Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio reprogram. Oni su odlučili da sačekaju ishod sudskog spora koji je jedan od poverilaca (NML Capital Ltd) vodio pred američkim sudom, tražeći da mu se dug isplati odmah i u celosti.
Višegodišnji sudski proces je sada okončan i tri instance američkog sudskog sistema su imale isti stav. Upravo kako su realisti (ili teoretičari zavere, kako se danas nazivaju) predviđali, i Vrhovni sud SAD je stao na stranu „finansijskih lešinara“ [2]. Odbijajući da čuje argumente Argentine, sud je implicitno potvrdio da ona mora isplatiti svoje nereprogramirane dugove u celosti.
Vrhovni sud je otišao i korak dalje – za slučaj da Argentina ne želi da plati, poveriocima je odlukom suda olakšana potraga i zaplena argentinske imovine, bilo gde u svetu. Argentina više ne može sakrivati novac i imovinu i ne može blokirati njenu zaplenu pozivajući se na državni suverenitet.
Argentina se sada našla u nemogućoj situaciji. Da ne bi pala u docnju i da bi nastavila sa urednim servisiranjem svojih reprogramiranih dugova, ona istovremeno mora isplatiti dugove finansijskim lešinarima, i to u celosti. Sudske odluke ne pružaju drugu mogućnost.
Ako isplati sve nereprogramirane dugove, Argentina će potrošiti više od polovine svojih deviznih rezervi i dospeti u ozbiljnu krizu spoljne likvidnosti, a time i u novu ekonomsku krizu.
Ako se finansijski lešinari namire u celosti, mogle bi uslediti nove tužbe, ovoga puta od strane poverilaca po reprogramiranim kreditima. Oni su u retrospektivi ispali naivni kada su na reprogram pristali, a ugovorni uslovi reprograma im daju mogućnost za takvu tužbu, ako se odluka američkog suda sprovede u ovoj godini.
Moguće je, a verovatno i neizbežno, da Argentina sa kapom u ruci moli milost od svojih poverilaca (onih koji nisu ušli u reprogram) i da pristane na plaćanje dugova u celosti, ali u ratama i od sledeće godine. Kakav god da bude epilog, on će za Argentinu biti papreno skup i otužno ponižavajući, budući da je nepristajanje na ucenu poverilaca postalo pitanje časti za argentinsku državu.
Na drugoj strani, trijumf poverilaca je potpun. Ako Kristina Fernandez, presednica Argentine ne greši, NML Capital, poverilac koji je tužio Argentinu, zaradiće 1.608 procenata na svoju investiciju, budući da je argentinski dug kupio na sekundarnom tržištu po bagatelnoj ceni. Ili, kako bi predsednica Fernandez rekla, ni organizovani kriminal ne ostvaruje takvu dobit u tako kratkom periodu.
Može biti slučajno, a može i ne biti slučajno, tek MMF je baš sada izašao sa novim idejama o tome kako bi ubuduće trebalo rešavati dužničke krize suverenih država. Analiza (na 42 strane) se može svesti samo na jednu tezu – novi državni reprogrami kredita ići će ka tome da se dugovi ne otpisuju, već da se pod istim kamatnim uslovima samo prolongiraju, ili kako se to u finansijskom žargonu danas zove, reprofiliraju.
Iako je MMF-ova analiza suptilnija i slojevitija od moje grube interpretacije, poruka MMF je kristalno jasna i brutalna. Nesretne države-dužnici bi morale shvatiti da je došlo do velike, tektonske promene na dužničkom nebu. Tim nebom od danas gospodare finansijski lešinari.
Potceniti argentinski slučaj i njegove posledice, ili zanemariti poslednja „razmišljanja“ MMF-a, bilo bi u najmanju ruku budalasto. Za prezadužene države više ništa neće biti kao pre. Odlukama američkih sudova one su izgubile još jedan veliki deo finansijskog suvereniteta. Klatno je sada potpuno na strani poverilaca.
Teoretičari zavere bi mogli izvući i zaključak kako su razvijene zemlje- kreditori, pronašle odličan mehanizam za usporavanje razvoja nerazvijenih. Ako bi ta logika bila tačna, sve zadužene nerazvijene države bi svoje dugove mogle otplaćivati od sada pa do večnosti.
————————————————————————————————-
[1] Ovaj tekst je nastavak ranijeg teksta https://nkatic.wordpress.com/2012/11/25/pravo-pravda-i-drzavni-dugovi/ i bolje je prvo pročitati taj stari tekst.
[2] Pojam fondova-lešinara (vulture funds) je odomaćen i prihvaćen termin u finansijskom svetu i nema tako negativnu konotaciju kao kada se prevede na srpski.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Лешинари постају све луђи и луђи:
http://www.globalresearch.ca/financial-times-calls-for-abolishing-cash-to-give-more-power-to-central-banks/5472522
Јуче Аргентина, данас Грчка, сутра свет. Одакле ли црпе инспирацију за ове генијалне идеје? Да не буде забуне, мислим да ово што господа банкари предлажу уопште није смешно.
Мислио сам да у оригиналном тексту има и превише коментара који су отишли далеко од теме, па сам одлучио да објавим свој овде. Ово је одговор на Марков и Ваш коментар у тексту “Неједнакост и економски раст, или и плавуше су схватиле“ а који се односио на овај текст господина Хазина:
http://www.standard.rs/svet/30550-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%83-2016-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5
Централне банке су превара светских размера од стране западних финансијских центара. Ако ћемо конкретније, од првих људи који су заслужни за успостављање ФЕД-а. Знамо сви ко су, да их не набрајам овде. Лако је на интернету наћи документарце који о њима говоре. Господин Хазин је погодио у центар и разоткрио гробаре руске економије. Једноставно је, заиста. Не може се утећи дугој руци банкара ако имате “независну“ (па, независну бар од Владе) институцију која ради у пирамидалној спрези са светским олошем, ФЕД-ом. Наравно, по његовим правилима.
Светски финансијски систем треба вратити у оквире у којима је био до краја 19. века. Тренутни глобални систем не одговара никоме осим банкарима са Вол Стрита и њиховим пљачкашким пајташима из војно-индустријског комплекса. Не одговара чак ни обичним грађанима Америке. Ако остане на овоме, људи ће се побити због обичног папира и дигиталних бројки на рачунару.
Поздрав.
Za Marka Bojkovića – Tehnički, Srbija svakako nije u bankrotu. To što se država stalno zadužuje, što smanjuje plate i penzije, to govori o velikim teškoćama, ali to nije (tehnički) bankrot. Pretpostavljam da je gospodin Cvijetićanin mislio da je Srbija na putu bankrota. Ja se bojim da je tako, i ne vidim kako bi se bankrot mogao izbeći. O trenutku bankrota odlučuju strani kreditori – drama počinje u trenutku kada oni odluče da obustave kreditiranje. Taj trenutak nije „matematički“ determinisan u smislu da kada dug dođe do nivoa X, tada se krediti obustavljaju. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, da li se slažete sa mišljenjem profesora Danijela Cvjetićanina da je Srbija u bankrotu, s obzirom da nije u stanju da isplaćuje ugovorene penzije i plate?
http://www.nspm.rs/komentar-dana/bankrot-ili-nemilosrdni-andjeo.html
Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Za Marka-PG – International Capital Market Association traži da se bolje definiše pari passu klauzula, kako bi se izbeglo tumačenje koje je sudija Griesa dao i koje je nanelo štetu Argentini i većini njenih kreditora. Uz to, date su i nove klauzule kod izdavanja državnih obveznica koje obezbeđuju da volja većine od 75% kreditora bude obavezujuća za sve kreditore u slučaju reprograma.
Sve ovo služi zaštiti kreditora iako je dobro i za dužnike. Ono što će, bojim se, odrediti sudbinu dužnika vezano je za razradu incijative MMF-a koju sam objasnio u tekstu. Hvala na komentaru.
Čini mi se da je po ovoj temi u međuvremenu bilo nekih bitnih koraka? Ako sam dobro shvatio, usvojena su neka nova pravila o pravima kreditora u situaciji bankrota?
O Polu Singeru…
http://www.h-alter.org/vijesti/svijet/lesinar-nad-argentinom-portret-bjeloglavog-spekulanta
Негде 2001. године РТС је репризио у оквиру своје емисије „Трезор“ репортажу Омера Карабега из Аргентине 1990. године. Прича сада звучи познато.
Наиме, држава је закључила споразум са неком приватном компанијом уговор о продаји државне авио-компаније. Приватна компанија је платила прву рату сопственим новцем, а када је дошла у посед авио-компаније – планирала је да прода десетак авиона из флоте и измири све обавезе према аргентинској држави.
Када је Влада Аргентине видела да је враг однео шалу, определила се да раскине уговор са приватном компанијом и поврати власништвно над авио-компанијом. (Касније је, ако се не варам, аргентинска државна авио-компанија продата шпанској „Иберији“, а Шпанци су тада у оквиру једниствене компаније заменили флоте – јер су авиони у Аргентини били савременији).
Хтео сам да потцртам како неки прости модели преваре изнова пролазе и да приватизација није увек „лек“.
Možda će im neko pozajmljivati svoje viškove dolara, sa manjom kamatom:
http://www.dw.de/monetarna-politika-bez-va%C5%A1ingtona/a-17783947?maca=ser-Blic%20Online_v2-9895-xml-mrss
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:500532-Nema-dogovora-izmedju-Argentine-i-americkih-fondova
Za Nebojšu – Problem o kome govori gospodin Dragaš je vezan za precenjivanje BDP-a iskaznog u stranoj valuti, kada depreciranje valutnog kursa ne prati inflaciju. O tom problemu sam pisao 2005. godine (https://nkatic.wordpress.com/2005/10/29/ekonomija-i-alhemija/). Kolika je stvarna zaduženost Srbije teško je reći, jer je teško odrediti koliki je „realni“ kurs dinara. U svakom slučaju, realni kurs bi morao biti veći nego što je danas, a to bi značilo da je BDP u evrima ili dolarima niži nego što se iskazuje. To znači i da su svi pokazatelji zaduženosti veći nego što se misli.
Hvala na komentaru.
Pozdrav za urednika bloga i sve citaoce.
Znam da se izjavili da necete komentarisati ekonomske dogadjaje iz Srbije, ali bih molio za jedan izuzetak.U pitanju je sledeci link i tabela na kraju istog.
https://sr-rs.facebook.com/notes/branko-draga%C5%A1/vrovali-ili-ne/743000759096638
Da li je nasa zaduzenost 127% BDP-a?
Unapred hvala!
Za Marka – Ne znam da li je u Bugarskoj sve privatizovano, ali to nije previše bitno za disproporciju javnog i spoljnog duga. U Srbiji je npr. javni dug 2008. bio oko 30% u odnosu na BDP, dok je spoljni dug bio oko 65%. Koliko znam, u Bugarskoj su i plate u javnom sektoru i penzije niže nego u Srbiji. Pri tome, nezaposlenost je mnogo niža, pa više ljudi radi i puni budžet. Međutim, pre ili kasnije, visok spoljni dug dovodi do krize privatnog sektora i iznuđuje zaduživanje države. Ne bih da budem prorok, ali ne vidim kako Bugarska može izbeći krizu, pogotovo u režimu valutnog odbora.
Veliko zaduživanje privatnog sektora i visok deficit ne znače nužno da postoje privatne firme koje su veliki gubitaši. Moguće je da je privatni sektor u fazi investiranja i da se zato zadužuje. U teoriji to nije problem i može se lako objasniti. Međutim, bojim se da u praksi to uvek završi loše. (Ne pominjem slučajno krizu jugoistočne Azije tako često).
Na Vaše treće pitanje/tezu, već sam dao odgovor. Rezerve centralna banke ne moraju doći do nule da bi država upala u finansijsku krizu. Dovoljno je da dođe do ubrzanog pražnjenja rezervi, panike, pa da to dovede do pritiska na devizu štednju. U tom scenariju nije previše bitan apsolutni nivo rezervi, tada su bitni dinamika i trend. Zato su npr. špekulativni udari tako opasni. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
u vezi sa vasim komentarom https://nkatic.wordpress.com/2014/06/24/argentine-u-raljama-finansijskih-lesinara-1/#comment-7056 imam par pitanja.
Odakle potice ovolika disproporcija spoljnog i javnog duga u Bugarskoj? Da li to znaci da je u Bugarskoj privatizovano sve sto se moglo privatizovati, da je broj radnika u javnom sektoru visestruko manji nego u privatnom, i da je to ono sto tezi ova vlada da uradi?
Sledece, ako postoji veliko zaduzivanje privatnog sektora, i konstantan deficit, da li to znaci da postoje privatne firme koji su veliki gubitasi, a koje i dalje funkcionisu?
Posto visok uvoz unistava domacu privredu i preduzeca i prebacuje otpustene radnik na socijalu uz istovremeno smanjenje prihodne strane budzeta, koliko dugo nizak javni dug moze da bude pracen visokim spoljnim dugom? Zar se drzava preko CB ne zaduzuje da brani visok kurs sa jedne strane, i da popunjava sve prazniji budzet sa druge strane i time povecava javni dug? Ili se devizne rezerve krckaju dok ne dodju do 0.
Hvala!
Овакав преседан Америчког правосуђа показује и да формало правно има држава првог и другог реда. Тешко да би овакав међународни значај оставила пресуда каког суда земаља попут Србије и сличних. А вјероватно пресуда Кинеског суда према некој земљи неби довела до расправа о правним посљедицама на међународно право него би се имао сматрати као политички притисак на одређену земљу који „слободан свијет“ треба да осуди. Друго зар и из економског угла повјериоце из САД ова пресуда не ставља у повлашћен положај, тешко да друге земље могу плијенит имовину Аргентине или довести до озбиљне забринутости владе Аргентине као када такву пресуду изриче овако значајна земља. Ако си повјериоц из Зимбабвеа мораш пристајати и на репрограм. Логино је очекивати да ако се спроведе и изврши ова пресуда да ће сваки инвеститор жељети да новац пласира преко САД, пошто би му то нудило 100 постотну сигурност пласмана. С друге стране мислите ли да би ово могло одбити многе земље да у будућности новац позајмљују преко САД пошто се суд сутра може прголасити надлежним и за друге уговоре и многе земље довести у потпуно подређен положај према САД, што многе земље може одбити да са тог тржишта позајмљују новац и друго да дугови многих земаља нису превелики па се очекује да у будућности појави велики проблем са наплато истих па ово дође као опомена многим земљама према коме се мора дуг уредно сервисирати. Било би интересантно када би нпр Руски судови пресудили да се плијени имовина земаља које су блокирале средства лица са такозване црне листе из Русије од имовине тих земаља. И имали би више правног основа с тим да врше заштиту своји грађана од самовоље неких земаља. Хвала за најбољи блог из економских тема
Nebojša Katić,
Verovatno ste u pravu, ja ne kažem da sam ja u pravu uvek i svuda. Sve moje tvrdnje važe samo u ovom trenutku, za sada, dok se suprotno ne dokaže.
U tom smislu voleo bih kada bi Vi na moje iznete radove odgovorili drugim radovima koji pobijaju tu tvrdnju, kako bi smo došli do istine.
Ne može se uporedjivati rast zatvorenih i rast otvorenih zemalja na bazi rasta BDPa. Zbog inflacionih biasa postoji tendencija u GDPu da se rast zatvorenih zemalja preuveličava. Ako hoćete da uporedjujete zaključke Spensove komisije sa ostalim državama morate uraditi procenu inflacionih biasa recimo u Čileu i Estoniji ili drugim zemljama kako bi poredjenje bilo fer.
Voleo bih kada bi pročitali ovaj članak:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=9&cad=rja&uact=8&ved=0CGkQFjAI&url=http%3A%2F%2F213.154.74.164%2Finvenio%2Frecord%2F12303%2Ffiles%2Fbailey.pdf&ei=cSu5U9_SKOH-ygPL_oKYDQ&usg=AFQjCNGkZHGktde0IOHyarFJReqC7ToehA&sig2=lrQc7iiKRfr3Ad0Nur9lTA&bvm=bv.70138588,d.bGQ
Niko nije osporavao uspehe Južne Koreje i ne kažem da je nemoguće. Svaka njima čast. Ali koliko je eksperimenata sličnih Južnoj Koreji propalo u Južnoj Americi i Aziji 60ih i 70ih?
Iz ugla statistike je irelevantno da li je roba boljeg ili lošeg kvaliteta, naravno. Zato je statistika veoma loš način da se utvrdi životni standard. Kvalitet roba u Sovjetskom savezu je bio izuzetno lošeg kvaliteta, i to je imalo direktnog uticaja na životni standard, što zvanična statistika ne može da utvrdi.
Za Dragana – Mnogo je razloga zbog kojih Srbija (a i druge zemlje) nisu sprečile rast kredita i pad u dužničku klopku. Politički oportunizam, kolosalno neznanje, amaterizam i potkupljivost ekonomske elite, nezrelost i neiskustvo građana, želja za boljim životom po svaku cenu itd. itd., sve su to faktori koji su doprineli propasti. Međutim, nikada ne treba zaboraviti da su i međunarodne institucije svojim uticajem i pritiskom insistirale da države ne primenjuju nijedan od odbrambenih mehanizama. Ovo ne amnestira Srbiju ili druge slične države od nesporne krivice, ali se ni spoljni uticaj ne može potceniti, budući da je mnogo jači no što se to misli. Hvala na komentaru.
Za Miloša – Zamolio sam Vas da navedete primere zemalja koje su želele da vežu svoju valutu za evro, da bi od toga brzo odustale jer je ECB izgubila kredibilitet. Vi kao da to niste ni čuli, i umesto primera koji sam vam tražio, ponavljate istu tezu. Ne možete u polemici iznositi tvrdnje a da niste u stanju da ih potkrepite činjenicama. Teze neće postati istina time što ih neprekidno ponavljate.
Zamolio sam Vas i da mi navedete primere najuspelijih država u razvoju kod kojih su vladavina prava i liberalizacija preporodili ekonomiju? Vi ste naveli Čile i Estoniju. Ni Čile, ni Estonija ne spadaju u najuspelije države u razvoju. Spensova komisija je na bazi egzaktnih pokazatelja identifikovala 13 zemalja koje po rezultatima i ekonomskoj politici mogu služiti kao uzor. Vama je promaklo da među tih 13 država nema ni Čilea, ni Estonije. To što neoliberali baš ove dve države uporno proglašavaju najuspešnijim, ignorišući druge, mnogo uspešnije modele, u domenu je ekonomske patologije ili verovatnije, intelektualnog bezobrazluka.
I na kraju je konačno došlo ono što sam očekivao da će se mnogo ranije pojaviti i da će neko od mladih neoliberalnih lavova to staviti u promet. Reč je o postmodernom shvatanju statistike. Kada god nekome zatreba, on ospori zvanične međunarodne statistke i pravi svoje. Tokom 80-tih je bilo u modi osporavanje japanske statistike zaposlenosti. Pošto je stopa nezaposlenosti bila mnogo niža nego u SAD, za japanske cifre se tvrdilo da nisu tačne. Tokom devedesetih je osporena ranija socijalistička statistika, kako bi tranzicione države uverili da im je u socijalizmu bilo mnogo gore, a da im je sada mnogo bolje. Zatim se krajem devedesetih pojavila teza da Kinezi lažu i da se mnogo sporije razvijaju nego što tvrde. Itd. itd..
Statistika je daleko od savršene, greške se prave ali i ispravljaju, nekada se i manipuliše podacima (kao što je npr. verovatno slučaj sa stopom inflacije u Argentini poslednjih godina). Dobro je kada radovi dovode u pitanje zvaničnu statistiku (i sam sam to radio), ali je loše kada se teze iz radova proglase za konačnu statističku istinu.
Sami ste, nesvesno, dali odličan primer manipulacije – “output is likely to have been highly overstated during the Soviet regime as most output besides military goods consisted of low quality goods that could not even been given away in a market economy.”
U stručnom smislu, teza je apsurdna. Da li je roba niskog ili visokog kvaliteta, nebitno je iz ugla statistike. Da li to znači da su socijalistički državljani išli goli i bosi, jeli šta ulove, spavali u pećinama, ložili vatru i lečili se kod vračeva? Zapadna tržišta (kao i tržište u Srbiji) zasuta su robom jako niskog kvaliteta i te robe imaju svoje kupce. To što ja na primer, ne bih nikada kupio neke od prehrambenih proizvoda koji se prodaju u Londonu, ne može biti razlog da statistika te proizvode izbaci iz obračuna.
Potrošio sam puno vremena debatujući na blogu sa Vama i drugim neoliberalima. Poštujući Vašu zainteresovanost za ekonomiju kao i Vaš entuzijazam, pokušao sam da ukažem da nešto sa metodologijom i načinom argumentacije nije u redu. U tekstu https://nkatic.wordpress.com/2014/05/22/mladost-na-trzistu-ekonomskih-ideja/, u delu koji se bavi „neoliberalnim duhovnim vežbama“, pokušao sam i da identifikujem taj modus operandi. Uzalud. Posle ovog predugog komentara, moram da priznam poraz i odustanem.
Hvala na komentaru.
@ Vladimir Dž (06/07/2014 у 09:07)
Будимо реални, евроизација нигде (у Европи) није толико „широка и дубока“ као у Србији. Могуће је да је одредница „деформација“ блага реч, али ми је термин „шизофренија“ веома оштар.
Србији не би дозволили увођење евра (иако је то нпр. професор Лабус заговарао), док Црној Гори и УНМИК-Косову то јесу дозволили. Можда су ово згодни случајеви за експеримент, нарочито случај Србије – да се испитају средњерочни и дугорочни домети „широко и дубоко“ евроизиране државе (у монетарном смислу). Додуше, постоје искуства „широке и дубоке“ доларизације, али да не ширим тему.
Нисам случајно поменуо Мађарску. Не знам колико ће премијер Орбан истрајати. Колико могу да испратим, његов приступ је за сада да (тихо и средњерочно) протера иностране банке. Када централна банка пропише да не може највећи део валутног ризика да се „превали“ на корисника кредита, банке са иностраним капиталом се повлаче. Управо је индексација кредита (у еврима, францима, па и јенима) разлог зашто су странци и дошли у банкарски сектор.
Мађарски „лекови“ сигурно ће дугорочно изазивати потресе, али показују разлике између суверених држава и оних које то нису.
Рекао бих следеће – да је премијер Вучић почео да цитира Виктора Орбана и истиче га као узор, тешко да би му то опростили центри моћи.
—–
Када сам својевремено погледао неке старе белешке (које сам сачинио из новинских текстова као студент), још 2001. године су светски економисти упозоравали на проблем евра као валуте која „нема своју државу“. Додуше, пројекат зоне евра би имао смисла да се формира супер-држава са Берлином као (не)формалним центром – можда је то дугорочан циљ.
Мотиви увођења евра били су вишеструки: 1) очекивања Европљана били су да ће почети да „истискују“ долар као резервну валуту, 2) на известан начин је остатак Европе посредно платио трошкове немачког уједињења, 3) валута је и те како помогла немачку и француску економију (иако би нпр. обични Немци радије волели своју марку) итд.
Ако би почела да се распада зона евра, економски би пострадала цела Европа – а ЕУ би се или распала или прешла на нижи степен интеграције.
ECB je izgubila kredibilitet u očima onih zemalja koji su hteli da vežu svoju valutu za nju. Ona je imala kredibilitet u periodima kada je svuda u svetu bila inflacija a njena valuta je bila neinflatora, ali sada je izgubila kredibilitet zato što ne može da spreči deflaciju. Dakle imala je kredibilitet ako se gleda inflacija, nema kredibilitet ako se gleda opasnost od deflacije. Nijedna zemlja neće vezati svoju valutu za deflatornu valutu druge zemlje.
Čile i Estonija su države koje bih uzeo kao primer.
Medjutim, rast u tranzicionim državama je bio mnogo veći nego što to zvanična BDP statistika izražava.
Duga je to priča zašto postoji ta greška u BDPu koja se naziva inflacioni bias(videti Boskinovu komisiju čiji zaključci važe u tranzicionim zemljama utoliko više što odjednom dolazi do upliva strane masovne robe većeg kvaliteta nego što je bila domaća roba)
Postoje radovi koji to utvrdjuju, ali nisu u svim zemljama tranzicije radjeni radovi. Tamo gde su radjeni pokazuju da je rast bio mnogo viši. To su veoma konzervativne procene ali svejedno pokazuju veći rast.
Primer Češke:
U periodu 91-99 rast je bio veći za više od 4% godišnje nego što to zvanična statistika izražava.
http://ideas.repec.org/a/eee/ecosys/v27y2003i4p367-376.html
Primer Argentine:
U periodu 85-05 rast je bio za 4.3 do 5.7% veći svake godine nego što se to pretpostavljalo.
http://mpra.ub.uni-muenchen.de/42950/
Primer Rusije:
Od 91-01 BDP je kumulativno bio veći 30% na kraju 2001.
I ovo:
„output is likely to have been highly overstated during the Soviet regime as most output besides military goods consisted of low quality goods that could not even been given away in a market economy.“
http://researchcommons.waikato.ac.nz/handle/10289/1650
Primer Meksika i Brazila:
Rast je bio veći u Brazilu za bar 3% godišnje u periodu 87-02, a u Mesiku za 2.5-3.5% godišnje u periodu 84-04.
http://mpra.ub.uni-muenchen.de/28532/
@Инжењер Дејан – „Зато титански подухват представља стратегија изласка Србије из клопке двовалутног система, али не уводећи евро (који је „кројен“ претежно по мери економије Немачке).“
Jedno poprilično naivno uverenje da će se smeti krenuti ovim putem. Pa suština svega je bilo da nam se uvede euro i tako kontroliše ovaj prostor.
“Stvaranje eura nije vezano za stvaranje snažne Evrope, već je trebalo obezbediti da ni jedna zemlja više nema kontrolu nad svojom fiskalnom sudbinom. Države treba da prestanu da se takmiče među sobom redukcijom poslova vezani za naciju. Zemlje unutar EU treba da postanu nacionalno impotentne” – Robert Mundell u razgovoru sa novinarom BBC-a Greg Palastom.
Globalisti nipošto neće dozvoliti da se to desi. Oni će opet ovde podmetnuti požar ako vide da Srbija kreće putem monetarne suverenosti i dovesti na vlast poslušnike koji će slušati njihov diktat. To je ključ svega za njih.
Bolje bi bilo da nas što pre apsorbuju u tu svoju mračnu tvorevinu nego što nas ovako namerno drže u ovoj šizofrenoj sitauciji (kako je Gosp Katić to dobro nazvao) Samo postavlja se pitanje zašto oni to ne učine. Šta ih sprečava? Šta ako prime Ukrajinu u EU pre nas? Da li bi naši ljudi mogli da izvuku pouku iz toga? Sumnjam. Isuviše je veliki broj ovisnika ovde koji zavise od stalnog dotoka njihovih krpica i gedžeta pa da vide nešto. Skupštinska strukura to potvrđuje. Male ruse treba samleti tako da uđu u EU ne klečeći – već potrbuške.
Takođe se ne slažem da je euro krojen za nemačke potrebe. Suština globalizacije je uništenje svake nacije i stvaranje jedne bezlične mase dužničkih robova. To važi i za nemce. Van Nemačke ima sasvim dovoljan broj eksperata koji bi mogli da procene da euro nema pozitivne efekte za njh već radi u korist samo nemaca. To su mogli da procene i pre stvaranja EU i sada.
To isto važi i sada kad je na stolu stvaranje evro-atlantske unije. Šta će te onda reći kad se to desi? Ova valuta radi u korist samo amera?
Kolega Katiću slažem se sa vašim
komentarom, samo ne znam šta je uzrok,
a šta posljedica; neracionalna država koja „proizvodi“
neracionalne građane, ili neracionalni građani koji proizvode „neracionalnu“
državu,
Cijela Istočna i Jugoistočna Evropa je dopustila kreditni bum (trajao do 2008.). I onda je zbog svjetske krize došlo do zastoja.
Vi implicitno kažete da zemlje izvoznice kapitala podstiču zemlje da se zaduže (privatni dug) i onda ih uvlače u dužničko ropstvo (javni/spoljni dug).
Zašto po vašem mišljenju Srbija nije ograničila rast kredita?
(npr. putem određivanje granica rasta kredita, povećanjem obavezne rezerve, kvalitativna regulacija kreditnog portfolija).
Zašto je Srbija oduzela dozvole za rad svim velikim državnim bankama?
Da, uloga SAD i njene valute kao svjetske rezervne valute olakšava upravljanje američkim dugom i njen „spoljni“ dug je u USD. Međutim i oni imaju problema sa podizanjem granica zaduživanja, a nedavno im je i smanjen kreditni rejting.
Slažem se da Argentina i SAD nisu baš zemlje koje se mogu porediti, ali smatram i da američki dug treba posmatrati i u kontekstu slabljenja uloge USD kao svjetske valute (ugovaranje u jenima Rusija-Kina, BRIKS, kineska razvojna banka itd.)
MMF štiti povjerice. On je finansijska institucija i to je logično. Postoji li po vašem mišljenju neko referentno udruženje neto dužnika, koje bi moglo izaći sa drugačijim prjedlogom?
Zaista se čini da postoji veza između odluke američkog suda i MMF-a.
Sada će teret duga (upravljanje spoljnim dugom) biti mnogo, mnogo teži.
Mi moramo i štediti i razvijati se – ako je to dvoje simultano moguće.
Uvoz kapitala se pokazao kao loš „razvojni“ model i loša ekonomska politika.
Po teoriji stopa rasta kredita 3 godine po 10 % (zanemarujem veličinu baze) stvara uslove za bankarsku krizu. Kada je u Srbiji bila trocifrena stopa kreditnog rasta u Njemačkoj je bila jednocifrena.
Kredit je ugovor i na kraju pobjeđuje pravo. Odvornost povjerioca je
moralna, a ne pravna kategorija. Pravo nauka nije nauka o moralu.
A i da jeste morala ima različitih vrsta. Drugačije je moral povjerioca, a drugačiji dužnika.
Mislim da je neomjereno i nekontrolisano zaduživanje (dakle mi sami tj zemlje uvoznice kapitala) „doprinjelo“ odluci američkog suda i prjedlozima MMF-a.
U neka „dobra“ vremena (Rimsko carstvo, antčka Grčka) dug (privatni) se otpisivao i eto poslije dvije hiljade godine MMF izlazi sa drugačijim prjedlogom za spoljni dug.
Velika promjena ….
Pozdrav,
Za Nenada – Ne razumem ni sadržaj ni ton Vašeg komentara. Hvala, svejedno.
Za Dragana Jovića – U prvom tekstu o Argentini (videti futnotu) sam objasnio zbog čega država nije kao svaki drugi dužnik. Bez tog objašnjenja se moj stav ne može razumeti. Ako odluka suda u SAD, kao i MMF-ova razmišljanja postanu praksa, tada se sa kreditora skida svaka odgovornost, što je nedopustivo.
Još važnije, državni dugovi veoma često nastaju kao posledica privatnih dugova. Privatni sektor nije ni nevin ni naivan, a Srbija je recimo, sjajan primer. Država se danas devizno zadužuje da bi održala kurs i privremeno spasila građane, privredu i banke. Pri tome, razvijene države ucenama traže liberalizaciju trgovine i tokova kapitala. One ne dozvoljavaju odgvorno ponašanje.
Države se zadužuju i zbog toga što ih razvijeni u tome stimulišu kako bi im mogli prodavati svoju robu (pa i oružje, u tom korpusu). Ili, države se zadužuju jer su po ustrojstvu diktature, građane tada niko ne pita, a kreditori vole diktatore. Itd. itd.
Za SAD argentinska pravila nikada neće važiti, jer oni svoje dugove vraćaju daleko lakše – naštampaju zelene hartije koliko im treba.
Hvala na komentaru.
@Nebojsa Katic
Naprosto nemogu da vjerujem koliko ignorirate proslost srpskog naroda u zadnjih 100 godina da je to za nevjerovat.
Nakon svega sto su nam priredili vlastodrzci od 1918. Vi i dalje gurate i gurate teoriju da ce srpski politicari ista napraviti dobro za srpski narod!
Vi ste tipicni Kajnes ekonomista koji se bavi POSLJEDICAMA a ne uzrokom i popravljate posljedicu a ne UZROK.
https://nkatic.wordpress.com/2014/05/22/mladost-na-trzistu-ekonomskih-ideja/
Zasto?????? Zasto je odabrala ovo?????
Dragan, Banjaluka
Kolega Katiću,
Da li smatrate da odluka američkog suda i MMF-a možda
imaju i neke pozitivne strane?
Zar ne se na ovaj način ne poveća finansijska disciplina na nivou države?
Balon na tržištu javnog/spoljnjeg duga brže raste ako postoji opcija otpisa.
Vi govorite o diskriminacije do koje dolazi na relaciji između povjerioca koji
su pristali i koji nisu pristali na reprogramiranje svojih potraživanja prema Argentini.
A šta je sa diskriminacijom na relaciji firme i stanovništvo sa jedne strane i
država s druge strane. Zar prjedlog MMF-a ne briše ovu razlliku i privilegovan položaj države i državnog duga?
Šta je sa principom pacta sunt servanda?
Na kraju, zar ne bi ono što važi za Argentinu trebalo i sutra da važi za SAD?
(uvažavaući sve razliku i izvozu kapitala iz ovih zemalja).
Za Miloša – Ako postoji jedna poruka koju pokušavam da prenesem posredstvom ovog bloga, onda je to značaj empirije za ekonomsku analizu. Vi uporno, u skladu sa tačkama 1. 2. i 6. iz teksta https://nkatic.wordpress.com/2014/05/22/mladost-na-trzistu-ekonomskih-ideja/ radite isto – iznosite teze, ponavljate ih a ne potkrepljujete ih činjenicama.
Dakle, gde je, kako i kod koga CB izgubila kredibilitet i šta su dokazi za to?
U kojim su to najuspelijim državama u razvoju vladavina prava i liberalizacija preporodile ekonomiju? Pri tome, naravno, znamo koje su to drzave. Da li su to čuveni pravni sistemi Kine, Koreje, Tajvana, ili poznata liberalizacija Japana ili Finske (govorim o periodu do ulaska u EU)?
Hvala na komentaru.
Nebojša Katić,
Neoliberalna škola je veoma širok pojam. Verovatno mislite na neoklasičnu školu i austrijance kada govorite o deflaciji. Sa druge strane kejnzijanci i monetaristi su protiv realnog prilagodjavanja, a opet spadaju pod neoliberale.
Cb bi bila kredibilna da je održala nivo nominalnog trošenja/agregatne tražnje na nivou trenda rasta, ili bar da je održala stopu inflacije na 2%.
Režim kursa nije nešto što će preporoditi ekonomiju, nije toliko bitan koliko recimo vladavina prava i liberalizacija. To su za Vas verovatno mantre ali ja mislim da je to ispravno.
@ Miloš 05/07/2014 у 18:29
„Дубина“ евроизације је реда 90%, што Србију сврстава у „евролидера“ – на шта треба захвалити плејади гувернера наше централне банке. Депрецијација би и помогла да није дошло до оволике деформације.
Занимљиво је да у Уставу Србије (2006) не пише да је динар званично средство плаћања. У мађарском Уставу (2011) пише да је валута ове државе форинта.
Зато титански подухват представља стратегија изласка Србије из клопке двовалутног система, али не уводећи евро (који је „кројен“ претежно по мери економије Немачке).
Za Miloša – Vi pitate: „Zašto fiksni kurs poistovećujete sa neoliberalizmom?“
Nigde nisam fiksni kurs poistovetio sa neoliberalizmom. Ne znam gde ste to našli?
Ono što poistovećujem sa neoliberlizmom je insistiranje na problemu javnog duga i preferenciji ka deflatornom izlasku iz ekonomskih kriza.
Vi kažete: „Bugarska zaduženost je 90% gdpa, ne vidim da je to išta veće od proseka EU. Danska ima spoljni dug 180% i fiksni kurs, skandinavske zemlje i zemlje zapadne evrope imaju preko 200% zaduženost.“
Naivno je upoređivati Bugarsku ili Srbiju, sa Skandinavijom. Pravila i logika koja važi za razvijene ekonomije, ne važi za jadne, tranzicione države. Njih možete destabilizovati za par dana, kao što je Bugarska osetila prošle nedelja, kada je počelo ozbiljno ljuljanje bankarskog sistema. Male i jadne države su igračke u rukama kreditora.
Ne zaboravite da fiksni kurs, kada je precenjen, deformiše statistiku i obračun BDP-a. BDP tada izgleda mnogo veći no što stvarno jeste i svi pokazatelji koji baziraju na BDP-u izgledaju bolji. Argentinski primer je ponovo sjajan primer za to.
Vi kažete: „Problem je što je sa ovom krizom ECB izgubila kredibilitet i nisu reagovali kako treba.“
Kako je trebalo da reaguju centralne banke da ne bi izgubile kredibilitet?
Vi kažete: „Prilično sam siguran da bi Srbija više dobila da je usvojila evro/marku kao zvanično sredstvo plaćanja 91.“
Da li Vaša sigurnost proizlazi iz analize velikog uspeha ekonomije Crne Gore?
Hvala na komentaru.
Inženjer Dejan,
slažem se. Još veći problem je što usled velike evroizacije fleksibilni kurs ne radi- dakle ne vrši svoju glavnu funkciju. Koliku god imali depresijaciju toliku ćete imati inflaciju u domaćim cenama. I u čemu je onda poenta njegova?
Zašto fiksni kurs poistovećujete sa neoliberalizmom? Fridman je bio veliki protivnik fiksnih kurseva, a i većina neoliberalnih ekonomista bi se iznenadila kada bi saznali da su bili za fiksni kurs.
Bugarska zaduženost je 90% gdpa, ne vidim da je to išta veće od proseka EU. Danska ima spoljni dug 180% i fiksni kurs, skandinavske zemlje i zemlje zapadne evrope imaju preko 200% zaduženost. One su u krizi trenutno ali ne zbog spoljnog duga već zbog restriktivne politike svojih CBa.
Potpuno ste u pravu što se tiče Argentine. Slom dolazi kada prestane naglo dotok kapitala ili ojača dolar za koju je vezan pezo. Ali to su veoma retki slučajevi koji se dogadjaju jednom u 50 godina. Sve zemlje koje fiksiraju svoju valutu fiksiraju je za onu najstabilniju jer veruju da će ponuda te valute rasti predvidljivo, tj veruju njihovim CB.
Niko ne kaže da fiksni kurs nema mane. On ima jednu veliku manu- kada naglo prestane dotok valute- realna ekonomija upada u recesiju i kontrakciju. Ali to su retki slučajevi koji se dogadjaju u vremenima velikih kriza(da li je razumno očekivati da ponovo izbije ovakva kriza u svetu?) i ne može se samo na osnovu argentine suditi o tom režimu(postoji mnogo zemalja sa fiksnim kursom). Ali, krizu na stranu, monetarna politika ima veliki uticaj na realnu ekonomiju u kratkom roku i praktično ako CB dobro odigra duge recesije kao ove su nemoguće. Problem je što je sa ovom krizom ECB izgubila kredibilitet i nisu reagovali kako treba.
Prilično sam siguran da bi Srbija više dobila da je usvojila evro/marku kao zvanično sredstvo plaćanja 91. Baltičke zemlje su imale visoke stope rasta sa fiksnim kursom. Ali to je nebitno. Režim kursa nije stvar koja će imati uticaja na ekonomiju na dugi rok, kada ekonomija udje u mirno stanje bez kriza.
Ljudi se ne zadužuju kada njihovi prihodi padaju već kada im prihodi rastu ili očekuju da rastu. Niko neće uzeti kredit da bi održao nivo potrošnje pri smanjenim prihodima već će smanjiti potrošnju. Deficit nastaje kada ja imam prihoda, dakle prvo sam obezbedio prihod(kredit recimo) pa sam onda sa tim prihodom napravio deficit, a ne obrnuto. Kada se smanje prihodi smanjiću i deficit, što se u srbiji i desilo od početka krize- deficit je dramatično pao.
Za Miloša – Vi kažete: „1. Argentina nije imala valutni odbor jer on podrazumeva pridržavanje pravila koje je Argentina sve redom prekršila. Čak se režim nije ni zvao valutni obor već convertability law/plan.“
Kako bi se „spasio obraz“ jedne loše ideje, ulazi se u ekonomske sholastičke rasprave o tome da li je to bio pravi valutni odbor, nešto slično, ili nešto drugo, treće itd.. Tobože, da je bio pravi valutni odbor, onda bi Argentina procvetala. Kako god zvali model koji je Argentina imala – convertibility plan, currency board-like aranžaman, ili currency board (pod koji se Argentina najčešće podvodi), suština ostaje ista. Argentina se upropastila fiksirajući kurs svoje valute.
Vi kažete: „2.Nisam rekao da je valutni odbor zaštita od zaduživanja već da ako se striktno pridržavate pravila za njegovo održavanje vam ne trebaju dodatne devize.“
Na planeti zemlji ne možete ignorisati šta vam se u ekonomiji događa. Ekonomija ne služi kursu, već kurs služi ekonomiji. To što su se Argentina ili Bugarska strašno zadužile vam govori da one živi na planeti zemlji. Mehanizam koji državu tera u nezaposlenost, deflaciju i bedu, samo da bi se održao kurs je loš. Na kraju život negira dogmu, ali je to skup proces učenja.
Vi kažete: „3. Ne znam koliki je dug Bugarske bio pre 2001 ali od tada podaci govore da se dug stalno smanjuje: od 70% 2001 god. na današnjih 19%. Kako znate da se bugarska zadužila 97-01 zbog valutnog odbora? Obrnuto.“
Dug o kome Vi govorite je javni dug i on je irelevantan za kontekst o kome govorimo. Ja govorim o spoljnom dugu koji se u Bugarskoj povećao pet puta. Mnogo puta sam empirijski pokazivao da države ulaze u krizu najčešće zbog visokog spoljnog duga. Na planeti zemlji, taj dug je ključan. Na neoliberalnoj planeti, ključan je javni dug. Argentina se slomila na javnom dugu koji je bio oko 53% u odnosu na BDP.
Bugarska se zadužila zato što je fiksirala kurs, pa je precenjeni kurs doveo do rastuće nekonkurentnosti i rasta uvoza, pa je to dovelo do strašnog narastanja deficita tekućeg bilansa. Druga strana deficita tekućeg bilansa je rast spoljnog duga. To je ekonomska algebra. Naravno, postoji i drugo objašnjenje – Bugarska se zadužila zato što je uzimala mnogo kredita, pa se zadužila.
Vi kažete: 4. Slažem se sa kritikom zlatnog standarda/fiksnog kursa. Samo je pitanje šta je na dugi rok neto bolje. Da li bi bilo bolje za nas da smo od 91 imali valutni odbor/eurizaciju ili što smo imali to što smo imali? Da li je za malu otvorenu zemlju zavisnu od stranog kapitala bolje da ima fiksni ili fleksibilni kurs?
Relativno je lako dati odgovor na pitanja koja postavljate. Valutni odbor je loše rešenje i države koje su napravile velike ekonomske uspehe ga nisu koristile. Ovde umesto sholastike imamo empiriju.
Hvala na komentaru.
@ Miloš
Написали сте да Србија има флексибилан курс. За курс Србије од 2003. године економисти воле да кажу да је „управљан пливајући“, колоквијално речено – „прљав“, јер гувернер НБС са својим тимом процењује шта су „прекомерене дневне осцилације курса“ и колико треба да интервенише кроз продају или куповину девиза.
1. Argentina nije imala valutni odbor jer on podrazumeva pridržavanje pravila koje je Argentina sve redom prekršila. Čak se režim nije ni zvao valutni obor već convertability law/plan.
2.Nisam rekao da je valutni odbor zaštita od zaduživanja već da ako se striktno pridržavate pravila za njegovo održavanje vam ne trebaju dodatne devize.
3. Ne znam koliki je dug Bugarske bio pre 2001 ali od tada podaci govore da se dug stalno smanjuje: od 70% 2001 god. na današnjih 19%. Kako znate da se bugarska zadužila 97-01 zbog valutnog odbora? Obrnuto, Bugarska je sada u deflaciji- zašto dug ne raste? Onda, Srbija ima fleksibilan kurs- zašto je onda dug rastao?
4. Slažem se sa kritikom zlatnog standarda/fiksnog kursa. Samo je pitanje šta je na dugi rok neto bolje. Da li bi bilo bolje za nas da smo od 91 imali valutni odbor/eurizaciju ili što smo imali to što smo imali? Da li je za malu otvorenu zemlju zavisnu od stranog kapitala bolje da ima fiksni ili fleksibilni kurs?
Za Miloša – Ne znam za pojam lažnog fiksnog kursa. Kurs je ili fiksan, ili nije.
U Argentini je postojao režim valutnog odbora, tako se zvao i tako je percipiran. Argentina se nije striktno pridržavala svih teorijskih pravila valutnog odbora i modifikovala ih je po potrebi. U svakom slučaju, kurs je bio fiksan – stvarno, ne lažno i bio je 1 dolar za 1 pezo.
Kažete: „Ne treba da se zadužujete u režimu valutnog odbora, ni jedan evro dodatni vam ne treba za održavanje. Proces prilagodjavanja se odvija u realnoj ekonomiji kroz proces bolne deflacije“.
Na planeti zemlji, a to je drugačiji prostor od neoliberalne planete, valutni odbor vas ne štiti od zaduživanja i to nije cilj valutnog odbora. „Bolne deflacije“ se dešavaju samo kada dođe do sloma. Sve do tada, države pokušavaju da izbegnu deflaciju po svaku cenu i to čine i kroz zaduživanje.
Bugarska ima valutni odbor od 1997. godine, i u tom periodu je povećala svoj spoljni dug za oko pet puta u odnosu na 1997. godinu. Od 1997. godine, Bugarska je, s izuzetkom 2011. i 2013. godine imala stalne, ponekad i „strašne“ deficite tekućeg bilansa. Ilustracije radi, u 2007. godini Bugarska je imala deficita u odnosu na BDP čak 25%, 2008. godine 23%, 2006. godine 17.5% itd.
Dakle, priče o bolnim deflacijama i automatskim uravnoteženjima su neoliberalne bajke. Ono što se u bajkama događa, ne događa se u stvarnosti. U stvarnosti se države zadužuju da bi izbegle deflaciju, baš onako kako to rade i razvijene države. I sam koncept zlatnog važenja (valutni odbor ima istu logiku) je napušten kako bi se izbeglo da se fiksnom kursu žrtvuje ekonomija.
Nema potrebe da se izvinjavate zato što iznosite svoj stav.
Hvala na komentaru.
„Како је курс фиксан (режим валутног одбора), држава се задужује како би одржала курс и привредну активност“
Izvinjavam se što vas ispravljam ali mislim da ovo nije tačno. Bar što se tiče režima valutnog odbora(pravi fiksni kurs). Verovatno ste ga pomešali sa lažnim fiksnim kursom koji je postojao kod nas i u Argentini.
Ne treba da se zadužujete u režimu valutnog odbora, ni jedan evro dodatni vam ne treba za održavanje. Proces prilagodjavanja se odvija u realnoj ekonomiji kroz proces bolne deflacije. Da li je to dobro, verovatno nije, to mu je mana, ali budući da se to dogadja retko mnoge ga države usvajaju.
За Владу – Раст јавног дуга у земљама у развоју у правилу је последица раста приватних дугова и дефицита текућег биланса. У Аргентини је процес ишао тако што је фиксиран курс, и он је довео до великог трговинског дефицита. Како је курс фиксан (режим валутног одбора), држава се задужује како би одржала курс и привредну активност. Овај процес доводи до даљег погоршања трговинског биланса, и долази се до тачке када странци престају да позајмљују новац. Дакле, репрограм је дошао на крају једног процеса који је добрим делом генерисао приватни сектор. Истини за вољу, федерално устројство Аргентине је помогло и да се федералне државе неодговорно задужују.
Хвала на коментару.
За господина Катића
Зар нам пример Аргентине, поготову у контексту ове пресуде, не показује да је у тренутку кад “ђаво дође по своје“, по државу мого опаснији јавни дуг од приватног?
Ова коментар се надовезује на претходни.
https://www.you tube.com/watch?v=zOGMCRDOEB8 (разбијен линк због оних који раде под Линуксом)
Извињавам се домаћину блога на скретању теме, али пошто је Марко поменуо Велику Британију – прилажем одговор актуелног министра финансија Џорџа Озборна који је одговарао на питања школараца:
https://www.you tube.com/watch?v=SK7f7RNEd0c (разбијен линк због оних који раде под Линуксом)
Za Krleta – Čile je svakako zdravija i stabilnija ekonomija od argentinske. U tom smisli bi zaključak mogao biti da bi bilo bolje da se krenulo čileanskim putem, kada se već krenulo u diktaturu.
S druge strane, razlika između Čilea i Argentine i nije tako velika, bar kada se gledaju neki bazni pokazatelji koji „život znače“. BDP na bazi pariteta kupovnih snaga je marginalno veći u Čileu, stopa nezaposlenosti je nešto niža u Čileu, ali je koeficijent nejednakosti (gini) znatno veći u Čile. Čile ima i veći (apsolutni) spoljni dug nego što ga danas ima Argentina (posle velikog otpisa prošle decenije).
Problem je što se ne može gledati statično i što je startna pozicija Argentine pre 30-40 godina bila mnogo bolja od čileanske.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Zamolio bih vas samo da odgovorite na pitanje koje je postavio Inzenjer Dejan a ono glasi da li bi Argentini bilo danas bolje da je 70-tih godina krenula cileanskim putem? Jer danas koliko mi je poznato Cile ima stabilan privredni razvoj, mali javni i mali spoljni dug i potpuno privatizovan penzioni sistem.
Pozdrav!
Za Marka – Empirija jasno pokazuje da snižavanje poreskih stopa ne dovodi po povećanja ukupnih budžetskih prihoda.
Snižavanje marginalne stope na najveća primanja može dovesti do rasta poreskih prihoda, ali samo na segmentu najvećih plata. Pri tome, to ne rešava problem ukupnih budžetskih prihoda, već samo dovodi do ogromnih socijalnih razlika. Niske stope stimulišu da moćnici sebi daju veće bruto plate nego što bi to bilo da su marginalne poreske stope visoke. Niske poreske stope, a pogotovo niske marginalne poreske stope dovode do narastanja socijalnih razlika.
Hvala na komentaru.
@Nebojsa Katic
Rizikujem da budem dosadan, ali nije mi jasan treci pasus vaseg odgovora.
Iz drugog pasusa zakljucujem da smanjenje marginalnih poreza daje efekat kojim je podela visokih bonusa ocekivana, pa bogatiji dobiju vise para, dok oni koji su u srednjem sloju i ispod (ispod vrha, kako vi rekoste) blagodeti nizeg poreza (kroz povecanje plate, ili pak nova zaposlenja) nece osetiti. I tu je koliko shvatam pad tog logickog konstrukta smanjenja poreza-povecanje privredne aktivnosti-rasta prihoda etc. Da li o tome govorite u trecem pasusu?
Tj. da preformulisem pitanje, Da li to znaci da empirija pokazuje da nizi porezi dovode do rasta poreskih prihoda samo na osnovu vecih bruto plata (bonusa deonicarima, etc) male grupe bogatih, a smanjenja poreskih prihoda od plata onih ispod vrha, sto kumulativno znaci i pad poreskih prihoda i skoro uvek budzetski deficit?
Hvala na odgovoru!
Za Marka – Telegraph je desno, konzervativno glasilo i od njih se očekuje da pišu propagandne tekstove na poreske teme. Šta je problem sa ovim tekstom?
Milioneri plaćaju (apsolutno) više poreza nego ikada, zato što zarađuju mnogo više nego ikada u posleratnoj istoriji. To je fenomen koji je vidljiv svuda u razvijenom svetu, a pogotovo kod anglosaksonaca. U tekstu je naveden prosečni apsolutni iznos poreza koji najbogatiji plaćaju (2.6 miliona funti), ali nije naveden iznos prosečnih primanja najbogatijih. Pri tome, u Britaniji nema poreza na imovinu. Naravno, osetljiviji među čitaocima će se možda rastužiti zbog zle sudbine bogatih koji moraju da plate tako visok porez.
Snižavanje poreskih stopa je pomoglo da najbolje plaćeni mogu lakše opravdati troškove suludih bruto-plata pred svojim deoničarima. Kada su marginalni porezi bili 90% ili 98%, bilo je blesavo tražiti da vam preduzeće isplati 10 milona funti bonusa, jer vam od toga ne bi ostalo ništa. Pošto je bilo besmisleno plaćati tako visoke plate, ostajalo je više za plate onih ispod vrha. Visoki marginalni porezi su imali funkciju da spreče anomalije u raspodeli, a ne da reše problem punjenja budžeta. Cilj nije bio da se podele velike plate, pa da se onda one oporezuju – cilj je bio da se sulude plate ne dele. Tekst koji ste citirali to ne uočava.
Što se Leferove krive tiče, o tome sam već pisao, pa ću ponoviti. To je logički konstrukt koji nije izdržao test života. Ako je konstrukt tačan, sve skandinavske države, ili Nemačka, na primer, morale su odavno propasti pod teretom budžetskih deficita. Ako je konstrukt tačan, SAD bi morale biti u zoni uravnoteženog budžeta.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Nakon citanja teksta,
http://www.telegraph.co.uk/news/politics/georgeosborne/10895149/George-Osborne-wouldnt-like-to-admit-it-but-the-Tories-are-really-milking-the-rich.html
modifikovacu pitanje iz jedne prethodne teme na ovom blogu.
Leferova kriva predvidja povecanje budzetskih prihoda, uz smanjenje stope poreza, i taj efekat je opisan u gore pomenutom tekstu.
Koliko sam shvatio iz vasih pisanja, vi ne vidite kako se fazno moze razviti zemlja uz smanjenje nameta.
Odnosno, koliko ja shvatam, ta ideja je nastala onda kada privreda udje u zasicenje i Kejnzijanske mere ne daju efekta.
Moje pitanje:
Kada se moze primeniti smanjenje poreza koje bi dovelo do rasta budzetskih prihoda, povecanja zaposlenosti, GDP etc? Zasto se to nije desilo za vreme Reganove administracije, a zasto prihodi rastu sada u GB?
Hvala na odgovoru!
Mи смо имали још гора искуства од Аргентине.
На пример, кад је Стални суд међународне правде у Хагу, 1929 године, пресудио у корист власника обвезница Краљевине Србије, који су тражили да им се дуг не исплаћује у франку који је депресирао у односу на злато, него у злату. Тада се наш дуг повећао пет пута.
.http://clubvonneumann.blogspot.com/2011/11/kraljevina-jugoslavija-vs-sfrj-prvi-deo.html
@Инжењер Дејан
Tocke 1 i 3 su mi nekako poznate.
http://www.tradingeconomics.com/chile/gdp-growth-annual
http://www.tradingeconomics.com/serbia/gdp-growth-annual
http://www.tradingeconomics.com/argentina/gdp-growth-annual
inflacija staviti oba grafa od 2011-2014
http://www.tradingeconomics.com/chile/inflation-cpi
http://www.tradingeconomics.com/serbia/inflation-cpi
http://www.heritage.org/index/country/chile
dug
http://www.tradingeconomics.com/chile/government-debt-to-gdp
http://www.tradingeconomics.com/serbia/government-debt-to-gdp
http://www.tradingeconomics.com/argentina/government-debt-to-gdp
siromastvo
http://data.worldbank.org/country/chile
http://data.worldbank.org/country/serbia
Ja mislim da jesu. Ako bi sada i krenuli nemoraju napraviti pogreske koje je i Cile napravio jer pametan uci na tudjim greskama.
Evo i sa mog kanala dokumentarni film o Argentinskoj krizi.
Mislim da će se svideti levičarima kako je obrađena tema. Film ima i jako dobru umetničku pozadinu.
@ Nenad (30/06/2014 у 17:25)
Гост draganp је у коментару приложио чланак о настанку дуга Аргентине. Мислим да чланак пружа квалитетно појашњење
https://nkatic.wordpress.com/2014/06/24/argentine-u-raljama-finansijskih-lesinara-1/#comment-6970
Замолио бих Вас за краћи одговор – да ли мислите да је Аргентина седамдесетих погрешила што се није запутила „чилеанском стазом“?
Argentina bi mogla da plaća kamate i za Foklandski rat. Neko oslobađa pingvine, a neko pokreće plemenske ratove.
Sve se računa…
Sta se drugo moze ocekivati od suda jedne merkantilisticko-socijalisticke drzave?
BDP u Q1 je pao 2.9% i biti ce sve gore i gore.
Narod nebira lesinare nego politicare da preuzmu odgovornost za upravljanje drzavom a oni ispadnu da su hijene.
Pravo pitanje je sta su Argentinski politicari napravili sa tudjim novcem?
Potrosili, ukrali i dali ga nekom svom.
Problem stvaraju hijene a lesinari su posljedica.
За Драгана Радовића
Потпуно сам сагласан,са вашим ставом,да порез МОРА да се плаћа,и да радници МОРАЈУ да буду осигурани.Веома ми смета чињеница да, нарочито у последње време ,угоститељски објекти,готово и да не издају фискалне рачуне.Прочитаћу комплетан предлог ваших мера,чим ухватим мало више времена.
За г.Катића.
У праву сте везано за скретање са теме.Извињавам се,и обећавам да се
мени то убудуће неће дешавати.
@ Marko-PG (30/06/2014 у 09:27)
Хвала Вам на лепим речима.
Да почнемо од Аргентине која тренутно има око 42 милиона становника (хоћу да подвучем да је ова нација релативно велика). Током деведесетих ММФ је ову земљу истицао као огледни пример за Латинску Америку. Када се 2003. отргла контроли (недуго после банкрота 2001/2002), морали су да изнађу начина да је казне.
Међународни центри моћи су доживели преврат Аргентине као „опасан вирус“, поготово што је еквадорски председник Рафаел Кореа пре око 4 године прогласио спољни дуг Еквадора „нелегалним“, одбио да га сервисира и претио да ће да тражи међународну арбитражу. Повериоци су пристали да отпишу 60 % потраживања; претпостављам да је разлог био да се не открију коруптивне шеме у којима су учествовали с претходним владама.
Ако грађани Србије још увек воле да се везују за једног лидера, боље би било да је профила председнице Аргентине или председника Еквадора. На крају, каква ће бити корист ако се балон премијера Вучића популарности издува када ће штета бити непоправљиво учињена?
На овај коментар може да се надовеже мој претходни коментар.
@ pazljivi citalac (30/06/2014 у 11:08)
Одговорићу Вам уопштено – постоји група људи која се нуди на распологање свакој власти. Када почнете да подробније истражујете, схватите колико су интересне групе међусобно испреплетене.
Бојим се да смо као држава заробљени и од стране интересних група и од стране међународних финансијских центара.
Могао бих још штошта да напишем, али ћу ипак за ову прилику препоручити неке изјаве социолога Јова Бакића:
http://www.izjave.net/quote/12763
http://www.izjave.net/quote/12202
http://www.izjave.net/quote/13866
http://www.izjave.net/quote/13867
Gospodine Katiću, moja naivnost prevaziđanja je Vašom planetarnom pameću!
ps.
Tesno mi je na Vašem blogu.
Uživajte u Vašoj pameti!
Pozdrav
Za Marka – Ako postoji sigurnost da će sudovi presuđivati u korist poverilaca i tražiti da se potraživanje isplati u celosti, tada je besmisleno suditi se. Najveći deo (ogromnih) sudskih troškova će u tom slučaju pasti na dužnika, jer je izgubio spor, a mogu ga sačekati i kaznene kamate. U tom slučaju nema neizvesnosti koja bi se „uračunavala“ u kamatnu stopu. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Sto se tice nepostojanja potrebe za diferenciranim kamatnim stopama, jasno mi je da rizik ne postoji ukoliko sudovi donose ovakvu odluku kao u slucaju Argentine, ali sta je sa cenom naplate potrazivanja.. U jednom slucaju novac dolazi na racun, u drugom se moraju pokrenuti pravni i politicki mehanizmi da do naplate dodje… Zar to ne bi trebalo da bude uracunato u kamatnu stopu?
Za pažljivog čitaoca – Mislim da je u tekstu koji sam napisao i odgovor na Vaše pitanje. Ako Srbija bude dopala nevolja i ne bude mogla da servisira dugove, velika je verovatnoća da će dugovi biti „reprofilirani“, bez otpisa dela dugova. Tako bar sledi iz analize MMF-a, a to je najvažniji akter na dužničkoj sceni. Hvala na komentaru.
Za Ivana N. – Ne treba da se osećate prozvanim. Povremeno podsećam čitaoce da je blog omeđen definisanim temama, kao i temama koje ih dodiruju. Verujem da bi mnogi čitaoci voleli da blog bude drugačije koncipiran i da bude u obliku internet foruma, ali ja nažalost nemam vremena za takve aktivnosti. Pri tome, ogroman je broj foruma na kojima se diskutuje o svim aktuelnim temama, pa sam siguran da se „izostanak“ mog doprinosa neće ni osetiti. Hvala na komentaru.
Nebojša Katić
gospodine Katiću osećam se prvoprozvanim!
Upravo ovo što ja radim vidim da je jedini put izbavljenja!
Evo pre 20 minuta mojom ulicom dak ja stružam drva tri momka iz Obrenovca u razgovoru samnom pitaju me da večaras u hotelu prave žurku i da im preporučim neke devojke oni bi se žene. Lepi momci, bogati im roditelji ali nema devojaka!
Gospodine Katiću ako vaš blog ima samo mudrovanski karakter onda me slobodno odbite kao uljeza vašeg uzvišenog promišljanja!
Ja Vas poštujem i volim ali više volim budućnost mog naroda!
S’obzirom na najvaljenju rasprodaju svega sta mozemo da ocekujemo za neku godinu? Ako uporedimo nas i Argentinu pretpostavaljam da je manje vise slicna struktura kupaca hartija od vrednosti. Kako ce oni da naplate potrazivanja? Prvenstveno mislim na investicioni fondove.
Za čitaoce bloga – Ne želim da sečem diskusiju na blogu, ali mi se čini da se prečesto odluta od tema kojima se ovaj blog bavi. Kao što znate, neću cenzurisati komentare, ali bih više voleo da gravitiramo ka temama koje svojim tekstovima pokušavam da osvetlim. Hvala na komentaru.
Za Inzenjera Dejana,
Kako komentarisete ponovnu pojavu Bebe Popovica, Gorana Vesica, Nebojse Covica i oslanjanje premijera na njih? Vucic, a i svi pre njega manje vise najveci deo vremena provodi u ojacavanju svoje pozicije i borbi sa oponentima iz samog okruzenja. Primetice da je njegovo okruzenje koje se nalazi na formalnim pozicijama vecinski izrazito poltronski nastrojeno.
@grey owl
Na stranu šta ja mislim o crkvama i religijama, to je totalna nebuloza. Nisam pao s Marsa, pa znam šta je bilo pre 25 godina.
A ta crkva je u krizi još od srednjeg veka.
Na stranu šta ja mislim o crkvama i religijama, to je totalna nebuloza.
Vaše reči!?
Dragi prijatelju: zadnji vaš citat je totalna šipljina besmislene igre reči i pojmova koji nisu u kontekstu dobro razmešteni (Čomski).
Dali je bitno vaše mišljenje o crkvi? Nije, kao ni moje, ona je postojala i postajaće nezavisno od nas dvojice!
To padanje s´ Marsa i vremenske distance od 25 godine nisu mi baš jasni?!
Pozdrav
za inžinjer Dejan,
Hvala na odgovoru, nalazim da su vaše primjedbe i predlozi odlični. Ja mislim da je Vučićeva popularnost u Srbiji veoma varljiva, više se radi o apatiji i da je za njega prosto raščišćena politička scena. On mi je prosto interesantan kao fenomen, i zaista po mnogo čemu podsjeća na Julju Timošenko, uz opasku da je ova mnogo hrabrija.
@Vladimir Dž
dosta zanimljivo, ipak izgleda da je gotovo nemoguće odoleti progresu.
Nema te žrtve koja bi progres pobedila. Igračice, pevačice, starlete, glumice, atlete, fudbalere, trenere, pametnjakovići.
Nepogrešive ljude i nad rasu je i Hitler hteo.
Upitajmo se, gde je tu mali obični čovek koga je na zemljinoj kugli 95%? Gde su te bucmaste devojke, gde su ti obični momci, šta je sa sinom seoskog domaćina?
Civilizacija postavlja suviše velike i zahtevne uslove pred nas a i sami znajući da ih ne možemo ostvariti. Blještava svetlost progresa mami nas ka tom izvoru virtuelne sreće gde iscrpljeni u naporu skončavamo kao nule.
Jeza me hvata od Ničeovog nad čoveka koji izranja iz progresivne zone sumraka.
@pazljivi citalac
Lep primer u pokušaju, nadajmo se da će barem neka veza uspeti.
Kroz zadnja dva veka Srbija je izgubila ogroman deo svoje muške populacije, ali praktični narodni um je uspevao da nađe rešenje za izuzetno teške probleme.
Evo primera; mnoga domaćinstva po Srbiji su ostajala be naslednika i u selu je važilo nepisnao pravilo da se usvoji dete iz neke druge familije gde ima više dece koju je teško prehraniti ili pak ako dete ostane bez hranitelja usvojiti ga i tako mu obezbediti šansu za opstanak. Danas su te porodice većinom preživele (nije se ognjište ugasilo) i vode narmalan život.
Nekada je najveća kvetva bila, koju u afektu izgovori čovek čoveku, „dabogda ti se sveća ugasila“.
Možda i nisam u pravu, jer vrhovni žreci to sve već kroz futurističke projekte budućnosti ostvaruju da civilizaciju dovedu na neku“razumnu“ meru odabranih. Bez griže savesti i odgovornosti
Siguran sam u jedno, da se iza kulisa đavo zagonetno smeši!
Kome?
Nama!!!
Pozdrav
@ Иван Н.
Nemam ništa lično protiv profesora. A ne vidim veliku mudrost u tome, ako se ukazuje na nešto što je očigledno decenijama. Pa još ako je to samo posledica karakterističnih sindroma i pojava u nekom narodu, koje se mogu pratiti mnogo dalje u prošlost. Meni je zanimljivo kada neko objašnjava skrivene i perfidne metode koje se koriste da bi se ljudi ucenili i porobili.
Skrenuo sam pažnju na deo, u kojem se pominju „kriza crkve i mali broj religioznih, u zadnjih četvrt veka“. Na stranu šta ja mislim o crkvama i religijama, to je totalna nebuloza. Nisam pao s Marsa, pa znam šta je bilo pre 25 godina.
A ta crkva je u krizi još od srednjeg veka.
Zaglavili smo u totalnom ludilu, političko-ekonomskom kriminalu, čiji su protagonisti imali priličnu podršku upravo i od intelektualnih krugova. Vama je verovatno nerazumnjivo, da je nekome cinizam ili crni humor – način da se odbrani od ignorancije i ludila.
Vladimir Dž je skrenuo pažnju na problem modernog čoveka. Istina je da su „komunisti“ kopirali kapitaliste kada su odvukli ljude sa sela. Ali su ovi iskusniji prvo pobili indijance, a ostalima uteruju strah. I nas ovde će istrebiti, ali na perfidniji način. I to niko neće sprečiti. Stres se nigde ne može izbeći, ali ako je nekome do produžavanja vrste, bolje je da to pokuša u nekom sređenijem rezervatu.
Možda sam odgovorio na vaše pitanje, mada mi nije jasno kakvu to „bračnu obavezu“ imaju mladi.
@Иван Н. – Evropski robovlasnici su imali običaj da svoje robove odgajaju tako da muškarci znaju samo jedan posao da rade. Taj jedan posao su radili od kolevke do groba. Do promena posla je moguće bilo samo u slučaju bolesti ili povrede na radu. Ženama su dali mogućnost da znaju i neki posao više.
Ovo je obezbeđivalo da rob bude vezan za svog gospodara, beg nije imao smisla jer nije znao ništa drugo da radi sem da seče trsku, ili da veže trsku, ili da bere pamuk,… Biti sam u šumi ili planini bez nekih veština bi bila prava ludost. Ovako su robovi kontrolisani.
Do eksplozije svetskog stanovništva je došlo nakon pronalaska dizel motora. Mnogo više se sejalo površina i hrane je bilo u izobilju u odnosu na predhodna vremena. Ovo je sada bio problem za elitu. Paralelno sa ovim procesom elita je gledala da otera to stanovništvo sa sela i tako smanje efekte hrane u izobilju. Trebalo je uništiti seosku porodicu koja je imala mašine za proizvodnju hrane i muškarce dovesti na nivo onog što znaju njihovi robovi.
Počeli su da stvaraju urbanog čoveka. Čoveka koji živi u gomili sa drugim i zna samo jedan posao da radi. Gubitkom tog posla on nije samodrživ kao čovek sa sela koji zna mnogo više stvari da uradi i ne zavisi od nikoga.
Gomilanjem miliona ljudi na jedno mesto, stvaranjem društva tako da muškarci znaju samo jedan posao da rade, i kreiranjem ekonomskih ciklusa sa usponima i padovima – dovelo je do stvaranje urbane psihe koja je bila opterećena strahom od budućnosti. Stresna svest koju ljudi sa sela nemaju. Tamo su promene spore i očekivane.
Stres je najveći ubica u prirodi, to će vam svaki doktor, veterinar ili agronom reći. Stres je trebalo usaditi u ljudi i tako anulirati efekte hrane u izobilju. Treba ih dovesti na nivo upravljivosti. To vam je najveći uzrok pada nataliteta, strah i stres. Amerika je nekad imala preko 95% stanovništva na selu a sada ima manje od 3%. Kome to odgovara?
Izvinite ali ja opet moram da prozovem one koje stalno prozivam. One koji su finansirali sve najmračnije ideologije u istoriji i projekte za masovno uništenje ljudi poput eugenike. One koji sada stvaraju namerni stres baš kao i njihovi dedovi
„Prvog Septembra 1894, nećemo obnoviti naše pozajmice ni pod kakvim uslovima. Tad ćemo zahtevati naše pare. Uskratićemo prava korišćenja i postaćemo vlasnici hipoteka. Možemo uzeti 2/3 farmi zapadno od Mississippi-a, takođe na hiljade istočno od reke i to po našim cenama. Farmeri će postati podstanari baš kao u Engleskoj“ – Asocijacija Američkih Bankara.
Evo resenja:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:498421-Priboj-Provodadzike-dovele-snajke-iz-Albanije
@ Marko-PG
Мислим да пре него што човек уђе у политику мора да се афирмише као НЕКО у својој професији. Г. Вучић, осим посланичког, нема радног искуства. Не рачунам то што је кратко време водио центар „Пинки“ док је СРС био на власти у Земуну и што је био министар информисања.
Он јесте вешт политичар, уме да добије изборе и „потопи“ противнике, али се бојим да не уме да води државу. Не може један човек да замени институције и да се са ТВ камерама појављује као спасилац на поплављеним подручјима.
Од своје партијске колегинице Јоргованке Табаковић (гувернер НБС) наследио је потребу да цитира мудрости.
Последње што је изјавио је да „Телеком“ није „сребрнина“, већ да је то аеродром „Никола Тесла“.
Кад бих га саветовао, рекао бих да је боље да чита мање – али са разумевањем.
На кључне позиције је поставио људе који су му препоручили ММФ и Светска банка.
za inžinjera Dejana,
I ja sam slušao tu priču premijera Srbije o računu u daščari i našao sam je veoma bitnom. Nije li ova priča samo još jedan pokazatelj da je zdrav razum u Srbiji u totalnoj defanzivi i da su se na vrhu našli ljudi skloni da pričaju svakakve gluposti po cio dan? Ili je normalno da premijeri zemalja ovako razgovaraju sa građanima? Ja znam samo još jedan sličan primjer: Julija Timošenko.
za Sladimira.
U borbi protiv sive ekonomije svuda, ako se zeli rezultat, primenjuje se metod ŠTAPA I ŠARGAREPE. U nasem slucaju, Ministarstvo finansija i Poreska uprava ce primeniti samo ŠTAP. ŠARGAREPA u vidu smanjenja raznih poreskih opterecenja ce u potpunosti izostati sto ce dovesti do gasenja delatnosti od strane velikog broja privrednika. Nerazumevanje, nesnalazenje, neznanje ili namerna opstrukticija ce imati teske posledice. po privredu Srbije. U sustini, ovo ce biti nastavak losih mera koje nastavlja vlada Srbije. Setite se drasticnog povecanja poreza na imovinu, velikog povecanja poreskih dazbina pausalno oporezivim obveznicima, uvecanje troskova poslovanja zbog povezanih pravnih lica i transfernih cena.
Najavljene kontrole trebale su da budu preventivne dva do tri meseca kako bi privrednici imali vremena da se prilagode: prijave radnike sa rada na crno u legalan rad, pocnu sa prijavljivanjem ful prihoda. Za to vreme drzava je trebala da snizi opterecenje zarada za trecinu, porez na dobit sa 15 na 10%, porez na kapitalnu dobit sa 20 na 10%, snizi znacajno porez na imovinu, kao i porez na zakup sa 20 na 10%.
Stimulativne mere oko prijema novih radnika nece imati uopste pozitivan efekat, cak ce i povecati nezaposlenost.
Prenosim Prvu fazu BORBE PROTIV SIVE EKONOMIJE (http://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/borba-protiv-sive-ekonomije-u-cetiri-faze/) koju je Ministarstvo finansija uzelo kao osnov buducih kontrola, na zalost jedan deo, ŠTAP! – samo primena programa u celosti donosi izuzetne rezultate, bez ŠARGAREPE nema uspeha.
Poreske kontrole koje ce biti dva puta mesecno podrazumevaju blic kontrole od 10 do 20 min., gde ce se proveravati pazar, radnici zateceni na radnom mestu i ugovor o zakupu.
Potpuno ste u pravu, bez ŠARGAREPE strancima se prepusta trziste.
Potpuno gresite kada kazete da ce se privrednici podaviti, mislite na one zdrave koji vrse samo utaje prometa. Zdravi su samo privrednici koji rade 100% legalno, i te kako ih ima i opstaju. Da ne objasnjavam svoje stavove ponovo, vecina onih koji rade manje ili vise u sivoj zoni osudjeni su na propast. Ranije ili kasnije.
За инжењера Дејана.
Прочитао сам изјаву премијера,извукао сам само суштину.У праву сте,неодољиво подсећа на Ђинђића,Уверен је,да ће баш он,и то уз помоћ запада(!!!!) препородити Србију.Не видим само на који начин ће то да учини,са којим кадровима,и са каквом администрацијом.Мислим да је његова реченица“Тишина тамо“,на седници Владе током поплава,рекла много,и о њему самом,и о кадровима на које рачуна.
Када су Конфучија питали,шта значи владати,одговорио је,да то значи обезбедити народу хране,да може да преживи,наоружање,да може да се брани и да вам верује.На питање,шта би од тога троје,избацио ако би једно морао,одговорио је:“Наоружање“.“А следеће“-питали су га.“Храну“-одговорио је Конфучије.“Људи ће умирати са храном или без ње,али ако нема поверења у Владу,ни једна држава,ни једна нација не може опстати“.
Дакле,поверење је кључна реч.
Данас нам о приватној иницијативи,и о слободном тржишту,борби жртвовању,моралу и патриотизму,прича „елита“,која се преко партијско-спонзорско-тајкунских комбинација инсталирала на буџет,и не пада јој на памет,да изађе и сама на то тржиште,и практично нам покаже своје способности.
grey owl
Profesor doktor Kovačevič se baš iskukao.
Baš me zanima – na kojoj planeti je čovek živeo, do pre 25 godina.
Poštovani, mislim da je ovo neukusan komentar.
Profesor Kovačević je vremešan čovek i na kraju krajeva mudar čovek.
Jedan od retkih intelektualaca koji pokušava da skrene pažnju na najteži pronlem biološke ugroženosti naroda.
Ovakvim sarkastičnim omalovažavanjem profesora možete samo da poentirate da on zaćuti. Ako vam je to cilj onda imate žansu i da to ostvarite.
U tom slučaju nema čuđenja što nam intelektualci ćute!?
Smisao debate je kako smo se sporazumeli u (kanstruktivnom dijalogu).
Ja lučno bih voleo od vas da čijem zašto maladi beže od bračne obaveze? Zašto veze pucaju zabrinjavajućom progresijom ? Zašto godišnje Srbija izgubi jedan manji grad novorođene dece.
Ovo pitanje pre oko 30 godine u klubu književnika aforistički postavlja jeda naš uvaženi pisac i ono danas postaje na žalost dominantan problem!
Pozdrav
@ Сладимир (29/06/2014 у 11:12)
Премијер Вучић доста чита, али бојим се да мало шта разуме – бар када је у питању економија. И даље стојим на становишту да је опседнут (можда и поседнут) мисијом да ће да препороди Србију и да ће као такав бити забележен у историји. Отуда у последње две године помиње Вебера, „сингапурски модел“, Шредера, Маргарет Тачер, Ђинђића итд.
Занимљиво је да је крајем 2013. говорио да ће бити боље крајем 2014. Затим је априла 2014. помињао да ће бити боље до краја 2016. Ево сада помиње како 2018. године Србија неће бити земља „богаљ економија“ (откуд он то зна?!), а за 2018/9 најављује завршетак преговора са ЕУ.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1633356/Vu%C4%8Di%C4%87%3A+Reforme+ne%C4%87e+kasniti+ni+dan+.html
Министар финансија Крстић ће вероватно на крају попустити пред адвокатима, који ће остати паушалци.
Кад поменусте „Мекдоналдс“, ево како је то премијер видео (према „Бети“):
„У некој кафани, дашчари, на путу код Ниша у којој обично плаћам не тражећи рачун, свратио сам с министром финансија Лазаром Крстићем, који је инсистирао да плати кафански цех али је тражио фискални рачун. Њих су се четворица нашли око нечега што личи на касу, 45 минута су се трудили да избаце рачун, да би рекли да каса не ради баш тај дан. Они никада нису издали фискални рачун. Лазар је стрпљиво чекао сат и по док нису нашли начин да издају рачун.
И онда ме питају зашто навијам за „Мекдоналдс“ на ауто-путу уместо за домаћу продавницу пљескавица. Навијам зато што нам од „Мекдоналдса“ дође порез. Ето зато, није ми баш укусан али ми дође сав порез.“
@ Иван Н.
Дао сам само предлог, за који држим да је на месту.
Za Ivana N. – Editovao sam Vaš raniji komentar i u njega ubacio link za tekst prof. Kovačevića. Hvala na trudu.
Kolerga Dejane, slažem se.
Vas gospodine Katiću, srdačno molim uslišite Dejanov zahtev.
Unapred hvala.
PS.
Da vi ste orginalni tekst skinuli sajta balkanmagazin a ja već prenet ne zanam odakle?!
За Драгана Радовића
Нисам прочитао комплетан предлог ваших мера,али
бојим се да ће најављене мере борбе против сиве економије,запљуснути Србију новим таласом ентропије.Министар финансија најави неки дан,да ће сваки порески обвезник,бити контролисаН два пута месечно!!!!
Пореска контрола и најмањег привредног друштва траје по неколико дана,и мала привредна друштва,тих дана,не функционишу пуним капацитетом.Већ видим као на длану,шта ће се десити.Они предузетници који већ главу једва држе изнад воде,подавиће се,а онај мали број релативно здравих,постајаће све болеснији.И тако ће се,намерно,или не,стварати услови да нам странци лагано,а све под плаштом борбе против сиве економије,преузимају и тај део тржишта.Премијер,изјави неки дан да преферира МЕК Доналдс у односу на српску пљескавицу,јер Мек Доналдс,плаћа порез!!!!!(А што износи профит,нема везе).
У Србији пада тражња,и то је наш главни проблем.
Уосталом време је увек најбољи судија.
@ Иван Н.
Не било ми замерено, али предлажем да замолите г. Катића да обрише Ваш дугачак коментар (28/06/2014 у 18:27), поготово што постоји линк ка чланку проф. Млађена Ковачевића:
http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-93050/urusavanje-ljudskog-kapitala-u-srbiji-dimenzije-uzroci-i-mogucnosti-njegovog-zaustavljanja
@Vladimir Dž
Slažem se, nisam se najpolje snašao u prebacivanju teksta.
Sa druge strane ovakva aktuelna tema zaslužuje da bude prosleđena po cenu trpljenja kritike. Sve ima svoj smisao ako ima potencijalnu mogućnost da nas probudi iz kome.
Tekst nije dugačak ako je aktuelan, samo dosadni tekstovi su dugački pa buli par redaka.
Ubuduće ću uzeti vašu kritiku u obzir!
Cilj opravdava sredstvo.
Pozdrav
Argentina ima svoje dubioze, a mi osim što se sve više uvaljujemo, nismo raščistili ni sa onima od pre 100 godina.
Jedan duhovit tekst:
http://www.dw.de/franc-ferdinand-u-principovoj-ulici/a-17741888?maca=ser-TB_ser_b92_2013-9945-xml-mrss
Profesor doktor Kovačevič se baš iskukao.
Sad mi je sve jasnije. A ovo mi se najviše svidelo:
„Због све већег сиромаштва које се остварује већ четврт века, кризе и деформације вредносног система, кризе правосуђа, кризе Српске православне цркве и малог броја религиозних лица и низа других фактора – криза морала у Србији је достигла врло висок ниво, ниво корупције, као само један од показатеља кризе морала је достигао врло висок ниво…“
Baš me zanima – na kojoj planeti je čovek živeo, do pre 25 godina.
Inače, svakog dana kada izađem na ulicu, vidim „kvalitet ljudskog kapitala“. Zbog toga ako, recimo čekam bus, zauzimam zaklon sa dobrim pogledom na bojno polje.
Ivane mogli ste ostaviti samo link kao što je to uradio Gosp Radović. To je mnogo kulturnije nego stavljati duge tekstove drugih autora na blog Gosp Katića.
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ЗАУСТАВИТИ УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА У СРБИЈИ, ПРОФ. ДР МЛАЂЕН КОВАЧЕВИЋ
http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-93050/urusavanje-ljudskog-kapitala-u-srbiji-dimenzije-uzroci-i-mogucnosti-njegovog-zaustavljanja
Vladimir Dž. – sto se tice ministrove najave prodaje svega i svacega : http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomije-9/
O tome kako je nastao argentinski dug:
http://www.buenosairesherald.com/article/163263/debt-which-debt
Čak i da budu restrikcije struje, zombiji će imati po 5-6 sati dnevno da odgledaju TV ili napune mobilne, pa na FB.
Možda bude neka virtuelna revolucija – Nole protiv zlih duhova…
Imam neki osećaj da Gospodin Katić želi ovakvim tekstovima da posredno upozori vlast na nove momente koji se pojavljuju u globalnom selu. Mislim da je to pucanj u prazno.
Naša poslušnička vlast će učiniti sve što im zapad naredi. Nikakva upozorenja ovakvog tipa ih neće zaustaviti u nameri da nam iskopaju još veću raku. Ministar Vujović nam to potvrđuje najavljenom rasprodajom svega.
Doduše mene to i ne čudi kad znam da ni narod nije bolji. Kod nas bi pre izbila revolucija kad bi nam oduzeli mogućnost da se zadužujemo i kupujemo zapadnjačke krpice i gedžete nego kad bi svi ostali bez posla.
„Teoretičari zavere bi mogli izvući i zaključak kako su razvijene zemlje- kreditori, pronašle odličan mehanizam za usporavanje razvoja nerazvijenih. Ako bi ta logika bila tačna, sve zadužene nerazvijene države bi svoje dugove mogle otplaćivati od sada pa do večnosti.“
Pa oni su odavno našli način kako da nas kontrolišu. Samo što sada vide da je Štokholmski sindrom evoluirao na kvalitetan nov nivo pa sada mogu da se iživljavaju još bestijalnije, in your face, znajući da će sladostrašće žrtve biti još veće.
Za Nostradurusa – Ako ste pročitali moj prvi tekst o Argentini, upravo sam pisao o tome. Ako se države mogu naterati da uvek plate sve, tada nema rizika, pa ni potrebe za diferenciranjem kamata. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, imam pitanje koje me muči. Ako su svi dugovi u dolarima 100% naplativi zbog odluke vrhovnog suda, onda se postavlja pitanje kamate na sve buduće dolarske obveznice. Naime, ako nema rizika, kamata ne treba biti visoka jer je A+++ bonitet – bez rizika. Nadam se da shvaćate što želim reći. Kako će se naplaćivati visoke kamate na rizik, ako rizika vraćanja više nema? Jel može netko drugi da mi objasni kako će se formirati kamata na dolarske obveznice u tom slučaju? Ruletom?
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vujovic-Sve-je-na-prodaju.sr.html
На питање да ли ће продавати „Телеком”, Аеродром и ЕПС он је одговорио: „Све је на продају само нека понуде цену коју не можемо да одбијемо”.Kakvo razmisljanje
Za pazljivog citaoca – Mislim da odluka Vrhovnog suda u najmanju ruku olakšava poveriocima da pronađu i da pokušaju da blokiraju depozite u inostranstvu, pa da se iz njih naplate. Ovde je teren malo klizav, jer se ipak pitaju i lokalna zakonodavstva. U svakom slučaju, posle odluke Vrhovnog suda, poverioci su u mnogo boljoj situaciji. Hvala na komentaru.
Da li mogu da im plene devizne rezerve deponovane u inostranstvu? Pretpostavaljam da investicioni fondovi koji su kupovali hartije od vrednosti i nece imati bas milosti? Da li mozda i nas ceka ovo jer poznato je da devizne rezerve drzimo u inostranim zemljama?
Za Marka – Nažalost ne znam strukturu privatnih poverilaca Argentine. Verujem da je geografski vrlo razuđena. Tu se situacija često menja budući da se potraživanja preprodaju na sekundarnom tržištu. Kada su u pitanju države-poverioci (tzv. Pariski klub), više od polovine potraživanja otpada na Nemačku i Japan. Hvala na komentar.
Gospodine Katiću,
Ko su sve poverioci Argentine? Koji od njih su pristali na reprogam, a koji nisu? Pretpostavljam da su svetska banka, MMF… Koji od tih poverilaca su istovremno i poverioci u odnosu sa državom Srbijom?
Sta je to sa Crnogorcima i Rusijom (carevima, Staljinom & Informb., rasPutinom & Deripaskom itd.), tajna veza ?
za Nebojšu Katića,
Hvala na članku, vrlo ste nam lijepo to objasnili, uz to ste o ovom važnom presedanu govorili i ranije. Tamo ste razjasnili zašto bi se ovakve odluke suda mogle smatrati nepravednim. Presuda je na tragu ideje po kojoj bi države trebale biti tretirane isto kao i velike kompanije, investiocioni fondovi i slično. Ta ideja se sve jasnije provlači kroz američko viđenje budućnosti svijeta, recimo u ugovoru o TTIP.
No ovdje se postavljaju još dva pitanja:
1. Ima li ova stvar neke veze sa teškom krizom MMF-a i sporom oko kvota i upravljačkih prava?
2. Ovakve odluke suda će prisiliti Argentinu da se prestane pridržavati pravila nametnutih od strane SAD, da se po pitanjima ekonomije, a i politike, počne ponašati kao odmetnička država. Argentina je prilično važna zemlja, a već je predala molbu za prijem u BRICS (Rusija je skeptična i oprezna po tom pitanju). No, za očekivati je da će Argentina jačati svoje odnose sa Kinom i ostalim članicama BRICS, SAD im baš i nije ostavila izbora. Tendencija je očigledna, Pax Americana se raspada, sve više i više važnih zemalja odbija da igra po američkim pravilima.
Za Bokija – Logika situacije je otprilike takva, kakvu ste skicirali. Iako ne znam detalje reprograma, ne verujem da će, ako dođe do docnje u plaćanju (Vaša tačka 6.) Argentina morati da plati sve i „drugim“ kreditorima. Ako dođe do docnje, bez obzira na povod, Argentina će za dugi niz godina biti udaljena od tržišta novca i kapitala na koje pokušava da se vrati. To je velika kazna. Pri tome, problem i dalje neće biti razrešen. Hvala na komentaru.
Džungla je mestimično civilizovana. Styling i zlatne ribice…
Razvijeni uvek imaju pare, a nerazvijeni ne mogu da se izvuku zato što na vlasti uvek imaju nekog, kome je lakše da vlada uz zaduživanje. Što se tiče EPS-a, Telekoma i drugih, nema potrebe da ih neko pleni. Biće prodati, da bi majstori izgurali još neki mandat i usput se malo ugradili.
Sudovi i pravosuđe su uvek na strani onih koji imaju pare, i to je njihov smisao. A pošto je tu i sila da podrži smisao, ovaj svet i jeste nalik džungli. To se dobro vidi i u lokalu, naročito kod nerazvijenih.
Inače, mislim da nije pravedno što je centralni Balkan dobio monsunsko-tropsku klimu. Stvarno nije fer. Nikada se nećemo prilagoditi.
Gospodine Katicu. Dozvolite mi da jednim konstruktom i pitanjima proverim da li sam dobro razumeo sustinu. Dakle;
1) Argentina je u jednom trenutku objavila defolt i onda nakon toga sa „drugima“ napravila odredjeni aranzman za reprogram dugova. Ovaj reprogram zavrsava se 2014.
2) Istovremeno (ili u nekom trenutku posle toga) „prvi“ su pokrenuli sudski spor.
3). Sudski spor je zavrsen upravo u godini u kojoj se zavrsava „reprogram“ sa „drugima“ ali dovoljno „rano“.
4) Ukoliko Argentina isplati bilo sta „prvima“ po osnovu sudskog naloga, a pre nego istekne citav period otplate „reprogamiranih“ dugova „drugima“, onda „drugi“ dobijaju mogucnost da pred istim sudom pokrenu tuzbu (pari pass) i sa velikom verovatnocom dobiju spor koji bi im omogucio naplatu i „oprostenih“ potrazivanja.
5) Argentina u ovoj godini a nakon odluke suda, „drugima“ ne moze uplatiti nista jer joj se sredstva blokitraju i preusmeravaju u isplatu „prvima“ (pa tek nakon zatvaranja tih potrazivanja dozvoljava se dalja uplata „drugima“).
6) „Drugi“, nakon sto im u reprogramu nije na vreme placena rata, i to iz bilo kog razloga, pokrecu novi spor i naplacuju mozda i oprostena potrazivanja.
Da li sam ja ovo dobro razumeo?.
Ako jesam onda ovo lici na najobicniju kriminalnu smicalicu i nema blage veze sa bilo kakvom pravdom. Prosto ne mogu da verujem da je tako nesto moguce.
Nemoze argentina da otkupljuje svoje dugove na sekundarnom trzistu isto kao i srbija,ali srbija ima KARICA koji to moze u njeno ime.
Mislim da je dobra analiza ona koje se moze naci na http://www.law.cornell.edu/supct/cert/12-842
koji u diskuju objasnjava da su i Amerika i Clearing House bili protiv ove odluke, ukoliko sam dobro razumeo tekst.
„The United States, in support of Argentina, argues that allowing U.S. courts to compel such an extensive discovery could negatively affect U.S. interests in foreign courts through reciprocal treatment. The U.S. maintains extensive holdings overseas as part of its global diplomatic and security operations. Since many countries base their own sovereignty decisions on reciprocal treatment abroad, permitting U.S. courts to grant such far-reaching discovery could subject the U.S. to the same type of treatment…“
„Furthermore, The Clearing House, in support of Argentina, argues that even when the discovery requests go to third parties, a sovereign incurs costs by protecting itself from discovery requests over the state’s financial affairs, especially with requests that are so broad and far reaching that they require financial institutions to perform searches over numerous branches across the world, creating excessive burdens on the sovereign and the financial institutions alike. Additionally, The Clearing House argues that such discovery requests can force financial institutions to violate the law of other countries when those countries have different bank and privacy laws that regulate the dissemination of financial information.“
Posle Vaseg odgovora meni se cini da su prvi i drugi a bogami i treci (sudovi) pa i cetvrti (IMF) svi odigrali sinhronizovano.
Za Moldvina – Žao mi je ako nisam bio jasan. Odluka suda je da Argentina mora da plati sve onima koji su tužili i dobili spor, dakle onima koji nisu pristali na reprogram. (Njih ćemo zvati – prvi). Ostalima (drugima) bi trebalo da nastavi da plaća po reprogramu, sem ako se oni sada ne pobune i ne tuže Argentinu da je nekima platili sve, a njima samo deo. Fatalna pari-passu klauzula sada seče na drugu stranu. Ako prvima Argentina sve plati u ovoj godini, onda postoji osnov da je ovi drugi tuže. Ako ne plati u ovoj godini nego u sledećoj, tada drugi nemaju osnov za tužbu jer ugovorne odredbe sporazuma o reprogramu ističu na kraju ove godine. Ali Argentina ima obaveze prema drugima koje mora platiti u ovoj godini. Ako ne plati, prekršiće odredbe ugovora o reprogramu (default), a njima po odluci suda ne može platiti, ako ne plati i prvima. Jako liči na mat poziciju. Hvala na komentaru.
A sto se tice sudskih presedana ne mogu da ne primetim ovo sto se desva u Hagu.
Navodim komentar jednog citaoca na vest – U BG stigao zahtev Haga za Šešelja
.. Znači ovako… Imamo jednog čoveka koji je optužen za nešto, sud ga pozvao, on se samovoljno odazvao u orišao na suđenje. Pritvoren je i postupak traje 11 i više godina… sada Slobodnog i neosuđeneog čoveka „puštaju na slobodu“ da ostane u kućnom pritvoru, za šta treba da garantuje država, a ukoliko prekrši kućni pritvor, država treba da ga uhapsi?! Mislim, čove još nije ni osuđen, pritom samovoljno i ne želi da napusti pritvor ukoliko se ne donese oslobađajuća presuda!?! Dakle, zašto bi država ili bilo ko garantovao za nekoga ko nije osuđen, a sudski proces je trajao i traje više od 11 godina!?
Da li ovo ima logike i da li je ovo ruganje drzave?
Odlican tekst, Hvala.
Meni nije jasno, da li Argentina sad svima treba sve da plati (i jednima i drugima) kao da reprogram nije postojao?
Nke brojke bi ovde pomogle da se bolje razume situacija.
Pozdrav
Za Andreja – Bojim se da nisam bio jasan. Argentinski dug je reprogramiran sa ogromnim otpisom glavnice. Mali broj poverilaca nije prihvatio reprogram. Sud je ovako rezonovao:
– Baš nas briga šta je bilo ranije.
– Baš nas briga što je neko prihvatio reprogram, a neko nije.
– Argentina danas uredno servisira svoje obaveze (za koje nas baš briga kako su nastale).
– Ako jednu grupu kreditora uredno isplaćuje, shodno pari-passu klauzuli, ona mora uredno isplatiti i sve druge kreditore gde postoji pari-passu klauzula.
– Sasvim slučajno neki kreditori imaju u rukama stare papire koji su odavno dospeli na plaćanje u celosti. Papiri su validni, a kako Argentina sve dospele obaveze ispunjava u punom iznosu, ona i ove papire mora isplatiti u punom iznosu jer su odavno dospeli.
Ovo je (grubo) način na koji je sud rezonovao i zato sam rekao da je kontekst potpuno zanemaren, kao da reprogram nikada nije ni postojao.
Što se reprofiliranja dugova tiče, oni nemaju direktne veze sa Argentinom. To je samo ideja MMF o tome kako treba raditi reprograme u budućnosti.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Poznata mi je pari-passu logika, standardna prilikom stecaja i likvidacija, mada priznajem da je na ovaj nacin prvi put vidim tumacenu.
Znaci, posto reprogram nije podrazumevao umanjenje glavnice, vec pretpostavljam produzenje roka placanja uz umanjenje anuiteta, onda sledi da ce Argentina na kraju zaista platiti celu glavnicu reprogramiranog duga? Ako je tako, onda je sud nalozio da se i ovima drugima plati ceo dug. Zaista originalno… Druga varijanta je da ce reprogramom biti isplacen 80% duga, da je deo oprosten, pa to valjda sleduje i ovima koji ga nisu reprogramirali? Ne vidim tu pravnu gimnastiku koja ce jednima isplatiti sve a drugima samo deo uz poziv na pari-passu klauzulu?
To sto se MMF pozvao na ovaj presedan je veci kriminal od ove jedne presude. Da neki USA sud ima tu mogucnost da promeni politiku kreditiranja MMFa je opasan presedan.
Mozda je vreme da se ceo sistem protrese uz eliminisanje MMFa iz cele price… Mozda je i vreme da se drzavama ukine ili znatno oteza pravo i mogucnost zaduzivanja. Ne znam jednu zemlju (Norveska mozda) koja je naucila da zivi od sopstvenih ‘prihoda’. Sve do jedne navucene kao narkomani na neke kredite koji se posle razduzuju resursima. Kada je poslednji put neki budzet razvijenih zemalja bio u suficitu??? Stalno kuknjava za nedostatkom javnih para i vecito neki ‘humani’ vladini programi koji fakat ne mogu da se finansiraju iz realnih izvora.
Hvala vam na odgovorima!
Za Spinozu – Upravo sam na Šajloka mislio kada sam pisao tekst. Pravna interpretacija pomalo podseća na problem Šajlokove funte mesa. Hvala na komentaru.
Za Bokija – Argentina ne može otkupljivati svoje dugove na sekundarnom tržištu i prilično sam siguran da je to jedan od uslova reprograma. To ne bi ni bilo fer, budući da su onda kod nje i nož i pogača. Nekada su u modi bili tzv. debt-to-equity swaps kao oblik olakšanog razduživanja, ali se to više ne radi, bar ja to nisam odavno sreo. Uzgred, beogradski Hajat je finansiran kroz takvu operaciju.
Kada je reprofiliranja u pitanju, uslovi se dogovaraju, i tu nema jedinstvenih pravila.
Što se ostalih delova Vašeg komentara tiče, mislim da sam u starom tekstu objasnio zašto se logika koju zastupate ne može tako lako primeniti na državne dugove.
Hvala na komentaru.
Odlican tekst, kao i uvek uostalom.
Jedno pitanje, mozda naivno, ali molio bih za odgovor ako neko zna. Zasto Argentina nije otkupila te svoje dugove na sekundarnom trzistu? Da li je to ograniceno nekim pravilima ili zakonom? Zasto sami nisu zaradili tih 1608%?
Jos jedno pitanje. Kad se radi „reprofiliranje“ da li ono podrazumeva kamate kakve su ugovorene originalnim emitovanjem duga ili kamate koje su trenutno aktuelne (u trenutku reprofiliranja), a koje su verovatno losije (vece) od „nekadasnjih“. Drugim recima reprofiliranje je po meni odlicna stvar jer omogucava drzavama da umesto da se zaduzuju po novim visim kamatama a za otplatu starih dugova (kako to Srbija cesto cini), jednostavno reprofiliraju stari dug i nastave da placaju nizu kamatu (ako to reprofiliranje tako podrazumeva)?
Ako drzava ima para da otplacuje dugove, onda joj ni default nije potreban. Ne vidim nista sporno ni u odluci sudova SAD. Jednostavno ako drzave emituju dug pod odredjenim uslovima, ne postoji ni jedan razlog da se taj dug oprosti, odnosno poverilac natera da od tog duga odustane. Zasto bi drzave bile izuzete od postovanja svojih preuzetih ugovornih obaveza? Na sta bi licio svet kada bi svako mogao da proglasi bankrot i kaze puj pike ne vazi sta je bilo bilo je idemo sad od pocetka kao da nista nije bilo?
Sa druge strane poverioci su i te kako u riziku jer default moze da traje prilicno dugo i njihov kapital je u svom tom periodu u celini „mrtav“.
Ako su pojedini poverioci pristali na delimicni oprost duga to je njihov izbor , odnosno, to je aneks ugovora ili novi ugovor koji zamernjuje stari i ne vidim kako po automatizmu imaju pravo da tuze za isplatu celokupnog duga (zbog nastalog presedana) , osim ako to tim novim ugovorom nije predvidjeno.
Ne volim i ne branim finansijske lesinare, ali ne vidim nista sporno u njihovom rezonu. Na kraju mozda ce citava stvar doprineti da se drzave ne zaduzuju olako za potrosnju, sto je po meni dobro za nerazvijene zemlje.
Takodje zaplena imovine je moguca samo u inostranstvu, to jest nije moguce da neko uzme EPS i Telekom kako je to neko komentarisao. Zaplena pak u inostranstvu drzavne imovine (ali drzavne a ne i privatne nekog drzavljanina) opet nije sporna, jer odluke suda moraju da imaju odredjenu „tezinu“ inace bi i sud i pravosudje bili potpuno besmisleni i vladala bi dzungla i zakon sile.
Када већ помињемо клаузулу „pari passu’ ( у буквалном преводу “једнаким кораком“ – у овом котексту “једнак третман уговорних страна“) – можда није лоше промишљати о институту ОДГОВОРНОСТИ ПОВЕРИОЦА који постоји паралелно са институтом ОДГОВОРНОСТ ДУЖНИКА. Ако банализујемо ствари рекло би се: “ Ако су дужници криви што су се пуно задуживали, једнако су криви и повериоци што су позајмљивали превише и неодговорно“. Ако не будемо банализовали, судијско полазиште у тумачењу уговора о позајмљивању и начина регулисања уговорних услова, је увек производ контекста, који се састоји из “нечије нужде да позајмљује“ и “нечије зараде на нечијој нужди“. (Ово наравно не значи да се не може преиспитивати и то колико је дужникова нужда била стварна и истинита и колика је била повериочева свест о тој нужди, али пре свега свест о томе колико ће дужник моћи да враћа дуг). Али судијска полазишта се увек скривају иза њихових дискреционих права у одлучивању у најширем могућем смислу, понекад и док се смисао права и правде не обезличи.
p.s. Није лоше Шекспировог Шајлока поново прочитати.
Za Andreja – Pari-passu klauzula je odavno standardna komponenta međunarodnih ugovora i ima za cilj zaštitu poverilaca i njihov ravnopravan tretman. Država tako ne može izmirivati obaveze prema nekim dužnicima u celosti, a prema drugima ih ne izmirivati, ili ih izmirivati u manjem procentu. Ako država nema dovoljno za sve, ona bi morala svima platiti proporcionalno. Npr. ako su ukupni dugovi 100, a država ima 70, trebalo bi da svim poveriocima isplatiti 70% dugovanja.
Američki sud je zauzeo stav da ako Argentina plaća uredno obaveze kreditorima sa kojima je reprogramirala dug, onda ga mora platiti uredno i onima koji ga nisu reprogramirali. Logika je možda formalno ispravna, ali u kontekstu Argentine ona znači da su zapravo diskriminisani oni koji su prihvatili reprogram, i time omogućili da Argentina uopšte nastavi da plaća (umanjene) obaveze. Mislim da se ne mora biti pravni ekspert da bi se uočilo da sa logikom presude nešto nije u redu.
Uostalom važnije od presude je stav koji sada najavljuje MMF i koji sam opisao. Dakle, sve i da se umakne pravnom i finansijskom sistemu SAD, sačekaće vas MMF gde god da se nalazite. Malo je previše koincidencija da bi se poverovalo u slepu, nepristrasnu pravdu.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Na to sam i mislio. Znaci postoji neko pravno vidjenje oko koga su se tri instance americkih sudija slozile i stvorile pravni presedan koji ce potpuno promeniti trziste suverenih dugova. Nisam upucen u detalje ali ako bih trebao da pogadjam pretpostavio bih da sudije nisu razmatrale suveren dug kao specifican u odnosu na privatan, korporativni ili municipal. Pretpostavljam da ste na to mislili pominjuci kontekst. Mozda su suvise smele ove moje pretpostavke, no u nedostatku informacija ovo mi prvo pada na pamet.
No, mozda ce ovo dovesti i do globalizacije trzista suverenih dugova tako da ce se prebaciti iz USA zakonodavstva u vise manje agresivnih jurisdikcija. Zamislite da zemlje prestaju da traze zajmove kroz USA platni sistem? BRICs, na primer, zatim standardno London-Zurich-Singapore-Hong Kong… Sto da ne?
Бојим се да нисте у праву. Рекао бих да је порука Вашег коментара – када додирнемо дно, људи ће се освестити. Дно постоји само метафорички, економски можете да пропадате готово неограничено.
Poštovani, u pravu ste metafizički !?
Zakon prelaska kvantiteta u kvalitet je čista empitija a ne matafizika !
@ Иван Н.
Бојим се да нисте у праву. Рекао бих да је порука Вашег коментара – када додирнемо дно, људи ће се освестити. Дно постоји само метафорички, економски можете да пропадате готово неограничено.
Моје искуство говори да неке економске токове не разумеју ни високообразовани људи, а камоли обичан народ. У то ме је уверила лична комуникација са људима.
Пре неки дан сам погледао видео вест на сајту Б92 на тему Румуније и успеха њихове економије. Једна жена (економиста) из неке од наших привредних комора (сада их има више) је поентирала на следећи начин – развоја економије (Србије) нема без страних инвестиција.
Значи, доћи ће странци и повешће нас за руку у боље сутра. Просто, „клопка средње развијености“ нам је загарантована, за сада.
Шта рећи?
Kolega Dejane,
zadnja Vša misao zvuči proročanski, ali malo verovatna! Kamo sreće da se desi slom, narodu bi svanulo!
U celoj toj diskusiji se zanemaruje cinjenica da „lesinari“ kupuju „po bagatelnoj ceni“ od nekog drugog investitora a ne drzave.
Dakle bilo koja dobit koju ostvare je uglavnom manja od „par“ vrednosti koju je obveznik pozajmio.
(ne racunajuci kamatu I penale)
Dakle obveznik jos uvek dobija na tranzakciji.
Naravoucenje: ne treba drzavama davati kredite?
Искрен да будем, пре око месец дана сам хтео да питам нашег домаћина за епилог случаја Аргентине пред америчким судом – некако ми се није дало.
Разуме се, после пресуде Врховног суда САД, америчке агенције су снизиле рејтинг Аргентине за два нивоа.
Управо сам на брзу руку погледао вести на ту тему из региона – говоре о Аргентини, али малтене као изолованом случају. Тек понеки портал је пренео Џозефа Штиглица, који истиче да ја ово „историјска одлука“ која ће имати „рушилачко дејство на укупно тржиште суверених дугова“.
Могу само да ламентирам – добра за Србију бити неће. Сва је прилика, сценарио за Србију 2017. године би гласио: „Телеком“, ЕПС и добар део пољопривредног земљишта у рукама странаца, а спољни дуг већи од данашњег.
Za Andreja – Naravno da pravni osnov uvek postoji i američke sudije nisu idioti. U konkretnom slučaju reč je o interpretaciji čuvene pari-passu klauzule. Trebalo bi mi dosta vremena i prostora da objasnim problem, pa ga samo navodim za slučaj da neko to želi dalje da proučava. Nisam pravnik, ali sam radio sa zapadnim pravnicima i imam dosta iskustva sa kreditima i dužničkim instrumentima „egzotičnih“ država. Moj je utisak da je sudija Griesa interpretirao pari-passu klauzulu formalno korektno, ali je pri tome potpuno zanemario kontekst. Mislim da to nije logično, pogotovo ne kada je anglosaksonsko pravo u pitanju. Ono počiva na zadravom razumu i tu je kontekst važan. Moj „pravni“ sud je naravno bezvredan, ali to nije toliko važno. Važno je da je MMF odlučio da promeni pravila igre, a to nije pravna već politička odluka iza koje stoje jasni interesi. Hvala na komentaru.
U vezi sa nekim od prethodnih kometara, a na temu kako to da americki sud ima nadleznost da presudjuje Argentini-svi poslovi koje sklapa drzava Srbija sa firmama iz Emirata, kao i novcane pozajmice koje nam daju, u nadleznosti su suda u Abu Dabiju. Ako sutra dodje do spora, mozete da zamislite kakve bi nam bile sanse.
Za Dejana – Logika reprofiliranja je da se glavnica duga ne umanjuje, te da kreditori nemaju razloga da u svojim knjigama otpisuju deo duga i tako trpe gubitak. Ovde se pre svega radi o produžetku roka u kome se dug mora izmiriti, najčešće pod istim kamatnim uslovima. Dakle, opterećenje ostaje isto, ali je skadenca povoljnija. Gledano iz ugla države-dužnika, uvodi se opasan presedan i to jeste razlog zbog koga sam i pisao tekst. Hvala na komentaru.
Postovani gspn Katic,
malo mi je nejasno “reprofiliranje“; da li to znaci da sve i da drzava proglasi bankrot, njen dug ce se bez obzira gomilati po istim kamatama kao i da bankrot nije proglasen?
Hvala.
Gospodine Katicu,
Postoji sigurno neki rule of reasoning u prilogu americke presude koji bi valjalo procitati. Nije bas prica da se nekome ceifnulo da stane na jednu ili drugu stranu u sporu.
Sa druge strane, u mom shvatanju stvari objava default-a i bankrot nisu iste stvari. Bankrot kada se dogodi svi dugovi se brisu. Poverioci mogu da probaju da plene avione, brodove i to je to. Par godina nemate pristup finanijskim trzistima i u zemlji se cesto dogodi haos – ponekad i revolucija. Cim ste dugove reprogramirali znaci da nije doslo do stvarnog bankrota i tu dug prema poveriocima koji nisu isti reprogramirali ne zastareva. Bojim se da je to danas doslo na naplatu Argentini i iznenadjuje me da ovakav ishod nisu na vreme predvideli i ucinili sta je trebalo da se zastite.
Inace, primetno je u USA zakonodavstvu poslednjih godina da se zakoni o bankrotiranju menjaju u korist poverilaca. I kod privatnog bankrotiranja, poslovnog (Chapter 11), pa vidimo sada i suverenog. Nema vise jednostavnog walk away kao nekad – dugovi putuju za tobom. Jos bih to mogao da razumem da je u pitanju zaista zastita kapitala poverilaca. U vecini slucajeva poverioci samo vrse transfer out-of-thin-air novca i zaradjuju na spread-u.
Za Andreja – Mislim da su u mom prvom tekstu neki od odgovora na Vaša pitanja. Kada je Argentina bankrotirala 2001. godine, kasa je bila prazna, a situacija očajna. Urađen je reprogram i Argentina se oporavila. Dakle, bankrot je pomogao da se iz krize izađe. Argentina uredno izmiruje obaveze po reprogramiranim kreditima i sve je plaćala u roku. Argentina i danas može da te obaveze servisira uredno. Ona samo ne želi da plaća reket finansijskim razbojnicima.
Problem je što američka presuda skida svaku odgovornost sa poverilaca i što staje na stranu najbrutalnijih špekulanata. Oni danas unište jednu državu, a juče (npr. 2007.-2008.) ceo svet. Kako sam u starom tekstu pokušao da objasnim, drža nije dužnik kao svaki drugi, i na nju se ne mogu primenjivati ista pravila. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Hvala vam na odgovoru. Bojim se da mi nedostaje detalja da shvatim celu pricu. Ne znam na sta se tacno Argentina obavezala kada je emitovala dug, ne znam koji su argumenti poverilaca, ne znam kakvo je rezonovanje suda. Sa druge strane, nije mi logicno da drzava objavi da ne moze da otplati dug a da ima likvidna sredstva deponovana kod nekih banaka.
Bankrot je bankrot – to je jasna stvar. Ovo sto je skoro radila Grcka, gde bankrotirate bez objave bankrota je teska mutljavina. Boje se poverioci da ce morati da otpisu celo potrazivanje od jednom, pa onda to razvlace na par godina, dok se duzniku daje neka lazna nada da ce se oporaviti. Da je Argentina stvarno bankrotirala kada je trebala, danas ne bi imala ove probleme. Cudi me kako nisu predvideli probleme sa poveriocima koji nisu pristali na reprogram.
Jedini pravni argument na strani Argentine vidim u nejednakosti prilikom pregovora. Sa strane poverilaca vrsni strucnjaci i finansijski mesetari. Sa strane duznika najverovatnije neki neiskusni politicari kakav je na primer nas ministar finansija danas, ili kakvi su nam bili pregovaraci prilikom prodaje NISa i slicno…
Stvarno i moguće,
planeri budućnosti (petpostavimo da su dobro plaćeni a verovatno i dobro obrazovani) donose rešenja koja bi morala imati verovatno pozitivne konotacije za buduća događaja. To je onaj osnovni princip LOGOSA civilizacijskih tokova sa najmanje haotičnih potresa.
Ako nije tako onda sva liberalna konstrukcija ( jedan univerzalni zakon za sve narode) pada i druge varijante posebnosti i prava naroda na autentičnost kulturno istorijskog nasleđa izbija u prvi plan kao princip sopstva u cilju opstanka iste zajednice koja može da funkcioniše na određenom prostoru.
U najmanu ruku je čudno i naravno drsko da zajmodavac ne snosi nikakav rizik kreditiranja a istovremeno znajući realno stanje u toj zamlji i ne „naslućujući“ teška vremena nemogućnosti vraćanja kredita. Za te iste kreditore rade nobelovci, vrsni matematičari ,aktuari i čitavi trustovi mozgove da bi u finalu sudskog epiloga bila prosta životno nerealna presuda sa isto tako neradlnom kamatom.
Civilizacijski problem je što čovečanstvo počinje da živi u nekom virtelnom svetu daleko od realnostu života neumitno uslovljenim nužnošću kroz egzintencijalnu potrebu i sa druge strane ograničenošću kapacitivnih potencijala kojima realno raspolažemo.
Realista zaključuje (bez bilo kakve „naobrazbe“), da su to grupe ljudi ,DEČIJEG UMA, koje ne haju za poledice.
Ako je to sve tako, kako je gore napisano.
Za grey owl – Argentina mora imati depozite van svojih granica, u različitim bankama, valutama i jurisdikcijama. Čini se da je ceo slučaj tako vođen, da se Argentini ne ostavi nikakav prostor da odluku američkog suda može izbeći. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Kada je Argentina emitovale svoje dužničke papire koji su kasnije morali da budu reprogramirani, verovatno je to radila koristeći američke agente-banke i uz klazulu da će sporove rešavati u skladu sa američkim zakonodavstvom (zakonima države Njujork). To je osnov zbog koga se spor vodio u Njujorku. Kako se otplate duga (u dolarima) moraju vršiti kroz američki bankaraski sistem, Argentina to sada ne može promeniti i ne može isplatiti obaveze po reprogramu npr. preko Londona, ili Ciriha. Niko se danas ne bi usudio da pomogne Argentini da zaobiđe platni sistem SAD. Čudno je i da je Vrhovni sud odbio žalbu Argentine, ali da nije stao samo na tome, već je naložio da se poveriocima mora pomoći ako budu želeli da utvrde gde Argentina ima sredstva, bilo gde u svetu. Ovde smo već na terenu političke moći. SAD su poznate po tome što vrše ekstenziju svojih zakona i tamo gde za to nema jasnog pravnog uporišta. Sila boga ne moli. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću, ne znam o kojem iznosu duga se radi, i da li Argentina drži neke novčane depozite van granica.
Ukoliko izuzmemo brodove ili avione, koja je to argentinska imovina u inostranstvu, koja bi mogla biti zaplenjena? Da li bi ona mogla da kompenzuje visinu tog duga?
Unapred hvala…
Ostaje samo nejasno, barem meni, zbog cega se smatra da USA sudovi imaju jurisdikciju van granica USA? Argentina moze imati problema pri poslovanju sa USA ali ne vidim zasto bi to smetalo ostatku sveta?
Svaka cast na jos jednom zanimljivom tekstu i analizi problema zaduzenosti. Ako imate vremena i znate nemacki (mozda ima i na engleskom) pogledajte i ovaj film, https://www.youtube.com/watch?v=7yEyeOhBTzY, der Banker- master of the universe, na oko 1:04:20 prica o slicnoj situaciji za Grckim dugom i kaze do su bile izdavane dve grupe obveznica, po medjunarodnom (Engleskom) i po Grckom pravu..A onda prica i kako su Hedge fondovi ucenjivali Grcku jer su po tom Englesko pravu imali pravo glasa i odlucivanja, skoro kao stecajni poverioci…