Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane.
Premda ovi podaci mogu ukazivati na krajnje ozbiljnu maltuzijansku klopku, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) pokušava da predupredi paniku svojim relativno optimističkim procenama. U tim projekcijama, iako uz dosta ograda, insistira se na tome da je potreban rast proizvodnje ostvariv na globalnom nivou, a da su rizici pre svega vezani za regionalne neravnoteže.
Zanimljivo je da su prognoze FAO-a daleko bolje od onih koje se povremeno pojavljuju u javnosti. Tako na primer Žak Atali u svojoj knjizi „Kratka istorija budućnosti“ iznosi mnogo crnje prognoze, tvrdeći da bi proizvodnja hrane morala porasti preko dva puta da bi odgovorila potrebama tražnje u 2050. godini. Žak Atali je možda sklon preterivanju, ali svakako nije neinformisan čovek.
Problemi poljoprivredne proizvodnje se dodatno komplikuju suludom politikom kojom se deo osnovnih poljoprivrednih kultura koristi za proizvodnju biogoriva, čime se smanjuju obradive površine namenjene ishrani. Rizici se dodatno povećavaju nepredvidivim posledicama globalnog zagrevanja, širenjem gradova na račun poljoprivrednog zemljišta, kao i ekološki opasnim krčenjem šuma kako bi se nadomestio gubitak obradivih površina.
Bez obzira na rizike i neslaganja u procenama, bitka za hranu je počela, a maltuzijansko zvono na uzbunu se oglasilo tokom 2007-2008. godine, kada je došlo do velikog rasta cena pirinča, pšenice, kukuruza i svih osnovnih poljoprivrednih kultura. Velika finansijska kriza je žestoko uzdrmala i tržište hrane. Berzanski špekulanti su počeli da sele kapital sa nesigurnih finansijskih tržišta u realni sektor i da ulažu u hranu, jednu od retkih nespornih i opipljivih vrednosti. Ta dodatna, špekulativna tražnja za hranom je dovela do velikog rasta cena. U zemljama u razvoju, gde veliki deo kućnih budžeta odlazi na hranu, rast cena hrane uvek izaziva političku nestabilnost i socijalne potrese. I samo „arapsko proleće“ (pogotovo u Tunisu i Egiptu) delimično je „pomognuto“ rastom cena hrane.
Problem hrane nije vezan samo za rast cena. U trenucima krize, države su počele da ograničavaju ili zabranjuju izvoz osnovnih prehrambenih žitarica. Bez obzira na bogatstvo i fondove kojima raspolažu, države koje imaju ili projektuju deficit u proizvodnji hrane, više ne mogu biti sigurne da će na međunarodnom tržištu uvek moći da obezbede potrebne količine hrane za svoje građane. Na Bliskom istoku, pogotovo u Saudijskoj Arabiji, UAR-u i Dubaiju, ili na Dalekom istoku – u Južnoj Koreji na primer, prisutan je veliki strah od poremećaja u snabdevanju hranom.
Kako bi se zaštitile od rizika i novih poremećaja, kako bi ostvarile sigurnost u obezbeđivanju hrane, bogate zemlje sa malo obradivih površina su otpočele proces iznajmljivanja ili kupovine obradivih površina u drugim državama. Trendu državnog investiranja u oranice pridružile su se i najveće kompanije koje trguju hranom, kao i mnogobrojni špekulanti koji u proizvodnji hrane vide mogućnost za ostvarivanje ogromnih profita. Čini se da svi ovi investitori na budućnost gledaju sa mnogo više skepse (pa i cinizma), nego što to čini FAO.
U ovom trenutku glavno odredište za investitore je Afrika, gde se nalaze najveće površine slobodnog obradivog zemljišta, ali i vode. (Pod slobodnim zemljištem se podrazumeva površina na kojoj živi manje od 25 ljudi na kvadratnom kilometru.) Procena je da se od oko 400 miliona hektara ovakvog zemljišta, 202 miliona nalazi u podsaharskoj Africi. Još važnije, u ovim zemljama se zemljište može kupiti ili iznajmiti u bescenje. Uz iznajmljivanje ogromnih parcela, stranim investitorima se veoma često dopušta i da kompletnu proizvodnju mogu izvoziti bez ograničenja[1].
Afričke države, gladne deviza i u želji da zaposle svoje građane na bilo koji način i po bilo koju cenu, sada se utrkuju koja će jeftinije dati zemlju strancima. Naravno, i korupcija u ovom procesu igra ogromnu, vrlo često i presudnu ulogu.
U Etiopiji na primer, zemlja se može iznajmiti za 4 do 16 evra godišnje po hektaru, nekada i povoljnije od toga. Kada se tome doda nadnica lokalnih radika od oko 40 centi na dan, dobija se izvanredan „ambijent za investiranje“. Mozambik nudi zemlju koja se može rentirati po ceni od 1 dolara godišnje za hektar. Ako se zemlja kupuje, u Zambiji se hektar može dobiti za 800 do 1.000 dolara.
Iako se radi o zemljama loše infrastrukture pa su potrebna i dodatna ulaganja sa kojima investitori moraju računati, iako se radi o potencijalno nestabilnim državama i režimima, cene koje su u opticaju se čine besmisleno niskim, pogotovo u kombinaciji sa troškovima radne snage koji su gotovo zanemarivi. Vrlo često države daju i dodatne poreske i druge olakšice kako bi privukle investitore u agrar.
Teško je razumeti šta to zapravo dobijaju države koje svoje zemljište, a reč je o stotinama hiljada hektara, tako jeftino prodaju ili izdaju u dugoročni zakup (obično na oko 99 godina). Verovatno je ovakva kratkovidost vezana za činjenicu da oni koji danas donose odluke neće bi tu da vide dugoročne rezultate svojih (ne)dela.
Ponekad, pod pritiskom javnog mnjenja, države bivaju prisiljene da odustanu od već sklopljenih ugovara. Tako je, na primer, na Madagaskaru propao aranžman sa korejskim Daewoo-om o zakupu 1.3 miliona hektara na rok od 99 godina. Uprkos povremenim problemima i otporima proces nove kolonizacije se intenzivno nastavlja.
Samo zahvaljujući jeftinoj afričkoj zemlji, veliki grabež za zemljištem Istočne Evrope je nešto usporen. To usporavanje je pre pitanje godina nego decenija. Države koje ne razumeju šta se na globalnoj sceni zbiva, koje ne prate globalne trendove, mogle bi se vrlo brzo suočiti sa problemom prehrane svojih građana. Raspolaganje svim potrebnim resursima za proizvodnju hrane ni izbliza ne daje dovoljno sigurnosti, ako se zemljište nalazi u rukama moćnih stranaca. Budalasti narodi bi sebe mogli dovesti u poziciju da gladnih stomaka gledaju kako proizvodi sa njihovih oranica hrane neke mudrije narode.
————————————————————————————————————————————————
[1] Na engleskom jeziku se upravo pojavio prevod knjige italijanskog novinara Stefano Libertija pod naslovom „Land Grabbing: Journeys in the New Colonialism“. Knjiga je na italijanskom prvi put objavljena 2011. godine i imala je veliki odjek. Podaci koje navodim su preuzeti iz Libertijeve knjige.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Poljoprivreda i seljaci:
Upadiljivo je da svi tajkuni koji su ona ovaj ili onaj nacin ukljucili strance u vlasnicku strukturu imaju „mir u kuci“. Ne provlace ih po novinama ni na koji nacin.
Za Marka R. – Mesto i uloga EBRD-a u Srbiji se može posmatrati na dva načina. Moguće je da ova banka želi da pomogne i podstakne one sektore koji imaju perspektivu u Srbiji i da sve to radi iz najboljih namera i u interesu razvoja Srbije.
Moguće je i da EBRD želi sa spreči formiranje moćnih domaćih kompanija koje bi mogle biti i veliki regionalni igrači i veliki konkurenti zapadnim kompanijama na domaćem tržištu. Meni je bliži ovaj drugi pristup i verujem da će se, kako vreme prolazi, domaći udeo dodatno smanjivati. Ako je ovaj scenario tačan, neće proći dugo, a kompanije u koje je ušao EBRD će preći u strane ruke. Ovo se odnosi i na Komercijalnu banku u kojoj EBRD ima 25% učešća. Biće zanimljivo gledati šta će se događati sa ovim kompanijama kada kamatne stope krenu da rastu. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Poprilicno sam razmisljao na koju temu da postavim ovo pitanje, da bih se u poslednjem trenutku pre nego sto cu poslati pitanje na drugoj temi, setio ovog Vaseg teksta.
Naime, zanima me sta mislite o ulasku EBRD-a poslednjih nekoliko godina u neka od najvecih srpskih agroindustrijskih preduzeca (Victoria Group, MK Group) sa manjinskim vlasnistvom. Da li je to redovna praksa i u ostalim zemljama, ili se EBRD tamo zaustavlja na prostom kreditiranju firmi.
Recimo da mi se ove dokapitalizacije cine kao odlican nacin da se stekne znatan uticaj na srpsku poljoprivredu, mozda i bolje u odnosu na kupovinu zemljista, znajuci koji je odnos snaga izmedju nekolicine velikih firmi iz agrosektora i manjih proizvodjaca.
Ovo je, naravno, samo razmisljanje naglas, pa me zanima i Vas stav po ovom pitanju. Hvala unapred na odgovoru.
http://www.ebrd.com/pages/news/press/2009/090428.shtml
http://www.ebrd.com/pages/news/press/2013/130708a.shtml
Za Uroša – Plašim se da smo mi već došli na red, i ne bih se iznenadio da su neke oranice već (skriveno) u stranom vlasništu. Bio bih prijatno iznenađen ako bi došlo do promene SSP-a, ali ne verujem da je to više i teoretski moguće.
Država malo šta može sada učiniti, ali ipak nije ni sasvim nemoćna. Ona može početi da otkupljuje zemlju, može je poklanjati (bez prava otuđivanja) svakome ko želi da zemlju obrađuje, može je nuditi nezaposlenima, izbeglicama itd. i tako izvesti neku vrstu nove agrearne reforme. Bojim se da za sve ovo nema ni snage, a pogotovo volje. Konačno, ni SSP nije potpisan kako je potpisan greškom. Hvala na komentaru i lepim rečima.
Poštovani gospodine Katiću,
Pre nego što i Ja, kao mnogi ljudi inspirisani Vašim radom, postavim konkretno pitanje, dozvolite mi da Vam uputim iskrene čestitke za Vaš nastup u emisiji „OKO“, na RTS-u, od 16. 04. 2014.
U vezi svetske proizvodnje hrane i vlasničke strukture nad zemljom. Naime, Republika Srbija se u SSP-u obavezala da će svoje oranice prepustiti na milost i nemilost stranom kapitalu. Procene su da će u prvom talasu biti prodano oko 500. 000 hektara zemlje.
S obzirom da je prema Vašem tekstu prioritet Afrika, a potom i Istočna Evropa, kada mislite da ćemo „MI“ zaista „doći na red“?
Imate li neki komentar u smislu kako se odbraniti od nadolazeće nesreće?
U potpunosti razumem ukoliko ste previše zauzeti za odgovor, a svakako, Veliko Vam hvala na blogovima koje pišete – otrežnjujući su u odnosu na svekoliku anesteziju koju nasilno primamo u Srbiji !
Produktivnost služi onima koji su bogati i moćni, da budu još bogatiji i zadrže moć. (Ne)zapošljavanje je instrument. Što je veća nezaposlenost, smrtnici koji imaju neki posao, biće više zastrašeni, radiće više, za sve manje nadnice. Njima nije namenjen kvalitet života.
Pošto ionako nemaju vremena da razmišljaju, bave se gledanjem fudbala i veruju da će neko drugi, recimo paraziti koji se bave politikom, da im reši probleme.
Jedna pesmica od prošle godine – Heart: Mashallah
Za Vladu – Ogroman rast produktivnosti, globalizacija, uspon Kine itd. doveli su do velikog pritiska na radna mesta. Rešenje postoji, ali nije u logici sistema i konstelacije moći koja preovlađuje. Ako bi se skratio radni dan, povećao broj dana godišnjih odmora, uveo npr. jedan neradni petak i sl. pritisak bi se smanjio. Ako bi radnici bili bolje plaćeni, mlade majke ne bi morale da rade. Paradoksalno je da velika produktivnost obara kvalitet života. Problem zato nije u sferi tehnologije ili ekonomije, već u sferi politike i sistema vrednosti. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
zamolio bih Vas za komentar izjave Mencingera za novi broj Nin-a:
“Zapošljavanje je osnovni problem savremenog društva. Pošto tehnološki progres izbacuje rad iz proizvodnje dobara, moramo stalno izmišljati usluge sa kojima stvaramo nova radna mesta. Sa druge strane, ubitačna konkurencija među proizvođačima vodi u ekonomski kanibalizam; jer povećavanje efikasnosti znači još veću nezaposlenost.“
За инг. Дејана – Високо учешће фунте у светским резервама после II св. рата је последица колонијалног наслеђа и инерције из времена када је Британија била највећа економска сила. Послератни пад економске и политичке моћи Британије и дуг период економске криза 70-тих година је убрзао процес којим је фунта у светским резервама дошла на ниво који рефлектује промењену констелацију економске моћи. Учешће фунте у резервама је заправо падало спорије но што би се то очекивало на бази економских и политичких анализа. (И учешће долара у резервама је данас можда веће него што би се дало очекивати и што је логично.) Хвала на коментару.Ваши ме коментари не оптерећују.
За господина Катића – Имам још једно питање за Вас.
Како је дошло до тога да британска фунта буде значајно „истиснута“ као резервна валута – са око 20% удела (1960-х) на мање од 5% (1990-х и 2000-х)?
Упркос томе што фунти иде у прилог постојање Комонвелта (у питању је, додуше, веома лабава заједница) и Лондона као великог финансијског центра.
Јасно ми је да је опадању фунте допринело увођење (1966) и „уздизање“ аустралијског долара. Али, то је само један фактор.
Унапред хвала на одговору.
П.С.
Не замерите ми ако Вас моја повремена питања оптерећују. Некада човек буде на сметњи, а да тога није свестан. Свакако ћу направити извесну паузу у запиткивању.
@ Katic, u pravu ste. Moji komentari su ostri, ali imam mnogo razloga za tu ostrinu i verujem sa pravom. g. Katicu,
zemlja u kojoj sam rodjena i odrasla vise NE postoji; dalje rastakanje zemlje se nastavlja. U zemlji kao da NE postoji ni jedan strucnjak za budzet, ni jedan dosledni i principijelni ekonomista.
Problem je sledeci:
Srbiji treba oko 400 hiljada radnih mesta, najmanje ..do 2020, napisano je i u stidiji koju je radio EF mislim, sponzor je bio USAid fond.
Da li to moze ova garnitura ekonomista i stratega?
Srbiji treba minimalna zarada od 45 hiljada din. a ne od 20 hiljada din ..
Neki iz vlasti potrose 20 hiljada za jedno vece kazu nasi ocevici.
Kako mogu neki samozvani ekonomisti da pisu i pricaju da je 20 hiljada din
cena rada u Srbiji ..da li mozete to da mi pojasnite?
Fotelja guvernera u NBS NE moze da bude politicki plan ..
i na kraju g Katicu, uvredljivo je krajnje uvredljivo ..ono sto se danas izjavljuje ..odnosi sa CG. g. DJukanovic NIJE cvece ali ..
ucenama iz Beograd nema kraja. Skoro je bio gospodin Dacic na Cetinju da tamo prica kako oni nece traziti reciprocitet da CG zaposljavaju direktore iz Srbije ..“ha ha“ nasmejao se sam svojoj neukusnoj sali.
Djukanovic je ocutao cistu laz. Sa kojim pravom tako Srbija govori CG? Da li je to manir jednog zvanicnika?
Prvo u vladi u Srbiji nema ni jedne osobe iz CG ..bio je samo Obradovic koji je bio los ministar i kao obicna gradjanka sam mislila da on treba da se smeni.
Danas Vucic prica da oni zele najbolje moguce odnose. Da li je to iskren stav?Da li jedan politicar moze da bude i poslovni covek? NE moze gospodine Katicu.
Bgd Inex spoljna trg. je 1990e godine imao promet sa svetom od dve milijarde dolara ..koliko je tu bilo radnih mesta u zgradi u 27og marta? ja ne znam, ali procenjujem da je bilo oko 1000 radnih mesta, sa stranim predstavnistvima, a mreza nije bila mala, oko 2000 zaposlenih.
koliko je Interxport obezbedjivao radnih mesta da Srbija i YU radi da li se secate? mozda oko 20 hiljada radnih mesta po bivsoj JU ali najvise u Srbiji zar ne? i sta je sada? od 2000 radnih mesta nije ostalo ni 10%; ostala radna mesta su otisla u privatne firme ..oni bivsi direktori koji su otvorili svoje. Koliko je tu izgubljenog kapitala? Zbog sankcija Ineks je gubio godisnje oko ..50% poslovanja.
Ne kazem da je Interexport bio dobra firma ali je upropascena kao i mnoge druge firme. A zasto taj put? Samo radi licnog bogacenja pojedinaca.
Ja sam dobila otkaz 95e dok sam jos radila moj magistarski ..i izdrzavala se od svog rada u SAD i to jedva ..naravno da zato umesto da imam 2-3 dece imamo samo jedno ..da li mislite da sam srecna zbog toga?
Vise bih volela da nisam dobila otkaz 1995e zato sto nisam u zemlji ..
to nisu smeli da urade po pravnilniku ali su ipak uradili …
na pbs-u je bio jedan dokumentarni serijal „The ascent of money“ mislim da ima nesto o tome i na you tubu ..tu je jedan prof. iz SAD detaljno objasnjavao istoriju finan. poslovanja od prvih korporacija do danas; negde u drugom delu
se analizira lik John Law ili Jean Law. po meni tipican lik ..uvek postoji najmanje jedan ili dvojica kao JOhn Law ..to imate u Srbiji danas.
Engleski izvori ga vode kao Scotta i ekonomistu, dok ga francuski izvori vide kao prevaranta sto je i bio ..ne znam zasto je Duc D’Orleans imao poverenja u tog varalicu ..verujem da je to bila veoma losa procena ili neka politicka igra
to moram da proverim ..
Bilo je mudro da tu nevencanu zenu ne posalju sa njim ..jer on nije bio the man of trust. Da je ta zena otisla sa njim, ona bi se za koju godinu nasla
u bedi.
a bientot.
За инг. Дејана – Кејнз се залагао за увођење банкора, нове синтетичке валуте на којој би почивао светски монетарни систем. Такође, Кејнз је желео систем у коме би трговински биланси били уравнотежени, а одговорност за уравнотежење биланса би била и на државама са суфицитом. Систем је концептуално био логичнији од онога који је почивао на долару. (Узгред, Кинези су недавно покушали да рехабилитују идеју увођења светске синтетичке валуте.)
Превладали су интереси САД и ставови које је заступао Хари Декстер Вајт. (Х.Д. Вајт је касније оптужен да је совјетски шпијун.) Већ 60-тих година је постало јасно да је долараски систем неодржив.
Смањивање улоге долара је процес који се већ одвија логиком економских односа и падом економске моћи САД. Дакле, нико не мора да инсистира да се то деси. Помало збуњује да тај процес не тече брже, поготово после искустава из 2007-2008. године. Од 2010. пад учешћа долара у светским резервама је заустављен, и сада је на и даље високом нивоу од око 60 процената.
Нова монетарна архитектура ће највише зависити од брзине којом јуан потискује остале резервне валуте. У текстовима које сте поменули покушао сам да укажем да ће слабљење улоге долара бити праћено снажним отпором САД-а. Хвала на коментару.
Za ecc/mp – Naravno da imate pravo na svoje mišljenje, ali imate i obavezu, bar na mom blogu, da to mišljenje iskazujete na način koji nije uvredljiv za ljude koji ne mogu da Vam odgovore.
Što se Škota Loua tiče, ne znam gde ste našli podatak da su ga Enlezi poslali da izazove haos u Francuskoj, a da su ga zatim sklonili iz Francuske? Nije mi jasno kako su to Englezi naterali Francuze da svoje finansije predaju u ruke Loua. Takođe, bar po onome što sam čitao, vojvoda od Orleana mu je dao pasoš i omogućio mu da se sa sinom prvo skloni iz Pariza, a potom i da napusti Francusku. Njegovoj nevenčanoj supruzi Katrin Nolis i njihovoj ćerki nije dozvoljeno da odu iz Francuske. Nije sporno da su se Englezi radovali haosu koji je Lou na kraju izazvao u Francuskoj. Hvala na komentaru.
gospodine Katicu,
Sescu za koji dan i obrazloziti moje teze.
Mislim da niste ovog puta korektni.
@ing Dejan
Ako su moje misli bujica, nemojte ih citati.
Za mene je dvoboj NEzakonita radnja. Ne moze
se potezati oruzje samo radi uvrede. To vodi
u anarhiju. Dvoboji su zabranjeni davnih dana.
Ucesnici u dvobojima su za mene najobicniji
bahati samozivi itd ..Lou je najobicniji ubica
i prevarant kojeg su Englezi poslali sa jasnom
namerom da izazove haos u Francuskoj, i
sklonili ga posle toga ..i kasnije sklonili
sa lica zemlje ..to rade odavno.
Gde sam nasla Lou ..pa ja sam generacijski
vezana za francusku i uz detaljno ucenje
jezika ide i poznavanje francuske istorije, kulture,
filozofije.
Oni koji su izazvani dvobojima na pr Puskin, ili
Pierre Bezuhov (u ratu i miru), morali su da odgovore,
ali sve u svemu to je za mene protiv zakonito.
Pojedinci ne treba da uzimaju zakon u svoje ruke
jer to vodi u anarhiju ..
Da li treba da Vas podsecam gospodo i drugovi
Srbi, Srbijanci i ostali da je u poslednjih 20 godina u Beogradu
bilo oko 3000 hiljade ubistava? Vecina tih ubistava
nije razresena. Mene to brine. Mnogi od tih ljudi su
bili i novinari. Ali Srbijanska elita ima jednu cudnu
osobinu, ne vide nista sto direktno nije njihov interes
Mnogi u Srbiji prodaju i rodjenu majku za pare.
Gospodine Katicu, vas je izbor da NE komentarisete
nasilno nametnut upravni odbor grada Beograda.
Po meni akt imenovanja prinudnog odbora u Beogradu je silovanje
Srbije.
Nismo svi isti, ali svi imamo pravo na
svoje misljenje .
За господина Катића – Био бих Вам захвалан за два коментара – један је везан за историју, а други за будућност.
На Конференцији у америчком граду Бретон Вудсу (1944) ударени су темељи послератног светског финансијског система оснивањем Светске банке и Међународног монетарног фонда, уз дефинисање златно-доларског стандарда – што је значило поновно успостављање система фиксног девизног курса.
1) Џон Кејнз (1883-1946) је био за „пливајуће“ (флуктуирајуће) курсеве, али нису га послушали? Претпостављам да су били у питању виши (амерички) интереси.
2) Писали сте о тихом рату између валута, првенствено на релацији долар-евро.
https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/
https://nkatic.wordpress.com/2011/10/18/rat-dolara-i-evra-ii-deo/
Мене интересује да ли већ неко прави предикције шта ће се десити ако у неком моменту Кина и Јапан буду инсистирали да се амерички долар значајно „истисне“ као резервна валута, односно да се другачије организује светски монетарни систем?
Унапред хвала на коментарима.
Za ecc/mp – Vaš poslednji komentar nisam pustio. Bojim se da Vam moj blog služi da iskazujete netrpeljivost uvek prema istim ljudim i ne vidim svrhu u stalnom ponavljanju istih teza. Ne iznosite ni argumentaciju ni analize, već samo kvalifikacije i to nije u skladu sa „politikom“ ovog bloga. Hvala na trudu.
@ecc (о двобојима)
Можете да послушате следеће две емисије „Гости из прошлости“ и тако употпуните слику о некдашњим временима:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/855200/Gosti+iz+pro%C5%A1losti
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/859544/Gosti+iz+pro%C5%A1losti.html
„У Болгаровим ’Правилима двобоја’ из 1892. године, писало је: ’Двобој је договором уређена борба двеју особа с оружјем и у присуству обостраних сведока, а услед увредом основаног изазивања.
’Душа – Богу, срце – жени, дуг – отаџбини, част – никоме.’ Тако су некада мислили сви мушкарци који су држали до себе. Било је то време када се због увреде губила глава, најчешће у двобојима.
Увреда због које долази до двобоја може бити : Проста, ал неучтивост није увреда, потом – увреда псовком и увреда ударцем. (…) Увреде ударцем равњају се обично као и оне увреде које морални опстанак особе ма на који начин угрожавају, као превара жене или кћери, неправедно окривљавање, фаличне игре, преваре или крађе.’
А писало је и то да је по правилима било и витештвом сматрано и када се увређеноме каже – ’Извините’. Али то се ређе дешавало.“
П.С.
Не било ми замерено, али пробајте да са МАЊЕ речи да кажете ВИШЕ и да колико-толико водите рачуна о правопису. Овако, Ваши коментари делују као бујица испрекиданих мисли – и тешко их је пратити.
@Katic i ostali komentatori.
Lou je vrlo zanimljiv ..i imao je svoju ulogu da za sobom ostavi pustos u Francuskoj. On se obogatio a ostali? Ne mogu da verujem g. Katicu
da kazete da je dvoboj bio u redu ..u to vreme? pa i to je ubistvo,
sta ste rekli posto je zbog zene onda to nije vredno pomena? da li da tako razumemo?
Kada englezi hoce da naprave haos u nekoj zemlji a to su uspesno radili
slicno kao i Vatikan (mesanje u druge zemlje) onda su poturili Lou
privlacna spoljasnost ..voli pare ..izdaje se za ono sto nije (zvuci poznato)
? mislim i mi smo imali neke takve u nasim vladama koje Vi NE zelite da komentarisete ..
Lou je za moj racun bio varalica a sa varalicama i lovokradicama postoji samo jedan nacin obracuna ..
Medjutim Duc d’Orleans ..nije tako video ..
nije Lou prvi koji je sa izdavanjem akcija koje nisu vredele pokusao da trick the public pa to se radi na svetskim berzama svaki dan ..svaki dan…
Sta smo imali 2001e kada je pao .com bubble? a reit fondovi? a posle options and swaptions …
Ne poznajem g Soskica; ali iz svega sto je g Tabakovic rekla do sada sledi samo jedan zakljucak ..ona je beskrupulozna …nestrucna ..preskupa
avantura u NBS ..ako Vi gospodo i drugovi mislite da je to u redu jer je
„lepa zena“ ne moze da se kaze da je to oda Vasoj strucnosti vec slabosti
Ili ste mnogo ljubomorni na Soskica jer je covek eto muzevan, sarmantan
itd ..dok je JT prava sramota za sve zene iz Srbije
Druga javna sramota je Milka Forcan takodje sa diplomom Ekonomskog fakultate ..zena koja treba da bude na robiji ne ..ona je postala strucnjak za pozorista ..pre nekoliko godina su rekli da je najmocnija zena u Srbiji ..
dalje SPC je dala orden Sv Save ..
Ovako veli nas vladika NIkolaj svetina je napala na posrnulu zenu
da je kamenuju a Hrist samo cuti i pise po pesku ..svi koji nemaju greha neka se bace kamenom na gresnu zenu …i kada je Hrist pogledao svetina se pokupila i otisla …ostala je samo pokajnica ..“idite i ne gresite “
ona se pokupila i otisla ..nije rekla daj mi orden Sv Save zato sto sam to.
E moji Srbi direktori, veliki genijalci ..na sta vi padate ..pa koliko je to
Vase srpstvo nije ni cudo sto je Sv Sava otisao u hipike (ovo je istinita prica ..americka policija je mislila kada su videli poster Sv Save na jednom starom kombiju ..u sred pola puta do Chicaga) neki Srbin otisao u mrak u prirodni toilet …
kad ono policija uperila reflektore, pratili kombi ..i videli nekog hipija ..i zaustavili da traze drogu a onaj Srbin iz mraka vice ..Vojo nemoj da im kazes da nemam zelenu kartu ..to nije hipi kaze Voja to je nas Sv Sava ..policija je isla da proveri kod svestenika stvarno ..ali jeste hipi ..)
Kranje razocaranje za Srbadijom gospodine Katicu ..sujeta vlada a ne razum
M Descartes est en vacance.
evo nekih tema za razmisljanje ..ovako ja vidim Srbiju danas kao ovo
Upravo tako. Trenutna guvernerka, gospodin Soskic, kao i svi guverneri od pocetka milenijuma prate isti pravac i smer (reklo bi se ne bas najpovoljniji za zemlju u razvoju). Koliko se secam, bilo je u tokom navedene teme (https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/) pokusaja da se dokaze da gospodinu Soskicu nije mesto na listi guvernera koji nisu mnogo ucinili da tome da promene nacin delovanja NBS. Nazalost, nije bilo argumenata za datu tezu, vec samo pokusaja da se prethodni guverner privoli da kroz clanak u dnevnim novinama oceni svoja cinjenja i necinjenja.
@ecc
У обраћању господиnу Катићу написали сте: „Znam da ste vi da kazemo pozitivni i naklonjeni Tabakovic u NBS-u…“
Рекао бих да нисте упознати са ставовима и економским предлозима господина Катића, с обзиром на то да је годинама веома критичан према српској монетарној политици.
Док се бавио домаћим темама, господин Катић је у једном свом коментару саопштио следеће:
„Nigde nisam hvalio politiku NBS, a time ni guvernerku Tabaković. Naprotiv, politiku NBS kritikujem i argumentujem koliko umem.“
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/ (коментар 20/10/2013 у 22:45)
Да упростим, гувернери наше централне банке могу да се мењају од 2000. године, али не и монетарна политика.
За Вашу информацију, пре два или три дана на Радио Београду сам чуо вест како Савет гувернера НБС размишља да у преговорима са ММФ-ом следеће године покрене питање одустајања од циљане инфлације, јер је таква политика „скупа“.
Izvinite ako se ponavljam. Nema razloga za brigu, jer ljudi neće umirati od gladi, već od srčke, šloga, dijabetesa, raka… a oni sretniji, brzo, u terorističkim napadima ili plemenskim ratovima.
1984. godine, u vreme gladi i nestašice čokolade, snimljen je „Davitelj protiv davitelja“. Danas nikome ne bi palo na pamet da snima takve filmove.
Za ecc – Kao što ste pročitali na blogu, događaje u Srbiji neću komentarisati.
Što se Džona Loua tiče, stvari su kompleksnije no što izgledaju (iako ne razumem zašto ste njega izvukli). Francuske finansije su već bile upropašćene, a Lou se pojavio kao neka vrsta spasioca. Lou je bio briljantno inteligentan, izvanredno je naslućivao ulogu i potencijal papirnog novca i njegov „Sistem“ nije bio besmislen na nivou iskustva s početka 18 veka. U 500 dana svoje „vlade“, postao je najbogatiji čovek sveta, oživeo francusku ekonomiju i pogrešno se kladeći na zlato u Lujzijani, prokockao sve što je do tada uradio – otprilike onako, kako se i danas radi.
Lou je bio zanimljiv lik koga su žene volele, a i Monteskje koji mu se izrugivao, bio je njime impresioniran kada ga je upoznao. Šumpter mu se takođe divio. Uzgred, Lou nije bio ubica u današnjem razumevanju te reči budući da je u svađi oko žene, u duelu, ubio čoveka. Dueli su bili česta pojava tog vremena. Hvala na komentaru.
gospodine Katicu kako komentarisete ono sto se dogodilo u Beogradu pre par sedmica ..Beograd ima novu prinudnu upravu ..rekli ste da necete da komentarisete dogadjaje u Srbiju ali po meni veoma je alarmantno i vazno; pogotovu ako je Beograd kljucni grad u to malo jada od drzave sto imamo danas.
Recimo ko u Srbiji zna javne finansije i budzetsku politiku? Ima li takvih uopste?
Mali Krstic nesto malo zna, ali juce u skupstini je imao nkoliko propusta.
Znaci nesto se pipa po mraku sto se tice javnih finansija ..
da li ovde treba da komentarisemo upravu? NE. to smo komentarisali
ovih dana ..ali ..
Evo sta su vazne teme za neke od nas
Zasto je Beogradjanima uzurpirano pravo da biraju svoju gradsku vlast?
Danas u toj prinudnoj upravi NE sedi ni jedan ekonomista, ni jedan strucnjak za
javne finansije ..
Vucic ignorise nase pravo ..i na silu gura neke ljude koje mi ne zelimo.
Znam da ste vi da kazemo pozitivni i naklonjeni Tabakovic u NBS-u ali,
ja uopste nisam. Ona je uvreda za nas strucnjake za finansije i uopste ekonomiste. A moralno, ona je ispod svakog nivoa.
Prvo, sela je na radno mesto o kojem nista ne zna. Nije kvalifikovana.
Ona godisnje Srbiju kosta oko osam miliona. Prof Djukic (kako necasno
za profesore sa ecc –to stalno ali stalno rade) je pristao da bude savetnik?
a vi me ispravite ako nije tacno i drugi njen licni savetnik je prof Savic
pa koliko onda kosta strucna ekspertiza Tabakovic Srbiju? Kosta
oko 80% vise nego sto je bio slucaj sa prethodnim guvernerom.
On se sklonio jer su ovi ..klasicnim mobingom ga izgurali i covek je procenio
da je bolje da se skloni nego da ne daj Boze mu se desi nesto jos gore ..
Takodje Vas molim da za Vase citaoce prokomentarisete pojavu Johna ili Jean (Zan) Law u Francuskoj u doba Luja 15og ..Law je bio savetnik du Duc d’Orelans, njegova „strucna ekspertiza“ upropastila je francuske drzavne finansije i uvela nasu veliku Francusku u glad a potom i u revoluciju 1789e.
Mr Law je bio ubica, tako vele istorijski podaci, negde iz Skotske; Englezi
su ga osudili na smrt, a onda nekim cudom ..su tom osudjeniku preinacili presudu ..promenili mu ime ..da ne moze da mu se nadje od kojih je ..
i on je postao Law ..kakva ironija i poslat je kod Duce D’Orleans ..
dalje svi znamo sta je bilo ..bilo je „ako nemaju hleba neka jedu kolace“ ..a za to
se tada vrlo lako gubila glava cak i kraljevska zar ne? ..jer glad se g Katicu najduze pamti ..
neki moji rodjaci su stalno pricali o gladi koju su upamtili kao deca u posleratnom Beogradu kada su im 48e tj njihovim ocevima i majkama otimali radnje od kojih su ziveli ..
secate se one scene iz filma Uzicka republika
„Ciko je li ovaj sav lebac tvoj“?
„Pa sto ga ne jedes ciko“?? U Beogradu je bilo gladnih ne samo za vreme okupacija nego i posle ..i sada …
posle su deca tih ljudi od kojih se otimalo poslednje postali ugledni ljudi ..ali su najjace upamtili glad ..pa sta se onda cudimo sto je u Fr bilo krvi do kolena ..
opisao Hugo ..kod nas je krvi do kolena bilo samo u NDHaziji ..zar ne?
За инг. Дејана – Ордо либерали, названи по часопису око кога су се окупљали, интересантна су економска струја. Иако се подводе под неолиберализам, иако су и Хајек и Фридман нпр. сарађивали са њима, иако су су били ван сваке сумње тржишно оријентисани, иако су припадали Монт Пелерин друштву, они су далеко од чикашке школе, далеко од неолиберализма како га већина види и проповеда. Они су за Мизеса нпр. говорили да је палеолиберал итд.. Упорно истичем да се неолберализам не дефинише односом према тржишту, већ односом према држави.
За разлику од неолиберала који државу презиру, ордо либерали је сматрају кључном за обезбеђивање ваљаног функционисања тржишта, сузбијању монопола. Такође, веома су социјално одговорни и прихватају државу благостања. Није случајно да су имали велики утицај не само на демохришћане, већ и на социјалдемократе.
Нисам о њима писао зато што их нисам читао, већ сам о њима читао, па су моје информације из друге руке, што не волим. Хвала на коментару.
Pitanje povecanja proizvodnje hrane je pitanje energije pre svega a potom i nesto malo tehnologije. Neposredno posle drugog svetskog rata u Britaniji se za dobijanje jednog dzula energije iz proizvedenog poljoprivrednog proizvoda trosilo jedna polovina dzula energije. Krajem 20 veka za jedan dzul energije iz PP trosilo se sedam dzula energije. Neko rece da se efikasnost povecala? Dakle povecala se produktivnost ali se energetska efikasnost smanjila 14 puta. Tehnologija je vec prilicno napredna a hidroponija i uzgoj biljaka u vestackom okruzenju poznati su jos od visecih vrtova Vavilona. Cene zitarica proizvedenih u vestackim uslovima bile bi „nepristojno visoke“ i to je fakat. Sa druge strane neke nelogicnosti u paritetima cena tehnoloskih proizvoda i prehrambenih proizvoda su takodje neverovatne. Ovih dana u Srbiji se kupus mogao u DIS-ovim prodavnicama kupovati i za 3 din/Kg. Ima li ekonomskog opravdanja za ovako nesto? Pitanje povecanja proizvodnje hrane je takodje i pitanje promene nekih pariteta sto ce nazalost pogoditi najsiromasnije ali ce se morati desiti, samo se bojim da glavni „inzinjeri“ ne budu multinacionalne kompanije tipa pomenute Daewo, koje strateski pribavljaju konacne resurse na osnovu kojih ce nakon sto se nametne potreba za „vestackim“ uzgojem biljaka ostvarivati ogromnu komparativnu prednost. Naposletku, cinjenica je da je planeta konacna, te da su resursi na njoj takodje konacni, sto namece zakljucak da se citav ekosistem ukljucujuci i ljude mora uvesti u ravnotezu da bi mogao da opstane. Da li to znaci da ce se administrativnim merama ogranicavati broj stanovnika, ili ce cene hrane i energenata predstavljati „trzisni mehanizam“ ili kombinacija oba tesko je reci. Medjutim ono sto je nesporno je da napori za iznalazenje „rezervnog energenta“ , dakle onoga koji bi zamenio naftu do sada nisu dali apsolutno nikakve rezultate pa se cini da je 2050 veoma, veoma blizu, te da bi proizvodnja hrane u nekom periodu mogla cak i da stagnira (uzrokovano visokim cenama inputa), kao i da bi se lako moglo desiti da se generalno gledano ljudske navike u ishrani prilicno promene. U svakom slucaju konacne resurse , pogotovo vitalne, kakvi su zemlja i voda niko normalan ne bi trampio za beskonacni virtualni resurs olicen u novcu ili tehnickim gedzetima.
За господина Катића – Још једанпут хвала на појашњењу, сметнуо сам с ума ERM (енг. European Exchange Rate Mechanism).
Колико сам успео да испратим Ваше чланке, до сада се нисте дотакли Фрајбуршке школе. У литератури их сврставају међу неолиберале, вероватно зато што је 1938. Александер Рустов сковао одредницу НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, како би се разликовали од класичних либерала. Истини за вољу, две највеће „перјанице“ ове школе Франц Бем (оснивач ордолиберализма и Фрајбуршке школе) и Валтер Ојкен касније су одбијали категоризацију да су неолиберали.
Зашто сам поменуо ову школу? Управо на ордолиберализму и хришћанској (тачније, католичкој) етици је Конрад Аденауер градио социјалну тржишну економију, као посебан илити „трећи пут“ за (Западну) Немачку – насупрот (потпуно) слободној тржишној економији и централно-планској (или социјалистичкој) економији. Крилатица његовог министра привреде Лудвига Ерхарда – „Балгостање за све“, прилично је одударала од неолибералних мантри.
Прочитао сам у литератури (Karl Kaltenthaler – Policymaking in the European Central Bank: The Masters of Europe’s Money, 2006) да је идеја о стабилности цена коју је спроводила Бундесбанка у периоду 1974-1999 (претпостављам да је на то утицала Прва нафтна криза 1973-1974) потекла управо од ове школе, да је касније Бундесбанка промовисала ERM итд.
Шта мислите о Фрајбуршкој школи и њеном утицају?
Унапред хвала на одговору.
За Бојана – Немачка је глобално компетитивна, али је логично да је ЕУ њено најбоље тржиште јер је најближе и без царина. По логици ствари, немачки извоз би морао имати доста проблема не само због пада тражње ПИГС-а већ и због пада тражње периферних држава евро зоне. Пре или касније, Немачки извоз мора осетити кризу. Много је гласова који упозоравају да Немачка мора повећати домаћу тражњу и да се не може стално ослањати на извоз. Хвала на коментару.
Za razliku od Nemaca, Englezi barem imaju smisla za humor.
Sinoć sam u Maxi-ju, okružen hranom, na razglasu čuo stari evergreen:
Men At Work – Land Down Under (1981)
„Што се Немачке тиче, однос марке и долара није рефлектовао само снагу марке, већ можда још више слабост долара. Како је Немачка имала велику размену унутар Европе, а како је већ био на снази ЕРМ систем којим су паритети кључних европских валута међусобно ограничено флуктуирали по принципу тзв. “змије у тунелу”, немачки извоз није био угрожен. Наравно, и немачка продуктивност је увек била супериорна.“
Да ли се овим имплицира да је Немачка своју конкурентност више фокусирала на регионално-европско, а не толико на глобално тржиште? Полазим од примјера ПИГС земаља над којима су били у том смислу доминантни и тако успјешно продавали своју робу и услуге (па и путем кредита). Другим ријечима, у којој мјери ће се глобална конкурентност и даље јачање Немачке угрозити престанком или смањивањем даљег извоза у земље попут ПИГС и источне Европе, којима се са једне стране смањио капацитет даљег задуживања и тиме куповна моћ, а са друге стране се уводе строжије мјере штедње?
За инг. Дејана – Сингапурски модел (и економски и социјални) је толико специфичан, да га је немогуће копирати. Примери који сте навели у вези са политиком наталитета би у Европи били осуђени као недопустиво мешање у породична и људска права и кокетирање са фашизмом. Не би пуно помогла ни чињеница да ништа није рађено на силу, већ се држава ослањала на пропагандне кампање и новчане стимулансе. Не видим ништа лоше у томе да држава стимулише и дестимулише наталитете по потреби,и то сматрам одговорном политиком – под условом да се не примењује сила или било какав облик принуде. Узгред, Кина сада улази у сличну фазу као и Сингапур почетком осамдесетих, дакле у период када ће се напустити политика једног детета.
Што се Немачке тиче, однос марке и долара није рефлектовао само снагу марке, већ можда још више слабост долара. Како је Немачка имала велику размену унутар Европе, а како је већ био на снази ЕРМ систем којим су паритети кључних европских валута међусобно ограничено флуктуирали по принципу тзв. „змије у тунелу“, немачки извоз није био угрожен. Наравно, и немачка продуктивност је увек била супериорна.
Што се трошкова уједињења тиче, било је доста дебате о томе да ли је Европа претрпела економске штете. Много тога сам већ заборавио, али немачке камате су биле јако високе како би се спречила инфлација у Немачкој због уједињења и превелике галантности којом је источна марка размењена за западну. Због високих немачких камата, остале земље су морале да подижу своје камате и гурају привреде у рецесију. Хвала на коментару.
Afrika, beda, glad. Lokalni loši momci i bogovi koji „pomažu“.
Ima jedan zabavan film na tu temu:
Black Hawk Down (Ridley Scott, 2001)
Neki narodi žive u boljim rezervatima, a neki baš nemaju sreće. Inače u filmu se pominje jedna biljka – Khat, veoma popularna u Somaliji, Jemenu i Etiopiji.
За господина Катића – Био бих Вам захвалан за нека појашњења на тему Сингапура и политике Бундесбанке.
1) Својевремено сте написали како је „сингапурски модел“ тешко имитирати. Мене интересује Ваше мишљење о једном делу широког и дугорочног друштвено-економског пројекта који је покренуо „отац Сингапура“ Ли Гуангјао (енг. Lee Kuan Yew). Колико сам схватио, Гуангјао је најпре промовисао политику ограниченог рађања деце (шездесетих и седамдесетих), да би касније (осамдесетих) материјално поспешивао бракове између високообразованих (и богатих) парова. Да се грубо изразим, из итерације у итерацију би се рађала све напреднија сингапурска деца – а проста радна снага би се увозила.
2) Поменули сте (25/11/2013 у 13:37) како је својевремено Бундесбанка тежила идеалу стабилности цена, а да су немачке банке и привреда сарађивале на развоју.
Од друге половине осамдесетих и током деведесетих немачка марка је јачала према америчком долару:
1971 (3,643:1), 1981 (1,975:1), 1985 (3,173:1), 1989 (1,764:1), 1995 (1,554:1), 1999 (1,655:1).
http://www.history.ucsb.edu/faculty/marcuse/projects/currency.htm
У то време, немачка економија се одликовала ниском стопом незапослености, суфицитом у платном билансу, стабилним привредним растом и стабилношћу цена. Додуше, просек су од 1990. „кварили“ Источни Немци.
Интересује ме како је Немачка у периоду 1985-1999 сачувала конкурентност, упркос јакој марци и великим трошковима уједињења (почев од 1990. године)?
П.С.
Јасно ми је да су трошкове уједињења платили Западни Немци, али и добар део Европе кроз увођење евра.
Milane, mislim da je tekst g. Katica izuzetno tacan i odnosi se na sve nacije. Neko je vec ukazao na opasnost argumenta tipa: „Ako ti ne znas da koristes to zemljiste, ja cu da ti ga uzmem jer ja znam to bolje.“ Zemlje kao Etiopija se vec suocavaju sa situacijom da su veliki „izvoznici“ hrane dok je njihovo stanovnistvo gladno.
U ovom „novom“ svetu u kojem su sve ideologije zamenjen idealom potrosnje nije moguce ostati autark, ali je moguce biti dovoljno mudar da se elementarni resursi kao sto su zemljiste i voda zastite za buduce generacije. Ko prodaje obradivo zemljiste i izvorista vode multinacionalnim kompanijama cini veci cin izdaje od onoga tu teritoriju direktno ustupa stranoj drzavi.
Kompanije su suroviji kolonizatori od vlada.
Мирослав Тодоровић Воћњак као метафора два цитата поводом будаластих народа
Преродило. Опале јабуке, нема ко да бере, ни да скупља. У земљи незапослених, нема ко да ради. Скупљали стари, понеки повратник, пензионер. Откупна цена седам динара. Смањише на шест динара, па на пет. Џакчић јабука за литар сока у продавници. Нема рачуна. Шта да купи када скупи 100 кила? А треба скупити, изнети, пренети до откупног места. Оно мало сељака згрбио терет и године. Људи као једногрбе камиле. Не могу, веле, да гледају како зрело воће пропада.
Зашто власт нешто не учини? Власт има преча посла, треба да чува власт, а не да брине о селима која нестају и воћу које пропада. Продавнице су пуне увозног воћа, зар није лакше да се купи.
Не треба бити Митар Тарабић из Кремана па видети на шта ће ово изаћи и шта ће нас све још снаћи. Хоће ли нас бити за под шљиву, када су нам се и шљиве осушиле. У Библији пророк Озеј каже: „Страда народ мој, јер је без знања!“ А због чега ми сироти нестајемо…
… I dok vaš tekst ima punog smisla za nacije koje imaju dovoljno radno sposobnog stanovništva voljnog da radi u agraru, postavlja se pitanje šta sa zemljama poput Srbije i Ukrajine gde ogromne površine leže uparložene i beskorisne dok i ono malo sposobnih da zemljodelaju ili ne pokazuju interesovanje ili su demotivisani. Na stranu demografske projekcije za ove i slične zemlje, gde za 20 godina sve i da postoji želja za bavljenje poljoprivredom, više neće biti nikoga ko bi se njome bavio.
Potpuno je drugo pitanje kako smo sami sebe doveli tu gde jesmo, u položaj idealan za kolonizaciju od strane rusa, arapa i kineza. Srbija i Ukrajina su baš dobar primer ovome…
Za Moldvina – Razmišljao sam da neke tekstove napišem i na engleskom, ali blogerski prostor je tako zasićen, da ne verujem da bi van jugoslovenskog prostora i dijaspore, neko čitao moje tekstove. Hvala na komentarui sugestiji.
Tačno. Jednostavno. Razumljivo.
Preporuka dokumentarac na temu, ako se ne varam BBC produkcija:
„When China met Africa“.
Gospodine Katicu ako ne piste clanke o Srbiji onda ne bi bilo lose da ih pisete na engleskom kako bi i ih i drugi razumeli. Da li ste razmisljali o tome?
U stvari bilo bi dobro prevesti i neke starije univerzalne clanke na samo na engleski nego i na druge jezike.
sve je to u redu gospodine katicu,ali moramo imati na umu,postoje gladni narodi i osioni narodi,ovi drugi otimaju zemlju zato sto smatraju da vlasnik zemlje koji neobradjuje dobro zemlju netreba da je poseduje,a ako je ne obradjuje treba mu je oteti,sto je u proslih stotinu godina na ovom prostoru bilo vise pokusaja,ko to neshvati na vreme ostaje bez zemlje i hrane,kao sto je srbija ostala bez termo el obilic ili trepce.
Za Branislava – Nemojte mi zameriti, ali kako sam to već nekoliko puta pisao u komentarima na blogu, svoju profesionalnu aktivnost i svoj blogerski angažman držim sktriktno odvojenim. U tom smislu, ne dajem nikakve profesionalne savete čitaocima bloga. Hvala na razumevanju.
@Gospodine Katicu,
Hvala vam na komentaru. Pitao sam vas za Plosera, jer se ne secam kada sam procitao izlaganje jednog centralnog bankara da je bilo ovako razlozno, jasno i po meni smisleno (ma koliko ja bio protiv centralnih banaka). Slazem se da on ne vodi racuna o razvojnoj politici i ukupnoj ekonomskoj politici zemlje, odnosno da mu je fokus samo centralna banka i da njegovo izlaganje tako treba i posmatrati. To je samo predlog, tako da sam siguran da ga niko nece razmatrati izolovano od ostatka sistema. Sa druge strane, on prica o FEDu i USA, a poznat vam je ondasnji pristup ulozi drzave u privredi.
Meni se licno nije dopadao Greenspan sa svojim izvestajima koje niko ziv nije razumeo, pa su silni ljudi zaradjivali plate tumaceci njegove izjave. Ideja da FED ne sme da bude faktor iznenadjenja i izvor nestabilnosti u ekonomiji mi se dopada.
Svako dobro!
Postovani g. Katicu, rado pratim vas blog, gostovanja na emisijama i novinske clanke. Do sada se nisam javljao da komentarisem, a hteo bih da vas pitam za profesionalno misljenje. Ne znam da li se vama moze obratiti putem maila, pretrazio sam blog, ali nista. Izvinjavam se zbog pisanja van teme.
Za Andreja – Pročitao sam Ploserovo izlaganje. Apsolutno se slažem da monetarna politika ne može biti jedini, pa čak ni ključni lek za recesiju, a ona je to upravo postala poslednjih godina. Uveren sam da će se ponovo platiti visoka cena ovakve politike. Nulte kamate npr., neminovno vode ka ludom hazardiranju i to se upravo dešava.
Ako dobro razumem, Ploser bi voleo da FED bude oblikovan po modelu nekadašnje Bundesbanke, dakle da njen jedini cilj bude stabilnost cena.U teorijskoj ravni se nema šta zameriti, a primer Bundesbanke daje i empirijsku podlogu. Ali…
Za mesto i ulogu centralne banke je bitan ekonomski kontekst. Ako banka vodi računa samo o stabilnosti cena, dakle razvojno je neutralna, tada fiskalna i razvojna politika, dakle vlada i budžet, moraja preuzeti sav ostali teret. Problem je što ekonomske doktrine poslednjih decenija izbaciju razvojnu dimenziju fiskalne politike, što razvojne politike ima jako malo i što je jasan trend smanjivanja države i njene uloge. Ako dakle istovremeno smanjujete ekonomsku ulogu i centralne banke i države, ako su poslovne banke okrenute samo svom profitu, ko onda brine o razvoju? Ako je odgovor – naravno, tržište – onda je to veoma šaljiv odgovor i njegove nešaljive posledice gledamo već sedam godina.
Zašto je kontekst važan? Bundesbanka je mogla voditi monetarnu politiku kakvu je vodila, zato što su banke i privreda bile u čvrstoj simbiozi i što je interes privrede bio ravnopravan ili „ravnopravniji“ od interesa banaka. (Ta simbioza se žestoko zamerala nemačkim bankama od strane Anglosaksonaca.) Uz to, Nemačka država je intervenisala kada god treba, iako nije trebalo često.
Ploser ili ne razume, ili se pravi da ne razume, da će banke hazardirati bez obazira na pretnje da ih niko neće spasavati ako dopadnu muka. To je naivna i neostvariva pretnja u sistemskim krizama. Suzbijanje prekomernog hazarda je moguće samo čvrstom regulativom, a Ploser to neće. Pol Volker, koga Ploser afirmativno pominje i koji je mnogo veće ime od Plosera, bolje razume ovu vrstu problema.
Pokušao sam da pokažem da bilo kakav razgovor o revidiranju mesta i uloge centralne banke ima smisla samo ako se posmatra i revidira ceo sistem funkcionisanja ekonomije, dakle svi njegovi segment. Hvala na komentaru.
Nisam neki futurolog, ali posmatrajući savremene trendove u tehnici i automatizaciji i projektujući ih kroz prizmu mogućnosti njihove međusobne konvergencije, čini mi se da se bliži vreme industrijske proizvodnje biljne hrane bez poljoprivrede – u zatvorenom prostoru fabrika sa potpuno kontrolisanim okolinskim uslovima.
To bi problem hrane svelo u osnovi na problem energije, a površina zemljšta bi bila multiplikovana brojem nivoa u kojima su biljke fiksirane, što može biti veliki broj za niske biljne kulture (i visoke zgrade ili duboke podzemne strukture).
Negde sam našao podatak da je energija svetlosti koju biljke koriste za rast vrlo mali procenat ukupne potrošnje energije u poljoprivredi. Već sada veštačko osvetljenje koriste proizvođači biljnih ilegalnih droga i premda su njihovi motivi neprihvatljivi a njihova margina profita visoka zbog visoke cene ilegalnih droga i neplaćnja poreza, njihovi metodi pokazuju da je kontrolisana proizvodnja biljaka u zatvorenom prostoru izvodljiva i za neki odnos cena energije i krajnjeg proizvoda i isplativa.
Bez zahteva za prirodnim osvetljenjem, nestaje i imperativ da proizvodnja biljaka bude delatnost na otvorenom. Optimizacija energije utrošene na obradu zemljišta, proizvodnju đubriva, navodnjavanje, žetvu, zaštitu od bolesti i štetočina je glavni rezervoar potencijalnog ekstra profita, ali postoje i dodatne prednosti: u kontrolisanim uslovima, moguće je u atmosferu komora za rast dodati više ugljen-dioksida, koji je osnovni gradivni materijal biljne mase, a pri tom otrovan za organizme koji dišu kiseonik (a to uključuje i plesni), pa tako i za večinu štetočina koji bi mogli pronaći svoj put u te komore i napasti biljke. Znači, možemo otpisati i upotrebu pesticida.
Utrošak vode i rastvorenih mineralnih đubriva bi bio višestruko smanjen u odnosu na proizvodnju na otvorenom, gde svo đubrivo koje nije brzo upotrebljeno nestaje u dubini tla a voda otiče ili isparava u atmosferu. Osim toga, period vegetacije bio bi potpuno nezavisan od godišnjih doba u prirodi ili prirodnih katastrofa npr. globalnih zamračenja usled vulkanske aktivnosti ili udara asteroida, pa bi žetva bila svakodnevna i neometana – dakle, ni dugotrajno skladištenje i čuvanje zaliha gotovih proizvoda ne bi više bilo potrebno, dnevni izlaz industrije bi mogao da se prilagodi dnevnoj potrošnji. Konačno, ali ne i najmanje važno, ovakve fabrike bi mogle da postoje bilo gde, čak i u neplodnim predelima planete gde tlo nije upotrebljivo za zemljoradnju.
Ukratko, siguran sam da se bliži kraj poljoprivredi kakvu poznajemo, a time i maltuzijanskoj pretnji … pod uslovom da i ubuduće imamo dovoljno energije da biljna industrija radi. U tom slučaju, otimačina za zemljište izgleda kao loša investicija.
>>>>Budalasti narodi bi sebe mogli dovesti u poziciju da gladnih stomaka gledaju kako proizvodi sa njihovih oranica hrane neke mudrije narode.<<<<
Да би ова реченица била тачна, уместо речи „мудрије“ треба стајати, рецимо, промућурније. Колико је мудро оставити било које људе да гладују?
Али о теми о којој говоримо није неопходно ни бити промућуран, трезвен или самосвестан народ. Понекад је довољно водити будаласту политику која је предаторска према другим народима.
Dobro kao i uvek.
За Мирослава Јовића – Не знам да ли сте видели да сам престао да пратим и коментаришем економска догађања у Србији. Мислим да је из текста јасан мој однос према давању земље странцима. Хвала на коментару.
Како коментаришете могућност давања земље у околини Ниша компанији из Израела која је заинтересована за производњу хране у Србији?
Za Andreja – Pročitao sam veliki broj analiza poslednjih godina, uključujući i Stratforovu. Nažalost, agroekonomija nije moj domen, tako da se nužno previše oslanjam na tuđe analize, pa izuzev prepričavanja tuđih tekstova, malo šta mogu da dodam. Ponekad mi je žao što nisam agroekonomista ili agronom – možda bih bio korisniji i sebi i drugima.
Ploserovo izlaganje mi je promaklo, ali ću ga svakako pogledati i gledaću i da Vam prokomentarišem. Hvala na komentaru.
Lep tekst gospodine Katicu. Nece ovde biti previse komentara jer su stvari jasne. Pre par godina je Stratfor napravio lepu analizu veze izmedju rasta koriscenja kukuza u USA za bio dizel i arapskog proleca – poseban osvrt na Egipat – ne znam da li ste imali prilike da je vidite? Takodje, radili su i analizu rasta srednje klase u Indiji i Kini i promene u ishrani koje su to pratile – naime rast potrosnje mesa sto zahteva oko 3 puta vise zitarica nego dok su ti ljudi najcesce jeli zitarice.
Nemam mogucnost da vam se drugacije obratim, ali me interesuje sta mislite o izlaganju gospodina Charles I. Plossera, (President of the Federal Reserve Bank of Philadelphia) na Cato Institute’s 31st Annual Monetary Conference, Washington, DC. Vrlo lepo je pricao o ulozi centralne banke i komentarisao neke stvari koje su radili kao i sta bi on u buducnosti promenio. Pricao je i o principu i potrebi nezavisnosti centralne banke, pa me je zainteresovalo sta vi mislite o argumentima koje je izneo.
Hvala!
Pomenuo bih da se u danasnjem svijetu vecina drzava ne razvija i standard ne raste.
Данас када говоримо о производњи хране веома тешко је заобићи тему ГМО-а или неких (неформалних) стандарда и идеја у области безбједности хране који узимају на важности.
Конкретан примјер у том смјеру је Codex Alimentarius, који тежи томе да се уведе нови оквир у нормама безбједности, гдје ће бити забрањено све што није експлицитно дозвољено (супротно од данашњег стања). У сличном смјеру кретања налази се нпр и ЕУ директива 2004/24/EC којом су произвођачи биљних приправака дужни сваки производ да региструју и тестирају, што у пракси износи преко 100.000€ по производу.
По питању капацитета и технологија производње хране, до 2050-те године имамо још добре 4 деценије – то је период за који се може остварити солидан технолошки напредак и значајно повећати ефикасност и сазнања у агроиндрустрији. Уосталом, то се и дешавало у току претходног вијека, и неки извори су навели како је раст ефикасности производње у појединим производима био бржи од раста популације и захтјева. Када погледамо мапу земље, видимо да се 2/3 налази под океанима и то је практично неискоришћен простор. Потребна је само добра воља да се одговарајућа технологија за искоришћење тог простора развије.
Ја имам некако осјећај да је малтузијанска прича о непостојању ресурса за прехрану човјечанства само изговор за увођење нових правила која ће опет погодовати само групама из сијенке и даљем ширењу њихове моћи и контроле. Ово упоређујем и са хистеријом о CO2 загађењу, ограничавању емисија по земљама и тржиштем емисионим кредитима. Исто као што суштина CO2 приче неће бити смањивање глобалног загађења и отопљавања већ контролисање развоја појединих држава и друштава, тако ће и ова отимачина земље бити инструмент у циљу контроле и манипулације над популацијом и њеним развојем. У том свјетлу се може посматрати и легализовање предстојеће отимачине земље у Србији. Иако ће то политичари представити на други начин, суштина те отимачине (или „страних инвестиција“) биће у равни горе поменутог.
За инг. Дејана – Мислио сам да поставим референцу, али сам претпоставио да неки читаоци знају за Малтуса, а да ће други претражити интернет и наћи више информација од оних које бих ја ставио у кратку референцу.
Прочитао сам само Тофлеров „Шок будућности“ још седамдесетих година када сам био студент. Готово да се више ничега не сећам. Носио сам се мишљу да прођем кроз Канове и Тофлерове тезе и упоредим их са данашњим тренутком, али ми се то учинило као превелик залогај за блог. Хвала на коментару.
За господина Катића – Одличан чланак. Као и увек, пишете једноставно, разумљиво и, подразумева се, стручно.
Предложио бих Вам само да у фусноти поставите референцу ка британском демографу и економисти Томасу Р. Малтусу и „малтузијанској клопци“ (неко ће рећи „малтузијанској сабласти“).
Већ сте раније помињали књигу Жака Аталија на овом блогу, а мене интересује Ваш став о футурологу Алвину Тофлеру.
Унапред хвала на коментару.
Za Ivana K. – Kako se društva razvijaju, kako standard raste, ljudi više jedu i jedu raznovrsnije. Potrošnja mesa svakako raste, a time i žitarica koje služe kao stočna hrana. Struktura ishrane prosečnog Kineza npr. danas je verovatno drugačija nego što je bila 50-tih ili 60-tih godina prošlog veka. Rast standarda u Indiji npr. doveo bi do velikog rasta tražnje za hranom. Isto važi i za Afriku. Hvala na komentaru.
>>>Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane.<<<
Зашто би укупна потреба за храном расла много брже од укупног броја људи?