Konferencija je održana 15/12/2016. u Beogradu. Naslov moje teme je bio:
Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću
Izlaganje je na ovoj adresi:
Advertisements
Kategorije
- Domaća ekonomija (169)
- Društvo (57)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- In English (2)
- Intervju (46)
- Kritika mojih tekstova (17)
- Medjunarodna ekonomija (97)
- Uncategorized (25)
Arhive
Skorašnji komentari
busolazasrbiju na Informacija za posetioce … Nebojša Katić na Informacija za posetioce … Nostradurus Zagrebač… na Informacija za posetioce … Predrag Marinkovic na Informacija za posetioce … Maki na Informacija za posetioce … Ivan K. na Informacija za posetioce … Предраг na Informacija za posetioce … Kum na Informacija za posetioce … Remark na Informacija za posetioce … Nenad na Informacija za posetioce … Предраг na Na putu za srećnu (kolonijalnu… Nemirni na Informacija za posetioce … _nobody_ na Na putu za srećnu (kolonijalnu… Bojan na Informacija za posetioce … Peti Mils na Informacija za posetioce …
Advertisements
За Ивана К. – Хвала на линку. Да парафразирам наслов Пикетијеве књиге „Capital in the 21st Century“, ова књига би се можда могла назвати и „The Right to Be Lazy in the 21st Century“. 🙂
https://www.marxists.org/archive/lafargue/1883/lazy/
Za Makija – Hvala za preporuku.
за Марка Бојковића – Следећи текст памтим као тематски релевантан. Штавише, његово читање ми је пружило лепо проведене тренутке. То кажем без фриволности. Без оваквог, опуштајућег разбијања постојећих схватања, не би било могуће ниti спровести нити прихватити друштвене промене какве су очигледно преко потребне у „решавању проблема“ / спречавању трагедија.
Inventing the Future: Postcapitalism and a World Without Work – Nick Srnicek and Alex Williams (2015)
(http://www.bookforum.com/pubdates/15175)
Nebojsa, vidim na osnovu Vaseg odgovora da se svo vreme vrtimo oko izvora svih ekonomskih fenomena a to su ocigledno ljudska gordost i njeni derivati,tj. mane ljudskog karaktera. Skloni ste pisanju o religijskim temama. Mislim da bi Vam prijalo da procitate sta o tome kaze Rafail Karelin u svojoj knjizi „Tajne spasenja“ koju mozete skinuti besplatno. Hvala
За Марка Бојковића – Не видим да у борби за радна места чекић може помоћи. Евентуално би помогла мотка, али то није везано за роботе. Порески систем се може калибрирати тако, да мало мање дестимулише замену људског рада машинама, али то је само успоравање процеса. Све то не може битно помоћи ако базна економска филозофија почива на тези да је профит (а не човек) у центру економске активности. Хвала на коментару.
Господине Катићу, да ли би увођење пореза на приходе које стварају роботи било, по вашем мишљењу, довољно лудитски потез, који бисте дакле могли да подржите, или је чекић ипак заиста једино решење које видите?
https://www.bloomberg.com/view/articles/2017-01-23/why-benoit-hamon-s-idea-of-a-robot-tax-is-flawed
http://www.marketwatch.com/story/dollar-pulls-back-on-disappointment-over-lack-of-stimulus-plans-from-trump-2017-01-12
„Jak“ dollar ili skupi dollar?
Evropa ce da stampa pare dok im, sefovi preko bare stezu?! Kako da ne.
https://www.ft.com/content/68b3a6b8-d26a-11e6-9341-7393bb2e1b51
http://www.ibtimes.co.uk/spiking-eurozone-inflation-could-put-european-central-bank-difficult-spot-1600105
Hehe… Pogodili ste kao prstom u „pekmez“.
U principu nisam ništa drugo od vas ni očekivao, kao i obično vršite zamenu teza, podvaljujete ono što nije rečeno. Realno, još jedan ekonomista ili pravnik koji dokazuje neka pravila. Diskusija sa vama je krajnje besmislena, skoro da podseća na aktuelnu sapunicu sa smenom američkog predsednika.
Svako dobro
Odoste vi Bojane predaleko ihaj. Do Gogolja cak. Ta vasa Rusija je jedna od zemalja sa najsurovijim kapitalizmom, dakle vama sistem ne smeta vec zapravo mrzite zapad. Mislim vasa stvar, ali onda budite bar iskreni. Mene ne mozete da isfolirate.
Ne znam kakve Rusi imaju veze sa diskusijom? Humanije društvo ima veze sa skromnošću, solidarnošću i odgovornošću. Nema nikakve veze sa tim da li svake godine menjam telefon, auto, većom platom. Zašto bi Rusi donosili meni u Srbiji humanije društvo ako prvi mi Srbi ne biramo humanije i solidarnije društvo? Valjda mi sami trebamo da stvaramo društvo? Ili je bolje da nam Ameri ubace par miliona dolara za izgradnju boljeg društva koje pokradu najgori među nama? Držte se vi Obaminih floskula o humanom američkom društvu i ruskim nedemokratskim hakerima i ubicama.
Na temu Rusa ne bih ulazio u polemiku, jer imate već pripremljenu gomilu floskula koje su vam servirane, a da pri tom sami niste lično doneli ni jedan zaključak. Inače, i oni imaju ogromne probleme sa delom stanovništva kvaziliberalnih prozapadnih shvatanja koji su opljačkali sopstvenu zemlju. Problem i njih i vas je što vaš liberalizam seže samo do granica ličnog interesa. Van tih granica svi ti liberali vrlo lako postaju fašisti.
Rusi su mi u svakom slučaju mnogo bliži od zapadnog čoveka (a ljude delim samo na dobre i loše, pa u skladu sa tim imam mnogo prijatelja i na tom „trulom“ zapadu), ali ne gajim nikakve posebne nade u njih, jer u doskorašnjem vremenu oni su samo želeli da budu deo iste zapadne priče. Malo su se opasuljili kada su shvatili da su zapadu dobri samo kao izvor resursa. Ipak računam da su zasada jedina kolika-tolika nada za opstanak čovečanstva u ljudskom obliku, mada ne nužno jer ih sukob sa zapadom menja. Zapad bez ikakve sumnje srlja u uništenje čovečanstva u ljudskom obliku. Lično nisam preterano zainteresovan za sopstveni opstanak u nekom kiborg izdanju.
Realno gledano, Rusija je jedan od retkih samoodrživih sistema koji ima sve predispozicije da funkcioniše izolovano od drugih, pa u skladu sa tim i nisu vodili neke posebne osvajačke i kolonizatorske ratove, više su to bili odbrambeni ratovi.
Obilazeći zemlje Istočne Evrope primetio sam da skoro sve prestonice imaju metroe sem naše. Mnogo čudna logika sovjetskih okupatora. Nešto nisam primetio da su Amerikanci na teritorijama koje su držali pod okupacijom izgradili bilo šta.
Ostavite g. Bojane sada i zapad i gastarbajtere i trgovce i bankare… Recite mi,
posto vidim da ste prozorljivi, g. Bojane kako cenite situaciju u Rusiji ? Hoce li nastupiti humanije drustvo i socijalna pravda. Mislim, kada dodju Rusi ? Ili cemo samo otici do Adrijanskog mora ?
http://www.energoprojekt.rs/images/stories/Vesti/2016/srb/ENHL-Godi%C5%A1nji%20izve%C5%A1taj%20za%202015-SRB.pdf
Diskusije sa ljudima koji nemaju minimum ljudske empatije su obično bespredmetne. Nažalost, većina Srba je ogrezla u „liberalnu“ dogmu i vrlo je rada biti u ulozi korisnih idiota. Upravo otuda ono ćutanje nakon govora g. Katića. Realno, danas je mnogo korisnih idiota među najobrazovanijem delu populacije (sistem nas uči da obrazovanje treba naplatiti, a danas obično morate biti idiot da bi bili u prilici da „omastite brke“) i bojim se da je to jednosmeran proces. Nažalost, bojim se da su kataklizme jedini lek za promenu smera idiotizacije.
Iskren da budem komentari g. Škrbića su često jako iritantni jer ne mogu nigde da ih povežem sa realnošću i istinom. Bolje rečeno ako bih lišio sebe elementarne humanosti onda bih mogao i da razumem stavove, ovako, nažalost ili sreću, teže mi ide. Zbog toga bih rekao da pripada prvoj generaciji srpskih gastarbajtera mlađe ili srednje dobi, jer samo oni imaju apsolutno poverenje u šarenu lažu liberalizma. Uz to je verovatno i neki ekonomista, bankar, trgovac tako da je vrlo „relevantan“ da nam razjasni gde smo to svi mi „ćoravi“ i gde smo to glupi, pa ne uspevamo da organizujemo ovu ovde našu prćiju.
Moj preporuka je da se bolje drže trošenja „pošteno“ zarađene love na Zapadu kad je već nisu ovde mogli pošteno zaraditi.
За Предрага – Бојим се да је Ваш коментар превише криптичан. Хвала на коментару.
Е Бране стварно сте легенда. не зато што имам нешто против г. Катића или вас већ због онога што сте рекли.
Знање и животно искуство не треба доводити у питање, али реално свако ко солидно барата интернет претраживачима и по том основу трагању за истраживачким решењима може за веома кратко време доћи до одговора који уз таленат речитог и јавног наступа пружа реплику на нивоу који обичан човек не може замислити. Олакшавајућа околност је ако постоји и асоцијативни субјекат или догађај који убрзава цео процес.
Није ми намера да омаловажавам рад г. Катића али свако постављено питање, нарочито ако се помињу аутори и њихов рад, уз поменуте вештине за веома кратко време пружа одговор који је по својој тежини изнад самог питања или претходно поменуте констатације. Самим тим и иницијатор дискусије остаје у подређеном положају индиферентан даљем развоју полемике а давалац одговора надмоћан над поменутим.
Иначе Енергопројект јесте пропала фирма у поређењу са обимом посла и географском распрострањеношћу у извођењу својих радова.
Poslacu ih kod vas g. Katicu posto se vi savrsen poslodavac, novi Mojsije i imate resenje za sve.
Za B. Škrbića – Zapad se danas tako dinamično razvija da se ponovo koristi Hansenova kovanica iz 1938. – sekularna stagnacija. Reč stagnacija se veoma retko koristi da bi se njome opisao „sasvim brz i dovoljan“ rast. Uzgred, pozivate se na model rasta iz 50-tih godina (sa dopunama iz 60-tih), a to je upravo period najbržeg rasta i najstabilnijih radnih mesta. Kada je reč o Solowu, danas je možda značajnija njegova rečenica iz 1987. – računare vidimo svuda, osim u statistici produktivnosti. Što se kasirke tiče, njena dilema nije da li da plati poljskog vodinstalater ili švajcarsku kompaniju, već kako da preživi. Vi svakako imate ideju gde će se 3,5 miliona američkih kasirki zaposliti kada izgube posao na kasi, i gde će se novih 3,5 miliona mesta otvoriti kako bi primili kasirke. Predlažem da mi umesto teorijskog odgovora date jednostavan – kasirke će sada raditi „tu i tu“. Hvala na komentaru.
zapad se i danas razvija sasvim brzo tj dovoljno s obzirom na vec visok nivo razvijenosti. Koga interesuje vise nek pogleda Solow model rasta koji je prihvacen. Okolnosti su se promenile danas, a ko se ne prilagodi proci ce kao dinosaurus. Bas me interesuje da li ce ta kasirka kojoj se kako kazete klima posao reci ne ja necu jeftinog poljskog vodoinstalatera, ja cu sad lepo da platim kompaniju ia Svajcarske da nam popravi cevi. Kako da ne.
Za B. Škrbića – U kontinentalnoj Evropi je dugo vladao kult sigurnog radnog mesta. Na primer, otpustiti radnika u Francuskoj je bio poduhvat, i to veoma skup poduhvat. Ni danas u Francuskoj nije lako dati otkaz. Otpuštati radnike u Nemačkoj je takođe dosta komplikovano. U Japanu je kult stalnog radnog mesta deo kulture. Paradoksalno, bar iz neoliberalnog ugla, Zapad se najbrže razvijao kada su radna mesta bila sigurna. Nažalost, pobeđuje anglosaksonski model u kome svaki nesposobni direktor, kada ne ume drugačije da podigne profit, otpušta ljude. Možda niste znali da je posao za poslovnu vrhušku veoma siguran, budući da kada su nesposobni i kada ih najure iz kompanije, oni odlaze sa otpremninama u milionskim iznosima. Za njih ne važe pravila fleksibilnog tržišta rada. Što se tiče firme u kojoj sam nekada radio, ona, Bogu hvala, i dalje postoji i radi. Hvala na komentaru.
Nesto ne mogu da se setim kad je to posao uopste bio siguran. OK, mozda vam neko da trajan ugovor ali sta to vredi kad firma propadne ili mu vise ne trebate. Eto vi ste g. Katicu radili u lepoj kompaniji u neka sigurnija vremena pa je opet sve propalo malte-ne preko noci. Svako vreme ima svoje breme.
U borbi za što većim profitom današnje kompanije ulaze u nove neistražene teritorije. Stvara se novo neprirodno društvo, neprirodno gledano standardima minule istorije. Ko se duže vreme bavi ovim problemom jasno mu je da je ovo i logičan korak sveta koji je davno postavljen na debalansni kurs.
„Osnivač fonda Rej Dalio želi da stvori novi poslovni model gde će većina zaposlenih biti programeri, a odluke će donositi računari.“
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2017&mm=01&dd=03&nav_id=1216637
Da prirodam i nešto na konto ovog, da nije bilo pitanja. A sta očekivati u botovskoj zemlji gde se intelektualna elita sklanja u stranu i ignoriše, da bi prostor dobili najgori medju nama.
Za Gago – Nažalost ne znam da li su u Srbiji objavljene knjige koje se bave skandinavskim modelom. Možda će neko od posetilaca bloga moći nešto da vam preporuči. Hvala na komentaru.
G. Katić,
da li možete da mi preporučite neku knjigu koja ima u našim knjižarama a tiče se „Skandinavskog socijaldemokratskog modela“ ili „Islandskog izlaska iz krize“?
Lijep pozdrav,
Gago
Lepo i smisleno izlaganje… Ja, naravno, nisam u istoj grupi sa vama o cemu smo vec diskutovali na jednom od proslih blogova… Pripadam optimistima ne iz razloga sto mi je takav karakter (vise sam cinik po prirodi) nego sto posmatrajuci i svoj primer i recimo poslednjih 200 godina istorije nalazim razloge za optimizam…
Ono sto u vasem izlaganju je mene nanovo razocaralo je sto vam na kraju niko nije postavio ni jedno pitanje… Podsetilo me na nase ‘naucne skupove’ kada sam jos isao po njima gde svako dodje, isprica i ode a da se nikakva debata ne povede, da se nikome ne probudi interes da postavi neko dodatno pitanje.. Logicno pitanje nakon vaseg izlaganja bi bilo tipa „sta vi vidite kao resenje, sta mislite da bi trebalo da se uradi“ i slicno… A ono tajac… Izgleda da ta govornica daje vatru govorniku, a da one klupe sa druge strane porucuju da treba da se cuti….
Mene licno vise cudi da je toliko miran svet pored svih problema. Naprimer Grci su jos mirni iako se provodi nad njima ista politika koji je kancelar Brünig vodio i tad je u Nemackoj doslo do rasta radikalnih partija, stanjem koji je blizu gradjanskog rata, ljudi su trazili lake odgovore i protivnike i krivicu za njihovo stanje (posebno Jevreji).
Francuska je mozda prekretnica kad za Marine LePen dodje zena koja ce srusiti evro i treba jer osim nemackoj izvoznoj industriji nikom nije doveo srecu.
Хтео бих да придодам и овај текст:
Рат људи и машина
у Интервју 18. августа 2013. 3 Коментара
Роман В. Jамполски (Фото: Визионарски)
Роман В. Jамполски (Фото: Визионарски)
Београд – О трансхуманизму као пројекту који се, мимо увида јавности, већ увелико и континуирано одвија, за „Печат“ говори један од водећих светских истраживача и компјутерских научника Роман В. Jамполски, професор на Универзитету у Луисвилу, институцији познатој по достигнућима у развоју вештачке интелигенције.
Трансхуманизам и смена људске – машинском цивилизацијом – водећи су циљеви Новог светског поретка. О томе недвосмислено говоре документи које објављује НАСА, као и деловање Института за сингуларност, научне институције коју је основала НАСА у сарадњи са Војним истраживачким центром САД, на чијем је челу водећи гуру трансхуманизма, Реј Курцвеил, директор инжињеринга у “Гуглу”, научник који је предвидео да ће машине престићи људску интелигенцију до 2029, а да ће до 2045. године започети период невероватно брзог развоја машина, након чега људи неће моћи да одрже корак са „суперинтелигенцијом“. Једина шанса, да људски род опстане у условима такве машинске „надмоћи“, по предвиђањима научника, је да се споји са машинама.
О трансхуманизму као пројекту који се, мимо перцепције јавности, континуирано одвија разговарамо са једним од водећих светских научника Романом В. Jамполским, компјутерским научником, професором на Универзитету у Луисвилу, познатом по свом раду на развоју вештачке интелигенције, бихејвиоралноj биометрији и безбедности сајберсвета.
Јамполски је докторирао на Универзитету Бафало (2008) а тренутно је директор лабораторије на одсеку за рачунарску технику и рачунарске науке на Универзитету за сајбер инжењеринг у Луисвилу. Предаје и на Универзитету за сингуларност при НАСА-и. Јамполски је аутор око 100 публикација као и књига: „Стратегија игара: нова бихејвиорална биометрија (Independent University Press, 2009); Безбедност за рачунаром: од пасворда до бихејвиоралне биометрије (New Academic Publishing, 2008); Будући приступи оптичком препознавању (Briviba Scientific Press, 2007). Почетком 2014. године требало би да се појави најновија студија Романа Јамполског: „Вештачка интелигенција – футуристички приступ“.
Управо радите на књизи: „Вештачка интелигенција – футуристички приступ“. Из ког угла прилазите теми која би, са обзиром на импликације која има, морала да буде изазов за размишљање сваког човека на планети?
Много је књига које се баве вештачком интелигенцијом. Заправо сваке године се појављује по једна нова књига, али мало је оних које испитују негативне последице које би њен развој могао да произведе. Углавном читамо о ономе што би технологија могла да уради за нас а не ономе што би могла нама да уради. Моја књига се бави управо тим опасностима и оним што би ми могли да урадимо како бисмо те опасности ублажили.
Шта видите као највећу опасност са којом се као врста суочавамо у контексту развоја вештачке интелигенције?
Свака нова технологија потенцијално представља егзистенцијални ризик по људску врсту: нано технологија, генетички инжињеринг, роботика, вештачка интелигенција – све оне инхерентно носе у себи потенцијале за угрожавање људског света.
Што се тиче вештачке интелигенције, један аспект овог проблема је економске природе – развојем вештачке интелигенције многи људи ће остати без посла а са друге стране погледајмо којом се брзином развија роботика у војне сврхе. Роботи – војници постају аутономни, интелигентни и – на много начина не функционишу онако како је за њих предвиђено програмом.
У условима тзв. економске кризе која потреса планету, огроман новац се издваја за развој вештачке интелигенције која се човеку представља као суперинтелигенција. Програмирани на нивоу инструменталног и функционалног ума, научници развијају машине док глобалисти успостављају систем у коме прогресивно слабе наши, људски потенцијали. Да ли можемо говорити о процесу у коме све глупљи човек живи у све интелигентнијем машинском окружењу?
Потпуно се са вама слажем. Машине су не само све интелигентније и све способније од човека, већ су и све креативније. Машине сада не само што стварају уметност већ је и доживљавају као уметност и процењују. Машине сликају, компонују и изводе музичка дела… Све се то непрекидно унапређује. Машине постају толико добре у томе да ће у блиској будућности људи бити превазиђени, неће бити потребе за човеком – музичарем или уметником, када су машине толико супериорније и боље од њега. То је оно што ме чини забринутим.
Да ли су роботи уопште потребни и коме?
Сврха робота је различита и зависи од тога ко их развија. Роботи се развиjају у свим сегментима у којима делују људи. Постоје роботи који се баве производњом најразличитијих индустријских производа; војни роботи; роботи који помажу старим и немоћним, роботи – бармени; у медицини, аеронаутици – у сваком домену у коме постоји потреба за роботима.
Заиста? Да ли заиста постоји потреба за отпуштањем бармена – човека, и његовој замени – роботом? Због чега се одвија процес у коме се човек проглашава сувишним и застарелим и – замењује машином?
Разлога има много. Једни су економске природе: много је исплативије унајмити робота који нема потребе за сном, јелом и пићем или одласком на годишњи одмор него запослити човека који има потребе за свим тим у основи скупим бенефицијама. Људи су скупљи и далеко компликованији од робота.
Али, ко ће куповати све те производе уколико људи не буду радили? Да ли се овим процесима отвара широм перспектива да Земља постане планета робота – станиште за роботе и замена људске и природне – роботском цивилизацијом?
Таква могућност постоји али највероватније ћемо имати комбинације врста попут киборга који ће настати спајањем човека са машинама. Не знам да ли ће то представљати боље и сигурније опције за нас, али развој иде у том правцу. Мождане протезе, развој Google Glass компјутера који постају све мањи и мањи, воде путем на коме ће се у једном тренутку природно спојити са нама.
У смислу разумевања онтолошког статуса који се настоји прибавити машинама, веома је значајан појам „сингуларности“ и рад Универзитета за сингуларност основаног у склопу НАСА-е и финансираног од Гугла, на коме такође предајете. Сингуларитет се различито дефинише. На који начин ви операционализујете овај појам?
Да, сингуларност је појам који има бројне дефиниције и најуобичајенија употреба овог појма је да ће машине у једном тренутку моћи да се саморепродукују: да ће бити у стању да саме производе нове генерације компјутера и програма и да ће тај процес постајати све бржи и бржи до тренутка када са њим нећемо моћи да одржимо корак… и људски род ће почети да рапидно заостаје за машинама. Технолошки процес ће постати толико брз да ће захтевати суперхумане способности, да би човек могао да разуме шта се заправо одиграва. Човек ће тај заостатак моћи да надокнади само уколико се споји са машинама. Што се тиче Универзитета за сингуларност, он више-мање представља инкубатор за бизнисе који настају у спрези са експоненцијалним развојем технологија. На Универзитету за сингуларност се сагледава шта ће се, на пример, догађати у био-технологији током следећих пет година и на тој антиципацији креирају се компаније које ће профитирати искоришћавањем ових технологија. На институту се испитује шта ће се дешавати у домену роботике, шта ће се дешавати са генетичким инжињерингом и праве се стратегије које обезбеђују да они који размишљају унапред могу уновчити ове трендове и своје знање о њиховом постојању.
Шта ви као експерт мислите о опасностима које отвара сам појам „сингуларности“?
То је сасвим сигурно веома интересантан концепт. Са таквим концептом се нисмо сусрели у историји људске врсте. Постојали су неки аргументи којима је овај концепт довођен у везу са технолошким развојем током индустријске револуције, али то ни у ком случају није био овако драстичан период попут нашег у коме се веома опасно приближавамо тренутку у коме људски ум више неће моћи да буде у стању да држи корак са развојем технологије и да ће једини излаз за његов опстанак бити спајање са технологијом или рапидно заостајање. Још увек се воде расправе о томе када ће се то одиграти и на који начин али, дефинитивно, из угла мојих сазнања и праксе, до тога ће доћи у наредних 20, највише 30 година.
Говорите и спајњу човека са технологијом. На том пољу се у домену нано- технологија увелико ради, наравно без човековог пристанка, о чему сведоче бројна истраживања Клифорда Карникома са Института Карником (Carnicom Institute ).
Да, таква могућност постоји. Све зависи од тога на који начин су нано роботи контролисани. Постоји шанса да нано роботи преузму људску биологију и биомасу и то је један од проблема са којим се суочавамо радећи на развоју вештачке интелигенције.
На делу је двоструки процес: са једне стране се људска интелигенција, ум и дух своде на програм и алгоритам и читав систем, друштво воде у правцу затварања људских способности и људског света. Када посматрамо ширу слику поставља се питање: Да ли је неко притиснуо дугме за „delete“ – брисање људског рода и његову замену роботима?
Управо се то дешава. Недавно сам присуствовао конференцији посвећеној филозофији у доба развоја вештачке интелигенције и био сам веома изненађен када сам видео да се највећи број учесника, филозофа, професора универзитета и етичара заправо залагао за замену „застарелог“ човека са далеко савршенијим роботима и интелигентним машинама. То је било за мене заиста изненађујуће сазнање.
Какво је ваше разумевање, увиди у феномен свести, свакако најзначајнијег концепта и са аспекта развоја вештачке интелигенције и роботике?
То је веома важан концепт за разумевање суштине људског бића. Такође, то је веома слабо проучен концепт. Ми не располажемо параметрима ни апаратуром којом би могли да докучимо шта „свест“ заправо представља. За сада, могу да кажем да смо ми који се бавимо развојем роботике и вештачке интелигенције у стању да начинимо веома велики прогрес у овим областима а да не поставимо питање моделовања свести или симулације свести. Чини ми се да ћемо, како будемо у прилици да боље разумемо људски мозак, са побољшањем резолуција скенера који га скенирају, бити у бољој позицији да разумемо шта свест заиста представља и самим тим да сагледамо да ли ћемо моћи да је вештачки произведемо.
Брзина је развојем технологије промовисана у водећу категорију и мерну јединицу „напретка“ мишљеног као техника. Како ви сагледавате место брзине у унутрашњој логици и специфичностима вештачке интелигенције и компјутерских технологија?
Генерално говорећи, највећи прогрес у развоју компјутерске технологије заснован је на побољшању ефикасности алгоритама и повећању брзине процесора. Не ради се о томе да они који се баве развојем машина чине неке продоре у разумевању овог процеса, већ се оне исцрпљују у повећавању брзине и броја различитих приступа и то је оно што повећава шансе за успех. Ако погледате софтвер за играње шаха, на пример, видећете да је прогрес начињен повећањем брзине процесора који претражује већи број могућности, како би надиграо човека. Сада се већа пажња посвећује побољшању алгоритама како би и веома споре машине биле веома компетитивне. Највећи прогрес постиже се ефективношћу самог компјутера. Предвиђања о достизању сингуларности се углавном базирају на процени колико је брз људски мозак и када ће машина моћи да достигне ту брзину. Идеја је да ће, када једном буде била у могућности да нешто уради одређеном брзином на којој оперише људски мозак, машина у следећем турнусу моћи да решава проблеме брже од људи.
Лепо: видимо да се иза сцене одвија трка научника који желе да машински мозак далеко престигне наш, људски, а да људи нису тога свесни, као што су све мање свесни да поседују чудо и тајну звану мозак. У току су бројни научни пројекти који имају за циљ да дешифрују тајну људског мозга за које се одваја огроман новац, а у њиховој реализацији учествују федералне агенције, приватне фондације и водећи неуро научници САД. Да ли се и ова истраживања спроводе са циљем реализације концепта сингуларности: стицања знања која ће допринети унапређењу вештачке интелигенције?
Председник САД, Обама је 2. априла ове године објавио да је Конгрес одвојио нових 100 милиона долара за пројекат мапирања и истраживања функционисања људског мозга. Насловна страна Њујорк Тајмса је фебруара ове године била обележена текстом Џона Маркофа о истраживачким напорима под називом „Мапа можданих активности“ у коме се говори о крупном подухвату неуронаучника за који ће Обамина администрација одвајати 300 милиона долара годишње током читаве наредне деценије. И, сасвим је сигурно да то нису први пројекти те врсте. Мислим да ЕУ већ спроводи пројекат вредан милијарду евра како би могла да разуме људски мозак. Спроводе се скенирања, симулације, редизајнира се ниво резолуције до нивоа који је неопходан како би се потпуно симулирао рад мозга и испитало како мозак ради. Веома је вероватно да ће тај пројекат дати добре резултате са обзиром на то колико је новца уложено и какав је квалитет људи који су на његовој реализацији ангажовани.
Мозак је још увек остао тајна за научнике који ће наравно и ову пљачку представити као решавање проблема Паркинскове или Алцхајмерове болисти, како ће слепи прогледати и глуви чути и слично, док се у ствари ради о пројектима који желе да нашу свест подаре роботима. Шта ви мислите о овим пројектима који изгледају као веома добра прилика за пљачку и гусарење нашег мозга и његових могућности?
Свакако постоји опасност када се ради о овој врсти пројеката који, како сте рекли, отварају могућности за излечење бројних, болести али са друге стране доводе до сазнања о могућностима за бољу манипулацију; како да читају мисли, како да контролишу човека а да он и не зна да је контролисан. Дефинитивно: тип истраживања која ја спроводим, у којима трагам за сигурносним механизмима, биће веома добар додатак овакој врсти пројеката.
Ви сте сарадник Реја Курцвеила, водећег гуруа трансхуманизама, директора Института за сингуларност и главног инжињера Гугла. Шта нам можете рећи о њему и његовим предвиђањима трансхуманистичке будућности?
Историјски гледано, мислим да је Реј Курцвеил био веома тачан у својим предвиђањима када ће се вештачка интелигенција приближити људској, ослањао се на веома добре статистичке анализе, установио је читав низ закона који су веома много утицали на технолошки напредак. Његов допринос развоју технологије је огроман и Гугл га је поставио за руководиоца инжињерског сектора; мислим да су у њему препознали најбољу особу за реализацију напора компаније Гугл за стварање вештачког мозга и то на основу књиге коју је о томе написао а чији наслов гласи: „Како створити мозак“.
Да ли је могуће створити вештачки мозак? Да ли се ради на биотоничком или синтетичком мозгу?
Пројекат се реализује као строго тајни пројекат и нису познати никакви подаци чак ни у погледу технологије која се користе. Оно што би могли да закључимо на основу књиге Реја Курвеила, идеја је да се имитира функционисање људског мозга. Примењују се бројна понављања алгоритама којима се могу процесуирати визуелни стимулуси, аудио стимулуси и бројни други. Гуглови научници осећају да ће, уколико буду у стању да моделују мозак на атомском нивоу и у одређеној размери, моћи да реализују процес обраде било ког типа информација. Намера Гугла је да учини информацију доступнијом, једноставнијом, попут онога што смо видели у документарном филму о суперкомпјутеру – Ај-Би-Ем-овом „Вотсону“: (IBM’s Watson). Овај компјутер је могао да веома добро разуме питања која су му била постављана а у давању одговора служио се свим расположивим подацима које је могао да пронађе на Интернету.
Уграђујући у комјутерске програме све информације које оригинално потичу из људског ума, као и имитирајући људски мозак при производњи вештачког, да ли ће компјутери, машине и роботи присвојити и слободну вољу, као базичну одлику човека?
Слободна воља је прилично сиромашно дефинисан концепт у науци. У роботици би то најпре значило да не можемо у потпуности предвидети акције које ће робот предузети и поред постављања бројних сигурносних мера. Уколико му будемо препустили могућност да слободно бира шта ће радити, робот ће увек моћи да превазиђе те сигурносне механизме.
Промена парадигме је у току. Покренут је процес трансформације човека који се одвија мимо знања јавности која је блокирана на нивоу процеса мишљења и потпуно несвесна програма у који је укључена на онтолошком нивоу. Која питања је, по вашем мишљењу, нужно поставити?
Веома је важно сада се одредити у односу на ниво до којег ћемо допустити да се трансформација реализује. До које мере ћемо контролне механизме препустити компјутерским системима који већ сада контролишу рад нуклеарних електрана, берзе, електричне мреже… другим речима веома комплексни системи су препуштени машинама. Ако се овај процес настави, шта ће бити остављено људима? Да ли ћемо машинама препустити и судски систем и правни систем и остале системе на чијем раду почива наше друштво? Где је уопште граница?
Како ви предвиђате будућност?
Промене ће бити постепене и најпре ћемо видети даљи развој микрокомјутера који ће садржати све већи број информација и од њих ће настати мождани импланти а компетитивност ће навести људе да се адаптирају и да уграђују у свој мозак и тело све савршенију технологију. Без можданог импланта, нећете уопште бити компетитивни како за запослење тако и за све остало, будући да ће се читава инфраструктура система прилагођавати новијим моделима. Свакако ће доћи до спајања човека и технологије, али ће увек постојати и групе које ће се томе противити, као што се Амиши данас противе технологији. Киборгизација ће тећи у смеру у коме ће се временом све већи део биологије замењивати машинским, тако да на крају неће бити потребне за биолошким компонентама и преостаће само машински свет. То ће бити коначан крај човека као врсте.
О каквим типовима имплантаната говорите?
Споменули сте Паркинсонову болест и различите типове неуролошких поремећаја. У почетку ће се радити о имплантима који су у стању да реше такав тип проблема, што ће оснажити веру у технолошка чуда. Постоје импланти који могу да спрече епилептичне нападе итд.. али у прилици смо да видимо и другачији смер кретања: импланте који могу да обезбеде додатну меморију која ће се састојати од далеко већег броја информација од оних којима наш мозак располаже; учење ће бити моментално и реализоваће се брзином којом данас учитавамо било који програм и не би ме изненадило уколико будемо у могућности да учитамо знање неопходно за докторат из хемије за исто време за које данас учитавамо музику на својим ајподовима. Постоји и трећи правац развоја: реализација идеје читања мозга; читања мисли и поставља се питање како ће то утицати на политику, на правни поредак, на читав друштвени систем.
Да ли је могућа реализација програма који ће моћи да чита мисли?
Постоје истраживања која показују да је то сасвим једноставно урадити. У контролисаним лабораторијским условима можемо да тачно видимо на који објекат особа мисли у ограниченом задатом сету, можемо да препознамо у којим речима мисли, у којим сликама, и постоје велики помаци у тој области.
Да ли је могуће даљински читати наше мисли путем компјутера које користимо?
У лабораторијским условима се показало да је компјутерским скенирањем једноставно читати мисли. Читање мисли на даљину могуће је на овом степену технологије уколико имате сензоре који би омогућили скенирање мозга у одређеној резолуцији. Не знам да ли је та могућност било када примењена, али као могућност је отворена и изгледна.
Да ли ће реализација читања мисли бити усаглашена са програмом контроле ума? Да ли ће читањем мисли помоћу компјутерских програма људска права на приватност бити у потпуности одузета човеку?
Контрола ума припада другом и другачијем сету програмирања али та два програма свакако иду „руку под руку“. Технологија пружа такорећи неограничене могућности за контролу ума. Свакако ће се реализовати даље кршење људских права. То је наставак процеса чије размере можемо данас да веома добро сагледамо, но приватност је еволутивни концепт и са појавом социјалних мрежа каква је на пример Фејсбук, видимо да је дошло до померања у самом поимању појма приватности. Ко сте, шта радите, где се налазите, шта сте јели за ручак: све је то данас постављено у хоризонт јавних информација, након што је већина људи прихватила њихово објављивање као норму.
За Марка Бојковића – Ја се одмах сложим да сам лудит и одем по чекић😉. Хвала на коментару.
За Небојшу Катића – Напослетку, који је ваш одговор када вам кажу: „Господине Катићу, ви сте Лудит“?
Za Nikolu – Pojam koji se koristi poslednjih par godina je tzv. GIG ekonomija. Reč potiče iz engleskog jezika i čita se nekomplikovano – gig. Hvala na komentaru.
Pozdrav!
Nisam mogao razumeti kojim terminom ste opisali nestalnost zaposlenja i prihoda za zaposlene i gubitak sigurnosti za ove dve kategorije.
Hvala!
@Gosp.Katic
Ja Vas blog smatram ozbiljnijim mjestom za debate i pouzdaniji izvor informacija nego TV. Inace ja ga gledam ukupno ,mozda 1 sat mjesecno(najozbiljnije).
*****
Nisam siguran da li da vjerujem Vama i sebi(ono sto vidim) oko onih $400 ili ovoj gospodi.
Eto, vidite 2 bankara i profesor kazu kako je sve ok.
(https://www.youtube.com/watch?v=WgpHt1A_vB8)
Najmananja nezaposlenost u Americi 4.9% a zapravo najmanji broj ljudi uopce sudjeluje u radnoj snazi u zadnjih 38 godina. Svakako i da brzo raste, to je neupitno.
http://www.cnsnews.com/news/article/susan-jones/record-94610000-americans-not-labor-force-participation-rate-lowest-38
Profesor kaze da ce Trump voditi politiku protiv vojnog i naftnog „establistmenta“(sta god ta rijec znacila)?!
Nerazumijem zasto se od obicnog poslovanja,hedzanja, pravi neka mitska strategija. Neka politicari na cisto zlato i srebro (cistoce 99,99%) ukinu poreze, za trgovce drzavna opterecenja i eto „hedzanja“ za smrtnike na duze staze.
https://www.moneymetals.com/news/2016/12/05/deutsche-bank-gold-price-rigging-000963
ECB, ECB i BoJ naizmjence vrse QE tako da je ovo „jacanje“ dollara privremeno. Neka se pogleda cijena zlata u zadnjih 15 godina pa onda da kazu da dollar „jaca“.
U Srbiji vlada demokratija u svom izvornom obliku.
Mislim da je tehnoloski napredak u sferi AI sada vec nezaustavljiv i da ce doci do velikog pomaka u industriji u sledecih 5-10 godina.
Japan vec sada planira da napravi najbrzi superkompjuter koji ce biti korisicen za razvoj AI.
https://bgr.com/2016/11/28/worlds-fastest-computer-japan-abci-supercomputer/
Apple je potvrdio da takodje radi na vozilima bez vozaca.
https://www.theguardian.com/technology/2016/dec/04/apple-confirms-it-is-working-on-self-driving-cars
Na zalost(?) vec sada postoje specijalizovani softveri koji premasuju ljudsku inteligenciju. Po pitanju prepoznavanja lica, igara (sah, go), citanju sa usana, trgovina na berzama…
Ali sve ovo su usko specijalizovana polja, jos uvek ne postoji generalni AI koji je dobar na svim poljima.
—-
@Predrag
Elita je vec svesna gde ovo vodi, i za one koji ce ostati bez posla vec sada se prave planovi. U UK se polako uvodi kolektivno stanovanje za one koji ne mogu sebi da priuste placanje racuna ( meni ovo jako zvuci kao geto).
Za Predraga – Nažalost, bilo kakvo radikalno rešenje problema o kome sam govorio zadire u same osnove modernog kapitalizma. Ključno pitanje je da li će se ekonomija potčiniti interesima 1% ljudi, ili interesima preostalih 99%, da li su važniji profiti, ili plate. Promena sistema obrazovanja, pa i promena poreske politike bi samo marginalno ublažili ili usporili procese koji su već otpočeli. Hvala na komentaru.
Kakvo rešenje Vi, gospodine Katiću, vidite kao realistično? Na evropskom ili globalnom nivou. Verovatno ste u pravu što se tice socijalne pomoći i Maskove ideje, mada je medju retkima koji je i to spomenuo kao opciju. Lično mislim da je za Srbe najbolje da probaju da uhvate korak sa svetom u tom smislu što će se mladje generacije više fokusirati na it sektor nego sve ostalo. Naravno ostaje pitanje šta sa starijim radnicima koji rade po prodavnicama, kao vozači, itd. Mali smo faktor u medjunarodnim odnosima pa nam na neki način preostaje da se prilagodimo trenutnim situacijama, ali zabrinjava što se o posledicama na trenutne radnike slabo govori.
За Предрага – Загарантовани доходак, ако се концепт и буде рализовао, биће на нивоу социјалне помоћи и служиће за преживљавање, не за живот. Хвала на коментару.
Неретко се слажем са вашим ставовима, појединим и не, али просто ми је непојмљиво да одбијате јавно изношење мишљења као средство утицаја. Субјективне аспирације су ирелевантне.
За Предрага Н. – То је била шала јер се скуп одржавао у Скупштини Србије, а излагало се са политичке говорнице. Нисам веровао да би ико могао поверовати у моје политичке амбиције. Хвала на коментру.
Jedini čovek kojeg svaki put kad pomenem obavezno pre imena i prezimena dodam gospodin. Jednostavno Gospodin Nebojša Katić
Није ми јасно зашто вашем говору, на крају који је исечен, и његовом ситуационом континуитету прижељкујете политичку конотацију када сте и сами неколико дана пре овог говора рекли да немате амбиција на деловање у било каквим сличним активностима?
Teza Elon Musk-a mi se cini najrealnijom za buducnost koja sledi. U pitanju je zagarantovani dohodak za sve gradjane koji ostanu bez posla.
http://gdeinvestirati.com/2016/11/07/elon-musk-svi-koji-ostanu-bez-posla-dobijace-platu/
Док је постојало Социјализма на на истоку, и запад је под тим притиском држао неки паритиет у правима радника, праведнијој расподели богатсва у друштву и уопште у некој мери ограничавао похлепу капиталиста експлоататора. Баш та ограничења су оно што је спречавало самодеструкцију западњачког система.
Тога нема од рушења Берлинског зида а ту је и кинески фактор – Кинези су прихватили њихова правила игре слободног тржишта, и на дуже стазе им извукли производњу, овладали технологијом а сада им полако и преузимају тржишта.
Г. Катић на свом терену стандардно бриљира. Једино ово у вези технолошке револуције, не знам колико смо ми као друштво позвани да о томе расправљамо?
Мисмо економска колонија, политички протекторат – нама је у менталитет већ уграђено да неко други, негде другде одлучује и о нама самима а да не говоримо о неким глобалним питањима и глобалним процесима…
Успут српски радник ће још дуго коштати јефтиније од робота за женске чарапе и производњу каблова за аутомобиле што је у перспективи највиши домет наше привреде.