http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1576310/Komplikovan+tajming.html
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (100)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (83)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Jovana na Forum 2021/2022 Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun…
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
За ингжењера Дејана
Значи за наше финансије су задужени Мекинзијеви референти (Ђелић – Крстић), док су за привреду, Маџарови асистенти (Динкић – Вујовић).
Српски економски модел се може звати Маџар-Мекензи модел.
Што се тиче „Мекинзија“, нисам обратио пажњу на ту комапнију док нису најавили долазак Лазара Крстића. Пре него што је радио за „Мекинзи“ (1993-2000), г. Ђелић се налазио у „шињелу“ Џефрија Сакса, некадашње „мегазвезде“, илити „белог поглавице“. Б.Ђ. је најпре био један од саветника Владе Пољске (1991-1992), затим је саветовао Владу Руске федерације (1992-1993) у време „чувеног“ тандема Гајдар-Чубајс који се постарао да Русија доживи најдубљи индустријски суноврат у мирнодопско време (који је забележила економска историја).
Тачно је да је наша држава 2000. године била девастирана, али се круг око Г17+ постарао да се ствари погоршају; само смо ми, обични грађани, то схватили пост фестум, када је млеко просуто. У чланку који следи помиње се и садашњи министар привреде Душан Вујовић:
http://emperors-clothes.com/analysis/1.htm
Оставићу овај чланак без коментара.
У време првог министровања Божидара Ђелића, тачније од 1. јануара 2003. године, срушени су механизми ЗОП-а (бивши СДК), тако да се предузећа и дан-данас отварају и затварају без контроле, производећи неликвидност (тј. остављајући дугове према партнерима и радницима), а држава није у стању да наплати порезе.
А у пословни простор ЗОП-а, тадашњи гувернер Млађан Динкић уселио је Националну штедионицу.
Мало ли је од Божидара Ђелића?
@Andrej
Koji je rezultat gospodin Djelic postigao u prvoj vladi?
St se tice McKinsey&Company mene cudi kako kratko kolektivno pamcenje imamo kao narod…
Vec smo imali strucnjaka iz te kompanije – Bozidar Djelic. Videli smo rezultate. Jos, kada uporedimo Djelica i Krstica:
obrazovanje:
Krstic diplomac za Yale. Djelic MBA sa Harvard school of business.
pozicija u kompaniji:
Krstic mladji referent, Djelic partner – suvlasnik kompanije
Koliko to znaci u privatnom zivotu vidite po pozicijama koje Djelic dobija kad god napusti politicku scenu Srbije – EBRD, privatne banke – uvek neki izvrsni direktor za dobar komad planete sa ogromnim bonusima… Sto se javnog rada tice, bese ministar finansija u prvoj vladi i tu mislim da je postigao neki rezultat. Sve posle toga nevidljivo…
Krstic je do sada uspeo da napravi rekord u budzetskom promasaju. Prestici tu Dinkica nije mala stvar…
За инг. Дејана – И социјализација губитака банaка, и заокруживање страног власништва су процеси који се више не могу зауставити. Кључни проблем Србије, из угла странаца, није незапосленост већ финансијска стабилност и томе ће све бити жртвовано. У епицентру је очување курса динара кроз високе камате, девизне интервенције, продају имовине и субвенцију камата. Мислим да се то види и по ономе што у експозеу пише, као и по ономе чега у експозеу нема. Наравно, рукопис ММФ-а је јасно препознатљив.
Рад за McKinsey&Company је сјајна (приватна) референца и сведочи о интелигенцији, потенцијалу, вредноћи, истрајности и амбициозности. Процес стицања знања је одлично организован. Да ли је „приватна“ референца довољна гаранција да се направи успех и у јавној сфери, видећемо врло брзо. Од срца желим да је тако. Хвала на коментару.
@Бојан (28/04/2014 у 23:47)
У економији готово не постоји дно, можете да пропадате неограничено и то дужи низ година. Истини за вољу, дно би било, сачувај Боже, „спржена земља“.
Што се тиче „клопке средње развијености“, из ње после дугог низа година можете да склизнете у „клопку сиромаштва“. Мислим, ипак, да центри моћи неће бити толико сурови према Србији, већ да ће је сместити у блок са Румунијом, Бугарском, Македонијом, БиХ, Црном Гором, Албанијом и, разуме се, Косовом.
Проблем са г. Вучићем је што Србију води у клопку из уверења. Већ сам написао на блогу написао да је опседнут (можда и „поседнут“) мисијом да буде реформатор, који ће одвести Србију на зелену грану. Почео је да цитира Макса Вебера (уочи избора 2012. године), затим Герхарда Шредера и Маргарет Тачер (непосредно после избора 2014. године), да би у експозеу помињао кинеске изреке и цитирао Тонија Блера. Видите, довољно је било да се држао кинеских мудрости.
Препоручујем две изјаве професора ФПН и дипломате Предрага Симића:
http://www.izjave.net/quote/14090
http://www.izjave.net/quote/14096
Видећете како ће се појачати хвалоспеви извана (нарочито са Запада), управо онако како су хваљене „реформе“ Горбачова, Јељцина (односно тандема Гајдар-Чубајс), Сухартова Индонезија, Аргентина (током деведесетих) итд.
Проблем је што са пута који Вучић сада најављује тешко да може бити повратка уназад, ма ко касније био премијер. Да мало фразирам – најбоља ствар везана за 2014. годину је та што ће се показати далеко бољом од година које долазе.
Могу само да поручим – ДОБРА БИТИ НЕЋЕ.
П.С.
Што написа онај велики руски песник: „Изгорелог нико не запали“.
За господина Катића – Био бих Вам захвалан на два коментара.
1) Када сам поменуо питање суверенизације “прекограничних” кредита у питању које сам Вам недавно поставио
https://nkatic.wordpress.com/2014/04/16/rts-oko-magazin-komplikovani-tajming-16042014/#comment-5938,
као да сам наслућивао расплет у вези ненаплативих кредита домаћих банака са страним капиталом.
Односно, хтео бих да акцентујем део експозеа г. Вучића у којем су најављени „почетак решавања банака у државном власништву“ и „чишћење“ банака од „ненаплативих кредита, како би могле да почну поново да позајмљују малим и средњим предузећима“. Што ће рећи, ако се обистини најгори сценарио, то би значило потпуно препуштање домаћег банкарског сектора страном капиталу и социјализацију ненаплативих кредита (односно погрешне пласмане пословних банака би покрила држава).
Изгледа да су ММФ и Светска банка укључили наш „програмирани аутопилот“.
2) Колико је репутабилна референца што неко ради у фирми „Мекинзи“ (McKinsey&Company)? Односно, на основу свега што сам прочитао, повезао бих све са одредницом „беле поглавице“ коју сте својевремено поменули.
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/23/trijumf-dirigovanog-jednoumlja-tekst-pisan-za-beogradski-fond-za-politicku-izuzetnost/#comment-4703
https://nkatic.wordpress.com/2013/09/07/ministarstvo-privrede-u-potrazi-za-misijom/#comment-4223
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1142557
Када слушамо преносе из Хага и сл, једна од кључних синтагми која се користи је „удружени злочиначки подухват“. Управо ово што раде странке на власти (и бивших власти) представља удружени економски злочиначки подухват. Можда ће историчари у будућности у томе препознати неке елементе геноцида, или ће сковати нови термин који ће се приближно односити на економски геноцид.
У ствари, они се не ограничавају само на област економије већ срозавају друштво и у другим областима, попут културе или образовања.
@Инжењер Дејан
Говорити о клопки средње развијености је превише оптимистично виђење. Континуитет у спровођењу истог концепта – на шта се у суштини своди Вучићева прича – води ка потпуном сламању и уништавању Србије, на свођење у раван једне по свим параметрима пропале афричке државе. Најгоре од свега – Вучићева политика утире пут бетонирању и сасијецању свих могућности да се друштво икада дигне из блата.
@ Inzenjer Dejan na
Mislim da ste dobrim delom u pravu. Iako se nemoze matimaticki tacno izraziti a ni generalizovati u potpunosti, uticaj kvaliteta drzave, slobode rada, ideja i preduzetnistva dosta utice na bilans pojedinca.
Vucicev ekspoze je komotno mogao da se smesti u pola sata govora. Kako sam se tek juce uvece vratio u zemlju nisam uspeo da ga slusam uzivo. Ono sto sam procitao u novinamaa je jedna secerna vodica sa opstim stavovima i vec poslovicne patetike. Jedino konkretno je da ce smanjiti plate za 10% (sto cemo tek da vidimo kad krenu ljudi da se bune) i da ce prodati preostalu porodicnu srebrninu. Sastav vlade je vise nego ocajan. Ovo ce biti Vlada za plakanje. Ono sto mene uzasava je da vecina javnih licnosti apaudira, analiticari hvale njegovo odlicno skeniranje stanja u Srbiji, odlucnost za bolne rezove… . Nema nikakve kritike. Verovatno ja nesto nisam dobro shvatio… ili cemo se svi gorko kajati za godinu dve dana.
pozdrav
Za Dragan na
Uzeli ste primer usluznih delatnosti. Nema nikakvih razlika u njihovom radu. Cak bih rekao da nasi frizeri, konobari itd rade vise od svojih nemackih kolega. Osnovna razlika medju njima je velicina i bogatstvo trzista. Nas frizer sisa nas obicne ljude sa prihodima od 350 evra, njihov sisa klijentelu sa prihodima od 3000 evra.
Osnovna razlika je u ogromnoj proizvodnji koju njihova industrija ostvaruje. Takodje kontrolisu ogromna finansijska sredstva (najvaznija berza i finansijki centar kontinentalne Evrope se nalazi u Frankfurtu). Tu mislim da lezi osnovni uzrok. Dobra organizacija pracena sa velikom finansijskom podrskom.
Tu lezi i nas osnovni problem. Finansijsku podrsku nemamo uopste. Bankarsko trziste je u stranim rukama, kamate su razarajuce za privredu. Svi subvencionisani krediti koje je drzava pokusavala da upumpa u privredu su u principu sluzili da strane banke pokupe kajmak. U pokusaju da prezivimo nemozemo da stvorimo nikakvu cvrscu organizacionu strukturu. Devastirana je kompletna struka i tehnika politikom da posao dobija najniza cena. Zato nam se i desava da putevi godinu dana nako rekonstrukcije dobijaju udarne rupe, utonule slivnike , kolotrage (navodim samo kao primer). Najgore posle svega je sto onda slusam bajke kao da smo svi ovde mala deca (mislim na Vucicev ekspoze)
Pozdrav
Да се мало умешам у расправу.
Већ сам једном приликом на овом блогу написао да (груби) „модел 60:20:20” представља однос фактора који утичу на „биланс појединца”. Ако би требало да се изрази математички (што није исправно), формула би гласила:
биланс_појединца = 0,6 x квалитет_државе + 0,2 x статус_породице_појединца + 0,2 x прегалаштво_појединца.
Дакле, „биланс“ просечног грађанина земље заробљене у „клопци средње развијености“ је „мршав“.
Сва је прилика да нови премијер гура Србију дубље у „клопку средње развијености“ (енг. middle income trap), најављујући приватизацију свих домаћих сектора који су профитабилни (или би то требало да буду). Дакле, и 2014. године у Србији је Вашингтонски консензус (1989) „жив“, да „живљи“ не може бити. Да поједноставимо, гаји се очекивање да ће доћи нови талас странаца који ће да поведе српску економију у боље сутра.
Za Bokija 011
U čemu je razlika izmedju frizera u Nemačkoj i Srbiji? Ovaj prvi ima deset puta veći dohodak od ovog drugog. Koja jto organizacija na poslu i finansijski sistem čine ovog prvog deset puta bogatijim. Isto bi se moglo reći i za noćnog čuvara, konobara itd…
Prozvan je i V3
Drago mi je što primećujete formu. Za suštinu ima vremena.
@Boki011
Organizacija,
za vreme studija sam slušao predmet, Ekonomika i organizacija preduzeća. Moram priznati meni simpatičan predmet dosta logike, iskustva, i pouka. Nažalost kasnije u praksi to sve ispari. Tako da je to bilo prosto neprimenljivo. Barem kod nas.
Ali sećam se knjige i na prvom listu citiran Ford tvorac autoindustrije u SAD. Bilo mi je zanimljivo kod nas samoupravljanje a citat korifeja Američkog imperijalizma.
Pisalo je: Ja imam kapital, dajte mi dobre radnike i uz moju organizaciju uspeh je zagarantovan.
Iz ovih reči bi se moglo zaključiti.
dva pojma moraju egzistirati paralelno, kapital i rad, odnosno jedan drugog prožimati. Međutim šta ih drži u vezi? Razime se organizacija.
Pozdrav
@ Elektro privredu Srbuje , Orazloženje:.. ,
Neslažem se sa pričom…Nevidim u čemu…
Ne slažem se sa đacima koji sa časova gramatike beže na ovaj blog…
Bojane,
na takav način razlaganjem suštine pojma mošemo obesmisliti svaki primer. I sam sam rekao da Novakov primer nije baš najbolji. Uredu, ali primer uzornog vinogradara je lep,slikovit i najbitnije realno dostižan.
Pozdrav
Malo da se ubacim u raspravu o radu. Po mom iskustvu do 5% radnika vuče posao i ima dozu kreativnosti, odgovornosti i samopregora. Ostalih 95% radnika odrađuje posao po instrukcijama i procedurama. Do sada nisam video preduzeće (uključujući i određeno iskustvo iz inostranstva) gde više od 5% do max10%ljudi vuče posao (obično je procenat oko 3%). Imajući to u vidu osnovni zaključak je da je iza svake uspešne organizacije srž njenog uspeha upravo to – organizacija. Srž svakog neuspeha je isto tako – nedostatak organizacije na poslu. Po meni to je i jedna od osnovnih razlika između naših i stranih kompanija. Ako kvantitativno merim rad naših ljudi i njihovih pandana iz Nemačke, Austrije i sličnih zemalja, moj utisak je da se kod nas mnogo više radi (a o stresu na poslu da i ne govorim) ali je konačni radni učinak manji. Oni za razliku od nas imaju vrlo dobru organizaciju i tradiciju (nagomilano decenijsko iskustvo) i u zbiru na kraju posla imaju mnogo bolje radne rezultate. Jedan Nemac mi je jednom prilikom rekao „Vi Srbi stalno negde žurite i nikad ne stignete na vreme“.
Drugi razlog je što u pozadini te njihove dobre organizacije stoji i veliko akumulirano bogatstvo, jak finansijski sitem i podrška takvoj organizaciji (jer bez toga ona jednostavno ne bi mogla da se formira i da funkcioniše). PItanje je sad samo šta je stvorilo šta – organizacija jak finansijski sitem ili obrnuto (toje već pitanje da li je starije kokoška ili jaje).
Mi se stalno zgražavamo nad domaćim Tajkunima. Pri tome zaboravljamo da su sve danas velike i ugledne svetske koorporacije (Američke, Nemačke, Francuske) nastale od nekog njihovog Tajkuna. Kako je sve to bilo pre 100 godina, to se do danas zaboravilo. Ako se ugledamo na Nemačku i ako pogledamo 100 najuticajnijih nemačkih industrijskih familija videćemo da je masa njih procvat doživela od 1933 do 1943 godine – slučajno se dogodili ili… .Neželim da branim Tajkune, niti sam radio za njih niti sam ikada imao koristi od njih ali velika i ozbiljna industrija nemože da se formira bez učešća države. To se dešava i dan danas. Primer za to je tekuća kriza gde su sve ozbiljne države stale iza svojih industrijskih giganata. Američkoj vazduhoplovnoj industriji čim krene loše, država naruči jedno 100 vojnih aviona i natera Arape da kupe još jedno 200 komada. Indikativna mi je Vučićeva kampanja protiv domaćih Tajkuna. Kad njih počistimo neko mora da dođe da popuni prazninu. Taj neko će verovatno biti iz Inostranstva.
ZA Иван Н.
„Ali ako sami nećemo da rašavamo probleme u svojoj kući doći će neko koji će to rešavati.“
Nažalost niko drugi neće sa strane da rešava naše probleme sem ukoliko nije blesav (a takvih u ozbiljnom svetu nema). Sa strane mogu da dođu samo da bi zaradili što veće pare, čak šta više, što je ovde nestabilnija situacija to će oni to više da koriste zarad većih profita (tzv špekulativni kapital). Ozbiljni ljudi dolaze u sređenu zemlju da ostvare normalne stope profita a zbog uvećanja tržišta, smanjenja troškova proizvodnje, boljih uslova plasmana robe itd. Moje misljenje je da takvu zemlju možemo samo mi da stvorimo niko sa strane.
Pozdrav
@Иван Н, Cayo
Новак је овдје поменут пар пута.. али мени он изгледа као још један гладијатор у арени. Као мали сам неко вријеме тренирао тенис и имао сам прилику да из прве руке видим како изгледа то „духовно уздизање“ и припрема дјеце од малих ногу за робовско такмичење. То нема никакве везе са напретком јер многа од те дјеце морају да жртвују своје дјетињство, образовање, нпр основну школу, а тек од 30-40 год, када не буду више интересантни тржишту, добиће прилику да нпр прочитају неку књигу.
Постоји ли нека суштинска разлика између Новака и гомиле других спортиста, попут рецимо фудбалера, који се баве бесмисленим послом попут трчања за лоптом под рефлекторима?
Новак је само врх бријега, оних 0,1% које видимо и који покупе кајмак (поред укључених корпорација и других тржишних актера). Оно што мање видимо су осталих 99,9% тенисера који су годинама упорно тренирали, улагали новац и труд, а добили непропорционално мало за узврат. Ту имамо даље и гомилу сиромаха (посебно нпр код фудбала) који редовно посјећују утакмице и кладионице и остављају фине своте новца тамо.
Колико новца се у Србији обрне у кладионицама и сличним мјестима? Колико од тога покупе газде кладионица? Од тога би се сигурно дало нешто корисније направити.
g. Katiću
Možete li napisati članak o zaokretu u ekonomiji koji je napravila Mađarska. Da li su im ukidanje valutne klauzule, uvođenje poreza bankama i druge mjere donijele poboljšanje.
U Hrvatskoj više manje sve stranke nude istu ekonomsku politiku. Fali neki pozitivni primjer iz prakse iz našeg okruženja. Da li nam Mađarska u nekoj mjeri može poslužiti kao primjer?
G. Katicu, poslusao sam emisiju. Divim vam se. Jako je tesko govoriti sa novinarima „ispranog mozga“. Izgleda se danas i ne moze dobiti posao u sredstvima javnog informisanja ako se ne usvoji mantra o „direktnim stranim investicijama“. Nekoliko puta ste novinarki pokusali da rabijete taj mit, lepo ste dali primer Koreje, a novinarkina argumentacija je „Koreja je daleko!“. Nije bitno da li je neko daleko ili ne, bitno je da li je u pravu.
Svaka cast jos jednom. Zbilja ne znam odakle vam mentalna snaga da se nosite sa osrednoscu na nasim televizijama.
Zdravko
Za Cayo,
poštovani, da pojmovno pojasnim.
-Život bez rada, prva asocijacija PINK televizija koja do bola emotije ružičastu opsenu večite mladosti, lepote bezbrižnosti i direktno razara realnu strukturu objektivnog života kod mladih.
Veza duhovne vertikale /sazrevanja čoveka u svojoj punoće kako telesnoj tako i duhovnoj / i fizičkog rada. Možda nije najbolji primar, jer je redak, Novakov teniski meč i njgovo fizičko naprezanja. Neodaljiv izazov, radnosti ili tuge u pobedi ili porazu Novaka gradi u neprolaznu ličnost .
Ali hajdemo nešto prostije. Čovek koji ima divan vinograd podignut na kamenjaru Grne Gore koji uzgaja dolično grožđe i proizvodi divno vino omogućavajući svome domaćinstvu pristojan život. Lep primer,sprege velikog rada i društvenog priznanja uz bezbrižnu egzistenciju, moramo se složita da je taj čovek postigao svoju sreću i našao mir.
To je valjda cil ovozemeljskog života!
Pozdrav
„To što je modernizam nametnio prestavu života bez rada to je veoma opasna opsena.“
Gde i kome je nametnuta ta „opsena“? Možda sam neupućen, ali i pored automatizacije i eksponentnog rasta produkcije, imamo radno vreme iz devetnaestog veka, za koje se ljudi otimaju, jer je nezaposlenost ogromna.
„Samo kroz rad, stvaranje, kreaciju, čovek se uzdiže po duhovnoj vertikali.“
Slažem se s vama da je to vladajući moral, stoga je u kontradikciji s navodno raširenom idejom o životu bez rada. Pod „radom“ podrazumevam ono što se službeno naziva „ugovor o radu“, a to su najčešće prilično idiotska i nekreativna angažovanja u kontinuiranom trajanju od 8 sati i više dnevno. To je vladajuća „duhovna vertikala“.
Za grey owl – Filipini svakako ne spadaju u uspešne modele. Malezija nije u rangu sa Korejom, Tajvanom ili Singapurom npr., ali je najbolja od „ostatka“ jugoistočne Azije. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
Da li Filipini i Malezija spadaju u zemlje koje imaju uspešan model ekonomskog razvoja, poput J. Koreje ili Japana?
Unapred hvala…
Poštovani.
O reformama:
bez obzira na zbivanja na političkoj sceni Srbije dobismo ekspoze od 3 sata.
Znači imamo predmat za razmišljanje, kritiku, zaključivanje. Niko ne može poreći pravo kritičara na mišljenje. Suština slobodnih analiza je u tome da se kristališu bolje, efikasnije, jasnije ideje,. Jel te?
Biće zanimljivo osluškivati reakciju analitičara, eksperata, prognozera i ostalih zainteresovanih koji žele da se okušaju u potvrđivanju ili negiranji ekspozea. Ovde će se najbolje videti snaga intelekta misleće Srbije. Nadam se!
O pojmu rada.
Rad je stvorio Čoveka – nekad popularna parola.
U znoju lica svog ješćeš hleb svoj nasušni, otprilike, citat iz Biblije.
Ove dve izreke jasno govore kroz milenijume da čovek mora raditi da bi živeo.
To što je modernizam nametnio prestavu života bez rada to je veoma opasna opsena. Samo kroz rad, stvaranje, kreaciju, čovek se uzdiže po duhovnoj vertikali. Jeno bez drugog ne ide. Fizički napor (ne teretana) i duhovno sazrevanje su dve neodvoive strane istog novčića.
Za Bikija011.- Vi ste samo dublje razradili moju tvrdnju ja u suštini prihvatam Vaše stavove.Ali ako sami nećemo da rašavamo probleme u svojoj kući doći će neko koji će to rešavati. To je bolno i sramno ili nam sledi propast. Nažalost!
Pozdrav
Eh, socijalizam…
Odvaljena hippy banda:
Zorica Kondža i Stijene – Manipulator (1982)
Najveće pravo koje radnik ima je da da otkaz. I da umre.
Da li je to liberalno, neoliberalno, poluliberalno… da li je Tačer, deda mraz, stvarno nije bitno.
Ne razumem zašto je ljudima toliko teško da prihvate činjenicu, da ovim kolonijama rukovode banditi u službi bogova i da je njihov POSAO da nas rasprodaju u roblje. Ako je za u utehu, ni prvi ni poslednji put u istoriji – uobičajena pojava širom planete.
Tajming može da bude komplikovan, zato što bogovi prilagođavaju taktiku u zavisnosti od mentaliteta balvana. A mi smo baš zahvalna sirovina…
Mislim da je primoranost nešto suprotno biranju. A ako „tržište“ nudi nešto van vaših preferenci, onda „nema šta da birate“. To je idealna zamena teza za ideologe robovlasništva.
Možda sam se neprecizno izrazio, jer se slažem sa što većom slobodom izbora. Recimo, pravo da uopšte ne budete „zaposleni“, sa celogodišnjom obavezom prema bilo kome. Današnjom politikom bede i poniženja ovo je maštanje nemoralno – Arbajt maht fraj.
Kada je situacija takva, najveće pravo su ljudski uslovi na radnom mestu i normalni prihodi. Priča o bilo čemu drugom dovodi do ignorisanja drugačije stvarnosti.
@Cayo
Naime, sam rad je nužno zlo, i jedini razlog zbog kojeg su ljudi prinuđeni da rade je upravo to – PRIMORANI SU. Čovek je primoran da uloži napor da ustane iz kreveta, pojede ručak i NABAVI GA.
Potpuno druga priča je to što je u dvadesetprvom veku prinuđen da se ponižava i rmbači da bi obavio te tri stvari.
Apsolutno si u pravu, 100%!
“Najvece pravo koje radnik ima je kada moze birati posao…”
Ovom tezom dajete lažni argument zagovornicima “slobode tržišta”.
🙂 Zasto?
Za Milana – Stvarnost u Srbiji se tako malo menja, da na sva Vaša pitanja mogu odgovoriti tekstovima koje sam ranije pisao i koje sam pomenuo u poslednjem odgovoru Dejanu. Kada je o najavljenim privatizacijama reč, od 2005. godine kada sam napisao tekst https://nkatic.wordpress.com/2005/09/28/varljivi-aksiomi-tranzicije-politika/, pa do danas, ništa se nije promenilo. U međuvremenu sam napisao još par tekstova sa istom temom npr. https://nkatic.wordpress.com/2010/04/21/ono-sto-i-vrapci-znaju/ ili https://nkatic.wordpress.com/2013/06/13/prodaja-telekoma-ili-moc-velikih-ideja/.
Moje prognoze su previše pesimistične i neprijatno je da ih delim sa čitaocima. Nadam se da ne vidim dobro, i da je moj pesimizam vezan za nemogućnost da promenim sopstvenu matricu analize. Logika matrica je izneta u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2013/08/09/sukob-sa-centrima-moci-ili-dno-evrope-tekst-objavljen-u-nin-u-od-08-08-2013/.
Što se FED-a tiče, za sada se držim teza iz teksta https://nkatic.wordpress.com/2014/03/19/cekajuci-spasonosnu-inflaciju/.
Izvinjavam se što „odgovaram“ starim tekstovima, ali ništa mudrije mi ne pada na pamet.
Hvala na komentaru.
@Иван Н.
Neslažem se sa pričom da je privatizacija bolje rešenje naročito prodaja strancima (domaćeg kapitala ioako nema). Postoji samo dobro I lose upravljanje preduzećima bez obzira na vlasništvo. Loše je vođenje socijalne politike preko Javnih preduzeća što kompletno urušava privredni sistem zemlje. pri tome se takva socijalna politika koristi kao paravan za raznorazne lopovluke. Naše lose iskustvo sa partijskim kadrovima na rukovodećim mestima neznači da je državno vlasništvo u preduzećima generalno loše.Primera ima mnogo.
Gazprom je državno preduzeće. NIS-ova usluga nakon privatizacije jeste bolja ali benzin nešto I nije (svako ko je sipao benzin u Grčkoj, Austriji, Italiji zna o čemu pričam.
ČEZ je takođe državno preduzeće.
Primer cementara u Srbiji je takođe indikativan. Prvo se smanjuju troškovi – otpuštanje viška radne snage, zatim se smanjuju troškovi proizvodnje – sve cementare su sa prirodnog gasa prešle na petrol koks, znatno jeftiniji energent I pri tome ekološki veoma škakljiv a onda je cena cementa uvećana nekoliko puta u par godina. Profiti su bili ogromni sve do nedavno kada je građevinska industrija doživela kolaps.
Deleze je kupio MAXI. Ni po čemu nisam osetio benefit sem što su se pojavije jeftine čokolade (čitaj šećerne table iz vremena Milke Planinc).
Nevidim u čemu Telenor ima bolju uslugu od MTS-a.
Da se vratim na temu, neoliberalni koncept Vučića. Bez jakog podsticaja države domaćim privrednicima mislim da nemože doći do boljitka u Srbiji. Sem generalnog stava o tome ja ništa konkretnije do sada nisam čuo od njega na tu temu. Kadrovi koji su predloženi ne ulivaju poverenje a naročito nebulozne rokade kao u slučaju Zorane Mihajlović.Ako je bila dobar ministar energetike zašto je sada ministar građevine. Ako ona bude donosila novi zakon o planiranju I izgradnji kao što je pravila nove račune za struju ….. to zaista uliva veliko poverenje.
@Иван Н. (27/04/2014 у 13:31)
Осетио сам потребу за полемику, али нажалост немам времена. Предлажем Вам да прочитате објашњење, које није моје а којих бих потписао:
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comment-4490
Poštovani g. Katiću,
Zamolio bih da zbog izuzetne važnosti najavljenih privatizacija(koje je sasvim opravdano pomenuo Inženjer Dejan) i njihovog uticaja na stanje u zemlji ipak elaborirate, i date vaše prognoze za razvoj situacije u Srbiji. Šta očekujete kratkoročno, na srednji rok(u smislu makro-ekonomskih parametara i ukupnog stanja u društvu…)
Drugo pitanje je kako komentarišete novu najavljenu politiku FED-a i uticaj na
Evropu, evro, Srbiju, pa i ceo svet(uklapa se u vaš tekst o valutama).
Poštovanje i hvala na odgovorima ako pitanja smatrate važnim.
Od Vučićevog neoliberalizma nema ništa, to su samo mantre, koje on kupi usput kako ih čuje, ako mu se učine dobre. On svesno obmanjuje i laže, njemu je politika zanat.
Jedino što će se obistiniti jeste prodaja javnih preduzeća. Ali zašto bi to bilo neoliberalno? I Milošević je prodao Telekom pa njegovu vladavinu ne možemo nazvati neoliberalnom. Vučić, ustvari, radi isto što i Milošević, prodaje državnu srebrninu da bi mogao da i dalje finansira svoj parazitski sistem(koji nije neoliberalni). Neoliberalno bi bilo ako bi prodao preduzeća i te pare uložio u penzioni fond, smanjenje poreza i nameta u privredi, reformisanje pravosudja, itd, ekonomskim rečnikom rečeno na sve ono što bi doprinelo pomeranju AS krive udesno.. Ne, on te pare hoće da uzme i da ih potroši na izdržavanje svog antiliberalnog, koruptivnog, neodiktatorskog režima koji je neoliberalan koliko i Severna Koreja.
Ing-u Dejanu.
Pa neka će!
Orazloženje:
Svi modeli, ma kao ih pametni ljudi stvarili padaju pred praktičnim izazovima koji su nesavladivi.
Vidim ovde se protivite prodaju EPSa. Zašto? Ja kao običan potrošač koji redovno izmiruje svoje obaveze redovno plaćam svoju utrošenu energiju jer je to narmalno. Valjde?
Elektro privredu Srbuje je gradio ovaj narod i nekada je ta privreda bila dika ovog naroda imalo i za izvoz. Šta je danas EPS, bastion porodičnih, partijskih, klansovskih grupa koje isisavaju poslednju kap dobiti iz gotovio amortizovane opreme. Striju ne plaćaju najbogatiji još im se otpisuje ogroman dug, a ja naivčina plaćam i hranim birokratsku aždaju.
Odem da platim struju, pet šaltera prazno samo jedan radi, šezdesetak ljudu zgrčenih u građansku nulu, čeka da crkavicu da tim istim službenicima koji iza paravana piju kafici iz zvoanak smeh i kikot pokazuju svoju egzistencijalnu nadmoć.
Svedok:24. april 9h.
Telekom, ceo život plaćam pretplatu i svaki put sam popravljm instalacije. Od pre tri meseca nastaju smetnje na telefonu i internetu uz sve moje apele niko ne dolazi da smetnje otkloni,a kad dođu sistem finkcioniše nekoliko sati i ponovo prekid. Na sve moje reklamiranje kvara direktno Telkomu samo ljubazno izvinjenje. Da konačno kad sam pripretio da ću se žaliti udruženju potrošača ozbiljno su predizeli intervenciju.
svedok: 25. april 14h.
E sad iz ovih životnih priča običan građanin će imati samo korist. Usluga će sigurno biti bolja i pravednija. Primer NISa. Dali je nis dobro prodat ne znam. To mene niko nije pitao. Ali vidim da je usluga mnogo bolja nego ranije.
To što partije neće da se uhvate u kaštac sa svojim kadrovnicima i sledbenicima koje su decenijama zapošljavali i doveli do direktne propasti takve firme tu ja ponovo ne mogu ništa. E stranac bato može, on kad očisti ima smo da se puši bez jednog jedinog povišenog tona.
Kad nećemo sami ima ko hoće. Uvek nam drugi grivi i kukamo za praznim jaslama.
Pozdrav
За инг. Дејана – Слушао сам економски део експозеа господина Вучића и растужио се као и Ви. Нажалост, стварност и политика о којој сам писао у текстовима
https://nkatic.wordpress.com/2012/07/27/listove-merdevine-i-zadati-zivot-nove-vlade/ и https://nkatic.wordpress.com/2012/10/22/radikalan-zaokret-od-360-stepeni/ се не могу променити. Хвала на коментару.
За господина Катића – Жао ми је (вероватно и Вама) што сте били у праву да „неолиберална политика тријумфује и онда када је идеја потучена до ногу.“
Бојим се да ће се догодити оно што сте слутили у „Утиску недеље“ на ТВ Б92 од 24. јунa 2012. године.
https://www.yout ube.com/watch?v=aGsMqJh6KU8 (линк је „разбијен“ на једној позицији)
Само се што ће све ићи даље и дубље него што сте тада могли да наслутите. У први мах сам мислио да г. Вучић помиње Маргарет Тачер у поетском заносу, али сам сада стварно убеђен да јој се диви.
„Мандатар за састав нове владе је пред посланицима најавио да ће већина предузећа у државном власништву бити приватизована, укључујући и „Телеком“ и „Eлектропривреду Србије“.
Када су у питању „Железнице Србије“, будући премијер је казао да део предузећа који се бави превозом робе треба приватизовати, али да ће превоз путника остати у државном власништву.
За државно предузеће „Лутрија Србије“, Вучић је казао да већ постоје страни партнери који су заинтересовани да купе лиценцу за организовање игара на срећу, од које би се инкасирао добитак од 100 милиона евра.“
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1584579/Ekspoze+mandatara+Aleksandra+Vu%C4%8Di%C4%87a.html
„Najvece pravo koje radnik ima je kada moze birati posao…“
Ovom tezom dajete lažni argument zagovornicima „slobode tržišta“. Naime, sam rad je nužno zlo, i jedini razlog zbog kojeg su ljudi prinuđeni da rade je upravo to – PRIMORANI SU. Čovek je primoran da uloži napor da ustane iz kreveta, pojede ručak i NABAVI GA.
Potpuno druga priča je to što je u dvadesetprvom veku prinuđen da se ponižava i rmbači da bi obavio te tri stvari.
Влада на 24/04/2014 у 19:09 За Бусолазасрбију:
„За исто радно место онај ко ради мање, треба да добије мање. За исто радно место и исти рад, онај ко није изложен законима тржишта, треба да има мање. (…) Може понешто обрнуто, али је прескупо (…) и перверзно.“
Дотакли сте се суштине проблема. Ако сам ја силован, нема смисла да комшија не буде – то је неморално. Нема смисла да обојица не будемо злостављани.
По „законима тржишта“ – прескупо је. Паре су скупе, не телесни интегритет, у веку сваког изобиља.
Та логичка грешка се некада звала завист.
Covjek se u zivotu navikne na razlicite zivotinje koje nisu letjele dalje od svog sela.
Stranke i njihove vodje su naucile u skoli samo da djele a nikako da mnoze a
to se vidi jer su uspjele gadno podjeliti radnike u Srbiji.
Radnik u Sjevernoj Americi moze samo sanjati o pravima kakve imaju prava,zakonom propisana, u Srbiji a opet radnici odlaze da mjenjaju prava za slobodu izbora posla i novca.
Broj dana godisnjeg odmora, dobivanje bolovanja…
Vlada,
Али, највећи проблем је што деца која множити знају, а хоће да се муче, одлазе у друштва која то знају да цене.
Moja misao je bila da su stranke svojom namjernom kratkovidnom politikom radi samo interesa dovele do ove situacije.
Najvece pravo koje radnik ima je kada moze birati posao jer tada to znaci da ga nitko nemoze ucjenjivati jer je trazen, da moze pregovarati o placi i da je na kraju krajeva slobodan covjek.
Ako sistem generira mikro mala i srednja poduzeca najvecu korist ima radnik.
За инг. Дејана – Без обзира на велике проблеме у којима се налази, Словенија је и даље најбогатије источноевропско друштво, друштво са најизраженијом корпоративистичком структуром и друштво са најмањим социјалним разликама у ЕУ.
Словенија је имала две развојне фазе. У првој фази, која је трајала до средине прошле деценије, Словенија је била опседнута економским суверенитетом, одржавањем и развојем реалног сектора, платним билансом итд.. У другој фази је дошло до промене доктрине, а дотадашњи модел је напуштен као демодиран. Берзанске шпекулације су ушле у моду, менаџери су почели да на кредит агресивно откупљују акције својих компанија, а у систему су почели да се гомилају дугови. Процес тајкунизације је коначно дошао и до Словеније и догодио се у најгорем тренутку, јер је врло брзо наступила Велика рецесија. Да ли је процес тајкунизације могао сретније да се заврши никада нећемо сазнати.
Када је о евру рeч, чини ми се да он није извор словеначких проблема.
Хвала на коментару.
За господина Катића – Да ли из садашње перспективе сматрате да корени проблема Словеније леже у прихватању евра? Где видите грешке у постмецингеровској политици?
У време када сте за „Политику“ писали чланак ОДГОВОРИ И ИЗГОВОРИ – СРПСКО ОБЈАШЊЕЊЕ СЛОВЕНАЧКОГ УСПЕХА (поткрај 2006. године), рекао бих да је Словенија била Ваш „фаворит“ када је у питању економска транзиција у Европи.
http://www.politika.rs/pogledi/Nebojsha-Katic/t509.sr.html
Ако ме сећање не вара, Словенија је одавно били под притиском из Брисела да се држава повуче из „парадржавних фондова“ који су имали власништво у словеначким (назовимо их) гигантима. Да не говоримо како због стања у словеначкој привреди ликују неолиберали, што, ето, доказује да је држава лош домаћин.
Унапред хвала на коментару.
Lično mi smeta što odgovori na komentar budu upućeni na ličnost koja iznosi problem koji se treba razjasniti . Većina ne opservira problem, već suprotno analizira i daje negativne komentare o ličnosti, koju verovatno lično ne poznaje. Ono što tvradi ta ličnost niko ne potvrđuje ili demantuje. Verovatno da je u pitanju nemogućnost analize postavljenog problema pa se izlagač društvene devijacije većinom degradira. Sto u najmanju ruku nije lepo!
Možda je problem i to što su balvani dobra sirovina. Evo jedan kratki film – ne znam francuski pa nisam siguran da li prevod odgovara off-u, al’ nema veze. Šta bi tek rekli za Srbiju…
Saša Radulović nije političar. On je odglumio strašilo.
Nole je šampion, možda viđen za predsednika jednog dana (pre toga Divac).
Odavno sam stekao utisak da je društvo u stanju raspada. A nejednakost oduvek i postoji radi profita. Još malo o tome:
http://www.index.hr/novac/clanak/wall-street-zaradjuje-vise-u-bonusima-nego-svi-amerikanci-koji-rade-za-minimalac/741884.aspx
Prva recenica svakog privatnika radniku je, ako ti se nesvidja daj otkaz ima takvih ko ti koji cekaju u redu kolko os.
Prva recenica radnika u javnom sektoru je , ja imam pravo…
Pravi problem je sto su stranke sa svojom politikom napravile da privatnik moze da bira radnika a da radnik u javnom sektoru ima pravo.
dgey owl
Meditacija o nejednakosti
Načelo: u jednakosti nema dobiti!
Piketi iznosi zaokruženu teoriju nejednakosti, koja obuhvata ekonomski rast, raspodelu prihoda između kapitala i radne snage, kao i raspodelu bogatstva i prihoda među pojedincima. Ključna tema za razmišljanje!
Tačno, univerzalni motivacioni princip. E sada se upitah: dokle ta nejednakost može da seže?Odgovor: samo do te mera dok ne demotiviše drugu stranu koja učestvuje u procesu dobiti.
Međutin svako načelo ima izizetak.Lep primar dobiti se odslikava na Novaku Đokoviću. Novak je na svetskoj ekonomaskoj berzi i kotira se vasoko po dobiti. Tu nema nikakve zamerke . On koji kroz velike psihofizičke napore, kroz znoj, bol, zaradi svoj novc niko ne dovodi u pitanje, čak šta više pokazuje i izuzetnu humanu dimenziju kroz česte vidove donacija i pomoći. Novak je lep primer porodične harmonije u razvoju jenog telentovanog moka koji je krunisan uspehom na svim poljima, Na žalost mnogi potencijalni talenti u svim oblastima života su usahli pre nego su pokušali da se dokažu. U tome veliku ulogu ima i nebriga društva.
Vratimo se na pitanje: dali ovako dobra studija koju je Pikati uradio na zapadnom ekonomsjom modelu možemo preslikati na naše ekonomske uslove? Moj odgovor je; ne!
Evo obrazloženja;
1, Piketi koristi za svoje analize podatke koji su u dužem periodu realno i tačno pratili ekonomske procese zapadnih ekonomija.
2, Zapadna ekonomska škola dosta pedantno i studiozno teorijski analizira emirijske ekonomske procese koje posle kroz dosta dobre matematičke modele primenjije u praksi koja daje pozitivne rezultate.
Kod nas je nažalost stvar obrnuta. Naši statistički podaci su frizirani, netačni. štelovani sve u službi aktuelnog političkog trenutka.
Primer: kada je Šaša Rasulović kao ministar privrede zatražio od poslodavaca da naprave lične karte imovinskog stanja preduzaća koja su u restruktuiranji to je u javnosti odjeknulo ko grom iz vedra neba.
Zapanjuje jedno,ako ministar ne može da dobije te podatke o čemu onda vlada i ekonomski analitičari mogu da pričaju i izvlače relevantne zaključke. Tu ekonomski principi padaju.
Jednostavno stiče se utisak da naše društvo nema ni znanja ni volje da realno sgaleda novo doba i preduzme adekvatne mere.
P:S:
U svakom slučaju ovaj članak treba pročitati ako ništa drugo da bar, da i nešto što izgleda stravično komplijovano može biti prilično shvatljivo a bogami u našem slučaju i poučno. Videti u kakvom se brlogu nalazimo i gde nam je mesto.
Pozdrav
Novi-stari zlatni standard. Ljudi idu u istoriju, ostaju samo roboti.
http://pescanik.net/2014/04/novo-zlatno-doba/
За Бусолазасрбију
За исто радно место онај ко ради мање, треба да добије мање.
За исто радно место и исти рад, онај ко није изложен законима тржишта, треба да има мање.
Ко ради тамо где има више запослених од оптималног, треба да има мање.
Може понешто обрнуто, али је прескупо, код нас је све обрнуто, тако да то више није само прескупо него и перверзно. Али, највећи проблем је што деца која множити знају, а хоће да се муче, одлазе у друштва која то знају да цене. Нама остају, или деца која множити не знају, или она која неће да се муче џабе, него одмах хоће да постану бабе. Кад би се неким чудом поправила економија у Србији, бабе би се постарале да им буде још боље.
Плате у приватном сектору одражавају стање у нашој болесној економији, а плате у јавном сектору одражавају његов утицај на политичке центре моћи и болесни егоизам до незаинтересованости за судбину државе.
За друштва која спроводе овакав систем прерасподеле је и стагнација пусти сан.
busolizasrbiju,
pošto tako egoistično stavljate Vaš razum na pijedastal nepogrešivosti jer očito ne razumete moj tok razmišljanja, jer ste usuviče zaronili u racionalizam. Na ovom blogu sam od njegovog postavljanja i potežem tešku polemičku artiljeriju kroz misli našeg Velikog Duhovnika a Vašeg zamljaka.
On zapisuje:
Божанско величанство и божанска неприкосновеност човечије личности јесте најскупоценија истина у нашем човечанском свету. Стога је сваки човек – наш брат, наш бесмртни брат, јер сваки човек има лик Божији у ДУШИ својој. И самим тим има вечну, божанску вредност, стога не трба ни једног човека сматрати за материјал, за средство, за алат. И најнезнатнији човек представља апсолутну вредност. Зато, кад год сретнеш човека, реци себи: гле, мали бог у блату! гле, мој мили, мој бесмртни брат и вечни сабрат!
Јустин додаје: Господo, шта ја радим? – Само излажем светосавску философију света.
Поставиш ли саби та питања, већ си философ; решиш ли растковски, онда си прави философ.
Odbacimo li ovu misao odbacujemo i smisao sveta. E zato se moj mili prijatelju sve survava u haos besmisao i ludilo. Svi mudraci ovao sveta neće rešiti suštinu čovekove smislenosti!
@KRLE
Својевремено сте на блогу поставили питање г. Катићу у вези смањења трговинског дефицита
https://nkatic.wordpress.com/2014/03/10/varljiva-statistika-zaposlenosti/#comment-5627
Допунио бих свој коментар https://nkatic.wordpress.com/2014/03/10/varljiva-statistika-zaposlenosti/#comment-5630 и упутио Вас на краћи (неоптимистични) чланак Драгована Милићевића, државног секретара у Министарству за спољну и унутрашњу трговину:
http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/izvoz-srbije-prerani-optimizam/
Не замерите ако сте чланак већ прoчитали.
@Иван Н.
1. Jel baš Obrović našao da pujda. Lepo, ali bih ja prvo napujdao radnike na sindikalen lidere koji imaju privredu sa ovakvim minimalcima. Pa na neomašćen kolac da se sete čije su interese trebali da brane. Koliko je meni poznato posao sindikata je da štiti standard ranika. Da li to rade naši sindikati? Ne rade. Ćista statistika. Prema tome, kako za njih, tako i za druge u Srbiji, najbolje bi bilo da rade svoj posao. Možda nam onda bude i bolje.
2. A ono za okidač u meni. Hvala ne treba, ja koristim mozak da dođem do rešenja. Srce ne ume da misli. Ono ume da voli. I baš zbog tog razloga ja neću da stanem iza besmislenih optužbi (pročitajete poslednji komentar za Vladu).
@Vlada
1. „Кад већ морамо да се задужујемо у иностранству, само да би задржали неправедни систем прерасподе, то већ значи да смо спремни да жртвујемо и будућност.“
У иностранству се задужејемо да би бранили курс, који је угрожен лошом спољнотрговинском политиком. Само идиот може да снижава царине и укида ванцаринске баријере у тренутку када има овакеве дефиците спољнотрговинске размене. Онда следећи разлози због којих се задужујемо у иностранству (или због којх имамо дефицит јавних финансија) су:
– ниска цена радне снаге у приватном сектору,
– ниска просечна цена радне снаге у Србији,
– увођење потпуне либерализације увоза,
– спуштања царина на бесмислено низак ниво,
– непотребно расписивање међународних тендера,
– мањак новца у промету,
– непотребно индексирање кредита,
– високе референтне стопе НБС,
– високе каматне стопе као последица претходне три ствари,
– одсуство аграрне политике,
– ……
– ……
– што све производи низак ниво агрегатне тражње и привредне активности,
– ……
– ……
– и онда после много других цртица, доћемо до тог неправедног система прерасподеле, тј. лошег трошења буџета – расходне стране јавних финансија. Али и даље нисмо дошли до великих плата у јавном сектору, него само до вишка запослених у јавном сектору.
2. „Оно са комшијском кравом Вам није добар пример, јер овде комшија нема краву, али добија млеко, и има га више од онога чија је крава.“
Грешите. Краву имају обојица. То је њихов посао. Како они раде на том послу, то је друга прича, али краву имају обојица.
3. Слажем се да овакво друшво не треба никоме. Уствари, можда ће требати нама за коју годину, када будемо видели да се 2013. и није живело тако лоше.
@Иван Н.
1. „Stručnjake plaćati po 500€. Valjde ih plaćate koliko možete a ne koliko oni misle da vrede. Ako ima bolje inek izvole. Primeri Kine a naročito Vijetname koji tek ima šansu da napravi prodor na svetsku ekonomsku scenu. Vidite kolike su plate kod njih.“
Ako ih plaćate koliko možete, a to će biti dosta manje nego što njemu treba, onda ćete i dobiti stanje na tržištu stručnjaka kao što ga imate sada. Svi koji su vredeli a nemaju preduzetničkog duha su otišli. Tamo gde ih plaćaju koliko oni misle da vrede.
Za Vijetnam ne znam, ali za Kinu je izašao neki članak u Danasu od gospođe Ćirković. Kaže da je prosečna plata u Kini veća nego u Srbiji, ne mnogo, recimo oko 10%. Drugo cene industrijskih proizvoda u Kini ne treba ni porediti sa cenama istih u Srbiji. Utiče na zdravlje. Cene poljoprivrednih proizvoda su valjda za 20% niže u Kini nego kod nas.
2. Ako ste pratili moje komentare mogli ste videti da ja bankare tretiram kao izvršioce, a da za nosioca krivice smatram NBS. Banke igraju onako kako svira NBS. Uvek bilo i biće. A bankari izvesno lažu kada pričaju da nema projekata. Projekata je bilo, ima ih, i biće ih ali svakako ti projekti ne mogu da budu isplativi sa postejećim uslovima finansiranja.
A to što su sada došli u minus, pa to je posledica dugogodišnjeg lošeg rada NBS koji su više nego uspešno koristile banke. Sada je došlo vreme da se polože računi za loš rad. I gle čuda, bankari i banke će biti ti koji polažu račune, a jedino će NBS i dalje stajati na svom pijadestalu bezgrešnosti.
Slažem se da je sada nemoguće investirati u privredu, a bogami ni u stanoviništvo, pod ovakvim uslovima, ali te uslove su napravile banke koristeći gluposti u radu NBS. Na sve te loše uslove, treba dodati i to da oni kojima novac treba su prezaduženi, a oni koji bi možda mogli su uplašeni i paralisani i za investicionu i za ličnu potrošnju.
Busolizasrbiju,
Evo, sad prekorava ne ja nego Ljubiša Obrović, ne Katića nego Vas oko pojma pujdanje.
Ja sam već rekao šta sam imao i vreme je sudija svemu.Obrović predsednik Samostalnog Sindikata Srbije TANJUGU, kaže između ostalog i ovo:
Srbija ima čak 7.000 upravnih odbora!!!
„U upravnim odborima u Srbiji zaposleno je oko 10.000 ljudi za koje se na godišnjem nivou izdvaja oko 60 miliona evra“.
Verujem ja da Vas ne može niko napujdati, pa ni ova vest,jer verovatno nemate taj virus u sebi, koji može biti okidač socijalnog nezadovoljstva ogromnog broja zaraženih njime. Zato i nećete da stanete „iza besmislenih optužbi“.
Pozdrav
За инг. Дејана – Србија плаћа високу цену због блокаде економског интелектуалног простора. То се ради организовано и врло вешто, али од те вештине је само штета. С друге стране, фразе и флоскуле обликују јавни простор веома добро, па је отуда лако продати грађанима свакакве конструкте и небулозе. То заиста обесхрабрује. Хвала на коментару.
За Бусолазасрбију
Док смо овакве плате у јавном сектору могли да финанстирамо из прихода буџета, то је показивало колико ми ценимо оне који пуне буџет и какав систем вредности као друштво фаворизујемо оваквом прерасподелом. Кад већ морамо да се задужујемо у иностранству, само да би задржали неправедни систем прерасподе, то већ значи да смо спремни да жртвујемо и будућност.
Оно са комшијском кравом Вам није добар пример, јер овде комшија нема краву, али добија млеко, и има га више од онога чија је крава.
Мени је, видите, логично да онај који има краву добије више млека од онога који је нема и долази по млеко. Јер, ће човек на крају пожелети да му цркне крава.
Ми се можемо спрдати са елементарном праведношћу, друштвеном солидарношћу, логиком, земљином тежом…али то нас доводи дотле да нико неће имати симпатије за ово друштво осим оних који имају директу корист.
Душко Радовић рече: Медицина је продужила живот човеку, на филозофији је сада тежи задатак…треба да објасни зашто?
Стварно…коме је потребно овакво друштво?
Ако је нешто јасно написано, а Вама није јасно, поновно читање може помоћи, а ако је нејасно написано, како сте сами устврдили, поновним читањем само губите време.
За Ивана Н. – Мислим да су констатације стања господина Гујанчића тачне, али се бојим да генеза проблеме иде много даље у прошлост. Управо зато што су систематски исисавале новац из привреде и од грађана, и имале високе профите које више не могу да понове, банке сада имају полумртве, или мртве коминтенте. Коминтенти се одржавају само на вештачким плућима девизног курса. Нису само банке убиле привреду, али су један од најважнијих учесника у том послу. Хвала на коментару.
За господина Катића – Већ сте ме својевремено упутили на поменуту полемику. Наравно, много је било коментара и тешко поред гомиле обавеза можете да се сетите. Да будем искрен, и ја тешко могу да се сетим шта сам на Вашем блогу писао и отписивао последњих месеци.
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/24/informacija-za-citaoce-bloga/#comment-4624
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/24/informacija-za-citaoce-bloga/#comment-4627
Кад већ поменусте „озбиљну и аргументовану расправу на бази егзактних показатеља“, на основу билтена које сам прочитао, рекао бих да се домаће дебате често своде на ад хоминем „препуцавања“, којима доприноси натполовична већина домаћих економиста.
Поново морам да подвучем како сте у убедљивој мањини на домаћем (економском) терену, па се све време прибојавам да не посустанете и једног дана дефинитивно одустанете закључујући како „ово никуда не иде; јесам покушавао и то је све што сам могао“.
___________________
Не замерите што ћу због осталих читаоца блога да поново подсетим на гостовање проф. Поповић у емисији „Сведок“ РТС-а од 27. априла 2009. године. Тада је тврдила да грађани не треба да се брину – јер су приватни „прекогранични“ кредити „здрави“, а да је „државни дуг мали и под контролом“.
https://www.you tube.com/watch?v=6xUipoxqqSo&t=28m10s
Затим је допунила како је узела стамбени кредит са валутном клаузулом (претпостављам да је кредит био индексиран у швајцарским францима) и да је била свесна ризика таквог задуживања.
https://www.you tube.com/watch?v=6xUipoxqqSo&t=32m32s
(Линкови су „разбијени“ на једној позицији, да се не би отварали видео прозори, и треба да се „повежу“.)
За Здравку – Цитирати Штиглица у Србији никада није било одвише популарно, а корифеји српске економске мисли се са њим повремено и спрдају. Најефикаснији начин полемике је везан за анализу цифара и емприје. Нажалост, за озбиљну и аргументовану расправу на бази егзактних показатеља у Србији нема ни простора, ни воље. Да л’ не да ђаво ил’ не да бог! Што се међународних организација тиче. оне само раде свој посао. Раде га и онда када „помажу“ у одабиру кадрова за владе у државама попут Србије. Хвала на лепим речима и коментару.
Пријатно сам била изненађена Вашим наступом на РТСу и још једном потврдих уверење колико мало креативног и другачијег мишљења у нашој струци има право приступа јавном сервису. Ваш наступу, ма колико прекидан био је право освежење. Усуђујем се рећи да сте осветлали образ економистима у које и сама спадам. Освежење је било чути другачије мишљење за разлику од папагајског понављања неолибералних матрица Кори Удовички или млађахног Л Крстића који ће по свему судећи креирати привреду и финансије Србије у наредних четири године. На жалост, ни ова као ни претходне владе нису у стању да промене базичну парадигму и да изнедре адекватан и специфичан привредни пут и решења за савремену Србију усклађена са реалношћу и тако начине преко потребан истински модеран, а не анахрон као што је до сада био случај- корак изван зоне конформизма који је оличен Бриселским и Вашингтонским инструкцијама Београду, тако само доприносећи убрзавању суноврата српске економије. Иначе, слажем се са коментарима везаним за одсуство суверености монетарне економије Србије као последице посвемашњег одсуства суверености у свету којем наша „елита“ тежи. Критика економске политике и мера, ван сагледавања политичких оквира и стега када је реч о суверенитету Србије након санкција, потом бомбардовања земље, одузимања 15% територије, чини се да је превелико очекивање од економије као науке. Сведоци смо замене учења планске економије у Каменичкој са подједнаком посвећеношћу и идолатријом овај пут када је реч о тржишном фундаментализму и то занимљиво од комунистичких потомака попут проф Петровића на челу фискалног савета који је готово све усавршавање прошао као уосталом и бројни други професори (Ђуричанин) на америчким универзитетима са припадајућом вредносном матрицом и парадигмама које ето већ шесту годину ударају у зид а дубина кризе делује позамашно. Па ипак, они се доследно и рекла бих слепо држе теорија које не пролазе ни тест елементарне логике (видети Стиви Кин, Debunking Economics). У току је реализација англоатлантске стратегије претварања дугова јавних предузећа у деонице у чему предњачи ЕБРД и утирање пута и регулативе јавно приватног партнерства. УСАИД и остали актери из страног консултантског сектора су у потпуности посвећени остварењима циљева међународних финансијских институција а реч је о консултантима који су од ЕУ и УСА додељени све са тимовима да усмеравају рад министара. Од њихових оцена зависи и опстанак ових министара односно што већа кооперативност када је у питању остварење ИФИ циљева то је дуговечнија каријера „српских“ министара. Ко није читао свакако препоручујем нову Штиглицову књигу о Цени неједнакости. Слично и он се разрачунава са неолибералним и тржишно фундаменталистичким митовима Запада. У неким полит коректним економским круговима цитирање Штиглица као нобеловца и американца и економисте СБ може се показати корисним јер саговорници обично не могу да употребе неке уобичајене контрааргументе када је домаћа памет у питању. Уз извињење што одужих инспирисана емисијом и Вашим учешћем у њој, поздрав и свако добро.
Evo jednog zanimljivog i tačnog viđenja stanja ekonomije u Srbiji u tekstu Politika sreda 23. april strana 11.rubrika EKONOMIJA.
Od autora Nenada Gujaničića * Wece broker.
Naslov članka:
Zašto je polovina banaka lane poslovala s´minusom?
P.S.
Gospodine Katiću bilo bi mi drago da čujem vaš komentar na izročno-posledičnu spregu, jer se tiče upraveo ovdašnje rasprave na relaciji, BANKE – PRIVREDA .
Srdačan pozdrav i unapred hvala,
За инг. Дејана – Да будем искрен, за Шуларика нисам чуо све док га Ви нисте поменули. То не значи ништа, будући да за велики број одличних економиста нисмо чули, или нисмо упамтили њихова имена, сем ако нису постали мега звезде и немају своје колумне у репутабилним новинама. Прочитао сам велики број сјајних анализа, али се више не могу сетити имена аутора. Могуће да је међу њима био и Шуларик.
Важније су тезе које он заступа, а оне се поклапају са мојим виђењем узрока економских криза. Подсетићу Вас да је управо проблем ризичности приватног сектора био у основи полемике која сам имао са госпођом Даницом Поповић у Политици, а која је избила после мог текста „Београдска лакировка“ https://nkatic.wordpress.com/2008/08/26/beogradska-lakirovka/. (У рубрици „Критика мојих текстова“ се могу наћи сви текстови у вези са том полемиком).
Узгред, сличне тезе сам изнео још фебруара 2007. у тексту под насловом „Нова дужничка хипотеза“ https://nkatic.wordpress.com/2007/02/20/nova-duznicka-hipoteza/. Хвала на коментару.
За господина Катића – Био бих Вам захвалан на краћем коментару о репутацији немачког економисте Морица Шуларика (Moritz Schularic).
Повод за интересовање била је студија његовог тима, а који је анализирао 90 финансијских криза од 1870. Закључак студије је да је приватни сектор „много ризичнији“, односно да су „по правилу, финансијске кризе и колапси финансијског система резултат циклуса дуга у приватном сектору.“
http://www.dw.de/opro%C5%A1taj-dugova-spasava-vrli-novi-svet/a-17584120
За инг. Дејана – Могу само да нагађам. Тамо где држава није дала гаранцију за кредит, нема разлога да се дугови приватних предузећа преваљују на државу. С друге стране, „тиха суверенизација“ се стално врши – кроз контролу курса, кроз субвенционисање камата, кроз сервисирање кредита а неплаћање пореза и доприноса нпр. Колико сам разумео, почиње притисак за ново субвенционисање кредита. Због свега тога држава се задужује и то се пресликава на јавни дуг, како сте навели. Хвала на коментару.
Ivane,
Ako ste primetili, ja nisam hvalio zdravstvo ili skolstvo. Svestan sam svih problema u tim sektorima. Samo sam protiv toga da se isti smatraju parazitima sistema, neko ko dobija a ne zaradjuje platu, da su to sektori koji ne stvaraju dodatu vrednost. Sta vise, mislim da niskom cenom svojih usluga oni i subvencionisu celu privredu. Ne mozete ih strpati u gomilu ‘javni sektor’ i tretirati na isti nacin kao administraciju koja vas maltretira sa 20 papira i overenih fotokopija…
Za Arja – Čile je stabilna, uređena zemlja niskog stepena korupcije (pogotovo za latinoameričke prilike) sa solidnom ekonomijom. To nije malo, ali nikakvog čileanskog ekonomskog čuda nije bilo – to je neoliberalni mit. Upravo u vreme najveće strahovlade Pinočea, u njegovih prvih 10 godina vladavine, Čile je imao katastrofalne ekonomske rezultate. Tek negde od druge polovine 80-tih godina, Čile beleži odličan ekonomski rast i desetak sjajnih godina.
Cena prvih deset katastrofalnih godina je takva, da uprkos odličnom kasnijem rastu, BDP Čilea ne impresionira. Mereno per capita BDP-om na bazi pariteta kupovnih snaga, Čile je za dlaku ispred Argentine, ali je zato iza većeg broja istočnoevropskih država ( mnogo iza Slovenije, na primer).
Istovremeno, mereno Gini koeficijentom, Čile je država sa najvećim stepenom ekonomske nejednakosti među državama OECD-a. Kada je Latinska Amerika u pitanju, Gini koeficijent Čilea je veći i od meksičkog i od argentinskog, a manji samo od Brazilskog.
Tajna forsiranja Čilea je u tome, što je, summa summarum, to jedini neoliberalni model koji je dao solidne rezultate. Kako ne možete pokazati ništa drugo (npr. Jeljcinovu Rusiju), onda pokazujete uvek jedno isto. (Ovde nisam želeo da komentarišem zločine Pinočea i tu dimenziju čileanske istorije). Hvala na komentaru.
За господина Катића – „Потонућем“ четири банке (Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд, Универзал банка) у последњих 18 месеци дошло је до социјализације њихових губитака. Руку на срце, у случају Универзал банке нису спасени депозити изнад 50 хиљада евра, али да не ширим тему.
У контексту поменуте социјализације, интересује ме колика је реална опасност да страни кредитори затраже суверенизацију „прекограничних“ кредита, које је (уз дозволе НБС) узела српска привреда?
Унапред хвала на одговору.
П.С.
Под притиском ММФ-а СФРЈ је морала да 1983. прихвати суверенизацију дугова, али то су била нека друга времена. Да не подвлачим како се због нашег хроничног дефицита текућих трансакција поменути прекогранични кредити краткорочно и средњерочно „пресликавају“ у јавни дуг, тј. то је нешто што се тиче свих грађана иако тога нису свесни.
Busolizasrbiju.
Stručnjake plaćati po 500€. Valjde ih plaćate koliko možete a ne koliko oni misle da vrede. Ako ima bolje inek izvole. Primeri Kine a naročito Vijetname koji tek ima šansu da napravi prodor na svetsku ekonomsku scenu. Vidite kolike su plate kod njih.
Bankari lažu!? Nije to baš tako, otprilike da vam nedostaje operativnih iskustava sa elementima realnih predviđanja. Moji prijatelji iz tri različite banke sa velikim bankarskim isdustvom su naslutili, pa realno osetili svu krizu u bankarskom poslovanju sa privredom. U ovakvim odnosima između danaka i investicionih pokretanja nemoguće je raditi sa profitom.
Banke kod nas većinom u ovoj godini iskazuju gubitke?!
Investirati u privredu je nemoguće pod ovakvim uslovima.
Andrej, sistem jednostavno ne funkcioniše!
Zdravstvo najgore u Evropi. Nekadašnji ministar zdravstva Tomica Milosavljević leči se u Nemačkoj a ne u svojoj zamlji. Eto koliko on veruje u svoje zdravstvo,, apsurd i sramota.
Prosveta isto tako. Testovi se kradu, u PISA istraživanjima funksionalne pismenosti na začelju smo.
Mito i korupcija razjedaju i ono malo morala.
Uzrok svemu ovome je država jer je loš i neodgovoran poslodavac.
Ne iznosi prombleme već ponudi rešenje!
@Vlada
1. „Ја сам само рекао да је у приватном сектору то њихов проблем, који нас не кошта, задужио се послодавац за исплату плата или не, или узео радник пазар за дуг или не.“
Кошта нас као друштво, не директно него индиректно. Између осталог и тај јавни сектор мора да се задужује због тога што је то њихов проблем, тј. нема довољно јавних прихода.
2. То што тих 2,5 милиона живи боље, не значи да ће ови други да живе боље ако крајцујемо ових 2,5 милиона. Мени се чини некако логично, да ће живети боље ако имају веће плате у својим приватним фирмама. Не
мора комшији да цркне крава да би мени било боље.
3. Неће понављањем писања бити јасније, али поновним читањем хоће.
@Boki
1. „Meni zaista nije jasno sta ste vi? Intelektualac, kapitalista, cinovnik, hronicar vrenmena, politicar,… Ono sto znam zasigurno da niste, niste privrednik i radnik i nikada to niste bili.“
Ako prihvatimo definiciju I.Mandića da je intelektualac neko ko se bavi nečim za šta nije plaćen, moglo bi se reći da jesam. Mada oni čitaju mnogo više, ja sam lenj za mnoge stvari pa i za to.
Kapitalista, ne to nisam. Pre bi moglo da se kaže kulak.
Cinovnik, nisam bio nikada.
Hroničar vremena? Samo kada se pominje ekonomija.
Političar, nisam bio nikada u nijednoj partiji. Niti u nekoj službi (domaćoj ili stranoj).
Volim sebe da definišem kao stranog plaćenika. Do domaćeg izdajnika sa mojim karakterom ne mogu da doguram.
Imam skromno iskustvo u bankarstvu, finansijama, računovodstvu, spoljnoj i unutrašnjoj trgovini, građevinarstvu, a iz hobija se bavim makroekonomijom 20 godina. Nikada nisam radio u javnom sektoru, pa valjda zato ne mogu da bude i napujdan na njega. Polovinu svoje karijere sam proveo u privatnim firmama, a drugu polovinu radio za sebe. A radnik, ako se to meri kopanjem, sigurno nisam. Ali ako se meri nekim drugim stvarima, kada radim moj radni dan traje 18 sati, a neki put i više. I uglavnom se dobro završavao.
2. „Dakle nemojte mnogo da pametujete o “ekonomskoj motorici” nego vi meni kazite KO ce to i NA KOJI NACIN, uciniti Srbiju uspesnijom i izvuci je iz trenutnih nedaca. Cija ce ledja biti podmetnuta pod teret i kojim bicem cete ih naterati da “povuku kola”.“
KO? Pa, to treba da uradi vlada Srbije. Ova, teško. Radiće isto što i one prethodne.
NA KOJI NAČIN? Pa neka pročitaju sve blogove gospodina Katića, biće dovoljno. Mogu i moju knjigu, i tamo sve piše. A može i neka druga literatura koja se ne kune u strane investicije, izvoz, MMF, štednju, spuštanje carina, borbu protiv inflacije, ili da bar NBS radi posao zbog koje je nastala, tj da štampa pare.
Uopšte nije potrebno nikoga tovariti, a kako će vući kola, pa prosto tako što će imati šta da troše. A građani Srbije su gladni trošenja. Ako je vlada pametna usmeriće ih da troše na domaće proizvode i usluge.
3. „Taj sistem morate srusiti da bi ste mrdnuli iz gliba.“
Ja se izvinjavam, ali ja nisam revolucionar. Uvek ću biti za evoluciju. Mnogo je jeftinija po društvo. Uglavnom koristi znanje da se sprovede i to bez sadomazo zahvata.
4. „Vi uporno promovisete ideju koja nas satire vec dvadeset trideset godina ocekujuci da ona nekako pocne da daje merljive rezultate. To je da budem suzdrzan u konstataciji, veoma nelogicno i naivno ocekivanje.“
Gde ste Vi ovo videli? Koju sam ja to ideju podržao koja se u Srbiji sprovodila u tom periodu? Ako mislite da Srbiju ne satire:
– manjak novca u prometu (4 puta manje od potrebne veličine),
– vioske kamat i drugi uslovi kredita,
– nepotrebna indeksacija kredita,
– nepotrebno zaduživanje u inostranstvu,
– nepotrebna liberazliacija spoljnotrgovinskog režima,
– nepotrebno niske carine,
– loša politika deviznog kursa,
– odsustvo bilo kakve agrarne politieke,
– nepotrebno raspisivanje međunarodnih tendera,
– mala kupovna moć oličena u malim nivoima zarade, koji onemogućavaju rast BDP, zaposlenosti i sređivanje javnih finansija…
onda ok. Nećemo se složiti. Ja ću i dalje da zastupam ove ideje i da budem nelogičan i naivan. To tako treba i mora da se uradi. Može to da zvuči kao utopija, ali bez toga i dalje neće moći. I za kraj jedan vic. Otišao Muja kod lekara i kuka, doktore sve me boli, boli me nos kada ga dodirnem, boli me rame kada ga pipnem, boli me noga kada je pipnem….ma bolim me kosa kada je pipnem. Kaže mu lekar, bolan Mujo nije ti ništa slomio si prst. E tako i zemlja Srbija o priči sa javnim sektorom. Javni sektor nije prst, pre će biti da je kosa ili možda nos.
@Vladimir Dž
Možda ste mogli da vidite da umem za guvernera NBS da kažem da je on, u ekonomskom smislu, gospodar života i smrti. To nije ni predsednik, ni premijer, ni neki tajkun, ne neki lobi. Kakve smo guvernere imali, takvu ekonomiju i društvo imamo. Dakle, slažem se stavom citiranog predsednika SAD oko značaja monetarne politike.
Mi smo mala i nebitna zemlja, i nema baš nekog preteranog razloga, da na nama koriste ceo arsenal ekonomskih oružja, pre će biti da mi umemo da budemo veći katolici od pape. Da u svom neznanju i površnosti vidimo samo cilj, a ne i put do tog cilja, tj. da li je on uopšte ostvariv ako se ide tim putem.
I naravno da se sve dogovara, pa kada neka centralna banka odredi referentnu stopu ona time često determiniše sve ostalo, nema tu velike priče o tržištu. Što bi rekao Kejns tržišta koliko je moguće, a države koliko treba (parafraziram, ali je u tom smislu).
@Иван Н.
1. Ако сте пратили моје коментаре (као што се ја трудим да пратим сваки на овом блогу) могли сте да видите да моји ставови иду у правцу раста зарада. Прво у приватном сектору, па након 6 месеци у јавном сектору. Односно да се на овај начин подигне куповна моћ и уравнотежење зарада, тј. она буде праведнија. За уравнотежење зарада, тј. прављењем праведније расподеле снижавањем недовољних прихода било коме, нећу бити никада. Зато што је то погрешно, нелогично и ненаучно. Као што ћу увек бити за већину ствари из предлога Закона о раду, тј. укидање минулог рада, регреса, топлог оброка, отпремнина у већини случаја и других будалаштина.
2. Неко је, а мислим да сте баш Ви, прекорио господина Катића када је рекао да се грађани пујдају против јавног сектора. Ја себи не могу да дозволим луксуз да будем напујдан, посебно не да станем иза бесмислених оптужби. У Србији ником није велика плата, а оних кадрова о којима Ви говорите нећете ни имати са амбицијама да их плаћате 500 евра и они буду као неки креатори, било чега.
3. „Банкари често кажу: па ми годинама не добијамо добар пројекат јер нема ко да га направи.„
Једноставно речено, банкари лажу. И када има добрих пројеката, њих нема нигде, а посебно их нема са пристојним условима. Дају инвестиционе кредите и то фирмама које већ одавно постоје и имају разрађене послове на 5 година? А да неко добије паре само на бази пројекта или идеје (као на западу) је немогућа мисија.
4. Што се бољих или било каквих идеја тиче, господин Катић их је у својим блоговима дао колико хоћете. Ја сам написао књигу на ту тему. Има још економиста који се нису слагали или се не слажу са начином на који се води српска економија (и друштво). Додуше, у медијима их има на кашичицу или пипету. Нажалост, огромна већина економиста непознаје добро макроекономију и она није исто што и микроекономија и за њу умеју да важе, често потпуно супротна правила.
Citam ovde stavove kako javni sektor „prima novac“, dok ga privatni „zaradjuje“. Ne mogu da verujem da neko uspe da generalizuje 40% radne snage u Srbiji i proglasi ih sve djuture parazitima. Znaci frizer koji sisa za 400 dinara je novac zaradio, dok hirurg koji izvrsi operaciju koja vredi par stotina hiljada dinara novac nije zaradio vec primio??? Kako nikom ne padne na pamet da izracuna koliko na primer doktori subvencionisu privatni sektor time sto svoju uslugu prodaju ispod realne cene jer je ceo sektor nacionalizovan? Mozemo ceo sektor skinuti sa ‘javnog’ dela i time rasteretiti budzet za oko 2 mlrd eura. Od jednom pola privatnog sektora nece moci da priusti da se leci po realnim cenama (recimo cenama koje vaze u privatnim ordinacijama i bolnicama danas). I onda vidite da li lekari zaradjuju ili primaju novac ili cak mozda subvencionisu celo drustvo? (Usput – kada kazete da lekar prima novac to u Srbiji znaci nesto drugo, ali ne bih sada o tome :-)). Isto vazi i za prosvetu…
Ja se zalazem za sto manju drzavu, privatizaciju gornjih sektora, ali mi je suludo da zbog toga sto su danas oni javni da ih neko proglasava neradnicima koji parazitiraju nad privantim sektorom.
Poštovani gospodine Katiću@
Jedna od bitnijih vijesti ovih dana bila je ona o smrti čuvenog G.G. Markesa,
što je medije i publiku motivisalo da se malo bolje pozabave životom i djelom autora.
http://pescanik.net/2013/04/zasto-je-aljende-morao-da-umre/
Tekst u linku je osim što je detaljan,slikovit i pisan rukom ljudskog genija, pruža značajno drukčiji pogled na istoriju Čileau nego li pružaju članci desno orijentisanih autora.
Konkretno mislim na sve ono što izadje kada na blogu „Tržišno rešenje“ kada
vršite pretragu za unos „čile“,njihovi nastupi su kvantitativno argumentovani
kasnijim uspjehom Čilea i svega naprednog tamo danas.
Interesuje me,da li biste mogli da nam ukrstite arugmentaciju i date lični sud po pitanju prosperiteta Čilea,čijem ste gledištu bliži. Možda da uključite procijenu mogućnosti socijalizma u Čileu (i uopšte) u kontekstu zaustavljanja negativnih kretanja i uspostavljanja novog balansa?
Jasno mi je da je moje pitanje malo nezahvalno,nakon Markesovog sveobuhvatnog pogleda i suštinskih pitanja koja nam ostavlja ,ograničiti komentar na samo par suhih rečenica o ekonomskoj teoriji i spekulaciji.
Možda ste dobili temu za novu kolumnu.
Unaprijed hvala i izvinite zbog malo teškog,konfuzno postavljenog pitanja.
За Бусолазасрбију
“Газда, такође може да се задужи и исплати плату раднику, тј. испоштује своју уговорну обавезу. Ово само значи да је држава по питању исплате зарада бољи послодавац, тј. послодавац који поштује своје уговорне обавезе према радницима.“
Ја сам само рекао да је у приватном сектору то њихов проблем, који нас не кошта, задужио се послодавац за исплату плата или не, или узео радник пазар за дуг или не.
Кад се држава задужи за исплату плата, да би била бољи послодавац, тај кредит враћамо и Ви и ја и лош послодавац и добар радник…
“Не, елита коју имамо не слуша већину јер већина грађана Србије живи лоше.“
Ако су 2,5 милиона људи корисници буџета и још ако додамо неког члана породице испада да је то већина, и та већина живи лоше, али боље од оних који немају алтернативу и морају да раде. Већину мучи, још од деведесетих, свесност неодрживости овог стања. Зато је и измишљен слоган “Са нама нема неизвесности“. Слоба је омогућавао да имају сигуран посао, а 5.октобар се одужио са сигурним послом и вишим платама од оних који немају алтернативу.
“Мора бити да нејасно пишем, када већ други пут заредом, не разумете смисао.“
Ако сматрате да је нешто нејасно написано, када исто поновљате оно не постаје јасније.
Ја само хоћу да кажем да нека друштва потстичу особине о којима говори Езоп у басни о цврчку и мраву, а нека друга особине о којима говори Нушић у Госпођи министарки.
За било какве реформе јавног сектора је касно, он је упорним награђивањем штетних друштвених вредности, успоставио систем вредности који је кочничар било каквог напретка и промена.
Свако жање оно што сеје, тако да је ред да не одлажемо жетву.
@busolazasrbiju
Dozvolite da vas malo iskritikujem. Meni zaista nije jasno sta ste vi? Intelektualac, kapitalista, cinovnik, hronicar vrenmena, politicar,… Ono sto znam zasigurno da niste, niste privrednik i radnik i nikada to niste bili. Zasto je vama toliko tesko da shvatite da postoje odredjena „pravila igre“ u ovom drustvu ali i na svetu uopste i da vi ne mozete „ispravljati krivu drinu“ . Cak i kada bi vam neko to dopustio niko ne bi sledio vasu ideju. Stvari su prostije nego sto izgledaju. Naime, radjena su opsezna istrazivanja (cak i za potrebe specijalnog ratovanja) i doslo se do prostog nalaza da ljudi svoju „srecu“, „uspeh“, „standard“,… mere u odnosu na najblize komsije susede i rodbinu. To je bas toliko prosto. Zato je jednom Masaij-u dovoljno da ima 10 krava pa da dobije najlepsu devojku iz okoline a jednom japiju sa Volstrita za istu tu stvar treba vise stotina miliona dolara. Naravno da sam malo banalizovao stvari ali da predjemo sa stavova na cinjenice. Prema istrazivanjima koja je uradio Eurostat za Srbiju prosecno radno vreme u javnom sektoru je oko sat i po, a prosecno vreme u privatnim firmama je gotovo sedam sati (efektivno izmeren rad). Nadalje u javnim preduzecima prosecno vreme na bolovanju, slobodnim danima i godisnjim odmorima je preko 60 dana godisnje a u privatnom sektoru oko 20-25 dana. Otkazom u privatnoj firmi (koji se lako dobija) dobijate nista, dok vas (tesko steceni otkaz ukoliko je upopste moguc) u javnom preduzecu ostavlja sa razmerno velikom otpremninom. Na kraju plata (prosecna za isti posao) u javnom sektoru je dva do tri puta veca nego u privatnom. Sracunavajuci sve fizicke velicine ( ne racunajuci sigurnost na poslu i otpremnine) izlazi da je radnik u javnom sektoru oko 20 puta vise placen nego radnik u privatnom. Izbvolite pregledati Eurostatova istrazivanja za Srbiju pa iznesite demanti ako mozete. Sta mislite, kako se oseca neko ko radi u privatnom sektoru. Kao, luzer, magarac i potpuna neznalica i nesposobnjakovic (jos ako je ozenjen zena ne propusti ni jedan dan a da to ne primetni i spocetne jer zene su nepogresivi, instiktivni realisti). Svoju frustraciju leci neucescem u kompaniji za koju radi i morali bi mu dati najmanje 10-20 puta vecu platu da bi on poceo da razmislja drugacije. U ovom okruzenju uz prosecnu sposobnost i strucnost radne snage,, dovidjenja konkutrentnosti na najoprostivijim trzistima. Dakle nemojte mnogo da pametujete o „ekonomskoj motorici“ nego vi meni kazite KO ce to i NA KOJI NACIN, uciniti Srbiju uspesnijom i izvuci je iz trenutnih nedaca. Cija ce ledja biti podmetnuta pod teret i kojim bicem cete ih naterati da „povuku kola“. Mozete da stampate pare do sutra ali dok privatni pekar ne postane mnogo bolje placen i cenjeniji (kod popa i uciteljice) od drzavnog lekara (kao sto je svuda na svetu u koji bi mi hteli da se integrisemo) kako cete povecati „primarni proizvod“ da bi to „nadgradjivali tercijalnim sektorom“ jer ne zaboravite da je osnovni konsenzus svih Ekonomista da je problem Srbije mala i neefikasna proizvodnja pre svega. Imam dobrog prijatelja koji radi u EPS-u koji cak ima neke vestine i vazi za jednog od „najboljih“. Za otprilike 100 Eur na dvanaest rata on ide na zimovanje (preko sindikata) i kad ga ja pitam sto ide kad on ne voli skijanje on mi kaze zato sto mi se sve vreme pise kao da radim pa odmaram i zaradim vise nego sto zimovanje kosta. Gde to ima pita on mene? Pa jel sam lud pa da to ne iskoristim? Gde ja da radim privatno pa makar me i tri puta vise platili (plata preko 130,000din) a da imam ovaj mir, spokoj, vreme za porodicu, ali i vreme za sebe samog i svoje licne hobije? Ima i mnogo „ludjih“ primera ali ne bih o tome. Jedino sto moram da napomenem je,da je i vama i meni ali i njemu jasno da je to neodrzivo, ali obzirom da moze da traje neizvesno dugo a da „oporavak“ moze da traje mnogo duze nego „poniranje“ niko ne razmislja sta ce biti u vreme „praunuka“ jer zivot je kratak i sto rece crkva „svako je osudjen da nosi svoj krst“. Taj sistem morate srusiti da bi ste mrdnuli iz gliba. Na kraju, zapitajte se da li je sve to tako kako jeste cisto onako „slucajno“ ili je to vestom rukom vodjen proces koji ima tacno definisane ciljeve. Sklon sam da verujem u „teoriju zavere“. Na kraju cenjeni gospodine busolazasrbiju ne znam gde zivite, ali vas uveravam da ukoliko zivite u Srbiji izvan Beograda, Novog Sada, i donekle Kragujevca, Subotice i Nisa onda mozete rodjenim ocima videti FIZICKU devastraciju Srbije u kojoj ne ostaje mladh (bar ne onih pismenih i sa ambicijom) pa citava ekonomska teorija pada u vodu jer je nepotrebna zemlji i teritoriji bez ljudi cije bi interese trebalo da sluzi. Vi uporno promovisete ideju koja nas satire vec dvadeset trideset godina ocekujuci da ona nekako pocne da daje merljive rezultate. To je da budem suzdrzan u konstataciji, veoma nelogicno i naivno ocekivanje.
Господине бусолазасрбију,
Пратим ваше писање и увиђам коко у размишљању тонете у бесмисао са вашим високопарним економским мудровањем између јавног и приватног сектора, њихових плата и права. Дали је плату примио или зарадио?
Ја нећу мудровати, исувише сам дуго у свом радном веку пролазио кроз све секторе и системе којима се ова држава кретала. Колико слутим да ће завршити у тоталном бесмислу ошамућеног народа и планетарно јалових идеја наше интелигенције . Довољно је пар прагматичних закључака које живот потврђује. Најбољи текстови на овом блогу /поред већине домаћинових/ су коментари написани на начин близак обичном грађанину којег тишти управо сам живот.
Ево пар животних истина:
– Некада су плате у привреди биле веће него у администрацији и оне су већином у зноју зарађене.
– Тај начин расподеле био је кудикамо поштенији и стимулантнији да се подстиче производња а не режија и тада је владало правило, бежи из производње и за мању плату.
– Данас је јаз измеђи радника у производњи, а нарочито код приватника далеко тежи, њихове плате често не прелаза 25000 до 27000. И сами кажу: тешко зарађен новац. Трпе невиђен мобинг, нарочито жене!
У администрацији, државном сектори ствар је сасвим другачија, иако је криза притегла већину запослених било где.
За последицу добијамо: Губитак технократске елите на којој се заснива модеран и јефтин производ. Данас немате доброг мајстора, техничара, инжењера па за последицу имате немаштињу идеја за покретање сложенијих производних процеса у приватном сектору у приватном сектору готово да немате технолога, машинског, електро, инжењера. Ако и раде негде, то раде у администрацији а не оно зашта су школовани Банкари често кажу: па ми годинама не добијамо добар пројекат јер нема ко да га направи.
За покретање привреде требају стручњаци способни да примене нове технологије да осете изазов тржишта и окупе способне извођаче пројекта.
Они више не станују овде. Развијају „трули капитализам“. Саветника, аналитичара, прогнозера, гатара за извоз.
Да би се покренула привреда требају деценије, а то данас је готово немогућа мисија. Нити воље нити знања, нити визије.
Први корак: јавни радови кроз радне акције, скидање са улице огромног потенцијала који кипи у младости и при томе стичу прве акумулације економских вредности за будућност. Можда изгледа смешно и глупо. Молим паметне за бољу. мобилнију, смисленију идеју!
Поздрав.
@Vlada
1. „Ако у приватном сектору радник не добије плату то је његови и газдин проблем, а у јавном сектору је знак за ново задуживање државе.
Зато кажем ”добију” плату.“
Газда, такође може да се задужи и исплати плату раднику, тј. испоштује своју уговорну обавезу. Ово само значи да је држава по питању исплате зарада бољи послодавац, тј. послодавац који поштује своје уговорне обавезе према радницима. Да ли тих радника има више или они не раде ништа, нема везе са обавезом да се исплати неком уговорена плата. Баш као што у приватном сектору, радник нема везе са тим да ли је довољно продуктиван или је довољно продато и наплаћено производа и услуга. То су послови технологије, шефова, менаџмента и власника. Отпусти вишак радника, а преостале терај да свој посао раде како треба. То је лек за јавни сектор, а не демагошке приче о великим платама које то нису или чињенице да неко не ради како треба па сви треба да трпе због тога.
2. Мора бити да нејасно пишем, када већ други пут заредом, не разумете смисао. Милион који ради у приватном сектору нема алтернативу, а други милион који нигде не ради, чека да заузме место ових који раде у приватном сектору када ови помисле да имају алтернативу.
3. Не, елита коју имамо не слуша већину јер већина грађана Србије живи лоше. Предизборна обећања и гласање са тим немају везе. Са тим има везе да наша елита (политичка и друштвена) нема знања да уради ствари које треба да уради. А потребне реформе немају везе са смањивањем било чијих прихода, те сходно томе већина друштвене структуре нема чега да се плаши. При томе, јел су сви најављивали да ће отустити вишак радника из јавног сектора, да ће угасити фирме које се реструктуишу, да неће бити партијског запошљавања, да ће бити болних резова… па добили никад већу подршку за те своје мантре. Биће проблем када се расположење врати на логички пут хлеба и игара. Ово са играма и хлебом може да функционише неко време, али не може све време.
Ja ću nastaviti da pišem svoje komentare bez obzira što se moji stavovi daleko od tokova razmišljanja naših uvaženih ekonomista. Ovo je moj načelan stav i nema veze šta ja posebno mislim o nekom. Želja mi je da se i ovde čuju alternativni stavovi onih koji smatraju da današnja ekonomska nauka nema odgovore na nametnuti dogovorni sistem.
@busolazasrbiju – Stim u vezi mišljenja sam da naši makroekonomisti nemaju neki uticaj na tokove kuda ide sistem, mada da su imali neko iskustvo mogli bi malo da utiču da se odloži ono što je neizbežno. Za ovo pre svega bi trebali da imaju elementarnog patriotizma, što kod većine na tom spisku nema.
Svetski etablirani ekonomisti isto tako nemaju odgovor kako izvući ekonomije iz gliba. Pre svega oni nisu nikad ni imali odgovor kako razvijati ekonomije a da se pritom novonastali dug može vratiti. Dugovi zapadnih zemalja to najbolje dokazuju. Oni i nemaju prestave da se recimo sve bazne kamate dogovaraju u uskom krugu ljudi – skandal Libor. Kako projektovati i predvideti budućnost kad neko navodi kamate po svom interesu? Kad su tržišni mehanizmi potpuno isključeni u odlučivanju. I uopšte, da li su takve kamate u interesu naroda ili su u funkciji dalje konsolidacije moći po maltuzijanskim principima o kojima sam već pisao? Znate, konsolidacija moći ne mora da znači da oni žele sve, već može da se igra i na kartu da oni žele da vi nemate ništa. Ovo drugo je empirijski gledano mnogo lakše ostvariti.
Neko je u pređašnjim komentarima spominjao Pol Greg Robertsa, ja njega često slušam i čitam. Skoro da nema članka u kojem on ne navede da su sva tržišta nemeštena, da tu nema tržišta. Kad se malo bolje sagledaju i iskombinuju sva njegova opažanja onda se može lako doći do zaključka kako su moćnici uspeli svih ovih decenija da izguraju sve ove dugovne balone a da se sistem ne uruši potpuno. Uprkos tome što Gosp Katić misli o njemu, ja recimo dajem za pravo čoveku da promeni mišljenje i da sada govori dosta različito od onog dok je bio mlad. Bitno je da je poruka – sloboda pojedinca.
Suštinska razlika između nas i njih je što je njihov monetarni sistem spojen u sistem spojenih sudova pa mreža centralnih banaka koordinisano rade da se ostvare politički ciljevi ekonomskih moćnika. Zajednički globalni cilj. Ponavljam, po mom mišljenju, taj cilj je: skidanje granica, ukidanje nacija, i smanjenja broja ljudi. Na tom putu, ova mreža centralnih banaka ima važan zadatak da ne dođe do nekontrolisanog haosa u pojedinim delovima sistema te će se vršiti sinhronizovane akcije pomaganja pojedinih ekonomija ili valuta kad zapreti potpuni kolaps. Mogući su i lokalni haosi, poput Grčke, ali samo ako su u funkciji ostvarenja cilja ne i nekontrolisanog širenja. Važno je mekim putem navesti ljude da postanu srećni robovi i da sami svoje brojno stanje održavaju u zacrtanim grancima.
U piramidalnom sistema, kako je postavljeno današnje moderno društvo (tzv normalno), ekonomija u potpunosti zavisi od samovolje bankarskih oligarha. Tj od trenutne faze ciklusa, da li smo u kreditnoj ekspanziji, gde se svi hrabre da uzimaju nov novac (kredit), ili pak u monetarnoj kontrakciji, gde oligarsi sa svojim političarima ubiraju plodove onih koji su se zadužili u vreme naduvavanja. Naravno povlačenje novca se fabrikuju sa lažnim razlozima, tj izazivaju se veštačke krize.
Kako smo mi kasnili za Istočnom Evropom za čitavu jednu deceniju, jer smo navodno imali diktatora, nama su date kamate kojim se naš balon mnogo brže punio nego na istoku. Imali smo ubrzani demokratski proces. Izmešljen je razlog da smo vrlo riskantni za plasman njihovih kreditnih proizvoda. Ovako naduvane kamate su se ugradile u sve buduće inflacije. Današnja monetarna kontrakcija je dovela do deflacije u sektorima skupih investicija (nekretnine, kola,…) ali ne i tamo od čega većina živi – na hrani. Tu uvek prostora da se malo nadodaju marže. U najkraćem, moj stav se može opisati ovako:
“Ko god da kontroliše obim novca je apsolutni gospodar celokupne industrije i trgovine. Kad shvatiš da se ceo sistem vrlo lako kontroliše od strane par ljudi na vrhu, neće trebati niko da ti kaže kako nastaje inflacija ili depresija“ – James Garfield, ubijeni Predsednik SAD.
Ruska mafija, u suštini radi isto što u vreme Jeljcina. Samo nije više oružje, nego su prirodni resursi. Ima jedan film na tu temu, malo patetičan ali sa dosta crnog humora: Lord of War.
Što se tiče policijskog biznisa i hipokrizije oko nečega što je „ilegalno“ – jedna američka i jedna britanska produkcija:
Training Day; Layer Cake
Za Krleta – Rusija može da uvede kapitalnu kontrolu, ali čini se da su oligarsi previše moćni da bi to dopustili. Hvala na komentaru.
Problem je, kada je stoka mnogo alava…
Gospodine Katiću,
Moze li Rusija da uvede kapitalnu kontrolu i tako spreci odliv kapitala i na taj nacin da spreci dalji pad rublje ( buduci da ima suficit platnog bilansa); i ako moze zasto to do sada nije uradila ?
Pozdrav!
Ovde nisu „mali Rusi“. Mi smo stoka.
Rusija je problematična država, a uporište je – gde god mogu da zavale gas, po ceni kojoj dobiju.
Ne postoji „novi svetski poredak“. Sistem se usavršava odavno.
Mi smo već u uniji, ali čekamo da nam to kažu.
Tačno je da je planeta prenaseljena, ljudi su štetočine koje obitavaju na leševima (fosilima) biljaka i životinja.
Novinari su polusvet, mada sam upoznao par normalnih ljudi.
Dokle god se ljudi bore za novac, biće robovi (osim malobrojnih na vrhu).
Sve je trgovina.
Političari su trgovci. (pogledati film Nixon)
Na Balkanu su odlični trgovci.
Saobraćajni pandur uzima 1000 din. od nekog smrtnika, da mu ovaj ne bi platio kaznu 3000. Načelnik dobija proviziju od boss-a, da prođe tona gudre.
A neko dobije najviše, kad proda ljude u roblje.
Možda nam bude bolje u nekom drugom životu.
Easter is a moveable feast.
За Бусолазасрбију
“Потпуно је погрешно говорити да се плате у приватном сектору зарађују, а да се плате у јавном сектору добијају.“
Зарадити плату у приватном сектору значи да сте урадили посао и сходно цени на тржишту радне снаге и деловању земљине теже добили плату.
У јавном сектору да бисте имали плату, не значи, ни да сте урадили посао, чак ни да сте били на послу, и на цену рада не утиче тржиште радне снаге, нити земљина тежа, већ је цена рада административна ствар. Ја такође не кажем да нико не ради ништа у јавном сектору, али и да не ради неће добити отказ. Знам и доста примера бојкотовања и подсмевања онима за које се процени да превише “запињу“ на послу.
Ако у приватном сектору радник не добије плату то је његови и газдин проблем, а у јавном сектору је знак за ново задуживање државе.
Зато кажем “добију“ плату.
“Свако онај ко нема алтернативу. А у Србији их има баш много. Сигурно негде око милион.“
Дакле, незапослени има дилему, да ли да радим у јавном сектору где добијам већу плату и нема земљине теже или да у приватном сектору зарађујем мању, где има земљине теже.
Кад реши дилему онда размишља како да прескочи тај плот који дели јавни и приватни сектор. И како да га прескочи? Уз помоћ родбине, пријатаља, партије, купљене дипломе… Али, ако нема алтернативу онда мора да оде у приватни сектор где треба да пуни буџет, заједно са газдом, и да сања да прескочи плот…заједно са газдом.
Коју онда поруку шаље наше друштво, које су вредности на којима га градимо, да ли је Езоп са цврчаком и мравом превазиђена литература, шта ћемо оваквом селекцијом добити на крају. Кад би овако функионисала еволуција, од човека би постао мајмун.
“ Утиче наша неспособна и послушна политичка и остала друштвена елита. Било би лепо да имамо елиту која слуша, а не ову која је послушна. “
Мислим да је Yanke и писао у коментару да политичка елита и плива на сарадњи са 2,5 милиона људи “нераскидиво везаних за државу“, који не желе промене система. Mислим да “елита“ врло добро слуша већину, и док траје…траје…
Zadnjih 4 godine boravim u naselju koje se zove Miljakovac. Nikada nisam video toliko polupanih i razmazanih jaja po ulici, kao danas. A video sam neku decu (mušku i žensku) koja se bave takvom zabavom. Mnogo su obesna.
Samo par kilometara dalje, vazdušnom linijom. Kod kancelarije imperijalnog guvernera, s frontalne strane preko puta Bulevara Oktobarske revolucije (Bulevar Mira; Bulevar nj. v. kneza prestolonaslednika itd.). Šizofrena zemlja, pa svaka ulica ima najmanje 2-3 imena.
Napokon, u poprečnim ulicama su raspoređene dodatne snage reda i mira. Pretpostavljam da su ovim našim raspuštenim debilima, bogovi šapnuli da nije lepo, ako oko njihovog kastruma divljaju momci sa besnim mašinama. I da treba da se postaraju pre nego što pogine „neko ko ne bi trebao“.
Eto, dvoje običnih smrtnika je izginulo u Užičkoj, pre 4 meseca, preko puta američke rezidencije. Ostaje da se vidi, da li je ovo neki napredak. Danas me nisu zaustavljali i pretresali. Možda su mentoli shvatili da nisam diler (konkurencija).
@Vladimir Dž
„,…i ostale stvari, su po meni besmislene stvari dokle god se nama spolja diktira monetarna politika. Mi apsolutno ništa nećemo da uradimo, samo ćemo da tonemo, dok ne ostvarimo monetarnu suverenost. To je broj jedan, pa sve ostalo.“
Iako se slažem sa Vašim komentarom, posebno oko uticaja spoljnog faktora, kao i pogrešnih, a vladajućih teorija oko prenaseljenosti planete i nedovoljnosti resursa (energetskih i drugih), mislim da ti diktati oko monetarne politike jesu prisutni, ali mi nije jasno zašto druge zemlje imaju mnogo slabije diktate nego mi u Srbiji. Mislim, da je u pitanju neznanje naše ‚‚elite‚‚ kako političke, tako i stručne. A tek kukavni novinari, pa oni su verovatno jedina profesija koja je ispod lošeg nivoa na kome su političari. Ljudi moraju da se bore i osvajaju slobodu. Ali prvo moraš da znaš kako, pa onda kada i na koji način, pa u kom intenzitetu, tj. da imaš samopouzdanje i veru da nešto može i da ti to možeš da uradiš. Nažalost, kada kod nas kažeš da treba da se štampaju pare onda ne guverner, nego će Vam i u procentu većem od 90, ekonomisit reći da će to da napravi inflaciju i da to ne može. Pri tome kada ih pitaš što sad imamo inflaciju a ne štampamo pare (ima ih 4 puta manje nego što treba), što je inflacija sada daleko manja ili nije hiperinflatorna kao devedesetih, a tada je u prometu bilo mnogo manje novca (od 2 do 6 puta) nego danas. Nema odgovora. Zato što nema znanja. Taj spoljni uticaj nema tu veze. Jednostavno Srbija nema dovoljno dobrih makorekonomista koji umeju da slušaju ili osluškuju. Što je verovatno i logično jer u makroekonomiji nema para (osim ako nisi u politici). Onda na površinu izbijaju neki Labusi, Dinkići, Đelići, Vlahovići, Šoškići, Tabakovići, Cvetkovići, Jelašići… Naravno, sve poslušnici, ali pre svega oni koji sa makroekonomijom nemaju blage veze.
@Vlada
1. Прво да разјаснимо једну ствар. Лепо сам рекао да су плате пре десетак година (мислио сам на деведесете и почетак двехиљадитих) биле више него смешне. Тада су плате у приватном сектору биле више него плате у јавном сектору, тј. биле су само смешне, а негде су богами биле и више него озбиљне. Али да не улазимо у те временске интервале, можда ме неко оптужи и да браним Милошевића или комунизам (који колико знам никада није био у Србији).
2. Потпуно је погрешно говорити да се плате у приватном сектору зарађују, а да се плате у јавном сектору добијају. Да употребим термин господина Катића, насели сте на пујдање политичара против јавног сектора. Свако, на сваком место на коме одради посао за који је ангажован, заради своју плату. Пекар, лекар, апотекар или било шта… што би рекао Бора Чорба.
3. „Ко би ”нормалан” радио у приватном сектору да заради ”смешну” плату?„
Свако онај ко нема алтернативу. А у Србији их има баш много. Сигурно негде око милион. А толико има и оних који мање или више спремно чекају да ускоче на место ових првих ако помисле да имају алтернативу.
4. „Зашто би већина која добија ”смешно”, али ипак више од оних који зарађују, мењала садашњи систем?„
Па ови љубитељи „смешка„ утичу на промену или одржавање система, таман толико колико и они којима је „смешко„ пуста жеља. Дакле, не утичу ни мало. Утиче наша неспособна и послушна политичка и остала друштвена елита. Било би лепо да имамо елиту која слуша, а не ову која је послушна. Емисија у којој је гостовао господин Катић, више него директно то показује.
5. Закони земљине теже утичу на обе врсте плата, интензивније на приватни сектор зато што тамо нема синдиката и закон о раду се слабије примењује. Званична просечна потрошачка корпа (која је вероватно 2 пута подцењена у односу на реалну) виша је за 30% од просечне плате у јавном сектору, а за 60% од просечне плате у приватном сектору. Мислим да ово показује да закон гравитације делује на оба сектора, али како је економија друштвена наука онда и тај закон гравитације није тако једнозначан као у природним наукама. Имати већу плату од некога не значи да имаш велику плату или довољну плату, него само већу од онога који има неоправдано малу плату.
@Yanke – Vidim mnogi su se odazvali na vaš komentar pa evo i mene. Vi ste u uvodu napisali:
„Polazim od pretpostavke da sve ekonomske politike u svojoj biti imaju politički karakter, da predstavljaju samo izraz moći pojedinih grupa unutar društva da nametnu kurs ekonomske politike shodno sopstvenim ciljevima i interesima.“
Veći deo ljudi misli da bi ovi interesi trebali da budu pozitivni za veći deo društva. Da elita želi uvek dobro svom narodu. Ali šta ako greše? Šta ako su u zabludi već decenijama, pa i vekovima? Šta je to što nas istorija uči?
Moja malenkost već godinama čita knjige i autore koji otkrivaju pravu prirodu elite i njihov stav prema ostalima (useless eaters, kako nas nazivaju). Ove knjige, ovi citati i stavovi, su sklonjeni od očiju javnosti. To je štivo koje se vrti u okviru elite i njihovih pomagača. Na osnovu svega onog što sam pročitao, u najkraćem, istorijski odnos elite prema ostalima bi se mogao sažeti u jednoj rečenici:
„Globalna Održivost zahteva konstantni napor održanja siromaštva, redukcije resursa i uspostavljanja granica rasta stanovništva.“ – Professor Maurice King.
Ovo je napisalo akademsko lice koje radi za interese elite, bavi se inženjeringom društva jednom rečju. Ovakvih je mnogo. Mnogo ovakvih stavova imam zapisano ali ovo je sublimat svega, istorija je sva tu. Neko je spomenuo Profesora Kerola Kviglija, on piše u svojoj knjizi Tragedija i Nada šta je krajni cilj elite:
„Finansijski moćnici u kapitalizmu imaju dalekosežni cilj, ništa drugo nego kreiranje sistema koji će biti u privatnim rukama, koji će moći da kontroliše pojedinačno svaku zemlju kao i ukupnu globalnu ekonomiju.“. 1968 god.
On je jedan od retkih istoričara, ako ne i jedini, koji je imao prilike da prisustvuje sastancima elite i bude njihov istoriograf. Ako iskombinujemo ova dva stava videćemo da je svet poprilično zagazio u ono što su arhitekte projektovale decenijama unazad. To nešto se ne razlikuje od pređašnjih sistema puno, forma je samo promenjena ali ne i suština. To buduće društvo elita naziva Neofeudalizam.
Po mom mišljenju, ubedljiva većina ljudi se zanosi idejom da elita ulaže napore kako bi se svet izvukao iz recesije i ljudima pomoglo. Ja recimo imam sasvim suprotan stav, ja sam mišljenja da elita radi upravo ono što su im preci radili – držali masu tu gde jeste i pokušavaju da ih gurnu nazad u blato. Jer po stavovima drugih arhitekata-ideologa, planeta ima problem sa ljudima:
”Velika pretnja svetu su ljudi: mnogo ih je, ekonomski dobro stoje i troše puno nafte” – Sir James Lovelock.
“Razvijene tehnologije su napad na ljudsko dostojanstvo. Bila bi prava katastrofa za nas kad bi otkrili izvor čiste, jeftine i neiscrpne energije zbog onog što bi učinili stime” – Amory Lovins, Rocky Mountain Institute
“Razvoj jeftine fuzione energije je najgora stvra koja se može desiti planeti” – Jeremy Rifkin, Greenhouse Crisis Foundation.
Ako pogledamo istoriju videćemo da je elita ulagala velike i skrivene napore kako bi se ovi stavovi ostvarili. Tako su formirane filozofije poput eugenike i Maltuzijanska doktrina nultog razvoja. Po čemu je onda današnja elita bolja od pređašnjih? Ja mislim da tu razlike nema, da je to jedna istorijska konstanta.
A kojim metodama elita danas ostvaruje ove svoje interese? Pa na to pitanje odgovor najbolje daje njihov veliki strateg Henri Kisindžer:
„Ko kontroliše hranu kontroliše ljude, ko kontroliše energiju taj može da kontroliše cele kontinente, ko kontroliše novac taj može da kontroliše ceo svet“
Zadnji deo rečenice je ključ svega. Mi ne kontrolišemo naš novac te ne držimo svoju sudbinu u svojim rukama. Naš razvoj, naše brojno stanje, se kontroliše spolja. Svo ovo polemisanje, ovo akademisanje, tipa: popuna i rebalansi budžeta, platni deficiti, štednja ili potrošnja, kakve investicije, koji tip razvoja, broj zaposlenih, kolika je inflacija dobra, da li je poljoprivreda strategija naša, koja je partija na vlast,…i ostale stvari, su po meni besmislene stvari dokle god se nama spolja diktira monetarna politika. Mi apsolutno ništa nećemo da uradimo, samo ćemo da tonemo, dok ne ostvarimo monetarnu suverenost. To je broj jedan, pa sve ostalo.
Ako na to dodam da nas zapadna elita smatra za Male Ruse, onda je naša situacija još dublja. Oni sve čine da rasparčaju Rusiju i asimiliraju parčad u Novi svetski poredak a Srbija je tu uvek potencijalna pretnja da rusi mogu ovde da imaju uporište. S tim u vezi, da, oni nas žele u EU, ali ne da uđemo na kolenima, već potrbuške. Po mogućnosti u što manjem broju.
За Бусолазасрбију
“2. Takođe, mislim da struktura koju ste opisali nije tako čvrsta, pa do pre desetak godina, plate u javnom sektoru i penzije su bile više nego smešne. Nije se ta struktura bitno izmenila ni sada. Problem je u tome što su plate u privatnom sektoru, otišle u ambis.“
Плате у приватном сектору су сварно зарађене, али ипак мање од “више него смешних“ плата у јавном сектору које су добијене захваљујући утицају који ова група има на друштвену прерасподелу. Кад би плате у приватном сектору постале “више него смешне“, онда би плате у јавном сектору постале “смешне“, и даље, кад би плате у приватном сектору постале “смешне“ онда би плате у јавном сектору постале “нормалне“.
Ко би “нормалан“ радио у приватном сектору да заради “смешну“ плату?
Како друштво може да напредује, ако је организовано тако да онај који зарађује има мање од оног који добија?
Зашто би већина која добија “смешно“, али ипак више од оних који зарађују, мењала садашњи систем?
Како тумачите да на плате у приватном сектору делује сила земљине теже и баца их у амбис, док на плате у јавном сектору, које левитирају, не делује?
@Yanke
Mislim da je vasa analiza veoma smislena i dobra. Zapravo i sam sam vise puta komentarisao potrebu da se partijska oligarhija ekonomski razvlasti. To je najvazniji posao u Srbiji. Dakle izlaz iz ove situacija Srbija moze potraziti kroz ekonomsko razvlascivanje partija i izgradnju institucija pre svega. Kako to sto brze i uspesnije uciniti to je pitanje od milion dolara a na kome se misljenja komentatora i samog autora bloga cesto znacajno razlikuju. Moje licno misljenje je da se Javna Preduzeca moraju naterati u „konkurentne“ uslove i od menadzmenta zahtevati profit. To ce svakako smanjiti plate , i broj radnika, ali samo u prvom trenutku da bi zatim tako stvorena akumulacija bila upotrebljena smisleno u investicije ali samo za postojece trzisne potrebe (ili u skladu sa ocekivanim rastom za uslugama i proizvodima JP-a).Naravno za pocetak se moraju i u JP uvesti nekakvi platnio razredi i ograniciti plate ali kada sistem zazivi to se moze potpuno ukinuti. Sto se administracije tice nju treba srezati , a drzavnim cinovnicima svake vrste obecati da ce imati manje plate od prosecnih u privatnom sektoru. Takodje drzava kroz (ideja autora bloga o menicama) neki oblik razvojne banke i primarne emisije treba da pre svega jeftinim kreditima subvencionise one grane za koje odredi prioritet. Dakle ministarstvo privrede bi trebalo da uradi sveobuhvatnu analizu eventualnih komparativnih prednosti Srbije, trzista na koja bi trebalo uz pomoc drzave (spoljne politike) u organizovanom nastupu predstaviti te potencijale a zatim kroz jeftine kredite i placene eventualne promocije, nastupe na sajmovime ili slicne prigodne nacine pomogne preduzecima iz izabrane grane da „prodru“ na strana trzista. Odmah nakon „podizanja“ jedne grane drzava treba na isti nacin da „podize“ sledecu smanjujuci podrsku prethodnoj,… Ovakav pristup stvarima bi po mom misljenju brzo doveo i do povecanja investicija i zaposlenosti i izvoza a i dao bi odgovor da li je EU put zaista najbolji za Srbiju ili bi se on eventualno ispostavio kao potpuno pogresan pri cemu nikakvi potezi vlade ne bi dovodili do poboljsanja (ja sam poceo debelo da sumnjam da Srbija ima bilo sta da trazi na „evropskom putu“ i da je bolje da se okrene trzistima gde bi njeni proizvodi imali bolju prodju i gde su necarinske barijere, i administrativne prepreke mnogo manje).
Za Nebojšu Katića
„Što se pozivanja na Koreju ili slične modele tiče, moja teza je da razvoj nerazvijenih država počiva na jasnoj razvojnoj politici i stimulisanju strateških grana“
Koje bi bile strateške grane Srbije, kako se to identifikuje?
„Što se stope nezaposlenosti u SAD tiče, ona je vrlo “relativna”. Ako pročitate moj tekst https://nkatic.wordpress.com/2014/03/10/varljiva-statistika-zaposlenosti/ videćete i razloge. U komentarima ćete videti i moj komentar o stopi nezaposlenosti u SAD (pri samom vrhu komentara).“
Stopu nezaposlenosti na stranu, fakt je da je SAD dodala 8 miliona novih radnih mesta od 2010, odnosno ukupna zaposlenost je porasla:
http://www.aei-ideas.org/2014/04/the-march-jobs-report-is-the-great-recession-finally-over/041414jobs/
Što se tiče metodologije ona je u SAD veoma sofistikovana tako da u svakom trenutku možete da pogledate koliko je onih obeshrabrenih koji su odustali od traženja posla i koliki je broj i procenat part time radnika.
Koliko vidim oba parametara su u padu; trenutno su na najnižem nivou od početka krize, što samo dokazuje moju tezu da ima itekako mesta za napredak do stope 2% inflacije:
Grafikon obeshrabrenih nezaposlenih:
http://data.bls.gov/pdq/SurveyOutputServlet
Part time radnici:
http://research.stlouisfed.org/fred2/graph/fredgraph.png?g=xvK
Uporedite to sa stopama zaposlenosti u Evropskoj uniji, koja je vodila restriktivnu monetarnu politiku i koja je podigla kamatne stope 2010. SAD je u odnosu na EU zlato, a jedina razlika izmedju njih je bila monetarna politika.
Malo inspiracije iz vremena, kada su nas bogovi čuvali (1943-1989)
@Yanke
1.“…i nagla supresija finalne potrošnje a samim tim i nužni pad životnog standarda u srednjem roku.“
Po meni je ovo najslabija tačka. Zašto? 2/3 BDP svake zemlje kreira se u tercijalnom sektoru, koji ima više nego potcenjeni nivo cena u Srbiji (izvor ovoga leži u niskoj ceni rada koja je primarna troškovna kompnenta u ovom sektoru). Ukoliko ne raste ovaj sektor čije je tržište (uglavnom) domaćeg karaktera, a u Vašem predlogu ne bi mogao zbog pada životnog standarda, ne može ni društveni proizvod, a ni zaposlenost da ide gore. Osim toga, ako pada standard, onda ni cene proizvoda javnog sektora (voda, gas, saobraćaj, struja…) ne mogu da idu ka rentabilnom nesubvencionisanom nivou. Takođe, korisnici proizvoda primarnog i sekundarnog sektora treba da budu i domaći potrošači, i na taj način će da raste BDP i zaposlenost.
Cilj ekonomije je finalna potrošnja, a ako nje nema onda nema ni investicione, nema potrebe za njom. Posebno ne u Srbiji sa njenim nivoima finalne potrošnje. Osim, ako ne uvažimo voditeljku i njenu liniju razmišljanja o spasiocima zvanim strani investitori. U prevodu o izvozu.
2. Takođe, mislim da struktura koju ste opisali nije tako čvrsta, pa do pre desetak godina, plate u javnom sektoru i penzije su bile više nego smešne. Nije se ta struktura bitno izmenila ni sada. Problem je u tome što su plate u privatnom sektoru, otišle u ambis.
3. Za 35 godina loše ekonomske politike, a imali smo različite uslove u tom periodu, napravi se kakva hoćeš društvena struktura. Taj pritisak uza zid koji se oseća zadnjih godina, tj. problem loše drušvene strukture je tek posledica prethodnih 30 godina loše, nekad nečim, a nekad ničim izazvane ekonomske politike.
4. Mislim da je Sladimir rekao da nama treba još milion radnih mesta. Sa ovim brojem nezaposlenih, onih koji će neminovno ostati bez posla (preduzeća u restruktuiranju i javni sektor), te onih koji će modernizcijom poljoprivrede ostati bez posla, cifra se penje na milion i par stotina hiljada nezaposlenih. Koliko je teško zaposliti milion ljudi, najbolje ilustruje činjenica da su taj broj radnika komunisti zaposlili za 25 godina – u periodu od 47 do 72. godine. Sa sve državnim akcijama i često neracionalnim načinom povećanja administracije. Za početak u Srbiji treba očuvati postojaća radna mesta (ne mislim na eventualne viškove u javnom sektoru i nekim firmama koje treba da se ugase), tek onda treba razmišljati o novim. A očuvanje postojećih bez povećanja prometa, tj. potrošnje nema.
Za Arja – Ne verujem da bi sankcije Rusiji bitno ugrozile tržište nekretnina u EU. Iako sankcije otežavaju život građana (dobijanje viza npr.), one retko otežavaju kupovinu nekretnina, osim za mali broj privatnih lica koji su na sankcijskim listama. Ne bih se iznenadio i da uvođenje sankcija pojača odliv kapitala iz Rusije i dovede do novog talasa ruskih kupovina. Drugo, sada Kinezi zamenjuju Ruse na tržištu nekretnina. Uzgred, za većinu građana EU bi verovatno bilo bolje da takvih kupovina nema, jer bogati stranci podižu cene i istiskuju lokalne kupce. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,imao bih pitanje za Vas,bilo bi mi drago da mi odgovorite.
Interesuje me sljedeće:
U kontekstu mogućih sankcija Rusiji ,kako se to može odraziti na tržište nekretnina u EU i impiikacije promjene cijena nekretnina na ekonomiju?
Hvala
Poštovani, Ivane K.
Moje viđenje predavanja Karola Kviglija iz 1970 -te.održanog u SAD,
Tekst je zanimljiv sa vremenske distance od gotovo četrdeset i nešto goina.
U to vreme je u Ž.P.Sartr veoma angažovan u Evropi na jasno izraženom problemu pobune „izgubljene grneracije“, dece cveća ili ti hipi pokreta. I kod nas u Srbiji je to nedefinicano ali izraženo nezadovoljstvo iskazano 1968- me, ali to je Broz kao i uvek lako rešavao.
Zanimljiva je sama struktura u tokovi misli. O tome se može dosta toga reći, biti za i protiv, ali raspravljati o tome ovde nije umesno.
Moje lično mišljenje, da je reakcija ovog tipa odraz čisto američkog kulturno- ekonomckog miljea, koji baš mnogo ne dotiče Srbiju naročito u ovom istorijskom trenutku.
Ono što mi je privuklo pažnju, su dva kratka citata iz predavanja sa kojima se ne bih složio. Isto i danas bi većina predavača u Americi tako pisala i govorili.
1. Čovek= telo+duša /tvrdnja iskazana u jedinstvu suprotnosti/ postavljenoj na religioznoj osnovi. Ova tvrdnja je primarnija (od sledeće ,pretpostavljam autoru bliže). Autor uvodi princip trojstva (ne u bogu),telo+emocija+razum=Čovak. Drugu komponentu čovekovog bitka dušu deli na dve nove pojmovnosti razum +emocije /u religioznom kontekstu/ razum + emocija = smirenoumlje. Na osnovu tih pojmova razuma i emocije Karolovo kompletno predavanje je koncipirano na odbrani čovekovog egoizma i progresa kojim je se Amerika kretala sve do danas.
Citat 2: Religiozni `tipovi´ c´druge strane veruju da istina postoji na nekom drugom svetu, ne na ovom. Šta više oni su prilično sigurni da su već saznali.
Ova tvrdnja je ljdska, isuviše ljidska.
Razum postaviti kao vrhovnog arbitra i sudiju i samim tim čoveka proglasiti za neprikosnovenog gospodara, istine i svetova je u najmanju ruku neodmereno.
Zapadni čovek nikada nije svoj razum i gordast dovodio u sumnju i preispitivanje.
Sretan Uskrs!
Biće novih investicija:
http://www.dw.de/u-favelama-više-nema-mesta-za-siromašne/a-17578730?maca=ser-TB_ser_b92_2013-9945-xml-mrss
Све је речено од стране г. Катића, само нема ко да слуша , јер су на позицијама екипе снобова и сецикеса.
Слажем се са коментаторима око вођења емисије, а што се тиче бизнис-мена Коруноског, тај његов ускогруд либерално-егоистичан став је погубан.
Г. Катићу још једном хвала за трезвеност и храброст што разбијате стереотипе, и ово лудило од погубне и безидејне деценијске економске и друштвене политике.
Од 2000 године нам обећавају раст и развој, а дешава се управо супротно (расту дугови, пропада домаћа економија и ДРУШТВО у целини) , досадашња либерално-јајарско-клептоманска политика нас је довела до ивице здравог разума и опстанка (по свим показатељима), шта ли ће сада бити.. 😦 ?
За Ивана К. – Свестан сам свих проблема везаних за фракинг технологију, али сам свестан и да све земље које планирају будућност желе да буду енергетски независне. Потребе за енергијом расту, конвенционални извори се смањују, а технологије напредују. Гаранција наравно нема, али бих се изненадио да Кина заборави на нафту и гас коју има у шкрљцима, сем ако се не појаве неки нови извори енергије. Мислим да ће највећи проблем за Кину бити мањак воде (потребне за фракинг) и то може утицати на стратегију Кине. Хвала на коментару.
Yanke “Sve je ovo potpuno laički rečeno, bez pretenzije bilo koje vrste. Voleo bi samo da čujem komentar učesnika na ovaj tok misli”
Ја бих могао да додам да тема о којој говорите далеко превазилази границе Србије, као што нам то говори ово предавање из САД, из 1970 године – http://reportsfromx.wordpress.com/2014/04/01/neslaganje-sa-vecinom-kk/
Господине Катићу,
Истакли сте да ће Кина следећих деценија веома улагати у развој фракинг технологије, те у тој експлоатацији њених резерви уљаних шкриљаца лежи велики део њене енергетске будућности. Шта вас чини сигурним да ће улагања у фракинг практично неминовно учиниту ту технологију одрживом?
Za Yanke
Potpuno se slažem sa Vama.
Ogroman broj ljudi je za održavanje ovog neodrživog sistema, i kroz tu prizmu treba gledati na rezultate glasanja od devedesetih do danas, sve u duhu slogana socijalista sa prvih višepartijskih izbora “Sa nama nema neizvesnosti“.
Ja se sećam izjave Stanka Radmilovića, premijera Srbije pre višestranačja, koji je još tada rekao da je “srpska privreda suva drenovina iz koji se više ništa ne može iscediti“.
Jugoslavija je pojela svoj geostrateški značaj, samoupravljači amortizaciju preduzeća, država deviznu štednju gastarbajtera, dosovci preduzeća koja su se mogla prodati, kosovoievropljni su pojeli nezaduženost države…Šta još treba žrtvovati da bi ovaj sistem, koji je sam sebi svrha, opstao…Kosovo?
To smo već potrošili…
Od sedamdesetih godina je očigledno da je sistem neodrživ, ali njegova dugovečnost budi sumnje u očigledno i kod najracionalnijih.
Za gospodina Katića
Vaša pristojnost je impresivna. Borili ste se kao lav!
P.S. Inače voditeljka je dobitnik godišnje nagrade Privredne komore Srbije za postignute rezultate u razvoju i unapređenju privrede u 2012. godini.
Za Yanke
Potpuno sam saglasan sa vašim komentarom.Srbiji,da bi izbegla udar u zid(bankrot),nedostaje bar milion radnih mesta.Da bi to ostvarila,potreban nam je široki konsenzus,koji je u ovakvoj političko-ekonomskoj matrici nemoguća misija.Nepopravljivi sam borac i optimista,ali ovoga puta definitivno delim stav domaćina ovog bloga,koji je u jednom od svojih komentara,naglasio da će Srbiji možda,ali samo možda, krenuti nakon bankrota,pod uslovom da se pojave neke nove snage,koje će dići zemlju iz pepela.
Ljudi u Srbiji,zahvaljujući načinu na koji „elite“ nakon 2000g,vode zemlju,nisu više spremni ni na kakvu žrtvu,na rad,solidarnost,sticanje znanja.
„Elita“(poluintelektualci-diplomirani primitivci,po Slobodanu Jovanoviću) se prodala za ministarska mesta,za dobre apanaže,direktorska mesta i dobro plaćena radna mesta u javnom sektoru,što je rezultiralo da se ljudi sada prodaju za bilo kakvo radno mesto,za obećanje o asfaltiranju ulice,u selu ili prigradskom naselju,obećanje,obećanje……..
Oni koji ne pristaju na to,a koji su najkvaliteniji,ostaju po strani,bore se sa vetrenjačama,ili odlaze….što je naš najveći problem.
Objaviše skoro na rts-u,da dve trećine studenata ima želju da napusti Srbiju, nakon završenih studija.Oni koji odu,teško da će se vratiti.
Pozdrav.
Yanke – `Sve je ovo potpuno laički rečeno, –
Poštovani. ovo je nešto što odavno niko ne napisa!
Analiza prosta, jednostavna, pez suvoparnih pojmova i ekonomske političke akrobatika i u suštini tačan presek stanja u razotkrivanju uzroka. POGODILI STE U CENTAR. To su mogli napisati i stručniji analitičari i komentatori ali zažto nisu „ne znam“. Lepo se da videti sva tragedija i posrnjuće Srpskog intelekta, duha, vizije, i perspektiva. Usudio bih se predložiti ovo za platformu dublje rasprave na temu. Kako dalje? Gospodin Katić je sugerisao još jedan važan i možda najvažniji faktor. Uticaj stranih sila na sudbinu Srbije, koji je ogroman.
Primarni prinsip svih principa je uzeti sudbinu u svoje ruke. Sve što se više bude oklevalo cena će biti sve veća.
Svim učesnicima rasprave, sretan Uskrs!
Pokušaću dati doprinos raspravi na temu inflacije.
Click to access 18_easterly_bruno_inflationcrisesandlongrungrowth_prp.pdf
Studija pokazuje robusnu vezu imedju visoke inflacije i visokog rasta i vezu niske inflacije i niskih stopa rasta.
Kauzalnost nije dokazana,samo korelacija. Bez obzira,mislim da su činjenice jednostrane i poruke koje istorija bliža i dalja ostavlja,jasne.
Da ne bude uvijek primjer Koreje, navešću primjer Poljske sa inflacijom od 20% i visokim rastom devedesetih.
Pozdrav
Za Yanke – Mislim da ste u pravu, s tim da ste zanemarili jedan važan elemenat u priči, a to je uticaj stranih ekonomskih centara moći. Ekonomska politika je vođena, a i danas se vodi, pod snažnim uticajem tih centara. Ako bih cepidlačio, rekao bih da kao što je ekonomska politika odraz društvene strukture, tako je i društvena struktura odraz ekonomske politike. Hvala na komentaru.
gosp. Katicu
Nevjerovatno koliko je puta spomenula strane investitore pa to je za plakat.
Srbija treba da ukine minimalnu placu pa tako da svi iz Bangladesa i Makedonije prebace proizvodnju u Srbiju, tako ce Srbija biti konkurentnija za strane investitore.
U raspravama koje ponekad, laički, vodim sa prijateljima dolazim često do jednog zaključka – koji mi deluje vrlo smislen. Polazim od pretpostavke da sve ekonomske politike u svojoj biti imaju politički karakter, da predstavljaju samo izraz moći pojedinih grupa unutar društva da nametnu kurs ekonomske politike shodno sopstvenim ciljevima i interesima.
Prvi korak je presek stanja i kratka analiza mase rada.
Srbija ima oko 1.7 miliona zaposlenih, isto toliko penzionera i oko 700.000 nezaposlenih.
Unutar grupe od 1.7 miliona zaposlenih između 750.000 i 900.000 je zaposleno u javnom sektoru a druga polovina radi u privatnom sektoru. Dakle odnos zaposlenih i penzionera je 1/1, a isto tako (ili vrlo slično) odnos između zaposlenih u javnom sektoru i privatnom sektoru. Obim sive ekonomije (udeo u BDP-u) se kreće između 20% i 30% u zavisnosti od modela procene koji se koristi tj.sveobuhvatnosti parametara.
Meni samo pogled na ovu strukturu ukazuje na duboke poremećaje ali i daje odgovor na pitanje o prirodi mera kako fiskalne tako i monetarne politike. Ako postoji 1.7 miliona ljudi čija svakodneva egzistencija direktno zavisi od transfera države (penzioneri) i dodatnih 750.000 – 900.000 ljudi čija egzistencija zavisi od indirektnih transfera (jer dobar deo sredstava kroz poreze i doprinose oni ponovo vraćaju u sistem – i koji snose najveći teret tih nameta zbog većih oporezivih osnovica, zatim dobar deo vrednosti oni i stvore) dobija se cifra od oko 2,5 miliona ljudi neraskidivo vezanih za državu. Ta grupa ljudi na društvo ostvaruje veliki uticaj. U velikom broju slučajeva penzije predstavljaju jedini prihod domaćinstava te se broj neposrednih korisnika penzija tj. ljudi zavisnih od te vrste primanja drastično povećava i prevazilazi cifru od 1,7 miliona. Sa druge strane zaposleni u javnom sektoru jesu elita ove zemlje i u tu imamo skoncentrisanu ekonomsku i političku moć. Kroz taj uticaj broj ljudi koji zavisi od ovakvog modela preraspodele se dalje povećava. Zatim na cifru od 2,5 miliona treba dodati i sve one koji primaju razne vrste socijalnih pomoći, dodataka i sličnih primanja koja možemo klasifikovati u transfere. Cifra samo raste, lako je uočiti.
Srbija danas ima više ljudi koji ne rade, nego onih koji rade – što ja apsurd. Potpuno je logično da je potrošnja veća od proizvodnje. Ne postoje te mere fiskalne i monetarne politike koje mogu da otklone taj veliki disbalans. Visoko relativno poresko opterećenje (oko 45%) je logična posledica, visoki budzetski deficiti, deficiti platnog bilansa, niska investiciona potrošnja..Sve je povezano i vuče jedno za drugim.
Ekonomske politike koje gledamo na delu u poslednjih 35 godina su prosto rezultat takve jedne društvene strukture. Ekonomska i politička elita jednostavno podešava sistem shodno takvim parametrima. Druga politika i nije moguća, dok se ne doživi ekonomski kolaps postojećeg modela, i nemogućnost njegovog daljeg reprodukovanja. Kriza je permanentna, onda traje i urušava instituciju po instituciju.
Svaka eventualna mera nove Vlade neće menjati prirodu te preraspodele, već samo pokušavati da uspori odliv iz sistema kroz mere štednje bez izmene suštine, jer suštinu i nije moguće promeniti u uslovima demokratije. Jedinu nadu u ovakvoj postavci daje razvlašćivanje postojeće ekonomsko/političke elite (čuvara ovog modela preraspodele) i snažna državna podrška sa jedne strane sitnom preduzetništvu i privatnoj inicijativi (kroz pravni okvir i kombinaciju monetarne i fiskalne politke) a sa druge strane investicionim aktivnostima tj.državnoj investicionoj potrošnji i nagla supresija finalne potrošnje a samim tim i nužni pad životnog standarda u srednjem roku.
Sve je ovo potpuno laički rečeno, bez pretenzije bilo koje vrste. Voleo bi samo da čujem komentar učesnika na ovaj tok misli i njegove slabe momente.
Srdačan pozdrav gospodinu Katiću i sve najbolje 🙂
Za Aleksandra – Možete biti sigurni da me se niko niti boji, niti haje, šta ja, ili ljudi koji misle slično kao ja, govore i pišu. Veoma, veoma mi je žao, kada pročitam ili čujem pesimizam insajdera. To govori mnogo više, i mnogo bolje od mojih analiza „sa strane“. Hvala na komentaru.
Za Miloša – Japan je postavio 2% inflaciju kao eksplicitni cilj. Niko se ne bi sekirao ako bi cilj bio prebačen. Što se ostalih razvijenih država tiče, nema nikakve dileme da bi one volele da vide inflaciju iznad 2%, a da im ne bi smetala ni inflacija od 4%, možda i 5%. Intenzivno se koketira sa targetiranjem nominalne stope rasta BDP, umesto sa targetiranjem stope inflacije.
Što se stope nezaposlenosti u SAD tiče, ona je vrlo „relativna“. Ako pročitate moj tekst https://nkatic.wordpress.com/2014/03/10/varljiva-statistika-zaposlenosti/ videćete i razloge. U komentarima ćete videti i moj komentar o stopi nezaposlenosti u SAD (pri samom vrhu komentara).
Što se pozivanja na Koreju ili slične modele tiče, moja teza je da razvoj nerazvijenih država počiva na jasnoj razvojnoj politici i stimulisanju strateških grana i korišćenju domaćeg novca. Razvoj se ne može kreirati samo dobrom kombinacijom monetarne i fiskalne politike (to je privilegija samo zrelih ekonomija). O tome sam napisao dosta tekstova i svi su na blogu.
Što se priliva deviza tiče i te vrste pritisaka, Vi ste verovatno svež na blogu i niste videli veliki broj tekstova u kojima sam se bavio tom temom i zalagao za uvođenje kapitalne kontrole npr.. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću.
Sledeće jutro je NBS objavila da se ne miče sa svojih pozicija. Sve kao da vas se boje 🙂
Ja nisam siguran kako i na koju stranu. Nemam ni teoretskih znanja a praktična su mi na nivou male firme. Jeste dugo ali eto sve mi je džaba. Ono što mislim da razumem kod vas je neka ideja za promenom ekonomskog idola ali ne vidim da na to neko reaguje. Ovo ide u zid ali se naši čvrsto drže putanje koja vodi u sudar. Ja vam mogu reći iskreno da kao neki sitni crv koji nije ni u velikim firmama nikad bio niti je povlašćen u radu po političkoj liniji ovo što naši sad guraju meni ledi krv u žilama. Čak mi nije toliko poblem što su grešili. To se desi svakom ali što ne menjaju ništa to je stravično. Kod nas je aktivnost zamrla i samo se cedi i presipa. Iskreno ja sam živi svedok kako danima pada naplata a verovatno sve sa ciljem da se prikupi državi za 20. da ona ne skoči nikom na vrat. Svi svakom duguju ali se boje prinudne naplate jer onda nema novih kredita koji održavaju glavu nad vodom. Ili dozvoljenih minusa na računu. I to svi mi vidimo, svi znamo koji radimo stvarno i sami ali ne dopire ni do novinara ni do političara. Kod nas novinari pišu o ekonomiji a ne znaju da izračunaju kako i koliko treba da se plati za jedan proizvod PDVa. O cenama gasa pišu a da nikad račun za gas videli nisu. Samo do kancelarije u Srbijagasu se stigne ili do maila koji oni pošalju. Samo ponavljaju tu priču o stranim investitorima kao da su to neki pojedinci koji nose gotovinu iz jastuka da bi je uložili ovde. I onda kad vi skrenete pažnju u jednom momentu na to (ako sam dobro shvatio) ona vas preseče sa tim Kako privući ipak strane…
Svaka vam čast kako ste to istrpeli. Jednostavno nije moguće objasniti nekima da je u vreme najtvrđih sankcija bilo više poleta u radu nego sad. Sad svi čekaju nešto. Nisam siguran da li neko čudesno spasenje u vidu milijardi koje dolaze niotkud i čudesno spašavaju stvar, ili veliki tresak koji gasi svetlo u ovoj zemlji i njenu budućnost koji bi bila veća od par kapoa i mnogo malih robova za strane vlasnike.
Nebojša Katić
„Što se stope inflacije tiče, kao da trenutni vladari monetarne sfere ne misle da sve što je preko 2% ima negativan efekat. Naprotiv.“
U svetu muku muče da dostignu inflaciju od 2 procenata, ne preko toga, koliko mi je poznato. Što se toga tiče ne bih imao ništa protiv ako bi višlja inflacija značila i neto veći realni rast- što je zajedno veći NGDP.
Ali mislim da to nije potrebno. SAD je od dna krize 2009 dodala 8 miliona novih radnih mesta, nezaposlenost je na 6.7 sa tendencijom opadanja, a nisu čak dostigli ni stopu inflacije od 2% već imaju disinflaciju, što znači da ekonomija još nije počela da se pregrejava i da ima još mesta za rast.
Kako mislite da bi ste izveli u Srbiji primer Južne Koreje, nije mi jasno, možete li da mi pojasnite? Moj protivargument je da bi to značilo visokoeuroizovanu zemlju, što Srbija i jeste. Nije isto Južna Koreja koja je u to vreme bila razdvojena od sveta sa jedne stane komuništičkom Kinom sa druge strane Pacifikom, i Srbija koje se nalazi u Evropi i u kojoj svake godine ulazi veliki broj deviza.
Voditeljka je na kraju ponovila mantru:
„Ostanite uz RTS i verujte vašim (našim) očima.“
Pa eto, socijalizam je bio neodrživ, pošto su balvani verovali da su stigli u raj i da to više niko ne može da im uzme, čak i kada se bahate i mrze jedni druge. Zato sada čekaju deda-mraza, šeike i ostale spasitelje. Tu je i bajka o Rusiji, koja je država u polu-raspadu, buduća kolonija.
Što se tiče Balkanskog vilajeta, njegova sudbina je zacrtana. Bankrot znači samo jednu stvar – totalnu rasprodaju, bedu i jad. Pošto je ovde bilo dosta vapaja za „rešenjima“, da ponovim još jednom. Ko želi dobro svojoj deci, treba da ih pošalje negde, gde je mafijaški feudalizam prevaziđen.
Obecavala je emisija, ali ju je voditeljka upropastila… Vidite, u nas se sve emisije vrte na istoj matrici vec 10ak godina. Sta da uradimo da dodju strani investitori i koji carobni stapic da mahnemo pa da nam bude bolje. I onda se redjaju razni ljudi sa minornim varijacijama na zadatu temu. Sada je dobila gosta koji je hteo da iznese nesto za nase prilike revolucionalrno, a onda je prateci svoju listu pitanja ubila tok i misli i emisije. I nakon svega zakljucila da nam trebaju strani investitori….
Погледао сам емисију.. збуњујућа је, теме се муњевито мијењају, без јасне нити која држи емисију. Водитељка са високим упадљивим штиклама слабо прати саговорнике, не дозвољава да се мисли заврше.. а чини се и да није прегледала овај блог прије емисије.
Gospodine Katicu nemoze srbija da izadje iz gliba,jer vlast je nenormalna,postavlja nesposobne direktore javnih preduzeca,i odobrava njhove promasaje,dokaz promasaj veka je kupovina svajcarskih vozova po enormnoj ceni,nanoseci srbiji stetu,za 30 svajcaraca srbija je uplatila iznos za koji su italijanske zeleznice kupile 70 garnitura,svih 18000 radnika javnog preduzeca zeleznice srbije nemogu naneti stete koliko jedan direktor,evo link pa se uverite i sami http://www.fsitaliane.it/fsi/Il-Gruppo/Tecnologia-e-sicurezza/Nuovo-treno-regionale
Voditeljka nije vodila dobro emisiju. Nije bitna njena lista pitanja, nego sustina teme. Imala je priliku za debatu ovako kao da je pozvala goste na party gde je ona glavna zvezda.
Slažem se sa Gosp Katićem u potenciranju monetarnog pitanja, uloge NBS i komercijalnih banaka. S time da bi ja napravio jednu distinkciju i naveo da mi ne smemo da uradimo ništa po tom pitanju jer mi nemamo monetarnu suverenost.
Mislim da je lakonski prilaz Gosp Katića da vlada i NBS treba da naprave zaokret poprilično naivno uverenje. Naša vlada i naše partije nemaju ingerencije da odlučuju ništa po tom pitanju već komande dolaze iz EU. Tvorevinu u koju Gosp Katić želi da vidi i našu Srbiju.
Inače bi voleo da vidim našu vedru voditeljku u nekoj investitorskoj medijskoj kući, kad već potencira na investicijama, mislim da bi joj gazde platom skinule osmeh sa lica. Kao što su to uradili svojim investicijama ženama u mestu gde ja živim.
Za Miloša – Što se stope inflacije tiče, kao da trenutni vladari monetarne sfere ne misle da sve što je preko 2% ima negativan efekat. Naprotiv. Da se malo našalim – sreća je što Korejci nisu pratili zapadnu literaturu. Pojeli bi se živi zbog visoke inflacije i verovatno odustali od svoje razvojne politike. S druge strane, to je i primer kako se manjak znanja može dobro iskoristiti i to u kontinuitetu od 20 godina. Hvala na komentaru.
Za Miloša – Izvinjavam se, potpuno pogrešno sam „pročitao“ deo Vašeg komentara koji se odnosi na preduzetništvo, i moja podsvest je to još pogrešnije povezala sa aktulenim tezama o promeni psihe nepreduzetnih građana. Hvala na komentaru.
1.Svrha mog odgovora je da monetarna politika ne može uticati na realnu kamatnu stopu. Sasvim druga je stvar da li NBS drži visoku referentnu kamatnu stopu zbog straha od odliva deviza ili iz nekog drugog razloga. Ako država zaglavi u deflaciji onda će Vaše prognoze biti tačne, nažalost.
2. Izvinite na lapsusu, Južna Koreja je u pitanju, hvala.
3. Visokom inflacijom se smatra svaka ona inflacija koja je iznad uobičajene inflacije od oko 2 procenata. Sve iznad ili ispod toga ima negativan neto efekat.
4. Nigde nisam rekao da su gradjani nepreduzetni i da im treba menjati psihu(odakle Vam to?), čak naprotiv smatram da su gradjani izuzetno preduzetni a da je država ta koja sputava preduzetnički duh.
5. Moj primer se odnosi na dosadašnju ekonomiju Srbije, nema konkretno veze sa Vašim vidjenjem.
Za Bokija – Moja mala mentalna vežba bi bila sledeća – promenili ste zakone, otpustili ljude iz javnog sektora. Kako sada mehanizam generisanja zaposlenosti i privrednog rasta funkcioniše? Koje su to faze, koliko traju i kada dolazimo na zelenu granu? Zamislite sistem u kome ne samo da ne čekate dozvole, već Vam ih donesu kući. Da li neko zaista veruje da će građevinska aktivnost buktati? Pokušao sam da kroz primer građevinske dozvole ilustrujem zablude ambijentalnog normativizma. Hvala na komentaru.
Za Miloša – Odgovoriću Vam relativno kratko. Referentnu stopu određuje NBS. Ona je i danas odlukom NBS zadržana na nivou od 9,5%. Kada određuje referentnu stopu, NBS ima pred sobom i aktuelnu stopu inflacije i projekcije stope inflacije za naredne mesece. Kako se radi o prostoj matematici, NBS uvek tačno zna kolika je realna stopa. Pretpostavljam da NBS drži stopu na ovom nivou kako banke ne bi povukle novac koji je u repo papririma, kako ne bi otišle na devizno tržište, kupile devize i iznele pare iz zemlje. Zbog tog straha, a ne zbog inflatornih očekivanja, NBS plaća reket od oko 9,5%. Između zapadnih monetarnih teorija i tranzicione stvarnosti je dubok jaz.
Primer koji sam dao nije primer Severne, već Južne Koreje. Sugerirao bih Vam da ne koristite iskaze tipa „po svim istraživanjima“, jer ne znate sva istraživanja – ovo pogotovo ne kada koristite termin „visoka inflacija“ koji niste definisali. Da li je to 5% (do juče na Zapadu je to bila visoka inflacija), ili je to 35%, ili 55% i da ne nabrajam. Primer J. Koreje koji sam dao je jači od teorijskog rada npr..
Srbi su pokazali veliki preduzetnički duh, i gde god je to moglo, popunili su tržišne rupe. Uslužni sektor se izvanredno razvio, ne znam šta nedostaje, i gde se to pojavljuje manjak ponude. Sve što je bilo do građana, i sve što se moglo raditi sa malim ulaganjima je urađeno. Velikih ulaganja ne može biti sa kamatama kakve su u Srbiji. Dakle, radi se o ružnom političkom mitu o nepreduzetnim građanima kojima treba menjati psihu. Ne, potrebna je promena monetarne politike i uvođenje razvojne politike u sistem. Opasno je preuzimati mantre političara koji nemaju ideje, ili njihovih bezidejnih savetnika, pa onda sve prevaljivati na građane i psihološki faktor.
Primer koji ste dali i mehanizam koji ste opisali u poslednjem pasusu ne bih razmatrao, budući da se za taj model nisam nikada zalagao. Hvala na komentaru.
Odlična emisija šteta što nije duže trajala. Imam par zamerki na Vaše izlaganje:
1.Kažete da je isključivi krivac za ovo stanje Narodna banka zato što drži realnu kamatnu stopu visokom. Prvo, monetarna politika nema uticaja na realnu kamatnu stopu, samo na nominalnu. Moguće je u nekim situacijama da utiče ali samo kratkoročno, dok traje novčana iluzija. Drugo, uzeli ste kao primer visoke realne kamatne stope sadašnju tranzicionu stopu, i mislim da to nije pošteno. Inflacija je po prvi put pala na 2%, a kamatnoj stopi treba vremena da se prilagodi na nova inflaciona očekivanja, ali opet Narodna banka nema uticaja na realnu kamatnu stopu. Treće, po svim istraživanjima i objavljenim naučnim radovima visoka inflacija ima negativan uticaj na realan rast, primer Severne Koreje koji ste dali ne pije vodu, jer je Koreja bila izolovana zemlja, u kojoj se nije slivalo svake godine 5 milijardi evra doznaka, koje gradjani koriste kao store of value i unit of account. Četvrto, previše pažnje posvećujete agregatnoj tražnji, naši pravi problemi su na suprotnoj strani- strani ponude(Supply side). O tome u sledećem paragrafu.
2. Srpski glavni problem nije na strani tražnje.Jeste problem što smo u šizofrenoj situaciji da 35 godina ne znamo šta znači stabilna valuta, ali to nije veći problem od problema na strani ponude. Jeste problem inflacija i treba se boriti protiv toga, ali veći problem je nedostatak preduzetništva, za koje je isključivo država odgovorna. Država ubija preduzimljiv duh nerazumno visokim porezima, subvencijama koje dovode u neravnopravan položaj konkurente, nepostojanje sudskog sistema naplate dugovanog, ograničavanjem tržišta tako da samo odabrani imaju pristup odredjenim oblastima, političkim reketiranjima. Kada kažem da je država odgovorna mislim na političare. Problem je što oni nemaju motiv da to menjaju jer od tog parazitskog sistema i žive.
Zašto smatram da je ponuda važnija?
Zamislite sledeću uprošćenu hipotetičku situaciju: Zamislite selo koji ima nezavisnu monetarnu politiku i koja od firmi ima samo jednu pekaru, jer selo(podmićeno od pekara) sistematski suzbija svako preduzetništvo(recimo firma ne može da naplati preko suda godinama novac za svoju robu koju je prodala). Šta se dešava kada mudrac u narodnoj banci sela odluči da poveća ekspanziju novca. Jednostavno, pošto se količina novca koju gradjani drže u rukama povećala, gradjani gledaju na šta da potroše novac osim hleba i kifli koje kupuju svaki dan i koje im ne treba više. Da je situacija na strani ponude odlična, nove firme bi se stvorile koje bi nudile razne nove proizvode osim pekarskih. Gradjani bi svoj novac potrošili na nove proizode i bili bi bogatiji za tu robu koju su kupili, ne izazivajući pritom inflaciju. U situaciji kada selo sistematski nedozvoljava razvoj novih firmi, gradjani videći da za svoj novac ne mogu kupiti ništa drugo osim pekarskih proizvoda odlučuju da novac potroše na kupovinu hleba i kifli, odnosno pošto njima ne treba više kifli i hleba oni su spremni da daju više novca za istu količinu robe. Veća novčana tražnja pri istoj količini roba će samo izazvati inflaciju, i to je ukratko Srbija u malom za ovih 25 godina.
Zahvaljujem…
За господина Катића – Не било ми замерено на перфекционизму, емисија у којој сте гостовали зове се „Око“ (некада пишу „Око економије, када се претресају економске теме), јер је емисија једноделна. Када је емисија колажног типа, онда се зове „Око магазин“. У принципу, током пет радних дана у периоду од 18:25-18:55 на РТС1 су три емисије „Око“ и две емисије „Око магазин“, под условом да у то време нема неког спортског преноса.
http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/RTS+1/31/Oko.html
http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/RTS+1/21/Oko+Magazin.html
Када сте 27. децембра 2012. године гостовали са г. Радуловићем, били сте у емисији „Око магазин“. Другу половину емисије посветили су нечем другом.
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1236752/Oko+magazin%3A+Stilske+muke+jedne+jelke.html
П.С.
На ову поруку није потребан повратан одговор/коментар.
Postovani gospodine Katicu. Obzirom da je ovo vas blog, te da je u komentarima (ispod video emisije) bilo raspitivanja o vama, a uzev u obzir da vam je voditeljka dva puta uskratila mogucnost da javno iznesete „malu misaoniu vezbu“ ja vas pozivam da svoj nastup dopunite u par recenica kako zbog nas koji pratimo bloag to i zbog eventualnih „pridoslica“ koje je ova emisija zaintrigirala, ali ponajvise zarad upotpunjavanja emisije koja je zaslugom lose voditeljke ostala nepotpuna i nedorecena.
Погледах ОКО Магазин и !?
Поред шармантне младе и прозрачне водитељке, бледило. Емисија је морала имати дубини равну барем проблему кризе. За то нисте криви Ви Небојша већ несналажење водитељке која није искористила Ваш аналитички потенцијал како би гледаоци добили бољу представу о стању у Србији и неке основне узроке кризе барем наслутили.
И бесмислено је, легитимно!
Заронимо дубље у проблем Србије, односно колективне свести и историјске одговорности самог народа преме сопству. Где је језгро проблема? па у самом народу. У чему је проблем? проблем је у томе да критика реалног стања не ослобађа критичара од одговорности (макар морално) за неслагање, а притом у анализи, закључку и констатацији лошег нема указивања на то шта треба учинити да би било боље.
Односно; шта је алтернатива садашњем безнађу?
Комунисти су пропагирали гласно и јасно САМОУПРАВЉАЊЕ (власт радничке класе) и то су спроводили добрих 40-етак година, то више не иде, истрошена идеја, али њихови су резултати још видљиви.
Ако је за утеху, да смо били држава експеримент, немачки институт за рад и економију шаље у некадашње гиганте СФРЈ своје посдокторанте,-у српске и словеначке фирме-да покупе документацију о самоуправљању и планирању, проуче и сам систем самоуправљања, али сад на принципу добити а не политике. Јер ту педантни и одговорни Немци покушавају да нађу алтернативу данашњој кризи.
Насупрот томе, последице демократске транзиције су исто тако видљиве голим оком, оличена у корупцији, пљачки, беди, сиромаштву. Губитку средње класе на којој почива стабилна држава.
Где је решење?
У узрочно- последичним друштвеним процесима детерминисаност је предвидљива.Проблем је у народу! Огромна већина би да се нешто мења, али не и они сами. Код њих је све уреду, други нису у реди !?. Ништа не би мењали, све је добро само да је више пара.
Е није да може рече, легендарни Шојић.
Koja borba protiv vetrenjaca. Posto ste potrosili veci deo emisije razbijajuci mantru o stranim investitorima, poslednje pitanje voditeljke je ok ali kako mi da privucemo vise investitora?! Ko da ste pricali zidu gospodine Katicu.
Sto se tice Srbije, ovde nema nista novo godinama, tu je rupa od ~2 mlrd svake godine, prvo se zaduzivanjem pokrivala, sad vise ne moze zbog prestanka stampanja para na globalnom nivou,rasta kamata i kriticne zaduzenosti, pa se krenulo u poreze prosle godine, ove godine ni porezi nisu dovoljni pa mora kresanje plata u javnom sektoru sto ce dovesti do pada traznje, manju naplatu poreza i opet ce nas na kraju 2014. verovatno cekati tih -2 mlrd. Sve u svemu, meni se cini da vas u Srbiji ceka bankrot u bliskoj buducnosti i blio bi bolje da to sto pre prezivite kako bi vec jednom mogli da promenite kurs, jer Srbija izgleda menja kurs jedino kad udari frontalno u zid.
A u toj bliskoj buducnosti na prelazu izmedju nas i vas ja sam otisao u Kanadu nadam se.
За Бојана – Још увек нисам одлучио када ћу, и да ли ћу се бавити домаћим темама. Хвала на коментару.
За инг. Дејана – Русија би морала имати потенцијал у свим индустријским гранама. Лаки кеш од енергената и сировина, тајкунско анационално устројство, и држава без јасне идеје куда треба ићи, допринели су да је Русија заборавила да прави и оно што је некада умела, попут авиона нпр.. Можда би оштрије санкције могле помоћи да Русија нађе свој пут. Што се пољопривреде тиче, нисам сигуран да ту лежи велика шанса Русије, обзиром на климатске услове и чињеницу да Украјина више није у саставу Русије. Хвала на коментару.
Po pogledima meni se na tren ucinilo da ce biti tuce u emisiji.
Да ли ово значи да домаће теме поново полако улазе у фокус?
За господина Катића – Ма колико се Ви борили за инфаструктурне пројекте, фундаменталну промену монетарне политике (не само кроз снижење реалних камата, већ и „жртвовање“ стабилности цена зарад веће запослености и већег приведног раста) – тешко налазите саговорнике. Водитељка је инсистирала да јој пружите једноставан одговор шта треба да уради Србија да дођу стране инвестиције.
Замолио бих Вас за краћи коментар о економији Русије – занима ме који сектор има потенцијала осим енергетике? У каквом стању је, на пример, њихова пољопривреда?
Хоћу да кажем како није далеко од истине да је Џорџ Буш (Млађи) инвазијом на Ирак (2003) несвесно помогао релативно висок руски привредни раст (2003-2008), заснован на енергентима.
____________________________
Иако је Ваша политика да не коментаришете оне који не могу да одговоре – дозволићу себи да као гледалац прокоментаришем наступ господина Корунског, који је од стране водитељке представљен као „одличан познавалац српских и европских економских прилика“. Стекао сам утисак да не барата макроекономским појмовима – помиње привредни раст у 2013. као последицу раста пољопривредног сектора (што није спорно) и активацију дугорочне инвестиције „Фијата“ који је „нето произвођач бруто националног дохотка, који је повећао извоз за 20 одсто“.
С друге стране, разумем да он посматра ствари из угла послодаваца, којима је сваки порез виши од „позитивне нуле“ висок.