Gospodin Boško Mijatović je poslao odgovor na moj tekst Boško Mijatović protiv lovca na veštice. Novi tekst gospodina Mijatovića je ovde Odgovor Katicu2.
Zadovoljan sam odgovorom gospodina Mijatovića, i neću dalje nastavljati polemiku.
———————————————————————————————————————————————
P.S. Tek u polemici sa B. Mijatovićem sam video da sam napravio lapsus manus – na jednom mestu u Post Scriptumu o „našim naučnim sporovima“, Veliku recesiju sam nazvao Dugom recesijom. To sam naknadno ispravio. U ostatku istog teksta sam koristio ispravnu kovanicu Velika recesija, pa nije bilo potrebe da bilo šta menjam.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Nama pravi egzodus tek predstoji. Petnaestogodisnje kasnjenje u viznom rezimu je egzodus usporilo. Ne vidim kako ce porez na imovinu da pomogne da ljudi ne beze odavde.
Mislio sam na Zapad. Okruzenje Sr. ima iste probleme, ali Hrvatska i Madjarska dosta organizovano subvencionisu natalitet. Ako se neki porez Sr. usmeri na dete ili majku na selu, ja nemam nista protiv tog poreza. Ulaze se resurs da bi se dobio veci resurs, to je potpuno odrzivo. Ali mora da se zove porez za dete na selu i da pude finansiran projektno. A ne da se zove porez na imovinu da se subvencionise Zayed.
Za Perica – Zanimljivo je da susedi koji konkurišu boljim poreskim sistemima, dramatično brzo gube svoju populaciju i da su u dubokom jadu. Čini se da im poreski sistem tu nije puno pomagao. Da paradoks bude veći, ogroman broj onih koji beže, završava u državama sa visokim porezima. Hvala na komentaru.
Poreze, razlog poreza, nacin trosenja i odrzivost ne treba razdvajati. Pogotovo ako u susedstvu imate ogromnu kokurenciju boljih sistema. Onda gubite zajednicu kroz emigraciju ili/i vam se drzava fragmentira i odlaze delovi.
Mislim da poslednje sto ekonomisti treba da rade je da podrzavaju neodrzive i nepravedne poreze u nasim uslovima.
Za perica – Bez poreza, nema države. Da li je država potrebna, to svako za sebe može proceniti. Da li države dobro upotrebljavaju poreski novac je sasvim drugo pitanje. Hvala na komentaru.
Nastavicu jos sa ovim pitanjem jer mislim da nisam dobio odgovor, jer vidim da i domaci neolib-ekonomisti, pa i vi, jednakom lakocom dajete vlastodrscu Srbinu pravo da tovari jos i jos. Mislim da to cak nema veza ni sa ekonomskim postavkama, vec je kulturolosko pitanje.
Odrzivost.Vidim da vi razdvajate deo „takse“ za uslugu/materijal i deo „poreza“ koji je ekonomski alat za razne svrhe. Mozda je to u redu za razvijena drustva.
Namerno sam vas pitao za odrzivost poreza u nasim uslovima, gde je povrat sa amortizacijom debelo negativan, populacija se smanjuje, realni prihodi takodje. Svi ovi trendovi bice jos gori u blizoj buducnosti.
Pravednost i ravnoteza ucesnika. Kada sam pomenu „proizvod“ hteo sam da kazem da za „to“ zajednica ne dobija gotovo nista, jer se pare preliju na razne nacine ili se neadekvatno upotrebe. Nisam za protivnik poreza, ni vazne uloge kvalitetne drzave, ali ja smatram „porez“ racunom koji ispostavlja neko za nesto. A na racunu mora da pise sta si kupio ili sta ti neko obecava ili sta smo se dogovorili da radimo.
Pravo jedinke. Ne mislim da je osnov za naplatu poreza – jer nesto postoji. Ta argumentacija je jednaka tvrdjenju – jer mogu da ti uzmem ili ti si moja svojina, zato sto sam jaci od tebe. A sta ako ja hocu na nemam drzavno obezbedjenu struju, vodu, skolovanje, zdravstvo. Hocu da moja kuca bude energetski i svakom pogledu neutralna, necu da koristim drzavni put, vec hocu da za svojim ovcama ili lamama hodam po bregima. Da li drzava ima prava da me uhapsi ili eutanazira.
Stvaranje lose kulture. Kada date vlastodrscu Srbinu da dodaje porez bez ikakvog racuna, vi ga vezbate da bude diktator, a narod trenirate da bude raja. To je cini mi se siguran put da dobijete drzavu kvaliteta Srbije. Negde sam procitao da su sve 4No dahije bili u stvari… hajde da kazem Nashi.
Za Perica – Kada su porezi u pitanju, to je „proizvod“ koji nigde nema konkurenciju jer je reč o monopolu države. U vezi sa porezom na imovinu svako ima drugačiji stav i solidnu argumentaciju i za i protiv. Pristalica sam razumnih poreza na imovinu, mislim da je taj porez neizbežan i da je njegovo uvođenje neophodno. Ovaj porez je pogotovo važan u kulturama niske poreske discipline. Uzgred, i Piketi je dao dobru argumentaciju u vezi sa potrebom za takvim porezom.
Council Tax koji imamo u Britaniji nije porez na imovinu, već je porez na stanovanje i služi kao autonomni prihod opštine. U Francuskoj postoje dva poreza – jedan je na stanovanje, a drugi je na imovinu, i mislim da je to dobar sistem. Porezi na imovinu pomažu i da se smanji tražnja na pregrejanim tržištima nekretnina. Hvala na komentaru.
G. Katicu, s obzirom da je g. Mijatovic ucestvovau u uvodjenju poreza na imovinu. Sta mislite o sustini i odrzivosti ovog poreza. Mozda mozete da uporedite ovaj porez sa Council Tax u Britaniji.
Ovaj porez je proizvod koji morate da kupite, nema konkurenciju, niti obrazlozenje niti listu troskova koju zajednica ima. Tkodje je zabranjeno i da optirate. Po meni taj porez se naplacuje zato sto postojite a ne zato sto nekosto koristite.
Za Marka – Kao mlad, o akademskoj karijeri nisam razmišljao jer sam ekonomiju želeo pre svega „da radim“, ne „da čitam“. Naravno, uvek sam i čitao da bih mogao bolje da radim. Od kada sam počeo da pišem, dobijao sam pozive da držim predavanja, i svake godine održim po neko. To je, čini se, imalo dobar prijem, pa me je nekoliko prijatelja nagovaralo da doktoriram i da se više posvetim akademskom radu. Doktorska titula je u Srbiji važna, i taj formalni uslov se mora ispuniti. Ja opet ne držim do formalnih titula, i tu se svaka priča o mojoj akademskoj karijeri završava.
Kada je reč o polemikama, njih u Srbiji gotovo da nema. Svako pušta svoju „kasetu“, i kada se kaseta završi, učesnik se okrene i ode, metaforično. Ako do nekakve debate i dođe, ona je mnogo više parada sujeta, nego što je argumentovana rasprava. Ponekad se čini i da je govornica neka vrsta psihoanalitičkog otomana. Bolje je da mladi ljudi to ne vide jer je strašno demotivišuće. Bolje je i da studenti ne vide koliko je „car go“.
Što se mojih prijatelja tiče, samo jedan od njih dolazi iz ekonomske akademske sfere. Slično mislimo i zato obično razgovaramo o nekim drugim stvarima. Sa ostalim svojim prijateljima takođe imam druge, neekonomske teme.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Dva licna pitanja (podrazumeva se da, posto su licna, zadrzavate pravo da ne odgovorite, ali ih ipak postavljam).
Kroz citavo Vase pisanje oseca se pravi akademski stil, korektnost u polemici, u odgovorima ostalim citaocima bloga vidi se i jaka pedagoska (u smislu dobrog objasnjavanja) nota, cak i kada ste mi na prvu loptu nejasni vasi komentari, nakon dodatnog citanja teksta, drugih komentara, podataka sa interneta, shvatim ste ste hteli reci. Dakle, sve u svemu, oseca se da ste Vi prototip pravog profesora koji je podstrek studentima. Zbog cega niste odabrali akademsku karijeru? Da li ste nekada imali takvu ponudu?
Takodje, pretpostavljam da ste istih godina kao i gospodin Mijatovic, ili da ne uzmemo njega, vec sigurno imate kolega sa fakulteta koji se sada nalaze na neoliberalnim pozicijama. Kako uspevate sa njima da vodite polemiku? Dakle sa onima koji su Vam bliski, sa kojima vodite ceste intelektualne rasprave? Da li medju njima ima zaista onih koji u talasima hvataju vruce teme na koje se svi „loze“, pa to ide od marksizma, samoupravnog socijalizma, tranzicionih reformi, neoliberalizma, monetarizma, ko zna kog „izma“? Jednom ste napisali da ne citate one (ili prestajete da citate) one koji imaju isto misljenje kao i Vi, pa pretpostavljam da imate ljude sa kojima polemisete?
Hvala!
Nekopetentnost
Nekopetentnost je reč koju je prvi upotrebio akademik Vlada Kostić koji je rekao – nije korupcija naš najveći problem, nego nekopetentnost, ona rađa sve nevolje. Politička scena prepuna je nekopetentnih ljudi-
Dobro primečuje Lubomir Simović
Za Miloša – Citiraću samoga sebe:
____________________________
Iako nije najvažnija, tehnologija širenja ideja nije bez značaja. Kada bih pokušao da pogodim kako bi mogle izgledati Duhovne vežbe za posvećenike neoliberalne ideje, kako bi mogli izgledati recepti za uspeh, sažeo bih to u 10 tačaka.
1. Ignorišite ekonomsku istoriju i empiriju, ne gubite vreme kopajući po tabelama i analizirajući podatke. Istorija nas ničemu ne uči, empirija je vaš najveći neprijatelj. „Polemišite“ samo sa onima koji misle u dlaku isto kao i vi.
2. Sa protivnicima polemišite samo ako morate i nemate kud. Kada vas guše faktima, kada vam pokazuju kako stvarnost negira naš skript, vi negirajte tačnost interpretacije stvarnosti. Kada su sve činjenica protiv vas, nađite jednu, makar i marginalnu, i pomoću nje potvrdite našu istinu. Ako se takve činjenice ne setite odmah, protivničke argumente ili lakonski negirajte ili preko njih pređite kao da ih niste ni čuli.
3. Kada se stvarnost više ne može negirati, kada je nemoguće naći ni tu jednu činjenicu koja je na vašoj strani, ne odustajte. Pokušajte u hodu da promenite predmet polemike, pa uvedite novu temu. Kada ni to ne pomaže, kada više nemate kud, na raspolaganju je poslednji, ubitačni slogan: stvarnost je takva kakva jeste jer neoliberalna politika nije sprovedena do kraja, ili je sprovedena loše.
4. Nikada ne dozvolite da vas podsećaju na vaše pogrešne procene, savete i prognoze. Kada se to desi, uvek se bučno uvredite i/ili napustite debatu.
5. Arogancija je važna – njom dokazujete superiornost. (Samo za srpske neoliberale – nevaspitanje nije odraz primitivizma, već samo specifični oblik endemske vickave arogancije. Budite spremni i da vam se na isti način uzvrati. Nevaspitanje nije samo vaša privilegija).
6. U debatama se ne pozivajte na podatke, već protivnika zasipajte sloganima, frazama, floskulama. Ključne reči moraju biti – sloboda jedinke, sloboda izbora, potrošački izbor, liberalizacija, tržište, optimalna alokacija resursa, privatna inicijativa, slobodna konkurencija i preduzetništvo, vladavina prava i ambijent.
7. Uvek pravite gadljive grimase kada se pominju: država i društvo, javni interes i javna potrošnja, razvojna politika, nezaposlenost, siromaštvo i socijalne razlike, progresivni porezi i porezi uopšte, regulacija i državna intervencija. (Ako se interveniše u korist moćnih, pravite se da niste primetili.)
8. Kada u polemici izgubite, sve i da ste potučeni do nogu, arogantno proglasite pobedu i trijumfalno napustite debatu. Naravno, ne vraćajte se po još.
9. Nikada ne priznajte grešku, nikada ne pokažite da ste u dilemi ili poljuljani u svom uverenju. I ne zaboravite, cilj nije traženje istine već pobeda doktrine. Neistomišljenici ne postoje, postoje samo neprijatelji.
10. Konačno i najvažnije – ne zaboravite da uvek igrate na domaćem terenu, da su sudije vaše, da je publika birana za vas, a i da se rezultat već zna.
________________________________________________________
Hvala na komentaru.
Ne smatram ni ja da je u pitanju autentična arogancija, g. Katiću. Samo, pod uticajem knjige Rolfa Dobelija, tražim logičke pogreške, nedoslednosti i pristrastnosti u tumačenjima. Može li se drugačije objasniti stav – ne bih dalje da polemišem sa antileberalima? Drugim rečima:
Ne bih da diskutujem sa ljudima koji imaju drugačije mišljenje od mene? Nego sa kim se inače raspravlja? Sa istomišljenicima?
Bar je u prirodnim naukama, važno isticanje različitih pogleda na istu pojavu. Zašto da definišemo 2008. godinu kao recesiju, a ne kao krizu? Ili obratno: zašto je kriza, a nije recesija?
Ili, iako nije tema bloga, zašto NBS vodi restriktivnu politiku? 2005. godine je hrvatski guverner davao apsolutno iste izjave o svojoj monetarnoj politici, kao i naši guverneri nekoliko godina kasnije. Iste! Iako problemi hrvatske i srpske ekonomije različiti. Ali da ne skrećem sa teme bloga. Hvala Vama za odgovor na prethodni komentar.
Za Miloša – Meni se ne čini da je ovde reč o autentičnoj aroganciji. Ovde je reč o nesigurnosti i nedostatku argumenata, pa se to pokušava sakriti arogancijom. Hvala na komentaru.
Vi, g. Katiću, vrlo dobro znate šta je Ad hominem argument. Ako je istina cilj rasprave, a ne ubedjivanje, onda nema mesta ad hominem argumentima. Svaka Vam čast na strpljenju koje u raspravama imate. Ja je ne bih imao. Odgovorio bih ovako: uništi mi argument, ako možeš, znaš i ako si sposoban, ne etiketiraj mene. Nemaš pravo na to, pa makar bio i najpametniji na svetu!
Znate, jedan sportista je rekao, a mislim da je korisno za datu raspravu:
Confidence is knowing that your way works.
Arrogance is thinking that your way is the only way (that works).
Mnogo ima arogancije u ovim raspravama
@MP
Hvala Vam na jezgrovitom odgovoru.
Jaooo Ivane, zasto to tako dozivljavate kao da ste neki ruski romantik. Ljudi su vise manje svuda isti; E sad, da li cemo u ljudima motivisati ono najbolje ili ono najgore zavisi od okruzenja i od nas samih. Zato nam dobornamerno govore prijatelji koje imamo u svetu:,“ u ljudima valja traziti ono najbolje a ne ono najgore“.
Cime se ljudi rukovode? najcesce licnim interesom; Iz nesigurnosti su u stanju svasta da naprave, a tek zene. Sto zene umeju da budu lose do zla posebno prema zenama koje su podredjene. Zamislite da imate malo dete i da sefica pravi raspored po kojem vi radite 50-60 sati nedeljno? Pobegnem od jedne sefice ali igrom slucaja dobijem slicnu posle nekoliko godina na trecem radnom mestu? Vi se razbolite a ona kaze da folirate i trazi misljena specijalista, sto NE sme da trazi.
VIdi da ste bolesni i onda navaljuje sve vise posla na Vas; Dok ne zavrsim na hitnoj pomoci; Ili odem na posao kolima, ostavim auto u garazi, Uvece u pola devet idem kuci sa posla, i zaboravim da sam dosla kolima, odem kuci metroom i onda ne mogu da se setim gde su mi kola. Svi imamo neke muke. E da je moj muz ovde neki autoritet recimo advokat ili neko sa jakom vezom ( a ovo je SAD)
ovo ne bi moglo. Meni je zao sto nisam tuzila poslednju firmu gde sam radila pre nego sto sam postala samozaposlen; Nisam a trebalo je.
Molim Vas NEmojte da slusate Vucica sta prica. On je kao neko nezrelo dete kojem se desilo nesto sto nije ocekivao (zelezara). Vucic se veoma lose ponasa pred kamerama i stalno zbunjuje i plasi narod.
Odgovor Vucicu bi bio: U Srbiji narod zna da radi i zaradjuje ali nisu gospodari onoga sto zarade. Najcesce im neko ukrade, prevari ih, zakine im na penziji na primer.
Vucicev posao JESTE da vodi vladu i bude neka vrsta koordinatora. Mora da kontrolise dosta delova koji se krecu u razlicitim pravcima i da bude u lepim odnosima sa ovima koje Dodik zove (medj’narodna zajednica); da predstavlja zemlju, stiti njene interese. Vucic radi svasta i sta je njegov posao i sta nije.
Privatizaciju zelezare i pregovore je trebalo da vodi Vujovic a ne Vucic; i gde im je sad Vujovic? da se nije vratio u SAD? Drama oko zelezare nije za kamere;
tek kada se nadje neko dobro resenje onda se izadje i kaze se narodu. Uopste NE znam cemu svi detalji. Vucicu je cudno da mora da spremi novac za otpremnine, to je NEminovnost; Ako sada trazi pomoc od stranih amb. oni ce otvoriti onu dnevnu paletu ucena. Nije lako Srbiji ovih dana.
Pak se cudi sto ljudi traze ostavku predsednika. Pa bruka je da nam predsednik bude covek koji je falsifikovao svoje obrazovanje. Nema smisla, mi smo za podsmeh pred diplomatama; Nece oni naravno da Vam kazu ..ali ja sam ekonomista i pitam koliko kosta Nikolic i Andricev venac dnevno a sta doprinesu? Nema tu ljutnje to je prosto pitanje.
Peti Oktobar je bio sta je bio. Oni koji su prigrabili vlast su jurisali na sve beneficije koje misle da im pripadaju: Likovi Canak, Ilic iz Atenice, ministar 10% iz Sapca, Djilas je njegov protivzakoniti monopol i ucene sa reklamama.
Beko,Karici, Kostici mislim duga je lista … to nisu nametnuli stranci, ali ako treba ucenjivace sa tim problematicnim novcem koji je napolju.
Uvažena MP
Ne znam dali ste naslutili, ili iz analize mojih komentara analitički zaključili, da sam gotovo čitavu deceniju bio u jenom reprezentativnom sindikatu, i to ukazanim poverenjem i voljom članstva. Odbio sam sve ponude za važne funkcije iz koje su išle i velike privilegije.
Zažto!
Jednostavno, jer je to bio šok za mene kada sam u strukturi upravljanja i obmanjivanja radnika sagledao svu neodgovornost koja je proistekla iz legla mita, korupcije, prijateljskih veza i ne principijalnih odnosa vlast – sindikati. Najslikovitije se to izražavalo pred izbore.
Takvu halapljivost novopečenih sindikalnih vođa, Takav primitivizam i borba za sopstveni položaj u novonastalom vauumu vlast nisam mogao da poverijem da se može stvoriti. I sav smisao petog Oktobra za mene pada u vodu.
Ono sto je obeshrabrivalo iole normalnu osobu to su pregovori u Vladi i u Agenciji za privatizaciju.
Takvu imrovizaciju i neodgovornost, tako loše sklopljeni kupopradajni ugovori, i ljudi koji su donosili odluke nije mogao najgori neprijatelj da nam namesti.
Odgovorni ljudi nisu imali nikakvo iskustvo a nizšta nisu ni odgovarali.
Takvo viđenje stvari običnom čoveku su bili dovoljni pokazatelji pravca gde ovo ide.
Dovde!
Zar treba Vučić da izjavi na javnom servisu da niko u srbiji ne zna da zaradi pare.Što je u pravu Da srbija nema sposoban menadžment da pokrene neko preduzeće. Što je kasno uvideo.
Sindikat sam napustio pre 5-6 godina da ne brukam sebe i ne obmanjujem svoje prijatelje i sugrađane.
Pa šta je koštalo, neka je koštalo.
Sloboda duha iznad svega.
Srdačan pozdrav
Malo bi se nadovezao na ovo što je Djordje napisao, i sa čime se slažem. Malo bi dopunio sliku.
Zapad već decenijama vodi jednu lažnu statističku politiku kad je ekonomija u pitanju (između ostalog). Način na koji se obračunavao GDP pre 20-30-40 godina nema veze sa današnjim. Godinama su korigovali sve obračunske analize koje su pokazivale razne ekonomske parametre. Recimo, kad bi se danas obračunavala stopa nezaposlenosti u Americi ona bi danas iznosila 20-28% – ako bi se recimo uzela obračunska metodologija iz vremena Reganove administracije.
Nedavno su uveli nov sistem obračuna GDP po kome će lažno podići svoj GDP za 3%
“Unećemo istraživanje i razvoj, kao i kategorije kao što su zaštita okoline, književna i umetnička dela, tu podrazumevamo stvari poput filmska ostvarenja, TV emisije sa dužim emitovanjem, knjige i zvučni zapisi” – Manager Brent Moulton, Bureau of Economic Analysis.
Tako ćemo od sada imati da i razvoj oružja za demokratizaciju odmetničkih država ući u njihov GDP. Pošto je njima jako stalo do svetskog mira onda je to sigurno jedna značajna suma. Pa onda ako im tamo neki naduvani muzičar napravi neku pesmu, koju će slušati njegovih 20-30 sledbenika – to će isto ući u GDP. Ne mora ni da im se sviđa, čak i njeno osmišljavanje, pisanje i štimanje gitare ulazi u GDP.
Znam da je do sada ulazilo i slanje SMS poruka kao ekonomska aktivost i deo GDP. U dokolici, bez posla i persperktive, naši mladi nezaposleni ljudi šalju besomučno na milione poruka mesečno uzdižući naš BDP tako da nije na afričkom nivou.
Eto i kad ne radiš možeš da budeš od koristi. BDP je svakako orijentir za investitore, pa i ekonomiste. Zar ne?
Ivane, ja sam mislila da ste Vi umerena struja, nisam znala da naginjete ka anarho sindikalizmu sto zastupa Chomski ili je zastupao;
Kada pominjem platu, zelim da kazem da prihodi Profesora Emeritusa, razni autorski honorari, prihodi od predavanja garantuju dosta slobode u radu i nastupima.
@MP
Ja ponovo s vama u prijateljskom ćaskanju,
Plata Čomskog (za mene manje bitna) je posledica njegovog velikog intelektualnog rada a ne obrnuto, da mu je neko dao veliku platu da on postigne velike intelaktualne rezultate.
Jednostavno čovek ima već 86 godine a tako uticajna ličnost u svetu.
To je za poštovanje
Za Djordja – Gospodin Mijatović nije uvek gledao na krizu istim očima kao danas npr. http://www.politika.rs/pogledi/Bosko-Mijatovic/Drzava-u-lavirintu-krize.sr.html. Hvala na komentaru.
@ Ivan; da i ja znam da su satrapi u staroj Persiji bili namesnici, ali se u nasem srpskom jeziku satrap tumaci kao nesto trapavo, smetalo, ruzan, takvo je moje poznavanje reci i pojmova. Mozda satrap nije najbolja rec za to sto zelite da kazete?
Kad kazete da ste sledbenik Chomskog. E pa lako je Chomskom da kritikuje on ima platu pa jedno 200K dolara godisnje, i ko zna sta sve jos pride;
sloboda govora je zagarantovana, ali vrlo malo ljudi ima vremena da cuje Chomskog,a i on je vrlo uopsten u onom sto govori. ali dobro.
Kaze Mijatovic da nije bilo svetske ekonomske krize, dokazano cak. Pa onda grafovi, pa brojke, pa statistike pa svasta nesto. Da se rezumemo, za odredjeni procenat, jako nizak, populacije krize zaista nije bilo niti ce ikad biti. U proseku takodje (tako Mijatovicevi grafovi govore) nije bilo krize. Ali valjda je sustina price o neravnopravnoj raspodjeli bogatstva odnosno srozavanju (nestajanju) sredjenje i potapanju radnicke klase. Dakle kriza u u ova dva drustvena sloja je itekako bila prisutna i dan danas je. Kakve veze imaju indexi na zapadnim berzama sa zaradama zaposlenih odnosno kvalitetom zivota koji te zarade omogucavaju?
Da ne duzim. Mijatoviceva prepiska je svedocenje o rigidnosti mentalnog sklopa ekonomista njegovog tipa. Lienearno knjisko razmisljanje kroz suvoparne brojke i statistike. Za valjanu procenu krize valja zaci medju „svet“ pa proceniti koliko se pozitivni trendovi na berzama odrazavaju na realan zivot veceg dela stanovnistva a ne na onih 1%.
I jos da dodam, antiliberalizam jeste pre svega filozofija. To je filozofija zivota proizasla iz temeljnog prucavanja ljudske prirode, prirode u kojoj je jedna od glavnih osobina sklonost ka samounistenju. Zadatak moderne ekonomije bi trebao da bude upravo to da postane funkcionalna unutar antilberalnog okvira. A to je itakako moguce.
@ MP
O pojmu satrapa
Hvala Vam na iskrenosti MP,
Možda fonetski asocira na trapavost, hendikepiranost i sl.
Ja sam sledbenik Čomskog.
Problem modernog čoveka su pojmovi. Satrap je stara Persijska reč koja evo već hiljadama godina nije zamenjena boljom. Možda u našem jezičkom i izgovornom značenju zvuči rogobatno (ružno).
Njeno najbliže izvorno značenje nije ružno.
Ona označava onoga ko podržava glavnog. Na primer,najpametnijeg, najboljeg ili doslovno Cara.
Tekst prof. Mijatovića od 17.12.2008:
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/67396.sr.html
Satrap – upravnik provincije u starom persijskom carstvu, figurativno i lokalni moćnik koji svoju vlast zloupotrebljava, ali je istovremeno potpuno zavisan od centralne vlasti.
Za Aleksandru Babića – Postaviću dva zanimljiva teksta. Jedan je taj na koji se gospodin Mijatović referiše (decembar 2008.) (http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Mere-za-ublazavanje-krize.sr.html), a drugi je optimistični tekst napisan par nedelja pre nego je kriza ušla u Srbiju (avgust 2008.) http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Ima-napretka-ima.sr.html. Hvala na komentaru.
Poštovani Nebojša, Pokušala sam da pronađem tekst gospodina Mijatovića iz decembra 2008.godine i da pročitam njegove predloge borbe „protiv nadolazeće krize“. Tekst je, kaže gospodin Mijatović, objavljen u Politici, 17 decembra 2008. Molila bih Vas, ili posetioce bloga da postave link, ukoliko je neko tekst pronašao. Ja sam pronašla potpuno drugačiji teks gospodina Mijatovića iz avgusta 2008, gde, kako meni izgleda, on govori o (tadašnjem) napretku Srbije, valjda pošto je kriza prošla. http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Ima-napretka-ima.lt.html
Hvala unapred, ako neko ima link za „Mali ekonomski program“ Mijatovića
Lukin komentar je odlican, a ja na ovom portalu ne znam ni jednog satrapa, cak i ne znam sta je to.(gabori , ruzni,nesto tako?)
Bravo Luka, imaš stila,najbolji odgovor koji sam dobio.
Vaše reči:
„Cini mi se da kod nas i zavrsavaju fakultete i postaju profesori idoktori nauka samo da bi mogli da drze predavanja drugima koji su manje obrazovani od njih.“
Hoću da verujem da Vam se to ipak, samo čini. Ako nije tako, mislim da je to Vaš analitički pad. Siviše je prost za Vaš nivo.
Pretpostavljam.
Srdačan pozdrav
Dragi Ivane N.
hvala Vam na brizi za moj nizak pad. Nije da Vam dugujem objasnjenje, ali svojim komentarom sam jasno stavio do znanja sta mislim o „argumentima“ gospodina Mijatovica i Madzara.
Na kraju, ako mi vec ne preporucujete da se bavim tudjim karakterima, nemojte se ni vi baviti mojim. Hvala!
Pozdrav i Vama!
@Luka
Dragi moj,Sveti Lika tako visoko ciljate a tako nisko padate.
Čovek je mera svih vrednosti.
Najbolja kritika neistomišljnika je jak argumant /Tacit/.
Svi se nešto bave tuđim karakterima, a njihovim lošim idejama ili činjenjima retko ko.
U ovim polemikama jedino moralno pravo ima gospodin Nebojša Katič a mi satrapi možemo samo da doprinesemo kristalizaciji istine ili uverenja jedne ili druge strane.
U ovim smutnim vremenima zdrava polemika je bolesna na smrt.
Pozdrav
I Mijatovicev odgovor i Madzarov „naucni rad“ su jasni pokazatelji tragicnog stanja svesti srpskih akademskih gradjana. Nigde kao u Srbiji nisam sreo toliko neosnovanog samopouzdanja, ignorisanje svega sto ne odgovara sopstvenom misljenju, odsustvo zelje da se nesto zaista nauci i sagleda… Cini mi se da kod nas i zavrsavaju fakultete i postaju profesori idoktori nauka samo da bi mogli da drze predavanja drugima koji su manje obrazovani od njih.
To se vidi i kod masovnog upisivanja lakih fakulteta, za koji svaki brucos unapred zna da ce ga zavrsiti, kao i kod laznih diploma kod nasih „politicara“. Medjutim, kada je to ovako jasno uocljivo i kod onih koji treba da im prenesu znanje, onda se vidi sva tragedija srpske akademske klase. Tu nikome nije stalo ni do znanja ni do napredovanja, vec iskljucivo do statusa i samopotvrde.
Madzarov i Mijatovicev tekst imaju samo tu vrednost, bar za mene, sto su odlicno oslikali mentalitet srpskih intelektualaca.
Ustvari ovo pismo Mijatovica samo zalosno ukazuje da su neke da kazemo akademske elite u Srbiji NEsposobne za polemiku; NISU u stanju da daju validne argumente znaci NEmaju akademski prihvacene izvore za ono sto tvrde.
Prostim recnikom prica u prazno.
Kada NE moze da se argumentovano odgovori rasprava se proglasava dosadnom i NEvazecom. Ovakav odgovor najbolje govori o autoru i naravno da je dalja polemika NEmoguce. Ona nije dosadna nego je jednostavno NEmoguca.
Svaka cast g. Katicu na strpljenju sa liberalcima koji mogu da se (sada moram da karikiram) popnu na Avalu i odande pogledom obuhvate to svoje „golemo“ trziste, koje tako malo i zanemarljivo (0.5% svetskog GDP-a ako i toliko) ne moze cak i da je sasvim liberalno ponese razvoj jedne male opljackane i ponizene zemlje i njenih stanovnika.