U subotu 31/10/15, od 12h do verovatno 15h, biću ponovo na štandu Catene Mundi u Hali 1 beogradskog Sajma. Ako se ko od čitalaca bloga nađe na Sajmu u to vreme, biće dobrodošao.
Advertisements
Kategorije
- Beogradska razglednica (1)
- Domaća ekonomija (175)
- Društvo (64)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- In English (4)
- Intervjui i javni nastupi (62)
- Kritika mojih tekstova (18)
- Medjunarodna ekonomija (102)
- Uncategorized (27)
Arhive
Skorašnji komentari
Nebojša Katić na Forum 2019 (F 2019) Gane na Forum 2019 (F 2019) inzaghi na Forum 2019 (F 2019) Jovan T. na Forum 2019 (F 2019) Jovan T. na Forum 2019 (F 2019) Ivan na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Ćurčić Vladimir na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Vladimir Dž na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… epistemologija na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Vladimir Dž na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Kum na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Vladimir Dž na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Nebojša Katić na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Nebojša Katić na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL… Igor na KADA NENORMALNO POSTANE NORMAL…
Advertisements
За Сладимира – Требало би да у у Краљеву и Београду буду две трибине које ће послужити за промоцију књига г. Душанића и моје. Информацију са детаљима ћу убрзо објавити на блогу. Биће ми драго да Вас видим у Краљеву.
Додао бих још и да ми се ваша одлука,да учествујете на трибини,којој су организатори дали назив,“Економска окупација Србије“,допада,и чини прилично храбром.
Поздрав
Г.Катићу,управо добих информацију да ћете 10.11.2015 г бити гост на трибини у Краљеву.Изненађујуће лепа вест за мене.Свакако ћу доћи да вас поздравим.
Прилог причи о 3Д штампачима: већ постоји у пракси пример да авио-компаније штампају саме себи одређене резервне делове за авионе. Иначе је процес набавке и лагеровања авио-делова поприлично сложен и дуготрајан (производи их само шака фирми на целом свету, висока вредност и посебни услови складиштења не дозвољавају паушално гомилање лагера, време испоруке је и до неколико месеци и сл.). Отуда је развијен систем у коме авио-компанија наручује од произвођача само компјутерски фајл који садржи информације о датом делу (а који је доступан тренутно) и затим сама штампа део. Одређени пилот-програми су већ одрађени (нпр. аустралијски Qantas и британски РАФ). Очекује се омасовљавање овакве технологије у блиској будућности.
Za Kejsi – Zaista mi je žao što smo se mimoišli. Ako sve bude išlo po planu, trebalo bi da 24/11 bude promocija moje knjige u Beogradu. Kada budem imao potvrđen termin i mesto, informisaću posetioce bloga, pa će to biti i prilika da Vam potpišem knjigu, ako Vama termin bude odgovarao. Hvala na poseti.
Gospodine Katiću,
Bio sam na sajmu knjiga i kupio sam vašu knjigu ali vi niste bili na štandu. Tamo sam bio nešto malo pre 15:00 časova. Da li ćete u skorije vreme opet dolaziti u Beograd i da li mi možete potpisati knjigu sledeći put kada dođete.
„Када би социјалне службе обилазиле све сиромашне несретнике по градовима и селима, када би се правили и ажурирали социјални картони итд. тада људи не би умирали од глади, нити би било потребе да се новине баве социјалним случајевима.“
(Nebojša Katić, 31/10/2015 u 16:05)
Нисте у праву, господине Катићу, надлежне службе итекако раде свој посао, ажурно исељавајући сва бесправно усељена лица!
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/602835/Majku-ratnog-invalida-vlasti-u-Kragujevcu-izbacuju-na-ulicu
U zabačene kolonije kao što je Balkan, roboti, štampači i ostala dostignuća civilizacije sporo stižu.
Zato treba više mangaša, dobro opremljenih. Jeste da su podanici atomizirani i zombirani, ali ih treba konstantno plašiti. Tako sve bolje funkcioniše.
За Макија – Роботи неће робовати за „нас“, већ ће робовати за своје власнике, као што су робови у античком свету робовали за господаре. За разлику од војске, преторијанаца и сл. који су и могли да одбију наређење да убијају људе, роботи ће пуцати у кога им газда каже, ако буде требало. Ту „роботска етика“ И. Асимова неће бити од велике користи. Не знам зашто стално пред очима имам филм Елизијум. Хвала на коментару.
Ivane K i Nebojsa, upotpunicu znacaj razvoja medjuljudskih odnosa konstatacijom da je u antickoj Grckoj dokumentovana prva para masina ali njena ekspolatacija nije bila potrebna jer su medjuljudski odnosi u to vreme bili robovlasnicki, tj jeftin rad je sigurno bilo obrazlozenje za manjak traznje za tim nivoom mehanizacije. Tek sa jacanjem stepena postovanja medju ljudima i tek sa shvatanjem da ljudsko bice vredi i da ljudski rad ima cenu, dolazi do industrijalizacije. Sta mislite, sta ce se desiti sa cenom rada i sa medjuljudskim odnosima kad 3D stampaci i roboti pocnu da „robuju“ za nas? Hvala unapred.
За Ивана К. – У правилу не пропуштам да одговорим на коментаре који су упућени директно мени. Код осталих коментара, оглашавам се колико ми време допусти и/или када проценим да би нешто ипак требало рећи. Када је Ваш коментар у питању, нисам се оглашавао јер је тема превелика, а своја размишљања не бих могао да сложим у кратак и разговетан коментар. Рећи ћу само кратко и штуро да инсистирање на јачању природних наука није у колизији са хуманим друштвом нити је узрок (по себи) великих социјалних деформација. Хвала на коментару.
за Небојшу Катића – Замолићу Вас за једну , сасвим могуће кратку реакцију. Ви сте написали:
Nebojša Katić За Владу и Макија – Социјалне последице техничког прогреса су много веће но што се чини на први поглед. https://nkatic.wordpress.com/2015/10/28/jos-jednom-o-sajmu-knjiga/#comment-10836
То сте рекли управо након мојег коментара да ,Друштва (људи, имагинација, институције) одређују технологије много више него што технологија одређује друштвa,’ – порука одмах испод ње – …
где сам навео научан рад (обиман) који објашњава зашто сам се тако изјаснио.
Знате, очекивала би се нека размена око тог питања.
– О интонацији коментара : утисци интонација у текст-комуникацији су – варљиви.
– Ваше горе поменуто прескакање пажње је у оквиру нормале свакодневног живота.
За Cayo, Cauo!
Одлична допуна идеје.
Пошто имамо вишка аминистрације, у овом случају полиције, иако смо их код ТИТА звали милиција. Ваљде што су нам били мили јер су делали у име народа. А евидентно имамо мањка надзорних камера. Што поново није у складу са стандардума, тако нам драге ЕУ.
Проблем се може решити на обострано задовољство.
Вишку полициских службеника уместо пендрака доделити најмодернију надзорну камеру, уједно проширујемо ефективност снимања новом деимензијом мобилности, по оној старој изреци, прави човек-камера на правом месту. Тако да ћемо сваког тренутка имати из свих углова снимљене све догађаје који угрожавају ред и мир наших грађана.
Ту би нам европа скинула капу.
Gradonačelnik Beograda je nedavno rekao da će biti zaposleno još 1000 komunalnih policajaca. Uraaa…
Mogli bi da im podele i pištolje. To je uradio jedan fašista u nekoj seljani na jugu Francuske.
http://www.bbc.com/news/magazine-34593136
A naša policija je nedavno dobila i nove uniforme, tako da sada svi izgledaju kao interventna. Cool…
Морам се придружити Владимиру Џ и помало завидети Макију на његовом одушевљењу тродимензионалним штампачима.
Ипак, све ме то потсети на причу Дејана Ристановића, који је на слави показивао, у то време чудо технике, чип. Сви су му се дивили и загледали га, док један познаник није зачључио да то није ништа нарочито и да то сваки ‘’пластичар’’ у Пазови може да направи.
Немирног би пријатељски саветовао да не седа на ‘’штампану’’ столицу.
Хвала, вам, г. Катићу.
Лепо сте навели да технолошки прогрес захтева прерасподелу радних места. Апсолутно се слажем, и потржавам вас у тој тврдњи.
Успут, да приметим, да се регулисање дивљег београдског саобраћаја може сасвим једноставно решити постављањем надзорних камера. Па Лондон је живи пример, а ако се не варам, у Европи је Штокхолм други, дозвољавам да грешим.
То је додатни пример технолошких предности, као и аргумент да је у двадесетпрвом веку застарело поимање радне снаге из претходих столећа.
Да ли се ја љутим или не, није превише битно. Веома ценим ваш блог, а верујем и већина оних који вам оштро противрече визави потенцирања проблема српске администрације.
За Cayo – Покушао сам да не коментаришем нешто што ми је више изгледало као продукт Ваше љутње, него логике. Написали сте:
„Г. Катићу, Веома сте контрадикторни, јер бисте са једне стране жустро укидали административне процедуре (што ће такође укинути радна места) а са друге жалите због технолошког напретка који ту исту администрацију обесмишљава и шаље у пензију.“
У Србији, држави беде и ниске грађанске дисциплине, огроман је простор за прерасподелу радне снаге. На једној страни имате послове који се могу аутоматизовати како би се грађанима уштедело време и малтретман. То свакако смањује потребу за великим бројем административних службеника и шалтера.
На другој страни, постоје послови које нико не ради, или их спорадично и лоше ради, па се тиме стимулишу бахато, а често и по живот опасно понашање грађана. Нпр. небројено пута, када сам у Београду, видим разуларено понашање моторциклиста у најстрожијем центру града. Често видим и понашање у саобраћају које би захтевало да се возачи одмах зауставе и пошаљу на психијатријски преглед. (Шта ли се тек догађа ван центра града?) Потребно је да саобраћајна полиција и полиција уопште, буде перманентно на много више тачака у граду, а тиме је потребно и да буде више запослених полицајаца.
Када би комунална полиција била стално и масовно на улици, када би кажњавала све облике антисоцијалног понашања, град би изгледао другачије, а грађани би се осећали сигурније. Када би социјалне службе обилазиле све сиромашне несретнике по градовима и селима, када би се правили и ажурирали социјални картони итд. тада људи не би умирали од глади, нити би било потребе да се новине баве социјалним случајевима.
Могао бих јако дуго да пишем и набрајам, али ћу овде стати. Дакле, пут за очување радних места није компликовање живота грађана, већ помоћ грађанима како директно, тако и кроз цивилизовање јавног простора. То би се могло постићи прерасподелом запослених у администрацији, а не отпуштањем. За тим постоји огроман простор и потреба. Хвала на коментару.
Nemirni, ne zaboravite snagu traznje pojedinaca za licnom afirmacijom, zaradom, statusom, dokazivanjem. Ko hoce da radi i doprinosi, radice i doprinositi u bilo kojim uslovima. Potkivaci koji su ostali bez posla pojavom automobla su se prilagodili novom vremenu vrlo bezbolno. Dozvolicu sebi neznanje ali ne secam se nekih velikih sukoba potkivaca sa policijom u vreme ekspanzije Ford-a.
Хвала на одговору Макију и Влади.
Социјална бура је погодила земље у развоју самим процесом индустријализације, када су људи пунили градове и добровољно постајали пролетаријат. Можда неко мисли да ће технолошка револуција донети веће турбуленције од оних који су се десиле када је човек одвојен од села и своје земље.
На крају крајева, неко мора да купује робу коју производе роботи, тако да су по мени могуће две опције у будућности.
1. Повратак радне масе земљорадњи, као материјалном извору који ови могу да понуде тржишту.
2. Развој услужног и сваког приватног сектора.
Тешко да ће будући проблеми надмашити оне из доба индустријализације.
Можда би Владимир Џ могао да прокоментарише вероватно одумирање шалтерског позива, будући да г. Катићу није превише интересантнто.
Или су ово незрела питања.
Za Makija:
Otvorili ste zanimljivu temu, koja bi možda bila prikladnija na nekom drugom postu koji se tiče nezaposlenosti. Ali potrudiću se da budem jasan kako ne bi duže polemisali ovde.
3D štampači su izum koji će sigurno promeniti svet. Ali kao i svaki drugi veliki izum, njegova dostupnost za široke mase će biti jako mala u početku. Kvalitetni 3D štampači će verovatno biti vrlo skupi i nećete ih moći naći svugde. Takođe, biće više vrsta štampača, u raznim veličinama, i moći će da “prave“ razne stvari.
Šta će prosečan korisnik moći da pravi biće vrlo ograničeno. Sigurno nećete moći da napravite kvalitetan i udoban krevet, TV ili kompjuter. Ali zato proste stolice, stolove, podmetače i druge sitnice neće biti problem “štampati“. To će važiti za prosečnog korisnika.
Velike korporacije će praviti skoro sve, od kreveta, preko baterijske lampe, sve do kompjutera. Ovo će dovesti do ogromnih tehnoloških viškova u industriji. Gotovo izvesno. Šta će tolika masa ljudi raditi? To je veliko pitanje. I da imaju svoj lični 3D štampač (koji će morati da kupe od nekog giganta), imaće mnogo slobodnog vremena. Već danas imamo masu mladih ljudi koji bez posla vise po klubovima, kod kuće na društvenim mrežama i ne rade ništa. Neki se bave sportom, ali više radi obaveze da ostanu “fit“ u društvu, jer se malo kreću. Neki drugi će visiti po portalima, vestima ili blogovima i baviće se svakojakim diskusijama (pun intended).
Zar stvarno mislite da će Vam korporacije dozvoliti da olako koristite tako moćno sredstvo? Setite se “izuma“ novca. Da li su ga vlasti delile svakom besplatno? Naravno da ne. Čak su izmislili inflaciju da to opravdaju. I lični kompjuteri su ušli u upotrebu tek kada su postojali načini da se ta distribucija kontroliše. A bili su i mnogo skupi. Danas mislite takođe da Vam je ceo Internet dostupan. Ali to nije tačno, Vi surfujete samo njegovim malim delom.
Ja nemam iluzija da će mi 3D štampač, ako ga ikada kupim, mnogo pomoći u životu. Više se strahujem za svoje potomke, hoće li oni postići išta u neizvesnoj budućnosti koja dolazi?
Nisam mislio opet da se javljam ali me Makijevo razmišljanje opet vratilo u doba kad sam i ja tako mladalački i naivno razmišljao. Sa ove pozicije bi rekao da za zrelost ipak treba dosta vremena da prođe, dosta toga da se vidi, pročita i oseti.
Doduše ima onih koji i kad udju u zrelo doba su i dalje maštari i zatočenici svojih starih zabluda. Jedan takav sanjar je nosioc projekta u dokumentarnim filmovima Zeitgeist. Milione mladih je poveo u svoje snove i utopiju.
Ne znam sa kog portala je Maki preuzeo ovo maštanje ali je jedno od mnogih koji si slični Venus projektu.
Jedno je sigurno, ušli smo u doba gde (mladi) ljudi smatraju da će im tehnika doneti slobodu pritom potpuno ingnorišu medjuljudske odnose kroz istoriju.
Objavljena je vest da Kinezi prestaju sa demografskom politikom jednog deteta i prelaze na politiku dva deteta. To samo znači da su oni svesni neizbežnog kraja industrijske civilizacije i da ne žele da se u tom trenutku zateknu bez stanovništva i radne snage. Očigledno postoje i projekcije, mada nikako sasvim precizne i pouzdane, o tome kad bi to moglo da se očekuje. Samo mi u Srbiji živimo u blaženom neznanju.
Nebojsa, kapitalisti ce sami sebe ugusiti ako nema ko da kupi njihovu robu, sto simbolicno rece Miodrag Zec-„Ako će roboti proizvoditi sve, robot ne nosi Prada tašnu i ne nosi čizmice. “ Banke tu ne pomazu, sto rece Kosta Josifidis u emisiji sa Vama : „Novac ne kupuje robu“. Tu se uopste ne sekiram za povezane fenomene koji iz toga proisticu, na primer to sto se taj visak radnika uvaljuje u javni sektor. Manjak traznje siromasnijih potrosaca ce sam prikociti halapljivost kapitalista, kao feedback fenomeni u bilogiji. I to polako ide, sa padom kupovne moci ili sa stagniranjem koje ste pomenuli. Onog momenta kad dovoljno brzi 3D stampaci dovoljno jefino mogu da naprave dovoljno siroku lepezu potrepstina ukljucujuci i dovoljno efikasne fotoelektricne celije i turbine, pa uz to steknu svojstvo da odstampaju sami sebe, garant pada medjunarodna razmena, garant pada transportni saobracaj, garant pada spoljnotrgovinski deficiti, rat valutama, nivo spekulacija. Standardi ce se uravnoteziti na planeti Zemlji a velika kolicina rada koja se danas odvija u fabrikama ce se prebaciti na nivo domacinstva, Samo ce promeniti mesto rada, rad ce se decentralizovati i demonopolisati. Hvala
За Владу и Макија – Социјалне последице техничког прогреса су много веће но што се чини на први поглед. Много је већа незапосленост него што је статистика региструје и него што је била пре пар деценија. Она је скривена статистичком техником регистровања запослених и незапослених о чему сам већ писао, медијским спиновањем и компромитацијом левице. Примања највећег броја становника стагнирају већ деценијама, огроман број људи који раде морају да примају социјалну помоћ итд.. Поента је да се уместо квалификоване радничке класе која је била добро плаћена, сада појављују лоше плаћени радници у великом делу услужног сектора. За стварање квалитетног индустријског радника је било потребно време и таквог радника није био лако заменити. Процеси су далеко опаснији и сложенији но што се то на површини види. Поновићу једну стару тезу – бојим се да клизимо ка дистопији попут оних у холивудским филмовима. Хвала на коментару.
Друштва (људи, имагинација, институције) одређују технологије много више него што технологија одређује друштвa.
Током друге половине двадесетог века, бриљантни умови и посвећени просветитељи са свих страна су ме убедили како треба бити (конфучијански) марљив послушан, студирати, имати нпр. Теслу као узор, наука и технологија уобличавају свет. Помно сам их пратио. Тридесетак година касније, отворам књигу на којој се као аутор наводи David F. Noble, и овај историчар науке ми доказује да је тај поглед, преовлађујући поглед, супротан чињеницама. Иронично, пропаганда науке је мистификација супротна научном прилазу.
А шта је то шкодило што сам студирао пре свега математику и физику?! Наравно да је шкодило то што је био наметан закључак да су оне битније од међуљудских односа, осећања, људских заједница. Итекако је шкодило. Како је лепо завршити ЕТФ да би био добро награђен у друштву дистопијском , „on the road to hell“!
Ili ono kad su se pojavili automobili pa su potkivaci ostali bez posla. Ne vidim da stotine hiljada besposlenih i gladnih potkivca tumaraju ulicama u ocaju.
Као кад су се ономад појавиле видео камере, сви снимају филмове и Холивуд више нема шта да ради…
Nije daleko dan, kada ćemo živeti u komunizmu.
Štampaćemo burek, struju, vazduh…
i lične karte.
– Ako mašine budu proizvodile sve što nam je potrebno, sve će zavisti od toga kako su stvari postavljene. Svi mogu uživati u luksuznom životu ako se bogastvo koje mašine proizvedu deli ili većina ljudi može da završi u ekstremnom siromaštvu ako oni koji poseduju mašine uspeju da se usprotive raspoređivanju bogatstva. Za sada deluje kao da je druga opcija verovatnija, a tehnologija pravi još veću nejednakost – kaže Hoking.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/596960/Stiven-Hoking-Treba-da-se-plasimo-kapitalizma-a-ne-robota
Е, али чудесни 3Д принтери ће учинити да свако од нас постане власник машина (3Д принтера), те ће се тако и богатство које машине производе сасвим природно распоредити на све људе!
‘Оће то, Маки, ‘оће 🙂
Г. Катићу,
Веома сте контрадикторни, јер бисте са једне стране жустро укидали административне процедуре (што ће такође укинути радна места) а са друге жалите због технолошког напретка који ту исту администрацију обесмишљава и шаље у пензију. Шалтерске службенице се још опиру одумирању, само ми никако више није јасно да ли то подржавате, или не. Да будем јасан, лично подржавам, само сам стрпљив и не галамим.
У развијеним друштвима је већина запослених у услужном сектору, и даљим развојем се та тенденција само повећава.
Nebojsa , ako se nije dogodilo da vredni ljudi ljudi ostanu bez posla pre pronalaska tocka, koje su sanse da se ostane bez posla nakon omasovljavanja 3D printera i kada ce, umesto uvoza, te iste proizvode ljudi sami proizvoditi za licne potrebe? Kao kad seljak sam proizvodi za sebe i ne mora da uvozi tudje. Zar to nije jedan od ideala ekonomije, da covek sam podmiri svoje potrebe, da ne zavisi od „uvoza“? U slucaju porodicnog domacinstva „uvoz“ je cak i kad se nesto kupi u lokalnoj prodavnici preko puta, zar ne? Razvoj 3D stampaca ce ugusiti i famu o stranim investicijama a multinacionalne kompanije ce se samo naci u cudu. Hvala
Da, mladi to razvijaju i raduju se tome. Kad malo dodju u zrelije godine uvideće da su sami sebi sekli granu na kojoj sede. IT romantičari predstave nemaju da su dobrim delom njihove tehnologije oduzele milionima ljudi poslove.
Za Makija – Tamo gde Vi vidite sretnu 3D budućnost, ja pesimista, vidim milijarde nepotrebnih ljudi bez posla, bez nade, bez budućnosti. 3D printer neće štampati ni hranu, ni vodi, ni energiju, a raspoloživi domaći resursi neće biti domaći već će biti u stranim rukama. Nadajmo se da je Vaša vizija budućnosti realnija od moje. Hvala na komentaru.
Ljudi, batalite knjige i licne karte…na pomolu je jedna jaka stvar sa dalekoseznim ekonomskim posledicama. Voleo bih da Nebojsa da komentar o ubrzanom razvoju 3D printera i o promenama koje nam ne ginu. Pravicemo kuci sve i svasta, igracke, odecu, tehniku,…cak i 3D stampace koji stampaju 3D stampace koji stapaju 3 D stampace. I sve to od raspolozivih domacih resursa jer su polazne sirovine jako proste. Uvozicemo samo eventualno internet failove od 0.99€ koje cemo ucitati u 3D printer, i to samo jednom. Spoljnotrgovinski deficiti ce se smanjiti, ratovi valutama ce izgubiti smisao, azlike u kamatama ce se smanjiti, finansijski sekulanti ce nestati, politicari ce gubiti na vaznosti, a sindikati jos vise. Kina nece biti najveci izvoznik plasticnih igracaka. Ljudi ce biti manje povezani, vise samodovoljni i nezavisni. Ni ekonomski analiticari nece vise biti potrebni jer buducnost ce se graditi, ne pogadjati. Hvala.
Za Ivana – Zaista mi je žao što ne možete da dođete na Sajam, a još mi je mučniji razlog. Hvala na komentaru i nadam se da ćete doći na sledeći Sajam knjiga.
Šteta što sam ja zadnjih 15 godina nezaposlen pa nisam u mogućnosti da posetim Sajam, a rado bih došao na štand Catene Mundi da se pozdravim sa Vama.
Do neke druge prilike, što bi rekao Matija Bećković „kad budem mlađi“, šaljem link gde je sve jasno rečeno vezano za veoma loše stanje ekonomije SAD. Ova rečenica mi se veoma svidela: „As Michael Hudson has shown, finance is not a productive activity. It is a looting activity (Killing The Host).“
http://www.paulcraigroberts.org/2015/10/29/us-on-road-to-third-world-paul-craig-roberts/