Na referendumu, održanom 23. juna 2016 godine, građani Ujedinjenog Kraljevstva[1] odlučili su da napuste Evropsku uniju. Na veoma visokom nivou izlaznosti od 72.2 procenta, za napuštanje EU glasalo je 51.9 procenata izašlih glasača. U konačnom rezultatu, opcija za brexit je pobedila sa razlikom u glasovima od 1.269.501.
Po konstitutivnim jedinicama slika je drugačija od rezultata na nivou cele zemlje:
| Jedinice i broj stanovnika |
Za izlazak iz EU |
Za ostanak u EU |
| Engleska (54.8 miliona) |
53.2% |
46.8% |
| Škotska (5.4 miliona) |
38.0% |
62.0% |
| Vels (3.1 miliona) |
51.7% |
48.3% |
| Severna Irska (1.9 miliona) |
44.3% |
55.7% |
Konstitutivne jedinice su različito glasale, različito su glasali stari i mladi, metropola i provincija, bogati i siromašni itd.. Referendum je doveo do podele Ujedinjenog Kraljevstva kakva nikada nije viđena u modernoj istoriji i još gore, doveo je državu na ivicu raspada. Budućnost zemlje koja je koliko juče bila izvesna, danas to više nije.
Kako je sve počelo
Građani Ujedinjenog Kraljevstva, svojom specifičnom imperijalnom istorijom i ostrvskim mentalitetom, uvek su se razlikovali od kontinentalne Evrope. Poznavanje evropskih prilika je krajnje skromno u najvećem delu populacije, a vesti iz Evrope retko dolaze do građana, sem ako nije reč o kakvim senzacionalnim ili katastrofičnim vestima. Još je skromnije poznavanje evropske kulture. Može se proći kroz najelitniji segment britanskog obrazovnog sistema, a da se mladi ljudi nikada ne sretnu sa nemačkim, francuskim ili ruskim literarnim klasicima, na primer. U svemu tome ima i podosta ostrvske arogancije, pa i kompleksa više vrednosti. Ta intelektualna, kulturna i ina otuđenost od Evrope, iako nije zanemariva, nije bila odlučujuća za ishod glasanja.
Ujedinjeno Kraljevstvo je 1973. ušlo u Evropsku ekonomski zajednicu (EEZ) bez referenduma i uz velike otpore (pogotovo na laburističkoj strani), ali je referendumom 1975. ta odluka potvrđena. Tada je 67 odsto glasača retroaktivno podržalo odluku o ulasku u EEZ. To je ujedno bilo i prvo referendumsko izjašnjavanje ikada održano na nivou Ujedinjenog Kraljevstva. Iako nikada nije bilo entuzijazma za produbljivanje evropskih integracija niti bilo čega što bi išlo dalje od zajedničkog tržišta, stanovništvo je prihvatilo članstvo u EU, navikalo se na njega i nije ga dovodilo u pitanje.
Prvi ozbiljni problemi su počeli početkom devedesetih i bili su vezani samo za Konzervativnu stranku. Na laburističkoj strani, uprkos manjem broju evroskeptika, članstvo u EU nije dovođeno u pitanje. Isto važi i za treću, Liberalnu partiju. Proces preispitivanja evropske budućnosti je polako, veoma polako prodirao u glasačko telo da bi tek od izbora 2015. to postalo tema o kojoj se šire debatuje.
Novi i verovatno ključni momenat koji je odredio sudbinu brexita nastaje pojavom Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP). Iako je na sceni od 1993. godine, iako je još 2004. godine ušla u Evropski parlament, uticaj UKIP-a počinje snažnije da se oseća tek od Velike recesije. Popularnosti stranke je pomogao agilni Najdžel Faraž koji je sa malim prekidom na čelu stranke od 2006. godine. Kao poslanik Evropskog parlamenta, Faraž je dobio pozornicu za svoje egzibicionističke eskapade, kao i publicitet koji sa tim ide. Ne samo da je UKIP stranka jedne ideje, već je u velikoj meri i stranka jednog čoveka. Teško da bi građani bili u stanju da npr. navedu pet poznatih članova UKIP-a.
Uprkos tome, na poslednjim parlamentarnim izborima 2015. za UKIP je glasalo gotovo 3.9 miliona birača, ili 12.7 odsto biračkog tela. Po broju glasača UKIP je postao treća partija, sa više glasača nego Liberalna partija i Nezavisna partija Škotske zajedno. Zbog specifičnog većinskog sistema UKIP je dobio samo jednog člana parlamenta.
Uspon UKIP-a je ugrozio Konzervativnu partiju, budući da se deo glasačkog tela konzervativaca prelilo ka UKIP-u. To je verovatno i ključni faktor koji je doveo do raspisivanja referenduma. Suočeni sa pretnjom UKIP-a, a pod pritiskom jakog antievropskog lobija unutar Konzervativne partije, premijer Kameron 2013. obećava referendum o članstvu u EU. Vođstvo konzervativaca je smatralo da će ta odluka bitno popraviti izglede stranke pred izbore 2015. godine.
Odluka o referendumu je izgledala kao racionalno taktičko rešenje. Očekivalo se da će građani glasati za ostanak u EU i da će takav ishod obesmisliti postojanje UKIP-a, da će ućutkati antievropske konzervativce i da će se time polemika o napuštanju EU staviti ad acta, bar za neko vreme.
Kada je obećanje o referendumu dato, očekivalo se da će do raspisivanja referenduma evrozona izaći iz krize i da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti u boljem ekonomskom stanju no što danas jeste. Reke izbeglica sa Bliskog istoka 2013. još nisu bile na vidiku, iako je Ujedinjeno Kraljevstvo snažno pomagalo procese koji su do egzodusa doveli.
Vlada je očekivala i da će najavom referenduma uplašiti EU i za sebe izboriti dodatne povlastice, pogotovo u vezi sa reduciranjem socijalnih prava radnicima koji dolaze sa kontinenta. Pored problema EU imigranata, postojao je i strah da će dublja integracija EU dovesti do marginalizacije Ujedinjenog Kraljevstva i da će ono biti tretirano kao član drugog reda. Ustupci ili „ustupci“ koje je Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo od Brisela februara 2016. su po svoj suštini marginalni i više su manifestacija dobre volje EU nego što su jak dokument kojim se moglo suzbiti antievropsko osećanje velikog dela populacije.
Kriza evrozone se otegla, politika radikalne štednje je ugrozila veliki deo populacije i dovela u pitanje čak i funkcionisanje državnog zdravstvenog sistema koji je nacionalni ponos. Gotovo biblijska seoba naroda ka Evropi je počela i preplavila je ekrane u Ujedinjenom Kraljevstvu iako se tamo nije osetila.
Rečju, sve kalkulacije i predviđanja na kojima je počivala logika raspisivanja referenduma pale su u vodu.
Kampanja za izlazak kroz podsticanja gneva
Referendumska kampanja je jedna od najsramnijih u novijoj istoriji Ujedinjenog Kraljevstva. Metod i bezočnost argumentacije mogu se uporediti samo sa antiiračkom ili antisrpskom kampanjom Tonija Blera.
Brexitovci su kampanju započeli nesporno važnim pitanjima demokratije, suvereniteta i identiteta. U strahu da to nije dobitna i dovoljna argumentacija, jače oružje i sigurniji teren našli su u vulgarnoj ksenofobiji.
Po toj argumentaciji, Ujedinjeno Kraljevstvo je izgubilo kontrolu nad svojom granicom što je dovelo do velikog priliva radne snage. Samo u 2015. u zemlju je ušlo 335.600 imigranata, oko polovine iz EU. Ovakav priliv ugrožava radna mesta, vrši ogroman pritisak na zdravstveni i školski sistem, opterećuje budžet i pogoršava ionako tešku situaciju na tržištu nekretnina. Razume se, potegnut je i argument da priliv imigranata jača opasnosti od terorizma i kriminala.
Ostanak u EU podrazumeva da će se situacija dalje pogoršavati, a kada se pridruži i Turska, milioni Turaka će stići pravo u Ujedinjeno Kraljevstvo. Tabloidna štampa je sa svoje strane pothranjivala sve moguće negativne imigrantske stereotipe, stalno podižući tenziju.
Brexitovci se nisu ustručavali ni od brutalnih laži, poput one po kojoj Ujedinjeno Kraljevstvo plaća 350 miliona funti (oko 420 miliona evra) nedeljno za članstvo u EU, te da je to čist gubitak koji bi se mogao usmeriti, a gde drugde, nego baš u zdravstveni sistem na koji su građani tako osetljivi.
Poslednjih dana kampanje pojavile su se i otrovne kolumne koje su EU kvalifikovale kao propali projekt i zajednicu bez budućnosti, te je bolje napustiti taj brod pre nego što potone. To može biti tačno, ali nikako ne liči na Engleze da guraju prst u oko onima sa kojima će sutra morati da sednu za pregovarački sto i od kojih očekuju blagonaklonost pri razvodu.
Na ekonomskoj strani brexit argumentacije iznošena je teza da će nacija procvetati kada, oslobođena briselskih stega, postane liberalnija, a time i konkurentnija. Ne samo da se ništa neće izgubiti izlaskom iz EU, naprotiv, to je ekonomski dobitnički scenario. Do kraja 2030., BDP bi u tom scenariju mogao biti kumulativno veći za oko 4 procenata (no kada bi Ujedinjeno Kraljevstvo ostala u EU).
Antibrexit i kampanja podsticanja straha
Na drugoj strani, antibrexit kamp je svoju kampanju bazirao na strahu od ekonomskog sloma za slučaj napuštanja EU. Verovatno je procenjeno da priča o zajedničkoj budućnosti, vrednostima i vrlinama EU neće proći, pa se krenulo sigurnijom stazom plašenja nacije.
Gotovo sve domaće ekonomske institucije potpomognute stranim, poput MMF-a ili OECD-a na primer, slikale su katastrofičnu sliku ekonomske budućnosti u kojoj preti opasnost od ekonomskog haosa, propasti funte, povlačenja investitora, rasta poreza itd.. U različitim scenarijima, BDP će do 2030. pasti između 2.5 i 8 procenata kumulativno, a po procenama Ministarstva finansija, svaka porodica bi mogla izgubiti kumulativno oko 4.200 funti. Sve to je baziralo na tobože egzaktnim i veoma učenim gravitacionim i vektorskim autoregresivnim modelima.
Veliki biznis, pogotovo finansijski, sa svoje strane je zapretio odlaskom iz Ujedinjenog Kraljevstva ako brexitovci pobede. U kampanju se uključio i predsednik Obama, ali sudeći po rezultatu, čini se da njegov apel građanima da ostanu u EU nije naročito impresionirao glasače, kao što ih nisu impresionirali ni brojni apeli domaće intelektualne i poslovne elite.
U kampanji se nije prezalo ni od groteskne argumentacije tipa – ako glasate za brexit, radite upravo ono što strašni Putin od vas očekuje. Glas za brexit je i glas za Putina. Naravno, pominjao se i ISIS, ali ta opasnost ni izbliza nije tolika i takva, kakva je tradicionalna – ruska.
Čini se i da se niko nije ozbiljno bavio opasnostima od potencijalnog raspada Ujedinjenog Kraljevstva.
Argument imigracije
Problem imigracije je u Ujedinjenom Kraljevstvu star bar 50 godina. Poznati konzervativni političar Enok Pauel je 1968. održao svoj čuveni govor „ o rekama krvi“ koji je pod tim imenom ušao u istoriju. Pauel je upozorio da priliv imigranta iz Komonvelta preti da razori društvo i da će se implikacije tako ležernog odnosa prema problemu imigracije i kulturne, socijalne i ekonomske integracije tek videti. Iako je ovaj govor podržala velika većina građana, Pauel je morao da siđe sa političke scene.
Od tada pa sve do danas, sa manje ili više intenziteta, problem imigracije je stalno na sceni. Sve do pojave UKIP-a, artikulacija protesta je bila vezana za ekstremne partije (poput npr. Britanske nacionalne partije) koje u Ujedinjenom Kraljevstvu nisu imale šansu. Ipak, održavanju stalne tenzije je pomoglo i to što se rasni i konfesionalni sukobi guraju pod tepih, što se o tome ne govori u nameri da se Ujedinjeno Kraljevstvo predstavi kao idilično, multikulturalno društvo uprkos terorističkim aktima koja u pravilu čine lica rođena, odrasla i školovana u Britaniji.
Ulazak istočnih država u EU je doprineo da se problem imigracije i njenih ekonomskih posledica učini još vidljivijim. Milioni istočnjaka su krenuli put zapadne Evrope, i mnogi su završili i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Njihovo prisustvo je vidljivo na svakom koraku, a kovanica „poljski vodoinstalater“ je simbol tog fenomena.
Nesporno je da je članstvo u EU doprinelo povećanju broja imigranata, ali to je samo polovina priče. Druga polovina je vezana za imigraciju iz ostatka sveta koju država može da kontroliše, ali iz nekog razloga to ne čini, i to tako (ne)radi već duže od pola veka. Paradoksalno, kao da je veći otpor prilivu radnika iz istočne Evrope (koje je u svakom smislu lakše integrisati), nego rizičnijem prilivu sa drugih strana sveta.
Slika je daleko složenija. Ogroman broj imigranata je popunio mesta koja lokalna radna snaga ne želi, ili ih ne želi pod uslovima na koje pristaju imigranti. Na imigrantima danas počiva veliki deo zdravstvenog sistema, na njima počiva briga o starima, ukratko, na njima počivaju svi oni najteži poslovi za koje se niko ne otima. Imigracija je tolerisana ako ne i ohrabrivana, kako bi se obarala cena radne snage i slabili sindikati. To više liči na projekat nego na spontani proces.
Iako je van teme, zanimljivo je i da se niko nije zapitao šta implozija stanovništva na istoku Evrope znači za te zemlje i kakva je njihova budućnost ako najvitalniji deo stanovništva odlazi na Zapad da se nikada ne vrati. Ili, kako će sutra izgledati Sirija kada rat jednom prestane.
Bilo kako bilo, brexitovci su našli dobitni argument. Za sve je kriv poljski vodoinstalter, a taj se problem može rešiti samo napuštanjem EU.
Argument o demokratiji i suverenitetu
O manjku demokratskog kapaciteta EU napisani su tomovi, i sve što je napisano je najčešće tačno … ali to nije bila centralna tačka referendumskog izjašnjavanja.
EU po svom ustrojstvu podrazumeva ograničeni suverenitet i redukciju demokratskih prava, pogotovo kada su male zemlje u pitanju. Ne postoji koncept, ma kako bio ingeniozan, koji višejezičku zajednicu nacija i kultura može pretopiti u demokratiju američkog tipa. Evropski parlament je u tom kontekstu farsični pokušaj koji je umesto demokratske institucije stvorio sinekuru, kakvih je mnogo i previše u EU. Izlaznost na izborima za EU parlament je u pravilu veoma mala, niko pojma nema ko ih tamo zastupa i kako ceo sistem funkcioniše. Sve je to jako daleko od lokalnih birača i to ne samo u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U tako ustrojenoj EU, od svih država članica, Ujedinjeno Kraljevstvo je za sebe izborilo najbolji aranžman i u tom smislu je „najsuverenije“. U ekonomskoj sferi funta je zadržana, država nema obavezu da sanira posrnule članice evrozone i tu dramu su sa ostrva posmatrali znatiželjno, ali bez emocija i obaveza. Država vodi i nezavisnu poresku i budžetsku politiku i sve ključne poluge drži u svojim rukama.
Kako nije u Šengenu i kako je ostrvo, Ujedinjeno Kraljevstvo svoje granice kontroliše bolje nego bilo ko drugi.
Sve to ipak nije dovoljno. Postoji veliki broj ljudi, možda i više nego drugde u Evropi, koji su po svom biću ubeđene tolerantne demokrate i koji EU osećaju kao neku vrstu uvoda u meki totalitarizam. Njihovoj motivaciji za brexit se nema šta zameriti, i oni ne mogu biti kupljeni sa gore pomenutih 4.200 funti. Njihovo NE dolazi iz boljeg (ili možda naivnijeg) dela duše koji još uvek veruje u demokratiju. Neki od ljudi kojima najviše verujem, ili sam verovao su od te vrste, poput preminulog laburiste Toni Bena, na primer.
Većina brexit glasača, bojim se, nije glasala za demokratiju i suverenitet, već za nadu da će im izlazak iz EU popraviti materijalni život i povećati primanja. Reč je dakle o novcu, ili bar o iluziji novca. Naravno, materijalni interes je više nego legitiman, ali ga je uvek lepše romantizivati kroz priču o povraćaju suvereniteta. Mnogi su glasali samo u gnevu i bez ikakve nade i kalkulacije, onako iz inata koji je posledica beznađa i očajanja.
Argument o velikim davanjima za budžet EU pri čemu je Ujedinjeno Kraljevstvo žrtva
Insistirajući na laži po kojoj Ujedinjeno Kraljevstvo plaća pomenutih 350 miliona funti, namerno se zanemarivalo da Ujedinjeno Kraljevstvo ima specijalan popust (povraćaj novca) koji je dobila još Margaret Tačer, kao i da je udeo bruto doprinosa koji se plaća zapravo najniži u EU u odnosu na bruto nacionalni proizvod koji služi kao osnov za uplate.
Ignorisala se i činjenica da se deo sredstava EU budžeta vraća u vidu različitih podsticaja za poljoprivredu, industriju, nauku i sl.. Kada se sve to uzme u obzir, realna neto davanja se menjaju iz godine u godinu i danas se kreću oko (verovatno precenjenih) 8.5 milijardi funti godišnje (dakle ne više od 163 miliona funti nedeljno)[2]. Kada je reč o verovatno precenjenoj cifri, misli se na transfere koje Ujedinjeno Kraljevstvo dobija kroz plaćanja manjim privatnim firmama koje statistika ne obuhvata.
Od građana je uglavnom ostalo skriveno da su sve razvijene zemlje EU neto finansijeri budžeta EU i da je Nemačka daleko najveći i bruto i neto finansijer. Ako se građani Ujedinjenog Kraljevstva žale, Nemci bi morali da vrište. Naravno, zaboravilo se i da kroz davanja nerazvijenom delu EU, razvijeni jačaju i razvijaju svoja izvozna tržišta i da ih u tom procesu oblikuju po svojoj volji. Zaboravlja se i da su besplatno dobili školovanu i fertilnu radnu snagu.
Argumenti o ekonomiji
Nema modela koji može projektovati buduća ekonomska kretanja u slučaju brexita, pogotovo ne na rok od 15 godina kako su to činile i pristalice, a pogotovo protivnici brexita. Kako bi to rekao poznati ekonomista Dž. K. Galbrajt, ekonomske projekcije budućnosti služe tome da u odnosu na takve projekcije, astrologija deluje kao reputabilna nauka.
Nije sporno da brexit dovodi do velikih poremećaja na finansijskim tržištima, ali ishod na srednji i dugi rok će zavisiti od reakcije tržišta, od akcije vlade i centralne banke Ujedinjenog Kraljevstva, percepcije investitora, akcija drugih država, itd.. Ukratko, kao i uvek kada je ekonomija u pitanju, previše je promenljivih a premalo jednačina.
Londonski Siti, taj najvažniji segment ekonomskog sistema, biće na ozbiljnim iskušenjima koja bi mogla dovesti do postepenog opadanja njegovog značaja. Ako bi se to dogodilo, Ujedinjeno Kraljevstvo bi doživelo ekonomski šok od koga bi se teško opravilo.
Argumenti o mogućem raspadu Ujedinjenog Kraljevstva u slučaju brexita i kako se brexit zamišljao
Iako je to pitanje lebdelo u vazduhu, iako je škotski referendum bio opasan signal, oba kampa su u velikoj meri potcenila ili bar ignorisala problem moguće dezintegracije Ujedinjenog Kraljevstva. Problem se ne otvara samo u Škotskoj već se otvara i u Severnoj Irskoj. I tu preti raspad po konfesionalnoj liniji, gde bi katolici mogli tražiti prisajedinjenje evropskoj Irskoj.
Tokom debate se nisu čula ni razmišljanja o tehnologiji i principima raskida sa EU. Za kakav razvod će se Ujedinjeno Kraljevstvo zalagati, kako će izgledati budući odnosi sa EU, itd.? Na tom terenu se nije odmaklo dalje od opštih mesta, a slutim da ni danas niko nema jasnu, konkretnu ideju šta je činiti.
Vox populi i dan posle
Građani su rekli svoju reč i čini se da Ujedinjeno Kraljevstvo napušta EU. Pa ipak, ovo veličanstveno izjašnjavanje naroda kao da nema ukus trijumfa. Trebalo je samo pogledati uplašena lica pobednika iz Konzervativne partije (B. Džonsona i M. Gova npr.) kada su proglasili pobedu. (Na Faraža ne treba trošiti reči.)
Zašto su građani glasali kako su glasali?
U periodu posle Velike recesije, u situaciji kada se sprovodi velika i besmislena restrikcija javne potrošnje i kada uslovi života postaju sve brutalniji za veću, donju polovinu stanovništva, logično je da se nezadovoljstvo građana ispoljava na dostupne načine. U SAD će se glasati za Trampa, u Rimu za Pokret pet zvezda, a u Ujedinjenom Kraljevstvu će se glasati protiv Evrope.
Istorija nas uči da turbulentna vremena širom otvaraju vrata za rečite demagoge jednostavnih ideja i još jednostavnijih rešenja. Brexit je pokazao da i narodi duge demokratske tradicije i istorijske zrelosti nisu imuni na ovakve fenomene. No, da bi se to dogodilo, potrebno je da se vladajuća elita otuđi od građana, da ostane gluva na sve muke i jauke i da poveruje da može da hoda po vodi.
Konzervativna stranka koja je kroz istoriju pokazivala da ima osećaj socijalne odgovornosti i osećaj za meru, skliznula je u aroganciju kakva se retko viđala u modernoj istoriji Ujedinjenog Kraljevstva.
Na drugoj strani, Laburistička partija koju je temeljno, gotovo do neprepoznavanja transformisao Toni Bler, postala je partija na čijem vrhu su zapravo prerušeni konzervativci, i to od onog lošijeg soja. Otuda je Džeremi Korbin samo aberacija, strano telo koje ne može opstati u tako transformisanoj partiji.
Na političkoj sceni je gotovo svejedno za koga se glasa, a izbore će verovatno odlučiti velike korporacije i mediji koji će favorizovati čas jednu, čas drugu od dve, gotovo identične partije. Otuda, na koga god se kladili, pobeda je osigurana jer se glasa za isto. Problem manjka demokratije nije u Briselu već je u Londonu i ne svodi se na manjak demokratskih instrumenata već na nedostatak izbora. Brexit neće promeniti tu činjenicu.
Ako su građani glasali za brexit u nadi da će suvereno Ujedinjeno Kraljevstvo imati više sluha za njihove muke, bojim se da su se prevarili. Ili kako bi se u Srbiji reklo, našli su crkvu u kojoj će se moliti. Najdželu Faražu ili Borisu Džonsonu je do socijalne pravde koliko i do lanjskog snega. Radi se o desničarima neoliberalne, a ne konzervativne orijentacije. Da li iko može na licu narcisoidnog Najdžela Faraža da pronađe tragove ma kakve empatije? Da li iko veruje da je neozbiljni B. Džonson osoba koja može uspešno voditi Ujedinjeno Kraljevstvo na putu izlaska iz EU?
Glasači brexita će se dugo buditi. Kada konačno širom otvore oči, videće da je Ujedinjeno Kraljevstvo, po američkom uzoru, socijalno još brutalnije, da se zdravstveni sistem ubrzano privatizuje, da je socijalni sistem postao suroviji, da je školski sistem ostao duboko segregiran i nepravedan, da bogati žive još bolje, a oni sami još gore.
Glasači brexita su sledili pogrešne ljude, na pogrešan način i pogrešnim povodom su iskazali svoje opravdano nezadovoljstvo. Moguće je da će upravo oni biti najveći gubitnici odluke koju su doneli. EU se mnogo toga s pravom može prebaciti, ali EU nije kriva za loš život građana Ujedinjenog Kraljevstva. Sporazum koji Ujedinjeno Kraljevstvo ima sa EU je na najbolji mogući način zaštitio državne interese i dao mu je slobodu da svoj ekonomski prostor uredi kako želi. Tako kako je prostor uređen, tako građani i žive.
Konačno, tema EU će se ponovo vratiti na dnevni red i neće nestati sa političkog menija. Za sve buduće probleme će opet biti kriva EU i njeno odbijanje da prihvati maksimalističke zahteve Ujedinjenog Kraljevstva.
Ujedinjeno Kraljevstvo, i ako opstane, biće nestabilno i podeljeno društvo po svakom od šavova. Trebaće mnogo sreće a ne samo političke veštine da rane zarastu, ako je to uopšte moguće.
Ovaj referendum nije bio potreban, izbacio je društvo iz ravnoteže i uveo ga u period duge, nepotrebne nestabilnosti i trošenja energije na sasvim pogrešnoj strani. Čini se da je svest o tome tek sada stigla do najvećeg dela populacije. Iako je sada to veoma, veoma teško, nije sasvim nemoguće da Ujedinjeno Kraljevstvo nađe neki izgovor i odustane od napuštanja EU.
Naravno, ostanak u EU ne rešava ništa od pravih problema sa kojima se Ujedinjeno Kraljevstvo i ostale evropske države suočavaju, ali makar se energija ne troši na pogrešnoj temi. Prave teme su globalni ekonomski model, siromašenje ogromnog dela stanovništva pogotovo razvijenog sveta i rast nejednakosti koji elite podstiču ili bar ignorišu, ubacujući teme svađalice.
[1] Ujedinjeno kraljevstvo obuhvata Veliku Britaniju i Severnu Irsku. U tom kontekstu, preciznije je korišćenje pojma Ujedinjeno Kraljevstvo budući da Velika Britanija ne obuhvata i Severnu Irsku.
[2] Ovde se mogu naći dobre analize finansiranja EU budžeta – http://news.bbc.co.Ujedinjeno Kraljevstvo/2/hi/europe/8036097.stm#start i https://fullfact.org/europe/our-eu-membership-fee-55-million/
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Odican tekst.
https://www.yahoo.com/news/britain-tells-trump-no-vacancy-farage-ambassador-united-071558138.html
Gde sada? Treba se uhlebiti negde….
„Racionalni Englezi su ovog puta bili iracionalni. Hvala na lepim rečima.“______Ako iskljucimo da referendum nije namesten ja vidim racionalnost Engleza. Britanija je na pola puta izmedju Amerike i Evrope. To bi bilo kao da je SAD zainteresovana da udje u EU. Blaza forma, ali o tome se radi. Britanija da ostavi svoju organizovanst na racun razjedninjene i nacionalisticke Evrope? Svoju funtu na racun evra? Usput, Amerika je pod Obamom krajnje kilava drzava i zasto se upustati u sve to, kada je moguce malo se udaljiti od Amerike preko ovog izlaska i probati otici na vise bas na racun Amerike. Kada ste culi da se u Britaniji desvaju pokolji kao u EU od strane terorista? Zasto se to ne desava u toj meri kao u EU, a trebalo bi i vise jer Britaniaj mnogo vise rovari po svetu od Nemacke, Francuske,…? Postoje dva razloga. Jedan je na prvom mestu: Britanije slicnije uredjena Americi nego EU, nacionalno u drugi plan, kao i jezik, a zarada i novac su prvi, tako da je stranac manje stranac nego u EU. Drugo, spsobnija je iznutra da nadgleda svoju sigurnost i spreci terorzam. I sve to da baci pod noge? Pa to bi bilo neracionalno. Znate zasto nema ni priblizno terorizma u Americi kao u EU, a trebalo bi bar 10 puta vise? Pa ljudi su ubaceni u rad i zaradu, a ne sklonjeni na racun nepoznavanja dobro nemackog i boje koze. Dosao crnac poreklom iz Afrike, ciji roditelji bili konzuli u Nemackoj, u Detroit. Zavrsio za lekara u Nemackoj, ali kaze da Nemac nece kod njega. Zato i dosao. Evo je jedna Afrikanka ovde u malom mestu u SAD, zavrsila farmaciju Nemackoj. Sto nisi ostala? Pa oni ti daju besplatno skolovanje ali posl enece d ate zaposle. Pozntato odnekud? Da, Srbija. Ali po rasnoj osnovi. Doduse sada se menja, kaze ona, ali to j eto. Znam ja malo o svemu tome, posle 17 godina u Severnoj Americi, od toga 4 u Kanadi, ostalo u SAD.
Prije Brexita sve kladionice su govorile da nema sanse da se Brexit dogodi. One su veoma pouzdane u predvidjanjima.
Mozda i jesu, ako nisu manipulirane. Ono sto je bilo skriveno jeste da je veliki broj malih uplata bio za izlazak Britanije a mali broj velikih uplata za ostanak.
Zato je kampanja za ostanak bila onakva. Znali su sta ce biti.
Tako citam i sada za predsjednicke izbore u SAD-u.
Trump nema sanse i …. pobjedjuje sigurno.
Normalno je da se sluze istom taktikom. Nadam se da ce opet izgubiti.
Ima to imenjace i druga strana medalje. Sad vec u mnogim zemljama EU tvrde da vlade pocinju bas sve probleme i svoje promasaje i nevolje da svaljuju na Brisel. Tako da Brisel ne samo da ne smeta vladama vec im stavise radi dosta posla.
Мало касним, али да се ипак укључим. Мислим да је потпуно небитно колико је ко лагао, и каква непосредна или даља будућност очекује Британце. Далеко је важније какве ће бити последице Брегзита по судбину политичког провизоријума какав је ЕУ. Чини ми се да је тај ужасни монструм ушкопио и велике и мале европске народе, тј. државе, и да им је убио сваки дух и креативност у свим областима живота. С те стране, поздрављам Брегзит као феномен који ће можда допринети ЕУморству. Пријатељски поздрав господину Катићу.
За Немирног – Принципијелни Фараж је задржао изванредно плаћено место члана ЕУ парламента иако његов боравак тамо више нема смисла … сем ако нервирање Европљана није чин који доноси велике користи УК. Верујем и да ће принципијелни Фараж новац који добија у ЕУ уплаћивати добротворним друштвима у УК. Коначно, у његовим примањима и примањима његових колега из УКИП-а, после немачког, највећи је удео британског новца … а знамо како је Фараж осетљив када се троше паре пореских обвезника УК и када те паре, уместо у здравствени систем, иду на плате паразита у ЕУ. Хвала на коментару.
Извињавам се, ипак је Најџел рекао да остаје у ЕУ парламенту, нисам добро разумео. Али ће остати максимално још две године, колико наводно трају преговори о изласку. Што значи да ће остати до краја свог мандата, заправо. Не видим како је то лоше.
За господина Катића:
“ Principijelni kakvi su, Faraž i njegovi će sigurno podneti ostavke na mesta članova EU parlamenta i lišiti se velikih prihoda koje su tamo ostvarivali. Ili možda ipak neće?“
Или ипак хоће?
Са конференције за штампу:
(https://www.youtube.com/watch?v=nPxp7IO-r1M)
Колико сам ја схватио, рекао је збогом Стразбуру. Схватио сам га као принципијелног човека, што је и својим поступцима доказао. Након 17 година борбе са ЕУ зверима, поштено је да се пламен борбе за независност пренесе некоме млађем, амбициознијем.
За Предрага:
Господин Љепојевић је можда у праву. Теза је убедљива и представљени аргументи се слажу са тренутним збивањима (отуда толика галама о Лондомском Ситију у западним медијима). Трвење је вероватно последица опадања америчке моћи у свету и економског успона Кине. Сетите се недавне посете кинеског председника Лондону. Појавиле су се спекулације да ће Кинези инвестирати огроман новац у Уједињеном краљевству. САД-ма се жури јер им “савезници“ клизе из шака и долазе онима који нуде више.
Због тога се бојим избијања великог рата, нарочито између Кине и САД. Сумњам да ће Амери смети да нападну Русију, више ће ићи да је обуздају док се баве Кинезима. Напетости у Јужном Кинеском мору не слуте на добро.
Za Predraga – S. Ljepojević je odličan poznavalac prilika u UK, ali se sa ovom njegovom tezom ne slažem. U sukobu sa SAD, UK je bez šansi. U svakom slučaju, van EU je UK samo slabije u toj vrsti odmeravanja. SAD su već demonstrirale moć na velikom broju EU banaka kažnjavajući ih prilično brutalno vršeći ekstenziju svoje regulative van teritorije SAD. Batina kojom SAD maše je američko tržište i pretnja da će bankama biti zabranjen rad u SAD ako odbiju američku globalnu legislativu. (Dominacija dolara kao rezervne valute je i ovde najsnažniji adut.) Primera je bezbroj, pa ću podsetiti da su švajcarske banke, na primer, na pravdi Boga, platile odštetu jevrejskim organizacijama u SAD, itd. itd..
Gospodine Katicu, sta mislite o ovoj tezi?
Clanak sam nazalost tek veceras primetio, pukom slucajnoscu.
„Pozadina Bregzita o kojoj se ne govori“
http://www.standard.rs/svet/35029-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8
Za Peru Kojota – Principijelni kakvi su, Faraž i njegovi će sigurno podneti ostavke na mesta članova EU parlamenta i lišiti se velikih prihoda koje su tamo ostvarivali. Ili možda ipak neće? Hvala na komentaru.
Faraž nije više lider UKIP: Hoću svoj život nazad..😅
@ Marko PG
Mislim da je prerano da bi se videlo je li Brexit veliki istorijski dogadjaj ili ne.Takodje,ne mozemo znati da li je ovo pocetak kraja politickog jedinstva Zapada.Po mom sudu,ovaj dogadjaj nece imati vece istorijske posledice jer se radi o „uzviku negodovanja“ naroda,koji ce elita relativizovati i iskoristiti za svoje interese.Veliki istorijski dogadjaji se ne pokrecu papirom i olovkom,vec velikim pokretima,patnjama i naporima masa kroz seobe naroda,ratove,revolucije,itd.
za Bojana,
Svakako ne treba pretjerano romantizirati rusku politiku.
S druge strane, ne treba ništa zaključivati na osnovu približnog prevoda Putinovih izjava, potpuno istrgnutih iz konteksta. Ruski zvaničnici su o tome govorili malo i potpuno drugo od onoga što je preneseno na Zapadu (i Balkanu), ruski politikolozi i blogeri su imali vrlo zanimljive verzije, itd.
Iako spadam u nekog ko je više proruski orijentisan, ruski stav povodom Bregzita suštinski pokazuje bezidejnost ruske politike po pitanju razmišljanja o aspektima budućnosti. Komentar Putina „da rezultati referenduma pokazuju da niko ne želi da pomaže slabije ekonomije“ je nešto što me je donekle fasciniralo, ali se donekle uklapa u neke komentare da je Putin po pitanju ekonomije na liniji neoliberalizma što nije bez smisla kad se uzme u obzir stanje po pitanju ruske ekonomske politike i odnosa po pitanju ruske centralne banke. Mislim da Rusi, ali ne samo oni, u suštini pogrešno komentarišu Bregzit. Cenim da je to zbog nacionalnog pogleda na izgled i funkciju država, a ja sam nekako polu uveren da je država u tom smislu verovatno stvar prošlosti koja se može na taj kolosek vratiti samo velikim globalnim sukobima koji bi podrazumevali velike zločine.
Teško mi je da poverujem da po pitanju odnosa prema Rusima ima neke velike razlike između antiEU i proEU glasača. U tom smislu, sva je prilika da Rusi kao da sve vreme žele samo da budu deo ovog pljačkaškog sistema. Imati sopstvene resurse i znanja, imati toliko velikih ljudi kroz istoriju i imati ambiciju da se bude deo tuđe antiljudske ideje urušava moju veru u Ruse kao deo spasa čovečanstva.
Biće da je Hoking apsolutno u pravu kada kaže da nam budućnost nije svetla zbog pohlepe.
Za Vladimira Dž
Možda će ličiti na odbranu Nebojše, ali nisam siguran da su i tvoji stavovi uvek na istoj liniji, baš kao i pa skoro svakog od nas. I meni Nebojša nekad odluta u dijametralno suprotnu stranu od one kojoj pripada i za koju se okvirno zalaže.
Ovo „okvirno“ u suštini i jeste problem savremenog društva, jer okvirno bi svi želeli da žive u jednom srećnom društvu zadovoljnih i srećnih ljudi, ali suštinski kada se nađu u prilici da individualno oni budu srećniji na uštrb društva vrlo rado zaboravljaju one „okvire“. Zato prilično neverovatno deluje da ogromna većina i dan danas insistira na podelama na leve i desne iako je više nego jasno da je ta podela verovatno oduvek bila lažna. Zamislite podelu u kojoj su desne konzervativci, najčešće opisani kao tradicionalni hrišćani, tvrdokorni pobornici kapitalizma najnehumahanijeg oblika, a da je Isus Hrist suštinski začetnik pobornik socijalizma, komunizma. S druge strane levičari zanemaruju suštinu hrišćanstva, poistovećujući je sa crkvom, i suštinski idejnog partnera proglašavaju za opasnost, prepreku na putu ka ostvarenju ideja za koje se zalažu. Znači, od starta papazjanija koja je verovatno i osmišljena da svađa ljude koji bi ujedinjeni lakše ostvarivali realne zajedničke ciljeve.
Inače, onu „suštinu“ si dobro primetio u komentaru da „ljudi jesu zamoreni od neoliberalnog koncepta, ali ti isti traže i glasaju za taj isti koncept, i to ubedljiva većina u Srbiji”. Zašto? Zato što se većina Srba suštinski nada da bi baš oni mogli „nekim čudom“ da budu deo tog pljačkaškog krema koji vlada planetom. U tom smislu, ostaje nejasan tvoj antilevičarski stav prema socijalističkim zemljama koje su suštinski bile daleko bliže idejama za koje imam utisak da se realno zalažeš. Teško mi je da poverujem da misliš da je kapitalizam iz doba 60,70,80-tih nešto što je trebalo da traje vekovima. Kapitalizam je jednako pohlepa i to je suštinski problem ljudskog roda. U tom smislu je fascinantna podrška Bregzitu u smislu ideje o slobodi, iako je suštinski jasno da se radi i o ambiciji pojedinaca, Engleza, da žive bolje, iako nesumnjivo žive bolje od ogromnog dela svetske populacije, dakle u suštini pohlepa.
Најбољи Фаражови тренуци у Европском парламенту, јер мало смеха никад није на одмет:
(https://www.youtube.com/watch?v=DeO_pEP-cm0)
Госпоне Катићу, ако ништа, бар се са Фаражом слажете у вези бесмислености постојања европског парламента.
Ja čitam različite ruske komentare na Brexit, ima raznih teorija tu, uključujući manje ili više konspirološke. I pored vrlo različitih pogleda, dvije teze su prisutne u većini članaka:
1. Brexit je događaj od velikog istorijskog značaja, označava početak ozbiljnog preformatiranja u svijetu.
2. Brexit označava početak raspada današnjeg političkog Zapada.
Nema tu mnogo likovanja kod Rusa, izgleda da stvarno niko na planeti nema predstavu šta će dalje biti. Takva neizvjesnost provijava i iz Putinovog prekjučerašnjeg zvaničnog govora o stanju u svijetu.
Sjećam se svojih tinejdžerskih dana, kada je pao Berlinski zid, pa se raspao istočni blok, pa se raspao SSSR. Kada pogledamo unazad vidimo da su ti događaji u značajnoj mjeri odredili živote svih nas.
Sada je počeo raspad EU, vrlo je izgledan raspad Britanije i raspad zapadnog bloka.
Ево један чланак о Брегзиту са Сејкера:
http://thesaker.is/victory-for-brexit-in-eu-referendum-working-class-brits-stick-two-fingers-up-at-the-political-and-financial-elites/
Између осталог:
“Let’s be very clear about this: the vote for Brexit was a working class rebellion against the financial and political elites of Britain who have presided over a massive redistribution of wealth in favour of the super rich leaving a fifth of the population in poverty. Analysis of the referendum vote shows how the poorer an area was the higher the vote was for Brexit.“
Превод:
“Јасно је да је глас за Брегзит био побуна радничке класе против британске финансијске и политичке елите које су створиле масовну редистрибуцију богатства у корист супер-богатих, оставивши петину становништва у сиромаштву. Анализа референдумског гласања показује да што је сиромашнија регија, јачи је глас за Брегзит.“
Још једно мишљење на тему Brexita:
http://www.makroekonomija.org/0-sasa-milojevic/implikacije-brexit-referenduma/
Spot on. Privremeni izlaz bi bio akcija masovne stanogradnje, to bi moglo da drzi Uk ekonomiju u plusu, mozda celu deceniju. Takodje zelim Britaniji jedan dobar osvezavajuci property crash. Tako da mogu na miru da se okrenu produktivnom radu i obrazovanju. Za sve ovo je potreban jos jedan dobar dvadesetogodisnji britenski konsenzus koji moze da se desi ako se elita uplasi za svoj opstanak.
Problem je Lobour koji postao rezervna Konzervativna kako ste rekli. A i ovaj Corbin umesto sto stuca treba da pocisti MPs i to u roku od nekoliko mesici. Ko ziv ko mrtav, svi mogu da se zamene bez ikakve stete. Ili da napusti scenu.
Za Aleksandra Lazića – Mislim da problem EU nije u tome što ograničava slobode samostalnih trgovinskih ugovora. U protivnom, napravio bi se haos i države bi igrale jedna protiv druge, kako se već događa u poreskoj sferi (npr. Luksemburg, Irska i sl.). EU je najveće tržište na svetu i ima moćnu pregovaračku poziciju, mnogo snažniju no što bi to mogle imati pojedinačne države. EU npr. može ući u sukob sa Guglom ili Majkrosoftom, što teško da bi pojedinačne države mogle. EU je za sebe izborila najbolje moguće uslove.
Najveći defekti EU, meni se čini, vezani su za slabe članice koje niko ništa ne pita. Moguće je da transferi iz budžeta EU to kompenziraju, ali bojim se da to nije dovoljno.
Kak sam već pomenuo, TTIP je za mene ključna vododelnica. Ako se sporazum potpiše, to znači da se EU prodala velikom biznisu i da je pobedila neoliberalna struja. U tom slučaju, EU je izgubila svoju ključnu svrhu, bar kako sam je ja video. Hvala na komentaru.
Za Vladimira Dž,
U mestu u kome živim (jug Srbije – opština Bojnik) se bukvalno oseća nepodnošljiva atmosfera napetosti, zamora, straha i beznađa…….. Kada bi sada prošetali Bojnikom, tvrdim da ne bi mogli videti nasmešenog i zadovoljnog čoveka. Mračna lica zastrašenih ljudi bi Vas prilično iznenadila. Zamor koji postoji u Bojniku me neodoljivo podseća na slike Čehoslovačke i Poljske 80-tih godina 20-og veka…….. Gotovo da niko u Bojniku ne veruje više da će ikada živeti bolje. Slična je situacija i u drugim ruralnim sredinama u Srbiji.
Osvrnuo bih se na Vašu rečenicu „Da, ljudi jesu zamoreni od neoliberalnog koncepta, ali ti isti traže i glasaju za taj isti koncept, i to ubedljiva većina u Srbiji“.
Glasanje u Srbiji je farsa. Evo, jednog dobrog primera:
U mojoj opštini zvanično živi 11.000. hiljada ljudi po poslednjem popisu. Ali po mojim privatnim procenama nema više od 9.000. hiljada ljudi. Međutim, pre nekoliko meseci je učlanjeno u SNS 8.000. ljudi……… Znači, dve struje koje su se borile za prevlast u SNS-u su išle toliko daleko da su učlanjavale čak i taze mrtvace i fiktivne građane kako bi posatigle prevlast u svojoj stranci.
O kakvim izborima govorite kada u opštini od 9.000 stanovnika, jedna politička stranka ima 8.000. članova a na izborima dobije 3.200. glasova i pri tome ubedljivo pobedi sa natpolovičnom većinom……….
U vezi g. Katića, moj komentar se je odnosio na očekivani porast posetioca bloga. Njegova tvrdnja da je marginalac i da je usamljen u svojim stavovima je zapravo njegov subjektivni osećaj. Već sada je zapravo jedan od najuticajnijih ekonomsita na našim prostorima a vremenom će njegovi tekstovi privlačiti sve više ljudi, pre svih intelektualaca.
@Gane – „U suštini ljudi su već zamoreni od neoliberalnog koncepta koji ne donosi nikakav rezultat i žele čuti nekoga koji može ponuditi drugačija, alternativna rešenja.“
Da, ljudi jesu zamoreni od neoliberalnog koncepta, ali ti isti traže i glasaju za taj isti koncept, i to ubedljiva većina u Srbiji. Oni glasaju za partije koje nas vode u EU, dok je sama EU neoliberalna tvorevina. To je više decenijska kruna truda svetskog krupnog kapitala. Sav njihov napor i smisao je tu utkan. Stim u vezi dao bi jednu širu definiciju neoliberalizma koju je dao Prof Jovan Dušanić:
„Савремена верзија либерализма – неолиберализам – глорификује предузетништво приватног сектора и залаже се за радикално ограничавање улоге државе у привреди и њену улогу своди на обезбеђење закона и поретка укључујући заштиту приватне својине, те игнорише било какву националну особеност, социјалну одговорност, морал и етичке принципе.
Hеолиберализам је идеологија транснационалне буржоазије, која није укорењена у социјалним структурама националних друштава и формира посебно наднационално друштво – светску олигархију, која инсистира само на економској ефикасности и индиферентна је на праведност, достојанство, социјалну одговорност, заштиту животне средине и слично.“
Ako se pažljivo pročita ova definicija svaki dobro nameran čovek će shvatiti da EU jest upravo ovo što piše u ovoj definiciji. Matematički gledano: neoliberalizam = EU. Ako ste pažljivo čitali članke autora bloga onda znate da se on zalaže za EU, doduše ima i nekih kritika neoliberalizma.
Ovaj dualizam oprečnih zalaganja me danas više ne iznenađuje, zapravo on je danas postao sasvim normalan. Ovo ponajviše kad se uzme presek razmišljanja naše, pa i svetske, političke elite i kako oni ispiraju mozak narodu. Stim u vezi, Vi kažete da Dveri pokušavaju da baziraju svoje ekonomske ideje na onome što piše Gosp Katić.
Ja koliko znam Dveri su desničarska partija koja zajedno sa DSS nije za naš ulazak u EU. Gosp Katić je levičar i on jeste za naš ulazak u EU, pre bi ga približio partijama poput SPS i sličnim (nadam se da mi neće zameriti). Ali čak i da jesu uzeli ideje od autora bloga to me ne bi iznenadilo kako sam već napomenuo. Tako da bi za sve ovo iskoristio jednu reč od autora bloga koju je jednom stavio u naslov svog teksta: šizofreno.
Jedna od ključnih rećenica u ovom sjajnom tekstu je “ Ne postoji koncept, ma kako bio ingeniozan koji višejezičku zajedenicu nacija i kultura može pretpiti u demokratiju američkog tipa. Ne idealizujući demokratiju američkog tipa jasno je da nemogućnost daljeg i čvršćeg političkog ujedinjavanja i sve razorniji demokratski deficiu u EU pradstavljju najveći izazov za evropsku zajednicu naroda. Ne povlaći se slučajno paralela sa razbijanjem Jugoslavije.
G.Katiću, problem u vezi sa nametanjem pravila EU u odnosu na UK na koji sam se referisao, jeste slučaj poznat pod nazivom „fruit based alcoholic beverage“, u kojem je EU zabranila britanskoj kompaniji „Kent vineyard“ da svoje vino od grožđa uvezenog iz Argentine, nazove vinom, nego gorespomenutim nazivom.
Pored toga, referisao sam se na po meni potpuno apsurdno pravilo Evropske Komisije, koje praktično zabranjuje bilo kojoj članici EU da u okviru WTO samostalno pregovara trgovačke dilove sa drugim zemljama van EU. Po tom pravilu EK dogovara sve u ime svih članica EU.
„…While the member states coordinate their position in Brussels and Geneva, the European Commission — the EU’s executive arm — alone speaks for the EU and its members at almost all WTO meetings and in almost all WTO affairs. For this reason, in most issues, WTO materials refer to the “EU” (or previously the legally-official “EC”)…“
https://www.wto.org/english/thewto_e/countries_e/united_kingdom_e.htm
Principijelno se ne slažem sa vašim stavom u vezi sa „nespornim prednostima EU“. Bez obzira koliko se trudio, ja ih jednostavno ne vidim (bar ne u ovakvoj EU kako je ustrojena sada).
Ne sećam se da li sam ovo već jednom napisao, ali ako jesam – ponoviću se:
‘EU ovakva kakva je, ne može da funkcioniše sve dok Nemačka, UK i Francuska ne puste da u upravljanju njihovim privredama učestvuju Rumunija, Bugarska i Grčka.’
Jednostavnije rečeno, dok ne bude mehanizma (Trezora) koji će da reciklira viškove iz onih država i regija koje ih ostvaruju i usmerava ih ka regijama koje su u deficitu, raslojavanje će biti sve veće a EU će krenuti putem definitivnog raspada.
Mislim da UK u takvoj EU sama nije mogla da popravi situaciju, a ostankom u istoj bi po definiciji bivala uvučena u sve veću centralizaciju iste. Dakle, izlazak kao odraz očuvanja suverenosti, bio je neminovan. Da se nije desio sada (mada se koliko vidim, već postavlja pitanje da li će uopšte i izaći), desio bi se kad-tad. Verovatnije u bližoj nego u daljoj budućnosti.
Bez obzira na određena neslaganja, hvala vam na tekstovima koje pišete i pre svega na ljubaznim odgovorima.
Поштовани господине Катићу, хвала вам што нас, иако де факто најурени из Србије, нисте заборавили. Хвала вам на овом блогу, како на текстовима, тако и на коментарима.
Потребно је да прође време, потребно је неке од ваших текстова, као и коментара, што ваших, што ваших читалаца, прочитати и по више пута, али верујте ми: ваш труд није узалудан. Јесте потребно време, у мом случају године, али верујем да ће свако ко са пажњом чита текстове и коментаре на овом блогу, на концу, кад тад, ипак успети да сагледа ствари и „из другог угла“. Хвала вам на томе! Од срца!
@Nebojša Katić
Нисмо сви пратили Вашу емисију. Причао сам о тексту у коме нисте споменули важну чињеницу: Референдум НЕМА обавезујући карактер, нити аутоматску примену. Очигледно је, да ни коментаторима то није познато. Ако сам добро разумео, коментари који су афирмативни, када је у питању Ваш текст, су добро дошли, а они други НИСУ? Пазићу убудуће, обећавам.
За Сободана Млинаревића – У емисији „Брегзит – Сан летње ноћ“ сам то јасно рекао, па сам веровао да су посетиоци блога то слушали. Поново имам проблем са тоном Вашег коментара, па док се то не промени, нећу одговарати на Ваше коментаре. Хвала на коментару.
@Nebojša Katić
“ Референдум је био консултативан и у том смислу, правно гледано, по њему се не мора поступити.“
Па што то на почетку не рекосте? Како ови што су Ваши ентузијасти, да знају, све оно што Ви знате? Или се бавите, као и овдашњи манипулатори, непотпуним и нетачним обавештењима. Било је НЕОПХОДНО, да на првом месту све овдашње незналице, које сеире над Вашим текстовима, обавестите о простој ЧИЊЕНИЦИ, да референдум није аутоматски обавезан. За Ваш ниво, то је неопростив ПРОПУСТ!
Za g. Katića,
Sigurno niste marginalac, već jedan od naših najuticajnijih ekonomista a Vaš blog će se tek čitati (u tom smislu, mislim da bi morali razmišljati o novom, modernijem dizajnu sajta). Ne razumem zašto ne komercijalizujete sajt, sasvim je sugurno da će broj posetioca rasti iz dana u dan……..
Pored izuzetno kvlaitetnih tekstova i Vaše lične nesebičnosti da sa nama podelite svoje analize, rastućoj popularnosti bloga doprinose i sledeći momenti:
1) Politička stranka „Dveri“ pokušava da svoj program bazira na Vašim idejama (mada čisto sumnjam da pravilno rezonuju o čemu se radi)…….. Pre nekih mesec dana me je jedan moj prijatelj (inače lekar specijalista interne medicine) kontaktirao i raspitivao se je o primarnoj emisiji novca i Vašim idejama za razvoj srpske ekonomije. Informaciju o Vama je pronašao na sajtu Dveri…..
2) U suštini ljudi su već zamoreni od neoliberalnog koncepta koji ne donosi nikakav rezultat i žele čuti nekoga koji može ponuditi drugačija, alternativna rešenja. Meni je npr; u toku studija na ekonomskom fakultetu u Nišu (1994-1998 god.) najinteresantniji predmet bio „Savremeni privredni sistemi “ koji je proučavao alternativna iskustva razvoja SSSR-a, SFRJ-a, Kine, Indije itd…….
3) Ne bi bilo pravedno ne pomenuti i izuzetne komentare posetioca bloga koje rado čitam i od kojih takođe mnogo učim. Mislim da i komentari posetioca privlače izuzetnu pažnju javnosti.
За Д. Зоговића – Пореска политика и пракса дају довољно могућности да се процес раста неједнакости заустави. Мислим да смо још далеко од тренутка када ће елите слушати шта народ каже. Још увек има довољно лажних тема да се са правих скрене пажња. При томе, добро организована богата мањина је увек у предности над неорганизованом већином. Хвала на коментару.
За Слободана Млинаревића – Референдум је био консултативан и у том смислу, правно гледано, по њему се не мора поступити. Ово подразумева да влада може да нађе добар разлог да га оспори и да у то убеди јавност. Парадоксално је, следећи тренутну референдумску логику, да је УК могло изаћи из ЕУ са 50.1% за излазак и на нивоу излазности од нпр. 50% грађана.
Што се маргиналности тиче, само сам је констатовао у контексту питања које ми је постављено и нема потребе да то анализирам јер је потпуно небитно. Прилично сам равнодушан у вези са тим да ли ме политичари читају иако не смета ако то раде. Хвала на коментару.
За Марка Бојковића – Из индивидуалног угла није спорно да свако има право да за себе тражи срећу где год жели, поготово када га сопствена држава занемарију или тера из земље. Мени смета што се проблем имиграције третира одвојено од проблема емиграције, дакле крајње уско и себично. Жале се више они који добијају од оних који губе. Хвала на коментару
G. Katicu,
Pažljivo sam pročitao Vaš zekst. Izgleda da kako god okrenemo ne valja. Da su ostali u EU, sve bi ostalo isto, što ne valja, a izlaskom biće još gore? Da li po Vama ima rešenja za sve veću nejednakost u svetu? Da li se bogati mogu naterati u ovim okolnostima da vrate deo „nelegalno“ stečenog bogatstva, narodu? Mislim da li je to moguće bez ozbiljnih nemira učiniti demokratskim putem? Mislim da je narod jasno stavio do znanja eliti, da ovako više ne može. Kakav će po Vama biti odgovor te iste elite narodu?
Hvala
За Марка : Млади и они најспособнији би требало да остану и да се боре за бољитак ове државе. Само они могу гурати ову земљу напријед. Тешко да глуп и необразован може побиједити паметног и образованог ако овај први има вољу да се бори.
Заборавља се да када сиромашне земље Уније повлаче паре из фондова Уније те паре завршавају на крају у Унији јер се купује роба из Уније, фирме из Уније добијају капиталне послове док су домаће фирме само подизвођачи. Читав систем је направљен да Уније никако не губи новац а главну ријеч покушавају да воде Нијемци. Па зар је неко очекивао да ће Британци то трпјети? Добро су трпили и оволико дуго.
@Nebojša Katić
Нисам поставио директно питање, али не одговористе ништа по питању „обавезности“ референдума у Уједињеном краљевству? Што се тиче Ваше реченице:“ Држава која прима Блера а игнорише Бена шаље јасну поруку о себи.“. То ипак нема везе са овдашњом државом, већ само онима који су на власти и онима, који споља помажу ту власт, А то је и држава у којој живите. Свако је маргиналац, који се труди из друге државе, да едукује и нешто објасни онима, који живе у другој држави. Тужно је, да се тако осећате, а овде се ипак Ваша делатност прати и као што се овде види, подржава. А што Вас политичари НЕ СЛУШАЈУ, надам се, да то нисте ни очекивали? Или сте можда очекивали и жарко желели?
За Небојшу Катића – Да, слажем се, наравно, држава која за својег цењеног саветника узима онога који је наређивао њено бомбардовање, а игнорише човека који је против тог истог бомбардовања протестовао и не заслужује да буде третирана другачије него што је, на пример, третира њен западни еуропски сусјед:
http://www.nspm.rs/hronika/eu-otvorila-nova-poglavlja-sa-turskom-i-crnom-gorom-ne-i-sa-srbijom-nedelju-dana-nakon-istorijskog-sastanka-vucica-i-kkolinde-hrvatska-blokirala-pregovore.html
Но, мојa недоумица односи се на овај део Вашег текта о Брегзиту:
„Na imigrantima danas počiva veliki deo zdravstvenog sistema, na njima počiva briga o starima, ukratko, na njima počivaju svi oni najteži poslovi za koje se niko ne otima. Imigracija je tolerisana ako ne i ohrabrivana, kako bi se obarala cena radne snage i slabili sindikati. To više liči na projekat nego na spontani proces.
Iako je van teme, zanimljivo je i da se niko nije zapitao šta implozija stanovništva na istoku Evrope znači za te zemlje i kakva je njihova budućnost ako najvitalniji deo stanovništva odlazi na Zapad da se nikada ne vrati.“
Наиме, зашто мислите да је лоше што највиталнији део становништва има прилику да оде на Запад, зашто мислите да је боље да нпр. незапослени лекар остане у Србији и поправља („лечи“) аутомобиле, уместо да оде на Запад и лечи људе, за шта се, пре свега, и школовао?
http://www.blic.rs/vesti/srbija/poraz-srbije-mladi-lekar-ne-moze-da-nade-posao-mora-da-radi-u-servisu/q487q4v
U sali,pa prevali:(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=1149846)
Da nastavim u istom maniru,ovaj referendum je dokaz ispravnosti reci koje se pripisuju Cercilu da je politika suvise ozbiljna stvar da bi se prepustila narodu,i da bi izbore trebalo ukinuti ako bi se na njima sustinski odlucivalo.Eto koliko problema donese vox populi.Ali,ipak,stvari nisu tako dramaticne,mozda ce Englezi ignorisati ovu svinjariju,ili,ako se situacija zakomplikuje,tu je novi referendum sa obrnutim rezultatima.Elem,za sada je sve pod kontrolom,ko zna mozda ovo i izadje dobro,po elitu naravno.A po obican svet?Eh,nikada se svima ne moze ugoditi.
За Марка Бојковића – Б. Латинковић је дао сјајан одговор у вези са Т. Беном. Мени је само жао што је смрт Т. Бена била срамно игнорисана у Србији. Држава која прима Блера а игнорише Бена шаље јасну поруку о себи. Хвала на коментару.
Za Aleksandra Lazića – Možete li mi pojasniti koje separatne sporazume je UK htela da sklapa a nije mogla, i koje su slabosti postojećih sporazuma kojih UK mora da se drži?
EU je sasvim dobro mesto za velike i razvijene EU zemlje, a za UK je čak odlično mesto. Demokratski deficit EU, nagojenu birokratiju i sl. treba komparirati sa prednostima EU koje su nesporne. Stvar je političkog ukusa i preferencija kako će se vrednovati mane i kvaliteti EU, kako će se „ponderisati“ i kakav će biti konačni skor. Tu nema jednoznačnog odgovora. Hvala na komentaru.
Za Ivana K. – У УК са 65 милиона људи и хиљадама људи који живе од тога што коментаришу збивања, не верујем да неко чезне да чује моје мишљење и чита моје анализе. Ја сам и у Србији маргиналац и колумниста/блогер пуким случајем. Хвала на коментару.
За Марка Бојковића:
хвала на прилици да појасним коментар, који је алузија на то да је народни посланик Хилари Бен чврсто за ЕУ и НАТО, другим речима много ближе Тони Блеру него своме пок. оцу, Тони Бену. А то што је пок. Тони Бен материјално збринуо потомство је друга прича: да је поделио своје наслеђено богатство сиромашнима био би хришћанин а не социјалиста. У сваком случају, памтићу његову искрену и несебичну подршку коју нам је показао за време НАТО агресије1999.
Ako sam pravilno shvatio g.Katiću, vaša pozicija je sledeća: EU nije baš najbolje mesto za biti unutra, zbog svojih značajnih mana, ali je UK ugovorom koji je sklopila bila prilično dobro zaštićena od loših uticaja EU, te da je za loš život građana kriva isključivo političarska „elita“ Ujedinjenog Kraljevstva.
Ako sam to dobro razumeo, zanimao bi me vaš stav u vezi sa činjenicom da kao članica EU, UK nije mogla da sklapa bilo kakve separatne dogovore sa članicama WTO (pošto je dogovore sklapalo isključivo EU), te je zbog toga je bila u situaciji da prihvati dilove koji njoj nisu odgovarali.
Da li mislite da je takvo ustrojstvo moglo (ili bi u budućnosti moglo) da doprinese pogoršanju standardna običnog građanina?
За Бранка Латинкића
„узгред, слажем се да је Тони Бен био редак примерак принципијелног и поштеног политичара, мада му се може замерити да је занемарио васпитање сина“
Како то мислите, да је занемарио васпитање свог сина?! Па ако је ико бринуо о свој својој деци то је свакако био покојни Тони Бен:
http://www.dailymail.co.uk/news/article-2816554/Benn-s-legacy-hypocrisy-week-revealed-arch-socialist-left-5m-children-none-good-causes-s-just-start-breathtaking-story-riches-tax-avoidance-double-standards.html
Добар, фокусиран и прецизан приказ разнородности повода за гласање за или против Brexit-a, и самим тим одговор свеприсутним покушајима карикатуралног профилисања присталица Brexit-a као „неопране и непросветљене масе“ у поређењу са либералним, младим и миришљавим присталицама ЕУтопије. Од тог профилисања се врло брзо дође до мера друштвеног инжењеринга по којима треба забранити старима и нешколованима да гласају…народ је погрешно гласао, треба га заменити.
По мени главни аргумент (сигурно не по процени броја гласача, него по снази аргумента) за Brexit, слободарски, отпор тоталитаризму глобализације, није довољно разрађен овај пут, из разумљивих разлога фокуса. (узгред, слажем се да је Тони Бен био редак примерак принципијелног и поштеног политичара, мада му се може замерити да је занемарио васпитање сина). Везане теме за даљу дискусију су из нешто ширег домена геополитике: УК као амерички Тројански коњ унутар ЕУ, ЕУ као амерички пројекат доминације Европом и спречавања настанка осовине Париз-Берлин-Москва. Поред тога што је Обамина интервенција за време кампање вероватно била противпродуктивна за Remain страну, упада у очи и то да је после Brexit-a Обама, помало нервозно, питао неће ли ваљда NATO бити следећа наднационална институција која ће се преиспитивати…Ту видим непосредну опасност и потенцијал за даље убрзавање стварања (не)контролисаног хаоса, јер су сасвим сигурно на све спремни да спрече свој силазак са позорнице.
Nebojša Katić na 30/06/2016 u 11:12 – Tekst sam pisao za domaću publiku i to nevoljno, jer sam lupao po tastaturi umesto da čitam na plaži. Ne verujem da bi strancima moje analize bile interesantne, pogotovo ne o brexitu, jer već postoji more tekstova i reko bih čak i zamor s tim u vezi.
Ово ме је помало зачудило: да неко поседује толико посвећености и промишљености, и практично одбија да се изрази у својој средини, у својој земљи, – у часу за који сматра да је по њу судбоносан. Ви знате боље стање у Енглеској, наравно. Британски дискурс доживљавам као ексцентричан, путеви су му лавиринтски, и садржи неке табуе.
Можда сте се изражавали једино у кругу познаника, и то би било исто као и други интелигентни људи које знам.
И поред тога, преглед као овај би био добродошао у енглеском говорном подручју.
Za Nebojšu
Izgubili ste malo više vremena na plaži u pokušaju da napišete dobar tekst. Tekst je zaista dobar, mada lično mislim da bi bilo bolje da ste ga odložili za povratak sa odmora, mora.
U svakom slučaju želim vam prijatan odmor i manje druženja sa nama 🙂
@Predrag M
Vaš šok je mislim više posledica našeg poslovičnog kompleksa niže vrednosti nego realnog stanja stvari.
Nebojši sam davno „zamerio“ na komentaru o zrelim i racionalnim narodima 🙂 Većim delom mi nikad nije drago kad se moje neke globalne tmurne slutnje potvrde. Ipak, jednim manjim delom mi je drago što je Brexit potvrdio moj stav da ne postoje zreli narodi već da samo postoje elite koje uspešnije ili neuspešnije maskiraju pljačku. Što se pljačka bolje maskira i usložnjava (po broju aktera) to podanici sve teže mogu da realno sagledaju problem i da donesu odluku dobru po sebe (inače moralno vrlo simptomatičnu).
Englezi nisu ni po čemu bolji od bilo kog drugog naroda, sem što su imali priliku da vekovima usmeravaju razvoj civilizacije, a da pri tom nisu mnogo stara civilizacija. Zahvaljući dobrim delom drugima uživali su ga još dugo iako su ga izgubili po odavno. Meni lično zvuči fer da ga sami sebi oduzmu.
Za Predraga – Sve opcije su trenutno otvorene, ali mi ne izgleda tehnički izvodljivo da Škotska ostane i u EU i u UK. Ne treba zaboraviti Španiju koja će se zubima boriti da Škotska ne uđe u EU ako UK izađe. Što se Velsa tiče, mislim da je presudilo siromaštvo i glasovi protesta proistekli iz toga. Hvala na komentaru.
Ne verujem da će Nemačka prihvatiti sve ekonomske migrante, verovatno će po sistemu kvota svaka članica EU morati da primi određen broj migranata. Velika Britanija se toga spasila.
Sama EU odgovora elitama koje dobijaju tržišta gde dominiraju, ali onda otvaraju svoje tržište rada pa uništavaju svoje gradjane, Poljaci, Rumuni, Bugari dolaze i spuštaju cenu rada, poskupljuje rentiranje stanova i to opterećuje celu naciju, pogoršava se bezbednost, neke zajednice se getoizuju i neće da se asimiliraju.
Globalisti prodaju bajke kako će se vremenom plate izjednačiti u celom svetu, i radnik u Indoneziji biće plaćen kao u Nemačkoj , transfer kapitala će to učiniti. Ali činjenica je da kapital nije toliko mobilan, kapital ide tamo gde može najbolje da se akumulira i zato globalizacija nikad neće dovesti do izjednačavanja dohotka u celom svetu. Migranti su totalno nepotrebni bilo kojoj ekononiji iz proste činjenice da kapital u jednom društvu nije neograničen. Produktivnost i plate zavise od kapitala koji je dostupan za rad. Onda, dolaskom što većeg broj stranih radnika povećava se ponuda rada, odredjen kapital deli se na što veći broj radnika, dostupna količina po radniku se smanjuje, produktivnost, i na kraju zarade.
To odgovora samo kapitalistima koji su globano konkurentniji, ali ispaštaju svi ostali.
Za Bojana – Iz ugla nejednakosti, manje-više je svejedno da li je UK u EU, ili van. Statističke podatke o emigraciji i njenom „radnom rasporedu“ sam viđao, ali mi podaci nisu pri ruci. Svakako ih možete naći na Internetu.
Kada je imigracija u pitanju, pomenuo sam u tekstu da se ona ohrabruje kako bi se oborila cena rada i oslabili sindikati. Tezu nisam elaborirao jer mi se činilo da je to svakome savršeno jasno. Pokušao sam usput i da ukažem da je to katastrofa za zemlje koje gube radnu snagu. U tom smislu, bar iz domaćeg ugla, nema potrebe da se fokusiramo na efekte imigracije, kada su efekti emigracije mnogo bliži kao problem. Hvala na komentaru.
Kvalitetan tekst. Drago mi je da ste potvrdili moje prethodno pitanje.
Da li mislite da bi bilo moguce, ukoliko UK opstane cela, da se izbore nekako da Skotska ostane u EU?
I kako posmatrate cinjenicu da je Severna Irska sa Skotskom glasala za ostanak (cini se da su katolici u N. I. presli broj protestanata), dok je Vels glasao za izlazak.
Po mom nekom zapazanju, obzirom da je nacionalisticka stranka Plaid Cymru ne tako dominantna (poput SNP u Skotskoj), vec druga ili treca po snazi, to mi govori da vecinu stanovnistva Velsa cine mozda Englezi, a ne sami Velsani? Mada ne prenebegavam da u Velsu zivi veliki broj poljoprivrednika.
Pohvalio bih tekst koji je zaista uzeo u obzir veliki broj složenih faktora koji igraju uticaj ne samo u priči o Brexitu, već i o bilo kojem potenciranom problemu (što je danas više nego očigledan trend obzirom na neverovatnim potrebama za „kreatiovnošću“ u nazivanju tih problema – Grexit, Brexit i sl…) Drago mi je da ste Nebojša ovde izašli iz uskih ekonomskih okvira, vi to nesumnjivo i imate u sebi, često tako i pišete, ali kao što sam više puta dao komentar, povremeno se vratite u uske okvir u pokušaju da temu ne širite. Problem je što sve ove teme ne mogu da se usko tumače, naprosto socijalni aspekt društva je nešto što je dominantno i ekonomija je jedan mali segment društvenog ponašanja koji nažalost zauzima previše velik uticaj.
Složio bih se sa Slobodanovom opaskom da su imigranti savremeni štajkbreheri. Ja bih dodao da su imigranti i jednim delom svojevrsni amotizer kapitalizma koji sprečavaju jasan pogled na suštinu tog sistema, stalnu konkurentnost svakog čoveka po cenu uništenja celog društva, civilizacije. Imigranti ujedno sprečavaju suočavanje solidnog broja domaćeg stanovništva sa realnošću života koju donosi kapitalizam – preuzimaju poslove domaćeg stanovništva koje ne želi da ih radi zbog nerealne slike koja im se servira kroz medije. Za to imigranti svakako nisu direktni krivci, oni su samo rešenje, kec iz rukava, ovog sistema. Direktna posledica svega ovoga je upravo porast ksenofobije koja je suštinski zlo, ali je upravo ksenofobija jasan pokazatelj kretanja društva. Naprosto ksenofobija je prirodan saputnik konkurentnosti.
U suštini veliki broj imigranata su jedan nesrećan sloj savremenog društva koji svoje prirodno stanište, socijalni razvoj stečen u svom prirodnom staništu menja za bolju novčanu nadoknadu iako u suštini samo želi da ima stabilan život za sebe i svoju porodicu. Ovo se više odnosi na „evropsku“ imigraciju, imigracija iz bivših kolonija je mnogo složenija i pre svega posledica enormnih pljački resursa, a kasnije korumpiranja lokalnih vladara, političara.
Da li Nebojša imate neke statističke podatke o broju imigranata što iz evrope, što iz ostatka sveta i njihovo učešće u statistici zaposlenosti?
Pretpostavljam da VB ne može da realno kontroliše imigraciju iz ostatka sveta, pre svega bivših kolonija, zato što je to sada sistem spojenih sudova, rođačkih i poslovnih veza koje nešto što egzistira vrlo uspešno i pored sistem konkuretnosti ljudi. Konkuretnost je nešto što aposlutno mogu da izvedu samo roboti. Čovek ma koliko žudeo za moću i novcem ima određeni sentiment.
Иако није директно тема текста, било би коректно да имамо у виду и да већина гласача која подржава улазак трећих земаља у ЕУ, и конкретно Србије и сличних, управо то чини из разлога који се могу редуковати на материјалне интересе.
Већа примања и друге погодности су управо карта на коју иде ЕУ пропагандна машинерија у обрађивању јавног мњења у (потенцијалним) земљама приступницама.
У једном од одговора прије неки дан сликовито сте описали начин на који свјетске елите (не)рјешавају проблеме популације. То је општи приступ који је, на жалост, јако заступљен и на нашим просторима.
Да ли мислите да би останак УК у ЕУ и последично неталасање помогао да се заустави сиромашење становништва, раст неједнакости, уведу прихватљивији економски модели?
Ја мислим да не би. Штавише, склон сам да вјерујем да управо свако таласање или увођење неравнотеже ствара имплус да се нешто евентуално промјени. Стабилан систем на погрешном путу би била мање пожељна опција.
Иначе, хвала на тексту, користан је и даје квалитетан преглед са више перспектива.
Иако се често изражавам о ЕУ у негативном тону, мој однос према творевини је више амбивалентан него негативан.
Za Marka-PG – TTIP (ekonomski sporazum sa SAD koji EU u tajnosti pregovara) nije igrao apsolutno nikakvu ulogu u glasanju građana UK, pa ga u tekstu nema. Verujem da 90% građana, ako i naleti na tu skraćenicu, misli da se radi o nekakvoj Internet skraćenici – ttip, https i sl.. TTIP ako bude potpisan će biti opasniji kao okidač raspada EU i od brexita. Što se mene tiče, koliko god to nevažno bilo, TTIP će zauvek promeniti moj tolerantni stav prema EU. Hvala na komentaru.
Mislim da gospodin Katić u tekstu ne polazi od pretpostavke da je izlazak UK iz EU sam po sebi loš, već da je “običan svet“, ako mogu tako da formulišem, pronašao pogrešan put da sebi popravi ekonomski položaj posle Velike ekonomske krize od 2008. Katić objašnjava da je za trenutnu ekonomsku situaciju prosečnog gradjanina UK kriva tamošnja elita, vlada koja nije iskoristila sve pogodnosti svog položaja u EU da bi uredila svoju zemlju na pravedniji način, uključujući i osetljivo pitanje emigracije sa svih strana. Drugim rečima, ako se odlučujete za tako radikalan korak izlaska iz ovakve organizacije, onda je bolje da imate jako dobar razlog (koji se, kao što vidimo u tekstu,“razvodnjava“ što se dublje ulazi u njega), i naravno, bolje bi vam bilo da napravite veoma jasan plan i program šta ćete raditi ako izadjete iz te organizacije.
Gradjani UK koji su glasali za izlazak iz EU, a po svemu sudeći i političari koji su ih na to nagovorili, nemaju jasan plan i program za život van EU. Jednostavno, zasrljali su…To je ono što me je šokiralo, kod inače jako rezervisanih gradjana ove zemlje, koje u poslu srećem svakodnevno, a imam ih i medju kolegama. A činjenica da je rezultat bio tesan, samo dodatno otežava okolnosti za gradjane UK.
Mislim da bi srpski narod mogao iz ovoga da izvuče važne pouke, jer i mi srljamo, samo u suprotnom pravcu, ka Evropskoj Uniji. Srljamo ka “Organizaciji blagostanja“, po svaku cenu, sa samo jednom (podsvesnom) predstavom o njoj: veliki novac će ući u zemlju iz EU na najrazličitije načine. Ili je to barem ideja koja se ovom narodu prodaje iznova, i iznova…
Za istočnoevropljanku – Tekst sam pisao za domaću publiku i to nevoljno, jer sam lupao po tastaturi umesto da čitam na plaži. Ne verujem da bi strancima moje analize bile interesantne, pogotovo ne o brexitu, jer već postoji more tekstova i rekao bih čak i zamor s tim u vezi. Uz to, potrošio bih i dosta vremena prevodeći tekst.
Mislim da je brexit loš za UK, ali ne toliko za EU. Da je UK ostalo u EU, ne bi se bitno promenili rizici raspada zone. Ovako, raspad će se ili ubrzati, ili će se EU učvrstiti. U tom smislu je brexit samo pomogao. Američku štampu nisam čitao poslednjih desetak dana, pa nisam siguran našta je Krugman mislio. Hvala na komentaru.
Rizikujući da budem malo dosadan, stavio bih jednu zamjerku na članak: nigdje se ne pominju 4 važna slova – TTIP.
Текст је у сваком случају изузетан. Нажалост, полази од тезе, да Брити треба да остану у ЕУ. Негде сам наишао на: Građani Britanije se pitaju i da li je moguće da poslanici koji se zalažu za „da“ u parlamentu „preglasaju narod“. U teoriji, takva opcija svakako postoji, ali BBC ocenjuje da bi to bilo klasično političko samoubistvo.“ О обавезујућем карактеру референдума нема ни речи, а као што видимо нешто је ББЦ коментарисао о томе.
Иван је исправно приметио, а ја бих додао: Имигранти су савремени штрајкбрехери! И то је заобиђено у овој анализи.
Nije mit da imigracija ugrožava standard domaćih radnika:
A Glasgow University study shows statistically that as immigration rises, the level of wages in proportion to profits drops – not to mention the increase in unemployment.
https://paulcockshott.wordpress.com/2016/06/27/brexit-imigration-and-exploitation/
Nebojsa,
1) Odlican clanak (kao i obicno). Da li postoji i u engleskoj verziji? Vredelo bi da ga procita ne samo srpsko govorno podrucje.
2) Sta kazete na Krugmanovu tezu da ‘leave’ jeste gore od ‘remain’ ali ne mnogo?
Izuzetan tekst gospodine Katicu, kao i uvek. Obuhvatili ste sve aspekte referenduma. Ja sam prosto šokiran rezultatom referenduma. Iako u meni tinja zadovoljstvo zbog ovakvog ishoda (a prognozirao sam suprotno) zbog činjenice da je Srbija na svakom koraku (da ne kažem “poglavlju“) ka EU ucenjena na najrazličitije načine od te iste Evropske Unije (delom smo sami krivi i ja to priznajem), slažem se sa vama da bi eventualna dezintegracija Evropske Zajednice dovela do velikih razdora u ekonomiji celog Starog Kontinenta. Time bi i mi bili pogodjeni, (mit od dolasku stranih investitora, na primer) i još jednom politički i ideološki, po ko zna koji put, izgubili svaku orientaciju što bi stvorilo podele i u našem narodu…Iako bi naizgled u Evropi bez EU, Srbija mogla da lakše pregovara sa zemljama Evrope o mnogo čemu, da zauzme bolju poziciju, da se bolje ekonomski razvija (bez neoliberalne krilatice o “mnoštvu direktnih stranih investicija“), ipak mislim, da se mi ni tu ne bi snašli, već bi postali opet razjedinjeni…Ovo kažem kao čovek koji, duboko u sebi, ne želi ulazak Srbije u EU (ako je to uopšte moguće) iz više razloga.
Ova misao me sada iznenada podseća na reči jednog mog porodičnog prijatelja, koji je putujući poslom po EU i pre čuvenog 5.oktobra 2000. bio vidno razočaran novom “demokratskom vlašću“ u Srbiji već 2001. i 2002. godine. Kada bi se vratio sa puta, posle diskusije šta je tamo video i doživeo, on bi kratko uz šalu prokomentarisao:“Dragi Pedja, mi smo toliko drugačiji od tog sveta, da možemo živeti u uredjenom društvu samo kroz protektorat strane sile. Samo strana čizma može da nas dovede u red“. Što sam stariji, što više putujem Evropom, polako, sve više verujem u to.
Ako bih uopšte mogao da napravim paralelu sa “UKexitom“ (i dalje sam skeptičan da će do toga doći), mislim da smo mi Srbi, kao i sada narodi Ujedinjenog Kraljevstva, izgubili svoju šansu u socijalizmu kome se sada podsmevamo i koji osudjujemo, a koji smo mogli samo da nadgradimo, i bili bi tu gde je UK bilo dok je saradjivalo sa Evropom. Naravno, ne u istoj meri, ali idejno bi mogli da biramo. Sada, posle “tamnog vilajeta 90-ih“, smo poligon za neoliberalne eksperimente. Naravno, UK neće proći kroz “tamni vilajet“, ali mislim da će gradjani te zemlje shvatiti da “nekad ne znaš šta imaš, dok to ne izgubiš“. Iako mislim da se izmedju katastrofičnih prognoza i jedne i druge strane u ovom istorijskom trenutku za UK ipak doći neka sredina na kraju(na duži rok čini mi se) imam utisak da se ova zadnja misao pod znacima navoda, nekako prožima kroz ceo vaš tekst.
Odličan tekst. Izvanredan. Prosto mi je žao što prijateljima u Britaniji—koji listom paniče—ne mogu da prosledim link ali oni, avaj, ne govore srpski.