Moj kritički osvrt (post-scriptum-o-nasim-naucnim-sporovima) na tekst gospodina Ljubomira Madžara, imao je „kolateralnu žrtvu“ – gospodina Boška Mijatovića. Madžar se, osporavajući moje teze o ozbiljnosti krize koju danas zovemo Velika recesija, poslužio Mijatovićevim tekstom Odgovor Jovanu Dušaniću ili o tzv. neoliberalizmu (Mijatović 2012.)[1]. Moj Post scriptum daje osvrt i na taj tekst, pa je time i Mijatović, sasvim razumljivo, imao potrebu da se uključi u polemiku.
Gospodin Mijatović se u polemiku uključuje svojim tekstom Odgovor Nebojši Katiću (Mijatović 2015.). Mijatovićeva reakcija me je podstakla da odgovorim na kritiku, ali i da ukažem na neke metodološke probleme i „optičke varke“ sa kojima se ekonomisti sreću kada analiziraju ekonomska kretanja.
Gospodin Mijatović se u polemiku uključuje svojim tekstom Odgovor Nebojši Katiću (Mijatović 2015.). Taj tekst čitalac može naći ovde NDES Katic.
Svoj tekst sam naslovio Boško Mijatović protiv lovca na veštice.
Dužina ovog teksta ne treba da obeshrabri eventualne čitaoce, budući da je veliki deo teksta potrošen na grafike.
——————————————————————————————–
———————————————————————————————————————————————
P.S. Tek u polemici sa B. Mijatovićem sam video da sam napravio lapsus manus – na jednom mestu u Post Scriptumu o „našim naučnim sporovima“ sam Veliku recesiju nazvao Dugom recesijom. To sam naknadno ispravio. U ostatku teksta sam koristio ispravnu kovanicu Velika recesija, pa nije bilo potrebe da bilo šta menjam.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Đorđa Lazića – Strah od inflacije je namerno precenjen, dok se visoka nezaposlenost namerno potcenjuje i pravda se tzv. prirodnom nezaposlenošću. Šmit se plašio nezaposlenosti od 5%, a ona se sada smatra sjajnom stopom. Davati mandat centralnoj banci da se stara samo o inflaciji i da ignoriše problem nezaposlenosti je recept za ekonomsko samoubistvo malih nacija. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, pročitao sam Vaš tekst kao odgovor gospodinu Madžaru vezan za liberalizam itd. Posebno dijelim vaše mišljenje kada je u pitanju odnos kenzijanaca i monetarsita. U svim vašim tumačenjima vezanim za ulogu centralne banke se slažem. Vidite, barem u zemlji u kojoj ja živim, a to je BiH svi su prezadovoljni Valutnim odborom…ja tako ne mislim, ne bih dalje da ga komentarišem. Zato sam postavio hipotezu, kritičku po pitanju Valutnog odbora. U potpunosti podržavam stav da monetarne vlasti moraju imati više konekcije sa osnovnim ciljevima ekonomske politike, odnosno na prvom mjestu i ja stavljam zaposlesnost, jer od nje se dalje razvija transmisioni mehanizam. Helmut Šmit (zapadno njemački premirer 1978 u jednom intervju je izjavio da bi volio više inflaciju od 5% nego nezaposlesnot od 5%. Zanima me vaše mišljen je na tu temu? Srdačno
@Небојша
Razumem šta kažete, ali brutalnost je vrlo često sastavni deo servilnosti, a pitanje je koliko brutalnost nije deo njihovog mentaliteta, tu pre svega mislim na njihovu elitu. Ako su ciljano davali Grcima kredite, što ja lično i verujem, ciljano i traže nešto za to što ovi ne mogu da vrate.
Da ne ulazimo u mogućnosti igranja dobar policajac – loš policajac u kombinaciji sa SAD. Više je nego očigledno da ni SAD ni oni nisu zainteresovani da Grci kao i cela EU budu primer odgovornog društva.
Za Bojana – Ne zameram Nemcima servilnost prema jačima, zameram im brutalnost prema slabima. Hvala na komentaru.
@Небојша
Nemojte da zaboravite ko je Nemačku podigao posle 2. svetskog rata. Ako to uparite sa čuvenom američkom poslovicom „Nema besplatnog ručka“ stvari već postaju interesantnije. Takođe, ne zaboravite da je mnogo neonacista i nemačkih naučnika našlo utočište i zaposlenje u SAD. Teško da je to bilo slučajno i besplatno. Pre par godina sam imao priliku da razgovaram sa jednim nemačkim profesorom na temu politike koji mi je rekao da oni nemaju prostora da vode samostalnu politiku, što mi je bilo jako čudno, a iz pristojnosti nisam mogao mnogo da ispitujem. Nedavno se pojavio i jedan tekst koji govori u navodnom Kancelarskom aktu, ugovoru koji svaki nemački kancelar potpisuje po stupanju na dužnost, a po kome se obavezuje da će nemačku politiku usklađivati sa interesima SAD, odnosno zapadnih saveznika. Tome dodajte i maltene svakodnevne, mesečne informacije o prisluškivanjima nemačkih zvaničnika, obelodanjivanje njihovih raznih mladalačkih egzibicija i tajni… Stvari dobijaju mnogo više smisla
Pretpostavljam da je nemačka politika kao reka, ima svoje obale do kojih joj je dozvoljeno da ide. Nije da ne bi da ih pređu, ali teško da mogu da lako sakriju planove za to. Meni oni najviše liče na korektivni faktor američke politike koji se aktivira po potrebi.
@ Nebojsa,
Nemci vode veoma cudnu politiku u EU i takvi su vec dugo od kako su ojacali tj od ujedinjenja. Pravi cetvrti rajh i naravno brinu o svojim saveznicima kao i pre tj za vreme Hitlera. Zemlje koje su naknadno usle u EU su njihove saveznice iz doba Hiltera i imaju njihovu podrsku.
Ovo sa Srbijom NIJE tesko jer mi smo povodljiv narod, a na sve to je ukazao Archibald Rajs. Grci su drugaciji mada oni su po meni u veoma teskoj situaciji sada. Ali nema razloga da se NE izbore sa kreditorima. Prosle grcke vlade su bile maksimalno korumpirane. Uz raznorazne kredite sa raznim zapadnim bankama isle su i provizije na privatne racune pojedinaca iz grcke po svetu. To je Grcku vuklo sve nize i nize.Grci su narod spremni da dignu glas i da se bune, mnogo su svesniji i bolje organizovani od nas, makar to zakljucujem na osnovu vesti ali i na osnovu ovih poslednjih dogadjaja.
Mi smo vrlo bliski sa njima u SAD. Oni su nam dosta pomagali i podrzavali nas devedesetih i uopste. Sasvim je prirodno da mi podrzavamo njih a pogotovu sada.
Premijer Srbije je iz nekih licnih i NEdozrelih razloga fasciniran Nemackom i posto su mu eto nasli „zicu“; sada to koriste na svaki nacin. Pok premijer Djindjic je takodje bio pod veoma jakim uticajem Nemacke. Ono sto sam videla u stampi, mislim da je Tadic uspeo da odstoji dok je mogao. On je imao razne druge promasaje, ali oko Kosova sa Merkel mislim da se trudio koliko je mogao.
Merkel nije prijatelj Srbije, sto pre to uvidimo, to bolje za nas.
Za Bojana – Grci, koji za razliku od Srba duže pamte, su svaku priliku poslednjih godina iskoristili da Nemačku podsete na prošlost. Očekivalo bi se od Nemaca da ipak nešto iz istorije nauče. Čini se da svu nakupljenu frustraciju zbog toga što ne smeju da pisnu protiv svog atlantskog saveznika, sada iživljavaju na slabim nacijama poput Srbije ili Grčke. Ovo je tim čudnije što govorimo o jedinoj naciji na svetu koja je smela da udari prva na više frontova i protiv višestruko (bar brojčano) nadmoćnijeg protivnika. Hvala na komentaru.
@Небојша
„Ovo zbunjuje tim pre, što je Nemačka ostavila krvav trag upravo na mestima gde se ponaša grubo.“
Mislim da sasvim dovoljno poznajete istoriju, pa me čudi da vas zbunjuje ponašanje Nemačke, a i ostalih igrača. Nemci su svoju istoriju „oprali“, tako da mogu da prave nove planove osvajanja. Imam utisak da povremeno zaboravite ono po čemu vas najviše cenim – ekonomista koji ima takta da sublimira informacije iz više oblasti (istorija, religija, kultura…) i da ekonomiju gleda malo šire od brojki. Grcima je potrebno mnogo sreće i iskrenog gledanja na probleme u koje su upali. Sve to će biti potrebno i nama, ali je njima zapalo da budu lakmus papir.
Svako dobro
Браво господине Катићу!
Za Branka – Varufakis je svakako dobro školovan ekonomista. Pogledao sam dva teksta za koje ste dali linkove, i to su korektne analize. Mislim da je Varufakisova prednost u tome što odlično poznaje Zapad, što i kada govori tvrdo, govori jezikom koji Zapad razume. Nadam se da je reč o čoveku koji zaista interes Grčke stavlja iznad svega. Sve to nije garancija uspeha, ali bi trebalo da bude garancija da će se lavovski i kompetentno boriti za Grčku. Da li će uspeti, to više zavisi od drugih.
Što se Nemačke tiče, zbunjen sam. Oni tvrdoglavo istrajavaju na politici koja dokazano daje loše rezultate. Nikada neću razumeti potrebu da se tako grubo razgovara sa manjima od sebe, a tako „negrubo“ sa velikim. Iako mnogi u Evropi misle o Grčkoj isto što i Nemci, čudno je da Nemačka uvek glasno predvodi tvrdu struju. Ovo zbunjuje tim pre, što je Nemačka ostavila krvav trag upravo na mestima gde se ponaša grubo. Verujem da se i Francuzi i Britanci raduju ovom nemačkom nedostatku takta. Hvala na komentaru.
G-dine Katiću,
Obzirom da ste već ranije rekli da niste upoznati sa radom aktuelnog ministra finansija Grčke, Janisa Varufakisa, volio bih da, ukoliko imate vremena da ih pročitate, čujem vaš komentare na njegova sljedeća dva teksta:
– http://yanisvaroufakis.eu/2014/01/28/is-the-world-re-balancing/#more-4993
– http://yanisvaroufakis.eu/2013/09/15/why-asymmetrical-monetary-unions-are-bound-to-fail-unless-they-feature-an-effective-extra-market-surplus-recycling-mechanism/
Obzirom na navedeno u tekstovima, a i činjenicu da ste i geografski i informacijama bliži Berlinu, koje su šanse da se njemačka politička elita dozove pameti?
Postovani g. Katic,
TESLAVISION TV iz Los Andjelesa je u vlasnistvu g. Zorana Pilota. Televiziju gleda nasa dijaspora u USA i Kanadi. G. Zoran vec nekoliko meseci po mojoj preporuci radi intervjue sa ekspertima iz raznih oblasti, preko skypa, do sada gosti su bili: g. Dragas, g. Predrag Sarapa, prof. Jasna Jankovic, dr. Dragan Petrovic sa svojim gostima (vec sest emisija, serijal ZiD Zapad Istok Debata), g. Zoran Zivkovic iz Nove stranke. Ove nedelje gosti ce biti g. Sasa Radulovic, g. Borko Stefanovic iz DS-a, uskoro ce bit profesori g. Komazec i g. Zec, kao i mnogi drugi….
Vrlo rado bismo napravili intervju sa Vama, ako ste zainteresovani molio bih da mi potvrdite.
Dostavljam Vam mejl adresu Zorana Pilota – zoran.pilot@teslavision.tv, skype je teslavision.tv, tel je + 1310 704 7208
u BGD., 17.02.2015. DRAGAN RADOVIC
Mnogo toga zavisi od lične percepcije pojedinca. Madžar i Mijatović imaju jednostavnu logiku: neka ove naše glorifikacije ekonomskog liberalizma potraju dovoljno dugo da obezbede naše sinekure, po mogućnosti do naše smrti, a posle šta bude biće. To su naši intelektualci sa njihovim ličnim motivacijama o kojima g. Katić ponekad piše. Ali da se oni nalaze među onima koji su ostali bez prihoda, njihovi stavovi bi bili sasvim drukčiji. Teško je ovde biti u establišmentu bilo koje vrste a ne hvaliti vladajuću paradigmu. Nemoguće.
Za Spinozu – Ne znam zašto, ali nekako mi se čini da gospodin Mijatović nije mislio da Apdajka, niti da je mislio u književnim kategorijama kada me je proglasio lovcem na veštice. Svakako ste u pravu, Apdajk po senzibilitetu više naginje neoliberalnoj strani, a verovatno i oni njemu. Hvala na komentaru.
Можда је господин Мијатовић мислио на лов на вештице из Иствика?
John Updike versus J.D.Salinger?
Некако се од самог почетка наслућивало да се свеукупни изазов на неолибералној страни ове полемике мора жанровски определити у књижевном кључу. Ни то није једноставан задатак јер је посреди хибридни жанр – можда fiction без science?!
p.s. Ако је о укусима реч, “Ловац у житу“ је мој фаворит у односу на “Вештице из Иствика“.
Normalno je da nemaju gde da parkiraju. Lični i korporativni dugovi su samo porasli od 2008 dok se proces ofšoringa nastavio nesmanjenom žestinom. Zapad sigurno nije mesto za investicije i povrat novca. Još ako uzmemo da su nastavaili staru priču duvanja mnogo malih balona, od kojih su neki dobro metastazirali, a neki stari još nisu ni pukli, onda je ukupna situacija mnogo gora pre 2008 kolapsa.
Ova igra može još dugo da traje jer nema repera koji bi ukazao da je postojeći potpuno kancerogen. Valutnim sistemom se rukovodi iz jednog Centralnog komiteta tako da je to jedan trust, sistem spojenih sudova. Tu nema borbe tržišta i valutnih ratova, već jedan džinovski balon u kome je cela planeta. Kancer se samo dislocira na drugo mesto i tu nastavi da raste. Planeta je dosta velika za njihove igre eugenike.
Pod reperom sam mislio da se napravi jedan kontra primer njihovom svetu. Rusi su trebali da povedu ostatak sveta u pravljenju paralelnog ekonomskog sveta tako da Centralni komitet nema uticaj na valutne kurseve, cene resursa, monopol u novcu,… Da naprave svoje paritete, svoj swift sistem, i ono najvažnije svoj jedinstven sistem odbrane od zapadnih parazita.
Kina, Indija, Brazil, i ostali imaju sasvim dovoljno ljudskog i materijalnog potencijala da im zapad ne uništava ekonomiju po volji i sprečava razvoj.
To će Putinu doći glave. Igra njihovu igru, dok su mnogi u njegovim redovima zapravo igrači Centralnog komiteta.
Mislim da tekst gospodina Mijatovica moze biti skolski primer koliko je lose operisanje poluistinama. Ako udjete u njegov tekst bez svesnosti o krizi (koja se oseca svuda, samo su nacini njene manifestacije drugaciji) i sa nemanjem pojma o ekonomskoj definiciji krize, sve izgleda savrseno. Medjutim, kada se dodaju samo grafici iz odgovora gospodina Katica (bez citanja teksta) coveku vec postaje jasno da nesto nije uredu sa nacinom na koji krizu shvata gospodin Mijatovic.
Ponasanje nekih ekonomista mi zaista deluje kao ponasanje onog generala iz Tolstojevog romana Rat i mir, u kojem on razmislja, logicki predvidja stvari, postavlja vojsku, ali kad god izgubi bitku, uvek se nadje neka stvar koja nije bila do kraja ispostovana, te su stvari posle po zlu. Drugim recima, ako smo sada ispunili X% neoliberalnih predloga (otvoreno trziste roba, privatizacija skoro 90% industrije, otvorene carine, otvoreno trziste kapitala i pojava stranih banaka) i nikako nam ne ide, onda je ostalo da uradimo preostalih (100-X)% (privatizacija preostale privrede, privatizacija prirodnih monopola, plus mozda privatizacija javnih komunalnih preduzeca) i tek onda ce nam biti bolje. Ocigledno je funkcija boljitka u zavisnosti od procenta ispunjenih uslova neoliberalne ekonomije Dirakov impuls. Bojim se da bi pored toga kao rezultat dobili jos jedan Dirakov impuls: funkcija koncentracije bogatstva.
p.s. Ne znam koliko je X.
Bilo bi interesantno uporediti bilanse FEDa te 1929.e, i kretanja u poslednjih deceniju i po. Tu bi se jos svasta lepog videlo. To sto su svi losi finansijski plasmani sakriveni danas, ne znaci da nece dolaziti na naplatu u narednim godinama. Lako je danas nastampati pare kada se to radi klikom na dugme. Te 1929.e ste imali zlatnu podlogu novcu i niste mogli upumpati rekao bih falsifikovan novac do mere da vam brojevi i statistike izgledaju lepo. Vrednost je negde nestala i neko ce morati da je nadoknadi… u godinama koje dolaze…. Tesko je porediti merenja tada i danas kada nam jedinice mere nisu iste…
Meni je i danas tesko da prihvatim da se nesto naziva liberalnom ideologijom u sistemu gde nema cvrste monetarne kontrole…. Neko ce reci da ista nije dobra i o tome mozemo pricati. Ako imate sistem koji se bazira na stalnoj kreditnoj ekspanziji, on ce jednom morati da ‘implodira’. Ova kriza predstavlja i kraj kreditnog super ciklusa koji traje od zavrsetka 2. Svetskog rata, ali to ne vidim da iko vise pominje… Po tome jeste jedinstvena. Procene su da smo jos par godina daleko od kraja ‘secular bear market-a’ dok se bilansi ne ispeglaju. Problem je sto su kamate super niske i sto se ne isplati stedeti. To ce osetiti penzioni fondovi, osiguravajuca drustva, stednja gradjana. Vec sada oseca berza koja opet sumanuto raste jer ne postoji normalno mesto za ‘parkiranje’ novca. Opet je berza rezultat spekulativnih operacija, a ne stvarnih investicija. To ce nam se sve osvetiti u godinama koje dolaze.
За господина Катића – Овога пута г. Мијатовић није употребио квалификацију НЕЗНАЊЕ, поготово што је имао такав (незграпан) обичај.
Не било ми замерено на подсећању и спекулисању. Када је објављен Ваш чланак „Неолиберални корени светски економске кризе“ на порталу НСПМ, проф. Бошко Мијатовић је вероватно „имао дојаву“ око објављивања чланка и стрпљиво је чекао у вечерњим сатима да би био први коментатор. Није се потрудио ни да прочита чланак.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalni-koreni-svetske-ekonomske-krize.html?alphabet=c
Бошко Мијатовић, 19. јануар 2010, 22.39:
Већ прва реченица је катастрофално погрешна. Катић каже: „Данашња економска криза је вероватно највећа коју је свет видео, како по географском обухвату, тако и по дубини“. То једноставно није тачно. Криза из 1929. је далеко већа него ова садашња, у којој је ГДП развијеног света опао само за 3-4% у 2009, док је цела група земаља у развоју чак остварила раст од 1-2%. Када неко покаже такво незнање у првој реченици, ја не читам даље.
Небојша Катић, 20 јануар 2010, 11.47:
За Бошка Мијатовића – Наравно да је пад БДП био много већи 1929. године него данас, али 1929. године моћ државе да интервенише је била много мања него данас. Државе су данас катастрофалну кризу само пренеле на године које долазе, смањиле дубину кризе, али су је развукле у времену. Коначно, како рекох, ми немамо завршни рачун данашње кризе, док су 1929, године цифре коначне. Ствари су мало сложеније него што пад БДП-а показује.
Стопа незапослености је данас много већа него што статистика то показује, због креативне интерпретације стопе незапослености, по којој постоје они који су запослени, они који су незапослени, и занимљиво, они који су ван процеса рада. Постоје процене да је ефективна стопа незапослености у САД, на пример, сада око 17-18%, а не око 10% како статистика показује. (Као и што искуство Србије показује, статистика запослености се полако претвара у фарсу).
Криза 1929, године је била углавном криза Западног света, (СССР нпр. није био у кризи) а ово је глобална криза. Свако добро.