Velika ekonomska kriza, ili velika recesija kako se sve češće naziva, dovela je do promena u osećanju života građana na Zapadu. Budućnost više nije onako izvesna i stabilna kako je to ranije izgledalo. Umesto plitkog trijumfalizma koji je dominirao od sloma socijalizma devedesetih godina prošlog veka, pojavili su se disforija, strah, sumnja i rezignacija.
Na trenutak je čak izgledalo da bi kriza mogla otvoriti konstruktivnu debatu o egzistencijalnim, sistemskim pitanjima modernog kapitalizma i današnjeg sveta. Nada je trajala kratko, a debata koja se vodi na vidljivom delu svetske pozornice (a samo je on važan) površna je i otužno ekonomistična.
Na veseloj, lepršavoj strani debate su oni koji smatraju da se radi o prekomernoj dramatizaciji ekonomske krize. Po njima, reč je o manje-više uobičajenoj krizi, kakvih je bilo na desetine, i o procesu kriznog uravnoteženja ekonomije posle koga kapitalizam uvek izlazi ojačan. Njihovu veru u sistem ništa ne može poljuljati. (Ovaj stav, iako na Zapadu redak, veoma je popularan kod srpskih predstavnika neoliberalne misli.)
Većina učesnika u globalnoj debati je ipak nešto opreznija i drugačije sagledava i uzroke i posledice krize. Jasno je da ona nije ciklična poput ranijih, jasno je da se radi o „nekreativnoj destrukciji“ koja nosi velike ekonomske i socijalne rizike. Pa i pored toga, i ove analize fokus stavljaju samo na ekonomsku dimenziju problema i izmiče im širi socijalni i politički kontekst krize – slučajno ili namerno.
Kako se polazi od toga da je sa fundamentima sistema sve u redu, rešenja se uvek traži u okviru iste matrice. Ako bi države malo bolje regulisale finansijski sistem, ako bi banke bile manje alave, malo manje špekulisale i bile bolje kapitalizovane, svi problemi bili bi rešeni. U takvoj interpretaciji, da bi se izašlo iz krize, potrebne su samo tehničke korekcije i bolja kombinacija monetarne i fiskalne politike.
Ako je na površini krize bilo jasno vidljivo raspojasano ludovanje deregulisanog finansijskog sektora i naivna vera u moć tržišta, u dubini krize, u tom srcu finansijske tame, ostao je skriven njen najvažniji uzrok – velika deformacija u raspodeli novostvorene vrednosti, stagnaciji nadnica i strašno narastanje socijalnih razlika.
Da bi ekonomija rasla i jačala, privreda, država i građani moraju da troše i tako stvaraju i održavaju tražnju za robama i uslugama. „Nova ekonomija“ traži i stimuliše građane da troše sve više, ali im (relativno) plaća sve manje i uskraćuje im zarađeno. Građani taj manjak kupovne moći nadoknađuju zaduživanjem. Kako rast zaduživanja nije praćen rastom plata, model je morao dovesti do pucanja dužničkog balona. Ovaj fundamentalni uzrok krize dovodi u pitanje političke i ekonomske doktrine na kojima sistem počiva, i time postaje neka vrsta zabranjene teme.
Kako je vreme odmicalo, kako su efekti krize lagano slabili zahvaljujući enormnim državnim intervencijama, i sami uzroci krize su polako tonuli u zaborav. Minimum ranije saglasnosti o uzrocima krize se polako topio. Budući da je finansijski sektor delom saniran (što na teret budžeta, što kroz nezapamćeno štampanje novca), kriza finansijskog sektora se polako i strpljivo gurala u zaborav. U prvi plan sada izbija kriza javnog duga.
Gospodari univerzuma i njihovi intelektualni konkvistadori su uspeli nemoguće – promenili su percepciju krize i izvrnuli je na glavu. Iako su činjenice neumoljive, iako je potpuno jasno da je krizu izazvao privatni sektor i besmislena vera u moć tržišta, krivica se sada pripisuje državi. U novom tumačenju, glavna odgovornost za krizu je prebačena na preveliko budžetsko trošenje.
Ovaj model intelektualne manipulacije je vešto koncipiran i snažno medijski podržan. Ekonomska kriza koja u kontinuitetu traje od 2007. godine sada se dekomponuje – od jedne krize se veštački prave dve, gotovo nezavisne krize.
U perverznom obrtu, kriza javnog duga koja je nastala kao posledica saniranja finansijske krize, sada se proglašava njenim uzrokom. Aktuelna kriza javnog duga nije direktna posledica finansijske krize i ogromnih, iznuđenih direktnih troškova saniranja finansijskog sistema. Ona nije posledica ni ogromnih troškova koji su proistekli iz recesije koju je izazvao finansijski sektor. U današnjoj interpretaciji, kriza javnog duga je posledica sklonosti modernih zapadnih država da previše troše.
Kako se radi o prevelikom trošenju, lek se ne može tražiti na strani boljeg punjenja budžeta, rastu poreza i njihovoj većoj progresivnosti i zatvaranju poreskih „rupa“. To nikako, to ni po koju cenu. Postoji samo jedan delotvoran lek, i svodi se na apsolutno, bezuslovno rezanje javne potrošnje.
Da paradoks bude veći, upravo finansijski sektor koji je neposredno izazvao krizu, koji je prisilio države da saniraju ne samo posledice krize, već i sam finansijski sektor, danas je najefikasniji instrument disciplinovanja država – na svaki način, bez obzira na socijalne posledice.
Ako se javna potrošnja ne smanji, finansijski sektor će kazniti države tražeći sve veće i veće kamate na novac kojim se deficiti finansiraju. Pri tome, novac kojim skupo kreditiraju države, banke su gotovo besplatno pozajmile od centralnih banaka, dakle od države. Države tako finansiraju same sebe koristeći skupog posrednika, a sve u ime mantre da centralne banke ne smeju direktno pokrivati deficit budžeta.
Celokupan teret krize je tako prevaljen na građane, na onih 99 procenata stanovništva koji ne spadaju u privilegovanu manjinu. Socijalna i zdravstvena zaštita je sve slabija, javne službe sve siromašnije, sigurnost građana i njihove imovine sve manja.
U ambijentu u kome se prelako ostaje bez posla, i u kome je lakoća otpuštanja proglašena za sistemsku vrlinu, građani moraju prihvatati da rade sve više, i/ili, da budu plaćeni sve manje. To je nova, magična kovanica – fleksibilno tržište rada – kojom se nudi univerzalno rešenje za problem nezaposlenosti.
Kako je moguće da se istina i činjenice tako strašno deformišu, kako je moguća tako bezočna manipulacija javnim mnjenjem?
Ovakav trijumf neistine i dominacija beskrupulozne manjine moguća je samo u ambijentu kontrolisanog i plaćenog jednoumlja, samo u ambijentu kolosalne intelektualne izdaje. Ova izdaja je danas mnogo gora od one o kojoj je pisao Žilijen Benda u svom poznatom eseju „Izdaja intelektualaca“ iz 1927. godine. Ona ne počiva na nacionalnim, rasnim ili klasnim zabludama, niti na pogrešnim idejama. Ona počiva na novcu, na gruboj intelektualnoj korupciji preko koje se više ne može staviti nikakav idejni, niti ideološki smokvin list. Za mrvice i poneku mrvu koje padaju sa trpeze bogatih, novi intelektualci izdaju sve – ideje, prošlost, sadašnjost i budućnost, svoje očeve i svoju decu.
Medijski prostor je strogo kontrolisan, a na svim glavnim kapijama stoji pretorijanska garda. Kroz te kapije mogu proći samo odabrani, oni koji afirmišu sistem, ili oni čija kritika ne dovodi u pitanje ni jednu sistemsku dogmu.
Oni drugi, koji se ne mire sa takvim stanjem stvari, kroz te kapije ne mogu proći, pa obitavaju na medijskoj margini. Njihovi glasovi se mogu čuti samo na Internetu, ali su i tamo zagušeni opštom digitalnom kakofonijom. Taj huk ne može ugroziti sistem i ne može ga naterati da se promeni.
U nekoj ciničnoj analizi možda se i ovakvo stanje može podvesti pod vitalnost i sposobnost kapitalizma da se transformiše i preživi. Sve i da je tako, sporna je cena preživljavanja i adaptacije – ogroman broj regionalnih ratova koji neprestano traju i užasna ljudska patnja koja sa tim ide, stalno opadanje kvaliteta života, potpuna atomizacija društva, uništavanje životne sredine i ugrožavanje samog opstanka planete.
Nije bitno samo ko pobeđuje, već i kakav svet pobednik iza sebe ostavlja. U ovom novom svetu, sve opasnosti (od globalnih ratova do fašizma) su ponovo tu, potencijalno u još strašnijem obliku. I sva fundamentalna pitanja i problemi kapitalizma su i dalje otvoreni i čekaju neku novu, još razorniju krizu. Civilizacija koja se svela na samo dve povezane ideje – profit i konzumerizam, nema više šta da ponudi ili obeća – čak ni rast potrošnje. Društvom se nadalje može vladati samo strahom – od gubitka posla, od terorizma, od imigranata, od drugih.
Sistem u kome je sve na prodaju, koji od čoveka uporno pokušava da napravi robu, u kome privreda ne služi ljudima već ljudi njoj, u kome ekonomija kontroliše društvo, a ne društvo ekonomiju, pre ili kasnije završava u zlu i krvoproliću.
Čini se da nikada u modernom vremenu nije postojao period u kome se, kao danas, živelo bez ideologije, bez vere i bez konkurencije i sukoba ideja. A kako bi se ideje i mogle sukobljavati, kada na levoj strani političkog spektra više nema gotovo nikoga.
Na sceni je potpuna socijalna i politička regresija. Sva dostignuća socijaldemokratske države koja su mukotrpno građena poslednjih stotinak godina, sada se pod okriljem krize polako razgrađuju. Ovo putovanje u budućnost sve više liči na povratak u devetnaesti vek. Taj povratak, taj neprirodni put ne može proći bez jauka, bez otpora i bez pobune. Kako pobunu i protest nema ko da artikuliše, ona će se artikulisati sama, na ulici i protiv institucija. Takva artikulacija je uvek haotična, destruktivna i polarizuje društvo.
Opasna je iluzija da se društva koja idu protiv čovečnosti mogu zauvek kontrolisati policijom, vojskom, tajnim službama, ili zakonima koji svaku socijalnu pobunu proglašavaju terorizmom. Svet je propustio priliku da veliku ekonomsku krizu iskoristi kako bi se pogledao u ogledalu. Preko ogledala je samo prebačen pokrivač, ali to neće promeni stvarnost, niti je sakriti od onih koji u njoj žive. U intelektualnom smislu, ekonomska kriza nije drugo do još jedna propuštena istorijska prilika.
______________________________________________________________________________________________________________
[1] Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) slavi desetu godišnjicu svog postojanja. U sklopu proslave jubileja BFPE izaćiće i zbirka kratkih eseja koji se bave aktuelnim problemima današnjice. Kako sam na seminarima koje je Fond organizovao poslednjih godina održao nekoliko predavanja, zamoljen sam da i ja priložim svoj kratki esej.
Čitaoci bloga neće u tekstu naći ništa novo, ništa o čemu već nisam pisao. Novo je samo da je tekst preveden na engleski i da mi je engleski prevod pomogao da uočim slabosti svog pisanja.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Ja sam na ovu temu radio mnogo i imam zvanicno izdatu knjigu u dva dijela, pod nazivom „Spas covecanstva“ /trud – kao kapital/. I od diskusije videm da ljudi mnogo malo znaju zbog cega sistem nevalja, okrivljuju cijeli sistem i bogatase, sto nije tacno. Kako ne bi objasnjavao u sirini, ja sam dosao do rijesenje, kako treba izgledati pravilna gradnja sistema, prilazem njega: 21:36
Jugoslavija se je raspala, u najvecoj meri zbog pogresnog ustrojstva sistema. Vidite kako treba da izgleda pravilna gradnja sistema:
Resenje o pravilnoj gradnji drustvenog sistema. Nacin organizacii rada, koi odgovara faktickog odvijanja rada. 1. Rad cine: a/ Gazde, kao vlasnici parama i b/ Radnici, kao vlasnici truda. Moguca je i dvojna uloga. 2. I Gazde i Radnike, svoje ucesce u radu prave sa ulogom iz vrednosti. Iz tog uloga proizilazi zasluga o ostvarivanju rezultata rada, a to je: a/ Gazde ulazu: sopstvene i kreditne pare u proseku, na nivou obracunskog perioda i b/ Radnici ulazu: truda, u vrednosti ostvarene neto place, u toku obracunskog perioda. 3. Za ulog iz vrednosti, tacka 2, dobija se: pocetna cena i dodatni dio pocetne cene, a to je: I. Pocetna cena dobija se iz trziste parama i trziste truda, a to je: a/ Gazde dobijaju: kamatu, za ulozenje sopstvene pare, po cenu kao za depozite. i b/ Radnici dobijaju: placu, za ulozeni trud. II. Dodatni dio pocetne cene dobija se , sa ucescem u kranjem rezultatu rada, profit ili gubitak. Kljuc o raspodeli je, ulog iz vrednosti, tocka 2, a to je: a/ Gazde dobijaju: deo iz profita ili iz gubitka. i b/ Radnici dobijaju: deo iz profita ili iz gubitka. 4. Izvori za pokrivanje gubitka: a/ Gazde, iz kamate i sopstvene pare i b/ Radnici, iz same place, do garantovanu placu. Objasnjenje resenja: Resenje koje je navedeno, pretstavlja pravilan tok odvijanja rada. Kada Radnici dobju deo profita, koji njima pripada, on pretstavja potraznja za ponudu, koja je stvorena u istom periodu. Na taj nacin omogucuje se potrosnja te ponude, a time otvara mogucnost za produzenje rada, iz kojeg proizilazi razvoj. To je jedini nacin odrzavanja podnoslivog odnosa izmedzu ponude i traznje. U suprot, kada taj dio prisvoje Gazde, sto je slucaj danas, oni investiranjem oduzimaju mogucnost za potrosnje ponude, koja odgovara tog dio profita. U sledecem periodu, kada se produzi radom, stvara se nova ponuda, koja je jos veca, a proizilazi iz postojnog kapaciteta i iz investiranog pogresno prisvojenog dela profita. To je uzrok za zakocenja rada i pojavljivanje krize. Iz svega ovoga proizilazi sledeci zakljucak: Rad, ako zelimo da stavimo kraj krizama, treba da prifati postojanje i oblast raspodela rezultata rada, osim oblast rada.
Click to access sa_jan09_ryan.pdf
Ovo je tekst od previous examiner za predmet Advanced Financial management, mislim da ima zanimljivih detalja u vezi uzroka pocetka ekonomske krize koji vuce korene pocetkom devedesetih.
За инг Дејана – Џефри Сакс је „бели поглавица“ задужен за Индијанце и он се више од других белих поглавица бави индијанским темама. Не верујем ни да Сакс то ради само у своје име. После улоге у руској приватизацији, Сакс би морао бити човек кога у озбиљним државама политичари избегавају. Можда би се могло рећи и да је Сакс лакмус папир за тестирање озбиљности државе. Док постоје инфериорне државе, човек као Сакс никада неће бити потрошен. Хвала на коментару.
Господине Катићу – Волео бих да додатно прокоментаришете улогу Џефрија Сакса данас, иако сте о њему већ писали:
https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/,
а једанпут (2013) сте га поменули у контексту његове „реплике“ у лику Рубинија.
Сакс је гостовао у емисији „Око“ на РТС-у:
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1437194/Oko+ekonomije%3A+D%C5%BEefri+Saks.html
На брзу руку, и даље је на становишту да су шок терапије корисне за сузбијање инфлације, али подвалачи да није екстремни неолиберал, похвалио је развојни пут неких азијских земаља (Ј. Кореја, Кина итд), ниједном није поменуо Русију и „успешност“ реформи тандема Гајдар-Чубајс, а два пута је навео пример Пољске која је следила његове смернице. Колико је мени познато, Пољска је напустила Саксов „модел“ и спровела реформу у време министра финансија Колотка (Grzegorz Witold Kołodko, 1994-1997), санирајући штету и доводећи Пољску колико-толико на „зелену грану“.
Пошто се сада не бавите домаћим темама, задржите се са коментарима у вези Пољске деведесетих и мог питања – како то да Сакс до сада није „потрошен“?
Додуше, у једном тексту сте написали: „Тешко је наћи идеју која у судару са стварношћу увек губи, и која се упркос томе, непрекидно одржава и изнова појављује у некој новој инкарнацији.“
П.С.
Џефри Сакс, 2004: „Нема граница да Црна Гора не достигне развоје Исланда или Луксембурга. Тим пре што има реалне шансе да БДП-а по глави становника веома брзо стигне Хрватску и Словенију. Импресиониран сам владиним плановима и реформама.“
Џефри Сакс, 2013: „У понедељак сам уживао у разговору с првим потпредседником Владе Александром Вучићем, (…) а Вук Јеремић је суперстар у професионалном и каријерном смислу, с обзиром на то да је једини мој студент који је за 10 година успео да постане председавајући Генералне скупштине УН.“
Citat iz teksta g-dina Katica:
„U perverznom obrtu, kriza javnog duga koja je nastala kao posledica saniranja finansijske krize, sada se proglašava njenim uzrokom.“
U jednom predavanju se moze cuti zanimljivo stanoviste sta je to prethodilo finansijskoj krizi, tj. da je i finansijska kriza posledica jednog prethodnog „potresa“:
http://www.thersa.org/events/video/archive/jeremy-rifkin
Imam utisak da nasu i generacije neposredno iza nas cekaju velika iskusenja i velike promene, hteli mi to ili ne.
Zato ulazem nade i divim se ljudima kao sto je, na primer, g-din Elon Musk:
G-dine Katicu, hvala Vam na volji i vremenu za ovaj blog. Svaki put, maltene sa ushicenjem, procitam novi tekst i sve komentare (iako sada prvi put komentarisem).
Fasciniran sam vasim tekstom. Nigde jos nisam procitao tako jasan tekst o prirodi neoliberalnog totalitarizma. Prevazisli ste sebe. Cestitam.
za mp i ostale, te tri milijarde sto posaljete u srbiju,poslali ste svojoj familiji ili rodbini,a ne drzavi srbiji,pa pitajte rodjake kako trose pare koje im saljete,bez uvrede.
Većina ekonomista na žalost ne vidi, ili neće da vidi, da se ekonomija kao nauka bazira na principima koji sami nisu ekonomske prirode. Ona svoje prve pretpostavke uzima iz političke filozofije, a to su upravo pitanja koja gospodin Katić pominje u tekstu. Osnovno pitanje je kakvo društvo želimo.
To je znao još Aristotel. Veoma često čitamo i čujemo kako nekih 700 000 ljudi u Srbiji spava na državnim jaslama i da taj broj treba smanjiti, pri čemu zaboravljamo da su najveće grupe u tom broju nastavnici i lekari. Pa onda reformišemo škole, ukidamo predmete, da se deca ne muče, neka nauče samo ono što će ih učiniti poželjnima za poslodavce. Ono što se najčešće ukida je humanističko obrzovanje, koje je From okarakterisao kao obrazovanje koje ne služi da napravi dobrog stručnjaka, nego čoveka koji razmišlja. Tako dobijamo stručnjake koji poznaju samo svoju oblast i ništa drugo (nekad smo takve ljude nazivali fah idiotima, sad ih zovemo profesionalcima).
O stanju u srpskom zdravstvu ne bih da pišem.
Krajem leta u Njujork tajmzu započela je zanimljiva rasprava između filozofa i ekonomista. Uprkos tome što dvojica filozofa koji su inicirali raspravu imaju prilično problematično shvatanje nauke, razvila se zaniljiva diskusija. Bilo bi dobro da takvih diskusija bude više i da se u njih uključi što veći broj intelektualaca.
http://opinionator.blogs.nytimes.com/2013/08/24/what-is-economics-good-for/?_r=0
Ne pratim redovno srpske medije,ne znam da li je ta rasprava imala nekog odjeka u njima, našla sam je na jednom hrvatskom sajtu.
http://www.banka.hr/komentari-i-analize/filozofi-i-ekonomisti-1
Samo još jedna opaska: ako pogledamo listu dobitnika nobelove nagrade i koliko na toj listi ima filozofa (a ima ih manje od deset i u prvoj polovini prošlog veka uglavnom su dobijali nagradu za književnost, a u drugoj za književnost i za ekonomiju), a koliko ekonomista,možemo da izvučemo zaključke o tome šta su prioriteti intelektualnih elita (predlagača). Ako pogledamo istu listu i vidimo koliko je tamo broj žena, ti prioriteti biće još izraženiji.
Hvala Vam na dosadašnjim tekstovima,,
meni i mnogima koje znam su Vaši tekstovi služili i za edukaciju i za saznanje da nismo skroz poludeli.
Mislim da razumem razlog najavljene pauze i želim Vam srećan odmor ako je to ikako moguće,meni lično ne uspeva.
Meni ne izgleda toliko apsurdno letjeti iz BG za SAD preko Emirata. To je skoro pa normalno u današnje vrijeme. Naravno, teško je očekivati direktan let iz BG za SAD, to nemaju ni drugi aerodromi na Balkanu (osim Istanbula),
Za mp – Pogledo sam link koji ste postavili. Sve zvuči toliko apsurdno, da ne mogu da verujem da se pri formiranju Air Serbie nije o tome vodilo računa. Pogotovo apsurdno zvuči da će se iz Beograda za SAD, ako se koristi Air Serbia, leteti preko Bliskog Istoka. Mislim da treba sačekati sa komentarima, prerano je. Hvala na komentaru.
g. Katicu nisam sasvim sigurna kako da razumem ove poslednje vesti koje mi citamo u NY od sinoc.
Ko hoce da putuje sa Air Srbijom za NY ne moze preko EU aerodroma nego mora da ide u Abu Dhabi? pa da leti Beograd Abu Dhabi NJujork
ako je ovo tacno, sta je ovo? da se nije neko nasalio sa nama rasejanjem u SAD?
da odmah uzmemo gusle i zakukamo …jao nama sinjim kukavcima dje izgubismo jatove slotove i ne mozemo da idemo iz Bgd za SAD direktno nego da letimo u „u pustinju dje sunce bije (kao Lorens od Arabije bas isto tako ima na filmu svako moze da lepo vidi) ..“.i onda odande do SAD“
Zasto ne mozemo evo vec ajd da kazem osam godina da putujemo direktno Bgd-NJujork, ili Chicago, Toronto, zap obala LA?
Ima nas preko milion ovde, a oko 300 hiljada ide svake godine? pa vi racunajte 300 hiljada x $1000 pros. cena karte van glavne sezone.
60% od karte su razne aerodromske takse …avio prevoznik dobije oko 240 dolara onda naknada za gorivo i provizije …koliko je to izgubljenog novca za jat?
Zar je bilo vaznije da Mrkonjic pravi put do kuce mame njegove ljubavnice nego da se misli kako da se spasava 80 godina tradicije jat-a i aeroputa.
I sad kada smo malo pitali drzavu, tj Vucica i njegov kabinet a oni nama: nije vam ovo vise samoupravljanje …
pa sramota je Politiko prema ljudima u jatu i njihovim porodicama koji su ceo svoj zivot ugradili u jat …a Vucic to menja u Air Srbija i sve radi
a da ne zna da li ce SAD da dozvoli air srbiji da dolece u SAD ili ne?
Ima vise godina da sam predlagala da nas American vozi do Beograda, bolje njima da platimo nego da presedamo u Cirihu, u Parizu, u Frankfurtu ili Londonu, naravno to je do direkcije za civilno vazduhoplovstvo? sta oni rade tamo evo vec 10 godina? spavaju na poslu? pa nema smisla ..
svi od nas trazite, pare, usluge, cesto mi se dogadja da mi traze u Srbiji i da im dam i moje licne stvari tolika je traznja za robom cak i odecom? kao da tolike snajderke po Srbiji sve su veste i siju bolje nego svi ovi sto rade za velika imena …a najvise se sije u Kini a u Srbiji?…
pa opet narod gladan robe ..
pa organizujte jednom taj prevoz kako je bilo do 1991e …nekad je leteo i pan am do Beograda a sad nista …sramota jadan nevolja nas snadje od „nesoja“
Da podsetimo Politiko (digresija) da nasi snajderi sve siju za najbolja svetska imena Chanel, Givenche …Dior to je bilo pre …sada su nova imena ali nasi ljudi i dalje siju, pun je Pariz snajdera iz Svilajnca; ako ista znamo, znamo da sasijemo kostim, pantalone donji ves ..pidzame …krojac mog tate cika Mica imao je radnju u kralja Milutina pored Slavije …bio je mom ocu kao najbolji prijatelj, cika Mica je radio za Givenche u Parizu i onda otvorio radnju u Beogadu …
radnje kod nas prepune robe ali sve iz uvoza, pa sta ce da rade nasi obucari i snajderi? da li to neko misli?
Srbija ima negativni bilans razmene robe, usluga i novca za oko tri milijade evra …pa morace Srbija malo sama da proizvodi robe koje je u stanju da proizvodi jer nece imati „susto“ da placa stranu …nedostaje Vam tri mijarde svake godine,
Mi saljemo oko tri milijade iz rasejanja a Srbija trosi li trosi, mi se ovde cudimo, u sta ste slupali tolike novce …?
posle sam shvatila u Beogradu na primer se samo kafenise i smislja ko ce gde da se ogrebe za neku uslugu, za novac, za nasledstvo …
cetke i metle se ne hvata niko sem onih koji moraju …
gospodine Katicu i ostali cenjeni blogisti,
umesto da su pazljivo proucili sve aspekte svog dogovora sa Etihadom, vlada Srbije NIJE studirala kako ce se druge avio kompanije usprotiviti ovom partnerstvu …
Moram sad da dodam nisam znala da smo tako vazni mi mali putnici namernici preko okeana, ali izgleda da jesmo …oko nas malih ljudi se vodi citava bitka
Sada American, Delta i slicni kazu da Air Srbija NE moze da nasledi jatove slotove …
ima tu jos niz drugih vaznih stvari sto se moze procitati u ovom tekstu:
Ja lepo kazem, ne moze Vucic, Mali, i ostali ako nisu u avio poslovanju najmanje 20 godina da prodaju jat tek tako … ne mozemo se igrati prodaja jer tu su sudbine preko hiljadu ljudi, mozda Vucicu i Malom to ne igra, njima i hiljadu ljudi i jedan covek sve jedno te isto. Kad lete za SAD, oni putuju prvom klasom a ne kao mi obicna boranija koji idemo economy gde kao fakiri sedimo sedam sati na mini prostoru ..pa onda dva dana ne mozemo da se oporavimo kad stignemo ili u Bgd ili u NJujok (emigrantska muka pregolema)
http://globalvoicesonline.org/2013/10/23/codeshare-request-from-serbias-new-airline-met-with-us-eu-pushback/
G. Katiću, potpuno se slažem sa tekstom. Mislim da smo osuđeni na beznađe još dugo vremena.
@ kalauz;
Imam ocajno misljenje o svim srpskim vladama od 1990-2013. Ocajno to nije vlada to je „joke“.
Jatovi piloti i kabinsko osoblje su morali da budu na nivou posla od prvog dana do danas. Kakav socijalizam i samoupravljanje; Pa samoupravljanje nam je proizvelo politicare koji su nas „udesili za vrbicu“
Muka mi je od nadobudnih srpskih politicara evo vec 25 godina, nisu u stanju da vide ni rupu u saksiji ali za sve sto su sami zabrljali im je uvek neko drugi kriv. To su tkavi prodavci magle i cone artists da je to cudno i stranim posmatracima.Prevazisli svoje ucitelje u pretvaranju i foliranju.
Vlade od 1990e do danas nisu proizvele NI jedno ali slovima NI jedno novo radno mesto, vec su ugasili na stotine hiljada radnih mesta.
Nesposobnjakovici Vucic i njegova garda naucili samo da upiru u druge. To je vrlo opasna igra koja se sada igra sa nama i sa medijima, bojim se da ne gori zizak u sobi punoj baruta …oni koji nisu u stanju da se bore za radna mesta u Srbiji najbolje da odmah uzmu svoje stvari i da idu iz vlade jer pojedose i narod i budzet.
Vucic je dosta bio na vlasti; Od radikala i nacionaliste postao europejac …tolika metamorfoza ne postoji ni u antickoj mitologiji, ali ima svasta u srpskoj politici a njegov savetnik Mali od 2001e usrecuje srpski narod svojim genijalnim resenjima u privatizaciji i slicnim rabotama. g Mali treba da ide da radi za Beka, Kostica, i druge gazde u Srbiji, da malo vidi kako je ziveti od minimalca. Sto imamo eksploataciju u Srbiji sa nasim „usreciteljima“ to nije bilo ni u romanima Victora Hugoa ili Charsa Dickensa. Nasi srpski kapitalisti su sve prevazisli.
U zakljucku gospodine K. Vi ste u zabludi ako mislite da je jat samoupravljanje, odavno im je to pravo oduzeto. Ima mnogo vrednih jatovaca koji su prevareni kao i milioni drugih u maloj Srbiji. Ko ih je prevario? pa „usrecitelji“ i „borci za bolje sutra“
za mp …
Evo ispred nas se raspada kapitalizam, Model 1970-2015, pa bi bio red i da JATovce izadju iz komunizma.
Jugoslavija je pocela da se raspada od 62′-65′ godine a JAT je tek pre neki mesec izasao iz samoupravnih sporazuma i dogovora pa bi verovatno onih milion i vise ljudi sto su u medjuvremenu ostali bez posla mogli malo da zarade i za JAT otpustanja – posto je JATovcima tesko kada oni gube posao.
Sada na drzavnim jaslama bleji oko 700.000 zaposlenih a da bi poceli da rade treba ih svesti na jedno pola od toga – to se mozda moze nazvati teskoca.
==========
Clanak je manifest za buducnost (sintetizovana sva pisanija Gospodina Katica ili barem ono sto sam ja procitao u zadnjih 5-6 godina ovde na blogu).
Nekako mi je drago sto je objavljen kod ovih ‘izuzetnih’ koji samo znaju sta je moderno ali ne i sta je ispravno.
Kroz clanke Gospodina Katica sam progledao u polja iznad mikroekonomije.
Naslovi clanaka su sve bolji do boljeg.
„Trijumf dirigovanog jednoumlja“
„The Triumph of Orchestrated False-Consensus“ – bledo u odnosu na srpski original (mozda ja bukvalno citam?).
Mislim da me secanje iz Ekonomskih doktrina ne vara i da su postojali i neki Dirizisti.
Jos bolji naslov je od prosli put „У великој журби на путу за нигде“ .
To mu dodje kao neka polit-ekonomska ili ekonomsko-politicka poezija, ukratko ekonomski haiku.
Postavljalo se pitanje o ekonomiji kao nauci, pa bih i ja malo da razmisljam na tu temu…
Kada analizirate neki sistem, obicno se isti nastoji modelovati i tu je matematika neizbezan alat. Pokusate da opisete zavisnosti izmedju delova putem sistema jednacina. Obicno se u sistemu nalaze i brojne povratne sprege pa treba posmatrati i otvoren i zatvoren model. Neke velicine su slucajni procesi. Sada, ako isti sistem ima i vremensku dimenziju jednacine postaju diferencijalne prvog reda. Ako se parametri sistema menjaju u toku vremena, dolazite do diferencijalnih jednacina drugog reda. U zavisnosti sta zelite da analizirate slede uslovi i nacin resavanja ovog sistema. Mozete direktno, transformacijama, heuristicki, numericki, itd… No, to nije nimalo lako. Drugi pristup bi bio da sve posmatrate kao slucajni proces. Na zalost, drustveno-ekonomski sistem nije ni stacionaran u sirem smislu, a kamoli da je ergodican. Time ovaj pristup gubi smisao.
Takodje, laboratorijski eksperimenti nisu moguci, a gde mozda i jesu nisu ponovljivi.
Zbog toga sto je ovakav pristup (koji bi bio smatran naucnim) izuzetno tezak i upitan u svojoj celovitosti (rezultati budu dobri samo u meri u kojoj je model dobar), ekonomisti ga obicno odbacuju i prelaze na uporedne analize, trazenje paralela, filozofiju i logiku, gotovo u polje umetnosti i vestine. Sva matematika se svodi na par identiteta sa 4 racunske operacije i eventualno procentnim racunom. Statisticki podaci se objavljuju svakih pet minuta, ali retko ko proverava sam metod na koji su ti podaci prikupljeni, kako su obradjeni i sta u biti predstavljaju. (Na primer, prica se o inflaciji, a jako malo ljudi razume kako se ista meri i gde su problemi merenja iste.) Kada dodjete na nivo same logike i filozofije (ideologije i morala) onda ce neko reci da je sve relativno i da je svako po malo u pravu ili nije ili je to samo ponekad. To onda dopusta i nama neekonomistima da se ukljucujemo u rasprave i da glasno razmisljamo – logika je odlika ljudskog intelekta, ne obrazovanja. Zbog toga i donekle razumem tvrdnje pojedinih da nam ekonomija nije doprinela umanjenju nesigurnosti prilikom predvidjanja, pa je upitno koliko je ista nauka. Neko je to saljivo formulisao da je ekonomista onaj „ko ce vam danas objasniti zbog cega se juce nije dogodilo ono sto je predvideo prekjuce“.
Ja ne bih bio toliko kritican i maliciozan. Medjutim, vidim problem u ‘ekonomskim zakonitostima’. Izrecene su kao zakoni, a desavaju se sa odredjenom verovatnocom. Bave se ljudima, a ljudi ipak nisu racionalna bica. Dostupne informacije su i nesavrsene i imaju vremensku dimenziju – kasne. Ljudi takodje lazu. Tokovi imaju kontinuum, ali se odluke donose u trenutku. Ekstrapolacije obicno dovode do pogresnih zakljucaka. Kako Keynes rece, „in the long run, we are all dead“.
No, sta je da je – interesantno je, zar ne?
@Ivan N,
Ima nesto u tome sto kazete. Cesto sam se pitao proucavajuci istoriju zasto su ljudi pristajali da budu kmetovi, robovi, da ih masovno vode u logore, klanice. Sve mi se cini da je odgovor u tome sto nisu bili svesni svog stvarnog polozaja. Verovano su se i drustvena uredjenja menjala kada su ljudi postali svesni svog polozaja i krenuli da ga menjaju. Danas na te periode gledamo sa cudjenjem, gotovo podsmehom.
Ja se onda pitam na koji nacin nas danas drze u potlacenom polozaju i ko nas to drzi? Ne vidim jasno to cemu ce se ljudi smejati za par vekova i pitati se kako smo to mi danas dopustili. Pitam se da li je to putem berze? Ili su to banksteri koji citava nasa ponasanja kontrolisu fiat novcem i drze nas pod teretom i teorijski neotplativih dugova? Mehanizmi se menjaju ali odnosi su slicni vec hiljadama godina.
Господине Катићу, овај Ваш чланак сагледавам корз каледоскоп времена у којем живимо.Форме свести просветитељство је обликовало до уверења о људској непогрешивости.
Економска криза није плод рада, нерада, расподела добара, памети, већ планетарне промене свести.
Видљиви део леденог брега хаоса који незаустављиво надолази приметили су крепки духом (нормално не ја). Ова криза поставља пред модерног човека тако језива питања да нико не сме да одговори (јер човек жели само лепе одговоре, који потхрањују његову сујету).
Докле ће криза трајати?Питање изузетно тешко, одговор једноставан. Докле се на њу не навикнемо. Тачка.
Све су се исцрпле идеје посмодернистичког спекулизма. Пример: Марину Абрамович (мислим да се тако зове и презива) наше горе лист, модерни култур-трегери проглашавају овоземаљским божанством.
Господе, знају ли они шта раде!
Животни парадокс није у мањку хране већ у изобиљу а људи све гладнији.
Велика шопинг молови отпишу 40% непродате хране а под сахарска Африка гладна?! Шта ту не штима?!
Владајућим олигархијама што пре одузети жезло непогрешивости.
На главној капији стражари преторијанска гарда у уводи ред, а одатле воде два пута по избору кренути путем сопствене слободе као бића или
путем колективизма ( потчињавања најригиднијем реду стаљинизму) који обезбеђује три оброка, стан, запослење и привидну сигурност. Трећег пута нема то нас учи мајчица историја.
Овај садашњи пут, је пут безнађа и тотални тријумф разореног ума.
Ко нам се то уз бескраја тако грохотно смеје?!
Поздрав.
@ Ing Dejan, znate mi svi zivimo u globanom selu, sada je pristup informacijama vrlo lak ko zna sta gde da nadje.
Sto se tice jatovih ivestaja, oni ne mogu biti merodavni za ocenu poslovanja;
Zasto? Drzava se sa jatom nije ponasala kao dobar domacin i to je moja glavna primedba. Jat je lose poslovao jer su razne politicke stranke dovodile svoje ljude koji jatu nisu koristili, stranke su mislim ojadile jat, ali nisam sigurna kako da procenim koliko su ostetile jat …to cu ove zime da pregledam.
Kada drzava tako osteti jat, da li ima pravo da radi ovo sto sada radi. Na primer gospodin Mali, on nije iz jata nije strucnjak za avio saobracaj, kome bi u zdravoj pameti doslo da on radi na tom poslu? Sta je bilo sa timom koji je bio formiran da radi na transformaciji jata; ne zna se. Mnogi ljudi u jatu imaju porodice i vrlo su zaplaseni a dali su jatu svoje najbolje godine i vredni su i dobri radnici; Ko sme da im kaze da ako su preko 35 ne racunaju. Ko se to usudjuje? Vidite ing Dejane to je atak na interese drzave. Sta je interes Srbije da ima sto vise radnih mesta a ne da se ljudi salju na ulicu. Ako ovako krene, bojim se vlada pada do Nove godine. Ja cu prva da glasam za svakog drugog a ne za Vucica a to ce uciniti svi oni koje je Vucic ugrozio svojim neznanjem i svojim ponasanjem.
Zao mi je sto ovo moram da pisem ali je istina.Vucic nije iskren, mnogo se folira receno jezikom Bgd kaldrme.
Dobar članak, čestitam. Ono što bih ja dodao jeste da ekonomska (i politička) nauka nemaju jezik kojim bi opisali krizu, njene uzroke i moguće posljedice. Nedostaje čitava jedna naučna teorija, njeni fragmenti postoje samo u fragmentima određenih filozofa i ekonomista od XIX vijeka do sada.
Dakle, jezik kojim govore moderni ekonomisti je potpuno odvojen od realnog života i problema. Na njihovom jeziku se procesi koje posmatramo ne mogu opisati. I onda nam pričaju o 2-3 krize, o novoj krizi, o W krizi i L krizi i slične koještarije. Uostalom, dio uticajnih ekonomista ovo priznaje i (po ugledu na kolege matematičare) tvrdi da njihova istraživanja nemaju veze sa realnim svijetom. Oni žive u nekakvom platonskom svijetu ideja, a realan svijet ih ne zanima (osim možda realnog novca – a pitanje je i koliko je taj novac realan). Njih zanimaju idealni objekti, sazdani od Boga, kao što je na primjer, savršeno efektivno tržište dionica. Na takvom tržištu oni traže božanske principe i ruku božju.
Naravno, postoji jaka i vrlo svjesna opstrukcija naučnom pristupu problemu i stvaranju novih ekonomskih teorija i novog jezika društvenih nauka. Pa smo često svjedoci pojavi da filozofi iz XIX vijeka mnogo bolje objašnjavaju našu krizu nego moderni laureati Nobelovih nagrada.
Nije li to smiješno, tužno, šokantno i potpuno prirodno?
@dejan, molitvu velikog NIkolaja i njegovih prethodnika cesto ponavljam, ona na izgled zvuci jednostavno ali primeniti tu mudrost je veoma tesko.
Ja nisam po profesiji novinar, sasvim slucajno sam dospela medju urednike novina zbog jedne knjizevnice koja je kucni prijatelj. Onda me je jedan Bgd urednik zvao ovde u Njujork skoro svaki dan …treba mu ovo ili ono; Posto su ti urednici radili za GJ tj R. Rodica nisu mi platili za moje vreme itd … posle je R Rodic zavrsio u tamnici sto sam smatrala pravednim resenjem; Urednici me nikad nisu upoznali sa R Rodicem …nastavili su kontakt samnom, na zalost siromasak D Vlahovic se upokojio pre vremena sto je veliki gubitak za nase novinarstvo; on je bio covek koji se nije bojao da pise niti da objavljuje ali ga je Smajlovic smenila na zahtev BT za jedan dan …posle toga se razboleo itd …
Da se ova povreda etickog kodeksa dogodila u Francuskoj na primer, nesto sam racunala u grubo, porodici DV Politika bi bila duzna da plati oko dva miliona evra da je to Fr. Ali posto je Srbija, Politika cuti …a ucinjena mu je velika nepravda; racunala sam za srpske uslove porodici pok DV sleduje negde oko 30 hiljada evra; Ne znam da li ce UNS imati snage da to trazi
od Smajlovic (nego bice kadija te tuzi, kadija ti sudi) …mnogo je tuzno.
DV je bio veoma pobozan covek i on bi se danas da je ziv setio te molitve koju ste naveli.
@mp
Већ сам Вам написао (30/09/2013 у 16:56 по Гриничу) да „не верујем у мит о слободном новинарству. Поготово не данас. Слободних медија нема, али има слободних новинара.“
Има једна мисао Марка Аурелија, која је кроз историју претрпела више варијација, а која гласи: „Боже, дај ми снаге да издржим оно што не могу да променим, дај ми храбрости да променим оно што се може променити, и дај ми мудрости да разликујем то двоје.“
Једну од варијација ове мисли је записао и владика Николај Велимировић.
Зато, не узбуђујте се претерано око ствари које не можете да промените и концентришите се на оне ствари на које можете да утичете. За почетак, мање читајте новине – јер новине често посежу за сензационализмом.
Никола Пашић: „Народе, не бојте се! Спаса нам нема (јер морамо да прођемо кроз голготу), али пропасти не можемо.“
@ dejan; imamo vrlo malo istrazivackog novinarstva u Srbiji; Kako to niste primetili? Urednici pisu sta ima se naredi, novinari pisu sta im se plati. Ovakvi kao ja nemaju vremena, a stalno nesto pisu …moj suprug kaze da to nema veze sa zivotom. Mi imamo naravno ovde mnogo precih dnevnih briga, ali
opet proradi savest …covek je slovesno bice.
@ Dejan, hvala na svim sugestijama. Uopste nemam vremena za ovaj blog, ali kad pocnem da citam novine pre pocetka radnog dana, pocnem da se brinem.
Nije mi prijatno da citam stalno lose vesti i onda zaista primam vise poziva iz starog kraja. Svima treba neka pomoc, zalosno je to.
U zurbi, nemam vremena za korekcije teksta. Posto je ovo da kazem ne tako javni blog, nisam mislila da bi to nekom smetalo.
Za privatnost se potpuno slazem.
DB zna za probleme oko Jat-a jos od ranije. Ali ja ne stizem da pratim sta radi na Prvoj, bilo je lakse da mu se nesto napise dok je bio urednik Politike.
Ja vrlo usko pratim Jat tako da imam finansijske izvestaje; Negde sam napisala da sam 2010 pisala u jatovom informatoru; Nemam je vremena g. Dejane da to pisem, ali se nekako osecam u obavezi zbog te moje tetke ciji gubitak NE mogu da preguram; Za privatnost ste potpuno u pravu, ali nekad moramo da ispricamo po nesto iz licnog zivota, nesto sto je proslost, sto je bilo pre 20 godina; ali Vas savet cenim. Hvala Vam.
@mp
Што се тиче ЈАТ-а, погледајте финансијске извештаје за минуле године:
http://fi.apr.gov.rs/prijemfi/cir/Podaci1.asp?Search=07044275&code=6a7d0998e19d51fada3f217a2f2041cf09cda2d4
Овде можете да претражите и остала привредна друштва у Србији:
http://pretraga2.apr.gov.rs/ObjedinjenePretrage/Search/Search
Продаја компаније JAT AIRWAYS AD била је нужност, односно – на „рушевинама“ старе авио компаније формираће се нова у односу 51:49 у корист Србије, због Споразума о слободном (европском) небу. Увек се прибојавам „затамњених“ делова уговора и анекса. Катастрофа би била да је продат и монопол као што је Аеродром „Никола Тесла“.
П.С.
Чувајте Вашу приватност, односно не износите детаље из приватног живота. Неко би могао то да злоупотреби и да Вас повреди. Поједине ствари причају се само у кругу интимних пријатеља, а неке се не саопштавају никоме.
Опет Вас саветујем да пробате са мање речи да кажете ВИШЕ, да водите рачуна о знаковима интерпункције, избегавате прекидање мисли са „…“ итд. Ипак, неко то треба да чита; а лакше се прочита када је текст сређен. Несређена и „испрекидана“ порука често се прескаче.
Пошто високо цените г. Бујошевића, предлажем да му за емисију „Став Србије“ коју води на ТВ Прва пошаљете сугестије везане за истраживачко новинарство (ЈАТ, приватизације, корупција итд):
http://www.prva.rs/sr/program/info/story/14019/Stav+Srbije.html
https://twitter.com/search?q=%23stavsrbije&src=hash (#stavsrbije)
Не можете да очекујете да овдашњи учесници дискусије реагују на дневнополитичке информације и изјаве, а које нису поткрепљене истраживачким новинарством.
hvala i Vama gospodine Katicu, ali jatovci su u velikom strahu od kako im je receno da ako su preko 35 nemaju sta da traze u novoj firmi.
Mislim da opet moramo da pitamo Politiku da pita Vucica i Malog o kadrovima.
Ja sam stekla utisak, bas zbog tajnovitosti da drzava NEMA plan za ljude koji ostaju bez posla.
Nije to kao u SAD, kad se ostane bez posla, ljudi uzmu i rade bilo sta, neko polira cipele, neko cisti po kucama, a pre sve bili neki sluzbenici a sada raznose hranu …peru i ribaju …ja to pozdravljam svaki posten posao je zlata vredan a tek kad je velika recesija kao sada i posla NEMA ovde u NJujorku,
a kad je ovde tesko doci do posla, sta da kazu ljudi u Srbiji. Tamo je gubitak posla velika teskoba. Jedna zena, sluzbenica jata u Nisu je sirota digla ruku na sebe kada je ostala bez posla; Hvala i Vama.
Za mp – Ne poznajem gospodina Malog. Što se JAT tiče, možda bi trebalo malo sačekati sa zaključcima. JAT je, pre nego je postao Air Serbia, već bio propala firma. Ne branim niti mi se sviđa tajnovitost vezana za ugovor sa Etihadom, ali bih želeo da prvo vidim novu kompaniju na delu, pa da donosim zaključke. Hvala na komentaru.
gospodine Katicu, da li ste imali prilike da upoznate Malog, Vucicevog savetnika? Ovo sad pitam ozbiljno?
Vi znate da sam ja zbog tzv family legacy tzv clan kluba prijatelja Jat-a;
to znaju medju letackim osobljem. Znaci prijatelj jat=a je pridruzeni clan,
Meni se javljaju jatovci evo ima vise nedelja da kazu da ne znaju sta ce biti sa njihovim radnim mestima. Na prvom sastanku im je receno da ko je stariji od 35 godina nema sta da trazi u novom preduzecu? Ovo je diskriminacija.
Mi smo zakljucili da vlada Srbije radi protiv interesa svojih gradjana. Kako?
Pa lepo, sada nije vreme da se ljudi otpustaju, nije vreme da se zatvara visak zaposlenih jer ta ista drzava nema uslove da ti ljudi preko 35 mogu da odu negde drugo i nadju posao.
Znaci Mali NE zna nista o kadrovima i kadrovskoj politici a radi u vladi. Kakva je to vlada molim Vas g. katicu koja ne vodi racuna o svojim gradjanima.
O kome vodi racuna …meni i jatovcima mojim prijateljima nije nista preostalo
nego da uzmemo od djedova gusle koje ponosno cuvamo u nasim kucama i da zagudimo …
“ Jao nama sinjim kukavcima, dje nas Vucic i Mali ostavise bez hleba, nas i nasu djecu“
ja sam do juce imala sledece stihove na mom frizideru u NJujorku
Iznad vrha jJezerskoga dje orao gnjezdo vije
Mitropolit Petar II iznad Crne Gore bdije
Plenusa se Jadrna plavi, sa burama dok se bori
kroz oluje sa Lovcena mrtav Rade progovori
Siri moja Crna Goro od mene ti prosta bila
prolivena krv junaka s kojom si se napojila
sada moramo ovako lepe stihove da menjamo i da gudimo ovu pesmu o Vucicu i Malom …
Izvinite cenjeni blogisti zbog zucne rasprave prosli put, zaista se izvinjavam …ali bilo je mnogo uvreda na moj racun i morala sam da se branim.
gospodine Katicu, salu na stranu, ja zelim da se iskljucim sa vaseg bloga ali svako dan neko zove iz Srbije „Posalji mi ovo ili ono“, „Nemam za doktora“
Nemam za zuvara …“ostao/la sam bez posla, ili plata je mala, mozes li
da me zaposlis? ili „Ima li mesta za nas kod tebe, mozemo mi i u podrum …itd“
duznost mi je da Vas obavestim gospodine Katicu, nadam se da Vas ne zovu sa slicnim zahtevima …ali gusle uzimam sigurno i pocinjem da gudim iz solidarnosti sa bracom i sestrama jatovcima.
За Андреја – Иако је утицај Кине на тржиште рада огроман, процеси „флексибилизације“ тог тржишта су започели много раније, Регановим и Тачеркиним ратом против синдиката.
Око стагнације надница у САД нема великих дилема, али око узрока има. Да ли жене, у процесу еманципације, улазе на тржиште рада па обарају цену рада, или улазе на тржиште јер плате мужева већ стагнирају? Верујем пре у ово друго.
Фракциони систем ван сваке сумње доприноси дивљању банака, али је неко то допустио, иако је знао последице. Инфлација на западу је већа но што статистика каже, у сектору услуга је веома висока, али је делом скривена ниским ценама роба које долазе са истока. То је вишеструко интересантан феномен и о неким аспектима увоза источних роба сам писао у текстовима https://nkatic.wordpress.com/2010/04/02/kako-zaustaviti-kinu/ и https://nkatic.wordpress.com/2009/10/28/stvarnost-i-statisticka-iluzija/.
Што се младих тиче, у атомизираном друштву нема артикулисаног протеста. Хвала на коментару.
За Владана – Орбанов експеримент је можда најхрабрији економски и политички корак који је једна транзициона држава покушала. Како се ради и о опасном преседану, не бих се изненадио да Орбан буде кажњен због тога. Мислим да сам ово већ помињао у неком од коментара. Хвала на коментару.
За Крлета – Ивињавам се што ми је промакао Ваш ранији коментар. Када је задуживање у питању, мислио сам на задуживање привреде и грађана. Они би кредите морали узимати у домаћој валути, без девизне клаузуле. Тако би морало бити у свакој „нормалној“ земљи, и тако је било у Југославији и трајало је око 40-так година. Хвала на коментару.
Господине Катићу,
Нисте ми одговорили на питање које сам вам поставио у претходном тексту. Вероватно нисте стигли поред жучне расправе између појединих учесника.
Што се тиче задуживања ви сте рекли: ;Једина заштита је не улазити у валутну игру, и задуживати се само у валути у којој зарађујете.;
Занима ме како мислите да се Србија задужује у динарима, с обзиром да се динар користи само у Србији; где би се могли задужити у динарима и која би била камата
Срдачан поздрав!
Sta mislite o odluci madjarskog premijera Vitkora Orbana da nacionalizuje 6-7 preduzeća koja se bave pružanjem komunalnih usluga u energetskom sektoru , a sve kako bi snizio cene energenata za domaćinstva? Istovremeno je njegova Vlada je tražila od MMF-a da isprazni svoje kancelarije i napusti zemlju, jer Mađarska planira da pre određenog roka isplati sav dug, pa smatra da je prisustvo MMF-a krajnje bespotrebno.
Dobro kao i uvek.
http://www.bfpe.org/
Pri dnu ovog sajta je datum i časovnik koji otkucava, ali nigde ne piše koje godine…
Lep clanak gospodine Katicu!
Razmisljam malo o tome sto ste napisali pa mi pade na um par stvari o kojima ne vidim da se prica.
1. Pomenuste problem nezaposlenosti i fleksibilnog trzista rada. Niko to ne vidim da dovodi i u vezu sa otvaranjem Kine i Indije i prakticno dovodjenjem preko milijardu novih radnika na svetsko trziste rada, a da pri tome nismo dosli do isto toliko novih potrosaca. Takodje, svi insistiraju da je protok roba i kapitala slobodan dok je protok radne snage izuzetno kontrolisan i ogranicen. To jedno bez drugog ne ide, ako govorimo o zaista trzisnim mehanizmima.
2. Sa druge strane, citao sam pre par godina analizu jedne profesorke, mislim da je sa Yale-a, koja je proucavala realno kretanje zarada u USA. Njen zakljucak je bio da od 1970.ih godina nadnice stagniraju, a da je sav ‘prosperitet’ porodica posledica ulaska zena u ‘workforce’. To je u USA dovelo i do socijalnih problema jer infrastruktura za brigu o deci nije pratila brzinu ukljucivanja zena u radno stanovnistvo.
3. Sto se same krize tice, ima autora koji govore o debt supercycle-u. Naime, tvrdnja je da je od kraja II Svetskog rata privredni razvoj bio baziran na kreditnoj ekspanziji. Kako je ova isla sve brze, sve vise je ‘novih’ dolara trebalo ubacivati u ekonomiju da bi se to prenelo na jedan dodati dolar u GDPu. To je naravno dozivelo i svoj kraj.
4. Smatram, mada znam da se verovatno sa tim ne slazete, da je i fiat novac sa fractional reserve banking pravilima takodje uzrok prevelikog divljanja bankarskog sektora u proteklih desetak godina. Smesno mi je kako se barem u USA inflacija zvanicno ‘nastelava’ da ne izgleda velika (mislim na CPI). Inflaciju u cenama comodities i stock marketa ne vredi pominjati – spektalurana je. Bogati znaju kako da zastite svoj kapital, srednja klasa po obicaju placa danak. Monetarne kocnice su davno otpustene i samo je pitanje vremena kada ce to doci na naplatu.
5. Takodje sam fasciniran da mladi ljudi danas ne zahtevaju promene. Studenti se organizuju i bune da im se pokloni uslov, doda po koji ispitni rok, a uopste im ne smeta stanje u zemlji. Oni bi trebalo da su snaga levice. Ja levicar nisam, ali mi je to neobicno.