i sam nema,ne možete naplatiti ništa.(mislim na eventualno velike kazne)Ne znam,da li nam,naročito u ovakvoj situaciji,treba još nezaposlenih socijalnih slučajeva.
.
@ katic, samo da pojasnim, nisam zgovornik da stanovnistvo uzima kredite koje onda NE moze da vrati; Ali naravno krediti za stanovnistvo jesu vazna stavka i potrebna stavka da funkcionise i privreda i drustvo jer bez toga NE moze; Mislim da o tome kako da se organizuje zivot u maloj zemlji mozemo mnogo toga da korisnog naucimo od Svajcaraca.
Drzala sam 2008e jedno predavanje za novinare na Beogradskoj berzi; Tu su me pitali sve i svasta ali o americkoj krizi i tu sam i sama pogresila kada sam rekla novinarima da ne verujem da ce ta kriza stici do nas, ogradila sam se doduse ne znam rekla sam ali ne verujem …tada sam mislila da problemi sa derivatima u SAD nece dotaci malu Srbiju ..nisam znala koji je obim monstruma zvanog finansijski derivati jer te podatke nisu objavljivali, a nisam iz te struke …moj posao je bio ugovori za finansijske informacije i sisteme, bio mi je odgovoran posao u jednoj investicionoj kuci koja je bila subsidiary najstarijeg osiguravajuceg drustva u SAD; Mi smo bili potrcko velikog gazde oni su medju prvih 100 americkih korporacija …nas direktor nam je govorio da dolazi veoma ozbiljna kriza ali ni on nije znao (G Vendlendt) koliki je obim, samo je zastitio pozicije sto i jeste njegov posao, samo zakon je tada obavezivao nas jer iza nas stoji osiguravajuce drustvo da NE smemo da se izlazemo (exposure to derivatives) vise od nekog procenta zaboravila sam koliko ali znam da je bilo malo …
imala sam tada ne znam koliko sefova i cesto sam se osecala kao balerina jer sam morala da radim (on tip toe) dan i noc ..a plata skromna za odgovornost …sve privilegije …ali ja sam zbog mog sina napustila …jednom mi se desilo da sam uvece posle posla umesto da odem u garazu po kola sela na metro za Queens …zaboravila sam da sam kolima dosla na posao tog dana u 10 ujutru a uvece idem kuci u devet ….(digresija) moj sin me zadirkivao „mama sta ti bi da sednes u metro a otisla si kolima na posao …“ bio je peti razred …ubrzo posle toga najavila sam ostavku ali trebalo mi je sest meseci da izadjem za tog posla koji se vodio kao low level officer, Second VP (znaci bila sam potrcko, a mi mali officers samo najvise radili ali …) onda da sa advokatima ispotpisujem da necu odati poslovne tajne itd …a sitna boranija;
Da se vratim na predavanje na Berzi koje je bilo u aprilu 2008e, novinarima sam objasnjavala da stanovnistvo mora vrlo pazljivo da planira potrosnju u uslovima bilo gde pa i u Srbiji …ne treba ekonomska skola za narodnu mudrost „pokrivam se koliki mi je guber …“ nas narod to zna i dok god tako zivi bice dobro za sve jer je to licna finan. disciplina; Jedna nasa zena u SAD iz MOjsinja kod Cacka radila je kao cistacica ali je znala kako da se ponasa i znala je da ode da pita ko zna ako ona ne zna …njen sin je zavrsio ekonomiju, lepo zivi i radi, sam opravlja i zida (to mu je hobi) ona je od rada u SAD zaradila dve kuce i ustedjevinu od 250 hiljada dol. sve od rada kao cistacica na University of Michigan; dobro udala se za coveka koji je imao farmu, bivsi oficir kraljeve vojske koji je ovde dosao posle zarobljenistva u Nemackoj …zasto ovo pricam …pa eto to je uspesan zivot i castan naravno, ta nasa zemljakinja moze svakog da pogleda u oci; kada joj je umro muz, dovela je svoju ljubav iz mladosti u SAD (neplanirano …) on je iz Mrcajevaca; i onda zimi idu u Banju na Floridu (ma jedno mesto zove se North Port, mnogo je naseg sveta, plutaju u sumpornoj vodi, a Amerikanci se cude …vidi ove Srbe…a meni kazu naci ces Nort Port po mirisu naravno ne treba ti putokaz …(it stinks) kaze Ameri …
Nasa Berza je tada 2008 bila razocarana sto ja nisam mogla da predvidim sta ce se desiti u septembru 2008e, procenili su da nisam ipak strucnjka kad to nisam mogla da im kazem …pa ne mogu bas sve da im kazem (!)
naravno moje predavanje je bilo besplatno, nisu mi placali, to sam uradila ‘ajde …znam ih dugi niz godina jos dok sam bila analiticar kod ROjtersa i dok je Stimac bio porto parol za Berzu 1997e …a gospa Cica za njeno znanje kosta??
@ busola, vase kritike su veoma ostre a Vi komentarisete iz hobija (?) mislim da bi vase kritike imale daleko vecu tezinu da ste bankar ili clan odbora saveta NBS, ovako sve mislim da nemate bas pristup svim informacijama
i na kraju gospodine Katicu, zasto su kamate po vidjenju samo 0.8%?
zasto nisu na primer 2%; sad vi meni objasnite ko koliko zaradjuje na razlikama u kamatama u Srbiji, molim Vas.
G. Nostradurus, koliko ja shvatam Vaš slikovito objašnjen ekonomski mahanizam, novac je energetski pokretač privrednog mehanizma taj mehanizam najbolje funkcioniše kada nema spoljnih poremećaja. Da bi se iskazala dobit mora funkcionisati princip nejednakosti, jer suprotno u jednakom nema dobiti.
Dobro, u tim zakonima nužnosti gde sistem stalno iskazuje rast jednog trenutka mora se pojaviti izvodnica gde se sistem više ne može kontrolisati.
Ti spoljni poremećaji mogu biti :
-Tolika tehnološka savršenost da proizvodni radnici neće trebati
-Cena fosilnih energenata će permanentno rasti u obrnutoj srazmeri nihovoj ponudi
-Globalni poremećaj klimatskih uslova je evidentan
Cena koju će mo platiti biće veća od blagostanja koje nam sivilizacijaki progres nameće.
Evidentno je da čovek više ne živi u skladu sa prirodom. Ta disharmonija i njen bumerag efekat razaraju čavekovu vertikalu za posledicu imamo što imamo bez šansi za alternativu.
Jedna divna narodna kaže:“opruži se prema guberu“.
Pozdrav,
Što se mene tiče, armagedon može da počne već danas. Inače ćemo se samo izmaltretirati…
Evo jedan tekst koji se odnosi na Rusku federaciju. Umnogome odražava situaciju u celom svetu:
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/moskva-ponovo-na-nogama.html
G. Ivan N., kapitalizam u kojem manjina stvara velik profit je uvijek uspješniji (za tu manjinu) nego kada se profit razdijeli na sve stanovnike. Zbog toga socijalno jednakija društva imaju velike probleme: višu cijenu proizvodnje pri istoj tehnologiji. Međutim, što je smisao tehnologije? Da se smanji rad ljudi. A to za sobom vodi da masa ljudi neće trebati raditi. Samo što nemate što dati raditi tim ljudima. Zbog toga kapitalizam to ne može riješiti. To može samo socijalizam. I on je zbog toga nekonkurentan. Za konkurentnost trebate imati visoku tehnologiju ili niske plaće i puno nezaposlenih da bi mogli rezati troškove i proizvoditi jeftinije. Međutim sve to ima smisao ako proizvodnju izvozite. Jer radnici koji imaju niske plaće nisu baš neki potrošači. Ne možete radnicima dati visoke plaće i zaraditi. Od nekud mora doći novac za profit.
—-
Pohvalio bih pisma Mladena Banjca. Mnogo je tu istine koja se rijetko čuje. Napisao sam malu kritiku sindikalnih vođa i naveo idiličan slučaj koji navodi na razmišljanje:
“ Recimo, zamislimo da smo uspjeli sve vlasništvo nad tvornicama vratiti u ruke države i da sada veselo radimo. Država nam svima daje posao, ali i svi kupujemo u državnim dućanima i firmama. Sad dolazi logički problem koji je i danas prisutan, ali neinteligentnim sindikalnim vođama nije važan. A to je kako će ta vrijedna radnička klasa moći bilo što uštedjeti od svojih plaća? Pretpostavimo da je trgovina sa inozemstvom u balansu. Čim radnici smanje potrošnju, država će imati veće troškove od prihoda te će ići u gubitak. Ako država ne bi išla u gubitak, tada bi se moralo dogoditi da dio radnika idu u gubitak. Njima bi se trebala plijeniti imovina, ali se ne bi moglo naći novca da se to i plati jer je novac zarobljen u štednji drugih. Ništa od hepy end-a za radničku klasu?? Ne pomaže ni da se štednja daje kao kredit. Ako uspješne štediše i dalje štede novac za tu štednju ne može doći, nego od gubitka drugih radnika (i onih koji su možda digli kredite). Rješenje je da država dodaje dio novca u opticaj i pokriva manjak koji nastaje štednjom. Tako se smanjuje potreba da dio radnika mora ići u bankrot. Naravno, uvjet je i da se plaće ravnomjernije raspodjele. Time će se štednja omogućiti većem broju ljudi.“
Ovaj idiličan primjer pokazuje da 100% državno vlasništvo nad tvornicama ima ozbiljan problem. Samo ga je lakše spoznati kada je u pitanju jedan vlasnik. A on bi mogao biti i neki bogati kapitalista. Ista priča, samo da se pokaže da i potpuno privatno vlasništvo ne rješava ništa.
http://xreforma.wordpress.com/2013/10/12/kolika-je-inteligencija-sindikalnih-voda/
Inspirisan g. T.R.Stefanivićevim proročanstvom reših da dignem ruke od rešavanja globalnih ekonomsko – društvenih problema i da se kao mali nesnalažljivi čovek prizemljim na ovu našu brdovitu nedođiju koja propada svakim danom u svakom pogledu.Postavio bih nekoliko pitanja cenjenim komentatorima prvenstveno gospodinu Katiću a i drugima koji mogu da doprinesu konstruktivnim idejama.
Pitanja:
Kuda ide svet?
Da li postoji drugi put izuzev EU?
Da li privredu možemo pokrenuti bez EU?
Da li možemo zaustaviti nezaposlenost?
Da li možemo zaustaviti socijalno propadanje?
Iz ovih pitana vraćajući se u detinjstvo i slušajući stare domaćine koji nisu ni poznavali pojmove globalna ekonomija, inflacija,BDP itd. živeći u porodičnoj zajednici sa više porodica i generacija, koje su funkcionisale po principu pravde i poštenja.
Zašto Vlada ne formira grupu od probranih stručnjaka od ekonomista do sociologa, politikologa i urade studiju o mikroekonomskim zajednicama na niviu opština koje bi uradile strategiju izvodljivosti proizvodnje za lokalne potrebe. To bi smaljilo trpškove prevoza i ubrzalo novčani obrt a novac bi ostajao u opštini.
Obrazloženje prethodnih pitanja:
Očito da je sadašnji globalni ekonomski sistem nadnacionalan i da mi gibimo korak sa njegovom zahtevima i normama.
Izgleda mi da niko ne može da da odgovor na ova pitanja, ali još čudnije je da niko ne nudi novo rešenje!
Smatram da ovkva situacija i dubina krize traže nova rešenja nezavisno od globalnoh ekonomskih klišea.
Zašto se uselio strah od novo-starih ideja, pa i neka su glupe?!
Evo odgovora dragi prijatelji.
Ovo moje lipetanje (priznajem dok ovo pišem da crvrnim) biće izloženo svakom koga interesuje Nebojšin blog, znači planetarno.
E sada se vraćamo totalnoj kontroli svega (ORVEL) i unutrašnjoj samocenzuri.
,Moderan čovek neće da rizikuje i iskaže granice svoga znanja jer je u modernoj konstrukciji homo sapijensa trijuf razuma vrhovno načelo sujete.
Za ovakav stav su krivi mediji jer svojom zaglušujućom propagandom (u vidu duhovnog pendreka) ne dozvoljava da se formira neki novi pogledi.
ps.
Za moju smelost zahvaljijem mom blagopočivšem profesori Mihailu Markoviću koji je često znao da kaže:“ I u nejglupljim razmišljanjima ima nekog smisla, koliko? E to će vreme pokazati“
Za mp – Obzirom na veoma čvrste stavove koje imate u vezi sa gospodinom Šoškićem i gospođom Tabaković, možete li mi navesti koje su to tačno mere NBS koje su Vam se dopale kada je gospodin Šoškić bio guverner, a koje Vam se mere NBS ne dopadaju od kada je gospođa Tabaković guverner? Ili, koji su to rezultati politike NBS koji cenite u vreme kada je gospodin Šoškić bio guverner i zašto mislite da su rezultati gospodje Tabaković slabiji od rezultata gospodina Šoškića? Hvala na komentaru.
@Milos
„Poštovani, da li je moguća troškovna inflacija pri nepromenjenom nivou novčane mase?“
Naravno da jeste. Stanje u Srbiji to već godinama potvrđuje. Ona nastaje i kada dolazi do smanjivanja novčane mase, zbog rasta fikasnih i finansijskih troškova po jedinici proizvoda. Problem sa inflacijom tražnje koja svaku inflaciju tretira kao monetarni fenomen (što je i Vaše pitanje), je sledeći: Kao i svaku teoriju mi smo i ovu prepisali sa zapada, gde je osnovni cenovni parametar domaća, a ne strana valuta (kao kod nas i kod drugih zemalja kod kojih je izvršen proces dolarizacije). Apstrahovanje ove činjenice dovodi do toga da mogu da vam rastu cene primarnog i sekundarnog sektora nezavisno od kretanja novčana mase, kao i rast cena tercijalnog sektora (sa zadrškom i nešto malo manje od promene vrednosti kursa).
Kuda ide svet
Sirija ce biti glavni dogadjaj 2014. Od jeseni 2015 sledi pogorsanje
krize tako da ce pocetkom trece decenije doci do nevidjene krize
kakvu svet nije doziveo America ce negde oko 2023 poceti
treci svetski rat
Evo kako bečki „Standard“ hvali ministra Krstića:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=10&dd=16&nav_id=766079
Zaključak članka je: „Krstić je već objavio prve mere – od iduće godine plate u javnom sektoru biće dodatno oporezovane, ali i on je svestan da su to samo prvi koraci na jednom dugom putovanju.“
Ovdje se uglavnom slažemo i o tome kuda vodi taj put, moguće da bi se i „Standard“ složio s nama. Ispada kao u filmovima Vendersa, gdje je put cilj sam sebi, destinacija nije važna.
Za jedkadril – Bojim se da inicijativa koja ide za tim da se ljudima obezbedi nivo dohotka dostojan čoveka u 21. veku, ide protiv logike sistema koji je na snazi, a naročito protiv logike fleksibilnog tržišta rada. Hvala na komentaru.
Za Krleta – Neke od država sa najnižim učešćem sive ekonomije, imaju najveće poreske stope u Evropi, npr. skandinavske države. Ključni elementi u borbi protiv sive ekonomije su vezani za kontrolu, nepotkupljive kontrolore i svest građana da su potkradani kroz sivu ekonomiju. Da li su porezi na neto platu 60% ili 40% neće bitno promeniti pristup onih koje ne žele da porez plate. I „ušteda“ od 40% je veoma privlačna za utajivače poreza. Hvala na komentaru.
@Mladen Banjac, busolazasrbiju
Poštovani, da li je moguća troškovna inflacija pri nepromenjenom nivou novčane mase?
gospodine Katiću,
zanimalo bi me vaše mišljene o ideji temeljnog dohodka (Unconditional Basic Income (UBI) – http://basicincome2013.eu/)
Isprva mi se ovaj prijedlog činio neostvariv i utopijski, ali nakon malo razmišljanja sam promijenio mišljenje.
Jedan od problema koji vidim je da se nekako mora „prisiliti“ primaoce temeljnog dohotka da novac potroše na proizvode i usluge proizvedene u lokalnoj ekonomiji. Samo na taj način po meni ne bi došlo do pogoršanja vanjskog trgovinskog bilansa koj bi vodio u inflaciju/hiperinflaciju. Kada bi se nekako moglo ograničiti potrošnju samo na domaće proizvedenu hranu i usluge ovaj prijedlog bi bio sasvim ostvariv. Ne odjednom, ali u više koraka da.
Mislim da bi ovim prijedlogom unaprijedili lokalnu poljoprivredu, male obrte i poduzeća, riješili bi problem nelikvidnosti i nedostatka novca u sustavu i sl. Ukratko, ovaj prijedlog ne radi protiv privatnih poduzetnika, baš naprotiv.
@mp
1. Količina gotovog novca u opticaju, tj. struktura novca nemaju veze sa njegovim nedostatkom u prometu. Veličina M2 je i dalje gotovo 4 puta manja od potrebne veličine. Naravno da je bolje da se nedostajući novac emituje, a ne štampa, i o tome sam pisao u svojoj knjizi.
2. Neažurnost bankarskog sektora nema nikakve veze sa nedostatkom novaca u prometu.
3. Kamate na depozte po viđenju i treba da budu niske, po meni one treba da budu 0%. Ništa bolje nije i napolju.
4. Dinarske kamate na plasmane valjda idu od 12 do 30%. Zavisno od namene i korisnika. Preskupo, ali ne zbog alavih bankara, nego zato što ima malo novca u prometu, zato što je visoka referentna stopa i obavezne rezerve i zato što je dozvoljena indeksacija na kredite bez obzira na poreklo izvora sredstava. Sve ovo je u nadležnosti NBS, dakle bilo i u nadležnosti gospodina Šoškića.
5.Kolege sa ekonomskog fakulteta su podjednako funkcionalno nepismene kao i gospodin Šoškić. Barem većina njih po pitanju makroekonomije.
6. Cica košta Srbiju manje nego gospodin Šoškić. Ali je to za Srbiju beznačajno, jer i ona nema pojima o kreditno-monetarnoj politici.
7. Nije on otišao, nego je smenjen. Problem je u tome što nije smenjen zbog nesposobnosti, nego da bi doveli drugog nesposobnog da sprovodi istu politiku.
8. Konkretno podsmesi stranih bankara bili su izazvani predllozima gospodina Šoškića da bankari krenu da rade neke proizvode (kako oni to vole da kažu), koje oni već nekoliko godina rade na srpskom tržištu. Toliko o poznavanju stanja srpskog finansijskog tržišta.
9. Banke su skupe, često i zelenaške i loše zato što to mogu, a to mogu zato što NBS ne radi svoj posao kako treba sve zaključno sa današnjim danom. Gospodin Šoškić je imao priliku da to promeni, a nije. Zašto nije, da li nije znao ili nije smeo, to mene ne zanima. Ako si znao, a nisi smeo, onda podneseš ostavku i kažeš ko te je opstruirao ili zbog koga ne smeš. Ali za to treba imati ono što muškarca karakteriše muškarcem, Španci bi rekli kohones.
Kad smo već kod bivših guvernera CB Srbije, podsjetiću da se trenutno u SAD vodi žestoka bitka elitnih grupa za mjesto predsjednika FED. To je propraćeno intelektualnom i ekspertskom debatom oko toga koje vještine bi trebao posjedovati predsjednik FED. Ovaj članak (Rosenberg i Curtain) kreće od tog pitanja, ali odmah daje širu perspektivu i pokazuje da ekonomiju ne treba gledati kao na pravu nauku:
http://opinionator.blogs.nytimes.com/2013/08/24/what-is-economics-good-for/?_r=0
Ja nalazim da je članak i u jednom dijelu se slažem sa zaključcima. S druge strane, odgovor Vladimira Gligorova je meni nerazumljiv i nemušt (na šta sam već i navikao od ovog autora):
http://pescanik.net/2013/10/da-li-je-ekonomija-nauka/
Jedino što sam shvatio iz ovog članka jeste da se autor ne slaže sa Rosenbergom i Curtainom.
„Kuda ide ovaj svet?“
Za 200 miliona godina ili manje, neke inteligentne bubašvabe ili neka druga vrsta, otporna na radijaciju, će gledati naše fosile i konstatovati:
Kako su ovi bili glupi…
Dinosaurusi bar imaju opravdanje, njih je roknula viša sila.
Krle
Gospodine Katicu, tvrdite da se protiv sive ekonomije ne bori tako sto smanjujete poreze. Kako bi vi smanjili ucesce sive ekonomije u Srbiji sa sadasnjih 35% gdp na recimo 15%.
Srdacan pozdrav!!!
@busola, naravno da znam sta je m2, samo kako izracunati potrebnu kol novca u opticaju u zemlji u kojoj se i dalje najvise placa sa gotovim novcem;
Ja sam placala niz racuna ovih dana, pre neki dan mi je pripalo zlo vise od racuna, brojanja para koje me zbunjuju umalo se nisam srusila u Stedionici na trgu N Pasica.
Ne mogu da otvorim tekuci racun u Srbiji jer ovde ne primam platu, mogu samo knjizicu po vidjenju, naravno da otvaram u dinarima i valuti; proces traje dva sata da se otvore jedna knjizica i jedan dev racun; kamata na dinarski depozit koji sam dala da bih placala obaveze u Beogradu 0.8% (?) —
zasto tako malo? kolike su sada din kamate na plasmane u proseku?
nisam jos sve procitala sta pise u ugovorima koje sam dobila, jer me je od celog procesa zabolela glava.
@ busola, posle svega sto sam procitala u nizu komentara sve sam vise ubedjena da kod nekih postoji ljubomora kada je u pitanju Soskic; Jadan covek sada mi ga je zao, ja sam mislila da je ljubomora i zavist izrazena kod zena, ali ne kod muskaraca, ali evo citajuci sta ljudi pisu o Soskicu, mislim da je ljubomora i te kako prisutna; Pa kad malo bolje porazmislim, on je veoma markantan i u odnosu na vodece politicare u zemlji, a nije povrsan kao BT;
Ima niz odlicnih osobina, evo ovih dana pitam i njegove kolege sa Ekonomskog i oni se slazu, jeste, nije borac a i nema partijska ledja kao gospa Cica (to je stvarno sramota za Srbiju, mene cudi busola da se onda ljudi ovde zale kako je losa monetarna politika …a ko je sprovodi? Koliko Cica kosta Srbiju godisnje preko osam miliona ona kosta Srbiju, a koliko doprinosi? Koliko kostaju njeni savetnici da bas ne bude tabula raza? Znaci savetnici jos osam miliona kakve Srbija ima koristi, ja pitam ali slabo ko sta ovde veli (?) znaci ucinak Tabakovic tezi ….
Tabkovic i Soskic se NE mogu porediti NI po kom osnovu; Novinari znaju koje su mane Tabakovic pa je retko intervjuisu, tj to cine samo kada moraju, retko je zovu u emisije sto je sasvim na mestu jer bi bila bruka …ja gasim program posle prvog minuta; Gospodine BUsola NE mogu da to slusam –to je uvreda za moju skromnu seljacku pamet (kada neke demokrate ne vole sta im kazem, oni me nazivaju cobanicom iz NDHazije (to je pogrdno zbog mog porekla po ocu) ja se uopste ne ljutim,
Mislim da Soskic treba da obrazlozi kako je radio kao guverner jos neki put.
Zasto nije menjao politiku? to ga treba pitati. Mislim da je njemu
ciganluka u srpskoj politici dosta pa se sklonio; Svakom bi bilo dosta tih namestaljki i intriga; ovih dana nisam u ruke uzela ni jednu novinu, pogledam naslove i deprimiram se, ne zelim da citam jer su nam novine kao oglasna tabla u partijama …tako i Politika.
Zar mislite da cu da uvazim misljenje stranaca bankara u Srbiji kada je u pitanju Soskic, ali kada negativno komentarisu steta sto nije bilo ni jednog novinara da to pribelezi, mene bi zanimalo sta je tu smesno …da ne bude opet neki cinizam …a mozda i doza ljubomore … Inace strane banke su vrlo skupe za korisnike u Srbiji zar ne? Koliki su troskovi bankarskih usluga kod nas? mnogo veci od proseka u Evropi –jes’ vala smesno samo ne znam kome.
@mp
„Demokrate su se tako osramotile besprizornom kradjom da ce se to pamtiti generacijama; Evo citamo u stampi 51 milijarda od 2000e do danas u nelegalnim tokovima.“
Da su demokrate bile oberlopovi, to nije sporno. Usostalom kao i većina onih koji su bil na vlasti. Ali valja biti oprezan kada se prihvataju nek cifre. Ništa ne treba prihvatati zdravo za gotovo. Ako se zna da smo se mi zadužili nekih 30 milijardi (država, privreda i građani) i da smo dobili 40 milijardi doznaka, a da je u isto vrem naš deficit bio oko 60 milijardi (pričam o grubim ciframa), postavalja se pitanje kako su mogli da iznesu 51 milijardu, kada mi još uvek ne štampamo ili emitujemo evre i dolare. A sa dinarima iako ih štampamo stojimo podjednako loše. Nije mi jasno šta su mogli da iznesu?
Mislim, sigurno su nešto izneli, ali to je daleko od navedenih cifara. To je ista priča kao i o iznošenju para za vreme Miloševića na Kipar. I onda se kralo, ali je većina novca odlazila na pokrivanje našeg spoljnotrgovinskog deficita (registrovanog ili neregistrovanog, sasvim svejedno).
@Инжењер Дејан
Лабус прича да се либерализацијом елиминисала корупција у спољнотрговинском пословању. Био је то готово миноран проблем, током 90’их. А то лечење минорног проблема је направило бар половину од кумулираног спољнотрговинског дефицита од 60 милијарди евра, то нема везе. Како скуп лек?
Не, не за неке људе је дефинитивно неомашћен колац.
@Miloš
„Kako imamo nestašicu novca kada međugodišnja inflacija iznosi 4,9%?“
Da dopunim gospodina Banjca, postoje tri tipa inflacije: inflacija tražnje o kojoj Vi ramišljate, inflacija troškova i strukturalna inflacija. Inflacija tržanje nastaje kada na tržištu nema mogućnosti za priliv roba i usluga, te dodatnom emisjom novca nastaje inflacija. Kako se kapaciteti u Srbiji koriste na minimumu i imamo potpunu liberalizaciju uvoza, ne postoji teorijska osnova za nastanak ovog tipa inflacije. Priliv roba i usluga na tržištu je u kratkom roku gotovo bezgraničan.
Inflacija troškova i strukturalna inflacija nastaju kada novca nema dovoljno u prometu, jer rastu finansijski i fiksni troškovi po jedinici proizvoda i usluga. Posebno kada tome dodate izvršeni proces dolarizacije, tj evroizacije u slučaju Srbije.
Štampanje novca ni 90’ih nije dovodilo do inflacije. Tada se nivo monetizacije (M2/BDP) kretao od 3 do 7%. Nije problem bio u količini novca nego u činjenici da se on nalazio na onim mestima gde nije trebao da bude. Kada su Deda Avram pitali, kako ste znali da ćete uspeti, otprilike je rekao da je to prosto jer je naša novčana masa bila svega 90 milona dolara.
Ako se sećate mi smo tokom 90’ih raznorodne proizvode i usluge plaćali u nemačkim markama. Što smo to radili, kada je po odomaćenom mišljenju dinara bilo toliko mnogo da su pravili hiperinflaciju ili samo visoke stope inflacije. Bilo bi logičnoda da smo trošili bezvredne ili manje vredne dinare, a čuvali nemačke marke. Ne mi smo plaćali nemačkim markama, samo iz jednog razloga, zato što dinara nije bilo dovoljno.
@Andrej
„Posebno ne bih bio ljubomoran na monetarnu politiku koju je vodio. Cak bi me bilo i sramota.“
Ovo ste lepo rekli.
@mp
1. „naravno da treba imati dovoljno novca u opticaju (kako cemo to izracunati? koliko puta je novcana masa manja u Srbiji nego sto bi trebalo da bude?) …Zasto nije mogao da menja politiku, ne znam?“
Opšteprihvaćeno je da je nivo monetizacije M2/BDP parametar koji govori da li ima ili nema dovoljno novca u nekoj državi (ili zajednici). M2 je monetarni agregat koji obuhvata gotov novac, depozite po viđenju i kratkoročno oročene depozite. Pri tome se misli na domaći novac, koji kuje, štampa i emituje domicilna narodna banka. BDP je svima poznata stvar, bruto domaći proizvod.
U periodu nakon 5. oktobra ovaj parametar se kretao od 11% (za vreme Šoškića) do 18% (za vreme Jelašića), mada je obično bio oko 15%. Uporedni podaci pre pojave svetske finansijske krize, kazuju sledeće:
– neuporedive zemlje sa nama SAD 53%, Evrozona 83%, Švajcarska 88% (nivoi
inflacije u ovim zemljama od 0,8 do 2,8% godišnje)
– uporedive zemlje sa nama Hrvatska 41%, Rumunija 43%, Poljska 47%, Slovačka
50%, Slovenija 51%, Mađarska 54%, Češka 65% i nama mnogo slična Bugarska
68% (nivoi inflacije u ovim zemljama od 1,9 do 7,9% godišnje)
– analizirane 2007. godine nivo monetizacije u Srbiji bio je 17% sa godišnjom
inflacijom od 10,1%
Većina navedenih zemalja ima uravnotežen spoljnotrgovinski bilans (osim Hrvatske i Bugarske), te stoga navedeni parametar M2/BDP treba korigovati za veličinu spoljnotrgovinskog deficita (povećati količinu novca jer ima više roba i usluga na tržištu) ili suficita (smanjiti količinu novca jer je fond roba i usluga na tržištu manji od BDP-a).
Analizom uporednih podataka dolazimo do toga da nivo monetizacije u Srbiji treba da bude 50%, s tim da se koriguje (uveća) za vrednost spoljnotrgovinskog deficita koji je u analiziranoj godini bio 24% BDP-a. Dakle, u Srbiji je potreban nivo monetizacije preko 60%, dakle gotovo 4 puta više od postojeće veličine.
To je to, i nije mnogo komplikovano. Potrebno je samo znati zašto je nastala narodna banka, koja je uloga novca i ostalih ekonomskih kategorija. To očigledno nisu znali naši guverneri ili što je još gore, znali su a nisu smeli to da urade. Kako drugi, tako i gospodin Šoškić.
2. „Ismevali ga neki iz stranih banaka u Srbiji …da nije Pitic?“
Poruge sam čuo od direktora stranaca, ne od domaćih lica. Što se tiče Pitića i za njega kažu da je lep čovek. Podjednaki znalac ili neznalica kao i svi naših eksperti.
3. „On jeste bankar jer ima teoretsko znanje, i cetiri godine iskustva kao guverner znaci bio je prvi bankar Srbije“
Argument Vam nije valjan. Ako gospođa Tabaković pretraje na mestu guvernera do kraja ove vlade, hoće li i ona da bude bankar ili i dalje ono što o njoj mislite.
Za Vladana – Iako se činilo da je Maltusov pesimizam potisnut velikim napretkom u devetnaestom i dvadesetom veku, meni se čini da za taj pesimizam danas ponovo ima osnova. U tom smislu nije loše pročitati Atalijev pamflet „Kratka istorija budućnosti“. Hvala na komentaru.
S obzirom da ste veliki erudita i svestran covek sirokih interesovanja, postavicu vam jedno neobicno pitanje. Sta mislite o teoriji stanovnistva cuvenog engleskog demografa i politickog ekonomiste Thomas Roberta Malthusa? Da li se najmocnije zemlje sveta danas rukovode njegovom logikom?
Za gandalfa – Ako dobro razumem koncept, radi se o razmišljanjima o novcu na liniji austrijske škole. Meni je taj kompetitivni koncept novca prerizičan, i samo bi uneo dodatan elemenat rizika u inače prerizičan ambijent. Hvala na komentaru.
Господину Лабусу, као и многим другима, недостаје нешто што се звало (и још увек се зове) самокритика.
„Либерализација трговине је била једна од најбољих ствари које сам урадио. (…) Тајван је, на пример, имао успешан случај првобитног затварања тржишта, па потпуне либерализације. Међутим, у том периоду је држава помагала тајванску извозну привреду и није било страних инвестиција. Када је држава престала да их помаже, дошли су страни инвеститори, али је у међувремену направљена технолошки напредна извозна привреда. Шта може наша држава да инвестира и да ли може да обезбеди технолошки развој? Поготово у тренутку када смо сменили Милошевића.“
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/labus_liberalizacija_trgovine_najbolja_stvar_koju_sam_uradio.4.html?news_id=269290
@Miloš,
Питали сте: „Kako imamo nestašicu novca kada međugodišnja inflacija iznosi 4,9%?”
Зато што у Србији имамо класичан пример трошковне инфлације, а не инфлације тражње. Сваки динар који привреда мора да плати банкарима на име превисоких (ничим оправданих) камата се уграђује у цене финалних производа и тако „храни“ инфлацију. Е сад, многи ће се залетети, па рећи (јер су тако чули у медијима): „Зар нису високе камате само одговор на високу инфлацију“? Ово је опасна заблуда и антилогика од које користи имају само банкари. Наиме, да би говорили о ценовној инфлацији и уопште формирали ценовне односе, морате прво креирати новац и пустити га у промет под одређеним условима. Један од тих услова је управо висина камате.
Друга ствар, имате далеко поузданије индикаторе хроничне несташице новца (динара) у промету, а то су: општа неликвидност и веома дуги рокови плаћања, слаба куповна моћ и све веће тешкоће у отплати кредита, неупослени ресурси са армијом незапослених, пад промета у трговинама, затим небулозни „кредити за ликвидност“, и на крају крајева, сама висина каматних стопа. Јер да новца има довољно (оптимално) у промету, никада банкстери не би могли да зарачунавају оволике камате, уз циничну констатацију једног од руководилаца, парафразирам: „А зашто би ми снижавали каматне стопе у Србији, кад људи и овако узимају кредите“. Добро каже човек, зашто би снижавали камате кад нема ко да их натера.
Све то потврђује однос новчане масе и бруто домаћег производа у различитим привредама, за шта је заслужан господин @busolazasrbiju. Србија је по том питању убедљиво на зачељу, са неколико пута мањом количином динара у промету од потребне.
Liberalni kapitalizam na srpski način je mnoooogo gori od samoupravnog socijalizma (verovatno i od feudalizma) . Prosto je neverovatno kako se ljudi povode za bestijalnom kampanjom medija da je sve privatno odlično za državu a državno loše. Situacija u državnom sektoru je loša zbog lošeg upravljanja a ne zato što je on sam po sebi loš. Najbolje je da i zvanično postanemo kolonija ( u suštini to i jesmo ). Za vreme Slobodana Miloševića laži su bile očigledne, čak naivne i lako ih je bilo prepoznati. Danas se pozovu profesori, nekakvi nazovi analitičari i ubeđuju narod da liberalni kapitalizam jedina alternativa . Sada tek shvatam zašto je komunizam imao toliku podršku mladih ljudi u prvoj polovini 20.veka. Beznađe je svuda oko nas i samo nas promena razmišljanja ( pogledajte Orbana on bar nešto pokušava da promeni) može spasiti. Nažalost, ne postoji politička stranka ( ali baš nijedna) koja ima alternativni ekonomski program.
-У зноју лица својега јешћеш хлеб свој … (Посл 3.17-19) светлост истине
Трик и моја свесност!
Бањцу и неистомишљеницима,
Поштовани, сам појам трик који уводите у расправу је проблематичан, што је нелогично везујете га у обраћању мени са мојом свесности.
Прво структура свих мојих мисли овде објављених имала је једну можда најижражајнију социјалну компоненту. А коју би другу? Намерно избегавам тешке опсервације економских проблема, јер се примећијем, често склизне у метафизичку економију или у дворско оговарање где се губи чар дискусије.То потврђују и добитници Нобела за економију (мислим конкретно на економска предвиђања)!
Приписује ми се, иако немам ту намеру да подмећем клипове да се добро стојећа предузећа продају странцима!!!То не дискутујем.
Мени је била најискренија намера да проговорим о некоректном запошљавању луди у јавним предузећима ти запослени на тај начин често су неспособни и непотребни, док са друге страна оно што је код нас тренутно највредније брилијантни млади таленти одлазе у најеминентније светске компаније и праве успешне каријере јер овде најчешће не могу да се докажи и немају коме. Ко ће сутра стећи петљу и имати образа да их позове да дођу и помогну својој замљи (као што је то урадила Кина?И на крају, социјално стање у земљи је неподношљиво, а нико не помишља да се позабави решавањем те за државу најбитније и најтеже области. Власт која не може да се ухвати у коштац са тим проблемом није сазрела да управља државом.
Поздрав
Za T. R. Stefanovića – Ne znam kuda ide ovaj svet, ali po svoj prilici ne ide kuda bi mi voleli. Ako je za utehu, iz ugla savremenika, verujem da je uvek izgledalo da svet ide u pogrešnom pravcu. Hvala na komentaru.
Nebojsa
Kuda ide svet
Gospodine Katicu,
Zaista izgleda kao da neko namerno unistava javna preduzeca. Na zalost, to nije plod politike i neke smislene akcije (takva bi zahtevala mnogo pametnije kadrove od ovih koji nam vedre i oblace) vec po mom sudu stihije. Mislim da je g. Prokopijevic to zvao ‘spontana privatizacija’ – kada svako krade gde i koliko moze. Moralno posrnuce ovog drustva je sto to odavno vise nije sramota i sto se vecina ljudi ne buni sto se krade vec im je samo krivo sto oni nisu u prilici da kradu. Sistem kick-back-ova i nije definisan kao kradja, mada je svakom jasno da tu nesto nije u redu.
Ne verujem da neko ciljano gleda da prodaje javna preduzeca. Ipak su ona partijski plen i izvor finansiranja partija. Kada ih jednom prodaju zakrpe se neke rupe ali onda taj izvor zanavek presusi. Kada prodaju Telekom, gde ce na primer nasa guvernanta da bude direktor kada joj istekne mandat? Sigurno za njom nece trcati VIP ili Telenor…. A lepe su plate u Telekomu… Jos se i veliki stanovi dele…. Nije lako to izgubiti…
Hvala vam na odgovoru.
Ovdje je bilo komentara o konkretnim ličnostima, ja bih to iskoristio da dam svoje mišljenje o jednoj pojavi. Ja gđu Tabaković, kao i mnogo kadrova vladajuće partije u Srbiji, lično doživljavam kao (svjesnu?) parodiju. Kao poruku: „Ko god se pojavi ne može biti gori od eksperata tipa Dinkića, Đelića, Šoškića, Jelašića itd. Ono što su radili oni, može raditi svaka domaćica iz Srbije, pa i gdja Tabaković.“
I poruka se, za mene očekivano, ispostavlja kao tačna: gđa Tabaković nije nimalo gora od njenih prethodnika, iako o finansijama zna koliko i prosječan stanovnik Srbije. Njeni prethodnici su prosto rezultat negativne selekcije. Oni su generalno birani da ne budu skloni razmišljanju, da im prioritet bude lični profit i da nemaju problem da odu za instrukcije u Vašington. Da nisu bili takvi, ne bi ni dogurali do visokih funkcija. U tom smislu, srednjestatistički građanin Srbije ne može biti bitno gori od tih eksperata.
@mp
Vi i ja ocito imamo problema u komunikaciji. Gde ste molim vas videli ‘ljubomoru’ u mom izlaganju? Niti sam iste struke, interesovanja, niti imam bilo sta zajednickog sa g. Soskicem (osim drzavljanstva) da bih na njega bio ljubomoran? Spomenuo sam ga u kontekstu da je bio na celu institucije koja kontrolise rad banaka kada su nam dve banke (dakako domace) napravile rupu od 2.5% BDPa a da je to NBSu promaklo. Posebno ne bih bio ljubomoran na monetarnu politiku koju je vodio. Cak bi me bilo i sramota.
Reagovao sam na vas post je mi se zeludac prevrne kada neko krene u omalovazavanje ljudi na nacin na koji ste to vi probali da uradite sa gospodinom Djelicem. Kakve veze ima da li je po vasem sudu opalio glupost pred nekim diplomatama, sto nije lep kao Soskic, da li je nekom poklonio bele ruze i kvart u kom je odrastao sa ekonomskom politikom o cemu ovde vodimo razgovor? U tom kontekstu ste probali da umanjite njegovu strucnost, a cinjenica je da je njegova i radna i obrazovna biografija bogatija nego sto je ima cela centralna otadzbinska uprava SNSa, sa sve gospodinom Krsticem pride. To, naravno ne znaci da je vlada u kojoj je on bio ministar vodila dobru politiku, ni da je on bio dobar ministar, ali neke stvari treba postaviti na svoje mesto. Gospodin Krstic tek treba da se pokaze ali je vise nego oportuno samo njegovo ubedjenje da je kadar da bude ministar finansija sa svojih 29 godina zivota i par godina karijere uz sve dobre namere koje verujem da ima.
Ne bih komentarisao vase ‘informacije iz prve ruke’. Reagujem kada po ko zna koji put vodite napad na licnost uz rekla-kazala argumente, a ne na mere i ideje koje je covek promovisao i/ili promovise. Razumeo bih da ste napali budzet za koji je Djelic bio odgovoran (kada je bio popularno zvan Boza Derikoza), za stanje finansija, fiskalnu politiku, za njegove makroekonomske predloge, za trenutne stavove i slicno.
G. Katicu, kakvo je vase misljenje o teoriji slobodnog bankarstva? Georg Selgin ima dobru knjigu : The theory of free banking
Definitivno – problem je u menadžmentu.
Insert iz jednog starog filma (1997)
Lakše je kada postoji samo jedna stranka (menadžment), sa stabilnim izvorom finansiranja, po zakonu. To je doduše, moguće samo u Kini, pošto na nju baš i ne mogu da bacaju bombe.
Za veći deo ostalih je bolje da se izdele i da se mrze što više.
@ Andrej, uopste NE pisem sa emocijama, to sto Vi tako tumacite je Vase vidjenje; Komentarisem sa pozicija struke i nista vise.
Nego osecam kod nekih pomalo i ljubomore …kada je u pitanju Soskic a to su emocije Andrej zar ne?
Stoga moramo biti objektivni; Nemam ama bas nista protiv Djelica, ali od prvog susreta i kasnijih susreta stekla sam vrlo los utisak;
Ne mislim da je B Djelic bio fulbrajtovac; njega je njegova supruga povukla sa sobom jer je ona radila doktorat u Bostonu;
Ordinarna je glupost reci pred diplomatama u sred NJujorka ono sto je B Djelic govorio; Bilo je jasno da nije dorastao poslu i Djindjic je to video (nije bilo tesko videti); Djelic je na zalost iskompleksiran covek, razgovarala sam sa njim i stekla takav utisak.
Da stvar bude jos apsurdnija, on je dosao u pratnji neke blajhovane plavuse kojoj je poklonio bele ruze (bele ruze se salju samo kada se neko upokoji)
Pitala sam Djelica „da li vam je to supruga“? Ne to je glavna policajka u Srbiji …znala sam da Djelic ne govori istinu (pomislila sam „Vi Djelicu ne znate sta je policija …moj otac je bio u db-u sluzio drzavu i policiju kad Djelic nije bio ni rodjen ..
Soskic je za mene bio najbolji guverner u poslednjih 20 godina; Zasto? Pa pogledajte ko je imao tu funkciju od 1990e do danas?
On jeste bankar jer ima teoretsko znanje, i cetiri godine iskustva kao guverner znaci bio je prvi bankar Srbije …vodio je losu politiku? onda treba da razumemo zasto; Moram da pogledam jos neke izjave pre nego sto ocenim;
Ne poznajem coveka licno vec samo iz stampe, ali na osnovu onoga sto znam, verujem da je obavljao u dogovoru sa vladom; Naravno da je neodgovorno voditi restriktivnu monetarnu politiku u doba duboke recesije, naravno da treba imati dovoljno novca u opticaju (kako cemo to izracunati? koliko puta je novcana masa manja u Srbiji nego sto bi trebalo da bude?) …Zasto nije mogao da menja politiku, ne znam? Zato imamo nase novinare da nam pojasne …Ismevali ga neki iz stranih banaka u Srbiji …da nije Pitic? e to je tek posebna prica …zalosno je da se ismeva kolega …Pitic je poceo na ekonomskom fakultetu kao asistent na ekonomskoj istoriji; Ni on nije bio bankar kada mu je neko dao fotelju u Societe General; e sad sto je Soskic zgodniji dasa od Pitica …sta cete „to bad …“
Mladi Krstic ima neke divne osobine koje Djelic nije imao a to je dobra volja, iskrenost i zelja da pomogne svojoj zemlji …to pozdravljam i cenim. Mislim da Krsticu treba pomoci a ne cepidlaciti.
jos nesto Andrej, Djelic NIKADA u Francuskoj nne bi mogao biti ono sto je bio u Srbiji …ako mi ne verujete pitajte ljude koji poznaju prilike u Francuskoj.
BIo je zaposlen u Credit Agricole ali zasto vise nije? BIo je tamo samo godinu dana jer je banka ocekivala da ce on doneti poslove …kako nije ispunio ocekivanja oni su mu se zahvalili …bio je partner u McKinsey-u mislim da je on bio zaduzen za istocnu Evropu …Djelic je radio ono sto jaci od njega nisu zeleli da rade …ako je bio partner zasto je onda dosao na „tetkin kauc“ to nije rekla kazala vec je on to rekao u skupstini …“pa i da je spavao na otomanu, svi smo mi negde spavali na nekom otomanu i u podstanarskim sobama po svetu dok smo studirali …nije to sramota …sta je Djelic znao i uradio pokazace vreme.
Ako nemate informacije iz prve ruke Anrej nemojte braniti, a ovo je vec koji put da pokusavate da diskreditujete nesto sto Vam ne odgovara …taj kurs ste vidim prosli.
Za Andreja – Ako Srbija nije u stanju da nadje rešenje za upravljanje javnim preduzećima, onda se radi o beznadno propaloj državi. U tom slučaju je najbolje da se sve proda strancima, a onda i država preda njima na upravljanje …..i formalno. Meni se čini da se preduzeća namerno uništavaju, kako bi onda mogla biti prodata strancima, i to uz aplauze domaće javnosti. Hvala na komentaru.
@Ostalima koji napadaju javni sektor
Prvo, treba videti da li mi imamo više zaposlenih u javnom sektoru po glavi stanovnika od drugih evropskih zemalja. Mislim da je Goran Nikolić (koga inače ne cenim mnogo)napisao dobar tekst na tu temu na blogu B92.
Drugo, možda mi samo nemamo dovoljno zaposlenih u privatnom sektoru.
Treće, plate u javnom sektoru nisu visoke, nego su plate u privatnom sektoru bezobrazno niske.
Četvrto, država (skupština i vlada) donose zakone i podzakonska akta kojima se vlada taj naš javni sektor. Iz svojih poslovnih iskustava, znam da su ti zakoni besmisleno komplikovani sa ponavljajućim procedurama što zahteva mnogo veći broj uposlenih od potencijalno mogućeg broja. Loši zakoni su se pisali zbog neznanja, a ne zbog želje da se napravi prostor da se neko partijsko članstvo zaposli.
Peto, veličina javne potrošnje u Srbiji nije problem, ona je ispod evropskog proseka kada se poredi njen odnos sa BDP-om. Ona ima samo lošu strukturu.
Šesto, problem srpskih javnih finansija nije na rashodnoj strani, nego na prihodnoj strani.
Sedmo, javne finansije ne mogu biti sređene dok se akcenat ekonomske politike stavlja na izvoz, strane investicije, štednju, reformu penzionog sektora i slično. Sve navedene stvari su u direktnoj suprotnosti sa sređivanjem srpskih javnih finansija.
@Младен Бањац
Kako imamo nestašicu novca kada međugodišnja inflacija iznosi 4,9%?
@mp
„Ja Soskica licno NE poznajem ali mislim da je on za sada najbolji bankar kojeg imamo u zemlji; markantan izgled je tu pride …“
Gospodin Šoškić nije bankar, koliko mi je poznato nikada nije radio u banci. Čuo sam i mnogo ismejavanja o njegovom znanjo o bankarstvu od direktora stranih banaka kod nas. On ima formalno teorijsko obrazovanje i titule s tim u vezi, ali to sa konkretnim bankarstvom nema baš mnogo veze. Posebno ne u Srbiji.
Drugo, dobar bankar ima otežavajuću okolnosti da bude dobar službenik ili guverner narodne banke. Zašto? Zato što tokom profesionalne bankarske karijere usvoji mehanizme i ciljeve koji su potpuno suprotni od onih koje treba da ima guverner. Recimo profit. Preduslov da bi bio dobar bankar je da ga pravi tvoja banka, a preduslov da dobijieš pozitivnu ocenu kao guverner je da privreda pravi profit. Da li je dobro radila privreda za vreme guvernera Šoškića? Nije. Čak je i krenula na svoj put sunovrata. Zašto? Pa zato što je gospodin Šoškić od svog prevelikog znanja odlučio da smanjuje do imbicilnosti nizak nivo novčane mase i napravi kolaps likvidnosti u privredi i društvu. Tek da se zna, nijedan guverner na svetu to nije radio, ako ni zbog čega drugog onda zato što je svetska finansijska kriza bila u toku. A povrh toga, oni i nemaju manjak novca u prometu kao što to ima Srbija (4 puta manje od potrebne veličine).
Treće, da li gospođa Tabaković radi isto što i gospodin Šoškić? Radi, čak je i novčana masa krenula da pada. Svojim učestalim izjavama da neće da štampa pare, pokazuje da nema pojima zog čega su narodne ili centralne banke nastale. Pa njima je osnovni posao da kuju, štampaju i emituju novac, a ne da se brinu o inflaciji i regulisanju bankarskog sektora. To im je sporedni zadatak. I ona kao gospodin Šoškić živi u svom samozadovoljstvu da svoj posao radi dobro, tj. da NBS svoj posao radi dobro, pri tome svoje neznanje, kao i gospodin Šoškić, krije iza zakonskih rešenja o NBS. A NBS će svoj posao raditi dobro tek kada privreda Srbije bude dobro radila. Ovo je univerzalni mehanizam za ocenu kaliteta rada bilo koje javne institucije.
Četvrto, da se ponovim. Imajući u vidu kako je radila NBS i privreda u tim vremenima, gospodin Šoškić je od 5.oktobra do sada bio ubedljivo najgori guverner NBS. Da apsurd bude veći, formalno je imao najbolje kvalifikacije od svih guvernera konkurenata. Ali samo formalno. Što se tiče stanja u kome je zatekao i ostavio NBS i finansijki sektor u Srbiji, te stanje privrede on je funkcionalno nepismen čovek.
Gospodine Katicu,
Vidim da se vrlo argumentovano zalazete protiv rasprodaje javnih preduzeca, a za reformu upravljanja istim. To ste naravno potkrepili podacima i analizama. Mene interesuje sta obicno rade zemlje koje nisu u stanju da sprovedu reforme tog sektora? Tokom 20ak godina sve stranke ovdasnje su se u vise navrata pokazale nesposobnim da uvedu korporativno i profesionalno upravljanje javnim preduzecima tako da ja ne gajim nadu da bilo ko ovde to moze da sprovede. Interesuje me da li vam je poznato sta u tom slucaju moze da bude alternativa prodaji?
Hvala.
@Младен Бањац
Zbog cega je „logicno“ da novac emituje samo drzava? Kod nas vrlo „logicno“ funkcionise i barter, pa i vise tipova novca od kojih najmanje volimo onaj koji emituje drzava. U pravu ste da se porez placa ovim poslednjim, ali izgleda da taj bas nikome nije potreban na duge staze. Tu i mislim da je uzrok jalovosti bilo koje monetarne politike koju mozemo da vodimo. Mozete vi emitovati dinara koliko vam volja, kada ih niko istinski ne zeli. Cim ih dobije trudi se da ih se resi…
NBS se finansira zvanicno iz ‘sopstvenih prihoda’ i zvanicno nije na budzetu. Ti prihodi mahom nastaju na kursnim razlikama prilikom menjackih poslova. Vec im je davno receno da moraju da ‘izadju iz tog posla’, ali im to ne pada na pamet. I onda nama sole pamet kako su eto oni svoje prihode zaradili…. Oporezujuci svaki menjacki posao u zemlji prilikom cega poskupljuju svako spoljnotrgovinsko poslovanje… Uzas…
Sto se dr. Tabakovic 😦 tice, imam utisak da je usla u NBS sa idejom da ‘nahrani svinje i ne dira nista’… Profesora Soskica ne bih komentarisao – pod njegovim budnim okom su nam se dogodile Agrobanka i Metals banka… Meni je samo bilo nadrealna situacija kada je profesor Beogradskog univerziteta podnosio ostavku asistentu Megatrend univerziteta…
@mp,
Kao i u proslom blogu, pisete sa previse emocija i diskvalifikujete ljude na osnovu vaseg utiska sa nekog sastanka, sto je u nekoj ozbiljnijoj raspravi krajnje nevazno.
Bozidar Djelic, ciji simpatizer sigurno nisam, mozda ima komplekse i nije tajna da je vrlo skromno proveo deo svog zivota u Francuskoj. No, isti taj Djelic je bio partner u firmi u kojoj Lazar Kostic nije stigao ni do senior pozicije. U tom smislu je Djelic dosao ‘stariji’. Lazar Kostic ima bachelor sa Yale-a, Djelic MBA sa Hardvard School of Business uz Fulbright-ovu stipendiju. Kada je napustio vladu, radio je kao direktor Credit Agricole banke za istocnu Evropu. Videcemo gde ce Krstic raditi… Ne bih sada omalovazavao bilo ciji CV ovde…
Sve to naravno ne znaci da ce jedan ili drugi svojim radom manje ili vise pomoci ekonomiji ove zemlje. Zbog toga bolje da se drzimo onoga sto rade, a ne kakvi mislimo da jesu ili nisu. Ja, konkretno, ne mogu da imam ozbiljno misljenje o coveku koji sa svojih 29 godina misli da moze da profesionalno i odgovorno obavlja posao ministra finansija bilo koje zemlje… Vama to izgleda ne smeta…
@Иван Н.
Јесте ли ви свесни да ниједна фирма на свету не ствара паре?! Небитно да ли долази из приватног или јавног сектора. Другим речима, новац није резултат привредних активности! У томe је трик. Бесмислено је у том контексту величати приватни сектор, кад је и он потпуно зависан од дотока свежег новца, тачније кредита. Наиме, паре не настају тако што их зарадите, већ је потребно да их неко пре тога емитује и пусти у промет! Или макар обећа да ће их емитовати по обављеном послу. Ако говоримо о националној валути, логично је да то буде држава, зар не? Па зашто онда држава не ради свој посао и не емитује сопствену валуту?
У супротном, нећете моћи да покренете производњу. Чак и кад би добављачи пристали да вас кредитирају неко време (ту рачунам и раднике које сте запослили), нећете имати коме да продате финални производ, јер нема новца у промету. Није емитован. Самим тим немате ни тржиште, односно ефективну тражњу. И то је горући проблем у држави Србији, а не јавни сектор и јавна потрошња. Можемо само говорити о другачијој структури јавне потрошње, а не о њеном смањивању.
Даље, како то мислите да плате јавног сектора, цитирам: „нису реално здрав новац“? Него шта су? То што маса људи добија плату од државе (намерно нисам рекао из буџета, појаснићу касније зашто), не значи да те услуге нису потребне овом друштву. Наравно, увек се може поставити питање оправданости неког радног места, али то исто важи и за приватни сектор.
На крају ћу вам открити једну „тајну“. Примарна улога пореза није финансирање буџета, већ смањивање куповне моћи потрошача, ако за тим има потребе. А када се јавља та потреба? Па онда кад маса емитованог новца у комбинацији са брзином оптицаја превазилази расположиви фонд роба и услуга у једном друштву. Може ли се ово доказати? Још како.
Замислите да је држава тек основана, односно да тек треба да уведе сопствену валуту (декретни новац). Шта ће она то да опорезује, када новца још увек нема? Јасно је да прво мора да га креира и пусти у промет. Потпуно иста ситуација важи и када новца нема довољно, као нпр. у Србији где влада страховита неликвидност која убија привредне активности. Дакле емитовање новца (динара у нашем случају) је старије од било каквог опорезивања. Како је могуће да наше „елите“ то не знају? Или ипак знају, али свеједно спроводе економију деструкције. Ја типујем на ово друго.
Не видим разлику у политици НБС док ју је водио Шошкић,и сада док је води г-ђаТабаковић.(Можда зато што НБС и не води своју политику)Чак ме је јако иритирала изјава горе поменутог,да домаћи привредници не умеју ни пеглу да направе.Да је он био у стању да среди своје двориште,било би лепше у читавом крају.(Мислим на превисоке камате у Србији,односно превисоке банкарске марже,као и курс).И Борис Тадић је леп човек,али нешто не приметих да је у Србији због тога лепше.
Ипак не бих га поредио са г-ђом Табаковић.Она је залутала,у НБС.Исто онако као што су многи залутали у Немањину,а Бога ми,и на Андрићев венац.Рекао сам већ једном:“много је у Србији тракториста,који пилотирају“.На жалост…све то плаћа народ.
Инжењер Дејан
Према консолидованом финансијском извештају за 2012 г.ЕПС је остварио губитак,од око 12 милијарди динара.Дакле,готово милијарду динара месечно.
@Сладимир (14/10/2013 у 18:58)
Додаћу још пар података и нећу се више јављати ове вечери.
Нису сва јавна предузећа негативно пословала у 2012. Нека су пословала и позитивно. Када се саберу „минусеви“ и „плусеви“ добијамо минус од 54 милијарде динара.
У прошлој (2012) години „Србијагас“ је пословао са губитком од 37,36 милијарде динара, а „Железнице Србије“ са минусом од 16,66 милијарди. Нисам гледао консолидовани финансијски извештај ЕПС-а.
Нека предузећа су „лидери“ у „минусу“ и почео бих од њих, јер одатле највише „цури“. Истини за вољу, „Железнице Србије“ ће увек пословати с „минусом“, али зар мора да буде оволики?
Хтео сам само да истакнем да нису сва јавна предузећа губиташи, али треба довести у ред „лидере“.
@Сладимир (14/10/2013 у 18:58)
Видите, тај пи-ар не носи целу плату коју прима у ЕПС-у кући, него је уплаћује на рачун странци која га је довела. Опет долазимо на терен финансирања странака – одакле бих ја пошао. После тога би могло да се изврши измештање партијских кадрова из предузећа.
Јавна предузећа могу да се санирају и не треба да буду „краве музаре“, нити да се преко њих води социјална политика. Ако држава одлучи да их санира, губе се гласови. Уколико одлучи да их прода, влади и локалним самоуправама биће „мирна савест“ – јер ће вишак запослених (и још приде) отпустити нови власник.
Држава мора да буде свесна проблема, затим да добро изанализира комплетну ситуацију, да направи детаљан план с којим ће да се упозна и припреми јавност. Тек тада долазимо на терен људи и одлучности да се промене спроведу. Међутим, ниједна влада то не чини при крају свог мандата. Ове мере се предузимају наврат-нанос како би се „побрали аплаузи“ ММФ-а, јер су преговори најављени за први квартал 2014.
П.С.
Да се мало нашалим, трећина губитака крагујевачког ФАС-а су „власништво“ државе Србије.
Још једна дигресија око ових података и осталога.. у свијету постоје разне иницијативе које се могу објединити под изразом Open Government Data или opengovdata често цитирано. У тој области добро су развијене Аустралија и Велика Британија. Русија се труди да узнапредује. У многим другим (европским) земљама се напредује али прихватање иде споро.
Сва ова нагађања око броја запослених, колико је потрошено на шта, колико чега има су резултат неодговарајућег вођења евиденција и недоступности података односно њиховој нетранспарентности и неструктуираности.
У таквим условима вађење и анализирање информација је јако скупо, јер информације нису лако доступне и поуздане. Даље је упоређивање информација и изведених података незгодно и такође скупо, јер информације нису доступне у структуираном, стандардизованом облику. Да би се пратили резултати политика и могла спроводити одговарајућа планирања и прилагођавања мјера, стандардизоване, лако и правовремено доступне информације су императив. Транспарентност и слободна доступност информација подржавају и развој иновативности. На примјер, у Бечу линије метроа су недавно пустиле у промет информације о доласцима и кашњењима у реалном времену. Свако са стране може да направи произвољну апликацију која се ослања на податке Бечких линија и у реалном времену да добије информације о нпр кашњењу или отказивању појединих линија, и такву примјену увеже са било чим што може пасти на памет. Замислите какав би потенцијал имало слично стандардизовање и увезивање извора информација када би се спојиле привредне коморе, царине, управе за опорезивање, подаци из министарства финансија и финансија локалних заједница, па предузећа, банака, агрегатних токова новца увоза извоза итд итд.
Вучић је ту сада главни баја, отићи ће и он једног дана, доћи ће и један други послије њега, али обојица ће имати исти проблем. Када им догори до ноката, као овом сада министру, неће имати податке на располагању него ће наређивати и пријетити подређенима да им у најкраћем року доставе податке. Онда ће они то ланчано у атмосфери страха и мобинга радити својим подређенима и тако ће сваки пут прикупљати другачије и непоуздане податке са кашњењем од мјесец дана. Ни један од њих неће се сјетити да развије информациону инфраструктуру која ће моћи да се ангажује у планирању и развоју независно од њихових пролазних владавина.
Инжењер Дејан
У 2012г,јавна предузећа су направила губитке 54 милијарде динара.Ко ће покрити те губитке?Власник?Ко је власник тих предузећа?Влада Србије и локалне самоуправе.Одакле њима новац за покриће губитака?Из буџета,који,написах већ, пуне сви грађани Србије.Тим предузећима свакако треба реформа,и професионализација.Из њих,са тим сам сагласан треба избацити све социјалне елементе.Дефинитивно,није у реду да неки непотребни ПИ АР,како рече Иван Н,у ЕПС-у(који послује са губитком,иако има монопол на тржишту),има већу плату од учитеља,јер опростите учитељ „производи“ знање.Или од лекара,јер лекар нам треба, „производи“ здравље.
Дакле,при сабирању „баба“ и „жаба“ како ви кажете,министар Крстић је,(ја не знам да ли је то исправно,али има смисла),пребројао све запослене,којима је послодавац влада Србије.(Ако је Влада Србије власник предузећа,онда је то донекле логично).
Ваша намера је,чини ми се да раздвојите оне који имају сопствене приходе (јавна предузећа),од чисто буџетских корисника,(државни органии јавне установе)и чини ми се да је то узрок неспоразума са Иваном Н.
У неку руку,обојица сте у праву.
Ова подела на „њих“ и „нас“ дефинитивно није добра,и делим мишљење г.Катића да је читава увертира за продају јавних предузећа,што је наравно веома,веома лоше,а чему се, то примећујем свакога дана,у Србији многи радују.
Поздрав
@ Иван Н. (14/10/2013 у 17:40)
Којим Америма је добар? Америчком министарству финансија?
Компанија која је послала г. Лазара Крстића Србији је иста она која је 2001. послала Божидара Ђелића за министра финансија и привреде – који је у тамошњој хијерархији заузимао вишу позицију.
Ценим Крстићев потенцијал, али једна ствар је бити неколико година консултант у приватној компанији, а сасвим друга је водити финансије мале земље са много проблема.
Мишљења сам да је г. Крстића требало сачувати, да уђе дубоко у средње године, па тек онда га (евентуално) ангажовати. Мере које предлаже (не тврдим да је све погрешно), могао је да спроведе и неко из Фискалног савета. Боље је жртвовати пешака, него потенцијалну фигуру.
Држава која је у оваквој позицији као Србији не може да рачуна на суверенитет, зато је и на аутопилоту који је креирао ММФ. Данас сам послао поруку у 12:15 (по Гриничу) и цитирао проф. Зорана Стојиљковића, па Вам предлажем да је прочитате.
Стојим иза података које сам саопштио.
П.С.
Да не буде неспоразума, мало сам старији од Лазара и увек сам за пружање шансе младима. Разумем да жели да се афирмише, али ово је превелико бреме за њега. Понављам, бојим се да га политичари не „потроше“.
Ињжењеру, онај што сабира жабе и бабе ваља Америма али нама не ваља, не уме да сабира како ми то хоћемо!
Губици ФАС-а су 222.362.000 динара (консолидовани финансијски извештај за 2012). Извињавам се на крупној грешки.
Ви цењени Катићу и даље износите мршаве чињенице а ево како.
Не одговористе на ноторну чињеницу о толико службеника за односу са јавношћу еј, 75 а и даље господа за саопштења унајмљује професионалце.
Ја Вам наводим просте чињенице које сваки сељак зан у Србијашумама има 36000 људи по разним основама на платном списку, ти људи морају примити месечну „плату“ .Одакле? Просто сви службеници, шумари, рибари, ловочувари,контисти, правници, директори, манипуланти уграђују свој пасивну активност у цену трупца и финале, трупац најскупљи у региону.Када је сировина скупа производ не може бити конкурентан, сложићете се.
пс.
За 700000 запослених у јавном сектори податке немам али ако их нема држава како да их имам ја али ова цифра је вероватно тачна (живи били па видели). А то о производњи у јавном сектору ако мислите на енергију, информације, уреду, међутим то су високо акумулативне гране које могу да буду много ефикасније а не прибежиште за сестра, браћу, децу, партијске другове итд.
Ја вас изузетно ценим ако вас иритирам опростите. о овоме више од мене ни речи.
Поздрав,
Већ сам на овом блогу навео како је Драгану Шутановцу „излетело“ да каже како се Србија обавезала да уложи милијарду евра у ФАС, само није изнео на који се период то односи.
Да нас неке стране компаније неће усрећити, сведочи излагање једног економског аналитичара.
„Ево шта је мени као аналитичару чудно и шта треба да буде предмет пажње истражних органа. Како је могуће да је толико година (трговински ланац) ,Идеа‘ пословала без сопственог капитала? Или да је тренутно највећи губиташ у Србији мобилна мрежа ВИП, са губитком од 35-40 милијарди динара? Шта ће, дакле, бити са повериоцима у Србији, ако ВИП престане да послује и остане дуг од око 350 милиона евра? ,Меркатор‘ се, на пример, ширио по Србији, иако је био без капитала до спајања са компанијом ,Родић‘. То су озбиљна питања на која се не обраћа пажња. (…)
Мислим да су и данас главни носиоци корупције велике стране компаније. На пример, према Светској трговинској организацији ,Фијат аутомобили Србија‘ (ФАС) сада највећим делом књижи свој извоз из Србије у Италију. Истовремено, Јапан је укњижио увоз аутомобила из Србије, иако ми у нашим царинским подацима немамо забележен извоз у Јапан. Шта то значи? По једној цени се прода производња (ФАС-а) у Италији, а затим се одатле дистрибуира у треће земље. То даље значи да Србија неће ,видети‘ профит (ове компаније). Прошле године (2012) је ФАС исказао губитак (око 222 милијарде динара према подацима АПР-а) и сумњам да ће ове године исказати добит. (…) Око 90 одсто извоза ФАС-а је покривено увезеним ауто-деловима. Истовремено, трошак радне снаге по аутомобилу износи 60-70 евра, или око 0,5 посто његове извозне цене.“
-Мирослав Здравковић, економиста, „Ћирилица“ на ТВ Хепи од 26. августа 2013. године
@ Сладимир, Иван Н.
Јавни сектор чини између 410 и 415 хиљада запослених. Готово сигурно их није више. У ову бројку сам урачунао и око 91.400 запослених у органима безбедности. Могу да Вам прикажем и структуру.
Јавна предузећа припадају реалном сектору и ту политичари (не)свесно греше када их смештају у јавни сектор. Г. Лазар Крстић је сабрао „бабе и жабе“, урачунао је у јавни сектор и предузећа у реструктурирању, која „живе“ на терет буџета. Да се нашалим, можда је чак „дописао“ оне који примају социјалну помоћ.
Где је главни проблем? У финансирању странака. Да странке имају стабилан извор финансирања и да делује сила закона, не би долазило до оволике девастације неких јавних предузећа. Али, финансирање странака нико не помиње. Навешћу један пример – да је Демократска странка остала на власти, њен највећи предизборни кредитор Развојна банка Војводине би и даље функционисала, а дугови ДС-а били би отписани.
Ово није апел да се настави истим путем у управљању ових предузећа, већ да се сагледа њихова „крвна слика“. Због тога подржавам план министра Радуловића да се прво направе њихове „личне карте“. Друга страна медаље је што су нека предузећа одбила да доставе извештаје. Ово је већ питање снаге државе.
За Ивана Н. – Будите љубазни и упутите ме на извор из кога се види шта је садржано у цифри од 700.000 запослених у јавном сектору. Како сте тачно дошли до податка да у јавном сектору нико ништа не производи. Шта мислите, ко „више“ прерасподељује новостворену вредност – запослен у ЕПС-у, Телекому или запослен у банци, на берзи, у предузећу које се бави увозом итд..
То да је у јавном сектору више запослених него што треба, није спорно. Спорно је што се се свако ко ради у јавном сектору проглашава нерадником и вишком. Поновићу још једном, кампања која је у току служи да би оправдала распродају Србије. Најгласнији лидери у кампањи су они, који су цео живот провели у јавном сектору и живе од њега. Ту се нарочито истиче универзитетска елита. Хвала на коментару.
Господине Катићу нећу да се помирим са таквом небулозом. Прва Ваша тврђења је тачна, оно тврди да смањењем броја запослених смањује се куповна моћ, тачно.Али то не значи да је закључак тачан. У јавном сектору плате не произилазе из новостворене реалне вредности производа већ су надомештене преко кредита, задужења или већ неком акробацијом. Њихове плате нису реално здрав новац. У реалном сектору има преко 700,000 запослених који ништа не производе и њихове плате су оптерећење на јадиницу производа у привреди на пример цени 1 л млека.
Сад ја лаички закључујем да ти људи престану да долазе на своја радна места и да им плате шаљемо кући у принципу се ништа не би променило. Било би реално мање запослених а вишак би био на dslux социјали, јавна потрошња не би падала.
Брилијантан пример моје тврдње је 75 пи-јара у Електропривреди Србује. Шта би се променило да господа пијарише од куће?
За Сладимира – О проблемима јавних предузећа сам писао одавано нпр. https://nkatic.wordpress.com/2005/09/28/varljivi-aksiomi-tranzicije-politika/, https://nkatic.wordpress.com/2008/04/08/treba-li-privatizovati-drzavne-monopole/, https://nkatic.wordpress.com/2009/01/27/alajbegova-preduzeca/. Да је ситуација са јавним предузећима скандалозна, није спорно. Спорно је што кампања која се води има за циљ продају тих предузећа, а не њихову професионализацију. Тај трик, та манипулација, даје изванредне резултате.
Што се пореза и доприноса у Британији тиче, они су умерени и прогресивни. Тешко је упоређивати државе међусобно, јер је и порески систем део ширег контекста. Иако сам плаћао доста нижи порез у Британији него што бих плаћао у Француској на пример, огроман новац сам дао за школовање деце у приватном сектору, будући да је државни систем у великим градовима веома лош. Тај трошак сам доживљавао као страховито висок порез.
Да одговорим на ваше питање – неко ко у Британији мало зарађује, нпр. 30.000 бруто годишње, платиће на порезе и доприносе само око 31% на 1 фунту нето зараде. Ко зараћује нпр. 80.000 фунти, што је пристојна плата, на 1 фунту нето зараде ће платити око 50%. Ко зарађује нпр. 400.000 фунти, а у Лондону има много таквих, платиће око 90% на 1 нето фунту. Хвала на коментару.
Г.Катићу
Истина је да постоје огромне поделе између оних који раде у приватном,и оних који раде у јавном сектору.Чињеница је да тај јаз постаје све дубљи,и да то не води ничему.Чињеница је такође,да се јавни сектор у Србији,мора реформисати.Признаћете да нема логике да јавно предузеће,бележи губитке (а већина послује са губицима),а да се при том повећавају плате,примају нови радници,купују нова возила,троше енормна средства на репрезентацију и слично.Минус у пословању???Платиће се из буџета,који пуне сви грађани Србије.Ако приватно привредно друштво забележи губитак у пословању,може да га покрије сопственим средствима,или продајом имовине,ако је има.Нема никога да прискочи у помоћ,а онда се то одражава и на зараде запослених.У јавном сектору,увек прискаче у помоћ „коњица“,у виду буџета.Један од директора једног ЈП,на моју примедбу да је нерационално да се строше толика средства на репрезентацију,док предузеће има акумулирани губитак од 146.000.000,00 дин,ми рече да они морају да послују са губитком,јер ће у супротном послати сигнал власницима (градској власти),да је њихов производ скуп за грађане???Невероватно.То је оно што боли људе у Србији,и што изазива поделе.
Мишљења сам да би требало приступити озбиљној реформи јавног сектора.За почетак да видимо,ко нам је неопходан,а без кога и можемо.
Свакако треба издвојити здравство,школство,судство,војску и полицију,јер су нам ти делови неопходни за развој и одбрану државе и нације.У свим осталим областима,како сте и сами навели у једном од текстова,требало би увести платне разреде,и постепено смањивати број запослених.Нешто слично је у напоменама везано за нове мере реконструисане владе.Делим вашу бојазан,да ће то,ако не буде урађено плански,довести до још већег пада прихода у буџету,смањења куповне моћи,а онда ето још проблема,и приватном и јавном сектору.
На крају овог малог дужег писанија,поставио бих вам питање.
Обзиром да живите у Лондону,можете ли ми рећи,колико је пореско оптерећење плате у Британији?Дакле,на једну исплаћену фунту,колико још мора да се исплати на име доприноса и пореза?
Срдачан поздрав
За Ивана Н. – Било да смањујете број запослених у јавном или приватном сектору, куповна моћ ће опасти. Када сте изгубили посао и нисте примили плату, ваша куповна моћ је опала и тај недостајући новац је смањио тражњу. У вези са тим не може бити дилеме.
Кажете „Ја бих такву брилијантну мисао продужио и рекао, и сви да радимо код државе и тада ће потрошња бити учинковита“. Нисам сигуран да је иронија на месту. Подсетићу Вас да је око 50-так година највећи број запослених радио код државе, па није било тако лоше, или је бар било неупоредиво боље него данас.
Поента је да се грађани данас завађају, да им се испира мозак и да им се усађује бинарна идеја, по којој све што ради у приватном сектору мора по дефиницији бити добро и продуктивно, а све што ради у јавном сектору је гола ленчуга и терет за систем. Отуда је лекар можда непотребан, а банкарски службеник, ако ради у страној банци, узор је продуктивности. Па и лекар, ако ради у приватној болници је плус за систем, али ако ради у државној, пуки је терет. Зато ваљда ове друге и опорезују, а прве не. (То што неки „државни“ лекари раде и приватно, не мења принцип о коме говорим). Коначно, ако је принцип који сам поменуо тачан, зашто се толико љутимо на тајкуне. Они су приватни сектор, и по дефиницији су потребни и корисни. Зато удримо по јавном сектору, то ће спасити Србију. Неће бити веће среће од оне, када продамо ЕПС, Телеком, водоводе, шуме и земљу. Жао ми је што тако мало људи разуме куда ова кампања води и шта је њен циљ. Хвала на коментару.
За Владимира – Без обзира да ли радове платили новцем или меницама, мултипликацију увек имате. За модел који предлажем је кључно да НБС и министарство финансија непрекидно координирају политику и тиме држе новчану масу под контролом. Потенцијални проблем није у меници, већ у координацији и кавалитету кадра. Хвала на коментару.
За инг. Дејана – Никада у последњих 12 година НБС није прихватила да је динар прецењен, и увек се чудила таквим тврдњама. Ни данас, када је чак и ММФ изрекао тврдњу да је динар прецењен, НБС то не прихвата. Када би прихватила, било би тешко објаснити због чега је у овој години НБС потрошила преко 300 милиона евра (нето) на како би спречила пад динара. Верујем да би се нашло људи који могу водити другачију монетарну политику, под условом да се економска матрица промени. Хвала на коментару.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kinezi-na-rukama-nosili-fabriku.sr.html
Pokusaj investiranja u Srbiji…
Поштовани Небојша, сматрам вас озбиљним интелектуалцем, али већ неколико дана ме мучи ваше писанје на блогу са крајње (барем за мене ) проблематичном тврдњом.Тврдите да ако се смањи број запослених у јавном сектору опашће куповна моћ! То стварно не разумем.Ја бих такву брилијантну мисао продужио и рекао, и сви да радимо код државе и тада ће потрошња бити учинковита.
Pozdrav za gospodina Katica, sa jednim malim pitanjem u vezi finansiranja menicama, tj. primarnom emisijom.
Jasno je da se kreiran novac pokriven uslugama I robom, medjutim, to pokrice je jedan dinar emitovan za jedan dinar proizvoda/usluge. Kako masa kreiranog novca ne zavisi samo od sume, vec I od brzine opticaja (cela prica oko multiplikatora) I uzevsi u obzir da se cini da je obavezna rezerva velika, zar ne bi ipak kreiranje uticalo na rast cena?
Pozdrav I ne zamerite ako je pitanje pomalo laicko.
За господина Катића – Извињавам се на широком уводу кроз цитате који претходе питању.
„Кажу – НБС је упозоравала на ризик задуживања, а велики број људи запослених у НБС имају кредите у швајцарским францима.“
-Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, „Седмица“ Радио Београда 1, 3. фебруар 2013. године
„Не знам на основу којих рачуница је амерички економиста и Нобеловац Пол Кругман закључио да је динар прецењен, јер да је погледао квартални извештај НБС о инфлацији и графикон који се зове јаз девизног курса видео би управо обрнуто – да је курс у овом тренутку вероватно потцењен.“
-Диана Драгутиновић, вицегувернер Народне банке Србије (НБС), „Бета“, 5. октобар 2012. године
„Бугарски социолог Иван Краснев ће констатовати да све партије и коалиције на Балкану у току изборне кампање уђу у страсну љубавну везу са бирачима, а након избора ступе у брак са међународним финансијским организацијама. Речју, лако се могу мењати коалиције на власти, али ни у приближној мери могуће политике.“
-Зоран Стојиљковић, социолог, „Блиц“, 25. новембар 2008. године
„Државни службеници (у Србији) не живе од плата које јавности приказују. Једни примају накнаде од чланства у управним одборима, а други од пројеката и других чуда. То се више пута показало. Када је формирана прва влада после 2000. године, објављено је да министри имају плате од 21 до 27 хиљада динара. Новинари и економисти су се на то згражавали – како то нема смисла и да министре треба платити на одговарајући начин. После неколико година испоставило се да је већина наших министара примала дотације из иностранства – неко од Француске, неко од Немачке…“
-Ружа Ћирковић, економски новинар листа „Данас“, „Речено и прећутано“ Радио Београда 2 од 9. октобра 2013. године
Стичем утисак да имамо више оних који су специјализовали фискалну политику. Нећу инсистирати на имена, али интересује ме Ваш суд – да ли Србија има довољно стручњака да формира јак тим који ће да води одговорну монетарну политику, која ће бити „у симфонији“ са фискалном? Односно, да ли постоји довољно монетарних стручњака?
Јасно ми је да не помаже чак и да се доведу најбољи стручњаци, ако им се пропише да следе исту економску политику.
Унапред хвала на одговору.
@mp
Пошто симпатишете господина Шошкића и тврдите да га нико не позива да излаже своје ставове, ево линка за радио емисију у којој је учествовао:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1412596/Talasanje+-+Pusti+pri%C4%8Du.html.
Чак је и професор Зец у емисији „штедео“ г. Шошкића, тврдећи да му је драг и симпатичан.
У Шошкићевом излагању на Радио Београду било је доста општих места и ниједном приликом није помињао како је монетарна политика у било којем тренутку до сада била погрешна. Сви су, дакле, обављали посао како треба. Хоћу да кажем, од 2006. тежи се идеалу „циљане инфлације“, по цену рестриктивне монетарне политике.
Једна ствар је бити допадљив и пленити својом појавом, а друга ствар је водити одговорну (монетарну) политику.
Истини за вољу, НБС инсистира да је самостална тако да сама својим службеницима одређује зараде – јавни податак је да је г. Шошкић примао плату око 660.000 динара, а његови вицегувернери 10-20 процената нижу. Јоргованка Табаковић је пристала да се њена плата смањи за око 100.000 динара и тако изједначи са својим вицегувернерима.
Толико од мене.
Da niko ne pomisli da sam zlurada, ali činjenice kažu sledeće: radnici koje finansira Budžet imaju redovne plate znatno više nego zaposleni u privredi, imaju regres, naknade, pravo na bolovanje i sigurnost zaposlenja do penzije. Ne kažem da je za zemlju korisno da ih otpuste, jer bi to samo smanjilu kupovnu moć. Zamislite da nekim slučajem izvršite zamenu i njih pošaljete u privredu, a one iz privrede na njihova mesta. Za godinu dana imali bi efikasnu Srbiju. Zašto? U privredi se podrazumeva da morate biti efikasni za troje i stručni za svoj posao. Podrazumeva se da ste u radno sposobnom dobu, mlađi od 50 godina, da radite prekovremeno koliko god da treba, čak i vikendom, da ne smete na bolovanje, izlaziti u toku radnog vremena, da nema dnevnica, dnevnog ni godišnjeg odmora, a plata, za to se ne pita. Kako, kad otkaz dobijete bez ikakvog razloga, jednostavno vam smanje platu, a onda na osnovu takve osnovice isplate otpremninu na rate, daleko nižu od onih sa Budžeta. Istina je da nikada i ne znaju koliko će primiti i koliko će im gazda zakinuti na kraju meseca. Kad se povlašćenom broju zaposlenih (Budžet) isplate otpremnine, često neku godinu ispred penzije (da učine ljudima, što da ne) to bude veća suma nego da su primali platu do kraja radnog veka. U privatnom sektoru, otpuste bez povoda, jer im se isplati da se oslobode „balasta“ radnika na neodređeno vreme, na njegovo mesto uposle jeftine volontere, onda posle godinu sa njima završe, pa prime nove. Oni otpušteni iskusni radnici srednje generacije, niti mogu u penziju, niti da nađu posao. Da se ne lažemo, većina neće dočekati penziju, jer su potrošeni, razočarani, najčešće bolesni, jer nemaju luksuz pravovremenog lečenja. Pouzdano znam da takvi ne počinju sitan biznis, jer nije problem što ne umeju da proizvedu, već što ne mogu da naplate i prihvate ucene krupnog sektora ili zelenaških kamata. Privatizovane firme nisu postale efikasnije osim u slučajevima kad ih je Budžet pomagao. Naš osnovni problem je izvalačenje novca, tehnologije i kapitala iz takvih preduzeća van granice, bez ikakve kontrole i najčešće na štetu manjinskih akconara. Kad su kupovali preduzeća niko ih nije pitao za poreklo novca, stručnost i poslovni moral. Potpuna anarhija u korporativnom upravljanju, sprečava priliv po osnovu trgovanja HOV. Verujte mi da novi ZOR neće doneti nikakav boljitak, samo će povećati anarhiju, nezaposlenost u sektoru privrede i belu kugu u Srbiji. Ostaju penzineri, mladi odlaze, jer nema posla, nema novca, nema stana, nema braka, nema dece ni budućnosti.
Ja bih voleo da Uma Thurman bude guverner. Ne mora ni da zna srpski a neku diplomu će joj već napakovati…
Usput, mogli bi da snime nastavak Gattaca-e. Fašizam na srpski način.
Za mp – Nisam sklon da komentarišem ljude, već samo politiku. Meni se čini, i to sam pokušao da napišem, da su mere vlade donete prebrzo, i da je bilo bolje potrošiti još neko vreme, pa izaći sa paketom mera. Što se gospođe Tabaković tiče, ne vidim da je politika NBS drugačija, ili lošija nego što je bila u prethodnoj deceniji. O tome šta mislim o politici NBS, pisao sam mnogo puta. Kada je gospodin Šoškić u pitanju, delom ste u pravu. Visoki i naočiti ljudi su u velikoj prednostima nad nama, niskima. To je već potvrđeno i prihvaćeno kao neka vrsta naučne činjenice. Ne mislim međutim, da je to odlučujuće za mesto guvernera. Pol Volker je veoma visok čovek i bio je uspešan guverner FED-a, kao što je i niski Grinspen bio neprikosnoven za vreme svog mandata. Uzgred, i gospođa Tabakavić je visoka i naočita žena, i ona se time takođe uklapa u već odomaćene obrasce. Hvala na komentaru i žao mi je što ste u Beogradu lošim povodom.
gospodine Katicu, u Beogradu vec sedmicu dana o jednom veoma tuznom povodu. Dok se naviknem na razliku u vremenu i sve druge razlike prodje nekoliko dana.
Imam vise snage da citam tekstove iz Srbije kada sam u NJujorku nego kada sam ovde; Pocnem dva tri paragrafra i strasno se umorim, zaboli me glava …
Evo mojih komentara: Prve mere nove vlade su ono sto zovemo „quick fix“ kao neka brza opravka kod automehanicara ali koja nece dugo trajati. Sve jedno
mislim da treba redovno i strpljivo vladi ukazivati gde grese, ali ih NE treba ubijati u pojam (moje skromno misljenje)
Lazar Krstic je pravo osveenje u nasoj vladi i tom coveku treba dati svaku podrsku jer ona mislim iskrene i dobre namere pa bi mu porucila „Lazare nemojte da budete kao ti iz okoline, na primer kao V Ilic, J Tabakovic …nikako to…budite svoji i trazite svaku strucnu pomoc na koju imate pravo posebno od starijih kolega“.
Sto se tice izjave B Djelica da je bio stariji i iskusniji, sigurno da je B Djelic bio iskusniji ali i sa mnogo kompleksa. U NJujorku sam ga 2002e pitala gde je ziveo u Parizu koji poznajem. Bilo mu je neprijatno da mi kaze da je ziveo na Bulevaru Volter jer to je skroman kraj (kompleksi) njegovo izlaganje medju americkim diplomatama i drugima o tome da u tada JU se privatizacija NECE sprovoditi kalasnjikovima mi je zvucala krajnje bizarno …Djindjic koji zaista NIJE razumeo ekonomiju je cutao. Djelic je dosao u Srbiju da zaradi novac jer kao B Djelic on u Francuskoj nikad ne bi stigao dalje od sefa u nekoj firmi ali neko vece mesto u Francuskoj hijerarhiji se cuva za ljude koji imaju „pedigre“ koji su pre svega Francuzi itd …(surovo ali je tako) Djelic gotovo nista nije znao o Srbiji kada je stigao a tesko se snalazio i sa srpskim jezikom …njegovo dovodjenje je bila Labusova ideja. a Djeliceva motivacija novac koji ce zaraditi od politicke moci i tako je i bilo; LJudi ovde u Beogradu pitaju: od cega je neka njegova prijateljica zaradila privatnu firmu i zgradu, onda su tu bile ekskluzivne zabave sa sampanjcem i razne druge ekstravagancije, Djelic je takodje zaradio vilu na Senjaku i oko dest miliona evra za manje od deset godina;
Djelic je imao vrlo skromne pocetke i ono sto je tuzno stideo se toga. Takodje je mislio da u Srbiji retko ko zna francuski kao on, sto je bizarno, znaci nije znao koliko su jake veze izmedju Fracuske i Srbije bile u periodu 1915-1990 niti koliko ima zaista divnih mladih ljudi, dece nasih ljudi koja su tamo rodjena i koji su i obrazovani i vispreni; Ima dosta takvih mladih ljudi u Francuskoj; Zalosno je sto Djelic nema patriotizma vec svet gleda kroz neku vrlo usku prizmu svojih malih interesa.
Mislim da Naprednjake treba glasno prozvati zbog politike koju vodi NBS; Tabakovic NE pripada tamo i cela strucna javnost to zna i dugo govori; Medjutim NIkolic i oni koji su ovu osobu tamo postavili ignorisu primedbe.
Prema tome nije dovoljno gospodo Naprednjaci da sada upirete prstom u Demokrate, ni Vi nista nista bolji; Kako? Pa u verodostojnost Vasih dobrih namera cu verovati tek onda kada u NBS-u bude neki ugledni strucnjak za monetarnu ekonomiju;
gospodine Katicu da li imate listu recimo najbolja tri coveka za NBS? a da nisu stranacke licnosti?
Iskreno ja i ne znam sta radi J Tabakovic u NBS-u, kakav je njen ucinak? Ko propisuje politiku koju ona sprovodi; Svi se slazu da NBS vodi losu politiku ali u skupstini niko nije otvorio tu temu; Kako to?
Pre neki dan sretnem ovde u kraju na ulici bivseg guvernera Soskica; Cudim se da ga niko od nasih novinara nije intervjuisao a trebalo je;
Soskic je visok i markantan covek; Mozda Vam zvuci cudno ali naociti ljudi koji imaju uz to i potrebno obrazovanje i rezultate su vrlo pozeljne osobe na funkcijama.
Ovde mi kazu da Tabakovic ima mesecnu platu oko 500 hiljada dinara; Ko odredjuje platu guvernera? Mislim da vlada treba sto pre da oformi bolji savet NBS-a i da dovede strucnog guvernera. I Tabakovic je jos jedna tuzna slika i prilika srpske politicke scene; Bez i malo oklevanja je preuzela funkciju kojoj nije dorasla; Oni koji su je tamo doveli ucinili su ozbiljnu stetu Srbiji;
A tu pre svega NIkolic i Vucic. Ne volim te Naprednjacke igre jer nisu istinite i za NBS treba prozvati obojicu i NIkolica i Vucica; I jeste tuzno i sralmno, NIkolic u svojoj glavi nema predstavu sta je uradio sa postavljenjem njegove partijske drugarice Cice …predsednik koji nije svestan ozbiljnosti i posledica losih odluka, to je moja najveca zamerka ovom coveku koji se krije iza lazne diplome. Zaista zalosno.
Za busolazasrbiju – Hvala Vam na lepim rečima. Što se lakoće pisanja tiče, iza svakog teksta je više muke nego što to možda izgleda onome ko čita.
@Bojan (vezano za prethodni tekst gospodina Katića)
Podatak preuzeo iz izjave predstavnika Privredne komore i Zaružnog saveza (ili tako nešto), kada su govorili o ovoj temi. Moja greška što sam naveo neprecizan podatak, ali sam računao da oni to poznaju. Postoji mogućnost i da su u pravu, da je pitanje različite metodologije.
Međutim i podaci koje ste Vi naveli, tj. sajtovi na koje ste nas uputili (mada ima dosta nelogičnosti u prezentovanim podacima), govore da oni troše značajno više mlečnih proizvoda od nas, dakle otpada priča o njihovoj štedljivosti, a našem rasipništvu. Holanđani 320 litara, a mi 150 litara umesto podatka od 80 litara kako sam ja naveo (citirao ove iz Privredne komore). Gubitak u potencijalnom BDP je i dalje veliki.
Kao i uvek, lepo i tačno. Što bi reko Andrić za svoje kolege pisce, voleo bih da pišem tako lako kao Vi gospodine Katiću. Kod mene je pisanje, redovno ima dozu mučenja.
За инг. Дејана – Проблем статистичког обухвата плата је у Србији веома тежак будући да се плате нередовно исплаћују, као и да се добар деом плата исплаћује на црно. Отуда, статистичка просечна зарада више исказује тренд, него стварни ниво плата.
Што се ифлације тиче, у примеру који сте дали, инфлација је свакако скривена у оном месецу када се са једне тежинске мере прешло на другу. Ово је међутим тривијалана манипулација. Проблем мерења инфлације је објективно много сложенији у отвореним и глобализованим економијама. При томе, инфлација није битна само да би анализирало кретање цена, већ и да би израчунавао раст реалног БДП-а. О томе сам нпр. писао у тексту https://nkatic.wordpress.com/2009/10/28/stvarnost-i-statisticka-iluzija/.
Хвала на коментару.
Господине Катићу – Даћу један коментар и поставићу Вам једно питање.
Ретко ко од грађана разуме статистичку „гимнастику“ и игру речи. „Просечна исплаћена зарада у јулу“ није исто што и „просечна јулска зарада“, тако да и новинари често греше.
Ево баналног примера. Претпоставимо да су у јуну зараде примили само премијер (150.000 динара), коме мајска плата не касни, и два индустријска радника – по 30.000 динара, који су тог месеца примили мартовску зараду. То значи да је „просечна исплаћена зарада у јуну“ 70.000 динара. Међутим, ако у међувремену један индустријски радник остане без посла, а другом касни зарада за април – „просечна исплаћена зарада у јулу“ ће износити 150.000 динара.
Хоћу да кажем да извештајима РЗС недостаје декомпозиција исплаћених зарада како би се видела њихова структура. Мени ништа не значи податак као што је „просечна зарада у текстилној индустрији“, ако немам податке о редовности и броју исплаћених зарада итд.
Узгред, овој гимнастици прибегавају и статистички заводи околних земаља.
————————
У српској потрошачкој корпи постоји и даље ставка „6,5 литара јогурта“ (млечне масти 3,2 %), а користе се цене за „6,5 килограма јогурта“. Додаћу да од 2009. године сви велики произвођачи у Србији продају чаше јогурта масе 180 грама. Густина јогурта из потрошачке корпе је 1,06 g/cm3 (узгред, густина јогурта се креће у опсегу 1,030-1,072 g/cm3 према млечној масти 0-5%). Према томе, чаша јогурта од 200 ml (2008) је „смршала“ на 170 ml или 180 грама (2009).
Ово није усамљен случај, али је илустративан. Да ли је ово „скривена“ инфлација?
Друга страна медаље је што су млекаре тако оствариле већу бруто додату вредност – а посебно у случајевима нпр. киселог млека и павлаке , који имају већу густину а такође се од 2009. производе у јединицама масе.
Prvi potpredsednik Vučić nas plaši „argentinskim scenariom“ , koliko ja znam Argentina je slušajući MMF i održavajući fiksni nerealan kurs i stigla do kraha, a tek kada je prestala da izvršava naloge MMF-a počeo je privredni oporavak i smanjila se nezaposlenost, pa se ja pitam zašto se o govori o Argentini, ona je najbolji primer gde će nas odvesti slepa poslušnost međunarodnim finansijskim institucijama.
За Бокија – Политика која се води вероватно почива на идеји да се кроз снижавање плата и трошкова, успостави „реалност“ курса на нижем нивоу. Мислим да је овакво уравнотежење курса оствариво само у условима континуиране рецесије и дефлације. То захтева и велику еластичност цена надоле. Мислим да је то нереалистично. Хвала на коментару.
За инг. Дејана – Политика је, сасвим непотребно и без моје помоћи, покушала да шематизује механизам који сам предлагао. Под условом да између министарства финансија и НБС постоји координација, под условом да су менице издате за извршене радове и да нема злоупотреба, никаква опасност од брзог уновчавања не постоји. Прво, меницом су финансирани извршени радови и плаћена је испорученена роба. Дакле меница има покриће. Друго, меница носи камату и ималац није на губитку. Треће, и када се меница уновчи, ништа се страшно није догодило- она је повучена из оптицаја, а на њено место је дошао здрав новац. Новац је здрав јер има покриће у роби и услугама. За имаоца менице, или за примаоца менице је свеједно да ли има новац или меницу којом може даље плаћати. Разлика је само у томе што се меницом не може плаћати порез на пример. За ту нелагодност, ималац менице је награђен каматом која је нешто већа од депозитне. Логика на којој механизам почива се може реализовати и без менице. Поента је у наменском, планираном и контролисаном процесу креирања новца. Понављам, реч је о тестираном моделу. Хвала на коментару.
Odlican tekst gospodina Katica kao i uvek. Posebno mi se svidja konstatacija da dve nabrzinu donete mere nisu „paket“ ili neka smislena strategija. Dakle, cinjenica je da je neophodno smanjiti broj zaposlenih i plate u javnom sektoru. Nemoguce je dalje finansirati besmislenu potrosnju i to je moja zamerka opservaciji gospodina Katica koja nekako stoji na stanovistu da smanjenje cinovnicke potrosnje za mobilne telefone i letovanja nekako steti rastu proizvodnje u Srbiji. Naravno, posto je smanjenje plata veoma nepopularno modus vivendi je nadjen u formi „solidarnog poreza“ jer se tako ocekuje blaza reakcija sindikata. Potpuno se slazem sa konstatacijom gdina Katica da je to i neposteno i duboko pogresno. Takodje povecanje nize stope PDV je mera koja je iznudjena a njeni efekti ce biti vidljivi relativno brzo. Posebno isticem da se osim povecanja PDV sa 8 na 10 %, odredjena grupa proizvoda (jos nije tacno poznato koje grupe proizvoda), prevodi u visu stopu dakle 20%. Nacin na koji su mere donesene, njihova nedorecenost, kao i opsti utisak u smislu kako je vlada komunicirala svoje odluke javnosti, mene dovodi do zakljucka da je jedina svrha dosadasnih „reformi“ gasenje pozara nabrzinu u cilju kupovine malo vremena i eventualne podrske MMF-a a u cilju daljeg odrzavanja nepromenjenog stanja, do nekih novih izbora. Drugim recima, neophodno je nesto uraditi ali se politicka vrhuska trudi da nikako ne narusi svoju politicku popularnost, posebno sada kada se neki novi izbori vec naziru. Zato su i dovedeni „strucnjaci sa strane“ da bi se kasnije po potrebi ruke lako oprale. Kada neko bude imao hrabrosti, istinske zelje, i dovoljno podrske, „znanja i resenja“ nece faliti. Do tada sve ovo vise lici na pozoriste sa nespretnim glumcima koji cekaju reakciju publike da bi odlucili dali ce u nastavku igrati komediju ili dramu.
Gospodine Katicu jedno pitanje za vas. Predlagali ste da se politikom kursa poveca konkurentnost privrede i ujedno „smanje“ plate i penzije u javnom sektoru. Obzirom na nivo zaduzenosti zemlje, mislite li da je celishodnije nivelisati kurs (sto bi otezalo dodatna neophodna zaduzivanja i otplatu kredita i kamata) ili je realniji izbor vlade da se ide na nominalna smanjenja rashoda i moguce blago jacanje kursa do obezbedjenja „povoljnijih“ okolnosti u smislu mogucih realizacija nekih od stranih ulaganja ali i stabilnije politicke situacije nakon nekih sledecih izbora? Dakle pitanje je na nivou nephodne takticke kratkorocne mere a ne na nivou strateskog planiranja koje je po mom misljenju naucna fantastika u Srbiji.
Ljudi mogu da budu nezreli do kraja života a profesionalnost u policiji, kao i u ostalim službama zavisi od uređenosti i kontrole države. Mi smo nekada živeli u prilično uređenijoj državi, neko bi rekao i diktaturi.
Poenta je u tome da se ista stvar može desiti u nekom beogradskom naselju, četvrti Rio de Žaneira ili Njujorka. Ljudi jednostavno treba da izbegavaju situacije u kojima je velika verovatnoća da će doći do incidenta. A ako je situacija već tu, suludo je očekivati da će „čopor“ imati obzira prema godinama. Meni je uspevalo da ih smirim pričom.
Klinci su svuda neiživljeni i skloni isterivanju viška energije. Inače, ljudskoj prirodi je svojstvena takva rekreacija. Filmovi na tu temu: Fight Club, Football Factory
За господина Катића (11/10/2013 у 16:10) – Хтео сам да дам коментар на Ваша запажања и предлоге од 24. јуна 2012. године, али сам одустао. Због тога постоји линк ка каналу youtube, који је видљив са мојих претраживача.
Разлика у односу на јун 2012. је што је сада јавни дуг већи од 60 % БДП-а, а спољни дуг изнад 85 % БДП-а. Вероватно би удели били и већи да НБС није „бранила“ вредност динара. Да се мало нашалим – у међувремену, у рату валута евро је изгубио битку са динаром.
—————–
Прошле године сте, уз примарну емисију, предлагали менице као инструмент финансирања градње инфраструктуре (и самим тим покретања домаће тражње). Истовремено сте подвукли да коришћење меница није без ризика (укључујући и опирање финансијских „центара моћи“).
https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/
За остале читаоце блога, механизам је графички приказан овде:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Menice-za-pokretanje-srpske-privrede.sr.html
Претпоставимо да је држава „санирала“ кључна грађевинска предузећа и да је успоставила „здраву“ Развојну банку. Проблем су ликвидна средства грађевинских предузећа. Ако пре саме градње предузећа не добију део новца из примарне емисије за финансирање дела трошкова, већ само менице од Развојне банке, „извире“ опасност. Да би дошли до ликвидних средстава, мораће да се задужују и/или да пре рока доспећа „уновче“ менице код Развојне банке, а можда чак да их продају на секундарном тржишту. Дакле, постоји опасност од „таласа“ ослобађања меница.
Иако сте уз поменути текст од 17.2.2012. дали и коментаре, нико од учесника није помињао ову опасност. Зато бих волео да је прокоментаришете.
Унапред хвала.
@grey owl
Nisam mislio na one decije tuce ciji smo svi bili akteri i svedoci. U moje vreme klinci nisu nikada u coporu napadali ljude od 40ak godina. Policija bi tada rutinski podelila samare bezobraznim klincima – danas ih se policija boji i sa njima radi…
Dugujem izvinjenje – policajac koji je ubio kolegu to nije ucinio usled ‘poslovnog’ nesporazuma kako sam dole naveo. Ispostavilo se da je voleo da se igra serifa i da uziva u tome sto se ljudi uplase kada im uperi pistolj u glavu. Uperio je tako pistolj i svome kolegi u glavu i ovoga puta opalio. Desava se to sa nezrelim ljudima i oruzjem – nece valjda ministar policije da se povodom toga oglasava. E, da smo barem banana drzava….
Za ing. Dejana – Verovatno nedostaje link u Vašem poslednjem komentaru. Hvala na komentaru.
О недостатку аутономног механизма развоја, страним инвеститорима и спирали надоле кроз „резање“ јавне потрошње:
„Утисак недеље“, ТВ Б92 од 24. јуна 2012. године
Deda mraze, deda mraze
ne skreći sa staze…
Davno je rečeno, da je rad ekonomska prinuda, a može i mnogo gore. Ljudima se lakše vlada kada se dobro naplaše.
@ Andrej
Ja sam dobijao batine još u osnovnoj i srednjoj školi. A od 90-tih na ovamo, bilo je svašta. Na najvećem delu planete, bezbednost ne postoji. Policija? U najboljem slučaju će pomoći ljudima koji izbegavaju nevolje.
Tom čoveku koji je krenuo na klince, bi trebalo dati da pročita kompletan Alan Ford opus. I dodeliti staratelja.
Да је у питању отворено друштво, ово би морало бити, ако не на насловној, оно бар на другој страници Политике.
Невезано за овај одличан текст, чини се да се и даље у гласилима гуши свака озбиљна дискусија и анализа стања која иде даље од тривијалног у покушају синтезе (или макар побрајања) кључних узрока, веже их за појединце односно групе и фиксира одговорност.
Тиме, не само да са своје стране спречавају откривање и консензус јавности око реалног решења, већ свесно иду на руку политици која се служи заблудама.
Верујем и да би такви хладнокрвно одговорили да је то одговорност и посао историчара (бар једно 100 година од данас), а не њихова.
Ne znam što se dogodilo sa linkom: http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-21198/kako-je-razarana-hrvatska-privreda. Uglavnom, poanta iz Hrvatske je ista kao i u Srbiji. Ide se u krivom smjeru i završiti će loše. Dobra mjera ( http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=10&dd=08&nav_id=762695 ) je da se krediti zamjene sa kreditima koji imaju manje kamate. Samo to i dalje ne znači da je bankrot izbjegnut. Ide se sporije u njega. Čak se ni ne spominje da će posebno poticati izvozne programe. Iz cijele te ružne situacije postoji samo jedno privremeno rješenje: postizanje dovoljnog suficita u platnoj bilanci koje bi bilo veće od iznosa kamata (što se mora postići u kratkom roku) te drugo trajnije rješenje: ukidanje novca kao duga i deprivatizacija (što liči na Orbanov smjer). Prvi način je klasični kapitalistički, a drugi je skretanje u lijevo te povratak na neki vid socijalizma (ukidanje privatnog vlasništva nad velikim kompanijama). U biti novac kao dug se u socijalizmu i ne mora ukinuti jer se novac ulaže u vlastite državne firme i oprost duga ne predstavlja korupciju.
Poštovani Nostradurus-u , hvala Vam na objavljivanju brilijantnog predgovora Branka Hoprvata. Branko Horvat daje sjajne opservacije problema moderne ekonomije. Veoma dubokim i jasnim tumačenjem modernog pojma ekonomije koji je izgubio svoje izvorno značenje. Njegovo objektivno i tačno viđenje malih i krizom pogođenih zemalja Balkana su prave osnove za daljnu raspravu na temu /šta da se radi/.
Ono što je u lepim uspomenama i koga se sa nostalgijom sećam iz stare dobre Juge to je lik gospodina Branka Horvata.
ps,
Molio bih nekoga ko može da pronađe tekst(i da ga okači na ovaj blog) Branka Horvata (u Srbiji objavljenog, mislim u Književnoj Reči ili Književnim Novinama) o problemu i rešenju spora izmeđi Srba i Albanaca.
To je jedan tekst koji bi danas i budućim pokolenjima mnogo značio i mnogo rekao!
Pozdrav,
За Душана Ковачева – Порески систем не служи сврси за коју је употребљен. Бољи ефекат се постиже директним и селективним смањењем плата, или отпуштањем. Зашто бих смањио плату лекару који ми треба, само зато што има исту плату као и недавно запослени општински функционер који ми не треба? Инструмент мора бити прилагођен циљу.
Повећање пореза за запослене у јавном сектору, а то је једина најављена пореска мера, нема утицаја на сиво тржиште. Узгред, ја не делим ентузијазам оних који мисле да је у Србији могуће решити проблем сивог и црног тржишта снижавањем пореза. Хвала на коментару.
За инг Дејана – Намерно нисам коментарисао број запослених у јавном сектору, јер немам поверења ни у методологију, ни у цифре које се износе, ни у намере оних који такве цифре избацују. Да би подаци имали смисла, цео агрегат се мора декомпоновати. Ово што читамо је намерно „збрајање баба и жаба“ како би се ситуација драматизовала и тиме правдале одлуке које се доносе. Нпр. да ли је су запослени у Телекому у тој цифри, па када се сутра Телеком прода, неко може изјавити да је смањио број запослених у јавном сектору за 9.000 људи? Како не разумем методологију, не бих се усудио да коментаришем. Хвала на коментару.
„На тај начин би и запослени у јавном сектору само једанпут прошли кроз трауму и неизвесност.“
Дачићева влада је већ имала проблем са отпуштањем „хонорараца“, пошто је Цветковићева влада заобишла прописе који су ограничавали запошљавање у државној служби и запослила )нарочито при министарству пољопривреде) огроман број људи. „Нова класа“ се у Србији финансира из буџета и трајност „трауме и неизвесности“ ће сигурно убудуће ограничити њен отпор. Слажем се да је лоше, дискриминаторски и популистички употребљено, али има сврху.
Поводом злоупотребе пореског система, очекујете ли да ће мере допринети развоју „сиве економије“
Господине Катићу,
Захвалан сам Вам на чланку који сте објавили. Међутим, нисте дотакли питање броја запослених у јавном сектору. Односно, не тако давно је држава јавно признала да не може да наплати порезе и доприносе, а сада је министар финансија „изнедрио“ признање да држава не зна колико има запослених у јавном сектору. Поменуо је бројке од 660 и 700 хиљада. Претпостављам да је ту сабрао и оне запослене у јавним предузећима, али и оне „запослене“ (око 60 хиљада) у предузећима у реструктурирању. Чак и сабирајући „бабе и жабе“ бројка није већа од 630 хиљада.
У 2012. години за зараде у јавном сектору издвојено је 374,7 милијарди динара, а за капиталне инвестиције 126,3 милијарде. Претпостављам да су добар део капиталних инвестиција „појеле“ неке плате. Је ли у питању „скривена запосленост“?
Да не помињемо да још нису направљене „личне карте“ јавних предузећа.
Добра страна је што је министар финансија Лазар Крстић груписао све трошкове државе на једно место, тако да неће бити скривених трошкова, а који се касније дописују „испод црте“ буџета. Чињеница је, међутим, да су ове „наврат-нанос“ мере предложене како би се побрали аплаузи ММФ-а. Пошто је Влада Србије колективни орган управљања, бојим се да ће политичари на овај начин господу Крстића и Радуловића „потрошити“. Ове мере је могао да предложи и неко из Фискалног савета – била би мања штета. Односно, Србија би сачувала неке (потенцијалне) стручњаке за будућност.
Унапред хвала на одговору.
@Иван Н. (10/10/2013 у 09:42, 09:20)
1. Веша констатација да „у живим преносима јавне речи није лако контролисати токове мисли“ јесте тачна када се ради о обичним грађанима. Међутим, метафоре које користе политичари (и стручњаци) унапред су припремљене – нису смишљене „на лицу места“. Не ради се ни о њиховој „неспретности“, нити о мом „неукусу“.
За Вашу информацију дописаћу још један податак. Према Цвјетину Миливојевићу, које је озбиљан аналитичар, за Вучићеве вербалну и невербалну комуникацију „брину“ немачка и америчка агенција, с тим што постоји опасност да „постане поза без садржаја, као што се десило са Борисом Тадићем“ (http://www.izjave.net/author/983). Ово је лепо и сликовито речено, и то потписујем (односно, слажем се).
Узгред, цитирана су тројица економиста и један политичар. Бићу још прецизнији, један политичар, двојица економиста, и један политичар и економиста (с тим што политички тег одавно „претеже“).
Када анализирам неке експониране учеснике јавне сцене, закључујем да се исти људи у различитим циклусима залажу за потпуно супротне ствари. Од појединих некадашњих екстремних либерала данас, на пример, немате веће социјалдемократе.
2. Поменули сте да „рад ослобађа“ (нем. Arbeit macht frei). Ова сентенца је компромитована пре око седам деценија. Не било ми замерено, боље је да сте написали „рад потврђује“ или „рад остварује“ и томе сл.
3. Написали сте и да су „сви ћутали (једино је Драгаш нешто причао и писао) до тренутка изношења мера Владе а сад сви паметују. То је благо речено некоректно, изузев задовољења сопствено ЕГА.“
Налазимо се на блогу економисте који годинама не ћути, али не претендује да фасцинира. Пошто пратим економију, могу да кажем да многи други економисти не ћуте – али залуд.
Лично нисам економиста, али знам где су проблеми. За свеобухватне промене, у кратким цртама, потребне су симфонија монетарне и фискалне политике, али то је већ питање зрелости политичке елите и грађана. Многи помињу стране директне инвестиције и ММФ, који ће, тобоже, да препороде Србију. Политичари су се потрудили да компромитују одредницу „развојна банка“, а она нам је потребна. И тако ближе, и тако даље.
Pogledao sam na wikipediji definicije ljevice i desnice. Ispada da se desna strana bori za socijalnu nejednakost, a lijeva za njeno umanjenje. Centar je valjda da se ništa ne mijenja. Po ovome ispada da svaka država koja želi smanjiti socijalne nejednakosti treba biti istinski lijevo orijentirana. Pitanje je: Koja doza suzbijanja vladavine krupnog kapitala je ona koja bi dala pomak? a drugo pitanje, može li se to postići bez promjene društvenog uređenja? Zanimljiv je tu intervju sa ekonomistom Brankom Horvatom: http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-21198/kako-je-razarana-hrvatska-privreda#.UlJiR9Hy5VM.facebook. Izdvajam „Zaključak se svodi na nužnost da se radikalno promeni privreda, a sa njom i društvena politika. Dakako, uz uslov da je ostalo makar i trunka patriotizma koji će to omogućiti.“
Osvrnuo bi se jos jednom na kolektivnu hipnozu o kojoj pise Andrej. Stanovnistvo i institucije (recimo Univerzitet) spremni su da ponove iza svake reci koju im sapce PPV.
Mene vise brine ova kolektivna hipnoza kojoj smo izlozeni. Polovina nacije kao zombiji ponavlja ono sto im je PPV servirao prethodnog dnevnika. Kako je krenulo, Kurir i Informer ce poceti da stampaju i jutarnje i vecernje izdanje, cisto da doza ne popusti….
A cinjenica je da zivimo u nekom iscekivanju vec godinu i po dana. „Sad cim resimo Kosovo, e onda cemo sve ostalo…“, „Samo sto nisu stigle milijarde iz Emirata…“, „Cim rekonstruisemo vladu“ – sto je trajalo mesecima, a rekonstruisala se „najbolja vlada ikada“ posle devet meseci vladanja… I onda dva meseca cekamo „paket za preporod“ i dobijemo 00. I sada nam sleduje jedno mesec dana objasnjavanja kako ce to sve biti super od 2015.e…. A vec se danas vidi da nece… Bedno, populisticki, ispod svakog nivoa…
Upadljivo je nepojavljivanje Radulovica prilikom ove ekonomske „revolucije“. Nista od onoga za sta se zalagao nije predlozeno. Sve mi se cini i da nam se sprema budzet slican sadasnjem, sa promasajem slicnim sadasnjem…
Ono malo opozicije kad nesto prokomentarise dobije ili „to ste sve vi ostavili“ ili ih za vec nesto privedu, pa sede u pritvoru mesecima bez optuznice. Upadljiva je i retorika – kada Beograd uzme kredit od 300 miliona i izgradi most – to je „zaduzivanje“. Kada Srbija uzme kredit od Emirata – to je „investicija“. Tu je uvek dezurna „Medlin Olbrajt“ da prica o svemu sem o onome sto joj je posao….
Za to vreme sam se sinoc po prvi put u zivotu osetio nebezbedno na ulici u gradu u kom zivim. Pola devet uvece, grupa klinaca „navijaca“ sprejom sara po zgradi – obelezava teritoriju na kojoj oni „diluju“. Jedan covek ih opomene, a oni navale na njega. Pobegao je u prodavnicu i spasao se, tako da srecom nije bilo posledica. To se desava jednu ulicu od policijske stanice. Javna je tajna da je policija u „talu“ sa ovima… Neki dan su se dvojica policajaca obracunavala medjusobno gde je jedan ubijen – dakako van radnog vremena na poslu gde „tezgare“ sa sve sluzbenim oruzjem. Ministar policije to ni ne komentarise, a kamoli da se cuje rec ostavka…
Lep tekst gospodine Katicu… Ja nisam ni pomislio da povodom ovih „mera“ covek moze nesto smisleno i da napise…
Pa sta ocekivati od MMF-ove marionete poslate u Srbiju? To je tako ocito. Kada je prekjuce na RTS-u rekao da ,,Siguran sam da poslodavci nece povecati cene nego smanjiti svoje marze ovim povecanjem PDV-a“ – a u kom to filmu tako biva? Ne razumem zasto se ne donese prosta mera – za mala preduzeca do 3-5 zaposlenih bez ikakvog poreza u prve 3 godine, tako podstaknes razvoj privatnog sektora (nadavno da ima jos mnogo nacina), ali ovo je jedan kome se svi raduju. Zasto sumnjam u sve ovo i zasto mi je, najblaze receno smesno – pa gde na svetu postoji ministar finansija sa 4 godine radnog iskustva i 29 godina? Sa takvim stazom se ne postaje ni zamenik direktora neke bankarsle filijale. Dinkic je dojadio narodu, poslali su nam novog, svilenog, politicki neobojebog, sa vrhunskog Fakulteta coveka koji ce sprovoditi istu matricu koja ce nam slomiti i ovaj krhki stap na koji se oslanjamo. Voleo bih da gresim.
Господине Дејане, цитирати неспретне изјаве политичара под „интерпукциским“знацима је (благо речено) неукусно.Ја не браним никога, али у живим преносима јавне речи није лако контролисати токове мисли.Друго стичем утисак да ће после објављивања ових мера владе гракнути ала и врана. Да будем јасан, сви су ћутали (једино је Драгаш нешто причао и писао) до тренутка изношења мера Владе а сад сви паметују.То је благо речено некоректно, изузев задовољења сопствено ЕГА.
Хвала,
Ако ствари посматрамо са становишта интереса политичке елите, који се у принципу своде на то да се што дуже остане на власти, да се што више прошири моћ, и да се противници доведу у лошији положај, овакве врсте политичких мјера и краткорочни приступ штапа и канапа је и једино што се може очекивати. Лакше је слушати диктат ММФа и даље задуживати земљу него уложити велики труд и прескакати многе препреке како би се постигле дубље, темљеније структурне реформе, које ће тек у неком средњем или дугорочном периоду донијети видљиве резултате.
У медијима се често виђају неке најаве нових избора. Изгледа да је њима свима у плану да се избори праве скоро па сваке године. У таквом амбијенту нема говора о неки озбиљним промјенама. Један од отежавајућих фактора стога је и сам демократско-парламентарни систем и окружење у коме тренутно функционише. Постојећи систем тешко да представља окружење у коме би се могле консолидовати здраве снаге и обезбједити услови за напредак.
Ја колико разумијем, стратегија већине политичких актера, а посебно ових тренутно на власти је следећа:
– медијски спинови
– популистичке мјере са краткорочним ефектом
– лажно презентовање економских параметара и обмањивање јавности
– праћење ММФ и других препорука како би се земља могла даље задуживати
– извлачење новца на друге начине гдје је могуће, путем распродаје, дизања пореза, неповољних концесија итд
– ширење моћи, ширење структура и институција под директном племенско-клановском контролом, избацивање противника
Након што се ови циљеви остваре и власт учврсти тако да се тешко може угрозити, бар са стране унутрашњих позиција, онда ће се тренутна власт окренути на још горе манипулисање јавношћу. Умјесто да апсолутистичку власт искористе за јачање институција, они ће се окренути лакшој варијанти, а то је смањивање очекивања грађана и учвршћивање погрешне перцепције у јавности. Лакше је направити да држава изгледа добро устројена и да људи мисле да је све добро, него постићи да то заиста тако буде.
Odlicno, koncizno i racionalno. Medjutim sira javnost u Srbiji je u anesteziji ocekivanja od ove vlade. Cak se i domaci ekonomisti ne usudjuju da je kritikuju. U narodu se uvrezilo misljenje da nam „MMF zeli dobro“. Zbog toga je vladi prilicno lako da sprovede pomenute mere.
Господине Катићу, најјаснији сте у осврту на незапосленост. То је кључни проблем не смо Србије него и осталих. Оно што је занимљиво то да је најмање тај проблем опсервиран код било год аналитичара, стратега, коментатора. Неоспорно је једно, да је то и најкомплекснији проблем данашњице. Волео бих да се позабавимо тим проблемом.Како запослити
докон народ да кроз свој рад обезбеди себи и својој даци неопходан минимум пристојног живота? Рад ослобађа!
Ухватити се са тим проблемом у коштац, значило би и покретање решавања многих других проблема који следе из њега!
Хвала,
Преглед изјава из едиција „Србија на добром путу“ и „Живеће овај народ“:
недеља, 8. септембар 2013.
„Ми се налазимо на броду који тоне, и од тог брода ми морамо да направимо јахту.“
-Лазар Крстић, министар финансија, „Утисак недеље“ на ТВ Б92
уторак, 8. октобар 2013.
Лазар Крстић: Смањење плата и повећање пореза су „тупи ножеви“ и први корак
уторак, 8. октобар 2013.
„После састанка са ММФ-ом остао сам готово болестан, (…) а данас нам је Лазар Крстић нанео више политичких удараца за 30 минута, него што смо их примили за годину дана. Он то није учинио политички вешто, већ стручно.
-Александар Вучић, први потпредседник Владе Србије, на седници владе о плану мера штедње министра финансија, „Танјуг“
уторак, 8. октобар 2013.
„Ово је први корак на путу који ће трајати три до четири године. Постоји пуно начина да се склизне са тог пута. Генерално, оцењујемо да је то добар пут. (…) Недостаје још један одсто БДП-а, неких 300-400 милиона евра. Није сигурно да ће те друге мере – сива економија, субвенције… – донети те приходе.“
-Павле Петровић, председник Фискалног савета, гостујући у Вестима ТВ Б92
среда, 9. октобар 2013.
„Не знам зашто ме упоређују са Лазаром Крстићем. Ми смо били у истој фирми, али сам ја био хијерархијски изнад њега и дошао сам овде старији и искуснији. (…) После тупих ножева, које је извадио јуче, следеће године чека нас оштар скалпел.“
-Божидар Ђелић, функционер ДС-а, о мерама штедње које је предложио министар финансија, „Кажипрст“ на ТВ Б92