Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija.
Dominantna ekonomska teorija nas uči da ono što je dobro za vlasnike kapitala i za njihove profite, uvek je dobro i za podanike. U tom propagandističkom žargonu, plima ekonomskog razvoja podiže sve barke – i luksuzne jahte i uboge čunjeve. Ovom popularnom frazom se pokušava sakriti opasan proces koji dobija strahovito ubrzanje.
Početak ekonomske drame u čije finale zapadni svet upravo ulazi, započeo je potpunom automatizacijom i robotizacijom industrije. Ljudi su masovno gubili posao u industriji, ali su ga nalazili u sektoru usluga. Taj proces, kako nas ekonomisti uče, trebalo je da posvedoči o vitalnosti kapitalizma i vrlinama tržišta koje uvek optimalno funkcioniše, makar to bilo i na štetu ljudi.
Umesto pristojno plaćenih industrijskih radnika koje nije lako zameniti, stvorena je armija slabo plaćenih i lako zamenjivih radnika. Oni prave i prodaju brzu hranu, opslužuju u restoranima, voze taksije i dostavna vozila, pakuju u velikim distributivnim centrima, ispomažu po bogatim kućama i staračkim domovima, šetaju pse, rade u fitnes klubovima, salonima lepote itd..
Prodavnice i prodavci polako nestaju, a trgovina se seli na internet. Umesto ljudi, veliki deo tih poslova već obavljaju računari uz kvalitetne algoritme.
Umesto sindikalno organizovanih radnika koji su mogli da štite svoje interese, nova armija radnika je atomizirana i nezaštićena. Umesto stalno zaposlenih, ogroman broj ljudi radi na određeno vreme, radi povremeno i privremeno, ili ne radi uopšte. Ideal nove ekonomije je „fleksibilni“ radnik bez stalnog zaposlenja i bez sigurne egzistencije.
Na najvećim segmentima uslužnog sektora konkurencija je ubitačna i tu primanja stagniraju već decenijama. U razvijenom svetu socijalnu pomoć danas dobijaju i oni koji su zaposleni.
Robe jesu postale jeftinije, i to stvara iluziju višeg standarda, ali su zato esencijalne potrebe sve skuplje – od stanovanja do zdravstvenih usluga ili obrazovanja, na primer. Građani sebi mogu priuštiti pametni telefon, ali ne i usluge lekara ili zubara. ( U ekonomiji se ovo zove Baumolov efekt i za sada je vidljiv u manjim, sretnijim delovima zapadnog uslužnog sektora.)
Nezaustavljiv hod robotizacije sada ugrožava i te, loše plaćene poslove. Luke, magacini, proizvodne hale, postaju prostori u kojima gotovo da nema ljudi. Vozila bez vozača će izbaciti armiju taksista, vozača autobusa ili lokomotiva. I dostavu roba će ubrzo vršiti dronovi ili vozila bez vozača. Ljudi koji su sve ove poslove radili neće postati dobro plaćeni programeri. I mnogi intelektualni poslovi će doživeti istu sudbinu.
Do nedavno, ljudi su konkurisali ljudima i svako je imao kakvu-takvu šansu. Koliko sutra, ljudi će biti u konkurenciji sa neumornim robotima, u borbi bez šansi. Ljudi prosečnih mogućnosti, a to je većina stanovništva, padaće sve niže i boriće se na delu tržišta jeftinih, nerutinskih fizičkih poslova za koje je preskupo praviti algoritme.
Večiti panglosiјski optimisti veruju da će se problemi nekako rešiti i da će, kao i uvek, tržište sve dovesti u red. Kako će se to tačno dogoditi i gde će se otvoriti nova radna mesta za armiju ljudi koja gubi posao, optimisti nisu u stanju da pokažu. Velika je verovatnoća da će se taj prostor najpre otvoriti u zoni kriminala i terorizma.
Bizaran način statističkog praćenja zaposlenosti, kao i život na kredit, vešto skrivaju katastrofu koja se događa na tržištu rada. Ljudske muke i tragedije koje sistem kreira završavaju u crnim hronikama, ali ih malo ko povezuje sa sistemom u kome se živi.
O budućnosti koja više nije pred vratima, već je jednom nogom unutra, danas ubedljivije govore holivudske naučnofantastične distopije nego akademski udžbenici. Iako opisani proces u Srbiji kasni, surova budućnost će veoma brzo stići i biće od gora i od ove, ne baš ugodne sadašnjosti.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
@Kume
ako si hteo da citiraš Hararea ova misao je ipak bliža inkvizitorovoj samo je vremenski interval pomeren nekoliko vekova, ideja je ista, ali misao ne gubi na impresiji.
Citat.
Država i tržište izašli su sa ponudom koja se nije mogla odbiti.“postanite neko“ (Ničeov Čovekobog moj zaključak), poručivali su.“Venčajte se sa onima koga poželite( znači može i gej brak, moj komentar), ne tražite dozvolu od roditelja. Prihvatite posao koji vam pristaje, uprkos tome što se starešine zbog toga mršte. Živite onako kako želite (sve vam je dozvoljeno), uprkos tome što ne možete doći svake nedelje na popodnevni ručak. Vi više ne zavisite od vaše porodice i vaše zajednice. Mi, država i tržište, brinućemo se o vama umesto njih, Mi ćemo obezbediti hranu, sklonošte , obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i zaposlenje.Mi ćemo obezbediti penzije, osiguranje i zaštitu.
Zaista, nepodnošljiva lakoća postojanja.
Nasuprot stoji starozavetna – Sa znojem lica svog ješćeš hleb,
Sloboda izbora je naša – moj zaključak .
Pozdrav
@ Ivan N.
Da,to je odlomak iz Legende o velikom inkvizitoru.Trebao sam navesti poreklo citata.Harari je napisao,u slobodnom prevodu:“U 21 veku možemo prisustvovati stvaranju ogromne klase nezaposlenih:ljudi bez ekonomske,političke,čak i umetničke vrednosti,koji ne doprinose prosperitetu,moći i slavi društva.Ova „beskorisna klasa“,neće biti samo nezaposlena – nju neće biti moguće zaposliti.“
To me je podsetilo na Dostojevskog,sa jedinom razlikom u „da mi ćemo ih prisiliti da rade“,ovde više nema potrebe da svi rade.Ostalo je isto.
Kume Vaš donji komentar je nejasan.
Prvi deo teksta je pretpostavljm Hararijev.
A drugi deo teksta je kritika Hristu od strane Velikog Inkvizitora.
Iz monumentalnog dela Braća Karamoszovi .
To je smatram trebalo naglasiti, kao lajt motiv Harariju. ako je to prevod u kojem se provlači ova velika misao Dostojevskog.
Pozdrav
Za Kuma:
U Japanu (ali i svuda po svetu) takvi ljudi koje Harari opisuje već postoje. Usled velike zahtevane društvene odgovornosti, teškog obrazovnog sistema i specifične socijalne kulture, brojni mladi ljudi završavaju kao nesposobne, usamljene i zatvorene osobe. To je postao ogroman problem, naročito u Tokiju.
Takve ljude tamo zovu NEET-ovima (skraćeno od „Not Employed, in Education or Training) a ekstremni slučajevi se nazivaju hikikomori.
Hteo bih i da dodam kako u Tokiju postoji čitav mali grad zvan Akihabara koji je posvećen industriji zabave i popularnoj anime/manga subkulturi. On je centar okupljanja „useless“ klase Japana. Moguće je i da je ta subkultura napravljena od strane globalne elite kao test za nadolazeće globalno društvo u kome će „useless“ klasa itekako postojati.
Za one koji žele dobar referentni materijal na ovu temu i koji dobro poznaju engleski jezik, preporučujem anime Welcome to The N.H.K.
Pozdrav.
Citat iz Hararijevog teksta:
In the 21st century we might witness the creation of a massive new unworking class: people devoid of any economic, political or even artistic value, who contribute nothing to the prosperity, power and glory of society. This “useless class” will not merely be unemployed — it will be unemployable.
Mnogo je sumornih prognoza,ali mi ne možemo sa sigurnošću predvideti kakva će biti budućnost.Namera je globalističke elite da milijarde ljudi pasivizira kroz virtuelni svet zabave i obezbedi im GM hranu,steriliše ih psihički i fizički.
Ali,ništa ovo nije novo,metode,znanja,itd.se usavršavaju.Sudbina čoveka je da se usavršava,u zanatu koji radi,dobri se usavršavaju u dobru,zli u zlu.A oni koji nisu sposobni da napreduju…
Да, ми ћемо их присилити да раде, али у време слободно од труда организоваћемо им живот, као дечју игру, са дечјим песмама, хором, невиним играма. О, ми ћемо им дозволити и грех, они су слаби и немоћни, и волеће нас као деца зато што смо им дозволили да греше. Ми ћемо им рећи да ће сваки грех бити опроштен ако је учињен са нашом дозволом; а дозвољавамо им да греше зато што их волимо, и казну за те грехове узећемо на себе, нека тако буде. И узећемо их на себе, а они ће нас обожавати као добротворе који су њихове грехове узели на себе пред Богом. И неће бити у њих никаквих тајни пред нама. Ми ћемо им дозвољавати или забрањивати да живе са својим женама и љубавницама, да имају или немају деце – и све то према њиховој послушности – и они ће нам се весело и радосно покоравати. Најмучнје тајне њихове савести – све, све ће то нама изнети, а ми ћемо им све објаснити и они ће са радошћу поверовати нашем објашњењу зато што ће их избавити од велике бриге и страшних садашњих мука због личног и слободног одлучивања. И сви ће бити срећни, сви милиони бића, сем стотине хиљада управљача њихових. Јер само ми, ми који чувамо тајну, само ћемо ми бити несрећни. Биће хиљаде милиона срећне деце и сто хиљада патника, који су узели на себе проклетство познања добра и зла.
За Дарка Бојковића – Да, књигу Латинке Перовић сам прочитао пре две и по године. Хвала на коментару.
За Небојшу Катића – За разлику од Харарија, Мира Богдановић („Елитистички пасијанс“), колико видим, јесте прочитана. Претпостављам да је, још раније, прочитана и Латинка Перовић („Доминантна и нежељена елита“). Или можда грешим?
За Ивана Н. – Харири тек чека да буде прочитан. Хвала на коментару.
Uvaženi Nebojša,
godi mi što navodite reči Yuval Noah Hararija
Jer čovek po svojoj prirodi zapitanosti ima potrebu da traži izlaz iz začarane spirale beznađa u koju smo upali.Harari kroz istorijsku prizmu razvoja civilizacije daje izuzetno slikovite primere ljudcke nemoći, zablude, pohlepe i nade u bolje sutra.
Yuval Noah Harari to čini smelo svaki pratilac njegovih misli traži sebe u tim njegovim promišljanjima i zaključivanjima.
To da je on u velikoj modi je tačno ali niste ništa rakli o njegovim analizama.
To primećujem zato što cenima Vaše mišljanje.
Pozdrav
Već smo pominjali izraelskog istoričara Yuval Noah Hararija koji je trenutno u velikoj modi. Ovo je njegov sumorni tekst o veštačkoj inteligenciji koji je objavljen pre par dana: http://ideas.ted.com/the-rise-of-the-useless-class/?utm_source=pocket&utm_medium=email&utm_campaign=pockethits.
Kod Hegela u „Osnovnim crtama filozofije prava“,odeljak 247:
„Kao što je za brak prvi uslov tvrdo tlo,kopno,tako je za industriju (tehnologiju) more ona stihija koja je oživljava.“
Tojnbi tehniku naziva „komad evropske kulture koji se od nje odlomio krajem XVI veka“.On je to rekao u kontekstu naglog naoružavanja Staljinovog SSSR-a „evrpskom tehnikom oslobodjenom hrišćanske religije“.Ja bih dodao da su Englezi reformacijom jednako oslobodili tehniku hrišćnske religije i omogućili njen razvoj upravo iz potrebe ovladavanja okeanom.Savladavši okean postali su civilizacija Mora.Osnovno svojstvo civilizacije Mora je vera u beskrajni tehnološki napredak.
Nasuprot Moru stoji Kopno.Nosilac Kopna je Rusija.Simbol Mora je brod,dakle putovanje (napredak),opasnost,nestalnost.Simbol Kopna je dom,znači tlo,stabilnost,brak.Pojednostavljeno moglo bi se izvesti,More je orjentisano ka tehničkom aspektu,Kopno ka socijalnom.Engleska – industrijska revolucija.Francuska,tada još orjentisana Kopnu,socijalna revolucija.Rusija-socijalna revolucija.
U vezi Rusije Karl Šmit kaže da se marksizam pretvorio u orudje za prevazilaženje tehničko-industrijske nezaštićenosti ogromne zemlje i zbacivanje stare elite koja očigledno nije uspevala da izvrši istorijski zadatak.
Tu, tu iza ugla… http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&nav_id=1230842
Поштовани господине Катићу, пре отприлике три месеца, у свом коменару од 17. октобра 2016. године, одговорили сте ми:
„У праву сте. И код мене постоји контрадикција између песимистичног погледа на будућност с једне стране, и залагања за биолошку обнову нације, с друге. Ову контрадикцију нисам у стању да логички конзистентно отклоним, бар не у овом тренутку.“
https://nkatic.wordpress.com/2016/10/12/surovi-novi-svet-objavljeno-u-dnevniku-politika-12-10-2016/#comment-14805
У међувремену је изашао текст феминисткиње Ане Јовановић посвећен популационој политици, односно биолошкој обнови нације као потреби капиталистичког система:
„Kapitalizmu je neophodna reprodukcija radnika i radnica. Ali zar je repordukcija neophodna i u onom kapitalizmu u kome posla nema? U takvom je možda i potrebnija i tu dolazimo do drugog dela odgovora. Podsetimo se priče o tome da je bitno da posla ima i pogledajmo kakvi su to novi poslovi koji se nude u Srbiji. Dominiraju fabrike i poslovi sa nepovoljnim radnim vremenom i niskom novčanom nadoknadom. Ljudi sa porodicama će lakše pristati na takve (ili bilo kakve) uslove rada.“
http://pescanik.net/porodicna-politika/
У том смислу, паде ми на памет, ваш песимистички поглед на будућност заправо и није у контрадикцији са вашим залагањем за биолошку обнову нације: Ви, као економски стручњак, јасно видите каква се економска политика води у Србији, каква се радна места креирају, и ко ће пристати на такве услове рада – махом само они који доприносе биолошкој обнови нације.
„Kao sto znamo na Zapadu (gde je neoliberalizam kod kuce) su stope prirodnog prirastaja cesto negativne.Dakle,situacija sa „viskom gladnih usta“ je pod kontrolom,poredak je cvrst,a stanovnistvo pokorno.Tako nesto bi trebalo nametnuti i u ostatku sveta.Uz dovodjenje u ravnotezu zivotnog standarda,koji bi se smanjio za vecinu i sveo na puko prezivljavanje za one na dnu lestvice.Tako bi ta nova vrsta „nize rase“lagano odumirala,jer bi ugrozila svoje navike i golu egzistenciju,ako bi se odlucila na potomstvo.“
(Kum, 08/01/2017 u 19:07)
Ali možda je još uvek potrebno da „niža rasa“ ipak ima potomstvo:
„Kapitalizmu je neophodna reprodukcija radnika i radnica. Ali zar je repordukcija neophodna i u onom kapitalizmu u kome posla nema? U takvom je možda i potrebnija i tu dolazimo do drugog dela odgovora. Podsetimo se priče o tome da je bitno da posla ima i pogledajmo kakvi su to novi poslovi koji se nude u Srbiji. Dominiraju fabrike i poslovi sa nepovoljnim radnim vremenom i niskom novčanom nadoknadom. Ljudi sa porodicama će lakše pristati na takve (ili bilo kakve) uslove rada.“
http://pescanik.net/porodicna-politika/
„Večiti panglosiјski optimisti veruju da će se problemi nekako rešiti i da će, kao i uvek, tržište sve dovesti u red. Kako će se to tačno dogoditi i gde će se otvoriti nova radna mesta za armiju ljudi koja gubi posao, optimisti nisu u stanju da pokažu. Velika je verovatnoća da će se taj prostor najpre otvoriti u zoni kriminala i terorizma.“
(Nebojša Katić)
vs.
„Naravno da društvo ne bi funkcionisalo kada bi sve bilo samo crno i beznadno. Prilično sam „kopao“ da bih pronašao primer ostvarenja obećanog postmodernog „komunizma“ kad roboti ljudima ne otimaju, nego daju prostora za nova, bolja zaposlenja. Italijanska fabrika Costampress opredelila se za maksimalnu robotizaciju proizvodnje delova od specijalnih legura aluminijuma. Pre robotizacije 2010. imala je 60 zaposlenih, a 2016. ih ima 140 pretežno sa fakultetskim obrazovanjiem. Držim se onoga da niko ozbiljan danas nije u stanju da prognozira kuda ide moderno društvo, pa prema tome postoji mogućnost da je navedeni primer – budućnost. Muka je što nasuprot njemu postoje procene da će digitalizacija „uništiti“ 5 miliona (WEF), a neki kažu i do 15 miliona (SE) radnih mesta u Evropi. Budući da niko nije u stanju da predvidi kretanja, i optimizam i pesimizam su ovde podjednako validni.“
(Milutin Mitrović)
http://pescanik.net/izvesna-je-neizvesna-buducnost/
U prilog Katicevom tekstu:
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2017&mm=01&dd=08&nav_id=1218118
Svaka tehnoloska revolucija vodila je do promene nacina zivota,shodno tome do velikih socijalnih promena.Informaticka revolucija,ciji smo svedoci,otvara put u do sada nevidjeni totalitarizam.Nacizam je bio primer primitivnog totalitarizma,danas se razvija evoluirani,u pojavnim oblicima drugaciji,ali sustinski jednako necovecan,hladan i destruktivan poredak.
Ako smo nekada imali ideologiju o“arijevskoj-visoj rasi“,malignu izraslinu na germanskoj,kontinentalnoj mitologiji,danas,u daleko prefinjenijem obliku,imamo istu bolest kod globalisticke,neoliberalne elite.Ta elita je u osnovi anglo-americka,ali shodno svojoj globalistickoj ideologiji,prihvata i koristi pojedince iz svih delova sveta.(Neoliberalizam je evoluirani liberalizam,koji je dobrim delom nastao kao produkt anglikanskog protestantizma i pomorske,ekspanzionisticke kulture Engleza.)
Mislim da je njihovo vidjenje buducnosti covecanstva u uspstavljanju „novog svetskog poretka“ i nametanju kompradorskih elita citavom svetu.Elita koje bi u praksi sprovodile privodjenje „veri“ svojih domorodaca.To bi znacilo brisanje lokalnog indetiteta i naravno primenu maltuzijanske demografske politike.Kao sto znamo na Zapadu (gde je neoliberalizam kod kuce) su stope prirodnog prirastaja cesto negativne.Dakle,situacija sa „viskom gladnih usta“ je pod kontrolom,poredak je cvrst,a stanovnistvo pokorno.Tako nesto bi trebalo nametnuti i u ostatku sveta.Uz dovodjenje u ravnotezu zivotnog standarda,koji bi se smanjio za vecinu i sveo na puko prezivljavanje za one na dnu lestvice.Tako bi ta nova vrsta „nize rase“lagano odumirala,jer bi ugrozila svoje navike i golu egzistenciju,ako bi se odlucila na potomstvo.
Mozda je pravo mesto da se ovde stavi i ova vest:
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:643603-Zapad-u-strahu-od-Treceg-svetskog-rata
Indikatvno je da su najveci procenti u „domu neolibrala“,ako se ovom istrazivanju moze verovati.
Komentari preuzeti sa sajta Politike
умишљен, не подноси критикупре 2 месеца
Изузетно актуелан текст, из простог разлога што су појмови ”индустријализација”, ”механизација”, ”урбанизација”, и ”одумирање села”, замењени са ”услугама”, ”роботизацијом”, ”атомизацијом” и ”гашењем радних места”. Заменом тих израза у супротном смеру, добили бисмо штиво датирано око деветнаестог века. И то нико да отворено примети, господине Катићу, на тај ниво сте спустили расправу. Упркос – према вама, а у ствари захваљујући – технолошки фантастичном двадесетом веку – запосленост данас је неупоредиво већа него 1929, и у константном је порасту, који корелира са развојем технологије.
Одговори | Препоручујем 0
slavisaпре 3 месеца
III.Ovako uvodimo apsolutni red u novcanim tokovima.Omogucujemo permanentni protok monetarne mase.Njen obrt tezi ka 360 puta u godini.Nema deficita u budzet,jer je on uvek u planiranom obimu,a tromesecno i veci od plana.Siva ekonomija je pod kontrolom.Fiskalni teret podnose svi ravnomerno u zavisnosti od angazovanja novca za funkciju razmene.Zarade postaju vece za deo doprinosa i poreza,a roba i usluge za PDV.Ukida se prisila,a uvodi samokontrola.Porodica,kao bitan ek.subjekat i njena egyistencija je pod budnim okom drzave.Egzistencija je planirana u budzet i zavisi od stepena razvoja drustva.Covek je sada subjekat,a robot samo sredstvo koje olaksava zivot coveku i ubrzava prosperitet drustva.
Одговори | Препоручујем 1
slavisaпре 3 месеца
II.Ek.subjekti teze da sav visak novca ustede u poslovim bankama.Ove,ista plasiraju drugim ek.subjektima.Visak pod odredjenim uslovima ustupaju NB,kako bi izbegle primenu poreza na saldo.Vlada u saradnji sa NB i Agencijama za rezerve,kupuje ovim sredstvim sav trzisni visak robe na slobodnom trzistu,a zatim prodaje i utice na ponudu i traznju.Uzgred,vodi racuna da na zahtev banaka vrati primljeni plasman.
Одговори | Препоручујем 0
slavisaпре 3 месеца
Kako se obraniti od Katicevog robota?Ukratko,kroz tri nastavka koji slede . I.Novac emituje drzava.Narod koristi novac u razmeni.Novac se oporezuje primenom jedinstvenog ekvivalenta na salda svih racuna u 00 sati i prenosi korisnicima budjeta po utvrdjenom kljucu.Ko prima novac mora da izda dokumenat da je nesto prodao.Ko daje novac mora da uzme dokumenat cime pravda odliv novca sa svo racuna.Nema vise mita i koreupcije.jer za to ne postoji dokumenat.Uzgred,on je novcani i na zahtev ek,subjekta stampa ga NB.
Одговори | Препоручујем 0
lepa zabava za neke, dosada za ostaleпре 3 месеца
Kao i uvek, sve se svodi na prostu istinu da je svaki pojedinac odgovoran za svoju buducnost i da ne treba da ocekuje ni od koga, a najmanje od drzave, da mu pomogne ako se nikad nije potrudio da pomogne sebi. I ne sme da ceka da posao dodje kod njega nego mora da ide tamo gde je posao. Ko vas surovim uopstenim clancima vi njega glupim i izandjalim frazama. Lepo se zabavljajte. Sto se mene tice, idem da citam prognozu vremena za juce. Interesantnije je.
Одговори | Препоручујем 2
Slavkovicпре 3 месеца
Vidim ja, američka Slobodna Evropa, Dojče Vele, Soros i njegovi plaćenici iz sidikata Sloga hoće da se bore za prava radnika, tako što su umislili, kako će da pod izgovorom borbe za prava radnika podići radnike na ulice, kako bi povećali masovnost patki koju ona nema u borbi za svrgavanje Vučića. U isto vreme rasteruju strane investitore. Ali, Srbija im to neće dozvoliti.
Одговори | Препоручујем 1
Aleksicпре 3 месеца
Sva sreca da si ti ugodno smesten na neko mesto setaca fascikli u nekoj dezavnoj firmi ( ili mozda radis za sendvic ? ) pa si nam tako pametan!!! Nego zasto se ne javis na AV da te zaposli na auto-put kroz Albaniju da povecas jos malo BDP Srbski!!!
Препоручујем 12
Aleksandar Mihailovicпре 3 месеца
Velika istina, revolucija jede svoju decu, posebno kapitalistička, a guta ona volstritskotajkunskokolonijalnog tipa. Naša država uništavanjem socijalizma i uključivanjem sebe u kolo najnerazvijenijih i najzaostalijih država prokapitalističkotajkunskopolitičkomafijaškog organizovanja, kaska za svima, a čini medveđe usluge svojim građanima potpunim ponižavanjem istih kao radnika koji trebaju normalno da žive prodajući ih stranim tajkunima-investitorima za bagatelu i uz plaćanje istima što su nas udostojili svog prisustva, a bez nekog posebnog interesa i profita države. Umesto da se bolje organizujemo, da se orijentišemo ka sebi i sopstvenim potrebama i tome podredimo sve, mi se puzeći unatraške prilagođavamo tuđim potrebama i interesima, a da bi se to prikrilo nemilosrdno pljačkamo penzionere i šaljemo im Gargamela da im preti ako se slučajno pobune. Minimalna plata mora biti prve godine u visini male potrošačke korpe a posle toga velike. Pod tim uslovima može svako da investira kod nas.
Одговори | Препоручујем 14
Радован Пешиканпре 3 месеца
Prava tema u pravo vreme.
Одговори | Препоручујем 24
Слободан Копривицапре 3 месеца
Индустријске револуције су по правилу доводиле до коренитих промена у друштвеним односима, али последња, информатичка, доводи људско друштво у стање колективног ропства. Одувек су моћни од слабијих желели да створе поданике, али никада раније није постојала могућност глобалног утицаја у реалном времену. Применом наведених технологија се дубоко задире у сферу приватности, утврђују се навике појединца, његово кретање и лична стања, без обзира да ли се појединац налази у Србији или у Индонезији. Када наведеном додамо отуђење, као неизбежног пратиоца коришћења друштвених мрежа, и циљано медијско спиновање, веома је вероватно да у блиској будућности људско друштво буде подељено на малобројне пастире и многобројне овце у тору. Пастири знају да овце морају да једу, да се стадо не би претворило у чопор. Проблем није само у празном стомаку, већ далеко више у повратку у робовласништво, као будуће трајно стање човечанства.
Одговори | Препоручујем 28
Lazar Nпре 3 месеца
– Pocetak ekonomske drame nije zapoceo sa robotizacijom industrije, vec sa migracijom poslova ka jeftinijoj radnoj snagi. Npr, Apple telefoni se sklapaju od strane stotine radnika na proizvodnoj liniji u Kini za deo troska koji bi bio placen da se sklapa u Americi. – Robotizacija ne ugrozava lose placene poslove jer su ti poslovi upravo „lose placeni“ samim time radnici rade za manje para nego sto bi to robot obavio (troskovi odrzavanja robota i njegove upotrebe po satu mogu biti veci od plate „lose placenog“ radnike, npr Amazon skladista). – Ljudi ne mogu da se takmice sa robotima po pitanju produktivnosti, mada postoji jasna podela koje poslove mogu ljudi obavavljati a koje roboti. I ovde postoje ogranicenja. Generalni trend stvaranja novih radnih mesta pored velikih generickih poslova (sektor usluga) tezi ka autenticnosti, zanatsvu, „start up-ovima“, manjim radionicama koje mogu napraviti proizvod po individualnim zahtevima klijenta u odnosu na genericke proizvode.
Одговори | Препоручујем 7
Brančiloпре 3 месеца
Ovaj tekst je malo remek-delo. Deluje kao hladan vetar koji ledi krv u žilama.
Одговори | Препоручујем 31
Simaпре 3 месеца
Kada pročitate ovakvu pesimističku projekciju budućnisti ne ostaje nam ništa drugo nego da se na vreme ubijemo. Ali se čini da članak pripada propagandi koja ima za cilj da anastezira ljude da ne čini ništa jer je sve bezpredmetno i svaki napor osudjen na propast. Pa to i jeste orvelovska poruka budućnosti, kojoj se treba suprostaviti. Obaveza je medjutim, konsultanta da vas savetuje na način koji će nam pomoći da izadjemo iz ćorsokaka. Ako to ne može onda neka ćuti ili se barem ne potpisuje kao“konsultant“.
Одговори | Препоручујем 5
ekonomistaпре 3 месеца
Suvise uopsteno, ako nisu sigurni bolje je da pisci kao Katic ne spekulisu sta ce biti; A pogotovu pustati spekulacije u nase drustvo koje egzistira na marginama razvijenog sveta gde je znanje povrsno, gde se informacije NE proveraju i onda kad citaju Katica ljudi mogu da dobiju razne idej; Treba bolje i detaljnije analizirati odnos tehnologije i drustva; Naravno da se izumi NE dogadjaju na nekoj drugoj planeti van sveta to niko i ne misli ..izumi i tehnoloske promene veoma uticu na ekonomske i socijalne promene; Dovoljno je setiti se koliko je ljudi umiralo od spanske groznice ili tuberkuloze, a to nije bilo tako davno; Alexandar Fleming je pronasao penicilin tek 28e g Zene su se u Engleskoj izborile za pravo glasa kada u odnosu na Srbiju? Sta je uticalo na sticanje tog prava? Ili na pr. internet i mobilna telefonija su postojali decenijama pre nego sto su pusteni za siroku upotrebu pre 15 god. Bolje je NE upustati se u spekulacije o svetu u kojem zivimo ako se detaljno ne prouci.
Одговори | Препоручујем 4
Baneпре 3 месеца
Odlicna analiza gospodina Katica. Moderno drustvo kao ni Rimsko Carstvo nije u stanju da resi isti problem: kako odoleti besplatnoj radnoj snazi. U Rimskom Carstvu, robovi su radili besplatno istiskujuci slobodne gradjane, a danas jevtina radna snaga u Aziji istiskuje skupu zapadnu, a u skoroj buducnosti roboti ce istisnuti nas sve…siromastvo nas svih pogoduje apsolutnoj vlasti onih koji imaju….
Одговори | Препоручујем 12
Небојша Катићпре 3 месеца
Технологија, по себи, најчешће „поправља“ квалитет живота. Невоља је што се технолошки прогрес не догађа у безваздушном социјалном простору. Актуелна технолошка револуција, бојим се, неће довести до подизања квалитета живота већине. Превише је знакова, или бар тако данас изгледа, да ће плодове ове технолошке револуције уживати танка мањина становништва. Мој текст није лудитска технолошка критика, већ више упозерење на контекст у коме се она догађа. Хвала свима на коментарима.
Одговори | Препоручујем 45
Ivan N.пре 3 месеца
Kao i uvek svako dobro ima svoju drugu stranu, loše. To su dijalektički zakoni i oni su neizbrešni i univerzalni. Kada se to shvati sve je daleko lakše.Političari i oni koji vode računa o sudbini naroda moraju narodu svakodnevno na kašičicu u malim dozama da saopštavaju istinu.Mi tu gorku istinu guramo u zapećak.Ponovo ponavljam planeta Zamlja ima kapacitete da israni u ekološki zdravim uslovima 10 milijardi stanovnika. Srbija ima povoljniji odnos broja stanovnika i resursa kojima raspolaže. Znači problem je na strani kreatora dugoračke strategije raspodele dobara, edukacije stanovništva i potsticanja uravnoteženog razvoja zajednice.Tehnološki napredak je neizbežan ali ako sledimo ekonomske i socijalne zakonitosti koje neizbežno nameću promenu političke paradigme i vratiti već davno zaboravljnu nacionalnu akciju sprovođenja ZELENOG PLANA.To je jedan od najboljih pokušaja nekadašnja SFRJ da izbalansira odnos tehnološkog napretka i tradicionalnog. U budućnosti cena hrane će rasti.
Препоручујем 9
Petar Nikolićпре 3 месеца
Teško je poverovati da se i danas o industrijalizaciji govori kao pre 150 godina. Zaboraviti da se zahvaljujući tehnološkom napretku dužina ljudsk og života udvostručila, da ne govorimo o kvalitetu života. Problem moderne civilizacije koji se postepeno sve više ispoljava od pada Berlinskog zida je sve nepravednija raspodela profita između država, a naročito između države i povlašćenih pojedinaca. Pljačka je ulepšavajuća reč kada se danas opisuje globalna preraspodela zarade. Kriviti mašine za društvenu nepravdu je kao suditi pištolju za ubistvo.
Одговори | Препоручујем 12
Против песимизмапре 3 месеца
Потпно се слажем са вама.И једноћелијски организам сложенији је и савршенији од најсавеременијег робота.Писати о конкуренцији човека и робота исто је што и писати о трци човека и аутомобила.Приче о напредној техници и технологији и превазиђеном и сувишном човеку,потенцијалном криминалцу и терористи , болестан су производ болесног времена.Енормни криминал и тероризам производи систем тачније они који од њега имају највише користи али ништа није вечно,стална је само промена.Када ће до ње доћи не знам,можда пре или касније ного што мислимо.Одвија се библијски сценарио.Било је и раније лажних богова али ни један се није обожио.
Препоручујем 4
Koja Kojićпре 3 месеца
Nebrojeno puta sam čuo situ tvrdnju od ljudi koji sebe smatraju obrazovanim, a to je da se „zahvaljujući tehnološkom napretku dužina ljudsk og života udvostručila“. Ovo je toliko proizvoljna, neodređena, neprecizna tvrdnja da prosto ne znam odakle pre da počnem, a svakako mi prostor ne dozvoljava potpunu argumentaciju. Naravno, pre rasprave, potrebno je definisati na koju dužinu života se misli: prosečnu, maskimalnu ili biološki određenu. Prosečna se verovatno uvećala, ali da li ju je neko merio zaista pedantno i ozbiljno pre prve, pa čak i druge tehnološke revolucije? I ako jeste, kako razdvojiti uticaj tehnologije od uticaja dugih perioda mira, uticaja izostanka velikih epidemija koje medicina nije sprečila, nego su počinjale i nestajale nenadano (kuga, španska groznica, itd.). Maksimalna, kao i biološki (genetski) uslovljena dužina života nije se menjala uopšte. U to se možete lako uveriti ako analizirate istorijske podatke nekih poznatijih ličnosti ili svojih predaka.
Препоручујем 6
mileпре 3 месеца
Oćeš da kažeš da ljudi danas koji žive na Durmitoru ili Kavkazu mogu da požive i po 200 godina umesto što su im preci živeli po 100? A o kvalitetu života verovatno i svedoči činjenica da u većini većih severno američkih gradova imamo više samaca nego onih koji su u braku.
Препоручујем 4
Jovanaпре 3 месеца
Fantasticno, beskompromisno. Samo ce politicari kao svi pravi ljigavci uspeti vec negde da se zavuku.
Одговори | Препоручујем 32
Радепре 3 месеца
Право у мету. Навикао сам добре анализе од господина Катића, искрене и дубинске. У овом медијском сивилу у Србији ви дођете као неко ко отржњује овај опијен народ јефтином а понекад и токсичном демагогијом о бољитку у будућности. Наши властодршце нас засипају бољом будућношћу, притом ја никако да навикнем мог пекара да тражим од њега „кило будућности“ а да му платим садашњошћу или на бензинску пумпу да тражим „литар будућности“. Биће да се довољно добро не навикавамо на новонасталу реалност која нуди дај шта даш, и да смо при томе не смемо имати приговора на уложену лошу бесконачност. Ми смо „криви“ што не разумемо како нам је добро на путу у лошу бесконачност.
Одговори | Препоручујем 30
Zoranпре 3 месеца
Nije problem u kompjuterima i mašinama, već u državi i porezima. Čovek može da živi bez tehnike i bez stalnog zaposlenja, konkretno na selu, kao što se i živelo hiljadama godina pre, da nije halapljive države koja uzima ogromne svote novca isključivo zarad opstajanja birokratije. Pogotovu u Srbiji i sličnim zemljama – GODINA BORBE PROTIV SIVE EKONOMIJE. Dajte to malo što ste zaradili NAMA, da mi trošimo, a vas ko ….
Одговори | Препоручујем 15
Sale Sпре 3 месеца
Ako je zaključak ovog teksta da će daljim razvojem tehnologije, tržišta i ekonomije ljudi sve lošije živeti onda je rešenje u filozofiji, politici i ideologiji, a ne u ludizmu. Sasvim je logično da će nam kada prihvatimo ideju da je suština života sve kraća pauza između rada i kupovine mašine postati konkurencija i da ćemo tu bitku izgubiti.
Одговори | Препоручујем 6
Bosko Nemanjicпре 3 месеца
Umesto da se g Katic bavi strucnim analizama i time obraca onom delu javnosti koji ima i koji bi mogao da plati njegove poslovne savete, g Katic pise narucene pamflete i podilazi onom delu javnosti koji jedva da ume da cita, jedva novine moze da kupi i kome su roboti konkurencija. Eto jednog, besplatnog, poslovnog saveta za g Katica.
Одговори | Препоручујем 4
Rasomonпре 3 месеца
A ko je po Vasem misljenju narucio „pamflet“? Recite, nece Vam Rusi nista (do sada su svi sa kojima se ne slazete „radili“ za Ruse)! Nece i ne moze Vam nista ni Katic iz Londona, a ni polupismeni koje ugrozavaju roboti. Dakle, Vas poslovni savet bi bio???
Препоручујем 39
Оптимиста са разлогомпре 3 месеца
Мислим да приче о роботизацији и депопулацији иду руку под руку, јер у произвођачко-потрошачком друштву човек који не производи, или не успева да наплати своју“ корисност“ на други начин ,баласт је систему који и без њега перфектно функционише.Оваква преспектива је застрашујућа али на срећу нереална јер редукује људко биће на призвођача и потрошача , шраф у систему ,коцкицу мозаика. Аутор губи из вида чињеницу да сваки одрасли појединац може да опстане далеко од послодаваца ,производних погона, робота и алгоритама. Вероватно после индустријализације и урбанизације следи депопулација градова али не услед елиминације становништва,како се планира и презентује преко холивудских научнофантастичних дистопија, него услед повратка човека природи.За срћу породице,која за сада одолева нападима светских планера и забринутих усрећитеља, довољни су парче земље ,семе и вода.
Одговори | Препоручујем 21
Оптимиста са разлогомпре 3 месеца
@Ceda Елита у свету одавно не живи у градовима , не удише смог који ми удишемо,не једе ГМО ‘којима ми треба да једемо,не пије флуорисану воду коју ми пијемо …Здравом начину живота , који постаје привилегија само одaбраних, човек може да се врати само истим путем којим је од њега отишао,ако је спреман да преузме одговорност за себе од“ усрећитеља“ и одустане од хакслијевске “ соме “ у градовима.
Препоручујем 4
Cedaпре 3 месеца
Vi verovatno ne živite na selu, više ni život na selu nije jeftin, treba puno rada uložiti da bi sam sebi obezbedio sve što ti treba i uopšte nije isplativo, jer kao što je Katic rekao ko ima mašine u prednosti je velikom u odnosu na onog koji nema. U današnje vreme tehnologije povratak selu i prirodi bi uradilo 1% stanovništva.
Препоручујем 7
Сале Земунацпре 3 месеца
Не знам зашто администратор не пушта мој коментар? Не слажем се да је све почело аутоматизацијом и роботизацијом. Све је почело када је, крајем 70-тих и почетком 80-тих, смиривањем ситуације у југоисточној Азији отворено велико тржиште јефтине радне снаге. Из САД је исељена малтене сва тешка индустрија под исприком “заштите животне средине“. Челичане (одатле чак и код нас је стигао US Steel) , па чак и аутомобилска индустрија су пресељене у државе којима “не смета“ загађивање животне средине, а уствари где је јефтина радна снага и где нема јаких радничких синдиката, као у земљама запада. Пример САД су следиле и остале западне земље, односно и друге мултинационалне компаније. Тек касније је дошла исплатива роботизација и аутоматизација.
Одговори | Препоручујем 10
Радо Мирпре 3 месеца
Текст и аутор недвосмислено показују због чега је Политика (хвала Богу) и даље сами врх понуде у овом делу Европе. А, да не знам да му је економија ужа специјалност, поверовао бих да је то филозофија. Ако за тренутак заборавимо на ратове и разарања, онда би ово била ‘тема свих тема’. А господин Катић, андрићевски једноставно указује на срж проблема. Указује нам на размере санте од које ретко ко види и оно мало, изнад воде. Хвала аутору. Хвала политици.
Одговори | Препоручујем 40
Перица Перићпре 3 месеца
Раст дугова, немогућност ,,израстања из дугова“ као државне стратегије, пораст пореске дисциплине, скоро увек силом, и смањивање животног стандарда велике већине становништва не може да се надомести ,,златним телетом“ званим iPhone. Маркс се враћа на велика врата и на жалост увек у истој ситуацији.
Одговори | Препоручујем 15
стари реалистапре 3 месеца
На овај чланак не трба трошити много речи. Браво господине Катићу !
Одговори | Препоручујем 25
M. Popovicпре 3 месеца
Ovo je kljucna tema naseg vremena. Postojeca kriza je samo refleks svega toga. Nazalost, i kod nas i u svetu ovo kao da se krije. Jednom recju, odlican tekst. Da samo dodam jednu slikovitu cinjenicu. Dnevnica jednog radnika u Kini je 8$ a „dnevnica“ jednog robota tek 4$. To su i Kineyi shvatili pa, i pored toga sto na selu imaju oko 40% populacije i jeftine radne snage, ubrzano grabe ka robotizaciji. Slicno je i sa algoritmima, sa Big Data i ostalom o cemu Katic govori.
Одговори | Препоручујем 24
Ivan N.пре 3 месеца
I Vi kao i gospodin Katić koristite izraz ili tačnije pojam algoritam. Ono koliko ja znam o tom pojmu on je nastao kao matematička kovanaca za mogućnost programskih rešenja matematičkih modela. I kaže se – ako matematički model ima algoritam on ima rešenje. Tačnije program sustema je odrađen odnosno vremenski izračunljiv ako ima algoritamski razvoj. Na osnovu rezulata izračunljivosti programer predviđa naredne događaje. Na primer kretanja valuta na berzi i tome slično. Drugo, gospodin Katić je sjajno predvideo sunovrat funte i nominalno i vremenski. Dokazi su njegovi tekstovi na blogu. Pozdrav
Препоручујем 15
Petrovicпре 3 месеца
Kako je g. Katic fatalista tako ide i ovaj tekst… Nije poznato da je svet doziveo „fantasticni“ porast standarda pocetkom dvadesetog veka; Ta tvrdnja je ofrlje. Jedan deo razvijenog sveta je doziveo porast standarda u to vreme. Onda su usledili svetski ratovi. Posle svakog rata desavale su velike ne samo tehnoloske vec ekonomske i socijalne promene; Katic omanuo u oceni. Svet je prosao u poslednjih 100 god mnogo promena i oscilacija; Samo jedno su promene koje su se desavale u najrazvijenijim zemljama, a nesto drugo kako su se te promene odrazile kao eho na periferiju gde je Balkan. NEzaposlenost ili poluzaposlenost je hronican problem sveta ..samo to ne znaci da ce ugrozeni krenuti u revoluciju..sada imaju interent koji ima oduzima enormno mnogo vremena..kad traze posao iz biroa iz otkace da ce sve sto treba naci „on line“ kad pitate za posao kazu sve je „on line“ No gde je svet danas i gde ce biti za deset godina, a gde je Srb. su ogromne i za Katica prevelike teme.
Одговори | Препоручујем 7
Buleпре 3 месеца
Gospođice, gospođo – vratite se Vi PINK televiziji. Tamo je sve lepo i šareno i tamo neki Katići ne iskaču sa ekrana
Препоручујем 8
Koja Kojićпре 3 месеца
Draga gospođo, po svemu što ste naveli u Vaša dva komentara, uprkos vašoj „ćagi“, reklo bi se da ne raspolažete ni polemičkim kapacitetom, ni metodologijom analize i zaključivanja, pa čak ni dovoljnom logičkom konzistentnošću da bi polemika imala smisla. Čini mi se da ste svojevremeno čak i ostavljali komentare na Katićevom blogu, jer nalazim velike sličnosti između ovih komentara i komentatora pod pseudonimom „mp“.
Препоручујем 4
Petrovicпре 3 месеца
Citala sam blog g. Katica i kao magistar finansija sa stvarnom cagom i dugim stazom cu reci da Katic pise ofrlje. Ako mislite da nije molim dokazite. Teza da je svet imao fantasticni porast standarda za nas ekonomiste i ljude koji se bavimo racunima i analizama ne znaci nista. Kada se u srpskoj javnosti, a posebno onoj koja ne zna ekonomske discipline, ne zna statistiku i slabo stoji sa procenama i prognozama pisu ovakve stvari onda je to konfuzno i navodi na pogresne zakljucke. Treba vam poneki solidan ekonomski istoricar da kaze da u 20 veku jesu bile dve tehnoloske revolucije ali svet nije imao nista fantasticno ..imao je dva velika rata se ogromnim brojem zrtava i razara i , imao je niz velikih promena i oscilacija. Ove generacije zbog velike ecc krize zivece u proseku losije i zaduzenije, koliko treba da se vidi. Srb na pr ima losiji standard nego sto je imala 1989e iako neki rezimski ekonomisti kazu da sada 2016e Srbija ima bolji standard; NE…ako nesto tvrdite morate dokazati !
Препоручујем 3
Koja Kojićпре 3 месеца
Tekstovi gospodina Katića nikad nisu ofrlje, a veoma, veoma često su gotovo proročki – u to se možete lako uveriti ako posetite njegov blog i ponešto pročitate. Vi ne nudite nijedan argument koji bi pobio navode u tekstu, već samo iznosite svoj stav, utemeljen na paušalno (ofrlje?) postavljenim premisama, npr. “ NEzaposlenost ili poluzaposlenost je hronican problem sveta ..“. Možda, ali sada se to prikriva i negira i to metodama koje đavolski obmanjuju, iskrivljuju stvarnost i otupljuju um. Katić tačno ukazuje na probleme i analizira moguće ishode, na osnovu onoga što je već sada činjnično stanje. Da pokušate i vi tako, ili možda još bolje?
Препоручујем 37
Боривоје Банковићпре 3 месеца
Болно тачан и мучан текст који би требало сваког јутра да читају сви који верују у неолибералну будућност без алтернативе. Господин Катић у овом иначе сјајном тексту превиђа једну ствар: роба јесте постала јефтинија, али само привидно. У свему што данас купујемо, квалитет је драстично оборен у односу на време пре двадесетак, тридесет година; индустријски отпад, кукурузни сируп и уље од палмове сржи у храни, фармерице од два пута тањег материјала, обућа од пластике по цени кожне, веш машине које трају неколико година, штампачи којима је замена тонера скупља од њихове набавне цене… и то није тако само код нас. Од Атлантика до Црног Мора, свуда се продаје исти бофл познатих „брендова“, свих грана широке потрошње.
Одговори | Препоручујем 64
Ivan N.пре 3 месеца
Kao i nekada gospodin Katić ume da napiše i postavi pitanja koja se ne mogu izbeći a da se u skoroj budućnosti ne postanu aktuelna. Sama definisanje problema je pola odgovora. U idućem članku kao jednom od rešenja trebalo bi obratiti pažnji i odslikati jasnije jedan izlaz iz modernističkog lavirinta (barem u našem slučaju) koji je stvarno zamršen, a to je da se preporuči svim ugroženim slojevima društva projekti održivog razvoja. To podrazumeva vraćanje ljudi na zemlju i proizvodnja zdrave i sveže hrane kako za sebe tako i za okolinu. Kada je porodica egzistencijalno zaštićena ona je i najstabilnija. Taj prostor u mikroekonomiji ugroženih je ogromn skriveni potencijal. Takvom mikroekonomijom uz skladan život sa prirodom je za sada jedini izlaz.
Одговори | Препоручујем 36
neobavestenпре 3 месеца
Konačno da neko ukaže na srž problema. N. Katić je pravo osveženje u odnosu na većinu naših ekonomista (Vlahović, Pitić, Đelić i sl.) koji kao papagaji ponavljaju istrošene floskule zapadnih ekonomista o „svemoćnoj ruci tržišta“. Kao da neko ne upravlja i tom „nevidljivom“ rukom.
Одговори | Препоручујем 61
Jednaпре 3 месеца
Svaka čast. Tako jednostavno rečeno, a tako tačno. Svaka reč…
Одговори | Препоручујем 52
Balsa Vukojaпре 3 месеца
Savrsen analiticki pregled globalnih tendencija. Voleo bih da iznesete misljenje o alternativama i date predlog, savet kako izbeci sve ovo.
Одговори | Препоручујем 33
Dejan R. Popovic, dipl. inz.пре 3 месеца
Mislim da je g. Katic kao izvrsni ekonomista trebao na kraju ovog teksta da se nadje i u ulozi sociologa i da predlozi realnu reformu drustvenog sistema, jer reforme u tehnicko-tehnoloskom sektoru (masine, automati, kompjuteri, Internet stvari, roboti) ocigledno ne daje ocekivane i zeljene rezultate kako u zemlji tako i u svetu uopste.
Одговори | Препоручујем 17
Stojkeпре 3 месеца
Globalna revolucija sledi uskoro…samo je pitanje da li će biti plišana ili krvava
Одговори | Препоручујем 26
Зоран Николић (Ваљево)пре 3 месеца
Текст тачан и прецизан као дворучни, дефанзивни бекхенд који у исти мах постаје нападачки ударац, Новака Ђоковића…Мало прецизности ( да се не би тражила електронска, роботизована провера – око соколово) недостаје у завршном пасусу – описани технолошки и економски погром не касни у Србији ни мало, напредно је добио на стравичном убрзању, а изгубио на кочионом систему…Наклон за господина Катића.
Одговори | Препоручујем 39
Balkanska rutaпре 3 месеца
Bravo. U Americi 80% ljudi radi u tercijalnim (usluznim delatnostima), 1,5% u poljoprivredi i 3% u industriji. Nas jedini problem je sto MOZE BITI SAMO JEDAN.
Одговори | Препоручујем 24
ljiljana ljiljanaпре 3 месеца
Nazalost, sve je tacno. I ako se zapadni svet kune u demokratiju, realnost je sasvim suprotna. Kad zivis stalno u strahu da li ces moci da izmiris obaveze za osnovne zivotne potrebe (stanovanje, zdravstvo, ishrana), onda se stice utisak da ce demokratija liciti na onu iz antickog doba: 10% slobodnih gradjana koji uzivaju u demokratiji a ostalih 90% robova radi za golu egzistenciju.
Одговори | Препоручујем 52
Милош Јовановићпре 3 месеца
Свака част.
Одговори | Препоручујем 24
dzordzпре 3 месеца
osamdesetih. to je pitanje na koje usa nije imala, i nema, odgovor, pa je odgovorila otvorenim vojnim agresijama po celom svetu. statistika je opste prihvacena, i u razvijenim zemljama, i u nerazvijenim. statistika je ono sto pise nista vise. tu ne pise da su zapadne zemlje svo vreme savremene istorije imale dotok sredstava iz ostatka planete, a da su sve ostale zemlje imale gubitak (tih istih) sredstava. zahvaljujem autoru na trudu i volji da javno podeli svoja naucna saznanja
Одговори | Препоручујем 24
Neznalicaпре 3 месеца
Vrlo zanimljiv tekst. Kako sam siguran da gospodin Katić ne smatra da je rešenje u ukidanju robota i automatizacije, bilo bi dobro da se u nekom budućem tekstu osvrne na sada već ozbiljne pokušaje (slučaj Finske, referendum u Švajcarskoj, itd.) da se upravo problem o kome on govori prevaziđe. Naime, zagarantovan prihod svim stanovnicima određene zemlje, bez obzira da li imaju ili nemaju posao, meni izgleda kao jedini pravac kojim se mora krenuti da bi se sprečili, ili bolje reći ublažili, efekti robotizacije i automatizacije u svakoj državi.
Одговори | Препоручујем 23
Mudrijašпре 3 месеца
@TOB: Зашто би се богаташи одрицали свог богатства зарад сиротиње? Да би имали купце за робу коју производе роботи и коју „богаташи“ продају…то ће даље водити ка обесмишљавању новца и тржишне привреде, те ће вероватно капитализам коначно пропасти (вештачки се одржава већ два века, пропао је неколико пута, 1. св. рат, 2. св. рат, 70те, 1998., 2008., итд..) што је одавно предвидео Карл Маркс. Шта следи иза тога остаје да се види…
Препоручујем 9
ТОБпре 3 месеца
Загарантован приход свим становницима јесте добро решење, али је нереално. Зашто би се богаташи одрицали свог богатства зарад сиротиње? Реалнији пут је потпуна пролетеризација, па онда револуција.
Препоручујем 9
ташолипре 3 месеца
Загарантован приход за све, иако звучи лепо, јесте утопија. Средства за такву операцију морају од негде да се намакну, а то може бити једино из примарне емисије централних банака (што се већ ради али не може да траје унедоглед) или из појачаног опорезивања корпорација (на шта ове неће пристати ни по цену рата). Једно од решења ће вероватно бити да се комплетно становништво натера да мешатари на берзама и тако покуша да добије део профита корпорација (или изгуби све што има), а друго је нажалост рат, као начин да се популација смањи, а тражња за робом, услугама и инвестицијама повећа. Суморно.
Препоручујем 7
Aleksandraпре 3 месеца
Pomalo je naivno govoriti neprestano o katastrofi koja sledi i tako unazad vekovima. Robotizacija moze da spasi kvalitet ljudskog zivota tako sto ce coveku dati slobodno vreme, vrlo je moguce da ce potrebe porodice biti podmirene i ako u kuci radi samo jedno ili ce sasvim dovoljno biti da vecina radi skraceno radno vreme jer ce se postizati isti efekat za manje novca. Naravno i ovo je kao i tekst samo hipoteza, ali vrlo moguc i logican scenario.
Da, u pravu ste. Radikalizacija kao posljedica takvih stavova je neminovna. A uzrok je ništa drugo do pohlepa za profitom na uštrb ispunjavanja minimalnih obaveza prema radnicima. Jedan hrvatski privrednik i političar kazao je da povećanje plate od 500 kn radniku ne znači ništa, a njemu znači jahtu, jer ima 10.000 zaposlenih. 🙂 Maksimizacija profita na tako surov način suština je problema i Vašeg bloga. Hvala na odgovoru.
Za trifuniplebis – Ako pročitate i ostatak razmene komentara sa србски, videćete da je posetilac „skinut“ sa bloga. Hvala na komentaru.
Za trifuniblebis – U Vašem pitanju: „gdje vodi ideja da roboti u potpunosti zamijene ljude kao radnike, a pritome se protiviš preraspodjeli profita i ideje da svako ima minimalan mjesečni prihod?“ je implicitno sadržan i odgovor, a ja ću ga malo radikalizovati. Takvi stavovi i politika u prvom koraku vode do Trampa, a u drugom do krvoprolića.
Vaše pitanje se može i ovako preformulisati – da li su važniji profiti jednog promila čovečanstva, ili plate i egzistencija ostatka populacije? Hvala na komentaru.
Nisam siguran da je komentar otišao, jer mi ga ne prikazuje da je na čekanju, pa ću ga ponoviti:
Za Nebojšu i cp6cku – Pročitao sam 80% komentara, pa nisam siguran da li ste riješili dilemu. 🙂 Ne znam da li je i u kome časopisu izašao članak o isušivanju Indijskog okeana ili je to napisano od samog režisera kao dio scenarija, ali znam da Slavko Štimac u filmu E. Kusturice – „Sjećaš li se Dolly Bell“, čita ocu na samrti ovaj tekst: https://youtu.be/Kk9rnueitKM?t=1h31m15s
Koliko god to djelovalo nemoguće, imponuje činjenica da se o takvim poduhvatima razmišljalo, uzevši u obzir sadržaje današnjih članaka. Taj tekst koji čita Štimac dotiče se dijelom i ovog bloga na kome ostavljamo komentare, o predviđanjima posljedica napretka nauke i tehnike i kako se ona može korisno iskoristiti.
Vaš blog počeo sam aktivno da čitam tako što sam na ovaj tekst naveden upravo sa kritike objavljene na Peščaniku i moram priznati da sam bio skeptičan. S jedne strane jer sam pobornik tehnološkog napretka, a s druge strane jer sam mislio da se radi o još jednom B. Dragašu. Međutim, to je bila samo predrasuda. Nakon što sam ga pročitao shvatio sam da Vaš tekst uopšte nije kritika napretka tehnologije i straha od nje, nego otvaranje pravih pitanja i pokušaj da se iznađe odgovor, odnosno da je na autor na Peščaniku nešto pomrsio u zaključivanju.
Pitanje koje mi se večeras otvorilo je sljedeće. Čitajući postove i stavove određenih liberala na fb, dolazim do objave izjave bivšeg direktora McD kako je upozorio radnike da će povećanje minimalnih nadnica dovesti do zamjenjivanja radnika automatima. Naravno da su motivi liberala jasni, ne minim nadnicama, to nisu nikakvi poslovi i sl, ali da za tehnologiju. E sada, ono što me interesuje je šta Vi mislite o tome gdje vodi ideja da roboti u potpunosti zamijene ljude kao radnike, a pritome se protiviš preraspodjeli profita i ideje da svako ima minimalan mjesečni prihod?
Nadam se da dužina komentara ne utiče na problem u razumijevanju istog.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=12&dd=02&nav_id=1205719
Oni bi veće plate, fast fud ih menja robotima
Za Nenada.Koliki je dug tog istog Ekvadora?Svako ko se otrgne kontrole Mmf-a je postigao uspeh.Ja ne vidim da kinezi vrse pritisak na vlade kako ce voditi svoju ekonomsku politiku.Ono sto kineze interesuje je da im se vrati novac a kako ce drzave to da urade to njih ne zanima,za razliku od Mmf-a koji prakticno naredjuje drzavama sta da rade,uvek na stetu drzava.Kada se spominje Argentina takodje bi moglo da se kaze da je taj isti Mmf do poslednjeg dana hvalio Argentinu kao najbolji primer uspesnog liberalnog koncepta,malo kasnije ta ista zemlja je bankrotirala.Gde je to dosao kraj kreditnoj ekspanziji?Koja to zemlja danas smanjuje svoj dug,ako moze neki primer?!Sto se tice poredjenja cija je ekonomija veca,mislim da u ovom momentu nije vaznije cija je veca,vec cija ima buducnost a to je sigurno kineska,s obzirom da se bazira na izvozu.
@Milos
To sto je Predsjednik Ekvadora zamjenio MMF sa kinezima ja ne smatram za uspjeh.
http://www.coha.org/examining-the-effects-of-dollarization-on-ecuador/ jedan veoma kratki i sazet tekst.
Ekvodorska politicka elita je mislila isto kao i Argentinci da preuzimanjem tudjeg novca mogu rijesiti svoje probleme.
Dosao je kraj kreditnoj ekspanziji i dugovi se moraju vratiti.
http://www.tradingeconomics.com/ecuador/government-debt-to-gdp
http://www.tradingeconomics.com/ecuador/gdp-growth
Ekvador je Balticka drzava Pacifika.
Da li je za tebe veca ekonomija Kina ili SAD?
Za Nenada.Kao i Vi nadam se da cete ovo shvatiti kao dobronameran komentar.Uopste mi nije jasno sta ste hteli dokazati svojim komentarom pa bi bilo lepo da malo pojasnite.Posto ste se dotakli mog komentara u vezi s Ekvadorom,on se pre svega odnosio na to da jedna zemlja moze da se otrgne iz kandzi Mmf-a bez da to ima katastrofalne ekonom.posledice po zemlju.Voleo bi da mi kazete kojom logikom ste zakljucili da su Ekvador i gradjani te zemlje koja je prakticno bez dugova u goroj situaciji od zemlje kao sto je nasa gde se dug zemlje blizi cifri od 30 milijardi?!Hvala.
@Milos
„Guglajuci malo sam saznao da je tamo mesecna plata oko 600 dolara,sto je,slozicete se,ipak dosta bolje nego kod nas,posebno ako imamo u vidu na ekonomsko stanje u Latinskoj Americi.“
Zelio bih da ovo shvatis kao dobronamjerni komentar.
Ako Ekvador ima $600 http://www.tradingeconomics.com/ecuador/gdp-per-capita-ppp a gdp PPP per capita $10 178. a Srbija ima manje plate mjerene dollarom http://www.tradingeconomics.com/serbia/gdp-per-capita-ppp Gdp PPP per capita $12863 sto je za 20% vise, tada tu nesto ne stima.
Kako veca plata a manje stvari?
Ja mislim potpuno suprotno od tebe. Ja mislim da je prosjecni stanovnik Ekvadora jos jadniji od prosjecnog stanovnika Srbije i u buducnosti ce biti jos jadniji.
Mozda je gosp.Katic kriv za ovo! 🙂 Da je napisao tekst mozda bi malo ljudi drugacije gledali na ovaj problem. 🙂
Upravo sam procitao Vas poslednji tekst,ako mislite na ovaj o Ljubomiru Madzaru i jasno mi je koliki prostor u medijima dobijaju liberalni ekonomisti iako nemaju argumente da potkrepe svoje tvrdnje.Sve ovo sto sam pisao a odnosi se na to da donosimo odluke koje su u nasem interesu podrazumeva da se ujedini grupa domacih strucnjaka cija su razmisljanja i ideje u suprotnosti se idejama liberalnih ekonomista i placenika koji rade pod diktatom Mmf-a.To bi podrazumevalo i da se medijski prostor u nasoj zemlji iskoreni od propagande koju sire ti isti „eksperti“.Nisam u zabludi da je to lako izvesti ali nije nemoguce.Po meni neki redosled koraka bi isao ovako:okupljanje domacih strucnjaka,uspostavljanje kontrole nad medijskom scenom u Srbiji,stvaranje domacih banaka koje bi uz NBS vodile monetarnu politiku u korist naroda a kad imate medije i kontrolisete tokove novca u svojoj zemlji onda i imate sansu da zaista promenite nesto.Naravno ovo nije lako i podrazumeva da na vlast dodje stranka koja je spremna ovo da sprovede.Znam da je to tezi slucaj ali sansa uvek postoji.Hvala.
Za Miloša – U ovom tekstu https://nkatic.wordpress.com/2015/05/09/ziveti-sa-globalizacijom-i-spasiti-to-se-spasiti-moze-tekst-pisan-za-naucni-skup-nacionalne-ekonomije-u-uslovima-globalizacije-22-23-05-2015-andricgrad/ sam pokušao da skiciram okvir u kome se ekonomska politika (možda) može promeniti.
Važno je shvatiti i srpski kontekst koji je neobičan po tome što dominantna domaća ekonomska misao podržava sve što dolazi od MMF-a. To je drastična razlika u odnosu na latinoameričke ekonomiste. U Srbiji ne postoji intelektualni ambijent za promene. Pokušajte da pročitate moj poslednji tekst na blogu, pa čete razumeti zašto je promena ekonomske politike nemoguća misija. Hvala na komentaru.
Ako kazete da bi radikalna promena politike medju kojima i podizanje carina bila kaznjena veoma brzo na kakvu kaznu mislite,koje mere bi mogli preuzeti prema nama.Nije li to pomalo pesimistican stav?Mere koje predlazete Vi i gospodin Dusanic kao sto su primarna emisija i ponovno stvaranje nasih domacih banaka bi zasigurno bilo jos veci trn u oku finansijskih mocnika nego sto je dizanje carina.Da se razumemo,ja Vas potpuno podrzavam u vasim idejama za spas ekonomije ali mislim da od nekud moramo da krenemo jer ovako samo idemo ka gorem svake godine.U prethodnom komentaru sam namerno pomenuo Ekvador i njihov sukob sa Mmf-om zbog odbijanja da otplate celokupan dug,pa me zanima da li su oni imali neke posledice po svoju ekonomiju zbog tog sukoba.Guglajuci malo sam saznao da je tamo mesecna plata oko 600 dolara,sto je,slozicete se,ipak dosta bolje nego kod nas,posebno ako imamo u vidu na ekonomsko stanje u Latinskoj Americi.
Za Miloša – Radikalna promena politike, a to uključuje i podizanje carina, je nerealistična opcija i bila bi kažnjena vrlo brzo. Što se mlađih ekonomista tiče, ne znam ih i nemam uvid u njihov kvalitet. Najkraći put da sebi zatvorite sve lukrativne pozicije je da govorite to što pričamo gospodin Dušanić ili ja. Mi smo u godinama i u poziciji kada sebi možemo da dopustimo da govorimo ono što mislimo, bez težih posledica. Mladi ljudi moraju da misle na porodicu, na budućnost, i to ih stavlja pred nezahvalan izbor. Hvala na komentaru.
Hvala na odgovoru.Moje pitanje vezano za Slovence je bilo uglavnom zbog konstantne kuknjave da je nemoguce otrgnuti se od kontrole Mmf-a i njihove neoliberalne politike.Takodje bi naveo i primer Ekvadora koji je nakon angazovanja revizora(mislim da je strucnjak iz Belgije) i utvrdjivanja da je deo ekvadorskog duga prema Mmf-u nelegalan i da narod Ekvadora nije u obavezi da ga otplacuje uspeo da otkupi preostali dug po ceni od 30 centi za dolar.Tako da je uz prave ljude,kako na politickim tako i na ekonomskim funkcijama sve moguce.Mislite li da bi kad bi nasa zemlja imala ljude koji su spremni to da urade,bilo moguce ponovo uvesti carine kako bi zastitili nasu privredu i kojim bi ekonomskim merama nasa zemlja pritisnuta od strane EU i partnera. Licno mislim da bi to pre bili neki politicki pritisci,recimo vezani za Kosovo i Republiku Srpsku.Drugo pitanje se odnosi na nase ekonomske strucnjake,odnosno smatrate li da Srbija ima mlade i pametne strucnjake koji bi mogli da nastave ovu „pricu“ koju pricate vi i gospodin Dusanic a koja je u suprotnosti sa ovom neoliberalnom propagandom koju sire novokomponovani „ekonomski strucnjaci“?
Za Miloša – Slovenci su imali jači ekonomski tim nego ostale države bivše Jugoslavije. Pri tome, Slovenija nije imala ratove, iako je pretrpela ekonomske štete raspadom jugoslovenskog tržišta. Insajderska privatizacija je počela još za vreme vlade Ante Markovića i podrazumevala je da su zaposleni postajali akcionari u svojim preduzećima. To je bio dobar koncept, ali ga je bilo mnogo lakše sprovesti u relativno zdravoj privredi kakva je bila slovenačka. Detalje slovenačke privatizacije ne znam, ali se sigurno na internetu mogu nači informacije s tim u vezi.
Što se obaranja carina tiče, deo je proistekao iz sporazuma Srbije sa EU, a deo je bio vezan za veliko oduševljenje koje su uticajni domaći ekonomisti imali prema sveopštoj liberalizaciji spoljne trgovine. Od 2008. dolazi do velikog pada prihoda od carina, mada se ne sećam kakva je bila dinamika obaranja carinskih stopa. Ovo je važno jer deo pada prihoda od carina nije vezan samo za snižavanje carinskih stopa, već je vezan i za pad uvoza. Boris Tadić nije bio predsednik vlade, pa ni ključni akter takve politike. Ovde možete naći podatke o prihodima države od 2005. do 2014. i dalje (http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=11362). Hvala na komentaru.
Pozdrav,imam dva pitanja koja nisu vezana direktno za ovaj Vas tekst ali smatram da jesu za ovu ocajnu ekonomsku situaciju u nasoj zemlji.Prof.Dr.Mladjan Kovacevic u svom radu „Srbija u kandzama neliberalizma“ spominje Sloveniju i njihove ekonomiste koji su shvatili da bi privatizacija drustvenih,drzavnih i javnih preduzeca u toj zemlji imala katastrofalne posledice pa su se odlucili da sprovedu „insajdersku privatizaciju“.Mozete li da malo pojasnite taj termin?Drugo pitanje se odnosi na ukidanje i smanjenje vecine carinskih stopa u Srbiji od strane Borisa Tadica pa me zanima bez koliko smo novca ostali zbog te lose odluke?Hvala.
@Bojane,
Neki dan je CNN preneo (i snimio): Kompanija Budweiser u USA je uradila prvu komercijalnu isporuku sleperom koji se sam prevezao ~125 milja.
Mislim da ipak komercijalni prevoz moramo staviti u kontekst interneta. Pre Amazona, eBaya i eksplozije online trgovine promet paketa je bio daleko manji nego danas. Znaci, prvo je doslo do boom-a (Fedex, USPS, DHL, redovna posta) i potraznje za vozacima, a onda je tehnologija prepoznala prostor gde se automatizacija moze isplatiti. Takodje, razvoj ICTa, bezicnih i satelitskih komunikacija je omogucio wideband pracenje i remote kontrolu nad vozilima sto pre nije bilo moguce.
Moj brat radi kao QA tehnolog u Unilever fabrici za proizvodnju margarina i majoneza u Torontu. Ova rafinerija izbacuje dnevno 25 šlepera proizvoda i duplo više cisterni. Tu trenutno radi oko 120 radnika i oni pokrivaju tržište od 40 miliona ljudi. Tokom 70ih godina, po sećanju kolega koji su pred penzijom, to je radilo oko 500 ljudi. Danas četiri puta manji broj ljudi namiri daleko veće tržište i imaju dosta veću paletu proizvoda.
Trenutno u Severnoj americi radi 12 ovakvih fabrika koje pokrivaju svojim proizvodima tržišta sve do Južne amerike. U fabrici radi trojica iz administracije, po jedan u smeni, ostalo je davno premešteno u Indiji. Sve pravne i finansijske radnje se obavljaju preko interneta. U hodniku fabrike stoji rang lista uspešnosti ovih Unilever fabrika. Na mesečnom nivou se ova lista osvežava. Svake četvrte godine se podvlači crta i koja bude zadnja ona se gasi. Fabrika u Torontu je zadnja u Kanadi, pre dve godine je zatvorena predzadnja u Montrealu. Na ovaj način radnici i rukovodstvo znaju gde su ovoj trci i sami se trude da se ne zatvore.
Trud se pre svega ogleda u što dubljoj i široj automatizaciji. Inženjeri i tehnolozi iz Evrope stalno dolaze da bi se našla nova i „bolja“ rešenja – kako da se izbace ljudi a poveća proizvodnja. Pre 40 godina je bilo duplo više fabrika i mnogo manje ljudi na kontinentu. Ovo je opšti globalni trend.
Moj komšija i kolega sa mašinskog fakulteta je radio preko 15 godina u toj fabrici. Svojom stručnošću je doprineo da se fabrika još bolje automatizuje. Kao nagradu za ispoljene rezultate menadžment firme ga povuklo da radi kod njih u centralu. Iza te nagrade stoji mnogo ukinutih radnih mesta. Inače za ljubitelje zapada i podatak da ga je moj brat zaposlio, a mog brata je zaposlio moj brat od tetke, a njega opet naša posleratna emigracija, tako da od umišljenosti da tamo nema nepotizma – mačku o rep.
Ko misli da automatizacija ne uzima svoj danak ja ih pozivam da obidju mesta oko Velikih jezera. To su nepregledne teritorije davno napuštenih fabrika.
Тужна је истина да напретком технологије људи имају све мање. Као да нисмо створили технологију да би нама било лакше и да би више времена посветили себи и својој породици. У овом наопаком свијету није циљ да радиш мање а имаш више него обрнуто. Да живиш да би радио а не да радиш да би живио.
Za Nenu – Bilo je dosta rasprave na temu kredita u švajcarskim francima na ovom blogu. Ako Vam nije problem, postavite komentar ovde https://nkatic.wordpress.com/2007/03/13/svajcarci-za-stanove/, pa ću sutra odgovoriti. Hvala na komentaru.
Захваљујем на препоруци. Баумолову књигу „The Cost Disease: Why Computers Get Cheaper and Health Care Doesn’t“ је заиста могуће наћи на интернету, доступна је бесплатно уз регистрацију на неколико места.
Poštovanje autoru.
Nisam ekonomista, već pravnik (sudija). Nemam znanja da komentarišem tekst i komentare. Imam molbu da odvojite malo vremena i proučite sajt http://www.chfsrbija.org
Ovaj komentar ne morate ni objavljivati. Hvala na izdvojenom vremenu
Zanima me Vaše mišljenje o radovima članova pravno – ekonomskog tima na sajtu.
Hvala.
За ср6ски – Мислим да сте довољно коментара оставили на мом блогу. Сада сте покушали да промените начин представљања и постали сте Саша, али нисте променили манир. Ваше коментаре нећу пуштати, а читаоци са Вама могу полемисати на Вашем блогу.
Istini za volju, potraznja za vozacima je naglo porasla u USA zadnjih par godina,skorro da je dostigla i potraznju za medicinskim sestrama za kojima je najveca traznja…
http://www.indeed.com/jobtrends/q-Truck-Driver-q-nurse-q-cashier.html
Tako da me ne cudi da Uber i drugi zele da nadoknade taj jaz sa automatizacijom
За Д. Ковачева – Било би најбоље наћи Баумолову књигу „The Cost Disease: Why Computers Get Cheaper and Health Care Doesn’t“. Верујем да на интернету постоји пдф верзија књиге. Што се радова тиче, погледајте нпр. Нордхаусов текст http://www.nber.org/papers/w12218.pdf. Сретно.
Да се вратимо на тему. Занима ме литература о Баумоловом ефекту. Тј, постоји ли на интернету извор који садржи оригиналне изворе у којима Вилиам Баумол излаже „болест коштања“, односно неки референтни научни рад о Баумоловом ефекту данас. Литературе је много, уштедели би сте ми знатно време препоруком. Унапред захвалан,
Срдачно
За Д. Ковачева – Вероватно сте у праву. Моја толеранција постаје контрапродуктивна. Хвала на савету.
Подсећам још једном аутора на свој ранији став и став г. З. Петровића.
Више нису присутне само разне врсте троловања које врше поједини коментатори, већ Cyberbulying аутора. То више није само вид асертивног понашања, већ циљно осмишљена агресија, која није усмерена само против аутора, већ и против пристојних коментатора његовог блога. Позивам се на сопствено познавање материје и дугогодишње уредничко искуство, као што видите, под својим личним именом.
Срдачно.
@cp6cku
Meni nije jasno zašto vas ovaj čovek trpi.
Vi se zabavljate ali ste zatrpali, ugušili i skrenuli ceo blog na pogrešnu stranu. Tačno sam predvideo šta će se desiti još u prvom komentaru na vaše pisanje. Svako iskusan na netu prepoznaje ovakve tipove samo domaćin je zaboravio da se kod nas pristojnost (njegova, da vas ne opomene i banuje) tumači kao slabost pa se onda gost još više raspusti i pravi veću štetu.
За србски – Не могу да следим ток Ваших мисли и да их повежем са темом текста. Бојим се да сте узурпирали мој блог како би писали своје текстове, а то Вам не могу дозволити. Предлажем да на Вашем блогу отворите све те занимљиве теме о којима пишете. Хвала на коментару.
Небојша Катић: „У она досадна времена када су у банкама били „удомљени портири“, нико није пљачкао банке.“
Видите, моја сећања су друкчија. Банке су редовно и жестоко пљачкане тада! Само – изнутра, од стране руководства у спрези с тадашњим властима.
Унутрашње обезбеђење је сарађивало, а спољашње, у пословницама, било би бесмислено, јер и када би неко опљачкао нешто новца са шалтера, то би била смешна сића невредна спомена у односу на оно што опљачкају економисти и правници изнутра, за столовима у својим канцеларијама.
Досадна времена, да, када су те ситне лопове пустили у иностранство да пљачкају банке и јувелирнице по Европи – да не сметају идили код куће, сем кад овде треба неког привести памети.
Ех, та мирна, безбедна, лепа времена!
За србски.
Случајно познајем неколико људи,који раде у обезбеђењу.Двојица баш у банкама.Када бисте само знали,колике су њима плате.
Увек када наводимо шта неки професор каже или пише, није лоше да се прво запитамо зашто је то нама самима пријемчиво. Јер, исто тако смо могли да наведемо и професора који каже и пише оно супротно.
Тако, имамо докторе који кажу да су вакције штетне, а и оне који кажу да су спас. Има оних који су дваес година тврдили да по здравље ништа горе на овом свету нема него појести десет ћевапа ролованих сланиницом, а сада нам причају да је сланина у ствари здрава, и да ниво оваквог или онаквог холестерола у крви у ствари нема везе с том некада омраженом намирницом. Од Другог светског рата нас неки професори плаше нуклеарном катастрофом која сваког тренутка може да се деси, и да нема ништа боље што човек може да уради поводом тога него да остатак свог неизвесног живота проведе у коцкарници уз оне згодне тете које ипак планирају на дуже …
Оно што бих ја волео да чујем од неког уваженог професора јесте зашто један банкарски стручњак за утврђивање стања у некој банци мора да прими више стотина хиљада евра за рад од неколико месеци, негде можда и више милиона, док ми обични смртници без чаробних вештина и знања за исто време зарадимо тек иљадарку. Ето, на пример – ја мислим да нас то много више угрожава него роботи у виду усисивача и машине за прање веш.
Пошто пратим шта се дешава у свијету семантичког веба и машинског учења.. ево шта је између осталога Prof. Hiroaki Kitano (оснивач RoboCup-а) данас рекао као уводник на ISWC конференцији, шта он види као велики изазов:
By 2050 develop AI systems that can make major scientific discoveries that are worth Nobel Prize in Physiology and Medicine.
Подсјећам, DARPA је прије 10ак година организовала Grand Challenge са циљем да се возила сама превезу између двије тачке у пустињи… а ових дана се тестирају аутономна возила на више урбаних зона.
За србски – У праву сте и зато три пута ура за криминал. У она досадна времена када су у банкама били „удомљени портири“, нико није пљачкао банке. То се веома лоше одразило на услуге обезбеђења и на запосленост. Данас је ситуација далеко боља, и та индустрија цвета. Сви имају обезбеђење – политичари, бизнисмени, виђенији криминалци, медијске и друге звезде, сплавови итд. Сјајно сте идентификовали област у којој ће се запошљавати они који изгубе посао услед аутоматизације.
Како имате жељу да ми штошта објасните, можда не би било лоше да на свом блогу, а чини се да га имате, покренете нека питања којима сте се овде бавили. Хвала на коментару.
Небојша Катић: „Ваша анализа одока је у колизији са званичним цифрама, бар за банкарски сектор. Нпр. у банкарском сектору (у Србији) је 2009. радило 31.182 људи, 2012. је радило 28.394, 2015. је радило 24.257 а а данас ради 24.128.“
Да сте пажљивије читали, запазили бисте да сам у том пасусу писао о две ствари у банкама које се тичу ОБЕЗБЕЂЕЊА (!). Једна од њих је да, за разлику од прошлости када је постојао у већим банкама и њиховим седиштима тек можда један чувар – кога смо звали портир на улазу (најчешће нечији удомљени рођак са села кога мрзи да ради на свом имању), сада постоји професионално, унајмљено обезбеђење које покрива све смене у свакој, па и најмањој пословници. Друга ствар је да постоје, сада (за разлику од прошлости), и аутоматски системи заштите – врата, аларми, камере, системи дојаве …
Дакле, знатно више је живог обезбеђења, а технике која исто тако обезбеђује објекте, неупоредиво МНОГО је више него пре. Значи, више радних места на обезбеђењу (претпостављам да је та делатност уопште, и изван посла с банкама, порасла више стотина, можда и хиљада посто у наведеном раздобљу, јер, као што написах, сада и продавнице чарапа и доњег веша у тржним центрима имају обезбеђење), и нова радна места на производњи (или увозу), продаји, уградњи и одржавању наведене технике. При томе, практично нико у тој делатности – ОБЕЗБЕЂЕЊА (!), није изгубио радно место.
Е, сад, о чему ви причате, мени није јасно. Ваљда о броју радника у банкарству уопште, на другим пословима, које ја нисам споменуо.
Ако ме питате, објаснићу Вам и шта нисте разумели у оном првом примеру, у вези с атмосфером уочи Првог светског рата.
Пре тога, кад сте већ навели своје бројке, могу ја Вас да питам: Колико радника је запослено до 2009. године у банкарском сектору? И, какве везе Ваше бројке имају с темом – аутоматизацијом и роботизацијом?
За србски – „Био сам у банци јутрос, иако постоје дупла, аутоматска врата на улазу која се отварају на чекање, и даље постоји живо обезбеђење. И једно и друго је ново у односу на некада, што значи много нових радних места без иједног изгубљеног. И колико је нових радних места отворено у производњи, продаји и одржавању детектора који се постављају на улазу у продавнице, банке, пословне зграде, гараже … и где аутоматизација ОТВАРА радна места не гасећи ниједно старо.“
Ваша анализа одока је у колизији са званичним цифрама, бар за банкарски сектор. Нпр. у банкарском сектору (у Србији) је 2009. радило 31.182 људи, 2012. је радило 28.394, 2015. је радило 24.257 а а данас ради 24.128.
Хвала на коментару.
@ Ненад Ј. из Торонта: „15.574 x 2 касе x 3 радника x 50% = 46.722 радних места.“
Има једна шала која се састоји у рачуну колико људи је у пензији, колико у војсци, колико у администрацији, образовању и здравству, колико је непунолетних, колико на боловању, колико забушава, и томе слично, па на крају испада да је причалац шале једина особа која стварно ради нешто на целом свету!
Не побијам постојеће трендове у развоју роботике и аутоматизације, али мислим да ваља узети у обзир опаске које ограничавају њихово превише црно, превише брзо, превише уопштено и једнострано схватање …
Значајан податак у вези с тим трендовима био би колико радника у одређеној земљи годишње изгуби своја радна места, а да не пронађе друга? Односно, колико се годишње повећа стопа незапослености у тим земљама. Овако, ако рачунамо колико и каквих се места изгуби, без података колико се и каквих нових отвори, хм, то и није баш далеко од прича о страшним чика Страшилима и њиховим помоћницима Чудовиштима …
У том смислу, ево неколико запажања и питања која се могу поставити:
Колико година МекДоналд планира да замењује једне касе другима? Да ли ће их заменити у свим ресторанима?
Овде у Београду купци из кола већ сада сами наручују храну, што значи да овде не би радници изгубили посао у свим ресторанима, већ само у оним где постоје старе касе.
Колико ресторана МекДоналд има у просеку у једном месту/граду у САД и Канади? Ако у сваком од њих посао у просеку изгуби два радника, колико је то по једном месту и шта је ту необично и катастрофално у односу на хиљаде и хиљаде изгубљених радних места годишње у њима? Већина, или сви пронађу нова радна места. Било би занимљивије знати да ли су та места боља, или гора?
Бар је Америка позната по селидби за послом, шта је у овом случају ново и друкчије?
Даље, колико ја знам, број ресторана МекДоналд у Америци се (значајно) смањује, што вероватно значи да тај број из 2012. године није више тачан.
Затим, сада радници (бар, овде, у Београду) који наплаћују храну истовремено је и преузимају и стављају на послужавнике. Ако се наручивање и наплата пребаце на нове касе, и даље ће бити потребан један број радника који ће храну преузимати и стављати на послужавнике. Значи, вероватно неће по сваком наплатном месту изгубити посао по један радник, већ мање.
И томе слично, и тако даље. Заводљив је то посао: само треба узети одређен пример, мало сабирати и множити бројеве, мало растегнути чињенице и ето готове нове новцијате катастрофе! Читалаца се увек нађе, а није тешко се уживети у улогу паметног и добронамерног који, ето, само жели да спасе свет упозоравајући га на све пошасти које га чекају и које се могу тако лако и очигледно доказати, само се тога, ето, нико други није пре њега сетио.
Колико нових радника је упослено на производњи нових каса, њиховој продаји, дистрибуцији и сервисирању?
Запазимо и да се не мења све на горе као последица аутоматизације у продавницама и пословним зградама у погледу броја радних места. Јесте много што шта ново и аутоматизовано, али некада није било обезбеђења у банкама, поштама, домовима здравља, школама, продавницама гаћа и чарапа … Нико не спомиње колико се повећао број радних места у обезбеђењу у последњих десет-двадесет година. Нека места се изгубе, али се нова створе. Био сам у банци јутрос, иако постоје дупла, аутоматска врата на улазу која се отварају на чекање, и даље постоји живо обезбеђење. И једно и друго је ново у односу на некада, што значи много нових радних места без иједног изгубљеног. И колико је нових радних места отворено у производњи, продаји и одржавању детектора који се постављају на улазу у продавнице, банке, пословне зграде, гараже … и где аутоматизација ОТВАРА радна места не гасећи ниједно старо.
Зато мени већина прича о смаку света због прве локомотиве, авиона, компјутера, или робота више личе на уобичајене пророчке приче за одређене рубрике одређених часописа за одређене читаоце, него на нешто чему озбиљан и обавештен човек треба да прида више пажње него било којој другој причи о другим смаковима света: због загревања планете, због загађења природе, због све мање питке воде, загађености ваздуха, непотребним и штетним лековима, оваквој и онаквој храни, невидљивом штетном зрачењу … и, зашто не, о економистима који радо причају о катастрофалним катастрофама, али не и о лошим економистима и банкарима због којих годишње више фабрика потоне и више се радних места изгуби него што ће, могуће је, тога бити због свих робота и аутомата који ће се произвести у стотинама година пред нама.
Дакле, што се мене тиче, није ствар у томе да ли се неко сетио нове врсте катастрофе, већ колико веродостојно је у стању да ме обавести о њој.
За Ненада Ј.
Ово је био добар пример. Ту такође треба имати у виду да многе операције које такви послови подразумевају не нестају, већ да их обавља корисник. То је тзв. рад у сенци (shadow work), о којем је још осамдесетих писао Иван Илич, пре свега имајући у виду неплаћени рад жена у домаћинству, а који је један од кључних аспеката „економског прогреса“. Као што видимо, тај рад у сенци се проширио из куће, и сваки пут када купите карту преко интернета, када инсталирате нови програм на телефон или рачунар или платите рачун на аутоматској каси, ви у ствари упражњавате неплаћени рад у сенци, који се трансформише у профит.
@cp6cku
Претпостављам да је ово реторичко питање, али ипак ћу пробати да одговорим емпиријом. У локалном Мек Доналд ресторану су недавно две од три касе замењене са терминалима, где купци сами наручују и плаћају храну. Ако се узме да је 2012 године у САД и Канади постојало 15.574 Мек Доналд ресторана и ако се претпостави да су:
1. избачене две касе у сваком од њих. Имајте у виду да је ресторан са три касе релативно мали ресторан и да ће већи ресторани ће заменити више каса.
2. ресторани раде 24 часа => у три смене, тако барем ради мој локални ресторан.
3. да су касе опслужене 50% од укупног времена.
долазимо до цифре од 15.574 x 2 касе x 3 радника x 50% = 46.722 радних места.
Метод којим сам дошао до овог броја је подложан критици, али изгледно је да ће у наредних пар година МекДоналд укунути неколико десетина хиљада радних места. Лако је неком ко није у тој групи да отпише те људе као губитнике транзиције, колатералну и неопходну штету на путу ка светлијој будућности, али да ли ће број и квалитет послова у озбиљној фабрици терминала надоместити губитак за друштво (у смислу пореских доприноса и социјалног мира), чак и под претпоставком да се та фабрика налази на истом континенту?
Колико инжењера, програмера, металских радника, електричара, пнеуматичара, обичних радника, директора, рачуновођа, чистачица, радника на одржавању, чувара и осталих запошљава једна озбиљна фабрика озбиљних робота који ће заменити металске раднике и електричаре у другој фабрици?
Za Igora – Ljudi će naravno biti potrebni, ali će broj potrebnih ljudi biti sve manji i sve kvalifikovaniji. Nevolja je što će i mnogi poslovi koji se danas smatraju intelektualnim ili visokokvlifikovanim, takođe otići robotima. Dijagnostika u medicini, veliki deo usluga advokata ili računovođa, ogroman deo obrazovnog sistema, itd..
Nije slučajno i da niko od onih koji sa entuzijazmom čekaju robotsku revoluciju, nije u stanju da navede nove poslove i delatnosti koje će se otvoriti za „suvišne“ ljude. Hvala na komentaru.
U pravu ste za sve sto ste izneli. Svaki biznis je usmeren na smanjenje troškova da bi se ostvario veći profit, medjutim ipak smatram da i tim robotima i mašinama treba neko da upravlja, makar da ih aktivira. Takodje koliko god se išlo u smeru robotizacije ljudi se ne mogu zameniti, jer u većini poslova intelektualni kapital i sposobnosti nisu zamenljivi i ovaj proces koji je širenju će stati i neće moći dalje.
Buduće trendove, pa i potpunu automatizaciju, treba pre svega posmatrati kroz prizmu jedne svetske vlade. O njoj nam priča jedan naš naučnik koji je možda od svih srba dao najveći doprinos u tome:
http://www.pecat.co.rs/2011/06/danilo-lazic-u-misiji-novog-svetskog-poretka/
Interesantno je njegovo mišljenje po pitanju resursa da bi buduća ekonomija mogla da funkcioniše. Nadam se da mi Gosp Katić ne zamera na ovoj digresiji ali smatram da je intervju u potpunom skladu sagledavanja buduće ekonomije.
Za Makija – Seljenje industrija na Istok je, bojim se, samo tranzitna faza ka punoj automatizaciji i zameni ljudskog rada mašinskim. Kina se maksimalno trudi da prati sve svetske trendove, ali će i ona doći pod žestok udar novog tehnološkog šoka. U kombinaciji sa rastućim socijalnim razlikama, nezaposlenost koja će se pojaviti, mogla bi da uzdrma sistem. Ovaj udar je nešto ublažen razvojem uslužnog sektora u kome Kina još zaostaje.
Razvoj robotike i AI stvara tražnju za elitnim „prirodnjacima“ i za očekivati je da će jaki univerzitetski centri biti ne samo razvojni centri, već i mesta gde će se obavljati proizvodnja. Ovo su samo moja nagađanja. Hvala na komentaru.
@cp6cku
U pravu ste da je zalud. Pričati o automatizaciji konzumentu je definitivno zaludan posao.
Ustvari, kad bolje razmislim, problem je kada u XXI veku se sve gleda kroz prizmu četnika i partizana. Tu objašnjavanja nema. Ali kao što rekoh, ne berite brigu…
Није реч о економији, економија је само метода, већ је реч о души, ваља трансформисати душу.
M.Thatcher
Није било случајно ово злослутно потезање архаичког термина Душе од једног политичара, била је то још једна у низу безочних интервенција, овога пута најстрашнија – У Божанским работама.
Класични хуманизам 20. века тврдио је Човекову супериорност. Човек има неку мисију, он је извршилац те мисије и зато је супериоран у односу на друга бића. По хуманизму, Човек је Датост. И упркос свим људским непочинствима, свих трагедија прошлог века, из те Датости се изводи све што је у Човеку узвишено, битно, достојанствено.
У новом, 21. веку, Човек више није Датост. Човек је постао Програм. Појам таквог човека је обесмишљен, човек постаје унификовано биће. Данашњи човек свашта зна а ништа не разуме. Он је само изотоп савремене субкултуре који није научио шта је важно. Питање Смисла живота заменио је Циљем, а Циљ је Срећа, живот без брига, без дилема, без питања. То су индивидуе које не сазревају, не матурирају да би постале личности. Губимо корене, добијамо антене.
Човек је постао Предузетник. Постао је карика у бесконачном ланцу продуктивности, преузимања ризика, човек је постао само нека врста односа који треба да се прилагоди тржишним процесима, и тек тамо, у њима ће наћи ултимативну истину. Високо се цени Избор као такав, човекова самосвест и идентитет постају елементи у тој предузетничкој циркулацији, нека врста улога у том алеаторном животу. Људски живот је поверен тржишту, као ултимативном арбитру истине, као хегемонској матрици за осмишљавање људског живота.
Човек је постао Потрошач. Немамо посао али имамо gadget, сва радост живота је у куповини, рекламе нас уче шта то треба да желимо, чему треба да тежимо и да се радујемо, и како да живимо. Наши аватари су на екранима, у огледалима више не видимо себе. Купујемо ствари за олакшавање живота, козметиком побољшавамо себе и декоришемо окружење, тела убадамо пирсинзима и тетоважама, све епидермично, све амблематично. Духовно лењи, деградираних идеала, живимо по задатим обрасцима, у задатим улогама које не осећамо својим, у владајућој парадигми која је обезнађена, дотрајала, уморна и декадентна и која резултира недостатком вере и страсти. Човек је пристао да сам постане своја мутација, аберација која је ношена некаквим пулзијама, стихијски, без воље и без могућношћу за контролом. Живети лакше и боље…можда, али не нужно и лепше.
И док сво наше знање гледамо да што пре уновчимо на тржишту, чини се да смо успут изгубили истински концепт знања, могућност да промишљамо свет око нас и феномене. Нико нас не подстиче и не учи како да перципирамо овај свет, како да га рефлектујемо, како да га проблемски мислимо, како да живимо и шта да чинимо. Из школских програма се губи хуманистика, нестаје социологија, философија, јер то наводно нису корисна знања. А обучавамо се вештинама. Наше образовање је варварски уништено на тај начин. Проблем наше цивилизације је што смо добро информисани али престајемо да мислимо. Информација није мишљење. Нико нас не потстиче да критички мислимо, то се губи чак и ритуално, и из јавног простора. Ми некритички гутамо готова знања, готове парадигме о којима немамо где да се информишемо и немамо ориентацију да третирамо та знања. То је једна општа когнитивна штедња где се људи задовоље неком првом формулом, првим закључком, и онда се улење, не упуштајући се у нијансе и оставе мозак на аутопилоту. А уствари, наш ум је тај који производи теорије, праве теорије иду из ума, то су научна открића а онда се она научним путем, техничким открићем емпиријски доказују. Атомизацију – Теорију о атому, искључиво су умом, искључиво теоријски, на спекулативан начин, без икаквих емпиријскох доказа домислили Стари Грци. (Леукип, Демокрит). Тек су у 17. веку, када је откривен микроскоп, те микрочестице биле први пут емпиријски виђене. Тешко да ћемо тај ниво знања икада досегнути.
Појмови простора, времена и стварности данас имају сасвим нова значења. Појам простора се свео на свеопшту повезаност, на опсесију близином, на смањивање сваке дистанце а с тим у вези, на стално повећавање брзине. Нема више даљине. Сирија, Ирак, Конго, све и сви су ту, на корак од нас. Овај свет више није нека врста топоса, није место за живот, већ место које служи за убрзавање неких процеса. Појам времена пак је редукован на вечиту садашњост. Наша перцепција времена је осиромашена јер смо фиксирани у садашњости. Будућност као резервоар људског смисла је уклоњена. Остајемо без будућносног хоризонта, без планова, без перспективе. Наша је стварност нека лиминална стварност, свет који смо знали потиснут је на маргине. Овај и овакав свет нам не може подарити никакав смисао. Лудило се отело контроли, добија нелинеаран, тешко предвидив ток, уплиће све више чинилаца са непредвидивом међусобном интеракцијом. Свет је прокључао, Зло у човеку се пробудило и нахранило од обиља и лењости. Због напретка технологије и из жеље да све буде боље и лакше, успон таквог добра повукао је и успон зла, настало је мрачно саучесништво, потпуна амбивалентност. Сада треба преломити мисао да се разоткрије зло тамо где се видело само добро, евентуално учинити неко зло у име доброг. Но већ су одавно силе постале моћније од разума. Човек је сатеран до зида. Модерни свет је у ропцу. Хоће ли из тога изникнути виши облик људског живота? И хоће ли бити људски? Хоће ли То бити човек?
Томе је притекао у помоћ и тзв. Нови материјализам као нова парадигма у којој Човек не постоји као привилеговани субјект ни знања, ни деловања, већ је један од мноштва уланчаних или умрежених субјекта, материјалних и нематеријалних, у један техно-свет подржан профитом. Промене технолошког и медијског карактера су толико интензивне, да савремени човек са својим мозгом и нервним системом то више не може да прати и наводно је нужно да у његов мозак буде уграђен чип, не би ли се лако адаптирао на интелигентни свет око себе. Човек је већину својих креативних и других моћи делегирао на окружење (што и јесте концепт Новог материјализма), где се човек труди да све што је око њега буде интелигентно да он не би морао да мисли. Живимо у интелигентним зградама у интелигентном окружењу где ми нећемо имати потребу да се интелектуално ангажујемо зато што ће окружење преузети и отуђено нам вратити моћ, другим речима, што интелигентније окружење, то мање ми ангажујемо своје интелектуалне моћи, али такође, и осећајне, креативне и друге капацитете. Расте напредна афективна роботика која је сензитивна и на афективне људске потребе и испуњава нам жеље. Како да се наша чулност, наш афективни свет прилагоде технолошким кретањима у којима наш амбијент постаје све интелигентнији, све афективнији и све активнији а ми постајемо све пасивнији и отуђенији?
Медији с друге стране, служе да трансформишу нашу чулност и омогућавају нам перцепцију у једном простору који јесте и није реалан, виртуалан или syber и под утицајем овог медијског света, у тренутку, Човек постаје део тог система, и заједно са светом машина постаје једно. Ecce Cyborg! У некој антиципацији не тако далеке будућности, човек ће у овом свету преговарати са неким другим, новим врстама, које ће се борити за властита права, интегритет, идентитет и признање од хумане врсте. Ето нама убрзо и Киборга и Клонова и Немани. Колико су само били видовити и Јеронимус Бош у свом “Врту уживања“ и Овидије у “Метаморфозама“. У тренутку када је наука обзнанила своју клонирану Dolly, у лабораторијама су се увелико правили експерименти са клонирањем људи, људских органа, укрштале су се различите врсте, правила се селекција по мери Новог света где су Човек и Животиња удружени у облику топовског меса за ратовање или за ропски рад. Откуд знамо да се у Церну, где се улаже огроман новац и огромно знање, ради за добробит човечанства? Откуд знамо зашто је Хиксов бозон и тај ужасно скупи подземни акцелератор тако значајна ствар за човечанство? То је табу. Научна открића и њихова инструментализација коју диктира профит се не могу зауставити. Упитно је колико је то у домену цивилизацијског раста. Данас наука ради против природе и човечанства. Није свесна свог посла и свакако није етички утемељена. Сократ је мислио да “имати знање“ аутоматски подразумева и морално делање. Данас је раскол између науке (знања) и морала стравичан. Зло се чини и чинидбом и нечинењем, стога је несхватљива лудост научне заједнице која свесно жртвује човечанство ради резиденцијалних боравка које неко финансира, не обазирући се притом у које сврхе ће се искористити достигнуће.
Имамо ли стратегију како ћемо промишљати тај Нови свет, знамо ли куда идемо, шта ми заправо хоћемо, како ми уопште доживљавамо идеју прогреса? То, куда иде човечанство и да ли технолошка усавршавања воде ка хуманизацији човека или олакшавању живота или пак служе корпорацијама за акумулирање каитала, то нису саморазумљиве ствари. Ако наука не задржи хумани предзнак нећемо моћи да преживимо. Неко би то требало да мисли, да контролише, да критикује. На жалост, безбедносне службе, заједно са Холивудом, са водећим уметницима, психолозима, интердисциплинарно пројектују светове у којима ћемо ми живети за 5о година. У те пројекције се улаже огромни капитал, они промишљају будућност не знања ради, већ профита ради, јер то се исплати. Осталом мислећем свету остаје да post festum, када се то догоди, анализира, наравно, ако преживимо.
______________________
p.s. Извињавам се домаћину на дужини текста као и на евентуалној дигресији јер нисам економиста али ми је блиско антроплошко виђење теме.
@Бојан
Хтео сам ово да напишем у прошлом коментару, али, ето, био сам решио да пробам још једном. Наравно, било је залуду.
Наиме, од свега што сте до сада овде написали, без имало ироније, мени је најсувислија Ваша следећа реченица:
„A možda sam i ja neupućen i neprilagođen za sve ovo oko sebe pa imam problem sa realizovanjem sopstvenih esencijalnih potreba…“
Nebojsa, da li ce robotizacija vratiti outsource-ovane firme u drzave matice kad robotizacija smanji troskove radne snage jer su upravo ti troskovi i bili povod za outsourcing? Hoce li to povecati potrebu za mnogim visokokvalifikovanim radnim mestima na Zapadu? Znace li to pad popularnosti Kine kao tipicne outsourcing zemlje? Hvala
Za S. Petkovića – Sve češće gubim volju da se uključujem u raspravu jer se tema kojoj je tekst posvećen razvodni i ode na neku drugu stranu. Toj vrsti digresija sam posvetio poseban tekst (https://nkatic.wordpress.com/2016/01/31/o-razumevanju-teksta-ili-ta-je-pisac-hteo-da-kaze/). Pomalo mi je neprijatno da pojedine čitaoce vraćam na suštinu teksta i suštinu teme jer je to iscrpljujuća rabota.
Vaš komentar je „na temi“ i na njenoj suštini, a Uber je sjajna ilustracija malignih procesa koji se događaju na velikoj sceni. Ovaj strogi sud zaslužuje da se argumentuje, ako nađem vremena. Hvala na komentaru.
@србски
Interesantno je da sam ja upravo diplomirao iz predmeta Automatski sistemi upravljanja i da me koncept automatizacije zanima još od srednje škole – sa tehničkog aspekta kojim se i dalje bavim sa još šireg tehničkog aspekta. A onda kako odrastate gledate sve mane i prednosti istog ali kroz daleko širi aspekt od tehničkog. Tako da teško da usko gledam na automatizaciju, pre bi mogli da mi kažete da previše široko gledam. Meni vi više ličite na nekog ko se tehnikom oduševljava samo na osnovu same tehnike nego na nekog ko sagledava širi aspekt te tehnologije. Mene brine aspekt automatizacije koja ima za svrhu da vi imate manje vremena za sebe i druge, da imate problema za preživljavanjem, da ne ulazim u sijaset drugih stvari koje idu uz automatizaciju i robotizacija. Ja tu vas nisam nigde video. Inputirate neke stvari vezane za tehnički napredak u kojima čovek i dalje igra glavnu ulogu koje nemaju nikakvu vezu sa aktuelnim trendovima robotizacije. Iskren da budem, možda grešim, najviše me podesećate na moje kolege koje sem svog predmeta i struke ne znaju i ne razumeju ništa van toga. O druženju sa drugim ljudima, sportu, prirodi, roditeljstvu… toga ima samo ako baš mora. Da vas utešim, takvi u ovom sistemu daleko doguraju. U tom sistemu ja i slični smo smetala, budale, zato ne mojte da brinete, roboti dolaze. U svakom slučaju, vam svako dobro, pre svega tehnološko, diskusija je izgubila smisao.
Meni je fascinantno da postoje ljudi kojima je naučni, tehnološki napredak ispred duhovnog, ljudskog, čak šta više jedino im je bitan. Da im je bitnije da li oni mislima gase svetla nego da li mu komšija ima šta da pojede, jer je glup pa ne razume tehnički napredak. Sva je prilika da je tu u pitanju više njihova potreba za komformizmom, verovatno i potreba za večnim životom. Pri tome ispada da svako ukazivanje na probleme koji idu sa tehnološkim napretkom bez duhovnog su kamen spoticanja. Nekad su religija i crkva bili gospodari apriori istina, danas su to tehnološki napredak i nauka, bolje rečeno sluge i čuvari onih koji upravljaju sistemom. Ni jedno ni drugo nisu zlonamerni, ali je put pakla često popločan dobrim namerama.
A najfascinantnije je da ti isti ljudi kažu kako će neko valjda nešto da smisliti i rešiti problem. Verovatno „Neočekivana sila koja se pojavljuje i rešava stvar“ 🙂 Iz književnosti se sećam pripovetke Uzorana ledina. Mene upravo na to podsećaju takve ličnosti. Ta ledina mora prvo da se dobro pripremi, nađubri, usitni zemlja da bi postala plodna njiva. U suprotnom ostane samo uzorana ledina, sa pravim brazdama precizno proračunatim bez grama viška potrošenog goriva, strogo uzoranih na dubini dubokog oranja, satelitski navođenim traktorima . Sva je prilika da je danas mnogo uzoranih ledina.
Prilično dugo sam razmišljao da li da dodam ponešto na ovu zanimljivu diskusiju i da ne bi zadnjih par komentara, uspeo bih da se suzdržim. Ovako, ipak ću se umešati, prvenstveno da bih zamolio gospodina Katića da nastavi da obrađuje ovu temu.
Prvo, reč je o budućnosti i nju nećemo ni uz pomoć veštačke inteligencije uspeti da predvidimo, ali ovaj tekst nameće jedno suštinsko pitanje, a ono nije da li je napredak tehnologije dobar ili loš, već da li je u budućoj ekonomiji čovek uopšte potreban i ako jeste, do kada? Tačno je da svi žele da žive dvesta godina, ali je i tačno da neće svi to moći i da ostvare. Razvoj tehnologije dovodi do neizbežne podele među ljudima i humanistički koncept da svaki čovek podjednako vredi će možda prestati da važi u toku sledećih dvadeset-trideset godina. Dvesta godina će živeti oni koji će to moći da plate i to je to i oni će se snagom svog kapitala i sredstvima za proizvodnju koja će dobrim delom biti rešena učešća ljudskog rada i izboriti da to pravo ostane njihova privilegija.
Gospodin Katić, čini mi se, preispituje tu situaciju, ali konflikt koji nastaje prevazilazi tehnologiju i ekonomiju i postaje civilizacijsko i opšte društveno pitanje. Demokratija, religije i ostali hiljadugodišnji koncepti će biti ponovo preispitani.
Pošto radim u automobilskoj industriji i mogu da pratim razvoj sistema za automatsko upravljanje vozilima, znam i ciljeve koji se postavljaju pred inženjere i ono što je želja korporacija. To će ovih dana osetiti i taksisti u Pitburgu gde kompanija Uber testira svoju flotu pilotiranih taksi vozila. Do 2030. u zapadnom svetu možda neće postojati ni jedan profesionalni vozač, osim možda egzotičnih zanimanja kao što su vozači formule 1, Naskar serije i slično, ukoliko se ovi planovi ostvare. O ostalim zanimanjima ne bih sada govorio… Možda bi baš slučaj Uber-a bio dobra tema za Vas, Nebojša.
Mi koji se ovde raspravljamo smo svi na putu u istu distopiju, u kojoj kasti će naši potomci završiti zavisi samo od toga gde su rođeni i još više od toga koliko smo im novca ostavili.
Ili nas umesto distopije čeka apokalipsa…
Meni je i dalje neshvatljivo da postoje ljudi kojima smeta naucni progres i koji bi da ga zaustave ! A svi bi voleli da zive dvesta godina u savrsenom zdravlju u superkomfornim stanovima bez ikakvih briga. Politicari, drustvo i na kraju krajeva ljudi sigurno ce naci neki nacin da se resi nezaposlenost ili da se i sam koncept rada potpuno izmeni i prilagodi novonastaloj situaciji.
Бојан: „Tada bi sve ovo o čemu polemišemo imalo smisao. Milijarde ljudi bi stremile ispunjavanju takvog cilja, pa bi bio problem sve postići zarad tako velikog cilja. Problem je što je cilj automatizacije i robotizacije profit pojedinaca izolovan napredka celokupnog čovečanstva.“
Када бисте у прву од горе наведених реченица уметнули реч „мени“ између „полемишемо“ и „смисао“, све би било у реду. Овако, лично убеђење пласирате као да је опште и тиме позивате на полемику.
Ваше схватање циља аутоматизације и роботизације за мене је преуско. Постоје нуспојаве, постоје злоупотребе, али огроман, неслућено користан напредак и предности у којима уживамо за сада их далеко надмашују. Да ли бисте волели да нема аутомобила због тога што људи страдају у њима, или од њих? Или од авиона, возова, камиона, бродова, грађевинских кранова, бојлера, мобилних телефона … – допишите на десетине хиљада мање или више развијених робота, аутомата и изума који их садрже.
Ја могућност злоупотребе не везујем само за та два наведена вида напретка. Било је људи који су злоупотребљавали и то што су у одређеном тренутку имали волове, коње и запрежна кола, и трактор, и бунар, прелаз преко ливаде, било какав положај, и на мањем и појединачном нивоу нешто пара, хемијску оловку, сат, пиштољ, било шта … све се може злоупотребити!
Зашто сумњате у способност човека да увиди штетне стране нечега и начине његове злоупотребе и санкционише их, као што нам показује цела историја изума? Онолико колика је есенцијална потреба човека да их санкционише: рецимо, негде се кажњава поседовање оружја, негде не, или – не смете као појединац да имате ни нож при себи, али НЕКЕ државе могу да имају нуклеарно оружје. Није све тако једноставно.
Што се тиче есенцијалних потреба, кад смо их већ тако назвали, све што се оствари или остварује је нечија есенцијална потреба. Па и потребе људи које сте навели. Пре моралног суђења долазе запажање и признање да све те потребе и сви ти људи постоје; као што су лингвисти речи „ружа“ и нека ружна реч потпуно равноправне као речничке јединице, или хемичару злато и гвожђе као хемијски елементи, ван тржишта и трговине њима.
Тако је и с људским потребама кад их посматрате из угла психолога или социолога, пре него што уведете моралне категорије и критеријуме. Уосталом, и морал је растегљива категорија. Убицу у миру шаљемо у затвор, али у рату он може да нам заштити породицу, кућу, село, отаџбину и сматрамо га херојем.
Strani plaćenici koji rade na B92 su preveli šta predviđa DARPA kakva će budućnost biti. Ovo je „wet dream“ svakog IT romantičara.
Primetićemo da se fokusiraju da će biti daleko više interakcije između ljudi i mašina preko naših misli. Ljudi će daleko više kontrolisati mašine služeći se mozgom nego rukama. Prosečni ljubitelj IT tehnologija će reći da će to svakako povećati zaposlenost. Sa druge strane, ljubitelji nekakvih „zapadnih vrednosti“ će nas ubeđivati da će samo ljudi kontrolisati mašine nikako obrnuto.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=23&nav_id=1191187
За Макија – Технологија би требало да омогући да људи раде мање, и да имају више времена за себе и своја непословна интересовања. Не верујем да ће се то догодити јер су власници технологија приватна лица лица и немају јак мотив да технологију непрофитно социјализују. Упркос технолошком успону, запослени данас раде више него пре нпр. 30-40 година и тај се тренд глорификује. Хвала на коментару.
Nebojsa, lose sam formulisao predhodno pitanje, Interesuje me u stvari, hoce li robotizacija i automatizacija da podignu covekovu nezavisnost da ne mora da radi toliko za druge nego vise za sebe. Hvala
Za Makija – Čovek danas prodaje usluge drugima, bez obzira da li radi kao službenik kompanije, ili obavlja samostalnu delatnost. Iz ugla teme o kojoj razgovaramo, automatizacija i robotizacija ugrožavaju i jedne i druge (npr. taksisti, vozači kamiona, male privatne prodavnice i sl.). Po svoj prilici, ključni razlika u vezi sa zamenjivošću ljudi je vezana za kombinaciju i interakciju troškova radne snage i komplikovanosti i troškova automatizacije. Hvala na komentaru.
@србски
Pretpostavljam da je vam očigledno nesporna potreba svih ljudi da zadovolje sve svoje potrebe bez obzira na nivo i funkciju istih, a po poslednjem komentaru ispada da vam nije sporna ni moral i etika istih. Vidite meni je sporno zadovoljavanje nečijih potreba koje ugrožavaju egzistenciju šireg kruga ljudi. O ljudima čije sam potrebe naveo u apsolutno negativnom i neljudskom kontekstu ne bih ni da govorim, ali o njima mogu da govorim sa aspekta kako je jedan sistem spreman da i takve potrebe zadovolji ako može da ih materijalizuje, naplati. Problem sa potrebama je što se one u savremenom društvu uglavnom veštački formiraju odnosno medijski se propagiraju potrebe koje su suprotne realnim potrebama ljudi. Čovek ima vrlo malo realnih potreba, sve ostale mu nameće sistem, ekonomija. Naveli ste primer Tesle, ne znam šta je on uspeo da zadovolji sem Vestinghausove potrebe za novcem. Verujem da je onog momenta kad je krenuo da zadovoljava sopstvene ambicije udario u zid sistema.
Ipak, nemojte da brinete, ljudi koji razmišljaju poput vas su u nadmoćnoj većini. Nebojšin tekst je najobičniji eho koji nestaje u daljini, a automatizacija i robotizacija će u svakom slučaju doneti slobodu svim ljudima ovoga sveta. Pretpostavljam da čak neće morati ni da ustanu iz kreveta da bi se zadovoljili.
@Profa
I dalje ništa konkretno od vas. Teorija bez ikakvog konkretnog cilja, cilj bez ideje šta i kako sa većinom populacije koja je u tim ciljevima višak koji zauzima prostor, troši resurse. U principu ne vidim razliku u pogledima „tih nekih“ ekonomista i vas – cilj bez cilja. Kao što vam već rekoh, izađite iz plakara. Uđite u baštu, zasadite povrće, izađite u planinu, prošetajte sa decom, popričajte sa stolarom, prodavcem, vlasnikom proizvodnog preduzeća, lekarom… Udahnite život. Čovek je bio mehanički elektro stroj koji je predviđen da se kreće, druži sa drugim jedinkama svoje vrste, razmišlja, rešava probleme, teži višem i daljem. Nije napravljen da sedi i bude izolovan od drugih jedinki.
I ja sam neki profa i ja nešto ne vidim to što vi pričate. Ako je vama etalon vaša grupa studenata programiranja, onda šta da vam kažem a da vam već nisam rekao. A već sam vam rekao da ste preskočili 5 koraka pre nego se dođe do programiranja. A inače kad smo već kod programiranja, možda nas već programiraju po određenim šablonima uz blagodeti svih tih pomenutih tehnologija. Ja više vidim idiotizaciju te dece tim lako dostupnim Internetom.
https://www.youtube.com/channel/UCoenT2MlAYi1kyY7HltNOSw
Odgledajte par sličnih kanala, a takvi kanali niču kao pečurke i postaju uzor kako postati neko, zaraditi novac i sl… Onda se javite sa vašim zapažanjem o ponašanju, gestikulacijama i govorom tih naših budućih naraštaja.
Iskren da budem jako sam razočaran vašim, za mene, „plitkim“ i klasičnim načinom razmišljanja za jednog čoveka koji bi trebao da se bavi edukacijom.
Nebojsa, recimo generalno da covek moze da radi za druge i/ili za sebe. Ne vidim treci nacin. Ako pogledamo ovaj tekst „iz drugog ugla“ primeticemo da ste prvenstveno opisali fenomen pada broja radnih mesta gde covek radi za druge. Imate li podatke o tome hoce li automatizacija i robotizacija oboriti broj radnih mesta gde covek radi za sebe ili mozda eksponencijalno povecati mogucnosti takvog „samoizrazavanja“? Hvala
Bojan „Vi apsolutno izvrćete potrebe egzistencije koje su esencijalne potrebe jednog čoveka. Šta mislite kakve su esencijalne potrebe jednog pedofila, jednog ubice, sadiste, narkomana, lopova… po vašoj logici? Postoji marginalni broj takvih jedinki zbog kojih o njima ne razgovaramo?“
Није ми јасно шта Вам није јасно.
Не видим разлога за издвајање наведених од других категорија људи, за све важи исто, ако сте мислили на то.
За Небојшу (и остале) – немојте ме молим вас сувише хвалити док не добијете бољу слику о мојим правим намерама 😁
Ја као сваки искуснији професор будем каткад и малко расејан па тако и овај пут заборавих шта сам хтео кас’ти… А да: необично ми је како посленици од економске струке тако олако у круцијалним расправама употребљавају врло неодређене а емотивно набијене квантификаторе („би нешто помогло“, „милиони људи“, исл). Ваљда су се сусрели на студујама: прецијација је термин, не? Цена, дакле бројчана вредност за свакојаке, а можда и све, ствари и концепте? Па куд баш сад и на овом месту да нестану прецизнија одређења, тј. цифре?
Што се тиче философије, гуруа и освајања Сунчевог система нпр, да допринесем и ја коју… већ кад се фрљамо с линкови: http://waitbutwhy.com/2015/12/spacex-launch-live-webcast-and-explanation-1-21-15.html. Није баш један клик мишем, али јесте само два од Википедије удаљен. Да – оне исте – бесплатне, као и ови ресурси што сам их помињао. Добро хајде де, можда нема ко чика учитеља да послуша. Шта да се ради, несташни ђаци… вероватно их ове силне грозне технологије омеле у пажљивом праћењу лекције: те мобилни, те лаптопови, па још увек и свуда лако доступан Интернет. Ма све то вражја нека посла, ју!
А за ове неверне Томе имам посебну прогресивну и новокомпоновану идеју: ако се већ сумња у квалитет бесплатног Интернет штива, можемо покушати да рецимо организујемо часове један на један. Једино што у том случају треба знати, кад већ нисмо научили до сад, да су консултантске услуге обично скупље. За неколико десетина редова величине – што се оно каже „масно“ или можда „баснословно“. Ето, да покажем да знам и покоју другојачију фразу – израз… јел’те?!
Уз срдачан поздрав успешан а и пријатан наредни дан жели вам,
ваш Уча
За Немирног
Колико сам разумео из приложеног линка, а верујем не у потпуности, реч је о компанији чија се производња заснива на железничким и авио компонентама просте/сложене структуре и њиховим пратећим послепродајним услугама.
Технолошки процеси омогућавају квалитетније материјале и комплексније израде производа чији квалитет онемогућава масовну производњу на одређеним тржиштима баш као и њихово сервисирање.
У контексту значења наведеног термина, мислим да је реч о усресређености матичне компаније да своје будуће производе заснива на иновативности, технолошким решењима, бољим перформансама производа који су предмет пословања јер тренутно постојећи не изискују потребу за додатним повећањем/одржавањем постојеће производње, сервисним услугама, гаранцијама и сл.
Они(компанија) схватају да једино технолошким решењима, унапређењем карактеристика постојећих производа, могу гарантовати опстанак и просперитет на тржишту делимично промењеним цена навише за слично квалитетнији производ али на уштрб запослених.
Истина, поменути концепт се може користити и на реорганизацију запослених по разним аспектима али мислим да је претходно поменуто суштина.
То су једноставно правила профита који немају превише обзира на људски род и социјалне последице одлука које доносе.
Evo, ovoj kanadskoj kompaniji nije više potrebno 7500 ljudi „jer imaju previše pogona na kojima proizvode slične delove“.
http://www.bbc.com/news/business-37728761
To je samo ove godine, prošle ih je 7000 dobilo otkaze. To je ukupno 14 000 porodica izgubilo prihode za dve godine, i to samo u jednoj kompaniji. Ovakve stvari se događaju posvuda, najviše u proizvodnom sektoru.
Umesto da budu iskreni i kažu da je razlog tehnološki višak, ili pak finansijski problemi, razlog je izgleda „new „centres of excellence“. Šta god to značilo, evo ako neko može da mi prevede. Možda gospodin Profesor računara i programiranja. Vidim da njemu, pored progresivnog načina razmišljanja, idu od ruke te novokomponovane fraze i izrazi.
Pozdrav.
@србски
Koliko znam Tesla se nije ni ženio, da se oženio i imao decu pretpostavljam da ne bi ostvario mnoge stvari koje je ostvario. Da ne ulazimo u to da li bi uopšte razvijao određene izume da je imao priliku da razmišlja i sa aspekta vaspitavanja dece. Vi apsolutno izvrćete potrebe egzistencije koje su esencijalne potrebe jednog čoveka. Šta mislite kakve su esencijalne potrebe jednog pedofila, jednog ubice, sadiste, narkomana, lopova… po vašoj logici? Postoji marginalni broj takvih jedinki zbog kojih o njima ne razgovaramo?
Ja sam neko ko se bavi IKT tehnologijama i prilično sam dobro upoznat sa svim problemima koje nose. Kao roditelj sam još više užasnut prazninom koje IKT stvaraju u glavama kako mojih studenata, tako i moje dece iako se svim mogućim silama borim protiv toga (i ovo komentarisanje ovde ponekad je deo te borbe).
Suština problema čoveka sa tehnologijom je što u nju ulazi bez ikakve filozofije. Tehnološki napredak jedino bitno, a moral kao komponenta koja dolazi iz filozofije je nešto totalno nebitno… čak je kočnica napredka. Kad to uparite sa sistemom u kome ekonomisti samo vode računa o novcu i profitu i inženjerima koje jedino interesuje da svoje znanje unovče (ne sve, ali je takvih sve više) dobijate jedno ludilo u kome navodno najobrazovaniji su ustvari najveći idioti koji ceo svet vode u propast.
Automatizacija i robotizacija o kojoj se ovde polemiše imale bi smisla jedino kada bi se postavio jedan veliki cilj, veći od aktuelnog čovečanstva, recimo naseljavanje novih planeta, nove galaksije. Tada bi sve ovo o čemu polemišemo imalo smisao. Milijarde ljudi bi stremile ispunjavanju takvog cilja, pa bi bio problem sve postići zarad tako velikog cilja. Problem je što je cilj automatizacije i robotizacije profit pojedinaca izolovan napredka celokupnog čovečanstva.
@Profesora
Fascinantno mi je da vi kao profesor preskočite sve živo u školovanju i uskočite odmah u programiranje. Izađite iz „ormara“ tehnologija i prošetajte ulicama. Uzgred pojasnite zašto su veliki gurui IT tehnologija imali jako odbojan stav prema istim tehnologijama koje su razvijali kada su u pitanju bila vaspitavanja njihove dece. Šta su to oni znali, a ostali ljudi ne znaju.
U prilogu tekst iz NewYork Times-a
http://www.nytimes.com/2014/09/11/fashion/steve-jobs-apple-was-a-low-tech-parent.html?_r=0
Za Profesora itd. – Impresivan, superioran komentar. Polaskan sam što ste uopšte primetili ovaj tekst i našli vremena da ga komentarišete.
O obrazovanju je ponešto pisano na ovom blogu, npr.: https://nkatic.wordpress.com/2007/06/21/u-svetu-matematicke-pameti/, https://nkatic.wordpress.com/2013/10/31/skola-i-trziste/, https://nkatic.wordpress.com/2016/01/31/o-razumevanju-teksta-ili-ta-je-pisac-hteo-da-kaze/ https://nkatic.wordpress.com/2005/08/20/svuda-poglavice-nigde-indijanaca/.
Reforma obrazovnog sistema kakvu danas npr. sprovodi Singapur bi nešto pomogla na kratak ili srednji rok, ali fundamentalni problemi vezani za procese robotizacije i automatizacije ostaju nepromenjeni. Šta će raditi milioni prosečnih ljudi koje automatizacija čini suvišnim, a koji nisu materijal od koga se prave dobri IT radnici, i čiji mentalni sklop ne odgovara novim potrebama? Profesionalci koji se bave ovom temom su ili zabrinuti, ili su optimisti po principu da će se već nešto dogoditi i da „nikdar ni tak bilo da ni nekak bilo“. Nažalost, još uvek niko ne objašnjava gde će se dogoditi čudo koje će rešiti problem zapošljavanja nove armije nezaposlenih.
Možda bi Vi mogli ukazati na prostor koji se otvara za milione i milione takvih građana.
Hvala na komentaru.
Poštovani Nebojša Katiću
Cenim Vaše sposobnosti, a i delo iako ga ne poznajem najbolje, ali ovom prilikom ću izneti nekoliko primedbi nanj. Pokušaću da ih formulišem u nekoliko pitanja kako bi eventualni diskurs koji sledi na ovim stranicama tekao glađe i efikasnije. Evo ih u vidu slobodnijeg toka slobodnijih misli koji smatram neće smetati Vama i ostalim pratiocima Vašeg bloga a iz čijih će se zaključaka nadam se izvući i nešto korisno. Nadam se stoga, jer mi teskoba koja se naslućuje iz Vaše objave, ne deluje previše obećavajuće. Ali možda uspem nešto i da promenim.
Dakle ovako: ako je taj optimizam koji pominjete već toliko baš satanističan pa ga stoga treba mistifikovati nekakvim panglos-mr-mrm-nešto terminima zar se ne bi moglo onda ovakvo klupko razmrsiti onom starijim generacijama verovatno poznatom mantrom pripisivanom uspešnijem od mnogih arhineprijatelja tog mrskog I/ILI trulog kapitalizma: Учиться, учиться и учиться? Zar nije bolje umesto lekcije o idealu današnje ekonomije (u čijoj prošlosti bajdvej nikad nismo imali nešto što bi se moglo nazvati „sigurna egzistencija“ zbog silnih, uz tu egzistenciju, propratnih ratova što je makar ljudima sa ovih prostora blisko) zar nije bolje, mnogo mnogo češće nego do sada, ukazivati na važnost ulaganja u jednu od _esencijalnih_ ljudskih delatnosti – učenja i sa njim obrazovanja? Da kako-se-ono-zovu algoritmi (jel`?) koji pokreću te „robote s kojima u borbi nemamo šansi“ više ne budu vudu-magija „armiji slabo plaćenih i lako zamenjivih radnika“, nego recimo postanu jedan od bitnijih od mnogih ciljeva proučavanja nadolazećih naraštaja specijesa Homo sapiensa (Razumnog čoveka jel`?) u industrijama kao što je IKT i sličnima. U državi Srbiji je barem ona veoma probitačna i profitabilna. Zar ne? Na Internetu se inače mogu naći gomile besplatnih resursa o Data Science, Machine Learning itd, pa čak postoje i zajednice koje su posvećene obučavanju budućih naraštaja u ovim oblastima.
Svako dobro i prijatan naredni dan želim
Егзистенцијална и есенцијална потреба су два сасвим различита термина.
О мигрантима, политичком инструменту, заиста није потребно говорити.
@Branislav
Heee… Kakva samo vi interesantna poređenja nalazite. Ta porodica koja je rintala na 30 stepeni u polju je radila zajedno i gledala plodove svog truda. Naravno da joj je bilo teško i da je zamišljala mašine koje će joj olakašati posao. Ono što je dobila nekoliko decenija kasnije je da se članovi porodica ne viđaju i ne razgovaraju jer nemaju vremena od nekog drugog posla „mnogo“ kulturnijeg i finijeg od kopanja zemlje, da jede nezdraviju hranu, da joj potomci odrastaju igrajući se farmera i uzgajajući hranu u igricam na telefonima…..
Mašine se prave da bi ljudima olakšavale određene poslove da bi oni imali vremena za socijalizaciju i uzdizanje svesti. Ali ne, u tom vašem i nažalost našem svetu mašine se prave da bi Džon imao 50 kuća, da bi imao 50 automobila, da bi spavao svakog dana u drugoj sobi, jer ih ima toliko… I tog Džona zanima kako da ima još, ne zanima ga nikakvo olakšavanje poslova, njega zanima kako da u priči o sticanju „još“ on ne zavisi od lenjeg Migela, nespretnog Milisava, pametnog Hansa (koji može da ga zameni ako ne bude dovoljno inventivan u zaštiti imovine)… U tome je ogromna razlika između traktor i robotizovanog traktora.
Teško da su ljudi danas obrazovaniji od predaka, jer da su obrazovaniji ne bi svet danas lično na ono na šta liči.
За оне који имају недоумице у вези с тим шта су „есенцијалне потребе“, ево две понуде за размишљање.
Никола Тесла је основне телесне потребе вероватно могао да задовољи и у свом селу: да се прехрани, да нађе себи девојку, и тако то. Претпоставимо да је неко подигао високи зид око његовог села који никако није могао да пређе. Да ли би унутар њега преживео са задовољеним основним телесним потребама? Или би можда увенуо, можда се и убио, јер не би могао да се образује, да се оствари кроз оно што је урадио после? Која је потреба есенцијалнија у његовом случају?
Један број миграната који долази у Европу из Азије (хм, па и доста младих који одлазе из Србије) има довољно новца да задовољи основне телесне потребе и преживи. Није свуда рат, и није свима тамо живот непосредно угрожен. Ипак, они крећу у доста неизвесно и дуго путовање, у најмању руку неудобно, током којег неки од њих изгубе живот, дете, породицу … Све то због неке тамо не-есенцијалне потребе?
Vlada Srbije nema niti regulatornu niti razvojnu strategiju razvoja privrede u domacim rukama nego preraspodjele. Osim preraspodjele u funkciji kupovanja glasova, „otkrio“ sam da se ona ponas kao svodnik.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=10&dd=18&nav_id=1189232
****
Kapitalizam je daleko od savrsenoga ali sigurno da je bolji od drzavnog mikroupravljanja privredom.
****
One koje ne zanimaju „Zapadni problemi“ neka ne citaju,
1991.g. u Kanadi je zivjelo 25% mladih izmedju 20-30 godina starosti sa roditeljima, danas 51%. Siguran sam da svaki 26-godisnji muskarac nezeli jebavat zensku u svom stanu nego je voditi kod mame i tate u kucu. To nema nikakve veze sa strahovitim dugovima prema institucijama visokog obrazovanja koje obrazuju „novog“ covjeka za „novu“ ekonomiju u „21.vijeku“, pogotovo kriminalnim cijenama nastalim iz….da te podsjetim https://nkatic.wordpress.com/2016/07/09/misterija-novca-ko-i-kako-kreira-novac/
Evo bas jucer izaslo novo pravilo lopova u odjelu da stezu pravila oko kupovanja kuca. Njihovo lazno pozivanje na trziste zapravo proizlazi iz monopolistickog monetarnog sistema kojim upravljaju sa svojim politickim partnerima. Odlukom pera su lazno podigli umjetno bogatstvo sada ga pretvaranjem i lazima pokusavaju „popraviti“. Prosjecno mlado kucanstvo ce biti zdrobljeno i izgubit ce barem 100 hiljada dollara, dok dug prema lopovima ostaje.
Kao sto rekoh, sta god da rade samo nek nastave, znamo kako ce zavrsit.
Za Makija – Našli ste rešenje, ali ne dostaje telo, ili algoritam koji će utvrđivati koliko kome treba dati. To je ipak samo detalj😉.
Hvala na komentaru.
Nisam siguran da je reindustrijalizacija ono sto vecina ljudi danas zeli. Ljudi danas razmisljaju drugacije. Prvo, mnogo vise su obrazovani i informisani i niko vise ne bi da provede radni vek za strugom, plugom ili kao steper za masinom. Na srecu zahvaljujuci tehnologiji to nije ni potrebno. Neko se pita ali sta ce onda raditi ljudi ? Gde pise da ljudi moraju raditi u smislu kao sto su radili do pre 30 godina ? Mislite da kad je stigao npr traktor pre 70 godina pa je jedan covek mogao da uradi sto je nekad cela familija radila i skapavala na njivi, da su plakali i govorili – jao naopako dosao traktor ne mozemo vise da dirincimo na +30 stepeni. Sad moramo da idemo u tamo neke fabrike i skole. Slicno ce se i sada dogoditi, ali opet kao i u svakom prelaznom periodu treba ce vremena. Prelazni period obicno ide dosta teze jer ljudi koji odlucuju i vode politiku su vec u zrelim pa i poznim godinama, a oni koji su najvise pogodjeni ishodom politike su veoma mladi. Ne znam koliko neki budza koji je poslao mozda dva maila u zivotu, a kompjuter video iz daljine uopste i razumeme potrebe nove internet generacije ?
@србски
Шта су то „есенцијалне потребе“? Ко одређује шта је то?
Esencijalne potrebe ljudskog biće se zna šta su. Ne određuje svaki čovek ponaosob šta su esencijalne potrebe već su uvek i isključivo to ono što omogućava elementarnu egzistenciju kao živog bića.
Koliko sam razumeo vaš komentar: kockanje, mahanje repićem (videti shipo neurowear), parenje sa životinjama i sl… spadaju u domen esencijalnih potreba nekog bića ili možda ne spadaju?!? Inače, razumeo sam da vrlo sličan stav vašem ima većinski deo ljudske populacije koji pretenduje da sebe naziva progresivnijim, naprednijim. Znači da ste na talasim mainstream i da nema potrebe da brinete, sve će se to rešiti odumiranjem „novih fosila“. Inače na tom istom talasu su i ekonomisti i oni vrlo uspešno rade na sistematizovanju ljudskih potreba suprtono vašem mišljenju.
Vaš komentar mi je još jednom doneo potvrdu mog stava zašto je kapitalizam toliko uspešan sistem. Kapitalizam je suštinski spreman da realizuje svaku potrebu čoveka, ma kako ona bila antihumanistička, protivljudska, idiotska… Čak funkcioniše na još boljem nivou što je ta potreba više neesencijalna ljudska potreba. Zato se valjda ljudi i toliko zalažu za taj sistem, bez obzira na stupanj idiotizma u ispunjavanju „esencijaljnih“ potreba.
Koliko sam razumeo vaše dosadašnje komentare vi ste apologeta jednog takvog sistema. Pri tom rekao bih da nemate nikakvog iskustva van tog koncepta, rekao bih čak da možda i nemate porodicu – decu, jer očigledno nemate uvid u to šta se događa u svetu oko vas. A možda sam i ja neupućen i neprilagođen za sve ovo oko sebe pa imam problem sa realizovanjem sopstvenih esencijalnih potreba…
Nebojsa , sta mislite o mom predlogu za resavanje problema nezaposlenih radnika u dominantno robotizovanom drustvu: da roboti, nakon sto su preuzeli ulogu proizvodjaca, preuzmu i ulogu primaoca plate/dividende te firme, pa da zbog toga toga sto imaju para na svom kontu, a nemaju licne potrebe jer nemaju licnost, preuzmu i ulogu potrosaca od osiromasenog naroda, tj da elektronski kupuju raznoraznu robu i poklanjaju je otpustenim radnicima i ostalim potraziocima socijalne pomoci. Kad se potrose pare sa robotovog konta za taj mesec, prestane kupovina, tj to delimicno resava i problem zaduzenosti. Hvala.
@cp6cku
kažete:
Тешкоће с неким чланцима састоје се највише у томе што је, по правилу, за једну уопштену, претерану и олако изречену тврдњу потребно неупоредиво више простора да се она смести у реалан оквир и и упореди с другачијим тврдњама.
a onda sledi nešto ovako:
Шта су то „есенцијалне потребе“? Ко одређује шта је то? За некога је то хлеб, а за другога одлазак у кладионицу. Зато постоје и пекаре и кладионице.
Ako je potrebno trošiti vreme u objašnjavanju šta je stvarno esencijalna potreba pa bila ona i pod navodnicima onda…
Jasno je šta je rečeno a ovo je razvodnjavanje i relativizacija bez ikakvog smisla osim da se ostave dugačke poruke i skrene pažnja na sebe.
(Тешкоће с неким чланцима састоје се највише у томе што је, по правилу, за једну уопштену, претерану и олако изречену тврдњу потребно неупоредиво више простора да се она смести у реалан оквир и и упореди с другачијим тврдњама.)
Пример први (сви примери су, ради лакоће навођења, узети из горњег чланка): “ … događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu.“
Хајде да то покушамо да сравнимо са животом и стварношћу. Ако оје тако, како онда објаснити чињеницу да се и даље огроман број људи усељава управо у такве земље, а кад би оне дозволиле неограничено усељавање, можда бисмо могли да говоримо о милијарду људи који би се само у неколико година настанили у њима? Иду тамо где постоји „апсолутни, неупосливи, непотребни вишак“! Зашто, побогу, јесу ли толико необавештени, или луди? Или, пак, у односу на места и земље из којих долазе, те развијене, роботизоване земље и даље нуде много лакша и боља запослења и боље услове живота …
Пример други: „Početak ekonomske drame u čije finale zapadni svet upravo ulazi, započeo je potpunom automatizacijom i robotizacijom industrije. Ljudi su masovno gubili posao u industriji … Nezaustavljiv hod robotizacije sada ugrožava i te, loše plaćene poslove. Luke, magacini, proizvodne hale, postaju prostori u kojima gotovo da nema ljudi.
Да, али, тамо где се то дешава и даље има више посла него тамо где нема аутоматизације и роботизације. Питајте људе и власти у источној и другим крајевима Србије (или било где у свету где је слично) шта би више волели: непостојећу, или безнадежно застарелу и неконкурентну индустрију, непостојеће луке, хале и магацине … или, бар нешто такве аутоматизоване и роботизоване индустрије, луке, магацине и производне хале … Где је „финале економске драме“ снажније, и кога и зашто више жалимо?
Пример трећи: „Prodavnice i prodavci polako nestaju, a trgovina se seli na internet. Umesto ljudi, veliki deo tih poslova već obavljaju računari uz kvalitetne algoritme.“
Да, тачно, само како и колико? Ближе је истини рећи да једна врста продавница нестаје, и да их замењују друге, као што нам цела историја трговине сведочи. Ево, опет Србија: смањује се број малих радњи (истина, број више врста малих радњи, везаних за брзу и успутну потрошњу, повећава се!), али се у неколико година изградило више средњих и великих тржних центара, и планира се изградња још толико у наредних неколико година, чак и већих. Није, дакле, реч о нестајању, већ о промени.
Постоји известан обим трговине на интернету, негде ће се повећати, негде ће се смањити у будућности. Али, тај обим још није такав да бих лако говорио о НЕСТАЈАЊУ продавница и продаваца – догод се и даље граде толики тржни центри. А читам и да се оном највећем светском трговцу преко интернета из Кине смањује обим посла … Сем тога, постоје и производи које многи људи у свету вероватно још дуго неће куповати преко интернета: још топао хлеб, врућ јутарњи бурек право из тепсије, хладно пиво и топлу кафу … Туристичка индустрија целог света, примера ради, заснива се на таквој потрошњи, у целости, без интернета, а њен обим није никако мали. Уместо да сиђем доле до пекаре, сешћу за компјутер и наручити бурек преко интернета? Понеко да. Као што је и без интернета неко наручивао кавијар и шампањац да му авионом стигну с другог краја света за вечеру. Али, ми, већина, не. Не претерујмо.
Пример последњи: Robe jesu postale jeftinije, i to stvara iluziju višeg standarda, ali su zato esencijalne potrebe sve skuplje – od stanovanja do zdravstvenih usluga ili obrazovanja, na primer.
Шта су то „есенцијалне потребе“? Ко одређује шта је то? За некога је то хлеб, а за другога одлазак у кладионицу. Зато постоје и пекаре и кладионице. Алтернатива је – знамо шта. За трећег је то половни БМВ за који ће једва намицати паре за бензин; зато постоје плацеви с половним БМВ-има. За некога у првој половини 17. века у Холандији је то била луковица лале, за куповину само једног комада је заложио кућу. За мигранта је то мобилни телефон, пречи од довољно хране, или удобне обуће.
Већина људи, мислим, редовно више троше за „не-есенцијалне потребе“, него за есенцијалне, шта год то било. Кад би се понашали како нам економисти налажу, сви бисмо прво подмирили есенцијалне потребе, много штедели, понешто трошили … Проблем је само у томе што просечно људско биће није такво. И што има стручњака који у неком тренутку постају уверени да знају шта смо и какви смо, и тачно шта и какви треба да будемо, па би уз помоћ робота и компјутера, и истовремено претњом њима, да нас уклопе у своје замисли и прогнозе.
Ja mislim ako se taj dodatna produktivnost od robotike koristi za povecanja plata i standarda, dovoljno ce novih poslova nastati.
Samo nista u tom smeru se radi vec 15 godina plate u Nemackoj ne raste a isti recept otatku evropi.
@Nemirni
Slazem se sa vama da ce kompletno automatizovanim vojskama prethoditi navedeni „sklopovi“, ALI Vecina nabrojanih vec je razvijena – autonomne letelice koje slecu na nosace aviona, „lovci podmornica“, nauruzani roboti koji su posle vojne, svoju komercijalnu primenu nasli u policijskim snagama (isti je npr. likvidirao pre par meseci ubicu iz Dalasa)…
Ako se navedena tehnologija vec sada koristi, sta onda mozemo ocekivati da bude u upotrebi za 30 godina tj. 2046? Pre 30 godina na ARPANET je bilo spojeno 400 racunara, a danas 30 godina kasnije imamo npr. komercijalnu dostavu paketa dronovima.
@Predrag
Isti se uveliko koriste, ali kao sto ste lepo primetili, svoje testne faze imaju u vojno-tehnoloskim inferiornijim zemljama. Mozda navedeni „sklopovi“ nece biti upotrebljeni u filmskom scenariju invazije, na sta vi pretpostavljam aludirate, ali ce svakako ciniti efikasno sredstvo za nametanje/odrzavanje kolonijalnog statusa ostatka sveta.
Takodje bitno je napomenuti da se trenutno nalazimo u fazi Ani-ja. AI koji je „specijalizovan“ za jednu oblast npr. pobediti najboljeg u sahu,Go-u… sve vec vidjeno.
Sta ce se desiti u AGI-ju, kada sklop bude pandan coveku – sposoban izvodjenju svih intelektualnih zadataka:planiranje, rezonovanje, resavanje problema, apstraktno misljenje, brzo ucenje, ucenje iz iskustva?
A tek u ASI-ju kada bude „bolji“ u svakom polju ukljucujuci: kreativnost, mudrost, socijalalne vestine… -> trilion puta?
U dosta clanaka povezuju ASI sa 2045 godinom. Velika nepoznanica i opasnost na koju upozoravaju najveci umovi danasnjice:Hoking, Bostrom… Mozda pojedincima iz drugih oblasti delovanja/poslovanja/zivota ovo zvuci suvise apstraktno i nestvarno – meni koji 20+ godina radim u IT sektoru ovo deluje vrlo realno i istinito.
Tehnologija unapredjuje kvalitet zivota i negasi radna mjesta.
Drustvo je sastavljen iz razlicitih „industrija“ koje se namecu za kapital svake vrste financijski, ljudski…one jedna drugu gase i ististiskuju.
Najnormalnije bi bilo, da one koje najbolje sluze zadovoljenju ljudskih potreba i zelja,koje su beskonacne, da opstanu a one koje to rade lose, da se ugase.
Da se ugase jer one ogranicene resurse nekoriste optimalno. (Ovdje iskljucujem inflacionisticki financijski sektor koji neradi ono sto mu je svrha i izvlaci vrijednost iz novostvorenog dobra novo kreiranim novcem).
Da je fizicki rad i posao ono sto dize kvalitetu zivota, milijarderi bi kopali kasikom.
Ja ne vidim da se itko obogatio „radom“ i da ljudi zele „raditi“. Ljudi zele konzumirati, zele stvari sa sto manje truda, izvuci sto vise. Nista za osudu i legitimna misao.
Npr (https://www.youtube.com/watch?v=MVWayhNpHr0) masovna proizvodnja ovih masina ce otvoriti radna mjesta. Inovacije otvaraju radna mjesta. Produktivnost snizava cijenu.
Masovna proizvodnja je dobra stvar, robotizacija i automatizacija su dobre stvari.
За Немирног,
Слажем се са вама али ако узмете у обзир политичке конотације леве, десне, горње, доње или било које друге стране схватићете да је примена таквих догађаја у реалности једноставно немогућа од стране било које водеће земље у свету.
За Зорана Петровића,
Мишљења сам да придајете превише значаја технолошком прогресу запоседнути страхом.
Шта мислите, зашто се данас не користе аутоматски системи за теренске ратне операције већ искључиво у сврху праћења и прикупљања података, евентуално деструктивних намера уколико је земља војно-технолошки инфериорнија?
Za cp6cku:
Vrlo interesantan i zanimljiv tekst, moram priznati. Uglavnom imate pravo, ali ipak mislim da i takozvane „zemlje trećeg sveta“ neće dugo čekati na kompletnu automatizaciju. Pogledajte šta Kina radi po Africi i Aziji, prave čitave gradove. Zamislite sada da oni odjednom imaju debeo interes da u budućnosti (za nekih 10-ak godina) prošire svoje tržište što više po nerazvijenom svetu. Zatim zamislite da su usavršili gradnju svega i svačega (puteva, kanalizacije, aerodroma, čitave infrastrukture) uz pomoć robotike. To je gotovo sigurno, ipak su oni lideri u građevinarstvu.
Šta mislite, za koliko će se vremena ostatak sveta izgraditi i dostići zapadni standard? Ja Vam kažem da neće proći duže od 30 godina, pod uslovom da ne bude globalnog rata. Eto, samo sam hteo da Vas dopunim malo, da ponudim alternativno viđenje budućnosti.
Za Zorana Petrovića:
Kompletno automatizovane vojske su još uvek daleko. Pre će se razvijati složeniji sistemi kojima će opet upravljati ljudi, sa minimalnim imputom. Bilo sa udaljenosti, ili kao piloti. Uzmite džinovske robote u brojnim japanskim animacijama, ili malo bliže, specijalna borbena oklopna odela kao primere (koja su već u eksperimentalnoj fazi).
@Vizantinac
Navodis trivijalne probleme koji su odavno reseni…
Slabo si upoznat sa trenutnim dometom AI i robotike. Nick Bostrom veruje da nismo puno udaljeni od ASI (Artificial Superintelligence), vecina naucnika pominje 2045 godinu. USA uveliko koristi autonomne robote u ratnim operacijama. U narednih 20-35 godina mozemo ocekivati tranziciju ka kompletno robotizovanim vojskama koje ce sigurno biti lisene etickih standarda, ako su ih neke i imale dosad.
Hokingovu poruku/upozorenje treba ozbiljno shvatiti!
Mislim da se sledeci clanak vrlo lepo nadovezuje na temu
https://www.chinatechnews.com/2016/10/13/24329-no-more-humans-foxconn-deploys-40000-robots-in-china
Foxconn, firma za proizvodnju elektronskih delova, koja je dosla na los glas zbog samoubistava radnika, otpusta 40.000 radnika i zamenjuje ih robotima.
Nekada su firme sa zaljenjem iznosile takve vesti. 40.000 radnika je citav jedan grad koji dobija otkaz. Ali sada celnici kompanije sa ushicenjem govore o optimizaciji procesa i kako zaokruzuju citav proces, tj. sam Foxconn pravi robote za svoje potrebe.
Ljudi postaju nepotrebni.
Оно што се може запазити у чланцима неких светских економиста, како воле да доживљавају себе, јесте да пишу из, махом западног, богатог и ушушканог света, и баве се његовим проблемима на претеран начин, оптерећен, у суштини, паником због могућности губитка неких од бројних привилегија.
Њихови чланци су махом у чистом футуру – без „можда“, „могуће је“, „под условом“, „ако …, онда“. Аподиктични су и безусловни, у њима је махом све једнозначно, крајње уопштено, закономерно, строго усмерено, из само једног угла – њихових ограничених визура и неограничених интереса, и без изузетака. На начин неприкосновених пророка и власника свих истина, иако је често први утисак који се стекне да Баба Ванге имају више осећаја за стил и веродостојност.
Они ће вам рећи: али, то се већ догађа! Да, догађа се, али у једном малом делу света; бројно се догађа само ограниченом постотку људи који, најчешће, нису животно угрожени због тога, имају друге могућности, губе нешто, али не губе све. Причајте људима у Сирији, Либији, Сибиру, многим крајевима Балкана, Африке, Азије и свих осталих континената, о угрожености због нових технологија. Аааааа, шта ти је то? Таква жвака се може увалити махом само средњој класи развијених земаља, зависној од масовних медија, а остале заболе … Три четвртине света би се вероватно радовало пропасти САД …
Упркос новим технологијама, има много људи који и даље купују јефтина и немодерна кола, пишу оловком, сликају бојама, а добар део света користи најпримитивнија средства у пољопривреди (дакле, не чак ни трактор или мотокултиватор), баве се производњом домаће хране и пића, намештаја, одеће, без додира с мултинационалним предузећима и ланцима. Већина данашњег становништва на земљи, зар не? И у најразвијенијим земљама просечан грађанин није много богат, односно, обичан је … Зарађује више, али су му скоро сви трошкови за толико виши. Просечан стан у Паризу или Лондону је десетак пута скупљи него у Београду. Знам човека (у ствари, више њих) који ради у Београду за око 3.000 евра месечно и могао би да ради било где у развијеном свету данас за неколико пута већу плату; али, сматра да му се не исплати, да не би тамо живео боље, напротив.
Колико ће времена проћи пре него власници крајње трошних, бушних чамаца (потону у просеку два дневно) у Даки, у Бангладешу, дођу прво да иоле солидних чамаца, затим чамаца с најобичнијим, најјефтинијим могућим мотором, пре оних с компјутерима, навигацијом … Једна вожња је један цент, треба да превезе скоро сто људи да би зарадио долар, ради се по цео дан, у условима велике конкуренције. Западни свет није цео свет. Бриге западног света нису бриге целог света.
Колико деце у свету данас још нема приступ чистој води, струји, канализацији и било каквом образовању, док западни свет диже панику око компјутера и зависности од игрица, не водећи рачуна који је то проценат од укупног броја деце на свету? У реду је да се бави својим проблемима, али не на начин да су то проблеми целог света, без изузетка. Можда западни свет осети последице одређених промена на озбиљан начин, али, три четвртине, или седам осмина, или девет десетина света неће. Можда се западни свет уруши, али ће четири петине света и даље остати у том смислу практично нетакнуто јер ништа од тога није у већој мери дошло до њих. Пропашће понека фабрика у њима, или, чак, економија целе земље, а с њом и привилеговани слој грађана, али не и већина, обичан свет који ће наставити да живи као и до тада. Замислите децу испод моста у Даки која никад нису ишла ни у какву школу, или у некој планини, пустињи, равници, у безброј села, мањих и већих места и вароши широм света – какве она имају везе с губитком радног места неког индустријског радника хиљадама километара далеко? Рађаће се, живеће, радиће, умираће као и до тада.
Замениће се (постепено ће се замењивати, током десетина година) у једном делу света аутомобили онима без возача, много повећати њихова искоришћеност, али, да ли ће се обавезно смањити број произведених кола и да ли ће доћи до великог губитка радних места? На први поглед – да. На други поглед – кола без возача морају да буду беспрекорно исправна, одржавана, прављена од квалитетних материјала. Кола с возачем су управљива и када је једна гума мало издувана, када не држе савршено правац, када им не ради неки систем, жмигавац или светло (негде неће проћи таква на техничком прегледу или поред саобраћајца, али у добром делу света и даље хоће!). Кола без возача ће имати сензоре који ће их избацивати из употребе дању и кад је дугачко светло (које се користи ноћу) неисправно, када је било шта, и најмање неисправно. Надам се, бар, да ће бити тако, тако је једино логично. Дакле, мораће да се уграђују квалитетнији, скупљи делови, мораће да имају више сензора, мораће да их програми прате и одмах искључују у случају било каквог сигнала о било каквој неисправности … Јер је ризик у колима без возача много већи кад су кола неисправна, и у сваком погледу. Мораће да постоји више резервних возила ради замене неисправних, више екипа које ће преузимати и одвозити неисправна возила, знатно сложенији софтвер и много оних који га прате и одржавају … Аутомобила ипак има много и налазе се свуда, није као с брзим возовима и авионима.
Колико ће проћи времена пре него што ће такви аутомобили моћи да се користе у целом свету – многи путеви још дуго неће имати беспрекорну средњу линију, одбојнике с мачјим очима са стране, саобраћајне знаке свуда где треба, склоњене све заборављене и погрешно постављене саобраћајне знакове (колико пута наиђете у Србији на знак с ограничењем брзине на 20, или скретањем због радова, који ту годинама стоје после изведених радова на тој деоници!). За кола без возача су то услови без којих се не могу кретати.
Бисте ли се препустили аутомобилу без возача на високом и веома уском планинском путу без средње линије, без банкина с мачјим очима, ту и тамо излоканом, необележеним скретањима, са старим и ретким саобраћајним знаковима …?
На крају, што се тиче технологија, упућенима је познато да нема ништа фундаментално ново у 21. веку, све данашње основне технологије припадају 20. веку, и сада се само даље развијају.
Хтео бих да допуним мој коментар са освртом на реакције и да евентуално допуним неку мисао. Нисам нужно ни за, ни против аутоматизације, нити сматрам да је аутоматизација апсолутно зло или добро. Напоменуо сам да је најбитнија оптимизација пословних процеса а та оптимизација може да се спроведе и без аутоматизације (уметност, стваралаштво, иновација и сл.) Аутомат не може да створи нови утисак (или бренд), нови укус, нови мирис, нови изглед… То морају људи.
Такође, да, сматрам да је оптимални одрживи профит најбитнији у пословању. Оптимални профит, који је одржив мора бити прихватљив за све стране: ако власник није задовољан, повлачи капитал, ако радник није задовољан одлази. Такође, одговорно тврдим да уз велику флуктуацију радника није могуће остварити оптимални профит. Радник мора бити задовољан и мотивисан, јер један радник са платом од 1500 еур, више допринесе него два радника са по 500 (збир знања, залагања, усавршавања, воље…).
Даље, пољопривреда је појам који тумачим као делатност од орања до избора прилога у сендвичу у Subway ресторану. Сврха сетве и жетве је да се основни производ прераду у други производ који ће задовољити неку потребу човека (глад, хедонизам, зависност и сл…) Од њиве, до трпезе.
Јесте да су трактористи сада у одумирању, али имамо и ИТ трактористе. Значи опет мора неко да управља трактором, или сателитом или већ… Онда, аутоматизација може да покрије део пословања на великим површинама Ајове , Охаја и сл. али опет мора неко да буде у близини трактора, јер може гума да пукне, да се поквари део трактора јер су послови под великим напрезањем, онда може да падне киша и да се терен раскваси и не буде за употребу, а то мора неко да поправи. Аутоматизација, ИТ, сателити, ту баш много не помажу, нити ће помоћи.
Онда опет поред ИТ трактористе, морате имати класичног мајстора са штанглом да реши проблем, само кад тих мајстора буде мало, биће им и цена висока и тако даље…
Ресторани се аутоматизују, али само у Америци, али се и појављују неки нови „Slow food“, „Home chef“, „old kitchen“, покрети, правци и идеје који нуде персонализовану кухињу и укусе, а ту аутоматизација само смета. Значи одмах се појављују нове нише који нуде нешто сасвим другачије од аутоматизоване и увек безличне и безукусне хране.
Никада неће бити могуће направити алгоритам, који ће тачно пројектовати људске жеље и намере. Н.пр. да имате сами могућност да креирате аутоматски сендвич или да ставите стари француски сир у њега, увек би више стављали надева од пецива, ако би алгоритам то рачунао, како би правили комбинације и упаривали храну и пиће??? Ипак је ту згодна конобарица , неизоставна…
Погледајте Југоисточну Азију, 3 милијарде људи, ситни поседи, велика насељеност, половина светске пољопривреде је тамо, разноликост тла и биологије… Каква је тамо аутоматизација могућа?
И на крају, ако из америчке и западноевропске пољопривреде искључите политичке субвенције ( које се финансирају из прихода од ратног плена), израчунаћете да њихова производња нимало није рентабилна, и да им је аутоматизација уствари претећа опасност. Биологија увек на крају победи.
Опет да направим резиме. Што већа технологија, већи трошкови. Што су већи трошкови, мањи је профит, што је мањи профит, смањују се трошкови итд. Опрт, трошкови рада су максимално 20%
Када се помињу возила без возача, не треба заборавити ни индиректне ефекте које ће аутоматизација да произведе.
По неким процјенама, путнички аутомобили су у просјеку (у САД) искоришћени мање од 3% времена, или 40 минута дневно.
Када возила постану аутономна, то значи да ћете нпр ваше ауто моћи да изнајмите или подијелите када вам није потребно. Замислите да вас ауто довезе на посао, и за 8-10 сати док радите, да развози друге. На тај начин ће се повећати просјечна искоришћеност возила, а посматрајући тих 3%, потенцијал је заиста велики. Повећањем искоришћености смањиће се потреба за возилима тј њихова производња, што ће опет да утиче на преостале раднике у фабрикама и добављаче.
Прије 10ак година читао сам у Spectrum-у о DARPA Grand Challenge. Први изазов је био да се возила у пустињи одвезу из тачке А у тачку Б. У међувремену је остварен значајан напредак, кога интересује може чак да нађе изворни код такмичарских апликација.
Данас, Uber иде корак даље са плановима за аутоматизоване флоте: http://www.bloomberg.com/news/features/2016-08-18/uber-s-first-self-driving-fleet-arrives-in-pittsburgh-this-month-is06r7on
Оптимизација? ЕУ подржава економију дијељења и развија иницијативе и овом смјеру:
http://europa.eu/rapid/press-release_IP-16-2001_en.htm
@vizantinac
Dobro je da ste naveli da se bavite finansijama da nam bude lakše da razumemo vaš hvalospev o automatizaciji.
Iz vašeg komentara nisam nigde video širinu pogleda na sve što prouzrokuje automatizacija. Obzirom da ste završili malo više škole ne bi trebalo da bude tako. Vas zanima maksimalni profit i to je sve dokle idete. Navodite učešće radne snage u procentima što suštinski govori da vas ljudi interesuju samo kroz profit. I vi niste jedini, čak šta više, ceo sistem uređuju i usmeravaju upravo ljudi sličnih nazora. Problem je što ljudi nisu brojevi, imaju svoje živote, porodice. Možda to vas ne interesuje, zarada vam omogućava da se izolujete od ljudi koje ovo životno interesuje, ali ga ne razumeju jer stomak ne zna za filozofiju.
Ja dolazim iz sfere mašinstva i ITa i odavno sam uvideo probleme koje donosi automatizacija bez zdrave ljudske filozofije. Suština problema koji donosi automatizacije su dokolica i glad. Jer jedni ne znaju šta će da rade pošto je sve automatizovano i pri tom imaju novac u izobilju, a drugi nemaju šta da jedu jer nemaju gde da zarade. Vladimir je sasvim precizno pojasnio šta su izazvale prethodne tehnološke revolucije. Problem novih tehnoloških revolucija je populacija i kapitalizam u aktuelnom obliku (a teško da može da se transformiše u bolji). Tehnologija, odnosno automatizacija trebaju da čoveku olakšaju život, a da pri tome čoveku ne uzmu ljudskost, pripadnost prirodi. To je oduvek teško išlo, a naročito kada se u to ulazilo bez filozofije. Zato se meni svakim danom pokazuje tumačeći Platona da čovek u glavi nije odmakao ni za pedalj od pećine. Sve što je napredovalo je tehnologija, a sve ostalo je isto. I pećina će verovatno opet biti novi početak.
Procene su da će vozila bez vozača uzeti 4 miliona poslova u Americi, znači kamiondžije, taksiti, vozači dostavnih vozila….će izgubiti posao. Već je počelo sa testiranjem jako je to blizu možda za 5 do 10 godina.
To vam je ta „nova ekonomija“, slika i prilika tog sveta je korporacija Uber.
Pazite, vozač instalira aplikaciju i vozi, Uber mu odbija 30% od svake vožnje, ali caka je u tome što Uber nema nijednu jedini obavezu prema vozačima, ne uplaćuju im zdravstveno, staž, penziono…nema benefita, radi se o surovoj eksploataciji, prikirvenoj u oblande. A, vozač ima gomilu troškova, oko automobila, registracija, popravke, benzin, čišćenje…to je neoliberalni vlažni san. Normalno da Uber vozači ne mogu da zarade dovoljno, a prednost je u tome što mogu da voze kad hoće, fleksibilno radno vreme i sl….
Ali cilj je stvoriti svetski monopol i onda diktirati cene, ali prvo moraju da unište sva legalna taxi udruženja i onda jednog dana samo će da postoji Uber. Čak imaju mogućnost da forisraju damping, da voze besplatno prvih 2-3 meseca, da se odreknu profita da samo vozač zaradi a kasnije da sve to naplate.
U toj novoj ekonomiji nema zaposlenih, jedan Facebook ima 5000 zaposlenih, kad se setimo industralizacije i koliko je miliona radnika tu radilo. Sve te kompanije na talasu informacionih tehnologija ne mogu da zaposle veliki broj ljudi. I sam kapitalizam više ne može da se širi, možda je ceo sistem guran do maksimuma više nema gde. Automaziacija uzima radna mesta, kao kad su pojavom elektrićne energija svi vokasri izgubili posao…Koliko je radnika radilo u fabrika automobila pre 30 godina, danas kad pogledamo te fabrike, večinu poslova roboti obavljaju.
Za Miloša – Upotreba primarne emisije zahteva dosta proračunavanja. Prvo, važno je imati tačnu kalkulaciju domaće (dinarske) komponente troškova infrastrukturnog projekta, jer to treba finansirati primarnom emisijom. Važno je proračunati i efekte punjenja budžeta porezima i doprinosima koje će rad na projektu generisati. Potrebna je i čvrsta projektna kontrola – cene, rokovi, i sl. Najbolje je krenuti korak po korak, projekat po projekat. Mnogo je lakše finansirati ovakve projekte kada je država u efektivnoj recesiji, jer će tada cene teže izmaći kontroli. Dakle, reč je o pedantnom, pažljivom i profesionalnom radu i tesnoj saradnji centralne banke, ministarstva finansija i npr. ministarstva za infrastrukturu. Važno je osloboditi se straha od primarne emisije i demistifikovati proces kreiranja novca.
Možda nije loše da pročitate ova dva teksta: https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/ i https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,pre svega bih zeleo da Vas pozdravim i zahvalim sto u ovim vremenima mozemo da procitamo nesto novo i u suprotnosti sa propagandom koju nam redovno serviraju na mejnstrim medijima.Imam jedno pitanje,nisam siguran koliko je povezano bas sa ovim tekstom ali bih bio jako srecan ako bi mogli da mi odgovorite.Gledao sam emisiju Oko na Rts-u u kojoj ste bili gost i zainteresovao se za primarnu emisiju koju ste pomenuli a voditelj Vas,da li slucajno ili namerno,prekinuo.Ono sto me interesuje u vezi primarne emisije je to koliko infrastrukturnih radova bi mi mogli da finansiramo iz nje odnosno da li postoji neko ogranicenje.Bilo bi lepo ukoliko bi mogli da navedete primer koliko bi infrastrukturnih radova mogli da radimo na godisnjem nivou.Hvala.
@vizantinac – „Такође, сектор услуга се никада неће аутоматизовати, као ни пољопривреда“
Upravo je automatizacija poljoprivrede dovelo do najvećih promena u ljudskom društvu. Krajem 19 veka, sa razvitkom dizel motora, ljudi su proizveli prve traktore i pustili ih u polja. Iz perspektive čoveka tog vremena to jeste automatizacija. Ova mašina je dovela do najvećih migracija u istoriji jer običan čovek na selu je bio izlišan. Sad je ovakva mašina zamenila gomilu ljudi koji su obrađivali zemlju. U to doba je ubedljiva većina živela na selu, kod nas u Srbiji preko 90%. Danas u Americi ih ima manje od 3% koji se bave poljoprivredom. Tamo korporacije obrade milione hektara zemlje satelitski navođenim traktorima koji pređu stotine kilometara bez vozača. Iz perspektive današnjeg čoveka ovo je isto automatizacija. IT sektor je izbacio još jedno zanimanje iz upotrebe – traktoristu.
Automatizacija poljoprivrede je omogućilo mnogo širu i bolju obradu zemlje te se mnogo više ljudi moglo prehraniti. Ovo je kao rezultat dovelo da nas danas ima 3 puta više nego 150 godina ranije. Treba znati da je globalni priraštaj ljudi bio vrlo blag do tada. Da li je ovakava automatizacija omogućila i da društvo obezbedi poslove za ovakvu eksploziju ljudi? U suštini danas imamo dva suprotna procesa u svetu – veliki prirast ljudi zbog dovoljno hrane dok sa druge imamo automatizacije koje oduzimaju poslove novim naraštajima.
Što se tiče da ugostiteljstva, bilo bi dobro da posetite neki takav lanac u Severnoj americi pa da vidite koliko u nekom restoranu radi ljudi. Njihov broj je simboličan, dobrim delom se samouslužite iz automata. Verujem da IT sektor neumoljivo radi da izbaci i taj simboličan broj kao što Amazon želi da vrši dostavu stvari na kućnu adresu dronovima sledeće godine. Naše sanjarenje da ćemo mi ipak zadržati lepe konobarice će vrlo brzo raspršiti TTIP kad stupi na scenu i mi stupimo u globalni Mordor.
Добар и поучан чланак.
Хтео бих неколико речи о теми да кажем из сопственог искуства као неко ко управља финансијама у великој производној компанији.
Аутоматизација и компјутеризација је неопходна код производње производа у великим серијама. Мада, колико год да се убрзава и повећава производња, профит готово никад не расте. Разлог је повећање трошкова одржавања система и управљање њиме. Н.пр. аутоматизација замени 40 или 50 радника по линији, али за то инвестирате много у саму опрему и онда повећавате трошкове управљања. Значи морате да запослите ИТ-овце са високим платама, морате да купите лиценце, да имате сталну везу, да сваке две-три године обнављате софтвер, јер је стари застарео, лиценца не ваља и сл… Такође немате 24-часовну подршку, проблем се увек дуже решава и сл… Једино што је неспорно је то да се квалитет значајно побољшава и уједначује. Али рекламације на квалитет су само до 3% а увек су мање. Са друге стране трошкови радне снаге у укупним трошковима су максимално 20%, што значи да ако теоретски немате ни једног радника, и машине све саме раде, максимална уштеда је 20%. Занемарљиво и врло често неисплативо, због горе наведених трошкова.
Значи, дефинитивно је најважније и најбитније у сваком систему оптимизација пословања. То значи да се максимизује профит. Оптимизација се не остварује нужно на аутоматизацији, може али и не мора.
Такође, сектор услуга се никада неће аутоматизовати, као ни пољопривреда. Н.пр. сви волимо да нас послужи згодна конобарица, а не нека безлична машина, никада никакав робот неће моћи да довољно заљути или заслади ручак у ресторану, као добар кувар или конобар…
Аутоматизација у сваком случају има многе предности, али никада фаталне, Ипак су њих људи измислили да користе људима. Такође, имаће и има свој узлет, као и „зелена револуција“, као и парна машина, као и Фордов модел управљања и сл… Значи да ће дефинитвно променити начин рада (и мења га) али никада тако да ће бити систем независтан од људи. Имаћемо огроман број ИТ-еваца, док им не почне падати цена, па онда опет нешто ново и тако укруг, већ више пута виђено и предвидљиво.
Поздрав за све дискутанте!
Za Nemanju Vidačića – Problemi koje sam naveo u tekstu se (možda) mogu rešiti samo promenom socijalne paradigme u kojoj se tehnološki progres socijalizuje. To se već desilo negde 60-tih, kada je ukinuta radna subota, kada su u delu razvijenog sveta godišnji odmori postali duži itd. Mislim da je u ovom trenutku mala šansa za takvu vrstu socijalizacije.
Sekularna stagnacija je fluidan koncept koji je popularizovao Lari Samers. Po njemu, svet ulazi u period sporog rasta produktivnosti i, posledično, anemičnog privrednog rasta. Reč je o hipotezi kojom se pokušava objasniti neveselo stanje globalne ekonomije.
Moje zalaganje za devalvaciju ili ubrzanu deprecijaciju, bilo je alternativa konceptu budžetske štednje. Za razliku od budžetske štednje koja obara potrošnju svih roba, i uvoznih i izvoznih, devalvacije obara pre svega potrošnju stranih roba. Meni se čini da je to zdraviji koncept konsolidacije.
„Devalvacija“ 90-tih je bila posledica sankcija i hiperinflacije. U sankcijama devalvacija ne pomaže jer su izvozna „ograničenja“ necenovna i nema uslova za aktivnu politiku kursa. Naprotiv, u takvim uslovima je koncept monetarnog sidra jedina valjana alternativa. S druge strane, kada niste u sankcijama, politika monetarnog sidra je jako loše rešenje. (O monetarnom sidru sam pre desetak godina pisao ovde https://nkatic.wordpress.com/2006/03/31/olovno-monetarno-sidro/.)
Hvala na komentaru.
За Марка Бојковића – У праву сте. И код мене постоји контрадикција између песимистичног погледа на будућност с једне стране, и залагања за биолошку обнову нације, с друге. Ову контрадикцију нисам у стању да логички конзистентно отклоним, бар не у овом тренутку. Хвала на коментару.
Za Andreja – Svakako će se otvarati novi poslovi, i ti kvalitetni poslovi će apsorbovati darovite ljude. Ali … ako smem da se citiram:
„Ljudi prosečnih mogućnosti, a to je većina stanovništva, padaće sve niže i boriće se na delu tržišta jeftinih, nerutinskih fizičkih poslova za koje je preskupo praviti algoritme.“
U tom smislu, postoje dve odvojene stvarnosti. Jedna je stvarnost „sretnih“ ljudi, a u drugoj stvarnosti obitavaju oni „drugi“. U boljoj stvarnosti je sve manje ljudi, i to je velika promena u odnosu na drugu polovinu XX veka. I jaz između dve stvarnosti će se stalno produbljivati, kako je to bilo kroz istoriju sve do pred kraj XIX veka.
Hvala na komentaru.
Поштовани господине Катићу, ако ће у будућности коју нам доноси сурови нови свет већина станоништва бити, де факто, сувишна – пунећи армије незапослених, односно терориста и криминалаца – није ли онда сасвим депласирано бринути о некаквој „белој куги“ и пружати подршку рађању? Јер шта ће нам нови незапослени, нови криминалци, чак терористи? Није ли стога заправо боље, логичније, укинути или бар умањити све пронаталитетне мере – нпр. вишеструко скратити трајање породиљског одсуства, укинути дечје додатке итд. – о чему је, изгледа, може бити понукан баш овим вашим текстом, наглас размишљао и премијер Вучић?
Postovanje gospodine Katicu.
Zakljucci i konstantacije u vasem clanku sam ranije procitao u knjizi poznatog sociologa Ricarda Seneta „The corrosion of the character“ koji izmedju ostalog govori izmedju ostalog i o deregulaciji i globalizaciji trzista rada i zamenjivoscu ljudskog kapitala. Odlican clanak i vrlo vazni argumenti koji mogu imati dalekosezne posledice po covecanstvo i koji podsticu na razmisljanje.
U vezi sa clankom imam jedno pitanje:
Kako bi po vasem misljenju mogle da se rese problemi navedeni u vasem tekstu, konkretno u vezi robotizacije trzista rada?
Takodje bih ima par pitanja u vezi srpske makroekonomije i u vezi je sa vasim nastupom u Hotelu Metropol 17.decembra prosle godine:
1. Da li mozete da mi pojasnite pojam „sekularne ekonomske stagnacije“ malo detaljinije?
2. Sta podrazumeva vas predlog za spas srpske ekonomije pod parolom „devalvacije“ (ako mozete ukratko da mi navedete najvaznije korake)? Zar nije nesto slicno pokusavala nasa vlada tokom 90-ih? Ako sam u pravu, gde je bila greska i koje su razlike u pristupu tada i ovoga sto vi predlazete?
Unapred hvala na odgovorima.
Srdacan pozdrav!
@Gospodine Katicu,
Munjevito je izgleda relativan pojam. Robot-taksi sluzba je tek u eksperimentalnoj fazi u Singapuru i par USA gradova koliko mi je poznato. Cak i tamo sede neki ljudi i putem kamera prate sta se desava i preuzimaju kontrolu nad vozilom kada je potrebno (nova radna mesta?). Siguran sam da se prelazak covecanstva na robot-taksije nece desiti preko noci i da ni u jednom trenutku milioni taksista nece ostati bez posla… Sto se divljanja tice, ja imam razna iskustva. Najludju voznju sam imao sa jednim dedicom – nosio je onu jevrejsku kapicu i sibao New Yorkom tako da sam se sa obe ruke drzao za vrata i pazio da glavom ne udarim u plafon. U Pragu sam doziveo da me vozi krug oko centra da bi stigao u moj hotel koji je iza coska od stanice. Ne pomenuste u svom komentaru beogradske taksiste koji vas vijaju po aerodromu i tuku se za voznju… Ima svega, kao u svakoj profesiji…
Ja ne vidim losu stranu u automatizaciji… U Londonu sam cak daleke 1990.e godine bio u vozu (deo metro sistema, ali ide iznad zemlje) koji je vozio za Greenwich Village i koji nije imao masinovodju. Sigurno znate na koji mislim. Tada je to bila novost – cudo… Jos uvek vidjam masinovodje tako da nisu svi ostali bez posla, a proslo je 26 godina (zar toliko???)…
Za nove poslove po mom misljenju treba gledati gde venture kapital usmerava paznju. Pomenuo sam bio-engineering. Mnogo istrazivanja oko automatizacije njiva i farmi. Doci ce… Kroz istoriju su uvek dolazili…
Sa druge strane, ne vidim da su fotografi rusili gradove jer vise ne moramo da se fotografisemo za licne karte. Aranzere izloga su zamenili web dizajneri. Serviseri i danas postoje, automehanicari, stolari i razne druge zanatlije takodje. Tesko je naci dobrog, ako cemo iskreno…
Ja ne gledam na buducnost tako crno… Ali priznajem da me intrigira koji je sledeci tehnoloski bum…
За Андреја – „Zamislite taxiste koji nece divljati za volanom, umorni i pripiti voziti, voziti preko ogranicenja brzine, kroz crveno svetlo, voziti vas tri kruga oko grada ako vide da ste stranac? Stvarno uzasan svet…“ Таксисти које знам у Лондону, Цириху, Франкфурту, па чак и у Паризу нпр., не дивљају за воланом. Могло би се међутим десити да крену да дивљају улицама, и то без таксија.
„Mi ne znamo od kuda ce doci novi poslovi, ali ce doci.“ Како се будућност муњевито приближава, морали би имати некакву идеју о томе где ће се запослити милиона таксиста нпр.
„Moja briga, na primer, je kako da sebi organizujem penzioni sistem.“ Ја се, следећи Вашу логику, не бих секирао. И то ће се некако решити. Како, не знам, али знам да ће се решити. Можда је тренутак и да цитирам Волтеровог јунака Панглоса: „… они који су рекли да је све добро, рекли су глупост; требало је рећи да је све не може боље бити.“😉
Хвала на коментару.
Nebojša Katić „На које се време реферишите када то пишете? Надам се да не мислите на идилично предратно време чије сте образовање похвалили у надахнутом пасусу који следи претходно цитирану реченицу.“
Искрено, немам више воље да Вам такве ствари објашњавам.
Када сам покушао онда када сам одговорио на један коментар својим виђењем ствари, Ви сте се умешали са својим убеђењем о атмосфери уочи Првог св. рата и позивањем на Цвајга … Моја тадашња помисао да сте погрешно схватили мој текст се знатно појачала откако сам малопре све то поново прочитао.
И, реч је о несхватању у – бољем случају.
Могао бих коначно да напишем овде свој осврт на Ваш текући чланак, што све време намеравам, па допустим себи да будем одвучен споредним стварима.
Ево и једног куриозитета: мој тзв. ник није реч „србски“ већ комбинација латиничних слова „ц, п, к, у“ и броја 6. 🙂
Kada su uvedene parne masine i krenula industrijska revolucija radnici su lomili masine jer su mislili da su iste krive sto oni gube posao… Kada je uvedena mehanizacija i vestacko djubrivo gro stanovnistva vise nije morao da bude vezan za zemlju da bi preziveo.. U tom trenutku se oslobadjao veliki ljudski potencijal koji je doveo do napretka nauke, tehnologije. Sumnjam da je tada iko u svojim ludim snovima zamisljao kompjutere i internet, na primer. To su vec recimo generacije nasih deda. Danas se neki plase robota i toga da roboti voze taxi-je, na primer? Zamislite taxiste koji nece divljati za volanom, umorni i pripiti voziti, voziti preko ogranicenja brzine, kroz crveno svetlo, voziti vas tri kruga oko grada ako vide da ste stranac? Stvarno uzasan svet…
Mi ne znamo od kuda ce doci novi poslovi, ali ce doci. Bioinzenjerstvo je nesto sto je u zamahu, na primer. Posao koji danas radim, na primer, je bio nezamisliv pre samo 20 godina kada sam studirao. Ne mislim da ce se lopotirati neki imaginarni visak stanovnistva. Sta ce biti nije na nama da odredjujemo. To je posao za generacije koje dolaze. Moja briga, na primer, je kako da sebi organizujem penzioni sistem. Ovaj koji sam nasledio od svojih roditelja je bankrotirao i definitvno od njega necu moci ziveti kada dodjem do tih godina, ako Bog da da do tih godina pozivim…
Pada kisa, nedelja popodne, jesen, prohladno… Ne treba biti negativan i depresivan :-).
Svako dobro…
Добробити технолошког напретка нису равномјерно распоређиване у друштву. Док су државе финансирале истраживачке програме (директно или индиректно, новцем од пореских обвезника), корпорације су се бавиле патентирањем и осигуравале себи тржиште и монополе како би ефикасније исисавале новац, контролисале и обликовале тржишта и конзументе.
Највећи дио добити од иновација и технолошког напретка преузеле су компаније, а већину трошкова произашлих из тог процеса, преузело је друштво или појединци.
Видимо на недавном примјеру Бајера и Монсанта докле се стигло са укрупњивањем корпорација. Компаније попут IBM-a се све више фокусирају на откупљивање мањих, успјешних стартапа и њихових технологија/интелектуалног власништва, и интеграцију тог капитала у велику корпоративну агенду. Тиме смо дошли до тога да технолошки напредак не служи човјеку или друштву на корист, већ за њихово поробљавање од стране корпорација и група које их контролишу.
Поред разних иницијатива (нпр гарантовани доходак), мислим да би се требало фокусирати и на реорганизацију анахроног система интелектуалног власништва. Ту би се могло угледати на разне пројекте отвореног кода и отворених фондација и примјенити њихова искуства.
*
Друго запажање које имам тиче се фискалних мјера.
Држава у принципу директно помаже истраживање и развој путем пореских олакшица за фирме, грантова, разних иницијатива гдје се новац или резулати практично поклањају корпорацијама (нпр FP7/H2020) итд. Поред тога, колико ја знам, не постоји порез на роботе, на рад робота, одржавање робота, унапређивање итд.
Са друге стране, лични приходи – плате радника су у многим државама опорезоване и постоје друге обавезе које се фирмама намећу у вези са радницима. Иако се не треба посматрати као порез, ипак вриједи примјетити да за роботе или AI софтвер не постоје доприноси, боловања, синдикати, обуке итд. Дакле, из фискалне перспективе можемо рећи да друштво/држава у ствари помаже аутоматизацију и замјену радника.
Промјене у овом сегменту засигурно не би спријечиле аутоматизацију, али би могле да смање брзину и побољшају предвидљивост овог процеса.
*
И на крају, као треће запажање поменуо бих израз који се често користи да опише статус армије радника који се помињу у чланку – прекаријат (неизвјестан + пролетаријат). Стање неизвјесности није карактеристично само за замјењиве раднике који се баве рутинским пословима. Прекаријат се све више везује за универзитетски образоване, укључујући и армију људи са докторатима, који као и камионџије, више никоме не требају.
@ srbski
Eto i migranti koji prelaze preko Srbije imaju pametne telefone,ali nemaju druge bitnije stvari u zivotu.Znate li koliko mladih ljudi u ovoj zemlji danas zivi u stanovima sa roditeljima koji ih izdrzavaju i placaju im internet?Ti mladi ne mogu da ostvare nista u zivotu.Da nadju placen posao,kupe stan,izdrzavaju porodicu…Sta mogu da ostvare ljudi sa prihodom od 200-300 evra mesecno (imaju „srecu“,zaposleni su) u kapitalistickom poretku?
I na Zapadu ljudi postaju visak,veliki broj boraca ID je dosao iz najrazvijenih zemalja.Sta mislite,koliko ce se mladih ljudi,od preko milion koji su stigli u Nemacku,integrisati?Citav sistem je pred zidom,covek mora ili lagati ili biti dovoljno glup da bi tvrdio da je sve uredu.
Srecom postoji vojna industrija koja je u punom zamahu svuda u svetu kao i kod nas.Sa posebnim „ponosom“ Vas mogu obavestiti da rusimo sve rekorde u kolicinama proizvedenih metaka.Ali kapaciteti su nam mali u odnosu na traznju.Zato gradimo novu fabriku municije kod Pozege.Radovi teku brzo jer danas moramo uraditi sto vise,sutra moze biti kasno.
(http://www.pmcinzenjering.com/sr/ministar-odbrane-zoran-dordevic-obisao-je-radove-na-izgradnji-fabrike-streljacke-municije-u-uzicima/)
(http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=04&dd=26&nav_id=1124633)
Ne dozvolite da Vam premijer bude u fokusu ove vesti.On samo voli da se slika.Bitne su cifre,npr. kapacitet od 140 miliona metaka godisnje.
За србски – Кажете: „Не сумњам да је неко у чијем су месту рођења гладне године биле редовне, образовање непостојеће, а петролејка (чак и свећа) велики луксуз – уживао у таквом систему.“
На које се време реферишите када то пишете? Надам се да не мислите на идилично предратно време чије сте образовање индиректно похвалили у надахнутом пасусу који следи претходно цитирану реченицу. Хвала на коментару.
Марко Бојковић За србски – Што рече Немирни „више није једнако боље“; ево како је тај принцип илустровао домаћин овог блога у свом тексту „Сећање на седамдесете“:
Dobro školsko obrazovanje, Politika, NIN, Književne novine, Književna reč, zagrebačko Oko, Džuboks magazin, televizijski programi kulturnih sadržaja, itd. davali su nam odličan pregled globalne scene. Informacije su bile fokusirane na „važno“, na pozitivnu selekciju sadržaja koji su iz sveta stizali do nas. Jugoslavija je tih godina, u vremenu pre Interneta i kablovske televizije, bila bolje i kvalitetnije integrisana u svet no što je to danas.
Добро школско образовање!?! Могуће је да је било такво за неписмену и гладну сељачију која је по први пут добила прилику да се наједе, види град и похађа школу, било какву.
Волео бих да је неко питао људе с предратним образовањем шта мисле о образовању богато филованим идеолошко-политичким главним састојцима, додацима, сосовима и мирисима, обиљем празне сламе, фалсификатима, лажима, брижљиво пробраним подацима и „истинама“ с обавезним печатом комисије за идеолошко-политичку подобност.
Не сумњам да је неко у чијем су месту рођења гладне године биле редовне, образовање непостојеће, а петролејка (чак и свећа) велики луксуз – уживао у таквом систему. Најео се, добио радно место на којем може да ленчари, с добром могућношћу да добије незаслужени и незарађени стан, с перспективом да се ако је довољно провртљив и бескарактеран „учлани“ и постане делегат, секретар и тако даље, и непосредно одлучује о судбини иноватора, уметника, научника …
И то све у Европи, и цивилизацији двадесетог века …
Велможе социјалистичке Југославије су у једном тренутку почеле да социјалистичком радном народу допуштају одређене ствари, зато: 1. што су их тако условљавали даваоци кредита са Запада, 2. јер су увидели да се зомбирана маса толико самоконтролише да одређеним свеснијим групама, бројно занемарљивим, могу да приуште цуцле за смиривање и шарене играчке за забаву у виду одређених часописа, културних манифестација (Битеф) и иних чудеса која обичном свету нису ич значила. Наравно, свим тзв. критичарима система које нису стварно опасни и које нису затворили, дали су добре станове и увели им телефоне преко којих могу да их прислушкују, плус добро плаћена уредничка места у културним и другим установама, и пустили су их да се до миле воље играју противника система … То је властима чак и одговарало јер су Западу могле да се приказују као напредне и слободоумне.
Немирни: „Ja sam govorio o pretvaranju ljudi u zombiranu masu koja se samo još ne odaziva na pritisak tastera (još uvek). … jer danas imamo sve te fine izume poput mobilnog i brzog kompjutera…“
Занимљиво је како људи који мисле да је ово време зомбија редовно искључују себе из њих. Они су друкчији, паметнији, свеснији, изнад, нешто као припадници групе над-људи.
Ето, мрски мобилни телефони и компјутери служе за замајавање зомбија, али су они лично изнад тога и служе се истима (!) само зато да могу да их (зомбије) просветљују својом целомудреношћу, и низашта више.
Немирни: Ja sam govorio o pretvaranju ljudi u zombiranu masu koja se samo još ne odaziva na pritisak tastera (još uvek). Ne verujem da su ljudi u periodu od 1945. pa do danas bili zombiji, jer danas imamo sve te fine izume poput mobilnog i brzog kompjutera…
Не слажем се с у томе с Вама у потпуности.
Када на власт после рата насилно дође покрет револуционара који без суда побију десетине хиљада потпуно невиних људи, лажирају изборе, забране политичке странке и демократију, укину грађанске и верске слободе, онемогуће деловање црквама, отму имовину успешних предратних предузетника и занатлија и униште им фабрике и радионице, сурово опљачкају сељаке, укину готово сваки културни, интелектуални и уметнички садржај сем оних идеолошко-политичких, уведу култ једне личности, подижу земљу на бесплатном (у почетку практично присилном) раду и страној помоћи и кредитима … па се грађани повуку у себе, заћуте, престану и да мисле, а камоли говоре политички и различито, и хране се практично искључиво образовним, интелектуалним и уметничким садржајем који одобре политичко-идеолошки комитети, то за Вас није зомбирана маса. Политичке фабрике, политичко запошљавање, несагледива паразитска бирократија …. Југославија је била трула и почели су да пуштају раднике напоље и дозволили су, веома контролисано, фамозни Џубокс и друге врсте забаве за зомбије да се земља не би распала још шездесетих година.
О томе како је у томе прошла Србија, с укинутом државом, црквом, културом, језиком и обичајима, посебна је прича.
А данас? Данас може сваки компјутерски писмен појединац лично да учествује у стварању и писању енциклопедија на интернету, свакојаких база података које може слободно да представља и њихов садржај размењује, да ствара и учествује на форумима свих врста, прати из своје собе вести и новости из свих области људског деловања из сваког кутка света …
Неограничене слободе нема, али је чињеница видљива сваком отвореном и образованом уму који није оптерећен сопственом старошћу из које проистичу огорченост на савременост и сенилна сећањима на „лепу“ младост, да никада у историји људског рода није било оволико слободе и оволика доступност свеколиког људског знања и његових производа.
@Maki
Buuuum! Kakav komentar!
Zasto je nastao robot?
https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/#comment-10672
https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/#comment-11714
Za Makija – Roomba robot je tehnologija koja olakšava život, poput mašine za veš ili za sudove, poput frižidera ili običnog usisivača. To nije primer „opasne“ robotizacije. (Automobili bez vozača, na primer, nose krupan rizik po zaposlene.) Kada je reč o proizvodnji kućnih uređaja, produktivnost fabrika je fantastična i u tim granama se zatvaraju fabrike i gube radna mesta. Takođe, mašine postaju dovoljno jeftine, da se vrlo često ne popravljaju, već se bacaju kada se pokvare. I u sektoru održavanja je sve manje ljudi, ili su sve slabije kvalifikovani, jer ništa ne popravljaju već samo menjaju delove. U računarskoj industriji sam taj proces gledao izbliza. Na kraju balade će biti roboti koji prave robote, a to nije predaleka budućnost.
Oni koji budu izgubili posao (zbog robota) će se „ostvariti na novim poljima“ – na kojim? Nevolja je što to danas niko ne vidi, već se optimisti nadaju da će se otvoriti prostor za neke nove usluge koje niko ne može ni da nasluti. Možda, ali to je prostor vere i nade, i bliži je religiji nego ekonomiji. Hvala na komentaru.
За србски – Што рече Немирни „више није једнако боље“; ево како је тај принцип илустровао домаћин овог блога у свом тексту „Сећање на седамдесете“:
Dobro školsko obrazovanje, Politika, NIN, Književne novine, Književna reč, zagrebačko Oko, Džuboks magazin, televizijski programi kulturnih sadržaja, itd. davali su nam odličan pregled globalne scene. Informacije su bile fokusirane na „važno“, na pozitivnu selekciju sadržaja koji su iz sveta stizali do nas. Jugoslavija je tih godina, u vremenu pre Interneta i kablovske televizije, bila bolje i kvalitetnije integrisana u svet no što je to danas.
https://nkatic.wordpress.com/2014/05/19/secanje-na-sedamdesete/
Nebojsa, javljaju mi se neki fenomeni suprotnog smera og pesimisticnog vektora Vaseg teksta. Prvo, ako kupim Roomba robota koji mi cisti po kuci, ja nicije radno mesto nisam ukinou jer nisam ni imao para da placam poslugu a teoretski je to stvarno moglo biti necije radno mesto, samo da sam imao para za poslugu. A i ostali roboti koji dolaze nece ukinuti radna mesta koja nisu ni postojala a mogli su da postoje, samo da sam imao para da placam poslugu za te „robotske“ poslove. Drugo, kupovina robota otvara radna mesta toj fabrici koja ih pravi i servisima za odrzavanje robota. Trece i najinteresantnije, roboti ce povecati efikasnost svakog coveka a cena im moze samo pasti zbog ocekivane masovne proizvodnje i u krajnjoj instanci ce roboti povecati efikasnost i onih koji zbog robota budu izgubili posao pa zele da se ostvare na novim poljima gde ce im roboti pomoci. Sta mislite o ova tri fenomena? Hvala
Za србски:
Opet odbijate da vidite paralelu mog komentara sa tekstom…pokušaću još jednom da vam odgovorim, u nadi da ćete je videti.
„Ево питања за Вас: шта мислите, да ли млади имају више слободе избора сада с „95% контролисаног садржаја …“ (према Вашем утиску или уверењу), или су је имали у раздобљу од 1945. до времена када су компјутери и мобилни телефони постали приуштиви већини становништва?“
Ja sam govorio o pretvaranju ljudi u zombiranu masu koja se samo još ne odaziva na pritisak tastera (još uvek). Ne verujem da su ljudi u periodu od 1945. pa do danas bili zombiji, jer danas imamo sve te fine izume poput mobilnog i brzog kompjutera…Što je bitnije, zombiji danas više nemaju gde da rada sada kada im roboti i automatizacija kradu poslove. O uništenoj srednjoj klasi da i ne pišem. Otuda inovativnost uzmiče pred stalnim dizanjem tenzija u svetu jer se zombirana masa ne buni kao nekad, uživajući u najnovijim „gadžetima“.
Hladni rat se mogao sprečiti zbog probuđenih masa. Hladni rat 2 može lako prerasti u Vreli rat jer nema ko da se buni gde treba da se buni (obojene revolucije u režiji Zapadnih NVO ne računam u pobune naroda).
„Сем саме слободе избора, када су били у повољнијем положају у погледу разноврсности и квалитета тога што им је доступно? “
O pa ne znam za raznovrsnost, ali u pogledu kvaliteta vidim da razno smeće preplavljuje „tržište“, pa se i ono što valja vrlo teško nalazi u mulju prljavštine. Više nejednako bolje.
„Зар није противуречно само по себи тврдити да је сада избор некоме више наметнут када „има све што му треба у сопственој руци 24/7“?“
Sve što mu treba iz ugla zombiranog tinejdžera. U pitanju je bila očigledna ironija.
Pozdrav sa nadom da ćete shvatiti moju muku.
Za Mimu – Diem25 je dobra transevropska inicijativa i u tom pokretu ima finog sveta. Kakva je politička budućnost pokreta je teško reći, ali je dobro da pokret postoji i da govori o važnim temama današnjice. Zalaganje za garantovani mesečni prihod je jedna od inicijativa o kojoj se lome koplja i ishod je neizvestan. U „darežljivijoj“ varijanti, sistem pomalo podseća na komunističku proklamaciju: od svakoga prema sposobnosti, svakome prema potrebama. U skromnijoj varijanti, reč je o nekomplikovanom sistemu socijalne pomoći.
U tekstu sam pomenuo i da će mnogi intelektualni poslovi biti zamenjeni računarima. To se odnosi i na veliki broj advokatskih, bankarskih, medicinskih itd. usluga.
Što se propagandnog spota tiče, Varufakis je u pravu. EU je danas problem i za sebe i za svet. Fiskalna štednja podrazumeva da privredni rast može doći pre svega preko izvoza i kroz suficit tekućeg bilansa. To znači da drugi delovi sveta moraju da uvoze i da se zadužuju da bi uvozili. To je pokušaj da se iz krize izađe na teret ostatka sveta.
Hvala na komentaru.
Немирни: „Ovde imamo problem. Moderni tinejdžer to ne želi. Njemu je važno šta njegova okolina preferira, jer inače ne bi mogao da se uklopi. Drugo, njemu je prosto mrsko da se potrudi i zakopa dublje. Zašto i bi kad je sve što mu treba sada u njegovoj ruci 24/7, u vidi mobilnog kompjutera?! A 95% sadržaja, naročito kulturnog, je kontrolisano kroz razne mobilne aplikacije.“
Ево питања за Вас: шта мислите, да ли млади имају више слободе избора сада с „95% контролисаног садржаја …“ (према Вашем утиску или уверењу), или су је имали у раздобљу од 1945. до времена када су компјутери и мобилни телефони постали приуштиви већини становништва?
У којем од та два раздобља је садржај који им је на располагању био више контролисан од стране државе, текуће идеологије и политике? С једним или два телевизијска програма под јаком државном/идеолошком/политичком контролом, слично је било и с часописима и књигама, или сада кад су му свеколико људско знање и уметност дословно свуда и све време доступни у неколико секунди? Практично бесплатно!
Сем саме слободе избора, када су били у повољнијем положају у погледу разноврсности и квалитета тога што им је доступно?
Зар није противуречно само по себи тврдити да је сада избор некоме више наметнут када „има све што му треба у сопственој руци 24/7“?
Poštovanje g.Katiću,
Pratim Vaš blog više godina, hvala Vam na trudu i uloženom vrenu.
Moram da napomenem da je pored Vašeg bloga zadovoljstvo čitati i kometare čitalaca, kao naprimer poslednjeg komentara g.Nemirnog,
Svako dobro
Gospodine Katiću,
šta mislite , ako ste upoznati uopšte, sa radom Janisa Varufakisa i stranke koju je osnovao Diem25 ? On se često dotiče ovog pitanja i smatra da je basic income, zagarantovan mesečni prihod za svakog člana čovečanstva, jedini način da se reši problem rastuće nezaposlenosti usled automatizacije. Izneo je čak interesantan podatak da očekuje da će brzo deo advokata biti zamenjen mašinama, nije rekao kako i gde. I da li biste prokomentarisali ovaj propagandni klip Diem25, koliko se može ozbiljno shvatiti ? Da li je to baš tako ?
Za србски:
Taj moj citat Vam je dobro poslužio da sa autorom bloga polemišete o stvarima nevezanim za ovaj tekst. On se ne bavi pesimizmom, niti optimizmom kao pojmovima. Svaka čast, reklo bi se da ste ipak Vi taj koji ima smisla za razne umotvorine.
Suština mog komentara Vam nije jasna, pa ću pokušati da pojasnim. Današnja omladina ne može da računa na neko kulturno prosvetljenje, niti na baš kvalitetnu muziku. Razlog? Zato što su od malih nogu bombardovana nekim drugim, banalnijim formama umetnosti. Da bi prosečan tinejdžer kreirao dobar muzički ukus, on mora da kopa duboko u analima interneta, jer mu se takav ukus ne servira na TV-u. Da bi stekao afinitet prem apozorištu, dobrom filmu itd. on opet mora da se udubi dublje u materiju.
Ovde imamo problem. Moderni tinejdžer to ne želi. Njemu je važno šta njegova okolina preferira, jer inače ne bi mogao da se uklopi. Drugo, njemu je prosto mrsko da se potrudi i zakopa dublje. Zašto i bi kad je sve što mu treba sada u njegovoj ruci 24/7, u vidi mobilnog kompjutera?! A 95% sadržaja, naročito kulturnog, je kontrolisano kroz razne mobilne aplikacije.
Što se TV programa tiče, Vi možda imate izbor. Ali mnogima je taj izbor skup ili nepotreban, bilo zato što nemaju primanja (zbog razloga o kojima tekst govori), ili zato što ih TV apsolutno ne zanima. Šta će im TV kad je tu Youtube, Netflix i njima slični sadržaji.
Vodite računa da mi ovde pričamo o budućnosti. A budućnost pripada najmlađima. Na njih je najlakše uticati. Mi se možda možemo snaći jer imamo ono malo samokontrole i kritičnog razmišljanja što nam je ostalo. Buduće generacije ćemo teko razlikovati od bezumnih robota. Na to se najviše odnosio moj komentar.
Pozdrav.
Небојша Катић: „Ништа нисам тврдио, већ сам само дословно цитирао Цвајга.“
Небојша Катић: „Познато је да је атмосфера у Европи током јуна и јула 1914. била релаксирана.“ (следи Цвајгов цитат)
А, сад ми је јасно…
Нисте тврдили да (је познато да је)“…је атмосфера у Европи током јуна и јула 1914. била релаксирана.“, већ сте то само написали – ето тако, ПРЕ него што сте цитирали Цвајга.
Ипак Ви имате смисла за различите умотворине, сад то више не може уопште да се спори … И више од тога. ;-/
Небојша Катић: „Наравно, импресиониран сам Вашим дубоким познавањем књижевности и Цвајгове биографије, као и Вашом скромношћу и осећајем за меру.“
Повлачим, делимично, оно што сам Вам рекао у вези с познавањем књижевних/говорних начина изражавања.
Иронија, скоро па фина, добро Вам иде. 🙂
Podelio bih sa vama jedan vrlo duhoviti komentar za N1. Vise je futuristicki, bojim se, nego sva predvidjanja koja sam procitao ovde…
Tоза Тхе Р.И.П. 11:42 15.10.2016.
Sede Rama i onaj bez srama, okupili male kaurine, kaurine i srpske trgovce, slovo zbore bez imalo blama, kako naše da potroše novce. Kad odjaha sedokosi Rama, da prenese vesti sponzorima, pripremi se i onaj bez blama da prespava sa svim poltronima. Kasarna je novo zborno mesto na kome sad desiće se drama, gde ministri ne borave često i ne vide onoga bez srama. Nišlije će u odžak gledati, hoće li se beli dim podići? Da l’ će Kalča novi obećati: Za dva leta da će bolje stići? Još vremena imao je ovaj što svakoga napada bez srama, da izjavi da teret državi predstavljaće svaka nova mama. Sve to prati glasač Srbijanac, glasač s mozgom od jedno 2 grama, gologuz k’o Sijuks indijanac, al’ veruje u onog bez srama. I opet će za tri-čet’ri leta gladan i bos, bez posla i sreće, srpski narod da glasa za onog što će laži da obeća veće. I tada će jadan srpski narod da promaši plajvazom šta piše, jer će ovde, u Stradiji našoj, tih bez srama biti mnogo više.
За србски – Ништа нисам тврдио, већ сам само дословно цитирао Цвајга. Његов опис није везан за Беч или Остенде у рату, већ се ради о сликању стварности на пар недеља пред почетак рата. Отуда је Ваша паралела са Београдом, у рату и под бомбама. у најмању руку натегнута.
Ваш пасус (који сам цитирао) се није односио ни на музику, ни на ТВ програме, ни на емпатију, већ на критику песимистичног осећање живота. Оптимизам, или бар релаксираност, коју Цвајг описује, сасвим лепо кореспондира са Вашим пасусом. Да је неко у лето 1914. износио црне слутње, неки локални професор енглеског језика и књижевности је могао, гледајући свет око себе, написати исти пасус као и Ви. Хвала на коментару.
За Небојшу Катића
Не заборавите да је оно што сам ја написао (а Ви сте сада цитирали) било реаговање на ово: „Тренутно смо у фази у којој се човеку убија сваки појам осећајности, емпатије и пристојности. Музика без стила и ичега људског, медији који спинују стварност и извештавају о баналностима славних личности, ријалити програми који заглупљују масе, итд…Све се ради како би се од човека створила безосећајна људска љуска, која неће недостајати никоме.“
Музика без стила? Без ичега људског? У време кад вам је сва музика икад написана и изведена доступна помоћу свега неколико кликова, у најбољим извођењима и с изврсним квалитетом звука? У време кад можете да одете у биоскопску салу и пратите квалитетан директан пренос извођења најбољих музичких партитура с најбољих музичких сцена у свету? Никада у историји такав квалитет није био доступан за тако мало новца. Програми који заглупљују масе? Претплаћен сам на око 150 телевизијских програма, потенцијално око 500, међу њима много изврсних, квалитетних, из много различитих области живота. Не осећам се нимало заглупљеним, напротив, хвалим Бога зато што их имам, што и кад неки прође, могу да га вратим, или га опет одгледам, што имам квалитетан телевизор, слику и звук …
Управо сам одгледао на Бибиси Земља следећу емисију о Колину Виндоу у Даки, у Бангладешу (продуцент Колин Џарвис): http://www.bbc.com/news/magazine-19349949 и осећам се оплемењен и дирнут на више начина.
Тврдити да је атмосфера у местима где је Цвајг као добростојећи грађанин био почетком рата била типична за Европу (баш тако – целу, без ограничења!), исто је као кад би неко тврдио да је атмосфера у Београду током бомбардовања 1999. године била идилична на основу тога што су неки кафићи у центру града били пуни људи који у њима мање-више безбрижно седе.
Или да је у Багдаду сада живот безбрижан јер можете сигурно да наиђете на децу која се играју, као сва деца у свим могућим приликама и ситуацијама свуда у свету?
За србски – Написали сте у свом коментару на који сам реаговао следеће:
„А онда изађете у град, и видите мноштво људи који се шетају, седе по кафићима и ресторанима, купују, шетају се парком, возе бицикле крај реке, купају се на језеру …. Видите младе који вежбају, иду на трибине, баве се разним стварима којих није било у ваше време, свашта знају … и осетите да свет постоји и без оних депресивних …“
То ме је подсетило на Цвајгову књигу „Јучерашњи свет“ и главу у књизи под насловом „Први сати рата 1914“. На првих десетак страна тог поглавља, Цвајг говори о летњој атмосфери безбрижности – „У светлим летњим хаљинама, весело и безбрижно, таласало се мноштво по купалишном парку пред музиком“. То је било 28.06.1914.
Убрзо после убиства Фердинанда, „људи су ћаскали и смејали се, касно увече музика је у локалима опет свирала“. Нешто касније, код Остендеа, “ … владала је иста безбрижност. Људи који су онде проводили свој годишњи одмор излежавали су се под својим шареним шаторима на жалу или се купали, деца су пуштала змајеве, млађи људи су плесали …“
Мислим да Цвајгов опис сјајно кореспондира са Вашим пасусом који сам цитирао.
Цвајг се убио 28 година касније. Све и да се убио само пар недеља или месеци после описа који је оставио, то не би променило суштину о којој полемишемо.
Наравно, импресиониран сам Вашим дубоким познавањем књижевности и Цвајгове биографије, као и Вашом скромношћу и осећајем за меру. Хвала на коментару.
Pošto sam uvek za konstruktivna i optimistična rešenja siv ćemo biti majstori za robote projektanti i serviseri robota
За Небојшу Катића – „Познато је да је атмосфера у Европи током јуна и јула 1914. бира релаксирана. О идиличном лету 1914. je писао нпр. Цвајг у својим сећањима. Он је летовао на мору код Остендеа где су деца пуштала змајеве, млади играли испред кафеа итд. Идилично, безбрижно, као и сваког лета.“
Бојим се да сте се залетели. Мислио сам да ћете изаћи с неким историјским описима, или документима. Рецимо, стање у Србији и на Балкану пред рат. Идилично, безбрижно, као и сваког лета!?!
Штефан Цвајг се почетком рата преселио у Швајцарску и остао тамо до његовог краја. Током Другог светског рата је извршио самоубиство. То се, рекао бих, не слаже с идилом и безбрижношћу коју је описивао.
А о томе шта и зашто неко описује тако како га описује, и какве и колике то има везе са стварношћу, другом приликом. Рекао бих, у сваком случају, да нисте навели добар пример, као и да Вам књижевност и познавање књижевних средстава нису јача страна, жао ми је што то морам да приметим, а узимам себи слободу да то урадим као професор (енглеског) језика и књижевности.
Што се тиче Забавника, и даље мислим да је оно изашло у њему – тада сам се тек био описменио и број новина и часописа које сам редовно пратио није у највећем делу тог времена био већи од комада један. Шта ћу кад је тако! С тим што су, могуће је, навели футурологе из раздобља између два рата, ђаво би га знао. А можда и нису. Ја сам тако запамтио. А, још и то, има – футуролога, и футуролога.
Забавник је имао раздобља када је штампао глупости, тога се сећам. Имао је падове, сигурно, па се не слажем с Вама да је у њему увек све било проверено, паметно и лепо.
Хвала Вам на стрпљењу.
За Душана Ковачева – Не волим цензуру али ћу размислити о сугестијама. Хвала на коментару.
За србски – Познато је да је атмосфера у Европи током јуна и јула 1914. била релаксирана. О идиличном лету 1914. je писао нпр. Цвајг у својим сећањима. Он је летовао на мору код Остендеа где су деца пуштала змајеве, млади играли испред кафеа итд. Идилично, безбрижно, као и сваког лета. Хвала на коментару.
За Небојшу Катића
Где сте читали о атмосфери у Европи непосредно пред избијање рата 1914. године?
Заиста сам радознао. Хвала Вам унапред на одговору.
😉
Za g. Katića,
Bavio sam se u prošlosti računarskim programiranjem o čemu sam i pisao u komentarima na blogu. Imam iskustva sa botovima. Nisam za cenzuru, podržavam Vas u odluci da pustate svaki komentar. Na osnovu svog iskustva, uzimajući u obzir ozbiljnost Vašeg bolga – mislim da bi trebalo da wordpress komentare podesite da idu bez ikakve provere sa vaše strane.
Što se tiče zlonamernih komentara…….. iskreno me čudi da ih ima ovako malo…… Mislim da ne bi trebalo da Vas to sekira, izbor botova više bruka naručioce.
Što se tiče nekih pilula koje pominjete……. imam drugi predlog……… Protiv stresa i depresije ponovo preporučujem roman „Arizani“ – remek delo pustorečkog knjižvenika Ivana Ivanovića……. da se slatko ismejete. Znam da neki psihijatri iz Niša zvanično proporučuju ovu knjigu za razbijanje depresije.
Поштовани г. Катићу,
Морам да се сложим с г. Зораном Петровићем и да додам да на основу сопственог искуства знам како остварени изрази нечије личне фрустрације одбијају озбиљне људе од коментарисања.
Срдачно,
Д. К.
Поштовани г. Катићу,
Прочитао сам оба текста, први сам и коментарисао и одговорили сте ми. Опростите, нисам био довољно прецизан. Смисао појаве је јасан. Мој предлог се односи на историју употребе израза „флексибилност радне снаге“ и ауторе који су израз почетно употребили, па га популарисали у јавном мњењу. Чини ми се да би таква открића много објаснила.
Срдачно,
Д. К.
vi ste (g.) Katicu nepopravljiv propagandista (ostajem i dalje pri stavu da vi mozete biti FANTASTICAN politicar)
zao mi je sto sam ikada dao bilo kakav odgovor,komentar i izvinjavam se,najiskrenije,retkim ljudima (bilo ih je sigurno nekoliko),gde sam stvarno gresio,a ostalima,koje sam zasluzeno-lud napao,zalim sto mi niste pruzili sansu da ih ispsujem,kao da sam u najgorem rijalitiju
i hiljadu i prvi put se zaklinjem da vise necu poslati NISTA,a verujem i da cu izbegavati posete vasem blogu-sve najbolje vam zelim,ISKRENO,zaista i svima iskreno zelim sve najbolje,kako onim malobrojnim kulturnim,tako i vecini ‘ostalih’,najblaze napisano
Gospodine Katicu,
molim vas da uklonite komentare Nikole Turajlica i Ace Mlin-a. Licne frustracije pretacu u opsesivnu hajku – posetioci vaseg bloga nisu duzni da citaju nepristojne izlive mudrosti navedenih, koji uveliko prevazilaze granicu negativnog misljenja.
Za Zeku i Zorana Petrovića – Svakako ste u pravu, ali se poneka uplašim, da ako se agresija ne izventilira na blogu, nervozni komentatori mogu isprebijati ženu, dete, roditelje, pa ne bih želeo da ih imam na duši😉😇. Hvala na komentaru.
sve se menja pa i sistem rada. Ni radno vreme od 9-5 nije postojalo nekad, a nigde ne pise da MORA da postoji. Tako da mislim da pogled g. Katica iz perspektive radnog sistema i obicaja na koji je on navikao svakako da nije odrziv – to je svakom jasno. Ali ko kaze da ga moramo odrzavati. Resenje ce se svakako pronaci. Evo, vidite da najrazvijenije zemlje sveta poput Finske vec eksperimentisu sa zagarantovanim licnim dohodkom. Svajcarci su ga odbili jer im verovatno nije dogorelo. U principu kao i kod svih velikih promena tu je sad samo cimanje kada krenuti u njih jer nekima odgovara promena i zele je, nekima pak ne. Napredak tehnologije u tom smislu i vise je nego dobrodosao.
Za justice … – Mislim da održavanje bloga i pisanje za blog nisu idelano psihoterapeutsko sredstvo. Sve to zahteva previše truda, a mnogo je lakše popiti pilulice. Hvala na komentaru.
Нема разлога за бригу, запад у ходу увек пронађе решење :
„Холандска влада разматра закон који би старијим људима који нису болесни дао законско право на самоубиство уз асистенцију
четвртак, 13. октобар 2016.
Људима који после дубоког премишљања верују да су проживели свој живот, треба да се омогући да по строгим условима окончају живот на достојанствен начин који изаберу“, навели су холандски министри здравља и правде у заједничком саопштењу и писму упућеном синоћ парламенту.
Признајући да се уверење да су „завршили свој живот“ углавном среће међу старијом популацијом, нови закон би се односио на њих, рекли су министри не прецизирајући старосно доба људи на које би се закон односио.
Ови људи „више не виде смисао свог живота, дубоко осећају губитак независности и остају изоловани или усамљени, вероватно и зато што су изгубили животног партнера“, наводе министри.
Такође их, како додају, обузима потпуни замор и губитак самопоштовања.
„Али да би могли да окончају свој живот, потребна им је помоћ“, кажу холандски званичници, преноси АФП.
Холандија и Белгија су прве земље у којима је еутаназија легализована 2002. године, али само у случају тешко оболелих пацијената.
Према новом предлогу, такозвани „помоћник у смрти“ – неко са здравственом обуком – би морао да дозволи самоубиство уз асистенцију пошто би искључио могућност било каквог третмана који би могао да надвлада „жељу за смрћу“.
Холандска влада сада планира да о овој идеји разговара са здравственим радницима пре него што нацрт закона буде упућен у парламент.“
Predlažem g. Katiću da ukloni odavde neke pojedince koji nisu dobronamerni i koji pokušavaju da se iživljavaju na stranicama ovog bloga.
Nama , koji pratimo g. Katića odavno, nije potrebno da dokazuje koliko je demokratičan puštajući bolesne da se ovde leče.
Gospodine Katiću,
čim ste ponovo počeli objavljivati tekstove u Politici pojavila se sendvič mafija na Vašem blogu. Očigledna je veza. Možda Vaši tekstovi ipak nisu uzalud. Podrška.
Hvala dragom Bogi gdje čuo i nečuo, što je Nebeskom narodu poslao svojeg izaslanika autora, takorekuć Mesiju prosvetitelja i lečitelja, koji putem vlastitog medija (bloga) prosvećuje neuke Serblje u svim sferama ljudske aktivnosti i duhovnosti, na jednoj strani i leči (ventiluje) frustrirane psihoneurotike svih vrsta, na drugoj strani, te pruža sigurnu kuću za retarde, branioce svoga lika i dela, na trećoj strani.
Dakle moja malenkost će biti zahvalna do groba, a i na onom svetu (ukoliko ne završi u vrelom sedmom krugu) autoru, jer joj omogućuje ventilaciju psihotičkih tegoba, na jednoj strani i što će joj ipak kao „hard-core Kejnzijanac“ utoliti ubitačnu znatiželju o uzrocima globalne ekonomske krize.
Medjutim, uz dužni rešpekt prema srpskom prosvetitelju i lečitelju, moram primetiti da ovaj, po ispravnoj dijagnozi ekonomske problematike, daje „terapiju“, koja teško može uspešno lečiti (školovanje ili pretvaranje Serbalja u „žute mrave“ i tsl.) ili prosvetiteljske tekstove završava defetističkim zaključcima. Tako ispada da i sam prosvetitelj koristi svoj medij kao sredstvo za ventilaciju, što se ne uklapa ni u kojem slučaju u njegovu misiju.
U odgovoru komentatoru Nenadu autor je spustio „prag“ svoje čuvene pristojnosti, a očekujem da će njegovo „duralo“ puknuti povodom ovog odgovora, jer se korespodencija otela „njegovoj kontroli“.
Za to ću imati potpuno razumevanje jer moje primedbe (prigovori) bez greške detektiraju autorove promašaje ili propuste, a arhivacija komentara je jedini mogući argumentovani odgovor na njih.
bila i ostala glavna literatura politik zabavnik,nekom
za (g.) Katica,da li postavljanje bloga i pisanje na njemu,takodjer spada u zamenu za lekove,razgovor s’ psihologom,………
За србски – Бојим се да сте погрешили. Забавник није штампао такве глупости. Ви сте читали неку јако лошу литературу. Хвала на коментару.
За србски – Ваш последњи пасус сјајно описује атмосферу у Европи непосредно пред избијање рата 1914. године. Хвала на коментару.
Немирни „Заиста сјајан текст, опет. До краја следеће деценије улазимо у завршну фазу неолибералног капитализма. Тренутно смо у фази у којој се човеку убија сваки појам осећајности, емпатије и пристојности. Музика без стила и ичега људског, медији који спинују стварност и извештавају о баналностима славних личности, ријалити програми који заглупљују масе, итд…Све се ради како би се од човека створила безосећајна људска љуска, која неће недостајати никоме.“
Заиста се сви осетимо тако понекад, неко и чешће. Одемо код пријатеља и рођака, а он у депресији, све црно, пропада, ништа не ваља, свет срља у катастрофу. Сложите се, наравно, одете под тим утиском и размишљате шта радити.
А онда изађете у град, и видите мноштво људи који се шетају, седе по кафићима и ресторанима, купују, шетају се парком, возе бицикле крај реке, купају се на језеру …. Видите младе који вежбају, иду на трибине, баве се разним стварима којих није било у ваше време, свашта знају … и осетите да свет постоји и без оних депресивних, и да ће постојати и кад заошија повремено на ову или ону страну, и кад се међусобно потуче око ливаде, или места за паркирање.
А савремене технологије, па – сјајне су!
Небојша Катић За Србски – „Где сте читали предвиђања о исушивању Индијског океана? Заиста сам радознао. Хвала на коментару.“
У Политикином забавнику, чини ми се. То ми је била главна литература тада. 🙂
За Ивана К. – Када је будућност у питању, можемо се ослањати само на дедукцију, интуицију, и сл. Моје виђење будућности је такво, какво је. Немам никакву жељу да „хипнотишем лаковерну јавност“, нити да иритирам оне просвећене који се не дају хипнотисати.
Можда би било боље да ми укажете на области и делатности у којима ће се људи запошљавати, када више не буду могли да раде послове који ће нестати аутоматизацијом. Та врста аргумента би помогла да се лаковерној јавности објасни да нема разлога за стрепњом. Хвала на коментару.
@ Vladimir Dž… Hvala dragom Bogu da je poprednji srpski konspirolog konačno zaregistrovao moju remetilačku aktivnost i otkrio novu komunističku zaveru. Postoji narodna izreka da sirotinja nije onaj koji nema imanje, već tko nema razum.
Čudim se što vodeći srpski teoretičar konspirologije nije već dao svoju viziju tehnološkog progresa, kao jednu od teorija zavere
За Србски – Где сте читали предвиђања о исушивању Индијског океана? Заиста сам радознао. Хвала на коментару.
Za Nenada – Ne mogu komentare deliti na „pametne“ i „glupe“, jer bi to bilo previše arbitrarno s moje strane. Pri tome, već sam pominjao i da ponekad dopustim da se blog koristi u terapeutske svrhe, umesto lekova, ili razgovora sa psihologom, na primer. Gledam da se sve to ipak ne otme kontroli. Hvala na komentaru.
Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega.
Значи, технолошки прогрес постаје непријатељ квалитета живота.
U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak.
Овде се прекида мисао о технологији, и говори се о интересу профита као кључном фактору. Ако је улога технологије секундарна, јер појављује се само у контексту друштва, зашто је прва реченица чланка о њој? И зашто се технологија антропоморфизује? Зашто се у првој реченици говори о њој као да је живо свесно биђе?
„Sexing up“. Адолесцентски трик завођења околине, по цену истинитости и јасноће.
Ако је сврха чланка да упозори да је друштвени систем злокобан, то сви ионако мисле, и пасивни су јер не знају шта би с тим.
Ако је сврха да јавност постане свесна да јој прете роботизација и аутоматизација, то треба образложити, упутити на студије, и пре свега изрећи јасно. Јер, ради се о опскурној и оспораваној теми.
U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života
Да ли је интерес профита заиста тај доминантан разлог, када се зна да су људи умногоме ирационална бића па им је и смер похлепе под доминацијом ирационалног?
Događa se ono što se moralo dogoditi
Зашто? Шта то значи? Да ли морамо постати верници у судбину да би следили ваш аргумент?
Узгред, кад је већ реч о систему: Ви сте својевремено рекли да је суштина друштвених проблема у људској природи, која се појављује и у робовласничком и у било којем другом систему. То је, мислим, много кориснија и мудрија опсервација од свега што сте инсинуирали у овом чланку.
Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija.
Тренутак. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina. Негде сам читао ауторитативно и одлично објашњење да је такво тржиште мит, да је заблуда. Сада сам се сетио: „Ha Joon Chang, 23 things the don’t tell you“. Тамо сам прочитао да је слободно тржиште мит, из чега следи да је тржиште арбитрирано од нечег другог, из чега произилази да не може бити врхунски арбитар. Чангову књигу сте сами препоручили. Као и Фернанда Бродела. Који такође уопште не верује да је тржиште врховни арбитар.
Значи, у овом чланку има доста нејасног, бар за мене.
Да се вратим на цитат при врху: …ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak.
Хмм, у ком смислу апсолутни? Говорите као да сте заточеник начина размишљања.
Аутоматизација води ка све више незапослености, кажете. Пре пар дана сам наишао на чланак*, доста добар, који каже да је та теза без емпиријске основе, засад, и да је економска наука засад, напросто, немоћна да пружи доказ за њу.
Ако ипак постоји доказ за наведену тезу, где је?
Молим да га наведете. Навести објашњење за основну тврдњу.
Ви сте вешто говорили, и успели да вам већина читалаца поверује – на реч.
Другим речима, чланак је показао (1) да је јавност и даље лаковерна, и (2) колико сте вешти у њеном хипнотисању. Избили сте, по репутацији, на челу медијске колоне. Било би сјајно да поправите смер: са мућења теме и ширења суморности, ка расветљавању и подизању духа.
* Are robots taking our jobs? – Scott Sumner October 9, 2016
(http://econlog.econlib.org/archives/2016/10/are_robots_taki.html)
V.Dz,N..ad vase ce se zamisli ekspresno uvazavati,u to se ne sumnja
za Acu-idealan covek je apsurd-primer,Brad P. i Angie J. se razveli,cak ni oni-najlepsi,(naj)bogatiji,(mozda) pametni imaju po neki problem i tesko da ce proizvodnja gena pomoci,ili neka popravka,iako po vama i vasem odusevljenju u tom pogledu se na takvim bolesnim istrazivanjima nece stati
meni bi vaznije bilo da se rese ilii bar ne ometa resavanje bitnijih problema,al’……….
a sto se vaseg ocajnickog i istrosenog kvazi argumenta o srpskom kazanu tice,secam se,pa makar ispao frustriran i patetican,poznate misli Dostojevskog o zapadu i robiji u Sibiru-o tome da se na strasnom izdrzavanju kazne covek oseca slobodnije,nego li ‘slobodan’,zaposlen na istom zapadu
meni je zao (slusajuci vas,kao da slusam svoje rodjake na tim omrazenim prostorima) sto ne postoji nacin da se potrosi ono sto se tamo toliko zaradi-radi se dan i noc,ne po meni zbog egzistencije,vec zbog prestiza,rekorda,ludila-tome nema kraja i tu igru je nemoguce primiriti,vec je samo iskluciti ili bar se povuci
Treba izbegavati čitanje komentare komuniste N Turajlića, on je stari provokator.
Ma ljudi da li je to moguće da autor na blogu već ima i svojeg trbuhozborca, koji u njegovo ime valja oridinarne gluposti (po mojem neskromnom sudu).
Da li bi autor mogao „auditoriju“ elaborisati umne zaključke o uzrocima globalne ekonomske krize branitelja lika i dela „hard-core Kejnzijanca“ i time opravdati njegov zahtev za eliminaciju remetilca, koji onečišćuje blog.
Nadam se da ovaj moj odgovor nije povreda osećaja pristrojnosti autora, pa da pošalje isti u koš, kao prethodni odgovor, a posebno zbog moje neutažive znatiželje da spoznam njegovu „kejzijansku istinu“ o SEK-i.
Ne želeći otići u „večna lovišta“ u strašnom neznanju, molim milost na kolenima da dobijem odgovor.
Koširanje me ne bi iznenadilo, a prihvatit ću ga bez pogovora jer isto jedno od u suverenih prava vlasnika bloga.
„… футуролози су 60-тих година предвиђали да ће крајем века …“
Што се тиче футуролога из 60-тих година добро се сећам да су предвиђали и да ће у будућности лако бити исушити Индијски океан и претворити га у плодне оранице, како ће се рушити огромне планине и затрпавати велике долине, правити недогледни путеви, како ће се производити хране за извоз на Месец …
Za Predraga:
Niko ovde nikoga ne plaši, tekst je vrlo realan. U zavisnosti od toga gde živite, ove novotarije mogu doći brže ili sporije do Vas. Nesumnjivo, Zapad će prvi osetiti „čari“ sistemske nezaposlenosti upravo iz razloga što je oni stvaraju.
„Достигнућа у науци не значе нужно и њихову примену у пракси.“
Ali kako onda testirati dostignuće? Čak se i najgori, najzlobniji izumi moraju primeniti bar jednom, ako je dokazano da rade. Šta mislite da su bili Hirošima i Nagasaki?!
Za Nikolu Turajlića:
Ne vidim kako je gospodin Katić apologeta zapadnih „vrednosti“, kada on redovno na ovom blogu kritikuje iste, ali dobro. Pričate o meksičkim bandama, kao da je Bogove (da upotrebim izraz Sive sove) briga za ljude u Meksiku. Pa njima je super kada se meksička marva bije međusobno oko njihove droge. Njima je zaista odlično kada se mravi na Balkanu zavađuju oko banalnih stvari poput zajedničkog istog jezika. Oni su u ekstazi kada gomila mladih, nezadovoljnih i nezaposlenih ljudi u Francuskoj i Grčkoj protestvuje protiv pljačke njihove države. Znate li zašto?
Zato što je Bogovima stalo jedino do haosa i smrti na ovom svetu. Oni će biti najsrećniji kada populacija na zemlji bude svedena na zlatnu milijardu, njihovu milijardu. I kada većinu teškog posla budu radili ne ljudi, već roboti.
Za gospodina Katića:
Zaista sjajan tekst, opet. Do kraja sledeće decenije ulazimo u završnu fazu neoliberalnog kapitalizma. Trenutno smo u fazi u kojoj se čoveku ubija svaki pojam osećajnosti, empatije i pristojnosti. Muzika bez stila i ičega ljudskog, mediji koji spinuju stvarnost i izveštavaju o banalnostima slavnih ličnosti, rijaliti programi koji zaglupljuju mase, itd…Sve se radi kako bi se od čoveka stvorila bezosećajna ljudska ljuska, koja neće nedostajati nikome. Koja će biti moralno niže od životinje (u nekim situacijama već jesmo beznačajniji od životinje) i koja će se lako zameniti nečim drugim, nečim savršenijim.
Vrli Novi svet, zaista. Nadam se da ne uskoro. Pozdrav.
Covjek dodje i kaze hard-core Kejnzijancu da je glavni uzrok ekonomska kriza i pad potrzanje! Zemljo otvori se! Procito na Blicu na komentarima i sad prosipa pamet. Da je prosao kroz naslove vidio bi sta vlasnik bloga zastupa.
@gosp.Katicu
Zasto ovo dozvoljavate? Rusite kavalitetu bloga. Ima pametnih komentara koji su zatrpani glupostima.
prvo taksista i lekar ostanu bez posla,a onda ovaj prvi zaradi 300,000 za godinu (da poverujem,legalno)
minimum smisla trebalo bi sacuvati,pored vise ili manje duhovitosti
ja postujem saljivdzije,ali ‘skocim kao oparen’,kada se bahatost pretvori u sadizam,grotesku……….bilo da je rec o malinarima,naci filozofima,tajkunima,kojima ni ukidanje poreza,zarada,bilo kakvih obaveza NIJE DOVOLJNO-naprotiv,uvodi se posebno subvencionisanje svega sto masta (njihova) zahvati……..NARAVNO NEDOVOLJNO je i to,treba se resiti ljudi,zameniti ih robotima-za mene je to ‘vas’ legitiman stav
ALI MOJE JE DA JA SVE TO
O D B I J E M
npr,pozelim,a mozda i ostvarim nesto drugo (a sta ce drugi i gde tada-odlucice roboti,mozda)
За Предрага – Наравно, када се год „прориче“ будућност, процене могу бити погрешне. Проблем је што неке лоше сигнале имамо већ дуже време. Нпр. упркос аутоматизацији, рачунарима и сл. огроман број америчких радника не ради мање, већ више. Број дана годишњег одмора је скандалозно мали за велики број Американаца, итд..
У једном старом коментару сам написао следеће:
„Што се скраћивања радног времена тиче, футуролози су 60-тих година предвиђали да ће крајем века годишњи одмори трајати око 14 или 16 недеља. Процене су базирале на расту продуктивности, она је остварена, а људи раде више. Верујем да је прекомерни, непотребни рад најбољи облик социјалне контроле и да зато опстаје. Опасно је када људи имају времена да мисле.“
Хвала на коментару.
За Катића,
То је све ваша претпоставка.
Она може бити реализована у пракси али исто тако и одбијена у корист људи.
Ваше тврдње су једино оправдане уз постојање хипотезе непроменљивости.
Дакле све је претпоставка монотоности данашњице и она не мора по инерцији бити прихваћена као таква нарочито у дужим временским периодима о којима говорите.
П.С. Коментар се односио између осталог и на посетиоце блога.
Autor ponešto natuca o osnovnoj karakteristici budućeg društveno-ekonomskog sistema, koji je jasno vidljiv, za one bez iluzija o svetu koji nas okružuje i uz to razmišljaju svojom glavom.
U situaciji postojanja trenda povećanja nezaposlenosti, koji je uzrokovan (pored razloga navedenih u mojem prethodnom komentaru) trajnom svetskom ekonomskom krizom, čiji je osnovni uzrok pad potražnje (potrošnje) zbog sveopšte prezaduženosti i zbog toga smanjene kreditne podrške istoj, mlade generacije će se nalaziti sve više u situaciji egzistencijalne ugroženosti, kao nezaposleni, s jedne strane i nemogućnosti roditelja da ih uzdržavaju, sa druge strane.
Dakle mladim ljudima će preostajti jedina šansa da se uključivanjem u lokalne kriminalne bande pobrinu za golu egzistenciju. Kako će isto prerasti u masovnu pojavu, na jednoj strani, a državni resursi sile (vojska, policija, pravosudje) će se naći u situaciji ne samo da ne mogu kontrolisati teritorije za koje su nadležni, već će njihovi pripadnici biti životno ugroženi od masovnih bandi na svojem teritoriju. Dakle i ovi će se pridati novim gospodarima, kako ne bi bili sa članovima svojih porodica istrebljeni, na jednoj strani i da steknu odredjene benefite, na drugoj strani.
Suma sumarum nastat će novi društveno-ekonomski sistem koji se može nazvati samo banditizam.
Začeci banditizma se zorno vide u Meksiku, gdje narko bande ratuju izmedju sebe, do istrebljenja i istovremeno sa policijom i vojskom, koje logistički pomaže Veliki komšija. „Čuvari“ države se masivno uključuju u poslove narko bandi, da sačuvaju živu glavu, na jednoj strani i da poboljšaju bedna primanja od države, na drugoj strani.
Slična je situacija u predgradjima megapolisa u svetu, gdje se pripadnici policije ustručavaju patrolirati čak i u oklopljenim vozilima.
Tko navedeno ne „vidi“, glavu ima isključivo zbog nošenja šajkače ili nekog drugog pokrivala.
Da se razumemo, autora uvažuvam kao poprednjeg srpskog kritičkog ekonomskog mislioca, ali kojemu vidike ipak zamagljuju njegove iluzije o svetu, na jednoj strani i nespremnost da ide do kraja u svojim zaključcima. Uz sve to ne spominje „ime Božije“ uzalud, tj. dvojac RO-RO (gospodare sveta), pod čijim patronatom se kreiralo lludilo koje zavladalo svetom.
За Предрага – Ако је коментар упућен мени, морам да кажем да се текст односи на технологије које су већ у зрелој фази тестирања и које ће се појавити „на улици“ пре краја ове деценије. Дакле, није реч о лабораторијама, већ о комерцијалним пројектима. Хвала на коментару.
Достигнућа у науци не значе нужно и њихову примену у пракси.
Немојте плашити људе и стварати од њих још веће поданике технологије.
Dragi Aco… Zašto si ti zainteresovan za ove teme kad ti je toliko sjajno u toj Americi? Da je meni toliko lepo ja ne bi seo za kompjuter već bi obišao celu Ameriku uzduž i popreko, meni lično priroda je jedino u Americi što vredi. Izgleda da nije ta Amerika baš toliki raj kad ti imaš ovoliko lufta da nam objašnjavaš da ne razumemo ništa.
Evo d autesim autora i ljude ovde. Sticajem okolnosti posle 13 godina u Americi sam isao u Njujork poaslovno i tamo me vozio taksista Indijac. Ima dvoja kola, elektricna, jedna vozi on, jedna daje drugom, porivatnik. Znate koliko zaradjuje? od 120.000 dolara do 300.000 dolara godisnje bruto. Razgovor je poceo tako sto mne pitao sta radim i koliak mi je plata. To ovde niej problem reci. Ja mu kazem, on meni kaze posel kolika je njegova. Ako taksira i subotom i nedeljom izlazi i na 200, 300 hiljada. Eto, sada ce manje tesko da vam padne kad on izgubi posao.;) Srbija je to. Ako neko hoce iz kazana, bice uvucen u njega, izlaska nema.
Ste culi da je moguce vac sada „ispeglati“ sve gene tako da se napravi idelana covek? Postoji potupak, nema nikakav problem osim moralnih i ljudi koji ce da ostanu bez posla. Jel vam sad au Meksiku izmenili gene kod novorodjenceta da ne boluje od bolesti koju dobilo od oca i majke? Jeste, u Meksiku to dozvoljeno, dosli iz Amerike i uradili.
A sta ce d arade lekari, farmaceutska industraiaj nema vise lekova z atakve? Sta vas briga za farmaceutksu industriju, ona vec ima mnogo para, jel tako? E pa i nju briga za tebe. 🙂
Evo ma,mo d acitate kako ce zubari d aostanu bez posla ako bi se sada sve primenilo: http://www.dentistryiq.com/articles/2010/05/body-s-stem-cells.html
Znaci…zakrppi se sam zub. A sta ce zubar da radi? E to mnoge niej briga, jer oni nisu zubari. Ali ako radnik ostane bez posla, jer je on radnik, onda je to strasno.
„justice,italian football……….
……..lekari da brinu za pos’o…….ovaj blogic je lekovitiji od svih haxli pilulica
bas bi Dejv Rokefeler ziveo preko veka da su ga lecili roboti-od mlina do Tesla automobila,sa presedanjem u smrtno ranjenom Detroitu…………“
Evo ja cu vam reci jedan detalj. Ovde u Americi se uradilo na smesnom univerzirtetu, beznacajan takoreci, na osnovu grimase koje pravis na bol ocenjuju jacinu bola od 1 do 10. Od 1 do 10 se ocenjuje bol kod lekara ovde u Americi. Znaci to vec sada moze d aradi program i to napravljen na jednom smesnom fakultetu. Znate li da na istom fakultetuu je napravljen virtualni spiker koji cita tekst i pravi grimase? Znate li koliko ce jos spikrei da pozive? A kad bi znali da je medicina u Americi stroko protokolarna…treba samo sastaviti dobru ekipu lekara da pricaju softverasu kako da naprave program i eto ti interniste a niej covek.
O tome da ce da se gaji jetra, slezina, uvo…i poraste samo, sto je vec sada moguce i d ane pricam. E, ali mnogi ce ostati bez posla…Tako da je jos rano.
kako Svedska nije propala sa svojim socijalizmom-‘mi (komunisti) nismo protiv bogatstva,mi smo protiv siromastva’,reci su jednog ubijenog lidera
„kapitalizam se urušava nezaustavljivo, a ukazuju se „klice“ novoga, koje nikakve mere kontrole i represije gospodara sveta iz sene neće zaustaviti.“________ Da nije Kina mozda? Rusija? Narod? Koji narod? 7 miliona Srba u Srbiji? Indija? Kina je zagazila u kapitalizam, pitanje samo dokle ce da izdrzi kapitalizam uz jaku kontrolu drzave. Rusija? Kapitalizam, cist kao suza. Srbija? E oni ako ne sruse kapitalizam. U Srbiji se ne prima nijedan ekonosmki sistem. Indija? Ona niej vis eni u nesvrstanima, …jer u nesvrstanima su nerazvijeni, ostali su van nesvtstanih. Znate da kapitalisti u Americi vec 5 godina drze ogromen pare u bankama koje zaradili? Ne mrdaju sa njima. A to znaci nema radnih mesta, nema obrta. A sto? Pa kako da Vam kazem…u socijalizam ne ulazem. E to je kad drzava preuzme neke stvari u Americi na sebe. Stop, nema vise ulaganja. Cak sta vise, sedista firmi odlaaze u Irsku, gde je porez 7% ili 0%, a u Americi 35%. Pa da vidim kada ces da ih vratis iz Irske. 🙂
Ma ljudi da li je to moguće? Autor, apologeta zapadnih vrijednosti (slobodnog tržišta i demokracije itd.) sada kidiše na iste kao krmača na masne vreće. Što je uzrokovalo promenu njegovog „svetonazora“ za 180°, da po drugi put otkriva Ameriku? Kod mene ostavlja dojam osobe, koja je „progledala“ kroz drveće i spoznala celu zapadnu džunglu, čime se urušio njeni svet.
Samorazumljivo je da tehnološki progres (robotizacija, kibernetizacija i internetizacija), uz dislokaciju industrije i usluga u zemlje sa jeftinom radnom snagom, dovodi do trenda masivnog „pomora“ radnih mesta, pogotovo na „naprednom i civilizovanom Zapadu“, te time rastuće nezaposlenosti (koju zapadne demokracije likvidiraju pomoću „statistike kao majke svih manipulacija“
Autor propušta istaknuti dalju činjenicu, koja izaziva smanjenu dostupnost radnih mesta, tj. produženje radnog veka zaposlenih i time.
Suma sumarum autorov ljubljeni društvenoekonomski sistem kapitalizam se urušava nezaustavljivo, a ukazuju se „klice“ novoga, koje nikakve mere kontrole i represije gospodara sveta iz sene neće zaustaviti.
Ja sam pristalica da 90% ljudi je sposobno da uradi 90% stvari. Razlikujemo se samo po tome da li hocemo. E cini mi se da cemo morati, cak i ako necemo. A to znaci knjigu u ruke, pa uci nesto. Cak mislim da ima pametnijih medju manje upornim nego medju upornim. Ali… ne jase konja onaj kome lici, nego onaj ko ga ima, tako da uporni pobedjuju a ne obavezno i pametniji. Zao mi je, ali tako je.
За Душана Ковачева – Не знам да ли сте читали мој текст https://nkatic.wordpress.com/2013/02/20/fleksibilno-trziste-rada-ili-kako-je-covek-postao-balvan/? Ту сам се непосредно бавио тзв. „флексибилним тржиштем рада“. Такође, неминовношћу миграција становништва сам се бавио овде https://nkatic.wordpress.com/2009/07/28/srbija-na-putu-ka-eu-%e2%80%93-mladi-dalje-od-srbije-sok-buducnosti/. Можда ова два текста, узета заједно, дају „један“ целовит одговор. Хвала на коментару.
Поштовани г. Катићу, уз коментар једног ранијег текста пре пар година сам Вас питао ко је смислио термин „флексибилна радна снага“. Рекли сте да не знате. Мислим да би ваљало да у будућости обратите пажњу на генезу тог проблема и једним посебним текстом обрадите то питање.
Ваш садашњи текст је неумољиво тачна, песимистична, али потпуно реална дијагноза стања на тржишту рада. Нова радна места се могу заиста отварати пре свега у свету тероризма и криминала. Потенцијал тог „одрживог развоја“ је у нарастајућем социјалном мехуру (bubble) отуђених беспотребних здравих и снажних људи. Богате земље ће га убудуће вероватно смањивати извозом људи у иностранство. Смањење фертилног капацитета становништва је давало резултата све док гладни „трећи свет“ није почео богатим земљама да продире у кућу кроз врата, прозоре, па чак и оџаке. Баш као у роману „Дејвид Коперфилд“, само то више није домаћа сиротиња која зна домаћи језик. Убудуће се „флексибилност (беспотребне) радне снаге“ може употребити као правдање извоза људи у земље „трећег света“ на пословима криминала и тероризма. То сви већ знају, а одавно се говори о „извозу безбедности“. Огроман је број терориста ISIL који имају држављанства најразвијенијих земаља. Бојим се да ће будућност показат како је употреба флоскула „флексибилност радне снаге“ преко „извоза безбедности“ само увод у будући велики извоз радне снаге у сектор тероризма и криминала.
Очекујући ваш нови текст,
срдачно.
Д. К.
Vladimir Dž, nem tui nikakvog totalitarnog drustva. Trenutno smo na nivou strasnog razvoja nauke ciji razbvoj ljudski mentalitet ne moze da prati. radi se o tome da masa moze da ne radi nista i da bude socijala u svetu bas na racun robota, sa tim da kapitalisti odvoje od svog kolaca malo i daju ljudima koji ne rade. Necije procene su da kad bi se sada sva tehnika primenila 40% bi ostalo bez posla. I recimo kapitalisti se uzmu pare i daju oima koji su bez posla. Da li je time resen problem? Nije, dobili smo novu Jugpodslaviju, gde ne moram d aradim,a mogu da zivim. Ond aimamo one koji rade i gledaju ove sto ne rade i kazu: Sto sam ja budala da radim, kad mogu d ane radim i opet lepo zivim kao ovi. I tako na kraju niko ne radi. I time resen problem. Nije proiblem u kapitalistima, problem je u narodu sto nece d aradi ako ne mora. E na taj komunizam cemo malo d apopricekamo, mora d azaboli dosta da bi krenuli d aradimo zbog SVESTOI, a ne zbog dzepa. Ako mislite da bi i kapitalisti radili zbog dzepa i dalje, ja ne bih smeoi d ase kladim i da sada rade samo zbog dzepa. Evo uzmite moiju skromnu porodicu, koaj osim dvoaj kola i jedne bicikele ovd eu Americi nema nista. Ni kucet ani maceta, sto bi rekli. Ali mi smo po zaradi u 2% u Americi i na pitanej deteta sto mi tako zivimo i sto uospte radimo jer bi mogli sada da se penzionisemo cak i kad bi ziveli jos 50 godina, do 100 godina(sad znate i koliko imam godina)? Pa…dosadmjo nam malo…bez veze…dosadi i to. Zbog para vise i ne radimo…bilo interesantno 3 godine, vise ne.
Znaci, sumnjam da ja kapitalistima tokliko stalo do para koliko do pokazivanaj sebi i drugima svoj uspeh, mogucnosti. Ali..kazem, opert je problem u naroduu…koji i ovde radi d aodradi kod gazde i pruimi cek. Uglavnom masu nista vis ei ne interesuje.
……..lekari da brinu za pos’o…….ovaj blogic je lekovitiji od svih haxli pilulica
bas bi Dejv Rokefeler ziveo preko veka da su ga lecili roboti-od mlina do Tesla automobila,sa presedanjem u smrtno ranjenom Detroitu…………
ne treba zaliti radnike,zaliti treba gazde,njihova omiljena je ‘jos samo par godina……….
Kad je već spomenut Huxley da mlađim približimo projektante novog društva.
“Buduće efikasno totalitarno društvo je ono gde svemoguća izvršna vlast političkih boseva i njihova armija menadžera kontrolišu populaciju robova koji ne rade pod prisilom jer oni prosto vole svoje sluganstvo.“ – Aldous Huxley.
Koju deceniju kasnije jedan od inžinjera za kontrolu masa je dao sledeću izjavu.
„[Mi] vidimo razvojni potencijal za skoru potpunu kontrolu ljudskih emocija i funkcionisanja psihe….“ … Psijatar Wayne O. Evans, 1967.
Posle skoro 50 godina rezultati su tu, više od 20% populacije odraslih u Severnoj americi jeste na nekoj vrsti tablete za kontrolu psihe. Procenat dece na pilulama se približava procentu odraslih što garantuje da će ukupan procenat biti značajniji u budućnosti.
Ne treba ni zanemariti ni uticaj hrane sa puno šećera i fluora u vodi koji otupljuju ljudsku psihu. Kombinacijom ovih faktora imam zombifikovanu populaciju nemoćnu da diže bilo kakvu bunu protiv menadžera.
„Донедавно, људи су конкурисали људима и свако је имао какву-такву шансу. Колико сутра, људи ће бити у конкуренцији с неуморним роботима, у борби без шанси. Људи просечних могућности, а то је већина становништва, падаће све ниже и бориће се на делу тржишта јефтиних, нерутинских физичких послова за које је прескупо правити алгоритме.“________ Ljudi proisecnih mogucnosti neka zagreju stolicu vise i nauce nesto gde roboti ne mogu da ih zamene. Upornost nadoknadjuje i skromne mogucnosti, prilicno. Jedino ako mislite da je bolje da mi lepo ostavimo ljude skromnih mogucnosti da rade sta su radili. Ali, onda je pitanje da li bi Vi pisali na internetu, vec bi pisali na papiru i tesko da bi se tako daleko culi, a to znaci manje para, a to znaci nizi standard, a mozda i Vi bez posla na racun ljudi skronih mogucnosti.
Ja da sam na mestu lekara bih polako poceo da se plasim za posao. Na mestu zubara, a o radnicima u Meku ili za kasom i da ne pricam.
Zanimljivo štivo na ovu temu je i intervju sa JEFFREY JOERRES, bivšim CEO-om ManpowerGroup, objavljen u oktobarskom izdanju Harvard Business Review. G-din Joerres sagledava ovu tematiku pre svega iz perspektive korporacije i navodi da će se u budućnosti konkurentska prednost postizati putem sposobnosti brze promene lokacije poslovanja u zavisnosti od raspoloživosti i kritičnosti veština. Nomadski mentalitet korporacija će potragu za talentom pretvoriti u igranje Whac-A-Mole, a efekat ovakvog pristupa na radnu snagu je dat samo u nagoveštaju, ali se nagoveštava brutalna budućnost. U tom smislu je članak G-dina Katića odlična refleksija iz perspektive radnika, a za pravu Huxley-jevsku distopiju nedostaju samo pilulice.
Velika je sreća što postoje ekonomisti koji govore o ljudskoj i socijalnoj dimenziji nastajućeg novog vrlog sveta. Ubvek je važno pčostavljati pitanje kakva je sudbina čoveka u svetu koji je potčinjen samo ostvarivanjem što većeg profita. Zato su tekstovi Nebojše Kaztića dragoceni jer imaju neophodnu humansitičku dimenziju
Na Zapadu ovaj fenomen pojacava i globalizacija koja cini verovatno vise od 50% radnih mesta finansijski neodrzvim za one koji rade.
Zasto tamo ne dolazi do pobune. Svi imaju da jedu i da unose 5000 kalorija dnevno, svi mogu da kupe neki gadget da gledaju reality zabavu ili da igraju igrice. I svi mogu da zive na kredit ili uz po neki benefit koji im sistem udeli.
Sistem je za sada stabilan. Mozda jos koju godinu.
Ukucati u YouTube pretrazi: humans need not apply
Video prilog od CGP Grey-a se odlično nadovezuje na tekst gosn Katića.
Prilog je na engleskom, ali su ljudi širom sveta kreirali titlove na dosta jezika.
Svako dobro.
За Марка Бојковића – Лари Пејџ је вероватно у праву. Ако се просечна примања смање за око 20 пута, и куће у Пало Алту би могле коштати око 50.000 долара😉. Хвала на коментару.
Za Nebojšu Katića – Kako komentarišete predviđanje Larija Pejdža, osnivača i direktora Gugla, da će u budućnosti ne samo robe, već i esencijalne potrebe, poput stanovanja, postati jeftinije:
„Rather than exceeding $1m, there’s no reason why the median home in Palo Alto, in the heart of Silicon Valley, shouldn’t cost $50,000, he says.“
http://www.lrb.co.uk/v37/n05/john-lanchester/the-robots-are-coming
Za Makija – Ne tugujte, Maki, evo jednog štiva za smirenje, za lepši početak dana, jedna pilula „panglosijskog optimizma“, da parafraziram gospodina Katića:
http://pescanik.net/strah-od-robota/
Po cenu da omašim univerzalni osnovni prihod je jedna varijanta budućeg razvoja. paralelno sa volonterskim radom npr. prvo mi je bilo na pamet vraćanje u primarni sektor, ubiranje direktno od prirode, ali je previše usisano u urbane sredine po inerciji stanovništvo.
Dobar tekst.
Ovaj proces vidim i u poslu koji ja obavljam. Sve se više fokusiramo da izbacujemo radnike iz naših poslova i da našu ponudu stavljamo na internet ili kupujemo mašine koje će menjati radnike.
Ako bi drastično ubrzali ovaj proces u nekoj doglednoj budućnosti bi ostali gazda i par programera / tehničara koji bi zatvorili ceo ciklus. Ne vidi se gde će odbačeni radnici naći nove poslove. Najveći problem vidim u tome gde mladi ljudi na početku svog porodičnog života moraju da se zaduže a poslova nema ili ako ih ima nesigurni su. Kako vratiti kredit na 20-30 godina u takvoj ekonomiji? Ko je veći krivac u takvom ambijentu što se neće moći vraćati dugovi, bankari koji prave pare iz ničega ili mladi ljudi koji moraju negde da žive?
Opet bi spomenuo da je za ubrzani tehnološki razvoj glavni katalizator bila kamatna politika. Tehnologije su kontrabalans dugu koji stalno raste. Bez njih bi se sistem davno survao u provaliju, ovako se dan potonuću prolongirao za neku buduću generaciju. Možda će neko od nas i da doživi taj dan.
Nebojsa, danasnji dan mi uopste nije bio los ali dok sam citao ovaj tekst, postajao sam sve tuzniji i tuzniji i sad sam skroz tuzan. Sledeci put kada objavite nesto, procitacu samo naslov, pa ako bude nesto ovako gadno, odlozicu citanje za sledece jutro. Ipak, hvala Vam sto bar ovako mislite na nas.
Ovo je zaista jedan od najjacih tekstova na ovu temu, koji sam video poslednjih godina. Zaglupljene mase i korumpirana elita, svako iz svojih razloga, beze od ovog problema.
U novom svetu totalitarizma, tajna policija nije potrebna, objekti prinude su degradirani i nesposobni za pobunu.
“ …. stvorena je armija slabo plaćenih i lako zamenjivih radnika. Oni prave i prodaju brzu hranu, opslužuju u restoranima, voze taksije i dostavna vozila, pakuju u velikim distributivnim centrima, ispomažu po bogatim kućama i staračkim domovima, šetaju pse, rade u fitnes klubovima, salonima lepote itd.. “
Ваља запазити да то великим делом нису исти људи. Оних пристојно плаћених је све мање јер не остварују просту природну репродукцију. Смањивање броја радних места за њих није тако драматично јер се и њихов број смањује. Превелики пад у њиховом броју се надокнађује имиграцијом једнако образованих, најчешће белих људи.
Они други, из горњег навода, махом су потпуно сиромашни и необразовани имигранти, већином обојени, и њима је у првој генерацији сваки посао добар, па се не буне. Њихова особина је и снажна природна репродукција, па их је све више, и заузимају све веће делове нарочито великих градова.
Мислим да треба узети у обзир и тај део приче.