Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2017.
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (99)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (81)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Lazar na Александар Блок – С… Nebojša Katić na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Ненад na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Ирина Бодина na Александар Блок – С… Nebojša Katić na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Драган na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Драган na Александар Блок – С… Lily na Александар Блок – С… Nebojša Katić na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Miloš na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Ирина Бодина na Александар Блок – С… Nebojša Katić na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Nebojša Katić na Forum 2021/2022 Miloš na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Gane na Forum 2021/2022
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Надовезујем се на оно што је млади физичар написао – Године 1945. када је Немачка поражена, војницима се обратио генерал Хајнц Гудеријан и рекао да ако од тога дана сваки од њих од првог редова до последњег фелдмаршала буде на свом радном месту радио као да искључиво од њега зависи судбина немачке нације, Немачка ће поново бити велика.
@Gane
Da ironija bude veća, evo jednog pisma, jednog maldog kvantnog fizičara koji je napustio Srbiju, dobio stipendiju i sva prava na doktorskim studijama na jednom od najprestižnijih Univerziteta Evrope. a nama ostavio dva vrena neobjavljena rada upravo iz kvantne fizike.
Mladić piše:
Za mesec dana u ovom dekontaminiranom prostoru ja ovo jasno vidim i to je apsolutna istina. I sve vidim. I ne mogu da se začudim koliko smo glupavi.
Te hiljade mladih ljudi na ulici uopste ne znaju sto su tu i sta hoce. Oni besciljno lutaju i bukvalno i metaforicki. A plod su što bi rekao Zec citirajuci Dusana Vasiljeva – dve neme žudnje i jednog besvesnog trenutka. I tako se ponašaju. Emotivno. Emocija, emocija, parada, bubnjevi. Sve shvatamo lično. Zar je dovoljno mesec dana da se odbaci sva balkanska napetost, sva malogradjanstina i budj? Deluje da jeste. Ne mogu da ti opisem koliko
mi je drago sto sam ovde. U tehnickom i pragmaticnom smislu. Vuce mene srce na moj Balkan, tu su zene najlepse i kafane pune sveta i muzike. Ali, daleko im lepa kuca. Ovde imam sve. I pre svega imam mir. Ovde ne moras ulicom da lutas, ovde imas sta da radis. Ovde ima tok koji postoji i koji cini sistem najveće sile u Evropi. Kažu nasi – nezadovoljan narod. A cekaj, ’45. kad je Berlin bio sravnjen sa zemljom, Nemacka bez 10-ak miliona mladih muskaraca, okupirana od 4 zemlje, oni su bili srecni i zadovoljni? Ne, bili su ocajni. Ali nisu besciljno lutali ulicama trazeci nesto sto ni sami ne znaju. Nego su RADILI. Rad, rad. Gradili. Izgradili dvorce i fabrike iz pocetka. I prevazišli svoje tutore Britance i Francuze. Znali su da preko noci se ne dešava ništa.
Pričam ja sa jednom svojom drugaricom i kazem joj – da li si svesna da ako hocemo da u Srbiji bude bolje moramo da se zrtvujemo barem 20 godina. I da naša generacija podnese zrtvu. Ona kaze – ja ne mogu da cekam 20 godina, ja hocu da to bude odmah i zato protestujem. E, ja sam onda rekao – e, moji Srblji, smešno malo pleme.
Tuzni smo i smešni u isto vreme. I zato non stop stradamo i zato nas niko ne šljivi ni trunku. Svaki svoj ideal platili smo sa milion žrtava. Pa jesu li to onda ideali? Ili obicna glupost malog smešnog plemena? A najgore od svega, aj što nema ideje, nego smo tanki i slabi postali. Da njima izadje vodeni top kao 9-og marta razbezali bi se kod mama i tata, kod „krezube Srbije“ sto je za Vucica glasala, a koja ih hlebom hrani. Ni poštovanja niti bilo cega. Samo drskost, bezobrazluk, dokonština i tragično besciljno lutanje kroz svetsku oluju.
A Sveti Sava razapet govori – Gospode oprosti im, ne znaju sta rade.
Na kraju ce se obistiniti Nebeska liturgija Nikolaja Velimirovica.
Nista mi ne znamo. Nestaćemo, ali ja da žalim niti zelim niti mogu.
Citiracu što kazu Rusi – pametan zivi gde mu je bolje, budala gde se rodio.
Pozdrav
Za Predraga – NHS (državni zdravstveni sistem UK) je bio ponos građana UK. Nažalost, sistem je preopterećen i sve lošije finansiran. Kako imam i privatno (đavolski skupo) osiguranje, za poslednjih četvrt veka sam usluge NHS koristio samo jednom, i bio sam vrlo zadovoljan. Ljudi su, generalno, zadovoljni NHS uslugama, ali se na operacije čeka sve duže. Sistem se, pogotovo tokom zime, gotovo raspada. Odeljenja za hitne intervencije su pod ogromnim stresom. Itd. itd. Sistem je „pravedan“, građani ne moraju da jure veze, a davanje novca lekarima je nezamislivo.
Kada god sam u Srbiji odem do mog zubara u koga imam više poverenja nego u zubare u Londonu. Hvala na komentaru.
Izuzetno me zanima kvantna mehanika. Mnogo sam čitao o tome ali nikako nisam mogao da shvatim u potpunosti „Eksperimente duplog proreza“ i „Šredingerove mačke“……..
Tek nakon gledanja dva video filma sam uspeo u potpunosti da ukapiram o čemu se radi.
Prvi video na popularan način objašnjava najnovija naučna dostignuća u oblasti kvantne mehanike i treba ga gledati kao podlogu (i pripremu za gledanje drugog videa) za razumevanje gore navedenih eksperimenata. https://www.youtube.com/watch?v=dzBD0RYW9Ek Ovo je po meni ubedljivo najjasnija interpretacija najnovijih naučnih otkrića u režiji poznatog hrvatskog fizičara Ivice Puljaka. Treba ga obavezno pogledati pre drugog videa.
Drugi video se bavi eksperimentom duplog proreza https://www.youtube.com/watch?v=hBA4Di-QilM Tek nakon gledanja ovog video biće vam jasan i misaoni ogled sa Šredingerovom mačkom.
Primetio sam da na blogu ima mnogo obrazovanih ljudi otvorenog uma. Ja sam se mnogo mučio pokušavajući da shvatim kvantnu mehaniku koja me je izuzetno intrigirala ali nisam uspevao do nedavno……
Zamolio bih g. Katića da pusti ovaj komentar jer pretpostavljam da kvantna mehanika mnoge intrigira ali da mnogi odustaju zbog nerazumevanja implikacija gore navedenih eksperimenata.
Grupa ljudi je pokrenula projekat SLOBODNI UNIVERZITET SRBIJE – koji će pokazati najnovija naučna dostignuća u ublasti pre svega kvantne mehanike uz maestralnu interpretaciju našeg poznatog tenora Gorana Potkonjaka. Toplo preporučujem sve njihove video materijale koju su uzgred i potpuno besplatni.
Gospodine Katicu,
Kako ste zadovoljni uslugama NHS-a?
Naleteo sam na nekoliko tekstova gde se spominje kako je u losem stanju i da ce biti potrebne reforme u tom sektoru.
Mozete li uporediti to „lose“ u odnosu na srpski zdravstveni sistem?
Da li Vi koristite neke od srpskih usluga, recimo da li zube popravljate u Srbiji, kao dobar deo emigracije? Cisto malo radoznalosti, pretpostavljam da nisu osetljiva pitanja.
Za 035 – Ne bih harizmu Djindjica i Kostunice stavljao u isti kos. Dva potpuno razlicita temperamenta. Kostunicina harizma ako je pravljena spolja napravljena je pre 24.9.2000. Posle je sve morao sam, a ne preko saradnika, jer njegova stranka je prilicno inertna po pitanju medija i samog nastupa(elitisticka stranka, cuveni „salonski nacionalisti“) a odmah posle 5. Oktobra netrpeljivost medija prema njemu i DSS je samo rasla.
Kada je o Zoranu Djindjicu rec, on je ostvarivao harizmu u neposrednom kontaktu vise nego bilo koji lider u zadnjih 25 godina. Neposredan, zabavan, nasmejan, sa smislom za humor, a tek metafore, ufff…Druga je stvar sto je mit o njemu vecim delom napravljen posle njegove smrti. Kada kazem mit, nemam nameru da ga nipodastavam. Ali sa druge strane ga i ne idealizujem, jer iako Kostunicu smatram malo vecim intelektualcem (malo vise dalekovid covek), ni jednog ni drugog ne bih stavio u istu ravan barem sa intelektualcima koje sam naveo u prethodnom komentaru, ako ne i sa nekim drugim (Kosta Cavoski, Zika Bujuklic, pokojni Bogdan Tirnanic…).
Harizma Aleksandra Vucica je dobar primer, jer njegov svadjalacki manir Srbi jos uvek cene, a danas mu cak tacnost, obavestenost i ubedljivost i ne trebaju kao sto se vidi, jer nosi drugaciju titulu. Bahacenje nad novinarima, glumatanje pred kamerama, vikanje itd sada malo vise ide nego tacni podaci pred skupstinskom govornicom, kao nekad. On je posle 2012. sproveo nekoliko izbora a nije kaznjen za neodlucnost koja na to ukazuje. Zasto? Druga su vremena, Kostunica je kaznjen kao neodlucan posto je podneo ostavku 2008. (veci deo naroda se vec tada pomirio sa nezavisnim KiM) a lider SNS je to sebi mogao da dopusti jer je narod toliko apatican da zeli pobedu makar i imaginarnu. Lakse je boriti se u ringu protiv boksera koji je spustio gard, zar ne? Harizmaticni elitisticki lideri komunistickih manira poput Slobodana Milosevica (kad se on bahato odnosio prema novinarima ili prema bilo kome u javnom obracanju?) vise ne prolaze. A pored toga danas je na sceni pre svega tehnolog vlasti koji ne mora da prodaje nikakvu ideologiju narodu (po potrebi je levicar, liberal, desnicar…) vec da lupa sakom o sto i uziva podrsku medija i EU (barem indirektno).
За Предрага М .
Схватио сам да сте веома млад , ако сте тек 2008. први пут променили мишљење .
Но , занимљив ми је ваш став о две врсте харизме :Тито , Милошевић , Ђинђић и Коштуница су имали харизму у непосредном контакту , Вучић у раду с масама . Првима су култ неговали сарадници , следбеници , као “ против њихове воље „.
Коштуница је по мени тада био „аватар“ , на полагању заклетве је било очигледно да сам не верује да је победник . Није био ни „легалиста“ , иначе би заклетву положио макар и на степеницама спаљене Скупштине , никако у универзалној хали .
Ђинђић је био „менаџер-јапи“ , кад ми је мој зет о једном таквом рекао : „Чини ми се да он унапред зна шта ћу му рећи !“ схватио сам да су то утренирани варалице-видовњаци , да испод маске нема стварног знања , само брзина , рутина , вештина ..
Наравно и да је рад са масом вештина надограђена на харизму , сећам се полемика младог Вучића у скупштини : тачан , обавештен и убедљив .
Izvinjavam se, ali moram da reagujem. Harizma je vrlo individualna stvar. Ono sto je za mene harizmaticmo ponasanje ili harizmaticna licnost uopste, nije isto i za nekog drugog. Na primer, Vojislav Kostunica. Kako je on uspeo da pobedi, ili barem pridje Slobodanu Milosevicu po broju glasova 24.9.2000. Mnogo para>velika kampanja>on neokaljan, pristojan, nacitan, obrazovan, disident iz 1974.itd. Kako je on osvojio skoro 2 miliona glasova na predsednickim izborima pre 15 godina? Na krilima prethodno navedenog i naravno uz infrastukturu stranke koju je visestruko uvecao posle 5. Oktobra 2000. Zasto je pao? Zato sto nije galamdzija, pa da moze barem delimicno da pokrije izneverena ocekivanja koja su isto razlog njegovog pada. Ali, svi mediji sem RTS-a su ga u periodu 2004-2007 blatili, neki manje, a neki preko svake mere dobrog ukusa(B92). A on, po opstoj pojavi u javnosti, ili ako hocete harizmi, mnogo vise podseca na S. Milosevica nego na A. Vucica.
Zasto je pokojni Zoran Djindjic posle smrti postao naglo popularan, da su ga cak i neki njegovi „naslednici“ pomalo imitirali? Pa covek od akcije! Metafore! Ajde da uradimo bilo sta! Akcija! A sve u skladu sa naglim naletom pragmatizma kao nove ideologije u nasem drustvu. Ali, tu je veeeliku ulogu odigrala televizija. Korisnost kao nacelo koje pobija sva druga zivotna nacela, pa cak i moral ponekad. Bas u to vreme je pocela prava kampanja prihvatanja svega i svacega sa Zapada kao unapred boljeg od svega sto nam je ostalo iz Jugoslavije. Zato mnogi danas (cak i penzioneri, koji pamte Jugoslaviju) ne razumeju kada Nebojsa Katic prica o ucenju iz iskustva Jugoslavije, vracanju onoga(barem u delovima) sto moze doneti pravnu, organizacionu, psiholosku sigurnost, bilo da su to institucije (SDK) ili sistemi (obrazovanje), itd.
U medjuvremenu, broj televizija se povecao, a kriterijumi drasticno pali. Televizija Pink je jos brutalnija nego 90-ih, a skoro sve televizije sa nacionalnom frekvencijom zele da lice na nju jer to donosi profit. Pragmatizam. Narod je postao prostiji. Pa ja kada vidim koliko su mlade generacije sada neobrazovane a ipak u proseku imaju bolje sanse nego moja generacija, koja je odrastala 90-ih.
Da se vratim na ukus. Meni su interesantne samo vodje( ili intelektualci koji pretenduju na to)koji su obrazovani, pristojni, sposobni za onu poziciju za koju konkurisu, intelektualci koji su svesni koliko ne znaju, usavrsavaju se stalno, uvek, ali uvek pobedjuju agumentacijom i intelektom u svakoj diskusiji, i koji su principijelni(na primer Srdja Trifkovic, Nebojsa Katic, Vladeta Jankovic,…).Crvene linije koje se ne prelaze. Jednu takvu smo videli 2008. godine.
Primetili ste da sam kod opisa harizme gore navedenih lidera stalno pominjao medije. Srbi ne citaju, sem ako nije dobro izreklamirana beletristika. Oni gledaju televiziju a mladi se uz to mahom bave socijalnim mrezama.
Nije bas ista generacija ljudi glasala za, na jednoj strani, Slobodana Milosevica tih ratnih 90-ih, Vojislava Kostunicu pocetkom ovog veka, i na drugoj strani Milosevicevu modernu verziju, Aleksandra Vucica, brutalnog vodju sa topuzom u ruci. Da ne bude zabune, Milosevicev topuz je bio daleko smrtonosniji ( i bukvalno), ali im je pojava potpuno drugacija. Kod svih ljudi koje znam a koji nisu podnosili Kostunicu, uvek sam primetio da prvo govore o njegovoj „sporoj,smusenoj,konzervativnoj, pojavi“ a retko ko moze da nabroji njegove greske ili zablude(nije da ih nije bilo). Necu da ga branim, vec mislim da je zgodan za ovakvo poredjenje, kao najveci (neuspeli) lider protekle decenije, naspram Milosevica iz 90-ih i Vucica u ovoj deceniji. I starije generacije uglavnom sada gledaju drugacije na vodju naroda, jer jedno je poraz u ratovima, kriminalizovana drzava, hiperinflacija itd 90-ih, a drugo je sve ovo sto se nakalemilo posle(neuspele reforme u nekoliko epizoda). To drugo cini da su ljudi nekako podsvesno razocarani i u kapitalizam. I onda daj sta das…A. Vucic ima sada sansu da ponovi Milosevicevu desetogodisnju vladavinu, barem po duzini, ako ne po destrukciji. Zar ne? I otici ce isto onako kako je Milosevic otisao, kad obavi zadatak, zbog koga nas je i EU pustila niz vodu ( da ne kazem nesto drugo)…
Opozicija na ovim izborima jeste bila neslozna, nema jednog kandidata, nisu zajednicki nastupili po pitanju izborne utakmice kada su u pitanju mediji koji favorizuju A.Vucica. Pristali su na ovakvu utakmicu. Medjutim, koliko su sansi stvarno imali? Gde je bila ta Evropa zadnjih 5 godina da upozori na krsenje demokratskih prava, cenzurisanje medija od strane vlasti itd, i da pripremi teren za koliko toljko ravnopravnu utakmicu? A i sta ocekivati kada su prva tri kandidata iza Vucica ljudi koji tek pocinju svoju karijeru u politici. Svi veci lideri iz protekle decenije ili su istroseni(Tadic, Jovanovic) ili ih vise nema na sceni iz istog razloga(Kostunica). Savrsen trenutak za Vucica. Zato je i Sasa Jankovic proglasio pobedu i bio onako nasmejan u nedelju uvece. Dobio je vise glasova nego sto mu je ijedna agencija predvidela, i napravio sebi veliki kapital. Vuk Jeremic je sa druge strane bio vise politicki afirmisan( ne nuzno i strucan) na politickoj sceni Srbije, pa je zato i najveci gubitnik ovih izbora.
Ovo je pocetak doba Principata za Aleksandra Vucica.
„Nije li politika samo vestina da se laze u pravo vreme.“
-Volter
За Јована Т.,
„Гласају и млади за Вучића итекако…“
Млади су своје мишљење у великој мери изразили преко подршке сатиричном Белом, евентуално у тих постојећих скоро 10% је и веома мали део људи средњих или старијих година којима се смучила било која политика од леве до десне стране схвативши да се само интерес вреднује.
По попису из 2011. године број лица од 20-30 година износи око 900 хиљада. Поменути је имао око 350 хиљада гласова. Ако се узму у обзир и они који нису гласали, у остатаку не остаје баш пуно омладине која је гласала на начин који мислите.
Након објављивања листе подршке од 650 јавних и угледних личности, студенти факултета Универзитета у Београду су сопственим петицијама изразили неслагање са деканима факултета које похађају. На Филозофском је чак 80 професора било против званичног става декана.
У тематику и позадину ових тренутних протеста заиста не желим да улазим јер се могу различито и пристрасно тумачити.
Za Jovana T.
Primetićete da su u Bublici, jednom od najbednijih sela u Srbiji za g. Vučića glasali i čuvari kutija opozicije……….
Da nije jezivo, bilo bi smešno.
Sam bog je učinio da jedan glasač pogreši kako bi apsurd dobio profilaktičku nijansu……… Inače, znam radnike JKP Bojnik iz Bublice koji 15 meseci nisu primili platu.
@Gane-„U Pustorečkom bednom selu Bublica od 92 glasača, 91 glasač je glasao za g. Vučića“ онај један што није гласао за Вучића је грешком заокружио два кандидата јер није понео наочаре.
Jedan aktivista SNS – a razočaran mojim stavovima je izjavio da ne može da veruje da ljudi koji imaju dobro obrazovanje i pristojnu imovinu nemaju razumevanja za nepopularne ali teške mere koje provodi g. Vučić. Po njemu sirotinja ima mnogo više razumevanja za poziciju u kojoj se nalazimo i širine od nas koji nešto imamo……….I čovek je potpuno u pravu.
Za g. Vučića je glasala puka sirotinja i svi gubitnici tranzicije. Oni koji nemaju ništa su glasali za sistem koji ih je i uveo u takvu poziciju…… U bednom Leskovcu je g. Vučić dobio 67% glasova…….. Po polunapuštenim selima je dobijao i preko 90% glasova. U Pustorečkom bednom selu Bublica od 92 glasača, 91 glasač je glasao za g. Vučića…………Radnici jednog javnog preduzeća koji nisu primili plate već 15 meseci su listom glasali za g. Vučića, srećni što uopšte imaju posao u javnom sektoru…. itd…itd….itd.
За 035 – Без амбиција да улазим у анализу избора, рекао бих да је убедљив пораз опозиције резултат пре свега слабости опозиције. Срби јесу вођољубив народ, али победник избора нема каризму која би му омогућила да привуче гласаче из свих структура друштва. Ту је велика разлика у односу на Слободана Милошевића, на пример. Хвала на коментару.
Г. Катићу , искуства неких контролора овде говоре о еуфорији бирача . Пошто не може бити речи о идеологији овако прешироке коалиције , онда се ради о идентификацији масе са харизматичним , потентним вођом .
Мој је утисак да је доста емпатије према прогоњеном мисионару који је ради нас распет . И Јанковић и Јеремић су то одиграли . У сваком случају отпада корумпираност партијског чланства , који су већ били у свим владајућим партијама и више не очекују комад колача , отпада заслепљеност простоте прескупим спектаклом , а поготову отпада подршка непостојећој платформи странака коалиције .
Ради се о вођи , а не о нама , зар не ?
@Предраг-Гласају и млади за Вучића итекако, знам доста њих који мисле да смо на добром путу са ког не треба скретати и да је Вучић дигао земљу. Све је то последица пропаганде, млади верују у све што је лепо упаковано.
Ево мало статистичких података и неколико претпоставки на основу којих се може видети одакле 2 милиона гласача за победника на овим изборима:
– у Србији има 1,7 милиона пензионера. Ако их је на гласање изашло 1,4 милоиона, а јесте сигурно; и с обзиром да сва могућа истраживања показују да 70% пензионера гласа за Вучића онда је то готово милион гласова
– у јавном сектору ради 700 хиљада људи. Бар половина њих је на основу различитих притисака било које врсте, делимично и из сопственог убеђења, дала глас победничком кандидату
– СНС је у лето 2016. године имала нешто више од 600 хиљада чланова. Као дисциплиновани гласачи чисто сумњам да нису испунили своју дужност. У њихов састав улази свакако и поменути из јавног сектора, пензионери, али и велики број оних који то нису
Само ова три показатеља у збиру дају минимум 1,5 милиона гласова.
За Предраг & Кум у вези са задовољством гласача . Зар параноја није идеја 21, века , постоји ли ишта сем ње ? Отуд и подршка моје жене најпараноичнијем сину нашег народа . За друге не знам , али ако нису параноици , нису нормални !
Poput Predraga i ja sam bio kontrolor na izborima i moji su utisci kao Predragovi.Na izbore su od rannih časova pristizali stariji sugrađani,mladi su izašli u malom broju.
Ali moja impresija je vezana za njihovo likovanje,koje mi je nerazumljivo.Zemlja klizi ka opasnoj polarizaciji.Pitanje je koliko će dati oduška ventil napuštanja zemlje,jer više nije lako otići kao nekada.Visoko obrazovani i stručnjaci u deficitarnim zanimanjima imaju prolaz,ostali ne.
За Јована Т. – Непосредна демократија је сјајно служила Швајцарцима. У Србији би, верујем, на референдуме излазило 20-30% људи. Хвала на коментару.
Radio sam na izborima, tako da znam da barem na mom birackom mestu nije bilo nikakve kradje, a verujem i na ostalim. Moglo je eventualno na Kosovu da se krade. Nije stvar u kradji uopste. Poenta je da je opozicija pristala na neravnopravan tretman i krivica je samo njihova. Vlast je imala 92 posto vremena na medijima, a cela opozicija svega 8 posto.
Vidim da je narod zadovoljan. Deda me zove juce da pita sto se ne javljam. Likuje covek. Ako, i treba. Nek mu Vucic uplacuje onu bednu penziju. Nadam se da nece puno proci kako ce podici namete. Sto se mene licno tice, cilj mi postaje odlazak iz zemlje. Pozdrav.
Г. Катићу шта мислите о директној демократији? Да ли би ми могли као Швајцарци? Хвала на одговорима.
Уз Предрага М : Одбијен сам на гласачком месту , због трајне личне карте и противљења УВ тестирању „у стецају“ , а нисам инсистирао на осталим правима из малодушности . Зато желим да подржим неповерење у контролоре гласња , а у одбрану малодушности Српског народа , на којој се истрајно ради годинама .
Почев од фабрикованих стеротипа о нама : Учи сине да не би радио ; Нико не може толико мало да ме плати …; Милошевић је рекао :- Ако не умемо да радимо , умемо да се бијемо ; Изградили смо се на Америчкој помоћи и живели 50 година ; Злочини у наше име ; Прва Демократска влада …и тд …и тд .
Онда : поражени смо у рату , оборили смо 2,5 авиона ( Руси тврде 61 ) , има посла ( по 120 € без превоза и топлог оброка , 6,5 дана радна недеља !) , а нико неће да ради , није вам ово самоуправљање …
Још се народ држи уз све ово и оно чега се нисам сетио .
Ponistio sam svoj listic na glasanju. Sve sam ih precrtao. Glasao sam i zato sto sam imao neki cudan osecaj da ce neko da glasa tamo umesto mene. Zvuci bizarno, ali mislim da su mi brojne izborne nepravilnosti koje sam u nedelju cuo dale za pravo da sumnjam. Godine 2004. sam nerado glasao za Borisa Tadica na predsednickim izborima, ponesen onom neverovatnom kampanjom „sve samo ne strasni Toma“, u medijima i svojoj okolini. A imao sam osecaj da gresim. Kajao sam se godinama. Gorko. Bio sam mlad, neobrazovan dovoljno, neupucen dovoljno, verovao u Evropsku uniju koja nas je, kako sad vidimo, pustila niz vodu…Godine 2008. sam promenio misljenje i postao protivnik ulaska u EU. Ne zbog Kosova i Metohije, ali cu pamtiti Kostunicinu ostavku posle koje sam mu po prvi put dao glas, u amanet. Posle toga nisam glasao jer sam bio mahom u inostranstvu.
U proslu nedelju prvi put glasao, posle 9 godina. Nijedan kandidat nije zadovoljio moje kriterijume. Citao programe kandidata na aerodromu u Moskvi, na putu za Beograd, a oni nejasni, bez cvrstog stava, prikriveno evrofilstvo… Vuk Jeremic, koji je? na primer, svojevremeno ipak pristao na dolazak Eulexa na KiM, cime je poceo pocetak kraja borbe za KiM, danas biva oznacen od strane nekih uglednih analiticara kao desnicar? Neiskusan, nekompetentan, ali spreman da radi bilo sta. Visoka cena amaterizma, sto bi rekao Nebojsa Katic. U odgovoru na cetrvto pitanje na konferenciji za novinare u nedelju uvece, de facto je izmedju redova rekao „sta mi je ovo trebalo?“, jer je bio veoma razocaran rezultatom koji nije dobar za njegov novi pocetak u politici u Srbiji. Karijerista. Bio i ostao. Ne bih se iznenadio da nadje novu funkciju van Srbije. Vrlo brzo.
Fenomen Beli je po meni i izborna tehnologija i izraz nezadovoljstva mladih. Prilicno sam uveren da cemo pozadinu njegove kandidature saznati za manje od 5 godina…Ali to nece znaciti mnogo ovom delu naroda koji je glasao za A. Vucica. Ne, narod je toliko sludjen i ocajan, i toliko mu je pao moral (ne mislim na kupljene glasove) da zeli da posle svih ovih poraza ( izgubljeni ratovi, izgubljeno KiM, inflacija, odlazak velikog broja ljudi u inostranstvo, ponizenja u EU i svetu, neuspele „reforme“ u nekoliko epizoda…) bude barem podsvesno na pobednickoj strani, iako zna da propada. Kao droga. A narod ima i vodju kakvog je kroz svoju istoriju cenio. Onog koji lupa sakom o sto, drzi sve konce u rukama. Zato nije cudno sto ogroman deo Srba u Srbiji voli Putina, a da pritom nems pojma o njegovoj politici. Srbi postuju bic vise od znanja. Koreni toga su u turskom vremenu, ali o tome mozda drugi put. Ovi izbori su dobijeni tehnologijom (mozda je Toni Bler savetovao), jer u jednu Excel tabelu mozete staviti sve, ko je ranije izlazio na izbore (premestite ga u drugu izbornu jedinicu, slucaj Srdjan Dragojevic na primer)a ko ne ( pa da uzmemo njegov glas), neregularnim predstavljanjem kandidata, pretnjama, kradjom, potkupljivanjem…Ali, mislim da svim gore navedenim ne mozete „ukrasti“ vise od 20% glasova( na svakom birackom mestu po 45 glasova otprilike), tako da je po meni ipak presudila apatija naroda i mirenje sa neuspelim reformama…
Po stavovima mi je najblizi bio Bosko Obradovic, ali ga smatram nedovoljno iskusnim za ovaj posao, i instinkt mi govori da on nije taj…To sto on nije imao nikakve sanse za prolaz u eventualni drugi krug ne menja stvar. Isti taj instinkt mi je govorio da ne glasam za Tadica 2004. i to ne zato sto je T. Nikolic mozda bio bolji ( ne zna se ko je gori), vec zato sto sam direktno negativno uticao na sudbinu svoje zemlje. Nikome ne sudim na njegovom izboru.
Najbolje se uci na svojim greskama.
„Oni koji ne znaju, neka uce. A oni koji znaju, treba da imaju naviku da se podsecaju“.
-latinska izreka
Narod je umoran i gadi mu se politika, jednostavno nece u kaljugu. Ne bi trebalo previse da generalizujemo i da budemo samokriticni, kod nas se cesto cuje “samo u Srbiji“ i slicno, nije to bas tako. Mozda svi treba da se bavimo politikom pa kom opanci kom obojci, mozda demokratija nije za nas (kao sto kaze Platon, u demokratiji tri cobana nadglasaju mene i Sokratu, a i demokratija svadja narod), mozda nam treba jednopartijski sistem pa kao u Kini, mozda nam treba Bog Imperator kao u Rimu. Postoji teorija po kojoj je izvor zala za Srbiju bunar na Kalemegdanu te da bi bilo uputno u njega ubaciti nekog svetskog mocnika tipa Angela Merkel, jeste da bi medjunarodna zajednica malo reagovala ali sta da se radi.
Narod ce malo da se odmara i da pusti ove da rade sta hoce a posle ce u punoj snazi i sa poletom da obnovi nasu drzavu, ipak nam je to u genima. Mozda treba svima ukinuti pravo glasa pa uciniti da moraju da ga zasluze na neki nacin, siguran sam da bi ga vise cenili u tom slucaju.
Kao sto kaze Bizmark, poltika je umetnost moguceg.
Srbima očigledno ne odgovara demokratija, jer da odgovara, sigurno bi ih više od polovine izašlo na izbore. Ovako, izađu stranački poltroni vladajuće koalicije, i to bude sasvim dovoljno za 50% od tih pola što ih je izašlo.
Komedija je i kad je predsedavajući RIK-a počeo da čita naziv koalicije za Vučića. Ispade da je okupio sve najjače stranke, više od polovine političke snage u zemlji. A ovamo se žali na to kako su svi protiv njega, da je sam, da ih je 10 na jednog.
Mi smo jedinstven narod, teško nas je opisati. Ne znam, ja sam razočaran.
Ipak, ako išta ima pozitivno, to je rezultat Belog.
Ave, Beli! Pokazao je svu apsurdnost bavljenja politikom u Srbiji.
За Ивана Н.,
Изгледа се не разумемо баш најбоље.
Ако имате систем, зашто је битно ко ће да буде на власти? У Србији је то случај скоро две деценије. Зашто је битно како ће да се зове човек који ће представљати једну државу ако он неће ништа учинити негативно по постојећи систем или очувати непостојећи у корист обичног човека?
Сасвим је свеједно. Битно је само да је у способности да „држи“ народ у стању летаргије док се такав систем спроводи. Начини су мање битни, важан је учинак.
Не бих желео да омаловажавам ваше ставове али мишљења сам да не познајете баш добро политичке чиниоце и њихове организације, интересе, циљеве постојања.
Сваки систем је јачи од политичара а то вам нико од њих неће признати.
Излазност испод 50%, нама нешто треба. Можда да се уведе обавеза гласања и казне за негласаче.
@035
PESNIČKA REČ, NAJDUBLJA REČ.
HVALA
@ Иван Н од 2.4. у 7:09 : Шта не штима ? Када би било који стручњаци пошли у провинцију и тамо израдили пројекте , па „аплицирали“ , попут прве петолетке , културне револуције или кибуца , то би била алтернатива ! У земљи без алтернативе ? „А ко беху они диви
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?”
— „То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
Над облаком мрака густа,
Без њих би се малаксало,
Без њих би се брзо пало,
Свет би био гроб без цвета,
живот празан — младост пуста!” …Извините на индискрецији !
@Предраг
Ви овде, пријатељу, излажетњет теорију завере против трудбеника, Уред, можда има елемената истине, то нисмо проучили.
Тврдите да економска независноат повлачи слободу живљња српског селљака.
Уважени ја се плашим ваше мисаоне констрикције.
Ево зашто, други улажу милијарде штампаних еура у спас наших живота, „тако кажу аналитичари“ а ми им се на то не захваљујемо!?
Оставите ту опседнитост орвелом коју наводите:“Последица тога је огромна ефикасност пропаганде коју поједини политичари обожавају“
Наш сељак не зна за Орвела,али зато, генијално прорачуна колико ће заради са пола хетаре њиве. и понудимо једноставна и конструктивна решења. Живети на свом поседу је светиња.
Тако је било и биће.
Све остало је сува лаж.
Они који мисле да ћесе спасити бегством од реалности су у заблуди.
За Ивана Н.,
Све што наводите је лако спроводљиво у пракси као и низ других економских решења. Она су оправдана и пожељна али опструисана или одбачена.
Један од можда и главних разлога одсуства имплементације је што се на такав начин стиче економска независност оних који директно обављају те послове као и њихови запослени који би били адекватно плаћени и људски третирани. То за последицу има велики број домаћинстава који би били независни од било каквих политичких говора, обећања, надања у боље сутра или страха од још горег.
Звучи парадоксално али за политичаре је овакав облик независности најгори могући сценарио. Много је лакше манипулисати јавношћу када сте на минимуму дохотка. Тада нема превише простора за преиспитивање појединих ставова и трезвеније размишљање. Сви напори мисаоног процеса су усмерени на преживљавање и прехрамбену безбедност чланова домаћинства. Последица тога је огромна ефикасност пропаганде коју поједини политичари обожавају.
@Предраг
Slažem se, socijalno funkcionisanje je neodgovorno i loše.
Taj problem niko od pretendenata na državne finkcije ne pominje.
Davno bistri Vuk Karađić zabeležio:
“ Ne kuka narod što je malo, već što nije pravo.“
Pitate – Da li će imati dovoljno hrane i vode ?
Navodim:
„Prema podacima od pre godinu dana, od ukupno 28,5 hiljada nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka u Srbiji, oko 3,5 hiljade su poljoprivredni inženjeri, specijalisti, masteri, magistri i nažalost doktori nauka.
Ukoliko računamo da su prosečni troškovi školovanja jednog visokoobrazovanog poljoprivrednog stručnjaka (od diplomiranog inženjera do doktora nauka) oko 300.000 USA dolara, to znači da Srbija ne koristi 1,05 milijardi USA dolara kapitala uloženog u njihovo obrazovanje.“
Sa drge strane u Srbiji ima 400.000 hektara plodne zemlje koja se ne obrađuje, rezultati su poslednjeg popisa poljoprivrede.
Sada se postavlja prosto pitanje:“Zašto odgovorni ne pronađu rešenje pa ovim nezaposlenim stručnjacima ne podele tu zemlju na neko vreme i da ih skinu sa biroa, a ne da prodaju strancima.
To su školovani ljidi, stručnjaci, i verovatno da bi primenili najnovija agrotehnička rešenja ravna Holandskim.
Na prvi pogled svi dobijaju.
Zemlja dobija, dobre stručnjake i ona obilno rađa. Zdrave hrane ima za izvoz.
Stručnjaci rade ono što vole i postaju dobri domaćini.
Država ubira porez i puni budžet.
Na birou nema nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka i smanjuju se izdaci za nezaposlene.
Složićemo se, sve jednostavno, lako i otprilike funkcionalano ali niko to ne razmatra.
Ovakvo razmišljanje i zaključivanje nema logičke greške.
Ekonomske motivacije su tu. Tu je ponuda. Ti je potražnja. Tu je proizvod. Tu je zarada. Tu je zadovoljstvo življenja i stvaranja.
Tu je na kraju lep život.
Tu nema grešaka ali nešto ne štima.
Šta?
Злоупотебићу једноставност постављања на овај форум : Уз Сарајевску декларацију су изашла 4 чланка . Ни на једном форуму није прошла “ моја теорија “ да наш језик у српској варијанти има своје име и да признавање сваког новог имена значи признање посебних језика , и тиме сегрегацију са свим последицама у образовању , локалној управи , правосуђу , законодавству , међунационалним и међународним односима …Мени је разумљиво право народа да именује језике , државе и народе , нека , у складу са традицијом , Изетбеговић каже да и Каури говоре Босански а Пленковић да и Шизматици говоре Хрватски . И да је наше право да свој језик зовемо Српским ма ко се њиме служио . У земљи и ван ње.
За Ивана Н.,
Наравно да неће нестати и за све те екстремне случајеве умирања од глади крив је систем социјалне заштите, непостојање личних карата социјалног положаја, неадекватна расподела новчаних средстава социјалне заштите, злоупотреба оних којима није потребна, неуважавање захтева истински угрожених, неодговоран и несавестан рад социјалних служби итд.
Да ли ће имати довољно хране и воде не зависи од тога да ли ће гласати или не већ од системских решења, промене закона, одговорности државних служби социјалне заштите. За спровођење овога је неопходно бити на власти а ништа по том питању нису урадиле ни садашње ни претходне. У том смислу сви треба да буду огорчени што нам се овакве ствари дешавају и ставе на листу још једног од разлога зашто тренутни не заслужују подршку.
@Предраг -„Сигурно нико неће умрети од глади“
Na Vašu sugestibilnu tvrdnju, prilažem neprijatne naslove.
– Sumnja se da su sin majka umrli od gladi i hladnoće. Nesrećne ljude pronašao je zet koji se zabrinuo pošto ih nije video nekoliko dana.
-TRAGIČNO Muž i žena umrli od gladi,
-Juče smo bili svedoci da je cela tročlana porodica umrla od gladi u predgrađu Beograda.
-UŽAS KAKAV SURČIN NE PAMTI: Otac, majka i sin umrli OD GLADI?
– Небојша умро од мраза и глади. Трагедија у нехигијенском насељу на Чукаричкој падини у Београду
.
.
.
P.S.
Ako se od ponedeljka promeni trenutna vlast i ovakve crne hronike nestanu
oda ću Vam poverovati.
Hvala
За Ивана Н.,
Сигурно нико неће умрети од глади или му пропасти приватан бизнис ако се промени тренутна власт. Истина, постоје и они који су своје егзистенцијално питање донекле решили учлањењем у странку и по том основу добили запослење али њихов број је релативно мали у поређењу са целокупном подршком.
Страшна судбина која ће задесити државу и сваког појединца ако дође до промене власти је пренаглашена и неоснована прича медијски надувана до бесвести. Исто као и тврдње да ће једино политика тренутне власти развити Србију и од ње направити Ел Дорадо која само што то није постала, ево ту је, само још мало фали а иначе већ се живи далеко боље и тек ће. Уз то све су криви они неки други а власт је ту да исправља те грешке и јадна се распаде од мукотрпног рада.
И тако већ пет година сваки дан.
Па ко још може да поверује у ово? Одговор је у оним параметрима и не треба превише замерити нискообразованим већ пре тежити њиховом отрежњењу и усмеравању ка исправном размишљању и доношењу закључака. Ове последње конвертитске групе и појединци не верују али пусти најчешће материјални интерес им сатире сваку помисао коришћења мозга.
@Предраг – „Да ли сте упознати са чињеничним истраживањима структуре гласачког тела које подржава Вучића на основу образовног статуса, старосног доба, изворима информисања, конвертитског положаја, измишљених ставова који врло брзо постају јасни? Увид у такве податке у многоме јасније одсликава реалност.“
Навео сам Ваше речи из простог разлога што су као питања озбиљне.
Наводите 4 параметра који кординишу одлуку гласача. У реу, Ваши параметри траже већи ниво самосвести него што Вучићевом галсачу треба. Вучића ће гласати већина некадашнје средње /радничке/ класе.
Мислим да ћемо се сложити да је у тој класи и данас има гласача који поседију Баше наведене параметре. Али на жалост овде и у овом тренутку одлучује гола егзистенција, која је примарнија.
Да будем сликовит наводим стихове мог омиљеног пeсника, Бране Црнчевића,који најбоље говоре од било каквог философирања.
Морална начела код већине људи крећу из стомака и не могу се отклонити сопственом вољом.Тако да код већине поништиће Ваше параметре.
Брана пева:
„Primetio sam u najgušćem mraku / kako mi se glava udvara stomaku // Ostadosmo tako bez ptica i hleba / stomak moj i glava i komad mog hleba // Živote ne umem da živim bez tebe / nisam izbegao da ti služim hlebe.“
Тако и Вучићеви гласачи, гласају из страха од сутра и губитка парчета хлеба.
Са друге стране остали кандидати нису успели, или могла да понуде ништа убедљивије да придобију те исте гласаче.
Овде је интуиција примарнија него разум.
Поздрав.
За Јована Т. – И ја сам имигрант и мој однос према тој теми је амбивалентан. Имигранти свакако осиромашују друштво из кога одлазе, и за мене је то огроман проблем којим се западна јавност не бави. Западни медији се баве само последицама имиграције на сопствене државе. Мислим да имиграција која данас долази из држава другачије вере и културе има потенцијал да дестабилизује друштва домаћина. Када то кажем, не заборављам да је напетост која данас постоји на Западу и која је везана за муслиманске заједнице, има корене у ономе што западне силе раде последњих деценија на Блиском Истоку. Ту је наравно и незаобилазни палестински проблем који се скандалозно игнорише већ педесет година. Узгред, када сам почетком 70-тих први пут боравио у Лондону, делио сам собу са једним Пакистанцем. Упознао сам и његово друштво и сви су били су одлични момци. Никакву нетрпељивост тада нисам осећао, напротив. Хвала на коментару.
Г. Катићу, већ више од две деценије живите у Лондону, каква је ситуација са неевропским досељеницима, да ли се мења демографска слика Лондона? Шта Ви мислите о имиграцији (мислим пре свега на муслиманско становништво које се тешко интегрише)? Шта обични људи мисле о томе?
За Д.А.Теодора,
Заиста не бих желео да улазим у ваше субјективне политичке одлуке, као ни у потенцијално постојеће сопствене, али питам се каква је ваша претпоставка о исходу могућег другог круга избора на основу сценарија који наводите? Свакако у одговору имајте у виду и расположиву машинерију актуелних власти по било ком основу.
Да ли сте упознати са чињеничним истраживањима структуре гласачког тела које подржава Вучића на основу образовног статуса, старосног доба, изворима информисања, конвертитског положаја, измишљених ставова који врло брзо постају јасни? Увид у такве податке у многоме јасније одсликава реалност.
С друге стране, исто се питање може поставити и на бази сатиричног кандидата са великим упитником „и шта онда“ ако буде изабран? Одговора тешко да ће бити.
И једна и друга страна представљају сукоб реално присутне и сатиричне политике два кандидата.
Зар би сте ви желели да бирате и дате своје мишљење о таквом дуелу?
Будимо озбиљни, навијања и флоскуле су предмет оглашавања већине било које врсте медија која своје упориште не налазе на овом месту.
Ispričaću dve anegdote vezane za stambene kredite u CHF,
Kada je jedan naš čovek iz Švajcarske 2008 godine ponudio jednom mom prijatelju 120.000 CHF za lokal u podzemnom proolazu u Nišu, ovaj je to galantno odbio. Samo nekoliko meseci nakon toga je došlo do sloma tržišta nekretnina u SAD i pomenuti lokal je promptno izgubio vrednost. Danas uopšte ne može da se proda jer je izgubio svaku realnu vrednost a moj prijatelj ga nudi pod kiriju za mesečnu nadoknadu od 0 (slovima: nula) EVRA uz uslov da zakupac plaća komunalije.
Kada sam studirao u Nišu u periodu od 1994-1998 godine tada novi lokali u „Kalču“ su se prodavali po ceni od 7.000 DEM (Nemačkih maraka danas je pandan toj cifri 3.500 EVRA) za kvadratni metar. Danas u „Kalčo“ više niko ne odlazi i nemoguće ih je prodati te se takođe nude pod kiriju po ceni od 0 EVRA mesečno uz uslov da redovno plaćate struju, vodu i kanalizaciju………
Uzrok nesreće onih koji su uzeli stambene kredite u CHF nije samo porast kursa CHF već:
1) Izuzetno loš tajming. U periodu od 2004 – 2008 godine su cene nekretnina u Srbiji bile na istorijskom maksimumu. Nakon sloma berze u SAD, cene nekretnina kod nas su se srušile i danas je većinu nekretnina gotovo nemoguće prodati po nekoj iole prihvatljivoj ceni.
2) Rušenje realnih zarada ljudi. U periodu od 2004 – 2008 godine su i primanja ljudi bila u usponu. Sada su realna primanja oko 40% niža.
3) Zahvatanje ogromnih iznosa kredita. Većina ljudi koji su tada uzimali kredite u CHF su kupovali nekretnine u vrednosti od preko 100.000 – 150.000 CHF. To je bilo moguće zbog niskog kursa CHF. NPR: 2006 godine je 100.000 CHF bilo jednako 62.000 EVRA. Niko tada nije razmišljao da se 62.000. EVRA mogu pretvoriti u 100.000. EVRA…………. Zato su u boljoj poziciji su oni koji su kupovali skromnije stanove.
Samo da dodam da ni krediti u evrima u tom periodu nisu bili povoljni jer su kamatne stope bile u rasponu od 7% – 9%. To su izuzetno skupi krediti (vreme će pokazati da su čak i skuplji u odnosu na kredite u CHF) ali zbog malih pomaka kursa evra u odnosu na dinar, bar je subjektivni osećaj zadovoljstva onih koji su uzeli ove kredite veoma visok………. I to će trajati dok god je kurs dinara stabilan.
Što se tiče onih koji su kupovali luksuzne stanove na kredit u CHF, bilo kakvo refinansiranje po meni ne dolazi u obzir. Mislim da je najbolji izlaz prihvatanje poraza i predavanje stana u vlasništvo banci…….. Zatim uzimanje kredita u evrima sa fikanom kamatnom stopom i kupovina skromnijeg stana od oko 25.000. EVRA u nekom predgrađu. To je danas moguće učiniti već po fiksnoj kamatnoj stopi od 3,5% na period od 20 godina. Naravno, nikako ne treba upasti u zamku i uzeti evro kredit sa euliborom ili dinarski kredit sa beliborom.
Ево пар занимљивих текстова
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/treba-li-glasati-u-koloniji-2/
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/nije-ruska-podrska-sve-sto-leti/
Za Predraga – Izaći na izbore ne znači i glasati za kandidate. Može se glasati i poništavanjem listića, crtanjem Paja Patka itd. I takva vrsta glasanja je sasvim legitimno izjašnjavanje. Ključno je da ne bude dileme o stavu glasača. Kada se ne glasa, tada imamo samo slutnje o stavovima građana. Hvala na komentaru.
Ovde ste me iznenadili gospodine Katiću.
Mislim da ste rekli u nekom od prethodnih komentara kako nikog od trenutno ponudjenih kandidata ne podrzavate, a sad kazete da treba izaci. Zasto davati legitimitet predstavnicima vlasti, ako vec smatramo da niko od ponudjenih kandidata nece doneti nista drugacije?
Licno cu izaci na ove izbore jer sam odlucio da opozicionim liderima pruzim „poslednju“ sansu. Izbori u kojima je opste poznata stvar da ima oko milion ljudi u birackim spiskovima, koji „ne postoje“, umrli su, otisli izvan zemlje i sl., 2 sata po kandidatu ako saberemo jednu emisiju na rts-u i izborne reklame su jedno veliko nista za demokratiju. Sve politicke emisije su ukinute na nacionalnim frekvencijama. Zanimljivo je da pored svega toga opozicioni lideri nisu mogli da se dogovore oko bojkota dok se ne ispune makar minimalni zahtevi koji bi se ticali predstavljanja u medijima i sredjivanja birackog spiska. U svakom slucaju, ukoliko ne bude drugog kruga ili u drugom krugu ne dodje do smene ove garniture, za to ce biti zasluzna opozicija. Imala je sansu da proba bojkotom da nametne ravnopravnije uslove, odabrala je da ucestvuje u ovakvom tretmanu. Takodje, moze se primetiti da pored zapada, ova vlast savrseno odgovara i Moskvi. Najbolji dokaz je politicka podrska u sred kampanje, predstavnika Rusije.
За Јована Т. – Мислим да свако треба да изађе на изборе, и да то треба да буде правило. Државе које су увеле обавезно гласање су у праву. Хвала на коментару.
Г. Катићу, имам питање у вези предстојећих избора. Један део наших интелектуалаца говори да треба бојкотовати изборе док други сматрају да треба изаћи. Шта је по вама боље, бојкот или гласање? Хвала на одговорима.
Za Nebojšu Katića:
Hvala, i mislio sam da nemate ništa protiv samog Windowsa, nego Vas brinu postupci rukovodstva kompanije Majkrosoft. I ja sam u čudu kako je jednoj megakompaniji dozvoljeno da stiče toliki profit na softveru koji se danas reprodukuje za džabe. Zato se i muče da ubiju ili asimiliraju svu konkurenciju.
Za Ganeta:
Zaista hvala na ohrabrenju, ali koristim Windows 10 samo za ličnu upotrebu. Nikakve servere ne održavam, a kada bih ih održavao, koristio bih svakako Linux radi sigurnosti. Preciznije Debian 🙂
O Linuksu,
Zaboravio sam da dodam da ceo internet radi na Linuks…… I ovaj sajt je parkiran na Hosatingu koji radi na Linuksu. Verovali ili ne…….. Kada sam radio sajtove, nisam našao ni jedan jedini Hosting koji bi radio na Windows platformi. Svi hostinzi su radili na Linuks platformama. Razlog su virusi kojih ima mnogo manje pisanih za Linuks. Linuks je otporniji i izdržljiviji od Windowsa. Na Hosting kompjuterima na Linuksu se ne dešavaju padovi sistema.
Kod nas je inače i Windows besplatan kao i M.S. programi jer koristimo piratske verzije……… Inače znam da su od pre par godina počeli da proveravaju i kažnjavaju privatne firme koje koriste piratske verzije Windowsa ali izgleda da se je od pre dve godine stalo sa tom praksom. Interesantno je da se u javnom sektoru masovno koriste piratski programi (mislim ne samo na M.S. programe već i na divlje nelicencirane računovodstvene i poslovne softvere) i da to niko od inspekcijskih oragana nije do sada proveravao i sankcionisao.
Za Nemirnog – Meni je uvek smetala brutalnost koju je MS ispoljavao prema konkurenciji. Veliki broj sjajnih kompanije je efektivno zbrisan. Globalne kompanije nisu nežne, ali je MS i u tim okvirima poseban slučaj. Nije sporno da je, uz oscilacije, softver MS-a dobar. Npr. Office365 je odličan i koristim ga. W10 je dobar proizvod, uprkos kritikama. Dakle, moja kritika MS je vezana za korporativnu politiku, a delom je vezana i za slutnju da MS tesno sarađuje sa obaveštajnim agencijama. Verujem da se, zbog takve saradnje i strateškog mesta koje MS ima, toleriše brutalnost MS-a. S druge strane, Linux je, za najveći broj nezahtevnih korisnika savršeno dovoljan. Isto važi i za softverske pakete koji idu uz Linux i koji su besplatni. Hvala na komentaru.
Za Nemirnig,
Nema nikakvih ograničenja za Linuks…….. Sve što se radi za internet: igrice, programi, sajtovi, alati itd… itd….. je danas optimizovano tako da radi sa svim operativnim sistemima i u svim programskim rešenjima. Linuks možete slobodno koristiti, bez straha da ćete biti uskraćeni za nešto. Za sada ima vrlo malo namernih virusa pisanih za Linuks i on je zato još uvek mnogo pouzdaniji od Windowsa.
Izvinite što se nepozvan uplićem u razgovor……. Pre nekoliko godina sam se bavio izradom sajtova i još u to vreme sam ih radio tako da su mogli da se vide potpuno isto, u svim operativnim sistemima i na svim kompjuterima i mobilnim telefonima…….. Tehnički, Linuks je OK, ništa ne gubite njegovom primenom.
Za gospodina Katića:
Jedno pitanje koje se ne tiče uobičajenih svetskih i ekonomskih problema.
Interesuje me zbog čega ste toliko protiv Majkrosofta i njihovog operativnog sistema? Iz Vašeg nedavnog odgovora upućenog Renmarku, stiče se utisak da dobro plivate u informatičkim vodama. Šta Vas je navelo da se okrenete Linuxu, princip ili veća sigurnost/stabilnost koju nudi?
I ja sam jedno vreme koristio Linux kao zamenu za stari Windows XP jer nisam bio u mogućnosti da imam moderni PC, pa me interesuje i zbog toga. Moje iskustvo je bilo pozitivno, iako sam svestan brojnih ograničenja uz koje „slobodni“ softver ide.
Pozdrav.
За инг. Дејана – САД нису никада банкротирале доларски. Оне су „банкротирале“ 1971. у злату, јер нису могле да штампају злато, а гарантовале су конвертибилност долара у злато. САД су из кризе изашле раскидајући конвертибилност долара у злато. Тиме је омогућено да САД наставе да штампају доларе без икаквог ограничења и то САД до данас и раде.
Што се Јапана тиче, огроман део дуга државе поново држи држава, али у лицу централне банке. Банка може у случају невоље поништити део дуга државе и тако смањити проблем. Камате на јапански дуг су око нуле, тако да је сервисирање високог дуга релативно јефтино. Јапан може штампати нове јене за случај да грађани крену да повлаче новац из банака, и тако може смирити сваки облик панике. Ту и јесте кључна предност дуговања у сопственој валути.
Хвала на коментару.
За инг. Дејана – Не верујем да НБС манипулише информацијама о девизним резервама, јер и ММФ строго води рачуна о нивоу резерви. Девизне резерве пословних банака су око 14% укупних девизних резерви и релативно су стабилне последњих годину дана. Мене брине што депозити грађана расту, мада спорије него раније, и прете да се изједначе са бруто резервама НБС-а, које стагнирају. Хвала на коментару.
За Јована Т. – Чини се да се Лукашенко одмиче од Русије како би се мало умилио Западу и себи продужио власт и обезбедио стабилности. Бојим се да ће проћи слично као Јанукович, а да би политичка слика Белорусије, после Лукашенка, могла личити на српску после Милошевића. Говорим само на бази интуиције и немам никаквих дубљих сазнања о ситуацији у Белорусији. Хвала на коментару.
За господина Катића – Написали сте да „државе које се финансирају у сопственој валуту и које могу да штампају своју валуту, не могу да банкротирају“.
https://nkatic.wordpress.com/2017/01/01/2986/#comment-16248
„Никсонов шок“ (1971) је пример банкрота, који су САД – због позиције долара као доминантне резервне валуте – највећим делом „превалиле“ на остатак света.
Јапан је доминантно дужан у сопственој валути. Не верујем да тај дуг може да расте неограничено. Просто-напросто, у једном тренутку догодиће се унутрашњи банкрот, тако да ће се његови трошкови расподелити унутар заједнице.
Не било ми замерено што сам изабрао баш два специфична случаја.
Унапред се захваљујем на коментару.
За господина Катића – Има бих потпитање у вези Вашег коментара
https://nkatic.wordpress.com/2017/01/01/2986/#comment-16230
Да ли поменути коментар треба да читамо кључу чињенице да је НБС, према тврдњи проф. Комазеца, још 2014. дозволила комерцијалним банкама да пласирају обавезну резерву? Погледајте коментар и/или позицију t=77m15s у видео снимку:
https://nkatic.wordpress.com/2012/09/02/mit-o-nezavisnosti-centralne-banke/#comment-7511
(https://www.youtube.com/watch?v=luvWyjQiP3c&t=77m15s)
Другим речима, НБС нема онолико девизних резерви колико исказује.
Унапред хвала на коментару.
Г. Катићу, шта мислите о протестима у Белорусији? Да ли се ближи крај Лукашенку? Шта ће бити са Белорусијом ако Лукашенко падне?
За Предрага – Од 2008. до данас, динар је изгубио око 40% вредности. При томе, НБС је трошила огромне суме успоравајући пад динара. И сада, са релативном стабилношћу курса,НБС је потрошила 330 милиона евра само у прва три месеца ове године. Трговински биланс Србије је битно поправљен што указује да на овом нивоу привредне активности, динар није далеко од равнотежног курса. Овде сам донекле дотакао ту тему https://nkatic.wordpress.com/2017/01/21/izmedu-stvarnosti-i-iluzija-bilans-stanja-ekonomije-u-srbiji-objavljeno-u-mesecniku-le-monde-diplomatique-prilog-nedeljnika-od-19012017/ Проблем би настао у случају повећања било инвестиционе потрошње, било потрошње грађана, јер би се трговински биланс вероватно погоршао и динар би био под већим притиском да депрецира него што је данас. Инфлација би поново почела да расте, а са њом и камате. Није случајно што нпр. ММФ мисли да су стопе раста од 2,5 или 3% одличне, иако се ради о гротескно ниским стопама за тако слабу економију као што је српска. Из угла ММФ-а битна је стабилност курса, како би Србија могла да враћа дугове. Наравно, дугови се враћају на терет потрошње.
Директан одговор на Ваше питање би био, да у оквирима емисионе политике коју води НБС, нема простора за другачију врсту монетарне политике. Можда није лоше прочитати мој стари текст https://nkatic.wordpress.com/2008/10/21/nemoguce-trojstvo-u-krizi-koje-nema/ Хвала на коментару.
Za Ristu P. – U pravu ste. Postoje dve kategorije spoljnog duga – bruto i neto. Luksemburg, UK, Irska npr. su finansijski centri i imaju visok bruto dug. Novac ulazi u te države, ali se potom replasira. Dakle, Luksemburg mnogo duguje, budući da je novac ušao u Luksemburg, ali isto tako i mnogo potražuje jer je novac plasiran. Verovatno je neto dug vrlo nizak. Naravno rizik uvek postoji i zavisi od strukture obaveza i potraživanja. Island je, na primer, nastradao, budući da je dugovao po depozitima, a plasmani su 2008. izgubili vrednost. Nadam se da je sada jasnije. Hvala na komentaru.
Г. Катићу, какво је ваше мишљење по питању девалвације валуте, конкретно динара у Србији? Рецимо да се одлуком државних органа или посредно обустављањем интервенција од стране Централне банке он доведе на отприлике 150 динара за евро?
Свакако да могу наводити и предности и недостатке који настају као последица таквих активности али волео бих да чујем ваш став по том питању. Хвала
Za gospodina Katica,
Kao i uvek, od mene osnovno pitanje 🙂 Nadam se da ne zamerate.
Gledao sam odnos spoljneg duga prema BDP za Luksemburg ili za Britaniju i bio zbunjen procentima, pogotovo za Luksemburg, iako znam da sam, i na ovom blogu cini mi se, nailazio na podatak, ali i uzrok. Malo sam hteo da ponovim znanje i kazu da je uzrok sto su to bankarske zemlje, pa onda je u tim zemljama deponovan novac (depozit) koji se javlja u stavci dugovanja. Ipak, taj novac (tj. deo) se mora javiti i kao kredit (da ne ulazimo sad u pokrivenost kreditnog depozitnim novcem i finansijsku alhemiju o kojoj je bilo govora na ovom blogu), i plasirati na medjunarodno finansijsko trziste (direktni zajam, kupovina obveznica), te bi trebalo da se javi u drugoj koloni gde su potrazivanja, cime se spoljni dug automatski smanjuje, jer je nemoguce da se novac samo deponuje u banku, a ne da se investira i donese zaradu bankarima i onome ko je polozio depozit. Sad ne znam kako se knjizi kupovina akcija, direktna investicija itsl., ali malo sam zbunjen da ovaka visok spoljni dug moze postojati. Da li mozete da mi pojasnite?
Za Remarka – Države mogu da bankrotiraju, ali ne mogu da se ugase i da nestanu zbog bankrota (Nju Faundlend je neka vrsta izuzetka.) Bankrot države je drugačiji od bankrota preduzeća. Države koje se finansiraju u sopstvenoj valutu i koje mogu da štampaju svoju valutu, ne mogu da bankrotiraju. Hvala na komentaru.
Za Remarka – Imao sam sreće i računare sam počeo da koristim pre nego što se pojavio PC. Zatim sam imao još više sreće, i svoj prvi prenosivi računar sam dobio u drugoj polovini 80-tih. Pa sam imao još više sreće, i dok je Srbija grcala u sankcijama 90-tih, ja sam bio npr. betatester za adsl (u Londonu), kada se ta tehnologija pojavila. Imao sam sreće da sam uvek imao vrhunsku opremu i softver koji nije bio piratski. Što se pisaćih mašina tiče, koristio sam neku bugarsku kojoj sam zaboravio naziv. Loše sam kucao i „rodio sam“ se kada sam prešao na računar. Sebi sam napravio prvi, rudimentarni tekst procesor na jednom mini računaru. Itd.
Ekonomija se dosta kasno formirala kao nauka, pa je veliki broj poznatih ekonomista svoje bazno obrazovanje sticao na drugim poljima (npr. matematici ili filozofiji). Ekonomija nije egzaktna nauka, nije ni preteška, pa ne čudi da ima dosta šetanja i da ljudi iz drugih nauka ulaze u ekonomiju.
Hvala na komentaru.
Postovani g. Katicu,
Rekli ste u nekom od ranijih komentara da ste bili pasionirani pojavom racunara jos od 1970-ih, da li ste isto interesovanje imali i prema pisacim masinama ili nekom specificnom brendu pisace masine?
Drugo pitanje: Kako gledate na neobicnu tvrdnju da su ekonomskoj nauci najvise doprineli oni koji je nisu studirali?
Video sam spisak naravno, primetio sam i da neke knjige dolaze preko reda na citanje, verovatno ih citate paralelno.
Unapred hvala na odgovoru.
Za Remarka – Pored naslova koje sam Vam preporučio ovde: https://nkatic.wordpress.com/2005/09/28/varljivi-aksiomi-tranzicije-politika/#comment-15723, imate i nešto literature koju sam preporučivao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2015/12/12/forum-2016/#comment-13490. Primetili ste, nadam se, i da sam otvorio novo poglavlje o knjigama koje čitam. Zamolio bih Vas da poslednji komentar stavite pod „Forum 2017“. Hvala na komentaru.
Postovani g. Katicu,
Kada se govori o bankrotu drzave, zasto pojedini ekonomisti tvrde da je nemoguce da drzava bankrotira i sta je osnova takvog razmisljanja? Sem toga sto drzavu ne mozete likvidirati kao kompaniju.
Da li je jedini kriterijum za bankrot drzave nemogucnost da namiri svoje poverioce i da nema banke koja bi joj tada omogucila zajam?
Ocekujemo u narednim danima spisak preporucene literature, nadam se da niste zaboravili.
Unapred hvala na odgovoru.
За Марко Бојковић : Март је толико препун догађаја да је можда цепидлачење повезивати или обележавати датуме . Ипак , у Дому војске 23. марта на трибини о 24. марту је говорила Јелена Гускова , по мени много значајнији скуп од митинга .
За Марка Бојковића – Мислим да је у Београдској арени пробрана публика и да би аплаудирала и Харадинају или Насеру Орићу, да су дошли. У наредној колумни за „Политику“ ћу дотаћи и тај феномен. Хвала на коментару.
Поштовани господине Катићу, видим да вам је у плану да прочитате књигу „Јахати тигра“ (Ride the Tiger) Јулијуса Еволе. Претпостављам да ћете, када је прочитате, имати одговор на питање које бих желео да вам поставим, а оно отприлике гласи:
Какво је ваше виђење пријатељства актуелног председника Владе Републике Србије са крвницима по чијем је налогу Србија 1999. године 78 дана мучки бомбардована? Да ли је то његово пријатељство са Клинтоном („тапшање по рамену“ итд.), са специјалним саветником Блером, са Шредером, коме аплаудира цела Београдска арена, да ли је дакле то пријатељство израз „јахања тигра“, или је пак (колективни, „свенапредни“, ако не и свенародни) израз тзв. „стокхолмског синдрома“?
Мишковић узвраћа ударац http://net.hr/danas/hrvatska/bombasticna-vijest-iz-srbije-kurir-tvrdi-tajkun-miskovic-preuzima-agrokor-od-todorica/
@ Предраг- Опасно је када способност говора надвлада разум.
Слажем се са Вашим закључком о опасности, али њихов је посао да говоре, предлажу а наш је интерес да прихватимо или одбијемо.
Колико се да приметити, ми ништа не прихватамо већ све одбијамо разореним колективним умом, а ништа не предлажемо.
Ми као нејодговорнија земља Западног Балкана морали би да преузмемо политичку иницијативу и одговорност из основног разлога да време ради против нас.
То се да видети кроз активност других који заузимају боље позиције у ЕУ.
Народ све више тоне у безнађе, због безизлазне ситуације.Са друге стране неостварене националне снове претварамо у мит жртве која у немоћи скапава без иједног покушаја компромиса.У оваквим условима само јача национализам.Ми после 200 година од Карађорђа немамо јасне националне границе. То је први услов одлике државности и што је најгоре прети нам даља фрагментација.
Све више ме брине она 27 мартовска изрека:“ Боље гроб, него роб“ која је отприлике и данас основна парола наших гласноговорника.
Е мит „Небеске Србије“ се не гради на овој пароли.
Већ. „Све делајте с расуђивањем и на корист ближњих“
Поздрав
За Ивана Н.,
Документ Бела књига издата и састављена од стране ЕУ представника јасно ставља до знања да никаква могућа проширења нису могућа пре 2025. године. Чак и ако се нека политичка ситуација промени до битно измењених околности тешко да ће доћи, пре се може очекивати консолидација и прилагођавање већ постојећих чланица.
Немам ништа против вашег вокабулара у смислу слободе да изнесете своје мишљење али, субјективно посматрано, свако помињање речи „изазов“ као неки тешко доступан и мукотрпно остварен циљ наводи на помисао да је реч о великој причи са нултим ефектом. Сличан је случај и са формирањем посебних комисија које ће бити задужене за решавање појединих случајева а заправо се тежи разводњавању и маргинализацији. Примера за то је свакако пуно. Ево само један да не останем недоречен, смрт државних представника у Либији.
Мишљења сам,у овом тренутку то не могу и чињенично доказати, да Карл Билт као особу на коју се позивате нема дијаметрално супротне ставове од Герхарда Шредера, главног промотера тренутних власти у Србији и једног од заговорника бесомучног бомбардовања ове земље који на данашњи дан стиче право обраћања том истом народу. О Клинтоновима и Блеровим саветницима заиста није потребно говорити.
Није ми намера да упућени одговор сведем на политичке несугласице али једноставно постоји велики број аргумената и доказивих догађаја који не дозвољавају веровање у изјаве појединих јавних чинилаца.
Опасно је када способност говора надвлада разум.
Za Miloša – Koliko se sećam, bilo je pravilo da NBS svoje rezerve može držati samo kod prvoklasnih banka. Povremeno se to pravilo kršilo i izbijale su afere koje su brzo gašene. Koliko se sećam, niko nije zbog toga kažnjavan, a morao je biti. Ne brine me što NBS ne kaže gde drži rezerve i nije nužno da to javnost zna, pod uslovom da to zna Savet guvernera i da se banka pridžava pravila koje sam pomenuo. Zbunjuje način na koji je banka pravdala skrivanje informacije i menjala argumentaciju. Bilo bi opasno ako banka to radi da bi prikrilia da rezerve drži tamo gde ne bi smela. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu. http://javno.rs/vest/narodna-banka-srbije-krije-informacije-o-deviznim-rezervama#.WNVYVTnPEiw.twitter Sta mislite o ovome?Iz kog razloga se kriju ovi podaci?Sta stoji iza ovoga?
За инг. Дејана – Изузев сентименталне везе, других веза са „Енергопројектом“ немам, и тек ме понека инсајдерска информација дотакне. ЕП је толико претурио преко главе, има толико искуства, да не видим зашто не би могао да опстане на тржишту, и зашто не би могао да буде стожер опоравка домаће градње. Верујем да би непријатељско преузимање било крај ЕП какав знамо, и да би систем био муњевито очерупан и уништен. Шта се иза свега крије, видећемо по реакцији државе. Ако реакције не буде, онда неће бити тешко да се извуку закључци о позадини скандала који се спрема. Хвала на коментару.
За господина Катића – Иако сте одавно ван тих вода, интересује колико дајете шансе „Енергопројекту“ да може да опстане на тржишту? Другим речима, да ли бисте се усудили да „прорекнете судбину“ компаније, или бисте – због интимних разлога – то сачували за себе?
Испоставило се да недавна вест „Данаса“ о покушају непријатељског преузимања „Енергопројекта“, истина са питањем на крају, није безазлена.
http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=340091
У том контексту, ево и јучерашњег интервјуа генералног директора „Енергопројекта“
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/direktor-gradjevinskog-giganta-za-blic-neko-priprema-neprijateljsko-preuzimanje/h9tm42s
Унапред хвала на коментару.
Pa šta onda da se radi?
Na primer, treba da napravimo kopiju Istočnog partnerstva EU stvaranjem Balkanskog partnerstva istovremeno držeći članstvo na stolu. U isto vreme EU treba da pojača svoj politički angažman u regionu. Može početi posredujući u nerešenim minornim graničnim sporovima kako se oni ne bi gnojili.
Izazovi Evropskoj uniji namnožili su se prethodnih godina, kao i njeni samiti kojima pokušava da ih reši.
Ali evropski lideri na Balkanu imaju očigledan izbor:
da rade na problemu, ili da čekaju da on radi na njima.
Autor je bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske
Copyright: Project Syndicate, 2017. http://www.project-syndicate.org
Посматрајући из угла државе на економске процесе, комунизам је тај који се залаже за интервенционизам. Насупрот њему стоји капитализам који своју потпору налази у слободном деловању приватног капитала и функцији државе као регулатора постојећих услова.
На основу тренутних јачања организација окупљених око идеја суверенитета и постојања идентитета једне нације, корпоративним представницима не причињава неку превелику забринутост. Они могу само своје производе и пословну етику прилагодити савременим трендовима без значајнијег ризика по своје пословање
Апстрактно посматрано, актуелне промене у државама Европе и све гласније јачање националног опредељења је у овим тренуцима последица незадовољства културног, идентитетског, безбедносног карактера. Да ли ту постоје примесе економског? Да, али искључиво као секундарни или евентуално неки ниже квалификовани приступ који утиче на благостање друштава.
Ако и када наступе промене по основу наведених приступа, неке од њих су се већ догодиле, као елеманат незадовољства. неправичности, антинасилног и угњетаваног народа на ред долазе питања економске природе, власништва над ресурсима, похлепи на уштрб других, улози државе као субјекта ка праведнијем и хуманијем друштву.
Следећи искорак је приступ у развоју моралних начела у виду достојанства, части, жеље да човек буде заиста човек а не психички деформисано биће каквим се данас представља и упорно тежи путем различитих инструмената да буде.
Све ово је вишегодишњи рекло би се деценијски процес који ће се прожимати кроз све народе а тренутно је тек на првом ступњу забринут за своје безбедносно и идентитетско питање.
Развитак цивилизација је пролазио кроз разне процесе ропства, колонијализма, феудализма, фашизма, комунизма, демократије, капитализма, и на крају свог тог циклуса ће опет следити природну и људску хармонију коју жели свако хумано живо биће и које би путем системских решења било адекватно регулисано.
Препрека таквим процесима су незајажљиве жеље тренутних императора светског поретка који својим ставом желе да покажу доминантност и натерају нације на нижем ступњу развоја да усвајају њихове вредности. То је ништа друго него савремени облик ропства оличен у законским решењима по било ком основу.
Државе и њена уређења ће пре или касније испољавати облик комуне и заједничких напора за добробит једног народ. Индивидуализам је само пролазна вредност оличена у материјализму.
Za Nemirnog,
Potegli ste jedno vrlo zanimljivo filozofsko pitanje kompatibilnosti levičarskih ideja sa prirodom čoveka. Po struci sam diplomirani ekonomista, nisam stručnjak za sociologiju ili filozofiju…….. Ali, na osnovu svega što sam čitao mislim da je levičarska ideologija u potpunosti u skladu sa prirodom čoveka i da će čovečanstvo na kraju ipak završiti u nekom obliku socijalizma. Pobeda levičarske idologije ne mora nužno da znači otimanje od bogatih i ulazak u diktaturu što je g. Bakić vrlo lepo objasnio.
Pošto živim na selu, elemente solidarnosti i saosećajnosti sam primetio čak i među životinjama.
Danas o fašizmu možete sticati saznanja i iz izvornih dokumenata. Npr: imate Hitlerove govore na internetu u originalu pa možete pogledati. Iz onoga što sam video i čitao mislim da fašizam nije kompatibilan sa prirodom čoveka, već da ima uporište samo u pojedinim delovima ljudske psihe.
Mada je kriza levice očigledna, mislim da levičarske ideje u Srbiji nikada neće u potpunosti propasti. U pitanju je viševekovna tradicija kolektivističkog načina života u porodičnim zadrugama, pravoslavna duhovnost i urođena solidarnost među ljudima……….. Što se tiče sveta, možete pročitati Šumpetera on je to najbolje objasnio.
Za Ganeta:
1. Levica u Srbiji ne postoji.
2. Levica ne postoji ni u svetu, poražena je kada je propao Sovjetski Savez.
3. Levica je ideološki nekompatibilna sa prirodom čoveka, kao i sa samim zakonima prirode. Ne možete čoveka naterati da deli sa svima bez prinude i određene vrste autoritarne hijararhije.
4. Levičari su vukovi u ovčijoj koži. Ako kapitalizam nestane, zameniće ga drugi autoritarni režim. Takav režim neće imati ni „l“ od levice.
5. Levica kao međunarodn pokret nikada neće zaživeti, jer trenutno ljude ne povezuje ništa izvanzemaljsko. Svi smo mi zarobljenici planete sa ograničenim resursima, i borba za njih je neizbežna.
6. Fašizam, ideološki suprotan levici, najbolje opisuje čovekovu prirodu. To je do sad najiskreniji, najefikasniji ekonomsko-politički model u istoriji. Tužno, ali istinito.
Za Ganeta – Nenaplativa potraživanja italijanskih banka su verovatno oko 360 milijardi evra, ili oko 18% ukupnih kredita. Taj procenat nenaplativih potraživanja je čak veći od srpskog i najveći je u Evropi. Hvala na komentaru.
Za sve posetioce bloga koji žele videti g. Katića na mesto kreatora buduće ekonomske politike države Srbije,
Već sam pisao da volim da pratim istupanja našeg poznatog sociologa g. Jove Bakića. Na tribini o kapitalizmu i levici u Srbiji, održanoj u Zrenjaninu g. Bakić je priznao da se nalazi u dilemi oko empirijskog sprovođenja programa levice zbog toga što ne vidi način da se jedna nerazvijena država razvije bez inostranih kredita. To je 59 minut pomenute emisije https://www.youtube.com/watch?v=hJtQEJsm2FY
Očigledno je da vodeći ljudi levice u Srbiji nisu upoznati u vezi alternativnih načina razvoja i prava je šteta što ne čitaju g. Katića. Mislim da bi se ideje g. Katića mogle oblikovati u jedan fini ekonomski program levice u Srbiji.
Bilo bi dobro organizovati zajedničku tribinu G. Bakića i g. Katića o problemima savremenog društva i načinima njihovog rešavanja. Evo, ako neko od uticajnijih čitaoca bloga ovo vidi zamolio bih ga da se potrudi da organizuje jedan ovakav skup.
Inače, tribinu Kapitalizam i levica u Srbiji toplo preporučujem za gledanje jer se može videti jedna briljantna analiza problema svetskog kapitalizma i mesta naše države u jednom takvom poretku.
Za g. Katića,
Moderator pomenute tribine je izneo podatak da je iznos nenaplativih kredita u Italiji 350 milijardi dolara. Da li je to tačno ?
Што каже Пашић, спаса нам нема пропасти нећемо. Али доћи ће и наших 5 минута кад тад па ћемо онда видети чија мајка црну вуну преде и ко ће кога да колонизује. Ако се то деси у скоријој будућности нека се чувају империје а ако се деси у даљој нека се чувају галактичка пространства.
Г. Катићу знамо ми да сте Ви наш дупли агент.
Мислим дакле постојим
Има ли изласка из ове ситуације?Не.Зашто? Зато што и најгенијалније замишљена опција није изводљива. Како није? Није зато што ми не владамо ситуацијом. Ко влада ситиацијом? Они који на Балкану креирају нову стратешку политику.Зашто им не кажемо ШИШ? Не смемо. Зашто? Зато што би за три месеца и земљи наступио ХАОС. Јер без новца не би могли да испуњавамо обавезе према народу и иностранству. Па и сада је Хаос. Јесте али контролисан споља. Са чим контролисан? Новчаним условљавањем. Како сад то? Лепо онај ко има новац контролише новчана усмеравања и егзистенцију система.Како па то?Није важно ко влада, већ ко даје новац, за пензије за државну управу, здравство, школство.Па добро до када ће ово трајати? Све дотле док се не реше кљчне несугласице међу сукобљеним странама.
А после? После седају заинтересоване страна за Балкан, праве план обнове по њиховим аршинима и „почиње љубав из почетка“.
Зашто се то не саопшти народу на примар у 20ч у днавнику РТС-а. Народ би ставио прст на чело, размислио и преко ноћи сазрео? Зашто да се оволико мучи?Е то није природно сазревање свести која мора проћи кроз ватру да би постала одговорна како за себе тако и за друге.
Е, катарза се мора проћи. Па колико та катарза траје? Онолико колико је трајала заблуда.
Тако је било и тако ће бити.
Misljenja sam da gospodin Katic deluje po sistemu spasiti sto se spasiti moze. Cini se da gospodin Katic leti ispod radara.
За Јована Т. – По савету мојих шефова из МИ6😉😎, не бих коментарисао политичке опције у Србији. Хвала на коментару.
Шта замерате постојећим опцијама? Каква треба да буде политичка опција која би могла да промени смер? Кладим се да када би подржали неку опцију испало би да МИ6 преко Вас жели да дестабилизује Србију и изведе државни удар. Ко зна како би вас представили у медијима, могу само да замислим.
За Јована Т. – Не, не видим никога на сцени ко би могао да промени смер домаће политике. Надам се да лоше видим. Хвала на коментару.
Г. Катићу, прочитао сам ваш текст, сасвим је на месту само нам треба неко ко ће то да спроведе у дело. Видите ли потенцијал међу некима од наших политичара? Неко од председничких кандидата? Хвала на одговорима.
За Јована Т. – У овом тексту сам покушао да размишљам на тему одупирања: https://nkatic.wordpress.com/2015/05/09/ziveti-sa-globalizacijom-i-spasiti-to-se-spasiti-moze-tekst-pisan-za-naucni-skup-nacionalne-ekonomije-u-uslovima-globalizacije-22-23-05-2015-andricgrad/. Хвала на коментару.
Мала исправка као последица лапсуса:
„… ако се обавежу да ће у року од десет година имати троје деце.“
Мишљења да ће нас уништити ако било шта учинимо што није у тренутно доминантном интересу власника капитала је, по мом мишљењу, превише пренагљено и страховито представљено. Свакако да поједини радикални потези могу то изазвати али нико није ван памети да то чини имајући у виду ситуацију у којој се Србија тренутно налази.
Ако рецимо на пример, као што јесу, мађарске власти уведу додатно опорезивање банкарског профита и утичу на пословање иностраних трговинских ланаца у циљу побољшања сопственог буџета и положаја домаћих привредника и на све то поред јавног трзања ЕУ представника нема никаквих реалних импликација какао онда то посматрати? Претили су тужбама, различитим видовима економских санкција али на крају ништа се од свега тога није десило.
Иначе банке у Србији пријављују око четири стотине милиона евра профита годишње а поједини подаци говоре о нешто више од милијарду евра који се путем интрафирмских креација смањују на поменути износ. Некада су на простору ове земље пословале свега четири банке а данас их је скоро тридесет.
Када је реч о трговинским ланцима ту заиста не треба превише дискутовати, Агрокор и Делез су у доминантном положају и ништа се не чини по том питању. Најпростија терцијалана делатност је препуштена без икаквих законских решења у корист Србије и њених привредника.
Поменуте власти у суседној држави сваком брачном пару одобравају тридесет и три хиљаде евра ако се обавежу да ће у року од тридесет година имати троје деце. Позитиван ефекат таквих мера показују и резултати демографских истраживања праћени кроз социјални ефекат, морални карактер и животни приступ.
Невезано за претходно поменуту земљу, о пољопривредној производњи и механизацији, прерађивачкој индустрији, информационој технологији, индустрији у области металургије, увозу беспотребних производа, производњи текстила, индустрији хемије и сл. би се тек могло говорити. Могу још дуго да наводим конкретне потезе економске политике али већ је текст предуг за коментар.
Наведени и делимично образложени економски потези су само неки од примера који се могу учинити чак и ако сте део ЕУ и да за то неће бити никаквих последица ни санкција. Ако нисте онда сте у још бољем положају.
Знатно већи проблем је што су власти, претходне и садашње, такве да не желе ништа да предузму по том питању. То што говоре у медијима су информације за широку јавност и манипулацију.
Нема ту државности и жеље за добробит свих, само пусти интерес.
Za Jovana T.
Hvala na clanku, procitao sam ga preko google prevodioca i samo mi je jos vise opravdao misljenje koje sam imao jos na pocetku. Pokusacu jos detaljno da se informisem kako bih otklonio svaku sumnju. Kao sto gdin Katic kaze prvo nesto moramo razumeti pa tek onda u njega ulagati.
Za Gana,
Zahvaljujem se na savetima, mada sam u velikoj meri svestan rizika koji berza nosi i raznih spekulacija „velikih igraca“ na njoj. Uvek sam smatrao da je neophodno veliko poznavanje funkcionisanja same berze ali i vanberzanskog trzista, tako da nije preporucljivo za bilo koga da se upusta u tako nesto ako nije dobro upoznat sa tim ili bez dobrog savetnika. Sto se mene tice, nisam iz Beograda vec sa Zlatibora. Jedno vreme sam radio u Beogradu, ali to je bilo samo privremeno jer nisam bio zadovoljan uslovima na poslu. Iz mog iskustva, traznja za ekonomistima je velika ali je ponuda jos veca, pa samim tim sve uslove diktiraju poslodavci, dok je na nama „uzmi ili ostavi“. Trenutno sam u procesu selekcije za posao u jednoj banci. O privatnom biznisu sam razmisljao ali nisam nailazio na istomisljenike sa kojima bih mogao ozbiljnije da diskutujem na tu temu. Inace, na moju srecu zivim u jednoj od razvijenijih opstina u Srbiji pa imam taj „luksuz“ da koliko toliko zivim nekim normalnim zivotom u odnosu na neke u drugim mestima. Pokusavao sam i da trazim posao u Zlatiborskom okrugu ali tu nisam dobio nikakav feedback. Razmisljao sam i o inostranstvu, gde radi dosta mojih drugova, ali to mi je za sada poslednja opcija, jer zelim da dam sve od sebe i nadjem nesto pristojno u svojoj zemlji i koliko je moguce u struci.
За Срећка Вучковића, гуглао сам имена ових људи и ево шта је изашло за Валона http://zeri.info/kronika/1112/serish-piramidat-pranga-kroatit-e-dy-kosovareve/
Он је био део неке пирамидалне преваре и вероватно је опет. А и кад погледам њихову слику сумњиво ми је то што праве знак руком, подсећа ме на чувени gem collection.
Г. Катићу хвала на одговорима. Да ли мислите да постоји излаз за нас? Људи из владајуће партије говоре да боље од овога не може јер би у супротном Запад реаговао и онда би имали хаос у земљи, Ви сте својевремено рекли да би могли лако да нас униште за три месеца уколико би ми променили курс. Јако би ми значило Ваше мишљење о томе да ли постоји могућност да се одупремо и да једног дана постанемо суверена земља.
Za Srećka Vukovića,
Pretpostavljam da ste iz Beograda i zanima me potražnja za diplomiranim ekonomistima u Beogradu…… Da li negde radite ili možda pokušavate da nađete posao kao diplomirani ekonomista. Imate li neku ideju o pokretanju sopstvenog biznisa…… Bilo bi interesantno da napišete nešto na tu temu……
Što se tiče kripto valute, da li su Vam amatersku analizu na koju ne bih smeo da stavim ni cent……… Budite oprezni, to je sve što mogu da kažem. Berza je opasna i meni se je dešavalo da npr: sve dobro predvidim na FOREX-u ili u trgovini akcijama ali da investitori iz nekog meni neshvatljivog razloga odreaguju suprotno mojim očekivanjima i izgubim novac. Ništa nije sigurno na berzi i može se sve izgubiti , to uvek imajte na umu ako se odlučite da rizikujete.
Ako se pak rešite da se bavite berzom daću vam jedan savet. Nikada ni za živu glavu ne uzimajte kredit ili ne prodavajte kuću ili stan da bi uložili novac na neku valutu, derivat, indeks i sl…… ma koliko bili sigurni da ćete uspeti.
За Јована Т. – Овде сам дао кратак коментар банкрота као механизма изласка из кризе: https://nkatic.wordpress.com/2015/12/12/forum-2016/#comment-14950.
Што се Листа тиче, ако га нема на српском, ту су Ха Џун Чанг и Ерик Реинерт (помало неолистовци).
Узгред – једно од најважнијих правила директних финансијских улагања је да су улаже само у оно, што разумете.
Хвала на коментару.
Za Jovana T.
Na ovom linku mozete videti sve predavace i ujedno clanove OneCoin-a. https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1813128768713237&set=pb.100000483945929.-2207520000.1490113235.&type=3&theater
Sto se tice ulaganja, tu se nude paketi od 110e pocetni, dok najveci paket nema ogranicenja.
За Срећка Вуковића,
Знате ли имена људи који су руководећи у тој организацији у Србији? Колико новца траже да уложите?
Г. Катићу, Бранко Драгаш често помиње банкрот као решење и лек за наше економско стање, какво је Ваше мишљење о банкроту?
У једној емисији сте рекли да вам је Фридрих Лист омиљени економиста, изгледа да његова дела нису преведена у Србији а и на интернету нема скоро ничега. Чуо сам да је популаран у Источној Азији.
Za Gana i Jovana T.
Prvo da se zahvalim Ganu na komentaru i Jovanu T. na sugestijama. U pitanju je prijatelj blizak mom ocu koji je digao kredit od 10.000 evra u ulozio u OneCoin. On je to uradio na nagovor svog prijatelja koji je magistar ekonomskih nauka i sa dugim stazom u privredi, konkretno bio je direktor nase jake kompanije i zastupnik jedne strane osiguravajuce kuce. On je u OneCoin ulozio jos veci iznos u odnosu na prethodno pomenutog. Nisam ih pitao da li su dobili neke priznanice na osnovu uplacenog novca, jer sam u tom trenutku vec bio zasicen pricama izlagaca o neverovatnoj zivotnoj prilici i tzv. revoluciji novca, koja se vise ne zasniva na frazi „Neka novac radi za vas“ vec „Neka novac pravi novac“. Sto se tice njihovih prognoza za buducu cenu, oni smatraju da ce na rast cene najvise uticati: 1) povecanje broja korisnika koji su prihvatili OneCoin kao sredstvo placanja, 2) Brend, koji ce dodatno uvecati cenu, 3) odnos ponude i traznje, jer je broj OneCoin „novcica“ limitiran na 110 milijardi, pa ce samim tim kada bude opste prihvacen porasti traznja za njim. Sve ovo gore navedeno dakle odredjuje cenu OneCoin, po njihovom zakljucku. Sto se tice pravne regulative, ne podlezu juridiskiciji ni jedne centralne banke ili neke druge monetarne ili drzavne institucije. Oni insistiraju da ce nagraditi svakoga izuzetnom novcanom nagradom ukoliko nadje relevantan dokaz da je OneCoin prevara ili da je u nekoj drzavi zabranjen. Sve koji negativno pisu o OneCoin-u nazivaju hejterima i govore da stvaraju kontrapropagandu. Ja sam iscitao sve moguce sajtove na ovu temu ali i dalje mi ne ulivaju poverenje. Izvinite na malo duzem tekstu ali priroda teme je takva da o njoj moze dosta da se pise. Hvala na vremenu.
За Мирка – Не волим да препоручујем ауторе. Мислим да је најбоље да читате текстове који Вас тематски занимају и да за себе процењујете њихову вредност. Ако су аутори неолиберално оријентисани, не смета – кључна је аргументација којом су тезе поткрепљене. Хвала на коментару.
Г. Катићу
Које ауторe посебно препоручујете на овом сајту и да ли су сви неолиберално орјентисани?
Poštovani Nebojša,
zadnji Vaš osvrt na tajkunski fenomen je neporeciv.
Šta bi se dešavalo da se Srbija zatvori u sopstvenu ljušturu?
Meni a verujem i mnogima posećuju Vas blog i koji su zainteresovani za buduće događaje na području bivše SFRJ interesuje, ima li bilo ko kakvu ideju za neki ozbiljniji zaokret na idejnom, ekonomsko političkom plani. Verijem a i osećam da narod priželjkuje i srpskog Staljina, samo da mu se vrati nada u život.Ako nema nade onda smo svi koji žive ovde u karakazanu i čeka nas propast bez nade.
Za SL33 – U tekstu: https://nkatic.wordpress.com/2017/01/21/izmedu-stvarnosti-i-iluzija-bilans-stanja-ekonomije-u-srbiji-objavljeno-u-mesecniku-le-monde-diplomatique-prilog-nedeljnika-od-19012017/ sam posredno dotakao i temu sudbine tajkuna:
„… [tajkuni] su samo tranzitorni fenomen, samo epizoda ka potpunoj kolonizaciji Srbije. Pre ili kasnije, domaći tajkuni će, jedan po jedan, nestajati sa ekonomske scene.“ To što važi za Srbiju, važi i za Hrvatsku. Hvala na komentaru.
Kolege, kako komentarišete situaciju u Agrokoru?
Јако сумњиво, као и друге сличне шеме. Погледајте овај кратак прилог о gem collection https://www.youtube.com/watch?v=g-Ha8fJ74T4
https://mlmprevara.wordpress.com/2017/03/08/onecoin-upozorenje-od-hrvatske-narodne-banke/
Onecoin has been described as a Ponzi scheme, both because of how it has been set up and because of many of the people who are central to Onecoin having previously been involved in other such schemes.[2] In Hungary the Central Bank has issued a warning that Onecoin is a pyramid scheme.[3] And in China, several members and investors of OneCoin were arrested in 2016 and $30.8 million USD of assets were seized.[4]
Za Srećka Vukovića,
Za koliko se je otvorio Vaš prijatelj ako nije tajna………… Kako je kupio valutu ako nije na berzi. Nisam proučavao kripto valute, čak se može reči i da sam po tom pitanju nepismen čovek ali upada u oči ova procena cene od 25 evra na kraju 2018 godine……….. Ozbiljni i stručni ljudi ne daju ovako precizne prognoze…….
Kada sam pre par godina imao svoj internet sajt bio sam zatrpan ponudama za MLM. Po mojoj proceni radi se o čistoj budalaštini jer se radi više nego u rudniku uglja i pri tome obavezno gubi ogroman novac.
Za Srećka Vukovića – Na blogu ne dajem investicione savete bilo kakve vrste. O OneCoin-u imate mnogo upozoravajućih tekstova na Internetu, pa ih obavezno pročitajte. Hvala na komentaru.
Za Peti Mils – Ako želite da budete u trendu, ovo je trenutno adresa gde pišu velika imena: https://www.project-syndicate.org/. Iako pišem blog, uvek sugeriram čitanje knjiga. Hvala na komentaru.
Za Ivana N. – Mejsonovu knjigu sam dobio u januaru, ali još uvek čeka da bude pročitana. Mejsona sam često slušao i nikada mi se nije činilo da zrači optimizmom. Ne bih se iznenadio da optimistični naslov Blicovog teksta ne korespondira sa stvarnim zaključcima Mejsona. Proveriću to narednih nedelja. Hvala na komentaru.
Postovani gdine Katicu,
molio bih Vas za misljenje vezano za kriptovalute, konkretno za OneCoin. Juce sam bio na njihovom predavanju po nagovoru svog prijatelja koji je usao u tu pricu sa veoma visokom svotom novca duboko verujuci u citav projekat, mada ja sam i dalje skeptik po tom pitanju uprkos veoma ubedljivom nastupu svih predavaca koji vec sada sebe smatraju milionerima iako se najavaljuje izlazak OneCoin-a na berzu krajem sledece godine gde ce cena prema nekim pokazateljima biti oko 25 evra, dok je danas ona 9,85 evra tako da oni ocekuju da ce zaraditi na osnovu razlike u ceni. Smatraju ga postenim i humanim poslom. Zasnovan je na MLM. Molio bih Vas ukoliko imate vremena da mi date neki savet na ovu temu, jer smatram da je to kod Vas (u Londonu) bilo aktuelno mnogo pre nego kod nas. Samo da napomenem da sam tek svrseni dipl. ekonomista, pojmovi su mi svi poznati samo sam ja vise zagovornik realne ekonomije. Unapred zahvalan. U iscekivanju Vaseg odgovora srdacno Vas pozdravljam i zelim svako dobro.
Poštovani komentatori i gdine Katiću ako može preporuka nekoliko dobrih blogova o ekonomiji na engleskom jeziku. Hvala.
Gospodine Katiću,
Evo jednog zaista zanimljivog teksta koji izaziva dosta kometara kako u svetu tako i kod nas.
Uveren sam, Vi možete dosta dobro da procenite njegovu aktuelnost.
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/kraj-ere-kapitalizam-je-gotov-a-ono-sto-sledi-ce-vam-se-svideti/dns3t6d
Unapred hvala na kometaru.
Investitori koji žele da se zaštite od rizika vezanih za američki dolar često konvertuju svoje rezerve u singapurski dolar. Da li vam to nešto govori o kvalitetu singapurske ekonomije, a posredno i o meritokratskom principu koji se tamo poštuje? Čitao sam negde o tome pre nekoliko godina.
Zanimljiv tekst o protekcionizmu iz koga bi ponešto mogli naučiti i domaći ekonomski „znalci“. Mada, zašto uopšte srpska „elita“ da se smara sa razmišljanjima o carinama? Najlakše je ipak otvoriti vrata i skinuti gaće. Kad već više nema šta da se štiti.
http://www.standard.rs/ekonomija/37252-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BF-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B5%D1%83-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%82%D0%B8%D0%BF
За Јована Т. – Дражве и културе се разликују, па није лако копирати моделе, али је могуће држати се логике развоја коју су други примењивали. Сви успешни модели развоја почивају на сличним принципима, и о томе сам доста писао. Србија би прво морала да се подсети свог социјалистичког периода и да из њега извуче прве закључке, пре него што се окрене страним узорима. Од малих европских држава, Финци су нпр. (до уласка у ЕУ), имали добар развојни модел. Хвала на коментару.
Мала напомена: просечна плата у Сингапуру је око 4000 америчких долара што је око 5483 сингапапурских.
Мало сам истраживао и видим да је просечна плата у Сингапуру око 4000 долара, они свакако нису јефтина радна снага за стране инвеститоре. Како су успели да издејствују такав статус? Шта они имају а ми не? Да ли је то меритократски принцип?
Занимљиво је и осврнути се на културну политику Ли Куан Јуа, недавно сам читао да је он променио име из Хенри Ли у ЛКЈ (а школовао се у Британији), научио мандарински и постао промотер конфучијанизма, ово је из књиге Сукоб Цивилизација, поглавље 4, део о ускрснућу незападних култура. Са друге стране наш премијер промовише протестантску етику и сматра да нашу културу, митове и менталитет треба разбити „великим пијуком“. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/veliki-pijuk/
И невезано за ово г. Катићу, која земља је по вашем мишљењу најбољи узор за Србију, чији модел да копирамо?
Хвала на труду да нам одговорите.
За Јована Т. – Сингапур се заиста развио на бази привлачења страних инвестиција. Сингапур је држава без ресурса, која, помињао сам, нема чак ни довољно воде и мора да је увози из Малезије. Сингапур је био колонија и успео је да се еманципује и успостави потпуну контролу над својим развојем, држећи се чврсто меритократског принципа. Србија је на сличном правцу као и Сингапур, али иде супротним смером – од независне државе са сопственим ресурсима постаје колонија која своје ресурсе даје другима. Такође, Србија је и чврсто на антимеритократском путу. Узгред, можете ли да погодите ко је власник и ко управља аеродромом у Сингапуру? Хвала на коментару.
Г. Катићу, наш премијер је на питање посланика која се то земља развила од страних инвестиција одговорио да је то Сингапур. Да ли Ви у политици г. Вучића видите потенцијал да оствари резултате као Ли Куан Ју? И да ли по Вама постоји сличност између ових личности?
Gospodin Katic,
Hvala na strpljivim odgovorima. Sada je jasnije.
За Предрага – Глобалне банке, као и глобалне корпорације имају велики број техника за умањивање пореских биланса и за шетање профита од једне до друге дестинације, како и када им одговора. Њихова пореска одељења и порески саветници имају далеко више знања од пореских власти, поготово од пореских власти слабих држава. Хвала на коментару.
Г. Катићу, шта ви мислите, да ли филијале банака путем односа са матицом могу пре сачињавања званичних биланса умањити своју добит на основу уговора о гаранцијама, коришћењу кредита, уговора о есконту и реесконту вредносних папира, коресподентским пословима, уговорима о ризику за пласман на (српско) тржиште?
Хвала на одговору.
За инг. Дејана – Коментар који сте поменули се односио на трошкове које је Јапан имао у вези са финансирањем америчког војног контингента од 1945. Јапан је покрио лавовски део трошкова окупационих снага и морао је нпр. да америчким војницима и њиховим породицама обезбеди америчке стандарде становања у разореној држави, у којој се готово 50% криминала сводило на крађу хране. То је била и највећа појединачна ставка у јапанском буџету и првих година окупације је гутала око 1/3 буџета. Дакле, то нису биле репарације.
Репарације су регулисане кроз Споразум из Сан Франциска и велики број билатералних споразума који су потом потписани са 54 земље. Јапан је плаћао репарације 23 године, све до 1977. Кина није позвана на конференцију у Сан Франциску и споразумом са Јапаном из 1972., Кина се одрекла репарација. Услов је био да Јапан призна Кину и прекине званичне односе са Тајваном. Ни Кина ни Тајван нису добили репарације, с тим да је Тајван можда добио пар ратних бродова од Јапана. Не треба заборавити да је огромна колонијална имовина Јапана конфискована после рата.
Занимљиво је да се и СССР одрекао репарација. Још је занимљивије да је Стаљин очекивао да ће СССР бити окупациона сила у Јапану (бар на Хокаиду) и да је то био један од разлога за улазак у рат са Јапаном 1945. Труман је тај захтев хладно одбио. (То је био један од Стаљинових „горбачовљевских“ момената.)
Хвала на коментару.
За господина Катића – Колико ме сећање служи, у једном коментару сте навели како је првих послератних година (поражени) Јапан плаћао ратну одштету која је износила око једну трећину јапанског буџета; истина, како се економија земље опорављала, тако се удео репарација у буџету смањивао.
Да ли су Народна Република Кина и Тајван успели да наплате бар делимично ратну одштету од Јапана (осим конфискације јапанске имовине на својој територији), с обзиром на то да нису учествовали у ратификацији Споразума у Сан Франциску (1951)?
Унапред хвала на одговору.
Za Ristu P. – Kao što sam pomenuo, nominalni rast BDP, po sebi, ne govori ništa. Od 2008. kurs se postepeno „normalizovao“, a od 2013. i inflacija je značajno opala. Drastična precenjenost kursa dinara se jasno vidi kada se posmatra period od 2002. do 2015. U tom periodu je ukupan BDP (u stalnim cenama) realno porastao (kumulativno) oko 40%, dok je BDP u evrima porastao 100%, a u dolarima čak 130%. Nadam se da je sada jasnije.
Gospodin Katic,
Hvala na odgovoru. Zbunilo me zasto se precenjeni dinar ne vidi u BDP iskazanom u evrima, tj veci rast od 2% u odnosu na 35% rast tekucih cena. (Dakle, kao sto ste vi jednom opisali, ako je BDP zemlje 100 RSD i odnos rsd/eur 1/1, onda usled inflacije 50% i uz isti odnos rsd/eur, stopa rasta u eur je 50%. ) Ali sam verovatno poredio zabe i babe.
BDP se iskazuje u tekućim cenama, u stalnim cenama i u dolarima ili evrima. Tekuće cene su baza za obračun. Kada se tekuće cene preko tzv. deflatora koriguju za inflaciju, dobija se BDP u stalnim cenama. Kada se BDP iskazan u stalnim cenama upoređuje sa BDP u stalnim cenama iz prethodne godine, dobija se realna stopa rasta i samo je ona relevantan pokazatelj privrednog rasta.
Kada se BDP u tekućim cenama iskazuje u evrima ili dolarima, pa se tako iskazane veličine međusobno upoređuju, ti podaci malo govore, budući da tako iskazane veličine zavise od politike valutnog kursa. Napravio sam malu računicu na bazi podataka RZS za period 2008.- 2015. Prosečna nominalna godišnja stopa rasta BDP je bila oko 5,7%, prosečna realna stopa rasta je bila -0,1%, dok je stopa računata preko BDP u evrima bila +0,1%. Ne znam koliko sam Vam pojasnio. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
BDP Srbije, tekuce cene za 2008 2.744,9 mlrd dinara, a za 2016 je 4.200,2 mlrd dinara, dakle rast od 35%, sa druge strane u Evrima to izgleda 33.704,5 i 34.115,2 u mil. evra ili rast 2%. Ovo po tekucim cenama znaci da nije korigovana inflacija i pretpostavljam da je odatle ovoliki rast od 35%, ali sa druge strane, ukoliko odnos evro/dinar nije takodje srazmerno korigovan i ako je valuta cuvana precenjenom (imali ste tekst o tome sa ekonomistima alhemicarima), onda mi je cudo da se statisticki ne vidi veci rast od 2%. Ili ja nesto gresim? Hvala na pojasnjenju!
Za Predraga – Ako se ne postigne sporazum sa EU i ako se bude išlo prema raskidu sa EU bez ikakvog trgovinskog sporazuma (tzv. hard Brexit), mislim da je novi referendum u tom slučaju neizbežan. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
Kako reagujete na poslednju izjave premijerke Skotske? Verujete li da moze doci do drugog referenduma u Skotskoj?
Норвешка законским начелима жели да од 2025. године забрани регистрацију возила која нису на електронски погон или водоник. Више је него извесно да ће такав закон бити усвојен.
Србија у долинама река Јадра(недалеко од Лознице) поседује рудно налазиште литијум-бората из које се добија литијум, један од главних састојака батерија. Неке процене су да се из тог налазишта може задовољити 20% потреба у свету за тим материјалом. Реч је о милионским износима тона које поседује ово рудно богатство.
Као саставни део батерија и будућих трендова, само у аутомобилској индустрији, овај ресурс је под истраживачким и, како кажу власти, потенцијалним власништвом рудне компаније „Рио Тинто“. Они врше сва истраживања и готово сигурни су власници тог ресурса.
За целокупну реализацију потребан је стратешки приступ, више година, па с тим у вези и поменута компанија не жури ка поступку званичне експлоатације. Неопходно је посматрати и тржишне токове и будуће производне промене и у складу са тим поставити исправан план пословања. То поменута компанија добро зна и препознаје али Србија, као власник територије на чијој се та руда налази, изгледа не зна или не жели да зна. Неретко се органи власти хвале о повећању нових радних места на позицији рудара а замагљују чињеницу колико значаја може имати такво неко откриће. Случај „Холандске болести“ откривањем гаса је добро познат.
Извлачење користи од стратешких ресурса је вишегодишњи, рекло би се и деценијски процес. Тога у Србији нема. Дугорочан период је највише један мандат(четири године) и велики део је оријентисан на краткорочне циљеве. Нема ту здравог односа према држави, њеним ресурсима и потенцијалима, само и искључиво краткорочна добит.
И ово је само случај о једној чињеници која показује колико држава може а једноставно неће. Могу се поменути и друге гране као што су рецимо агро-прехрамбени сектор, прерађивачка индустрија, најпростија делатност малопродаје у области трговине, производња пољопривредних машина и механизације, природна богатства и сл.
Једноставно постоји огроман број економских решења која следствено свом учешћу и доприноси развоју једне земље могу утицати на побољшање живота свих њених грађана на најбољи могући начин.
Уместо тога, Србија се узда у власнике страног капитала који своје производне погоне могу одмах по истеку уговора, 3-5 година, пренети у другу земљу. За то време уживају све могуће бенефиције представљени као спасиоци и будући извор раста.
То су приче које су данас актуелне а чија реалност није ни приближна представљеној,
Ево само случај са Фијатом у Крагујевцу. Ти детаљи уговора који су само јавно познати, али и не потпуни, говори о катастрофалном потезу Србије у којем је то најбоља инвестиција за Фијат али не и за Србију. Или рецимо компанија која је покупила све информатичке стручњаке у Србији.Може се даље о кабловима, пресвлакама за седишта, тракама, обући, текстилу… Низ је коначан али заиста не бих више.
Каква држава, каква економија и становништво, то су флоскуле за дневник и дневну штампу.
Право питање је шта све прећуткују.
Ne znam da li je neko postavio ranije link za film Težina lanaca 2
https://openload.co/stream/51glbQtO5Gs~1489225844~178.223.0.0~lPcLfcNF?mime=true
@ Gane
Koliko znam, g. Milan Knezevic je diplomirao filosofiju, izuzetan poznavalac Hajdegera i pravi erudita.
Pravo je zadovoljstvo slusati ga na promociji knjige g. Katica.
Bilo bi lepo ako bi se ikada okupili svi posetioci ovog bloga sa g. Knezevicem i g. Katicem ako bude skoro posetio Srbiju.
Nadam se da sam pomogao.
„У суштини без било каквих новитета, нико не одступа од званичне и тренутне економске политике. Нема ту слободног мишљења, јер како неко нешто да каже лоше о рецимо банкарском сектору ако у првим редовима седи Драгиња Ђурић.“
Ona predstavlja tu Gospodara Dejvida Rokfelera. Ko bi se usudio da kaže nešto protiv Svemoćnog?
http://www.vesti.rs/Miroslav-Mi%C5%A1kovi%C4%87/Rokfelerovi-Memoari-drugi-put-medju-Srbima.html
„Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopredjeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima.“ – D. Rokfeler, Trilateralna komisija, 1991 godina.
У јутарњим сатима директан пренос форума се могао гледати на Н1, мало сам ухватио и слушао о чему је реч и по мом мишљењу ништа ново од онога што се чује сваки дан. Представници владе и државних институција не одступају од континуитета свакодневних прича, економисти презентују гомилу статистичких података и све закључке наводе на ситуацију „када Србија буде део ЕУ“ и ту проналазе и истичу неке предности, недостатке не помињу.
У суштини без било каквих новитета, нико не одступа од званичне и тренутне економске политике. Нема ту слободног мишљења, јер како неко нешто да каже лоше о рецимо банкарском сектору ако у првим редовима седи Драгиња Ђурић.
Мени све то више изгледа као скуп проверених привредника, представника власти, финансијера и других повезаних лица који тако окупљени стварају могућност нових дилова и неких будућих потеза. Сви на једном месту, идеално.
Милан Кнежевић има у Панчеву фабрику текстила „Модус“. По подацима Агенције за привредне регистре 2013.године је имала нешто више од сто запослених. Колико их има данас као и шта је по струковном усмерењу заиста не знам.
Писао је за макроекономија.орг
https://www.makroekonomija.org/category/0-raniji-autori-i-citati/z-milan-knezevic/
Jedno pitanje za sve na blogu.
Da li poznajete neku regulativu, zahtev ili praksu EU (ili MMF-a, Svetske banke) da se privatizuje Elektroprivreda neke zemlje koja je u procesu priduzivanja EU?
Jasno mi je kad drzava vodi sumanutu politiku, pa na kraju da bi opstala na vlasti, namirila kreditore i gladna usta, proda neko preduzece, ali ovde pitam, da li to moze doci kroz direktan zahtev. (npr. EU ne dozvoljava da proizvodnja el. energije bude 100% u drzavnom vlasnistvu iliu tako nesto).
Hvala na odgovoru!
@Gane
Значај, утицај и стварна моћ појединих „економиста“није одређена њиховом тренутном номиналном позицијом, јер је утицај владара из сенке снажен и убедљив. Сталност положаја и утицаја ЕУ намештеника који чине стварне креаторе државне политике, су анонимни разни помоћници, државни секретари, саветници, руководиоци пројеката и сл.
Тај привид демократског легитимитета је опсена. Бриселска представничка тела треба да су фискално контролна, а не законодавна. Читав низ наводно независних и стручних регулаторних тела и агенција извршне власти, врше директан утицаја на државну управу. И то је један од битних показатеља постојања копаоничког „сагласја“. Реч је о секторима преко којих ЕУ спроводи тзв. реформе, које Брисел финансира преко различитих пројеката.Тај механизам је монтиран у време „демократских промена“ што их препоручује да и данас управљају парама ЕУ фондова у интересу бриселске администрације. Ту је кључ њихове одрживости, која их чини незамениљивим када је у питању пут евроинтеграција.Оваква политика показује сву своју лојалност бриселској наднационалној бирократији.
Е сад, проблем је на другој страни.
Уколико се критична интелектуална јавност не мири са оваквом политиком треба да понуди алтернативу и презентира је јавности.
Очит је проблем што те алтернативе нема.
Поздрав
Za Inženjera Dejana i sve ostale posetioce bloga,
Sudeći po vestima na TV, na pomenutom forumu izgleda da svi isto govore i da je postignuta opšta saglasnost u pogledu najbitnijih makroekonomskih ciljeva Srbije. Ja bih želeo da čujem i drugačije stavove…….. Ako pratite detaljnije forum, želim da Vas pitam da li neko iskače iz koloseka, da li se može čuti i neka druga ideja osim onih očekivanih koje su svima već poznate.
Šta je po struci g. Knežević – ako Vam je poznato.
Kao što sam ranije napisao sa ekonomske tačke gledišta skup na Kopaoniku je besmislen.Ali ove godine srpska elita je uspela da prevaziđe samu sebe u stepenu autizma.Da li oni zaista ne vide tmurne oblake koji se nadvijaju nad Balkanom?Ili su uvereni da će ih centri moći kojima služe sačuvati?
Tako je se nadala i beogradska elita u predvečerje Drugog svetskog rata.Priča se da su bili večito raspoloženi za pesmu i druženje poput ovih današnjih.
Ali oni su samo pioni na velikoj šahovskoj tabli na kojoj velemajstori povlače poteze.
Тако је Дејане. Све што каже господин Кнежевић је истина и у таквом миљеу заиста није неки хендикеп не учествовати.
Иначе Александар Влаховић је био министар привреде и приватизације од 2001. до 2004. године. Није тешко утврдити који су послови завршени под његовим покровитељством почевши од цементара, Сартида итд.
Имате његовог студентског друга Питића, затим сина Вељка који је менаџер Бус Плус и сл.
Сви који прате медијска дешавања, историјат и позиције ових људи знају о којима је реч.
Учесници имају легитиман назив економиста а заправо су пропагатори и експоненти катастрофалне економске политике.
Знају то и они, али џаба кад је један дукат вреднији од мишљења хиљаду саветника.
@ Gane
Влада Србије не организује „Копаоник бизнис форум“, али је његов покровитељ последњих неколико година (мислим од 2009. године). Иначе, иза поменутог скупа стоји Савез економиста Србије, на чијем је челу Александар Влаховић.
*
Својевремено је привредник Милан Кнежевић имао бритке коментаре на ту тему, па их поново прилажем на овом блогу:
http://www.izjave.net/quote/13094
http://www.izjave.net/quote/15759
Za Ganeta – Forum na Kopaoniku je 24. po redu i svi su uspešno prošli bez mene, pa će i ovaj. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Svi će primetiti da Vas nema na pomenutom forumu i to se neće moći sakriti (ostaće velika mrlja na obrazu organizatora) bez obzira ko ga organizuje……..
Što se tiče ostalih ekonoimsta Srbije i sveta…… Verovatno ima mnogo boljih od mene ali za g. Katića sam definitivno siguran da je bolji, od njega sam mnogo naučio i evo, javno priznajem da je boji i da zna mnogo…….. mnogo više od mene.
Srdačan pozdrav svima.
Za Ganeta – Koliko znam, skup na Kopaoniku ne organizuje država Srbija. (I da organizuje, ne verujem da bi me neko zvao.) Daleko sam od Beograda u svakom pogledu, a i prilično sam siguran da se neće primetiti da me nema. Hvala na komentaru i (preterano) lepim rečima.
Za g. Katića,
Po meni, Vi ste najkredibilniji ekonomista sveta. Jedini za koga sam potpuno siguran da je bolji od mene (ovde uklučujem i nobelovce)…………….
Zaista sam neprijatno iznenadjen da niste pozvani na Kopaonički forum.
Ako Vas država Srbija ne poziva na jedan ovakav skup, onda to znači da je sve otišlo u . . . . .
Molim Vas da objavite ovaj komentar.
За Марка Бојковића – Не пратим копаонички Економски форум, па не би било фер да коментаришем на бази површних информација. Хвала на коментару.
За г.осподина Катића – Можемо ли се надати вашем тексту о копаоничком Економском форуму, као што је то био случај нпр. 2009. године?
https://nkatic.wordpress.com/2009/03/10/zimska-bajka-na-kopaoniku/
Професор Миодраг Зец говори о највећим заблудама у економији,
To okupljanje na Kopaoniku je sasvim besmisleno.Nije bilo nikakvih rezultata za sve ove godine koliko se održava taj nazovi forum.
Ovde se mora promeniti sistem iz temelja,prepravke ne pomažu dok konstrukcija ostaje ista.Ali mi kao mala zemlja sa slabom državnom tradicijom smo osuđeni da zavisimo od međunarodnih faktora.
Za Ganeta – Nikada nisam učestvovao na kopaoničkom Ekonomskom forumu, niti me je ikada bilo ko zvao. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Da li ćete imati izlaganje na Ekonomskom forumu na Kopaoniku ?
@ Gane
Naziv moje diplome je inženjer zaštite radne i životne sredine.
Za Kuma,
Inženjer čega………
Inače, najverovatnije ću kroz 2-3 godine malo da se posvetim poljoprivredi i to voćarstvu. Dvoumim se oko dunje, maline i lešnika. Za sada mi se lešnik čini najboljom varijantom. U svakom sluzčaju ću Vas kontaktirati za savet kada budem krenuo nešto da radim.
Srdačan pozdrav.
@ Gane
Po obrazovanju sam inženjer,ali nisam imao prilike da ni dana radim u struci.Čitam koliko god stižem,ali mnogo obaveza sasvim drugog tipa me udaljava od mojih interesovanja.Istorija,politika,ekonomija su moja interesovanja još od osnovne škole.
Za Kuma,
Šta ste studirali ako nije tajna?
Vidim da mnogo čitate o ekonomiji i da pratite aktuelne događaje. Rado čitam Vaše komentare ali ne bih rekao da ste ekonomista po profesiji.
Da ne pomislite da je to nešto loše, daću Vam primer da u istoriji ekonomske misli većina teoretičara nisu bili profesionalni ekonomisti već pripadnici najrazličitijih profesija.
Za ostale podsetioce sajta,
Mala napomena: Istorijom konomske misli se na ekonomskim fakultetima bavi predmet „Ekonomske doktrine“.
Za Makija – Informacija o Gejtsovom projektu me je okrzla ali me nije zainteresovala, pa ne bih mogao da komentarišem. Hvala na komentaru.
Nebojsa, smatrate li da projekat Gates Way u svojoj ideji ima potencijala da bitno smanji ekonomske nejednakosti u svetu? Hvala
Za Ivan N. – Ako je vest tačna, onda sam duboko razočaran, ili tačnije, užasnut sam. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu
Imate li komentar na ovu vest?
http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=340091&title=Neprijateljsko+preuzimanje+Energoprojekta%3f
Za Ivana N. – U vezi sa temama koje ste pomenuli sam napisao dosta tekstova npr.: https://nkatic.wordpress.com/2008/02/26/snaga-malih-ciljeva/, https://nkatic.wordpress.com/2007/12/25/uzaludnost-vaspitanja-i-„nova”-porodica/, https://nkatic.wordpress.com/2005/12/14/ekonomija-emigracije/, https://nkatic.wordpress.com/2005/12/14/ekonomija-emigracije/,https://nkatic.wordpress.com/2013/10/31/skola-i-trziste/, itd. Hvala na komentaru.
Pošto je ovo diskusioni forim i forimaši po svojoj radoznalosti i upitanosti upiru se da dokuče osnovne uzroke loše političko-ekonomske situacije i budućnosti države.
Ja evo ovde navodim po meni osnovne uzroke koje treba diskutovati a iz diskusija izvući poučne zaključke.
Tako da forum dobije na aktuelnosti, kvalitetu i vrednosti.
Osnovni uzroci propasti jednog naroda su:
1. propsat porodične zajednice
2. degradirano vaspitanje i obrazovanje
3. Odliv učenih ljudi jer ih ovde niko neće da sluša
E ovo „sveto trojstvo“ generiše sve naše probleme.
DŽaba nam sva blaga ovog sveta ako ove tri načela previdimo.
Vas gospodine Katiću molim da napišete nešto na ovu temu.
Znam da vam ovo nije specijalnost ali lako i ubedljivo pišete pa bi diskusija dobila na značaju.
Nije hitno ali imajte ovo na umu.
Srdačan pozdrav
Trenutno citam knjigu Dzozefa Naja i zanima me da li je uzrok Velike Recesije bio protekcionizam kako autor istice, ili je neki drugi uzrok. Cini mi se da sam i na ovom blogu pronasao drugacija tumacenja, koja pre svega uzrok pronalaze u finansijskoj deregulaciji. Ako neko moze malo podrobnije da objasni, zahvaljujem.
@Предраг
U ovom stavu autor misli na zakonski mahanizam.
Znači,zakonski čvrsto uređena država kontroliše tokove novca i u tom mehanizmu dozvaoljava preduzetnicima da dalje razvijaju svoju delatnost.
Možda bi kontrolni mehanizam mogao da liči na nekadašnji SDK samo osavremljen novim iskustvima.
Država se pokazala nesposobnom za izvođenje novih projekata .
Normalno narod uvek od države traži da mu nešto da.
Taj državni intervencionzm je obično loš.
Danas smo upravo svedoci toga, da svi traže od siromašne države.
Potpuno iste trikove koristi i srpska vlada. Obratite pažnju kako vlade umanjuju troškove za socijalna davanja manipulacijom statističkih podataka vezanih za obračun BDP-a i inflacije:
http://www.paulcraigroberts.org/2017/03/02/can-truth-prevail-paul-craig-roberts/
За Ивана Н.,
„…bilo bi daleko bolje kada bi vlada ostavila novac njima. Iskoristili bi ga, tvrde, da otvore nove fabrike i smanje nezaposlenot.“
Било би лепо када би навели бар један пример земље која се успешно развила на такав начин без државног интервенционизма.
Moj Stav,
O kapitalu i politici
Tema koja zapravo u našim akademskim studijama ili medijima gotova da nema neki ozbiljniji naglasak.
Kapital i politika se ponašaju najsličnije zakonima spojenih sudov.
Jedno bez drugog ne mogi. Kad politika zaćuti i izbije rat, tad i ekonomija ma kakva da je prestaje i natupa haos koji guta sve pozitivne odlika jednog društva. Slikovit primer su sankcije Srbiji uvedene Miloševiču.
Više su sankcije uništile Srbiju nego surovo bombardovanje privrednih objekata i nezaštićenog naroda.
Harari primećuje.
Kapital i politika utiču jedno na drugo do te mere da o njihovim odnosima žestoko raspravljaju ekonomisti, političari i javnost u celini.Zagriženi kapitalisti nastoje da dokažu kako bi trebalo da kapital slobodno može da utiče na politiku, ali da politici ne bi trebalo dozvoliti da utiče na kapital.Tvrde da kad se vlade mešaju u tržište, politički interesi navode ih da uludo investiraju, što kao posledicu ima sporiji razvoj.Na primer, vlada može da uvede teške namete industrijalcima i da taj novac iskoristi za davanje izdašnih olakšica nezaposlenima, što se dopada glasačima. Po mišljanju mnogih poslovnih ljudi, bilo bi daleko bolje kada bi vlada ostavila novac njima. Iskoristili bi ga, tvrde, da otvore nove fabrike i smanje nezaposlenot.
P:S:
Kroz ovu Hararijevu miso vidim i novi politički kurs Srbije prema Kosovu, jer smo sve stare ideje iskoristili, a ni jednu novu prihvatili.
Malo sam zakasnio, imam uvek dosta posla oko prvog, ali par reči vezano za tretiranje franka kao zlata.
Uzeću jedan drugi sličan primer, to je primer srebra. Kroz istoriju se srebro više koristio kao novac iz prostog razloga što ga u prirodi ima više i tehnički je pogodniji da se pretoči u kovanicu.
I u stara vremena ovaj metal se tretirao kao plemenit, nešto što ima “urođenu” vrednost. Tako su ga tretirale i neke civilizacije koje nisu imale nikakve kontakte sa hrišćansko-arapskom. Doduše nisu ga koristile kao metalni novac već kao nakit ili su sa njim ukrašavali svoju okolinu.
Srednjovekovna Evropa je imala velike probleme u nalaženju metalnog novca potrebnih za svoj razvitak i za širenje hrišćanstva u bezbožničke teritorije. Muslimanski svet koji je bio po rubovima Evrope nije imao taj problem, u svojoj zaleđini su imali veće teritorije Azije i Afrike. Ova veća resursna baza je omogućavala stalni dotok plemenitih metala potrebnih za trgovinu. Veći trgovinski obim je dovodio i do bržeg tehnološkog razvitka. Muslimani su iz tih razloga bili vojno superiorniji, veliki delovi današnjeg hrišćanstva su oni držali vekovima. Već sam u komentaru dole spominjao da su muslimani koristili i arapske brojeve, to je bila dodatna velika prednost bržoj trgovini. Trgovina sa hrišćanima je dovodio do hronične nestašice metalnog novca u Evropi.
Hrišćani su svoje probleme želeli da reše nalaženjem novih teritorija sa resursima. Povrat od krstaških ratova je bio mali, dugovi su stalno rasli, te su podigli sidra i uzeli mač u svoje ruke. Novi preko-okeanski svet je preokrenuo kurs istorije.
Novi svet je doneo nove resurse preko potrebni da se spasi hrišćanstvo. Novo otkrivene civilizacije su pokrštavane i pretvarani u roblje. Tu radnu snagu su hriščani potom koristili za dovlačanje onog u čemu su najviše oskudevali.
Iz Bolivije i Meksika su dolazi konvoji brodova sa stotinama tona srebra. To je drastično poboljšalo situaciju. Španska monarhija je doživela neviđen procvat, iz njihove ekonomije se srebro širilo po čitavoj Evropi. Njihova moneta je postala standard za celu evropu. Mislili da je srebro samo po sebi bogatstvo, što ga ima više ekonomije će više cvetati.
Ovo je dalo dobre početne rezultate dok veliki dotok srebro nije postao problem. Hrišćani nisu imalu nikakvog istorijskog iskustva u prekomernom puštanju novca u opticaj. Ekonomksi bum se posle dosta godina pretvorio u ekonomski sunovrat. U periodu između 1540 i 1640 došlo je do “srednjovekovne hiperinflacije” širom Evrope. Tadašnja inflacije je mala mereno današnjim standardima, ali je napravila veliki problem neprosvećenoj evropi. Srebro je donelo veću koncentraciju moći plemstvu ali se celokupno društvo približno vratilo na stanje iz perioda pre prvih srebrnih konvoja.
Srebro jeste spasilo evropu, ali je i utrlo put budućim tiranima da na osnovu ovog iskustva uvek potegnu za inflacijom kako bi prigrabilo još više moći. Jednu novu metodu tlačenja su naučili.
“Čak i kad bi se sav sneg Anda pretvorio u zlato to njima nebi bilo dovoljno” ovo su reči jednog poglavice naroda Inka dok je gledao svoj pokoreni narod kako iz rudnika vade rudu konkvistadorima. Za tu civilizaciju je bilo neshvatljivo da se nema granica u otimačini. Oni su bili narod vrlo blizak prirodi i razumeli su šta znači prirodni balans. Kad nestane jedna karika u ishrani, mogu i oni da nestanu.
Zlato, kao ni srebro, nema nikakvu stvarnu vrednost. To je samo istorijska vera da ono nešto vredi. Ljudi veruju u parče metala, njemu se klanjaju. Antiglobalisti, među koje ja i sebe ubrajam, smatraju da je to sidro koje će vezati ostali novac od zloupotrebe. Međutim je se sa ovim ne slažem. Teoretski bi se danas mogla napraviti veza zlato-novac ali će se uvek naći načini za zloupotrebu. Načini kako bi oni to mogli da urade ima mnogo. Mislim da je pravi problem u onom što je poglavica Inka video kod starih španaca. Mislim da ni današnji nisu bolji.
U suštini, način na koji privatne banke prave novac iz vazduha je nebitan. Sve što treba da se uradi kako bi se to zaustavilo je iskorenjivanje privatnog bankarstva. Novac je javno dobro i niko pojedinačno nema pravo da ga ubacuje u opticaj. Za zdravu ekonomiju je ključno uspostavljanje kontrole nad emisijom novca, kao i obrazovanje populacije o njegovoj pravoj prirodi, tj. sredstvu razmene.
Jedino državna banka ima pravo njegove emisije. Problem je u primeni ovog modela, jer bi eliminisanjem privatnog bankarstva, eliminisali ogroman kolač lažnog, virtuelnog novca. Malo je reći da trenutno živimo iznad sopstvenih mogućnosti.
@Иван Н,
Написали сте: „Па,колико новца има Слејтер на свом рачуну? Тачно 2 милиона $. Колико се новца, у готовини, у ствари налази у банци? Реално, 1 милион $ Закључак је, да је све реално осим количина новца у Гридијавом сефу. Молим комантаторе за потврђивање или оспоравање ове тврдње.“
Нема 2 милиона, већ само 1 милион на свом текућем рачуну (уплатио пекар). Онај првобитно уплаћени милион (у готовини) је орочен и тај новац припада банци. Правно гледано, депонент није више власник новца, већ је сад у улози кредитора. Он има потраживање, а банка обавезу.
Ако је извођач радова (Слејтер) којим случајем уплатио новац на текући рачун (дакле није га орочио, већ трансформисао у жирални-безготовински), ту никаква позајмица није могућа, јер се салдо текућег рачуна клијента не може отуђити (користити за кредитирање), док је уплаћена готовина напустила оптицај.
Дакле, одговор на питање колико новца РЕАЛНО има у банци, зависи од карактера депонованих средстава. Ако је новац орочен, у банци се налази 1 милион. Ако није орочен, банка нема ни један једини долар!
То што банка у пракси користи ову готовину је питање за финансијску полицију и тужилаштво, јер је тиме грубо прекршен Закон о банкама.
За господина Катића – У праву сте, направио сам два пропуста. Дозволите да један делимично исправим, пошто ме је повукла реченица из документа РЗС-а:
„Број активних лица, старости 15 и више година, у четвртом кварталу 2016. године износи 3.141.200, од чега је 2.731.400 запослених, а 409.800 незапослених.“
Како актуелна „стопа запослености представља удео запослених у укупном становништву старом 15 и више година“ (РЗС), у стопи запослености партиципирају и формално и неформално запослени. Што ће рећи да са становишта рачунања стопе запослености, нема разлике у третману формално и неформално запосленог становништва; стопа запослености од 45,5 % (4. квартал 2016. године) добија се када се 2.731.400 запослених (формално и неформално) подели са око 6 милиона становника Србије старијих од 15 година.
*
С једне стране, анкета РЗС-а говори да је у Србији 409.800 незапослених, док је код Националне службе за запошљавање (НСЗ) пријављено нешто мање од 700.000.
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/u-srbiji-zvanicno-nesto-manje-od-700000-nezaposlenih/z906p1j
Небојша Вама и осталим коментаторима захваљујем на објашњењима.
Зато сам у првом покушају хтео да причу поделим на сегманте. Па да из сваког сегмента извучемо јасан закључак у разумевању проблема. Нисам успео признајем. Овакао прича није добила убедљив квалитет. Јер нема здраве теза па ни антитезе самим тим и синтеза није јасна макар мени.
Господине катићу веома пажљиво ћу прочитати Ваш текст (мада сам га читао)па ако нађем нешто што разумем је ћу смоћи снаге да наставим дискусију.Ако одобрите .
Квантна механика подлеже законима случаја.
Значи имао дефинисан почетак и будућност одређену случајем, али у дометима интуитивног очекивања,без моје воље, дносно одлуке.
У овом случају, моја воља и мој ризик утичу на исход пројекта који би требало да има позитиван исход у сфери рационалног закључка у реалном свету.
То ми голица машту, имамо слободну одлику банкара, преузетника и извођача који се надају позитивном исходу произишлом из свере њиховог заједнчког интереса у догледној временској функцији кредита .
Признајем и ја га закомпликовах :-).
Mislim da je na ovom blogu više puta stavljan ovaj film koji sam preveo, pa ako Gosp Katić dozvoljava i ako treba za dodatno razumevanje:
Za Ivana N i ostale koji pokušavaju da shvate postupak kreiranje novca iz vazduha,
Bez vrhunskog poznavanja suštine računovodstvene evidencije nikada nećete shvatiti način na koji banka emituje novac iz vazduha…….. Na ekonomskom fakultetu postoji jedan predmet koji se naziva „Analiza Bilansa“ i koji je takođe vrlo bitan da bi se ovo razumelo.
Ako neko nije diplomirani ekonomista ili još gore ako nije učio računovodstvo u srednjoj ekonomskoj školi – onda mu je nemoguće objasniti suštinu postupka kreiranja novca iz vazduha.
A suština je u računovodstvenom triku istovremenog kreiranja potraživanja u aktivi i depozita u pasivi uz podizanje zbira bilansa za iznos odobrenog kredita………..
Potrebne su godine izučavanja Računovodstva i praktičnog iskustva u Računovodstvu bankarskih organizacija da bi se ovo razumelo. Čak se usuđujem da tvrdim da i knjigovođe u bankama ne mogu objasniti postupak kreiranja novca iz vazduha bez pažljivog čitanja teksta g. Katića. Dakle, moj savet je da se ne opterećujete ovom problematikom……..
За Ивана Н. – Разумео сам, наравно, и пажљиво прочитао. Готовина о којој је реч, Слејтеру је стигла од неке друге Џејн МД за неки други урађени посао, а она га је могла платити из кредита код неке друге банке. Да ли су новци стигли у облику готовине или дознаке, не мења битно на ствари. Погледајте, ако већ нисте, мој текст о креирању новца. Хвала на коментару.
@ Gospodine Katiću, stvarno hvala Vam na trpeljivosti.
Ovo ne razumem
Kažete-То се не види јасно будући да је новац стигао из друге банке.
Veoma teške probleme redukujeta na najednostavniju misao a ona (koliko se meni čini) sadrži neokrnjenu istinu.Zato Vam je blog i popularan.
U ovom slučaju smatram da niste obratili pažnu na ovu pretpostavku, koja je ključna za smislenost misaone konstrukcije. A i zbunjuje pojam uplata.
Doslovno je ponavljam navod.
„А. А. Слејтер, приучени извођач радова из Ел Дорада, звршава свој први велики посао, прима иплату у готовини у износу од 1 милион $. Он полаже ту суму у банку господина Гридија. Банка сад има капитал од милион долара.“, Рач је о исплати на руке готовине а не преко банке.
Slejterov milion $ je realan novac naplaćen posle završenih radova. Jel tako?Možda problem stvaroju pojmovi uplаta i isplata !?
On tu stvarnu sumu polaže u banku. I ovo je (koliko ja shvatam) realno.
Tako da Slejterov novc nije iz vazduha.
Tačno, uvećana suma jeste „vazdušni balon“, stvar mašte i verovanja.
Ako je i Slejterov novac iz vazduha onda priča ne bi imala realnu početnu osnovu i samim tim cela konstrucija biva čist sofizam.
Nadam se da ste me razumeli.
Pozdrav
За Ивана Н. – Ваш прилог је можда требало поставити овде: https://nkatic.wordpress.com/2016/07/09/misterija-novca-ko-i-kako-kreira-novac/. Прича је у основи тачна, али постоји мала грешка на самом почетку. И тај први милион који је Слејтер добио, добијен је, условно, из ваздуха. То се не види јасно будући да је новац стигао из друге банке. Хвала на коментару.
Економија је, опште познато, сложен предмет. Да ово потврдимо хајде да изведемо један прост мисони експеримент из праксе.
Семјуел Гриди, препредени финансијер, основао је банку у Ел Дораду, у Калифорнији. А. А. Слејтер, приучени извођач радова из Ел Дорада, звршава свој први велики посао, прима уплату у готовини у износу од 1 милион $. Он полаже ту суму у банку господина Гридија. Банка сад има капитал од милион долара.
У међувремену, Џејн МекДонат, искусна али сиромашна куварица из Ел Дорада, размишља – да не постоји добра пекара у њеном делу града,и да се указала прилика за посао. Али, она нема довољно властитог навца да купи одговарајући објекат и попуни га пекарским пећима, судоперама, ножевима и посуђем.Она долази у банку, преставља свој пословни план Гридију и уверава га да је то исплатива инвестиција.Он јој даје зајам од милион $, Кредитирајући њен рачун у банци тим износом.МекДонат сада унајмљује Слејтера, извођача радова, да сазида и опреми њену пекару. Његова цена је милион $.Када га исплати, потписаним чеком који оптерећује њен рачун, Слејтер полаже тај чек на свој рачун у Гридијевој банци.
Па,колико новца има Слејтер на свом рачуну?Тачно 2 милиона $.
Колико се новца, у готовини, у ствари налази у банци? Реално, 1 милион $ Закључак је, да је све реално осим количине новца у Гридијавом сефу.
Ту није крај.Као што извођачи радова имају обичај, након два месеца рада Слејтер овештава МекДонат да ће, због непредвиђених проблема и трошкова, рачун за прављење пекаре заправо износити 2 милиона $ . Госпођа МекДонат није одушевљена, али не може стати на пола посла. Зог тога одлази у још једну посету банци, уверавајући господина Гридија да јој одобри додатну позајмицу, и он полаже још 1 милион $ на њен рачу. Госпођа МекДонат новац пребацује на извођачев рачун.
Колико сад новца има на Слејтеровом рачуну? Има 3 милиона $.
Али колико се новца заиста налази у банци? И даље 1 милион $. У ствари, то је исти онај милион који је био у банци сво време.
У овом примеру, несклад између стања на рачуну извођача радова и стварне количине новца у банци јесте пекара госпође МекДонат. Господин Гриди је претворио новац банке у потенцијално средство, верујући да ће једног дана оно бити профитабилно.Цео подухват је заснован на поверењу у замишљену будућност. Поверење које предузетник и банкар имају у пекару, везано са поверењем које има извођеч радова у будућу солвентност банке.
У причи Јувал Ноа Харарија, види се да је новац нешто запрепашћујуће, зато што се може чиста идеја претворити у опипљиве ствари.
ЗАКЉУЧАК:
Харари закључује, личи на Понцијеву шему (превару) џиноваких размера, зар не?
Али ако је ово превара, онда је читава модерна економија превара. Чињеница је, то није превара, већ пре потврда задивљујуће способности љуцке маште. Оно што омогућва банкама и читавој економији да преживи јесте наша поверење и вера у будућност.
Моје претходно питање ( о мистерији швајсараца) је управо инспирисано овом причом. Поента приче, да је наша вера једини залог за највећи део новца у оптицају на свету.
Шта кажете Ви господине Катићу?
П:С:
Ову дивну причу сам хтео да уведем и дискусионе токове али на Ваш савет сам променио одлуку и одустајем.
Надам се краћам одговору.
Поздрав
За инг. Дејана – Мала корекција. РЗС прави разлику између формалне и неформалне запослености. Последње податке имате овде http://www.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=4045. Такође, РЗС је у 2016. почео да анкете ради четири пута годишње. Хвала на коментару.
За Ивана Н. – Предлажем да. ако идете путем који сте кренули, завршите целу причу, па је онда можемо прокоментарисати. Хвала на коментару.
@ Mirko
Не било ми замерено на нешто тежим речима, али Даница Поповић нема тежину као економски стручњак. У неколико наврата сам покушавао бираним речима да оставим коментаре на њене чланке у „Политици“, али без успеха. Администратори их нису одобрили.
Занимљиво је да је 2009. у емисији „Сведок“ РТС-а говорила како је јавни дуг Србије мали и под контролом. А да је приватни дуг нешто већи, али да је „здрав“. Говорила је о „благодетима“ страних директних инвестиција, да је подижући кредит са валутном клаузулом била свесна ризика. (Нажалост, нема више те емисије на порталу РТС-а).
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/58191/intervju-dana-popovic-profesor-ekonomskog-fakulteta.html
У два или три наврата сам на овом блогу цитирао проф. Зеца који је говорио како је добар део његових колега, професора економије, подигао кредите индексиране у швајцарским францима; док је Јоргованка Табаковић саопштила да је сличан случај са запосленима у Народној банци Србије.
***
Што се тиче статистике, Владимир Џ. је указао на сајт http://www.shadowstats.com. Заправо, још се администрација Била Клинтона досетила како да смањи стопу незапослености и учини је „бољом“ него ли у време мандата председника Регана и Буша Старијег.
На сајту постоји конзервативан и савремен начин приказа неких макроекономских параметара.
http://www.shadowstats.com/alternate_data
Click to access c810x.pdf
*
Када је у питању статистика Републичког завода за статистику (РЗС), више се не прави разлика између формалне и неформалне запослености. Анкете о радној снази се спроводе два пута годишње – априла и октобра, а запосленом се сматра особа која је радила макар сат времена у недељи која претходи анкети и за то била плаћена у новцу и натури. Што ће рећи, ако је незапослену особу А ангажовала политичка странка као „махача заставом“ на политичком митингу и за то га платила сендвичом – особа А је запослена.
@ Vladimir Dž
Hvala,upravo to želim da kažem.
Kad smo kod Švajcarske i njihovog bankarstva treba znati i ovaj deo istorije: Banking with Hitler (History channel)
Хвала на одговору,
Пратим константно Ваш блог у последњих годину дана и ишчитао сам већину текстова те су ми стога јасни ваши ставови, у овом случају везани за методологију обрачуна незапослености која ни изблиза не приказује реално стање.
Имате добру интуицију, пријатељ управо долази са поменутог универзитета и главни ауторитети на које се позива су Даница Поповић и Менкју. Можете закључити онда парадигму сагледавања економских појава.
@ Gane
Naravno da nisam mislio da Švajcarska štampa novac da bi zaradila na kursu.To sam pomenuo kao mogući nus-produkt trenutne situacije.Nus-produkt je i to što bi Švajcarska sa slabijom valutom bila konkurentnija u izvozu i turizmu.Švajcarska sprečava prekomeran rast franka,koga vuku spoljni faktori,odnosno snažna tražnja za francima od deponenata u bankama koji menjaju druge valute u franak.(Kao što to rade Vaši prijatelji)
Zašto to rade?Prevashodno ne zbog zarade,već zbog sigurnosti depozita.
Švajcarska svoju izvanrednu ekonomsku poziciju ne duguje ni izvozu ni turizmu,već politici neutralnosti i bankama.Švajcarska je dugi niz godina opšte prihvaćena neutaralna zemlja u koju beži kapital prilikom velikih kriza,poput svetskih ratova.Dakle,ljudi veruju u Švajcarsku sigurnost u nesigurnim vremenima.Tu veru je praksa i potvrdila.
Nereda neće biti u SAD.Trampa je i CNN danas priznao za predsednika,a on je zauzvrat obećao da će „bakljom koja mu je predata osvetliti svet“.Za nerede je rezervisan Balkan.
Ako u Francuskoj pobedi Le Pen,to ne znači nužan raspad EU.U svakom slučaju,verovatna je prekompozicija EU.
Ali ni Le Pen ni izlazak Grčke iz evrozone ne prete stabilnost evra koliko NATO i centri moći na Zapadu,koji su rešili da se igraju rata.Narod bi rekao da su pobesneli.Ljudi kada imaju sve žele još.Neko je rekao da pravi muškarci uvek žele opasnost i igru,pa žele ljubavnicu kao najopasniju igračku.Ovi su ljubavnice i ljubavnike prevazišli,došli su do ruskog ruleta.
Za Kuma,
Ogromnu tražnju za CHF trenutno određuje neizvesnost u pogledu ekonomske politike SAD i politički izbori u Francuskoj i Nemačkoj i ništa više. Onaj ko kupuje sada švajcarski franak špekuliše sa neredima u SAD i raspadom EU………
Kada se otvori kladionica kada će i kako ECB povećati referentnu kamatnu stopu, niko neće gledati makroekonomske performanse već isključivo inflaciju u Nemačkoj. Očekivanja dinamike podizanja REPO stope u EU i inflacija u Nemačkoj će odrediti kretanje valutnog para EUR-CHF.
Švajcarska je mala država koja svoj uspeh bazira na izvozu u EU i turističkim prihodima. Švajcarskoj odgovara zapravo slabiji CHF jer će u oba sliučaja biti konkurentnija. To je razlog zašto Švajcarska štampa CHF a ne zarade na konverzijama kako ste mislili.
@ Gane
Mali prinosi na franak su zbog njegove sigurnosti.
Ne verujem da se evropska ekonomija kreće ka spektakularnom oporavku.Ogromna tražnja za frankom je dokaz za to.EU nema ni jedan parametar koji nagoveštava optimističnu budućnost.Demografija-loše,investicije-loše,sve manji udeo u svetskoj privredi i marginalizacija EU.Proizvodnja i tehnologija se sele iz EU.EU nije centar ni finansijskog sektora.
Nemačka svoj suficit duguje,pre svega,iskorišćavanju slabih evropskih zemalja pomomću evra.ECB se ponaša kao ekspnent nemačke izvozne politike.
Економија је, опште познато, сложен предмет. Да ово потврдимо хајде да изведемо један прост мисони експеримент из праксе.
Семјуел Гриди, препредени финансијер, основао је банку у Ел Дораду, у Калифорнији. А. А. Слејтер, приучени извођач радова из Ел Дорада, звршава свој први велики посао, прима уплату у готовини у износу од 1 милион $. Он полаже ту суму у банку господина Гридија. Банка сад има капитал од милион долара.
У међувремену, Џејн МекДонат, искусна али сиромашна куварица из Ел Дорада, рамишља – да не постоји добра пекара у њеном делу града,и да се указала прилика за посао. Али, она нема довољно властитог навца да купи одговарајући објекат и попуни га пекарским пећима, судоперама, ножевима и посуђем.Она долази у банку, преставља свој пословни план Гридију и уверава га да је то исплатива инвестиција.Он јој даје зајам од милион $, Кредитирајући њен рачун у банци тим износом.МекДонат сада унајмљује Слејтера, извођача радова, да сазида и опреми њену пекару. Његова цена је милион $.Када га исплати, потписаним чеком који оптерећује њен рачун, Слејтер полаже тај чек на свој рачун у Гридијевој банци.
Па,колико новца има Слејтер на свом рачуну?Тачно 2 милиона $.
Колико се новца, у готовини, у ствари налази у банци? Реално, 1 милион $ Закључак је, да је све реално осим количина новца у Гридијавом сефу.
Молим комантаторе за потврђивање или оспоравање ове тврдње.
А првенствено Вас господине Катићу, јер сте ми дилему око швајцарца дивно објаснили и дали импулс за нову новчану акробацију.
Следи наставак приче …
Za g. Katića,
Velika je sreća što moji rođaci i prijatelji u Švajcarskoj ne čitaju Vaš blog – inače bi nakon ovakvih hvalospeva na račun švajcarske privrede mogli da likuju…… Od njih više ne bi moglo da se živi.
Što se tiče švajcarskog franka, smatram i dalje da je reč o vrlo opasnijoj valuti čiju kupovinu ne preporučujem, pogotovu ne u ovom trenutku. Franak je oduvek bio loša valuta jer nikada nije donosio dugoročnu dobit (zbog mizerne kamate na njegovu štednju i niskih stopa prinosa švajcarskih državnih obveznica). Suprotno subjektivnom osećaju svi koji su u Srbiji kupovali franak u periodu od 2000 do 2017 godine su zapravo pretrpeli katastrofalne gubitke a da toga uopšte nisu svesni. Slična je situacija i sa štednjom u evrima (o tome ste i sami pisali u jednom komentaru ) s tim da su gubici bili nešto manji.
Sudbinu valuntog para EUR-CHF će odrediti očekivanja koja se sada menjaju u koris evra.Tu makroekonomske performanse Švajcarske ne znače ništa. Stopa inflacije u EU se opasno približava ciljanoj inflaciji od 2%, glavna članica evro zone ima ogroman suficit i nije daleko dan kada će ECB obustaviti svoj program štampanja novca, tada će se otvoriti kladionica kada će i kako ECB podići referentnu kamatnu stopu. Evro će jačati u odnosu na sve valute pa i na CHF. Rečju, normalizacija monetarnih politika FED-a i ECB može biti signal oporavka svetske ekonomije velikim investitorima i inicirati početak rasprodaje CHF.
Situacija na svetskom tržištu (uzimajući u obzir velike ekonomije) se može namestiti tako da se krene u masovnu rasprodaju CHF u nekom trenutku vremena koja može dovesti ako ne do rušenja onda bar do značajnijeg pada.
Da,razumem Vas.Za Švajcarsku bi bilo bolje da franak slabi,odnosno da lica koja konvertuju druge valute u franak,prilikom obrnute konverzije dobiju manje npr. evra za istu količinu franaka.Ali CB Švajcarske sada nema načina da oslabi svoju valutu sem da prati tražnju za frankom ponudom i tako drži pod kontrolom kurs.
Ja da imam novca za štednju držao bih ga u francima.I sami ste napisali da se u krizi švajcarac tretira poput zlata.
Hvala Vam na trudu,meni su vaši tekstovi i komentari pomogli da bolje razumem svet u kome živimo.Siguran sam da taj stav dele i mnogi čitaoci Vašeg bloga i Politike.
Za Kuma – Švajcarska ne postaje bogatija,budući da je za evro morala dati franak. To je neka vrsta „hedžovanja“ i uslovno je neutralna transakcija, sem ako ne dođe do velikih kursnih kolebanja na jednu ili drugu stranu, pa CB pretrpi kursne gubitke, ili ostvari kursnu zaradu. Hvala na komentaru. .
Delimičan odgovor na moje pitanje je u Vašem odgovoru Ivanu N.Dakle,poslovna švajcarska banka ne poništava evre već kod CB njima kupuje franak.CB štampa franak,a evre deponuje u svoje devizne rezerve?Ako sam dobro razumeo,Švajcarska štampanjem novca na ovaj način postaje sve bogatija?Hvala Vam na odgovorima.
@Gane – Zaboravih da napomenem glavno, da je moj primer samo moj subjektivni doživljaj. Većini koja ode se tamo svidi, što je meni OK. Doduše trećina doseljenika iz celog sveta se i vrati kući, ako vam znače nešto ovi podaci. Neki bi se i vratili ali ne mogu iz raznih razloga. Znam neke koji govore da im dobro, mada sam video da to nije tako, moj subjektivni sud opet, ali za njih je bitno da otišli iz Srbije. Tad se setim mog mudrog djeda koji mi je rekao jednu narodnu: Vo u Beč, Vo iz Beča.
Putovao sam kod rodbine i prijatelja uglavnom, ne zbog posla. Početkom osamdesetih sam se vratio odande a da nisam znao srpski. Pa posle se opet vraćao, i tako…Maš inž sam po struci, ali nju ne praktikujem dosta dugo.
Antiglobalista sam po ubeđenju, što se u ovom istorijskom trenutku poklopilo sa interesima ruskog naroda. Tamo je problem biti antiglobalista jer vas onda etiketiraju kao rusofila. Za establišment i medije to je isto, a u to veruje i globalno stado. Poslušaj samo šta rade Trumpu zbog svog protekcionizma, to je to…
G. Katiću,očekivao sam da CB Švajcarske štampa novac zbog povećane tražnje,ali razmere prikazane na grafiku su me iznenadile.Moje pitanje je – Ukoliko deponent poslovne banke želi da izvrši konverziju svog depozita u iznosu od npr. milion evra u švajcarski franak,da li se milion evra poništava na način kako ste opisali poništavanje novca prilikom vraćanja kredita,a „novi“ depozit se kreira na način kako poslovne banke kreiraju novac prilikom kreditiranja?
За Ивана Н. – У једном од коментара сам поменуо да је штампање франка другачије од штампања евра, или јена, на пример. Швајцарци штампаним францима откупљују евра и друге валуте, дакле не дају их банкама за даље кредитирање, или покривање губитака. У том контексту, штампани франци имају покриће у огромним девизним резервама Швајцарске, у резервама које су настале откупом евра и других валута. (Штампани еври немају ту врсту покрића). Истовремено, франци који су купљени због валутних шпекулација неће се трошити у Цириху или Женеви, већ ће бити имобилисани. Швајцарска је имала две могућности – или да пусти да франак оде у небо и уништи привреду, или да штампа новац и спречи велику апрецијацију. Хвала на коментару.
Za Vladimira Dž,
Hvala na trudu i iscrpnom opisu stanja u Americi i Kanadi.
Čime se bavite kada već toliko putujete i šta ste po struci ako nije tajna.
Pozdrav.
Поштовани Катићу,
Вашим одговором Ремарку на памет ми паде дуготрајна дилема око швајцарског франка, а у мојој околини никако да постигнемо саглесност.
Ово не разумем.
Претпостављам да у оптицају има огромна количина Франака. Та количина има своју фантастичну номилнални вердност која вишеструко превазилази вредност целе Швајцарске.
Е сада та количина франака мора имати неку материјалну гаранцију државе Швајцарске. Тако ми здрава логика налаже да закључим.
Ако то није у складу са мојим закључком, онда је швајцарски франак само лист папира потврда одређане номиналне вредности у коју ималац верује да може нешто купити. Додуше ако неко купује то стварно функционише беспрекорно.Е сад претпоставимо, шта би се десило да сви који купију франком истовремено купе нешто у Швајцарској, Швајцарку би истапирали и још би безвредних франака остало. Можда је питање глупо али нека учесницима блога буде занимљиво и глупо питање.
Где ја грешим.
У нади на одговор срдачан поздра,
Za Braneta Škrbića:
Iako mi delujete kao klasičan trol, prihvatiću taj mali izazov da se napiše nešto dobro o „Putinovom raju“.
Od Putinovog dolaska na vlast, pa naovamo, ruska vojna moć se najmanje udvostručila. Raketna tehnologija trenutno nadmašuje bilo šta što možete naći na Zapadu, vazdušno-kosmičke snage Rusije već sada pariraju američkim (izuzev brojnosti lovaca). Rusko oružje je kvalitetno i oprobano na sirijskom ratištu, pa se izvozi bolje nego ikada. Rusija se relativno osamostalila na prehrambenom tržištu zahvaljujući sankcijama, pa sada izvozi i to.
Rusija je stabilna, suverena zemlja kojom ne mogu da upravljaju stranci. Na njenu politiku ne utiču pritisci sa Zapada, zbog toga što je vlast koncentrisana u rukama malog broja ruskih patriota. S druge strane, iako je Putin definitivno na čelu, odluke u Rusiji donosi i vojno-industrijski kompleks, kao i ruske obaveštajne službe. Tokom godina pod Putinovom vlašću, moć oligarha je opala, mada oni i dalje drže dobar deo ruske industrije.
Stanje ljudskih prava u Rusiji je za očekivati kada govorimo o jednoj slovenskoj zemlji. Verski i ljudski moral određuje društvena pravila, a pravna regulativa je u skladu sa politikom zemlje. Natalitet se pospešuje (Rusija je izgubila mnogo života u prošlom veku) i sve što šteti natalitetu nacije se stigmatizuje i neodobrava. Toliko o Zapadnim pravima „LGBT manjine“ i drugim glupostima.
Kao pravi rusofil, dodaću i nešto negativno, što sam već spominjao u prošlosti ovde. Peta kolona postoji u Rusiji, prisutna je u Vladi i u Centralnoj banci. Dugoročna strategija je da se ona iskoreni, jer bi blitzkrieg bio štetan za političku stabilnost zemlje. Privredna reforma ide sporo, jer oligarsi kontrolišu gas i naftu. Zato što se taj deo industrije favorizuje na uštrb drugim sektorima.
Toliko od mene, nadam se da Vam je bilo zabavno. Pozdrav.
За Мирка – Када је статистика запослености у питању, заборавио сам да Вас упутим на мој стари текстhttps://nkatic.wordpress.com/2014/03/10/varljiva-statistika-zaposlenosti/. Хвала на коментару.
Vladimir,
nisi ti nikakv rusofil, vec pravi rusofil. Vidis kako si se odmah osetio prozvanim. Da, istina je da ne kritikujes Rusiju jer to bi bilo u blagoj koliziji sa tvojim izborom da zivis na Zapadu (mada i to treba proveriti), ali zato si dobro ispljuvao Zapad konkretno Ameriku i Kanadu i napisao gomilu blago receno nebuloza. Mislim to je vec procitana i prevazidjena taktika rusofila. Moj savet vam je: ako ste vec za Rusiju, onda brate pisite malo afirmativno o njoj. Ne kazem da je u Rusiji sve idealno, ali sigurno da ima dobrih stvari jedino sto od vase pljuvacine po Zapadu ne mozemo da cujemo nista. Ovako ako samo budete pljuvali po Zapadu ispascete kao klasicni UDBAsi koznjaci cije je vreme vec proslo…
Ja nisam nikakav rusofil, nećeš naći ni jedan moj komentar koji ukazuje na to.
Problem ljudi koji vole „zapadne vrednosti“ jeste što vole sve ljude da klasifukuju u neke grupe, neke timove. Amerikanci to rade jasno, i ne mnogo umno: bad guys and the good guys. Tako i njihovi sledbenici ovde: ili si za zapad ili si za ruse.
Iz ovakve jedne plitke osnove razmišljanja izlaze i sva ostala pogrešna zapažanja, ….
Ima li neko da je radio u Rusiji da cujemo malo price iz Putinovog raja. O da…
@Gane – Živeo nekad, u više navrata boravio tamo, ali i u druge zemlje zapada.
– Sve zavisi koliko imate godina i od našeg bračnog statusa. Ako ste mladi onda sve možete, sve umete, sve znate. Saveti iskusnijih teško dolaze do glave, takav sam i ja bio nekad.
– Ako ste oženjeni, onda žena ima najveći uticaj, i deca naravno. Vaši problemi da li vam se nešto ne sviđa nisu bitni.
– Amerika ima 95 miliona ljudi, od 315, koji su radno sposobni a koji ne rade. Od onih što rade 55 miliona rade u tzv gig ekonomiji, to su ljudi koji stalno traže nove poslove, kontraktori uglavnom. Ista je situacija i u Kanadi, to je jedna ekonomija. Jedno tržište rada. Na jedno mesto aplicira cela severna amerika, uključujući i meksiko.
– Više od 40% radne snage radi za minimalac, što je oko 8,2 dolara kad sam ja zadnji put bio, bez poreza. Moj brat plaća 1050 dolara za 32 kvadrata + parking mesto u Torontu. Recimo 900 dolara vam je obdanište, dok je 300-600 za čuvanje kera ili mačke. Kućnih ljubimaca ima više nego dece, što je za očekivati jer grad ima više samaca nego onih u vezi.
– Uslovi rada zavise od firme do firme, kao i ovde. I tamo se uglavnom poslovi dolaze preko veze. Aplicirate na desetak hiljada mesta i čekate,…. Tamo nema soft-landing kao ovde ako ostanete bez posla, da vas rodbina primi ili pomogne. Sami ste na svom.
– U Americi imate 5000 doktora nauka koji rade kao čistači, samo u toj profesiji, a gde su druge, 318000 konobara ima fakultetsku diplomu, ….
http://gizmodo.com/5671062/there-are-5000-janitors-in-the-us-with-phds
Ako misliš da si bolji od njih, imaš u startu njihovo iskustvo, znaš bolje engleski od njih – onda to može biti zemlja za tebe. Treba da znaš da na jedno inženjersko mesto apliciraju i iz Australije, Engleske, Južne Afrike, Indije,…svi koji znaju dobro engleski.
– Život ne možeš da započneš bez kredita. Kredit te veže trajno te nema povratka ili čestih dolazaka.
– Država je dobro organizovana. U jednoj ulici imate stotine znakova šta možeš da radiš a šta ne, u koje vreme, koliko dugo, koje su kazne, koliko plaćaš kaznu ako gaziš po travnjaku, ako pušiš u zgradi, ako se oklizneš na led ko će da plati, gde deca mogu da se igraju, da li smeš kamerom da snimaš, koliko košta parking gde i u kom vremenu, …
– Ako nađeš dobar posao onda ćeš sve ove statistike zaboraviti i baš te briga što je gomila oko tebe u lošem stanju. Ti dođeš kući u 6 ili 7 i nemaš pojma ni o čemu. Baš kao i ovde, nikakve razlike. Ovaj globalizam stvara otuđene ljudi, otupele od svega, bez iskre života u očima. Ovo je razlog što sam se vratio, ljudi ovde imaju malo više života, doduše brzo im se približavamo.
PS: I naravno, najviše volim našu kafićarsku industriju, gde mudrujemo i pričamo kafanske priče, tu osetim ljude. Tamo u Starbucksu su svi solo na laptopu na društvenim mrežama. I kafa im je hemija….katastrofa bajo….
За Ремарка – Копирам Вам мој стари коментар о франку: „Франак је у правилу јак, јер се традиционално сматра да се у кризама франак понаша као злато и може послужити као сигурно уточиште. При томе, и швајцарска економија је изванредна, веома здрава и то додатно помаже франку. Камате на франак нису никада високе, јер нема потребе да се франак брани високим каматама.“ Франак се сам „брани“ континуираним суфицитом текуће биланса.
Што се фунте тиче, она је спектакуларно пала после Другог светског рата, од тренутка када се прешло на режим пливајућих курсева. Ако се иде даље у прошлост, за фунту се нпр. 50-тих и 60-тих могло добити око 12 франака за евро. Данас је курс око 1,25 франака за евро. Или, однос фунте и евра, у тренутку лансирања евра, био је око 1,4 евра за фунту, а курс је прелазио и 1,7 евра за фунту у првим годинама евра. Сада је курс око 1,17.
Хвала на труду око наслова моје магистарске тезе. Гледаћу да запамтим наслов. Хвала на коментару.
Za g. Katića,
Niste ostavili ni tračak nade za bankrot Švajcarske. Vaš komentar me je konačno dotukao.
Za Vladimira Dž,
Rado čitam Vaše komentare. Napisali ste da ste živeli a možda još uvek živite u Kanadi. Možete li malo osvetliti ekonomiju Kanade iz ugla običnih ljudi. Kako se dolazi do posla, kakvi su uslovi rada, kolike su plate a koliki troškovi života, kako je država organizovana itd…….
Postovani g. Katicu,
Izgleda da svajcarski franak jos uvek privlaci puno paznje, mozda je moje pitanje naivno, ali odakle svajcarski franak crpi toliku jacinu, zasto se govori da moze jos da raste, ima li taj rast kraj uopste i sta se tada desava?
Drugo pitanje se odnosi na vrednost britanske funte: Kako gledate na to da je britanska funta uvek vrednija od ostalih evropskih valuta, to traje prilicno dugo i sta utice na to?
Uzgred, uprkos neljubaznom osoblju na fakultetu uspeo sam da pronadjem tacan naziv Vase mag. teze – „Faktori i efekti jacanja dolara u periodu od 1980-1984.“
Unapred hvala na odgovoru.
Za Ganeta – Bio bih veoma iznenađen ako bi Švajcarska bankrotirala. Makroekonomske performanse Švajcarske su najbolje u zapadnom svetu. Hvala na komentaru
Za g. Katića,
Da li će Švajcarska bankrotirati u dogledno vreme ??? Da li bi Vas iznenadio bankrot Švajcarske ili mislite da je tako nešto nemoguće ???
Verovatno će vam ova pitanja delovati čudno ali ja bih u slučaju bankrota Švajcarske bio spreman da častim bogatom večerom celo selo i a šire …,… Razlog za ovo su moji rođaci i prijatelji u Švajcarskoj. Jednostavno, ne mogu više da podnesem njihova hvalisanja o lepom i lagodnom životu, neverovatnom bogatsvu koje su stekli, švajcarskom franku itd…itd…itd (da ne pišem sada o svemu da me ne hvata više muka……). Eto, mislim da ćete me razumeti i da je pitanje relaksirajuće te vam odgovor neće zadavati preveliki napor. Ujedno pozivam posetioce bloga da iznesu svoja razmišljanja o eventualnom bankrotu Švajcarske. Da li je tako nešto uopšte moguće……
Za posetioce bloga,
Pitao sam Vas o jednoj po meni opasnoj pojavi da ljudi u Srbiji masovno menjaju evro za franak. Koristim ovu priliku da se svima zahvalim na komentarima…… Što se tiče mene, nisam odobravao ovu transakciju za sve one koji su me pitali za savet ali pouzdano znam da me gotovo niko nije poslušao.
За Предрага – Ваше питање није интимно и за свакога ко остави коментар се може утврди из које земље долази, под условом да не користи претраживач који маскира адресе. Већина коментара је из Србије, али немам времена да сада правим статистику оних који коментаришу из иностранства. Хвала на коментару.
Za Mirka – Ovde imate poslednje američke podatke https://www.bls.gov/news.release/empsit.t15.htm. Zvanična stopa nezaposlenosti (U-3) je 4,8%, ali to ne reflektuje stvarno stanje. Bliže istini je pokazatelj U-6 po kome je stopa 9,4%. Što se argumentacije Vaših prijatelja tiče, to je klasična neoliberalna argumentacija koja se uči na beogradskom unverzitetu i koja je u raskoraku sa činjenicama. Da su Vaši prijatelji u pravu, Tramp nikada ne bi mogao da pobedi u SAD. Hvala na komentaru.
Г. Катићу, можда једно превише интимно питање у вези вашег блога али заиста ме интересује да ли можете да процените или поуздано утврдите који је то проценат оних који посећују ваш блог, остављају коментаре, из Србије или из иностранства? С обзиром да баратате савременим компјутерским алаткама то је свакако могуће и сигуран сам да вам није тешко утврдити из којих земаља потичу. Хвала
Да ли знате колика је стопа незапослености у САД. Данас сам се дотакао тога у дискусији са пријатељем и он тврди да имају природну стопу незапослености и да пресељавање производње из Америке у друге крајеве света није имало никаквог ефекта, јер су та радна места надокнађена у другим индустријама, пре свега информатичкој тако да је то уствари имало позитивне ефекте по америчку привреду јер су заузврат добили јефтиније производе.
Za Miloša – Stimulisanje nataliteta je ozbiljan projekt, a davanje novca za novorođenu decu je samo delić mozaika. Mnogo je veči trošak odgajati decu, a tu su daleko važniji dečiji dodaci. Jednokratna pomoć, čak ni za Srbiju ne bi bila veliki trošak, jer se rađa oko 66,000 dece godišnje. Otuda to nije veliki problem za budžet. Kada je o emisiji novca reč, ja sam pristalica investicionog, ciljanog usmeravanja novog novca. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu.Profesor Verner u jednom od svojih govora o centralnim bankama i ko kreira novac,mislim da je ovaj odrzan u EU parlamentu,govori da bi drzave iz primarne emisije mogle da podsticu radjanje dece.Naveo je da bi drzave mogle da daju 1000 evra za svako novorodjeno dete i da to ne bi imalo inflatorni pritisak jer je ulaganje u ljude produktivno.Interesuje me sta Vi mislite o tome i da li je tako nesto primenjivo na Srbiju jer pretpostavljam da i samu znate u kakvom smo stanju,da vec decenijama imamo negativni prirodni prirastaj,da je sve vise penzionera a sve manje mladih koji rade i pune budzet.Kao jedan od primera je naveo Rusiju koja od 2006 placa za svako novorodjeno dete i da je to dovelo do pozitivnih demografskih promena.Hvala.
Za Marka R. – Kada čitam knjige koje nisu beletristika, UVEK podvlačim delove koje smatram važnim. To usporava čitanje, ali pomaže kada se vraćate na knjigu i podsećate se pročitanog. Dobar metod za duže pamćenje je i da se vratite na ono što ste podvukli prethodnih dana, pre nego što nastavite čitanje knjige.
Nekada sam vodio beleške u malim sveskama, a sada koristim računarske alate. Ako imate MS Office, OneNote je odličan alat za beleške. Drugi popularni alat je Evernote. Za katalogiranje tekstova koristim Mendeley, a za katalogiranje elektronskih knjiga koristim Calibre. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Lepo da ste konacno okacili spisak knjiga koje citate.
Moje pitanje je s tim u vezi: S obzirom na veliki broj knjiga koji citate, sta radite da biste sistematizovali razne misli, citate, interesantne delove koji su Vam se svideli. Meni je to najtezi deo, jer kada citam, ne volim cak ni da podvlacim zanimljive delove jer mi ubija draz citanja, ali nazalost posle propustim da dobro upamtim sve delove koji su ucinili da mi se odredjena knijga svidi.
Pa eto, zamolio bih Vas za komentar po tom pitanju, imate li vi neki „trik“.
Hvala.
Za mladog ekonomistu – Nažalost, ne znam detalje ekonomskog modela koji predlaže gospodin Komazec. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu, sta mislite o ekonomskom modelu razvoja koji pominje prof. Slobodan Komazec?
Za Kaleta – Prvo, mala korekcija – grafik pokazuje količinu tzv. primarnog novca (monetarne baze). Reč je o novcu koji kreira centralna banka. Novac u opticaju obuhvata i novac koji kreiraju banke (videti tekst https://nkatic.wordpress.com/2016/07/09/misterija-novca-ko-i-kako-kreira-novac/).
Švajcarska centralna banka može da smanjuje monetarnu bazu, ali bi to dovelo do jačanja već prejakog franka. Dakle, banka ne štampa novac da bi podstakla privredu i smanjila kamatne stope, već da bi sprečila dalji rast franka. Motivi ovog štampanja su drugačiji od štampanja koje vrše evropska ili japanska centralna banka.Tehnički je moguće smanjiti količinu primarnog novca, ali na proces kreiranja i povlačenja novca mnogo više utiču poslovne banke nego centralne. U gore pomenutom tekstu sam to pokušao da objasnim. Nadam se da je sada jasnije. Hvala na komentaru.
Za gospodina Katića (i za druge)
moram priznati da sam se iznenadio kad sam video grafik koji ste postavili:
https://fred.stlouisfed.org/series/SNBMONTBASE
Na grafiku je vidljivo da količina novca u opticaju može da se povaćava i smanjuje (kao što je smanjena količina novca u drugoj polovini 2010 godine).
Pitanje je: da li će biti moguće smanjiti količinu Švajcarskih franaka na nivo sa početka 2008 godine? Da li će to biti izvoljivo i koji bi mogle biti posledice takvog smanjenja? Pitanje može da se odnosi i na druge valute: evro, Američki dolar.
Sad tek vidim da sam profesora Vernera prekrstio u Vegnera :).Bez obzira,hvala svima na odgovorima.
За Милоша
Интересантан је и филм Princes of Yen заснован на истоименој књизи од проф. Вернера.
Kako bi sprečila kurs franka da ne aprecira, centralna banka mora da štampa novac i povećava rezerve. Ovde imate grafik koji pokazuje eksploziju od sredine 2011 https://fred.stlouisfed.org/series/SNBMONTBASE. Dakle, kvantitativno popuštanje je i dalje na snazi, iako je nevoljno i eksterno je iznuđeno. Hvala na komentaru.
Grubo rečeno,franak preuzima ulogu zlata.Oni koji čuvaju kapital smatraju da je švajcarac sigurniji od dolara i evra.Možda su u pravu.
Ukoliko znate g. Katiću ili neki drugi posetilac bloga,da li CB Švajcarske trenutno primenjuje čuvenu politiku kvantitativnog popuštanja?
Milose,
preporucujem predavanja Charlesa Goodharta sa LSE-a. Ima ih dosta i on se uglavnom bavi monetarnom ekonomijom iz perspektive centralnih banaka.
Za Miloša – Profesora Vernera sam pominjao nekoliko puta, a njegova knjiga „The New Paradigm in Macroeconomics: Solving the Riddle of Japanese Macroeconomic Performance“ je i na spisku literature u odeljku „Šta čitam“. Ranije sam preporučivao i knjigu „Where Does Money Come From?” (J. Ryan-Collins, T. Greenham, R. Werner) gde je Verner koautor. Što se predavanja na Internetu tiče, to ne pratim, ali će neko od čitalaca sigurno imati predlog za Vas. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu.Da li ste upoznati sa radom nemackog profesora Ricarda Vegnera koji predaju na univerzitetu u Sautemptonu.Pitam jer sam upravo pogledao jedno njegovo predavanje u vezi centralnih banaka i govori iste stvari kao i Vi.Takodje navodi Istocnu Aziju kao primer ekonomskog cuda.Pohvalio je i bankarski sistem Nemacke,tacnije njihove lokalne banke koje kreditiraju mala i srednja preduzeca i ne bave se spekulacijama vec ostavljaju novac u lokalnim sredinama.Da li mozete da preporucite jos neko predavanje koje se moze odgledati preko yt,ekonomista koji se bave problemom centralnih banaka?Hvala.
Kum,
sanse da Le Pen pobedi ipak ne posotoje. Sad se javnost malo spinuje i podgrevaju se nade, da, eto i Hillary je bila favorit a ipak je pobedio Trump. Ali Hillary je bezala Trumpu oko 2% dok Le Pen u drugom krugu dobija najvise 42% a to je bezmalo 20% razlike ! Pored toga, francuski politicari su shvatili da tako dalje ne moze i vrlo brzo otimaju prostor Le Penovoj. Sarkozy je bio veoma surov prema imigrantima, ali to je bilo pre 10 godina pa je smenjen i sansa je data Olandu. Ali sada je djavo odneo salu i svi menjaju retoriku. U medjuvremenu desio se niz teroristickih napada i u neku ruku to je rehabilitovalo Sarkozyija.
Sto se tice Nemacke. E tu je situacija malo zanimljivija. Problem sa Nemackom je sto je njihova politika dosta pomerena ulevo. Merkelova koja u teoriji treba da je desnicar vrti onu klasicnu levicarsku pricu po mnogim pitanjima. Demokrata Obama koji je zapravo levicar hvali Merkelovu. Tako da je Merkelova otisavio previse ulevo oslobodila prostor i odmah je uskocio desnicarski AfD. Politika je cudo. Funkcionise kao trziste. Cim masa nesto hoce to se odmah i pojavi. Sto se tice izazivaca Sulca ja mislim da njegove sanse ipak nisu prevelike. On najvise moze da se nada vicekancelarskom mestu u nastavku velike koalicije, a ako bi bas hteo da bude bezobrazan i pozove levicare, tim pre Merkelova bi mogla da zove AfD. Tako da ja ne vidim nikakve velike potrese moguce u ove dve velike i kljucne zemlje EU. Sto se tice Ujedinjenog Kraljevstva oni sad za koji dan krecu u proces razdruzivanja kojki ce potrajati 2 godine, ali za njima zaista niko u EU nece plakati.
Svajcarski franak uz Britansku funtu rezervna je valuta za evro. To je ujedno i uzrok strahovitog jacanja franka u poslednju deceniju. Pre evra npr franak se menjao 1:10 za jednu nemacku marku. No, po uvodjenju evra franak je krenuo normalno sa oko 2 za evro. Medjutim sve valute koje su ranije bezale u marku franak ili funtu sad vise nemaju marku vec evro, a rezervne valute ostaju franak i funta. Ogroman pritisak na franak je ucinio da on do pre neku godinu dodje do 1.2/1 fr/eur. To je bio fixni kurs iz 2011. Pre 2 godine svajcarska CB odustala je od drzanja franka na 1.20 uz obavezan garantovan otkup svih deviza i franak je momentalno ojacao i od tada se nalazi na oko 1.06.
Franak je neobicna valuta bez presedana u istoriji jer to je respektabilna valuta koja se nalazi u neposrednoj blizini takodje jakog evra, ali evro je valuta cija buducnost je stalno pod znakom pitanja – od nekih. Sto se tice franka on je u odnosu na evro dosta stabilan vec nekih 6 godina, medjutim vrednost franka je ipak nerealno naduvana preteranom potraznjom. A u neki dramatican raspad evrozone takodje ne verujem. Neke zemlje su bile fanaticne da se rese evra poput Grcke, cak su i doveli SIRIZU, medjutim suoceni sa argumentima odustali su. Jednostavno Grcka i ako bi presla na drahmu, drahma bi momentalno oslobila u odnosu na sve valute pa i evro. Izlazak Grcke iz evrozone ironicno bi ojacao evro, a Grcki dug prema inostranstvu bi jos vise ojacao. O tome su Grci trebali razmisljati pre ulaska u evrozonu i zaduzivanja, a sada je kasno i ta zemlja vise nema nikakvog izbora. Sve u svemu evro i franak ce se i dalje poprilicno pratiti. Ja tu ne bih davao prednost ni jednoj valuti narocito.
http://rs.n1info.com/a230959/Svet/Svet/Junker-pozvao-na-ujedinjavanje-EU.html
Mislim da su izbori u Francuskoj veoma bitni za budućnost EU i čitavog Zapada.Ukoliko Le Pen pobedi,Tramp će dobiti saveznika.Rezultat izbora u Francuskoj bitno će uticati na stav Nemaca.I Šulc i Merkel su slabi kandidati,prosečan Nemac ne oseća vezu sa njima i lako se može okrenuti „alternativi“.To je naravno AfD.Iako ankete pokazuju da ta stranka ima 11% podrške,treba ih uzeti sa rezervom ne samo zbog „štelovanja“,već i zbog poslovične nemačke opreznosti.Običan Nemac,videći trendove medijske pristrasnosti ka neoliberalima,teško da će otvoreno zastupati liniju koja se kosi sa voljom vlasti,ali su izbori druga stvar,pogotovo ako ih pogura francuski vetar u leđa.
Junkerov govor,za koji sam dao link,je važan jer kako se situacija dramtizuje i evro-globalistička elita gubi konce iz ruku,emocije rastu a mantre o demokratiji,slobodnom tržištu itd. više nikom ništa ne znače,maske padaju i evo imamo izjave u kojima,po mom mišljenju,imamo i iskrenosti.Junker pominje procente o padu evropskog stanovništva u svetskoj populaciji i brzom padu evropskog učešća u globalnoj ekonomiji.Verujem da se u ovim brojkama krije osnovni razlog Angeline „humanosti“ prema migrantima.
Meni se čini da globalističke elite na Zapadu više nisu jedinstvene.Jedan deo njih podržava opciju čiji je najjači predstavnik Tramp,druga strana koja kontroliše vodeće medije nastavlja sa starom politikom.Indikativno je da u finišu izborne kampanje u SAD FBI otvorio istragu protiv Hilari,dok niko nije pominjao Trampove „proruske“ saradnike.(Oprezan sam prema stavu da u SAD i bilo gde na Zapadu postoji grupacija koja na Ruse gleda prijateljski,verujem da su obe strane elite jednako protiv Rusije)U Evropi jedan deo elite priželjkuje pobedu Le Pen i debakl dvojca Merkel-Šulc.Naravno,oni ne zastupaju ove opcije otvoreno,već zvanično „pomažu“ neoliberalne kandidate.
Ishodi ovih izbira će odrediti mere ekonomske politike.Uskoro možemo,na zaprepašćenje neoliberala u vazalnim državicama poput naše,videti protekcionizam na delu,kao i kenzijanske ekonomske mere u vodećim ekonomijama Evrope uključujući i spasonosnu inflaciju.
@Gane-Za posetioce bloga,
U toku je velika zamena Evro ušteđevina u Švajcarski franak od strane građana srbije. Bar 20- tak ljudi (poznanika i prijatelja) me je pitalo šta da radi. Evo, ako neko želi neka prokomentariše ovu situaciju.
Pouzdanog odgovora nema.
U poslednje vreme je izraženija kupovina poljoprivrednog zemljišta čija je prodaja četiri puta povećana u odnosu na isti periodu prošle godine.
Jedino izvesno je kupovina poljoprivrednog zemljišta.
Za Dejana – Hvala Vam na poverenju, ali …
Za Brane Skrbiuća,
Da Vas citiram „Naravno, nije nemoguce da dodje do inflacije dolara ili u evrozoni mada ja mislim da su sanse za to minimalne. Stavise evrozoni preti trajnija deflacija.“
Bilo bi dobro da obrazložite ovu tezu o deflaciji. Deflatorni ciklus (mislim tu na vrlo niske stope inflacije) traje suviše dugo. Mislim da je već bizu svog vrhunca (da je praktično dotakao dno) i očekujem preokret trenda. Npr. nakon 2021 – 2022 godine očekujem visoku inflaciju u vodećim ekonomijama sveta.
Za Jovana T.
Ne mogu da odolim a da ne prokomentarišem pitanje koje ste uputili g. Katiću.
Pogledajte ovaj link http://goldprice.org . Tu možete videti kretanje cena investicionog zlata ili srebra u prethodnih 30 godina. Sami ćete videti da je idealan period za klupovinu investicionog zlata bio 2000 – 2006 godine. Dakle, propustili ste priliku i možda je pametnije sačekati neku drugu……. Danas je suviše opasno kupiti investiciono zlato osim ako ne računate na političku krizu EU i SAD ili kolaps svetske ekonomije………… Normalizacija monetarnih politika i mirno rešenje političke krize u EU i SAD može oboriti cenu zlata. Lično, mislim da je vrlo opasno kupovati investicono zlato po cenama većim od 800 evra ili 1000 dolara za uncu. Dakle treba sačekati da zlato izgubi 20% – 30% svoje sadašnje vrednosti pa tada razmišljati o kupovini. Ovo je samo moje skromno mišljenje a nikako investicioni savet.
Za posetioce bloga,
U toku je velika zamena Evro ušteđevina u Švajcarski franak od strane građana srbije. Bar 20- tak ljudi (poznanika i prijatelja) me je pitalo šta da radi. Evo, ako neko želi neka prokomentariše ovu situaciju.
@ Brane Škrbić
Zašto mislite da evrozoni preti deflacija?
Ako mozete da nam ucinite budite prvi covek Srbije!
Za Miloša – Hiperinflacija ruinira finansijski sistem i sanira dužnike na teret štediša, favorizuje vlasnike nepokretnosti itd. Potrebne su godine, ako ne i decenije, da se sistem vrati u normalu i uspostavi poverenje. Predlog ima smisla samo ako ga sledi povratak u socijalizam, nacionalizacije, itd. Koliko je takav ishod moguć, procenite u sami. Hvala na komentaru.
Nadovezao bi se na ono što je Kum napisao.
Kad bi smo pitali prosečnog zapadnjaka odakle potiče izraz Balkanizacija on bi nam rekao da je to sa ovih naših prostora gde žive divlji ljudi koji se vekovima mrze i da im je u krvi da se stalno tuku.
Međutim kad bi zavirili u arhive njegovih gospodara došli bi do drugih zaključaka, da su ti suboki u najvećoj meri potpirivani od strane velikih zapadnih sila. Ponajviše od zemlje u kojoj živi autor ovog bloga. Iz knjige Williama Engdahla – Stoljeće Rata:
Više od dva desetljeća pitanje je izgradnje moderne željeznice koja bi
povezivala kontinentalnu Europu s Bagdadom bilo predmetom razdora
u središtu njemačko-engleskih odnosa. Po procjeni direktora Deutsche
Banke, Karla Helffericha, koji je u to vrijeme bio nadležan za pregovore
oko projekta bagdadske željeznice, ni jedno drugo pitanje nije dovelo
do tako velikih napetosti između Londona i Berlina tokom razdoblja
od jednog i pol desetljeća, koje je prethodilo 1914. godini, osim možda
pitanje rastuće njemačke pomorske flote….
…..
Po prvi je puta željeznica osigurala Istambulu i Otomanskom Carstvu
vitalnu modernu gospodarsku povezanost s cijelom njihovom unutrašnjosti
u Aziji. Kad željeznička linija dođe do Bagdada i malo dalje do Kuvajta,
bit će to najjeftinija i najbrža veza između Europe i cijeloga Indijskog
potkontinenta, svjetska željeznička veza prvoga reda.
S engleske je strane baš u tome i bio problem. “Ako se projekt ‘Berlin-
Bagdad’ ostvari, ogromno će područje, koje proizvodi gospodarska
bogatstva svih vrsta i koje se ne može napasti s mora, biti ujedinjeno pod
njemačkom vlasti,” upozorio je R. G. D. Laffan, koji je u to vrijeme bio
stariji vojni savjetnik pri srpskoj vojski.
“Rusija će time biti odsječena od svojih zapadnih prijatelja, Velike
Britanije i Francuske”, dodaje Laffan. “Njemačkoj i turskoj vojsci bit će na
dometu naši interesi u Egiptu, a iz Perzijskog će zaljeva biti ugroženo naše
indijsko carstvo. Luka Alexandretta i kontrola u Dardanelima ubrzo će
Njemačkoj omogućiti ogromnu pomorsku moć na Mediteranu.”
Laffan je ciljao na britansku strategiju sabotiranja pruge Berlin-Bagdad.
“Samo jednim pogledom na zemljovid svijeta vidi se lanac zemalja koje
se prostiru od Berlina do Bagdada. Njemačko Carstvo, Austro-Ugarsko
Carstvo, Bugarska, Turska. Samo jedan mali komad zemlje presijeca taj
put i sprječava spajanje dvaju krajeva toga lanca. Taj se mali komad zove
Srbija. Srbija, mala ali prkosna, stoji na putu između Njemačke i velikih
luka Istambula i Soluna i drži vrata za Istok “Srbija je uistinu bila prva crta
obrane naših istočnih posjeda. Ako bude poražena ili uvučena u sistem
‘Berlin-Bagdad’, naše će veliko, ali slabo zaštićeno carstvo uskoro osjetiti
udar njemačkog prodora na Istok.”
Nije dakle iznenađujuće što je iza ogromnih nemira i ratova po Balkanu
tokom desetljeća prije 1914. godine, uključujući Turski rat, Bugarski rat i
neprestane nemire u tom području, engleska ruka vodilja aktivno poticala
sukobe i ratove, s ciljem uništenja saveza između Berlina i Istambula, a
osobito prekida izgradnje željeznice Berlin-Bagdad, upravo onako kako je
to Laffan natuknuo.
Kolicina novca u opticaju se povecava i to je normalno. Kao sto vidimo povecava se proporcionalno potrebi inace bi vec upali u inflaciju. Srbija ima dug zato sto zeli da zivi preko mogucnosti i zato se zaduzuje. Ali nemojte misliti da ce zbog Srbije i Grcke propasti svetski monetarni sistem. To se znaci nece desiti. U juznoj Americi to je svakodnevna pojava vec 70 godina, a zapad za svo vreme nesmetano ide dalje. Naravno, nije nemoguce da dodje do inflacije dolara ili u evrozoni mada ja mislim da su sanse za to minimalne. Stavise evrozoni preti trajnija deflacija.
Za Nebojsu.Da li je ovo sto govori Ivan Pernar izvodljivo i da li bi izazvalo pozitivne promene u privredi? https://www.youtube.com/watch?v=Z_ORmYSFv1g
Za Braneta Škrbića:
Cena povećanja poreza je trenutna i lako ju je izračunati. Oportunitetni trošak je procentualni iznos povećanja u odnosu na prethodni period. Uz to, porez je lako zakonskom regulativom vratiti na nižu stopu, kada se uslovi stvore za to (u normalnim državama koje ne boluju od partijske sujete i „demokratije“). Postoje izuzeća od plaćanja poreza, koja se često odnose na osnovne potrepštine neophodne za život.
Cena uzimanja kredita je kamata, koju određuje poverilac. Poverilac je takođe taj koji ima moć njene izmene (npr. ako se dese velika kolebanja kursa), kao i dodatne uslove vezane za zajam. Država koja uzima kredit nema mehanizme kojima bi ublažila bilo šta vezano za njega. Ona može da pregovara o kreditnom restrukturiranju, ali je tada često u podređenom položaju. Vraćanje zajma plaćaju svi, ovde nema olakšica. Postoji i još jedna opasnost. Bez daljeg uzimanja kredita (ovde je reč o hroničnom dugovanju), stvoriće se nestašica novca u opticaju, jer je u opticaj ubačena količina novca koja nije pod kontrolom dužnika. Zato država upada u spiralu duga.
Nažalost, pošto je svet postao više-manje globalizovan, svi se trenutno nalazimo u toj spirali duga. Kad bi npr. Srbija danas prestala da uzima zajmove, više od polovine Srba ne bi imalo ni banke, jer je većina novca u opticaju virtuelni dug.
За Јована Т. – Посетиоци који дуже прате блог знају да се уздржавам од давања мишљења о темама које су сличне овој коју сте покренули. Хвала на коментару.
Г. Катићу, шта мислите о куповини инвестиционог злата и сребра?
U kontekstu balkanskih političkih tenzija,hteo bih da skrenem pažnju na turske pretenzije ka ovom području.
Danas je Turska ponovo u ekspanziji,Turska ima najbitnije elemente za buduće jačanje.Radi se o demogrfski povoljnoj strukturi stanovništva,kombinovano sa stabilnim privrednim rastom,lukavim rukovodstvom,jakom i disciplinovanom državnom sistemu koji je naslonjen na moćnu istorijsku tradiciju.Sasvim logično strategijsko nastojanje turskog rukovodstva je prodor na Balkan kao kapiju Evrope.Za Tursku je naš region od ključnog značaja,jer preko njega ona dolazi u dodir sa vrednostima Zapada koje želi da implementira kako bi postala moderna sila.Regrutacija kadrova sa Balkana je kroz istoriju bila veoma značajna za stvaranje i održavanje Turske kao imperije.Niz vezira je bio sa Balkana na kraju i sam Kemal Paša.I danas dobar deo istambulske elite vuče poreklo iz ovog regiona i ukoliko ne znate turski,a znate srpski,u Istambulu nećete imati većih poteškoća da nadjete nekog sa kim se možete razumeti.
Turska svoje težnje ostvaruje preko NATO-a i svojih prirodnih saveznika Bošnjaka i Albanaca.Uvek treba imati u vidu nenadmašnu tursku diplomatiju koja lako izlazi na kraj sa sagovornicima i brzo postiže sporazume.Siguran sam da Turska može u pregovorima sa poluraspadnutom EU izdejstvovati za svoje interese povoljan sporazum,isto važi i za pregovore sa SAD..
U širem kontekstu položaj srpskog naroda se postepeno pogoršava.Tome doprinosi nesposobnost državnog rukovodstva ka strategijskom sagledavanju situacije i,uopšte,slaba istorijska tradicija državne administracije,koja ne ume da misli.Država se kod Srba shvata kao sinekura,odgovornost je nepoznata kategorija,a viši,kolektivni interes,koji bi trebao da bude vodilja sistemu,je ismejan i potpuno skrajnut.Crv „neoliberalne demokratije“,ubačen od globalističke svetske elite,nažalost,kod nas se dobro primio i podstiče urušavanje države koja i ovako nema duboke korene.
Mislim da jos tamo negde u vreme prvog svetskog rata pa i pre u Britaniji je stvorena svojevrsna dogma da je ratne operacije bolje finansirati zajmom nego povecanim porezom. Navodno, rat ionako pogadja jednu generaciju i ne treba je dodatno opterecivati jos i vecim porezom. Bolje je dakle uzajmiti pare pa neka vracaju i buduce generacije jer ce i one imati koristi od odbrane otadzbine: zivot u slobodi, prosirenje poseda, oslobadjanje sunarodnika… Stavrno ko moze argumentovati protiv ovoga ? Medjutim ova mudrost se tako cesto zaboravlja u mirnodopsko vreme iako se zna da je kredit svojevrsno pozajmljivanje iz buducnosti. Drzava koja je halava i hoce sve i sada, a ne moze pa mora da zajmi samim tim ce oteti deo investicionog kolaca buducim generacijama. Zanimljivo je kako ni najsnaznije zemlje sveta nisu o ovome razmisljale i trosilo se i trosi kao da nema sutra !
Има ли смисла говорити?
Za Krleta – Finansijska represija može imati različite oblike i svodi se na to da se visina kamatnih stope i tokovi kreditiranja ne prepuštaju tržištu i volji i interesima banaka, već se aktivno interveniše kako bi se finansijska politika uskladila sa interesima razvoja. U tom kontekstu, kamatne stope na štednju građana su ili jako niske, ili su realno negativne, kako bi se jeftini novac usmerio ka privredi. To je upravo bio slučaj sa J. Korejom, ali je slično važilo i za Jugoslaviju i ostale socijalističke države. Sa istim ciljem se uvodi i usmereno kreditiranje, gde se bankama određuje koliki se deo kreditnog potencijala usmerava privredi, a koliki građanstvu. (Npr. i aktuelna politika ultra niskih kamatnih stopa je oblik represije, jer se na teret štediša olakšava teret dužnicima.) Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Mozete li objasniti termin finansijska represija; citao sam da je ona doprinela razvoju J. Koreje, mozete li ukratko objasniti kako?
Pozdrav!
Недавно је било полемика око квази новинара и исто таквих економиста. Случајно сам набасао на једну изјаву која у многоме говори о данашњој ситуацији а она гласи:
„У данашњој америци више не постоји слобода штампе. То знамо и ви и ја.
Када бих дозволио да се поштено мишљење објави барем у једном броју мојих новина, изгубио бих посао за мање од 24 сата.
Посао нас новинара је да уништавамо истину, да лажемо у очи, да искривљујемо, оцрњујемо, да искориштавамо туђу похлепу и да продајемо своју земљу и расу зарад коре хлеба. То знамо и ви и ја.
И каква је то лудорија ова наводна слобода штампе?
Ми смо марионете богатих. Они вуку конце а ми играмо. Наши таленти, наше могућности, наши животи, све је то својина других људи.
Ми смо интелектуалне проститутке.“
Шеф особља NYTimes-a 1953. године.
Прошло је више од шездесет година од тада а ствари су данас још и горе.
Колико је та медијска алатка јака говори и податак да је до 1973. године хомосексуалност посматрана као психичко обољење појединца, данас је то дискриминација особа и њиховог животног става на основу сексуалног опредељења.
Зашто је то тако најбоље описују наведене речи.
Многе данас водеће економске земље су периоде свог раног развоја базирале на протекционизму и државном интервенционизму. Тек након тога су прибегавале пропагирању притиска на друге земље да буду отворене и широкогруде за сва економска питања а које, што је врло важно, нису имале могућност да се развију као и иницијатор.
И то само када је реч о економским питањима. Сваки други сегмент који чини један народ се може довести у везу са поменутом радњом.
Да ли је то праведно? Да ли су државе суверене и независне у својим одлукама или морају да се повинују већ развијеним? Зар то није противно УН начелима? Зашто не постоји период неутралности у коме ће се о наметнутим решењима моћи разговарати тек кад се достигне исти степен развоја?
У данашње време права и могућности државе су увелико пољуљана баш из разлога утицаја оних држава које су своје системе у прошлости развили на начин који данас не дозвољавају и којe путем својих корпоративних представника, које су опет исте и финансирали, запоседају територије и ресурсе једне земље. Где је ту УН? Да ли постоји та организација? Која су права држава и да ли оне подједнако важе за све?
Само новац, протокол и утицај. Остало је за сиротињу.
Је ли то тај врли нови свет?
Mit i Religija u Srba, surova istina o nama
http://pulse.rs/%D0%BC%D0%B8%D1%82-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0/
Viđenje srpskog duha koje osvetljava sasvim nove kutke naše svenarodne kolektivne svesti. Ovde uviđamo da smo u teškom sukobu sa drugim religioznim, filosofskim,racionalnim pravcima kao evropskim tako i svetskim.
Možda je ovo praosnova naše užasne mitomanije kojoj smo kroz istoriju plaćali ogroman ceh. A to nam naši “mitološki prabogovi” nikad nisu vraćali dobrim.
Današnji ključni problemi otprilike leže u sveri naše monstruozne mitomanske podsvesti.
Odličan članak.
P.S.
Ako je nešto pozitivno to je da u javnost sve više prodiru i ovakva otrežnjujuća misljenja o nama kao narodu koji još nije našao sebe. Ako mislimo da opstanemo na ovim prostorima KATARZU moramo proći inače sledi nam Hazarska sudbona.
@ Предраг – Мени је пре свега била намера да укажем на који начин се могу обезбедити знатно бољи услови за живот становништву које није део урбаног насеља.
Слажем се,
То је већ нормално и изворљиво.Има много предности. Зауставити напуштање села и провинције. Обезбедити нормалну егзистенцију људима који живе ван градова. Тржиште здраве хране је увек отворено за пласман.
И на крају сам сугуран, да ово лудило зауставља рационална самоакција оживљавања дединог огњишта, када се процес напуштања села окрене у смеру враћања природи и животу у склади са њом.
Накад код комуниста идеја 80-их „програм заленог плана“ је нешто што је била одлична идеја и жалосно је што је та идеја пропала.
Пропала је из простог разлога јер нису се развијале остале гране у вишу фазу прераде производа у корак са пројектом зеланог плана. Инфраструктура је била запостављена.У планинским деловима није било пута (као и данас) гасиле се школе, одлазило се у новоотворене фабрике. Момци најчешће газдински синови нису могли да се ожене. Неће сеоска девојка да мизе краве да чува овце лепше је у фабрици осам сати па онда си слободан 16 идеш де ти је волја.
Нагли прекид између традиционалног и усвајања „прогресивног“ је цена коју ћемо још дуго плаћати.
Поздрав
За Ивана Н.,
Погледао сам видео који сте поставили, један део се односи на закон опадајућих приноса у пољопривреди у односу на индустријски сектор и тривијализацији репродукције. Имајући у виду да се мој претходни коментар управо односио на сличну тематику само супротно представљену, имам потребу да нешто кажем на ту тему.
Узгајање животиња и њихова тржишна верификација није и не може бити постулат економског развоја једне земље. Мени је пре свега била намера да укажем на који начин се могу обезбедити знатно бољи услови за живот становништву које није део урбаног насеља. Подстицаји и исправна економска политика за такав облик пољопривреде су неопходни јер није држава само буџет и јавни рачуни, мора се обратити пажња и на демографски проблем, рурални развој. Не могу се само посматрати житељи града и варошице.
У том контексту, боље је организовати производњу говеда него људе из тих средина вући за нос да мотају каблове и напуштају своја домаћинства.
Решавање проблема сиве економије готово ни на који начин неће дотаћи те људе који живе свој живот осуђени на веровање политичким егоцентрицима.
Иначе о појединим митовима се апсолутно слажем.
Лако је веровати у бајке, тешко је бити реалан.
Za Miloša – Mislim da ovde imate odgovor u vezi sa pitanjem o fiksnom kursu https://nkatic.wordpress.com/2006/03/31/olovno-monetarno-sidro/. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu.Koje bi bile prednosti a koje mane fiksnog kursa u Srbiji?Hvala.
Ako nešta drugo onda je barem poučno i zanimljivo oslobađanje od mitomanije.
MIODRAG ZEC – PREDAVANJE
Za Nikolu M. – Pretpostavljam da će se nove novčanice izdavati sa likom novog suverena, dok će stare novčanice ostati u opticaju dok se fizički ne potroše. Hvala na komentaru.
Prakticno pitanje: da li se promenom monarha u Velikoj Britaniji, automatski menjaju i sve papirne novcanice (funte)?
Проблем сиве економије свакако да постоји у одређеној мери али је на листи приоритета економског просперитета и развоја државе негде отприлике ставка близу десете позиције.
Ево један тривијалан пример колико постоји могућности и шанси које остају неискоришћене и које су знатно већи економски проблем од „ситних“ привредника.
У 2015. години у категорији производа царинске тарифе под називом „живе животиње“, Израел остварује увоз од 25,8 милиона из Румуније, 22,9 из Мађарске, 1,5 из Словеније.
Увоз Израела из Румуније се односи на 25,5 милиона говеда и око 350 хиљада коза и оваца.
Увоз Израела из Мађарске износи 22,9 милиона говеда и занемарљивих 37 хиљада коза и оваца.
Увоз Израела из Србије вредносно исказан је на свега 703 хиљаде искључиво коза и оваца.
Сви подаци су у еврима, извор trademap.org
Посматрајући земље у најближем окружењу мора да су њихова говеда паметнија од наших, или можда ми не знамо да узгајамо телад, или нешто треће.
О извозу на простор Кине је посебна прича.
Ово је само прост пример у великом броју постојећих како не постоји никаква стратегија и начин исправног и економски оправданог развоја земље.
И после се очекује да ће животни стандард и држава процветати од непријављених сезонских радника, столара, ауто-механичара…
То је задња рупа на свирали у поређењу са економским дисбалансом у коме се Србија налази.
@Kum
Ima sive zone u Nemačkoj ali 5% u privredi kod nas 30% u odnosu na BDP. Kako se neće popraviti zdravstveni sistem ako više para ulazi u njega, ali poenta je da svi moraju da poštuju i da plaćaju svoje obaveze prema državi.
Mi već kuburimo sa medjugeneracijskom solidarnošću jer nam je odnos 1:1 zaposleni – penzioner, da bi to funkcionisalo treba da bude odnos 3:1.
I posle zašto su nam najmanje penzije u regionu, pa od čega da se povećaju i danas 40% penzija ide iz budžeta…stranih kredita.
I šta još najgore najviše nagrabuse ovi koji rade na belo jer su njima porezi i doprinosi veliki, radnica u Maksiju koja radi za 26.000 neto na njenu bruto platu ide 65% kroz poreze i doprinose. U svakoj normalnoj zemlji najniže plate se najmanje pa i nikako oporezuju, u Nemačkoj na 1000€ ne platiš nikakav porez ali postoji progresivnost.
Sve se na kraju plati, tj. neko plati.
Nisam mogao da odolim,da ovo ne prokomentarišem:
(http://rs.n1info.com/a229540/Biznis/Ambasador-Turska-ne-odustaje-od-aerodroma-u-Ladjevcima.html)
Zovite premijera,investitor nas vuče za rukav!
Kada su Austrijanci suflirali Vučiću dopis oko carinske unije zemalja Balkana koje nisu u sastavu EU,verovatno su mu evropski kulturno dali do znanja da potraži sreću tamo gde prirodno pripada njegova zemlja.Ko zna,on je konvertit sa iskustvom,možda ga sultan učini vezirom Beogradskog pašaluka.
Mada sumnjam,teško da se premijer dopadne sultanu.Nekako je svilen i neiskreno pristupa veri,nema srce pravog janjičara.
@ Marko
Naravno da je siva zona problem,ali to nije osnovni hendikep Srbije.Rad na crno postoji i u Nemačkoj.To se ne može iskoreniti nigde,pogotovo ne u zemlji gde veliki broj građana egzistira u siromaštvu.
Kvalitet zdravstve zaštite se neće maći ni za jotu sve da nijedan radnik u Srbiji ne radi na crno.Jednostavno,sistem nije usmeren ka podizanju kvaliteta života građana,već služi interesima krupnog kapitala,posebno stranog.
G. Katić je posvetio niz tekstova u cilju definisanja problema koji Srbiju i zemlje poput nje sputavaju u razvoju,takodje je dao niz primera i predloga kako izaći iz takvog stanja.
@Предраг
Поштовани овај сајт сматрам озбиљним и ваше обећање сматрам обавезујућим.
Кажете:
Помиње се неке четири милијарде евра… Ево, пет посто од укупне цифре ми дајте за финансирање спровођења програма. Уз подршку велике већине грађана и оних који раде поштено да се тај проблем реши нудим повраћај од минимум десет процената, свима сразмерно учешћу.
Никоме то до сада није пало на памет? Можда и јесте, али очигледно је да подаци који се износе нису у потпуности тачни и доказиви.
Ја не могу да вам 5% дам, него службе треба да то законски прибаве.
Други део Ваше дилеме се последично решавају директном подршком грађанства.
Ово не разумам,поврећај средстава за учешће. Какво учешће?
Све време сумњате и те текстове. Сумњам и ја, али сумња садржи доста истине. Е проблем је та истина.
Озбиљна држава ту истину треба да отклони.
@Predrag
Pazi, računaj 700.000 neprijavljenih na čije plate se ne plate nikakvi porezi i doprinosi, pogledaj kolika je tu utaja poreza? Najamni radnici u poljoprivredi, gradjevinski radnici i ugostiteljstvo to je sve na crno.
Onda računaj one koji su prijavljeni na mininalac a ostatak dobijaju na ruke…samo na doprinosima godišnje se zavrne država za par milijardi €, i naravno da se urušavaju socijalni servisi kao RFZO. I krši se medjugeneracijska solidarnost , jer se današnje penzije isplaćuju od radnika koji sad rade, ako radnik radi na crno toga nema. Oni direktno ugrožavaju najranjivije penzionere. I drža je kriva, jer to toleriše, kao pusti ljude da rade a svi krše zakon i nikom ništa. Skoro je poreska na Kopaoniku od 14 objekata u 11 naša nepravilnosti, odomaćila se prevara. Onda zakidanje na PDV-u je isto ogromno.
Ako je nema 1/3 ekonomije u sivoj zoni, a tu spada i država, ispada je 50% privatnog sektora u sivoj zoni. I šta se onda dobija. Pera, Mika, Laza imaju neki sitan biznis, ne znam ugradjuju stolariju, zidaju, ili imaju auto-servis, ako rade na crno ne ubacuju ništa u sistem, a deca im koriste subvencionisane vrtiće, pa ih šalju u škole, i koriste socijalne servise…pa da li je to fer? Ja trebam njemu da plaćam to?
Tako da, činjenica je da je siva ekonomija 30% BDP-a.
Za Miloša – Prekomplikovano je da u komentarima objašnjavam singapurski model i njegov uspeh. Najkraće, reč je o strogo meritokratskom sistemu prosvećnog autoritarizma u obliku parlamentarne demokratije. U Singapuru je to dalo odlične rezultate, ali je sistem teško kopirati. Zanimljivi su Lijevi memoari i mogu da ih preporučim. Reč je o knjizi „From Third World to First: Singapore and the Asian Economic Boom“. Hvala na komentaru.
Поменутог Радовића сам испратио више пута о чему прича и нисам баш убеђен да су ствари на терену таквим како се представљају.
Можда и јесу, ја заиста немам све податке које он наводи али ако су сви они валидни, истинити, лако проверљиви и чињенично доказиви онда остаје нејасно зашто се са таквим средствима у руци задовољава медијском пажњом интернет канала и локалних телевизија?
То што се он позива на преписке са разним верификованим „елитама“ су приче које, чак и ако су истините, ни на који начин не могу реализовати било коју од његових мера за решење потенцијалног проблема.
Говори се о милијардама евра које се могу приходовати кроз буџет?
Са том количином евентуалног прилива новца се не врше преписке и жаљење органима и особама које он помиње.
То су прворазредни потези недостојни теме за које су залаже, под условом да је у потпуности доказива.
Помиње се неке четири милијарде евра… Ево, пет посто од укупне цифре ми дајте за финансирање спровођења програма. Уз подршку велике већине грађана и оних који раде поштено да се тај проблем реши нудим повраћај од минимум десет процената, свима сразмерно учешћу.
Никоме то до сада није пало на памет? Можда и јесте, али очигледно је да подаци који се износе нису у потпуности тачни и доказиви.
Za Nebojsu.Mozete li malo da pojasnite na kakvoj ekonomskoj politici se bazira uspeh Lee Kuan Yew-a?Malo sam citao i shvatio da je bio pomalo autokrata i da je demokratiju stavljao tek na drugo mesto prioriteta,iza zivota ljudi.Kakav je bio poreski sistem,da li je tacno da su porezi bili veoma niski. Hvala.
Можда сам био мало нејасан…Економисти често са праксом слабо стоје, а познавање рачуноводства је реткост. Чудио сам се да неки економисти уважавају “анализе“ Драгана Радовића сматрајући га човеком од искуства и човеком из праксе…Праксу познајем тако да ми је очигледно да су анализе Драгана Радовића “анализе“, али ми је однос неких економиста према “анализама“ показао да су они “економисти“
Izvinjavam se na dopuni, u dubini mišljnja i brzini kucanja potkrala mi se greška u iskazu gde staji.“u vidu kreacije kroz sopstvenu odluku o zboru, DA ili NE“, a treba:“o izboru, DA ili NE“,
Hvala na objavi ispravke.
@Kum
Kažete-Uzimanje sudbine u svoje ruke nije nužno staljinizam ni „oslobađanje od Boga“,ustvari to je prihvatanje odgovornosti o kome govori Isus kada kaže – „Ko ne uzme krst svoj i ne pođe zamnom nije mene dostojan.“
Analogija Vam nije dobra.
Ko uzima sudbinu u svoje ruke, u ovom slučaju pojedinac ili narod?
Drugo, sudbina nije od Boga već svetovni pojam, u vidu kreacije kroz sopstvenu odluku o zboru, DA ili NE.
E, Hristove reči doslovce prihvatam.
Ima samo jedan mali problem, za Hristov drugi dolazak još nije sazrelo.
Tako da do Njegove pravde još ćemo čekati.
Staljin nam ne treba jer smo Hristovi, jer ko poveruje spasiće se.
„Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.“ (Rim. 10,10)
Pozdrav Kume
@ Ivan N.
Srbija je jedna od mnogih malih zemalja koja je izgubila suverenitet i prepustila se vođstvu MMF-a,Svetske banke,i drugih institucija političkog Zapada.Njima odgovara trenutno stanje,jer mogu beskonačno držati u pokornosti i eksploatisati lokalno stanovništvo i resurse.Sudbina Srbije i drugih vazalnih državica nije prepuštena nedertiminisanim silama,već je rezultat odluka moćnih faktora.Ti centri moći upravljaju svojim „neokolonijalnim vlasništvom“ u skladu sa svojim interesima i htenjima.
Uzimanje sudbine u svoje ruke nije nužno staljinizam ni „oslobađanje od Boga“,ustvari to je prihvatanje odgovornosti o kome govori Isus kada kaže – „Ko ne uzme krst svoj i ne pođe zamnom nije mene dostojan.“Za one koji nemaju hrabrosti i volje da se bore za svoju budućnost,ta budućnost i ne postoji.
(http://www.politika.rs/scc/clanak/374449/Pogledi/Za-deset-godina-nestala-citava-Srbija)
Simptomatično je da pomenuta gospođa radi u kompaniji „Knjaz Miloš“.Znamo ko je vlasnik te kompanije,iz posledica njegovog upravljanja možemo pročitati njegove namere.
@Za Vladu i Nenada
Hvala Vam na odgovoru i na uput za razrešenje dileme.
Problem je izuzetno komplekasn. Kad se običen čovek zapita: Zašto to ne može bolje. Ako neko predlaže i „dokazuje“ činjenično,doduše na papiru .
Zašto to vlada ili odgovorni ne prihvate? Većina građane je to pita.
Stranke na vlasti se menjaju ali problemi ostaju nerešeni.
Moj zaključak iz ovuh komentara je da je promena nemoguća jer je izmakla kontroli.Zašto sam došao do takvog persimističnog uverenje.
Pa vidim iz priloga da ako bi se krenulo tim putem razračunavanja sa „sivom zonom“ da bi se urušio i ovaj nekaradni klimav sistem i bilo bi još gore. Jednostavno rečeno ništa ne pipaj jer ćeš napraviti još gore.
Iz ovih pretpostavki zaključujem, da mi ne držimo čvrsto državne dizgine u svojim rukama, nego smo prepušteni nekim nedeterminisanim silama, koje kreiraju objektivnu stvarnost.Za koje običan narod kaže: „Ništa se ovde ne može uraditi. Kako je tako je. Đavo je odneo šali. Sagni se da oluja prođe. Ko preživi pričaće. Sve je to sudbona. I od nas ništa nezavisi.“
Ako je tako, onda se običan čovek zapita:“ Kava je razlika izmeđi „demokratskih izbora kojima SUDBUNU NE MOŽEŠ MENJATI, jer ćeš napravi još gore i STALJINIZMA koji preuzima odgovornost za narod i drektno izima stvar u svoje ruke bez obzira na cenu i posledice.
I tako STALJINIZAM bez Boga menja istodijske tokove.“
Ovaj zaključak je veoma bitan da se analizira.
Voleo bih da se pametni ljudi uključe u diskusiju. Naravno i Vi Nebojša.
Pozdrav svima
@ Nenad
Proizvođaču bi odgovarao viši stepen prerade jer bi mogao ostvariti višu i što je posebno bitno,stabilniju otkupnu cenu.
Ali država ne može dekretom zabraniti izvoz primarne sirovine.Država može i treba da radi na stimulisanju izvoznika ka dodatnim fazama prerade.Specifičnost naše maline je što se najkvalitetniji deo „rolend“ izvozi samo prebran i zamrznut i tako ostvaruje visoke cene,jer se direktno prodaje potrošačima kroz supermarkete.Takođe,poslastičarnice i restorani su veliki kupci takve naše maline.
Kategorije nižeg kvaliteta „blok“ i „griz“ bi trebalo prerađivati jer se radi o industrijskoj sirovini.
За Иван Н.
https://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/borba-protiv-sive-ekonomije-%E2%80%93-utaje-po-bransama/
Ту су и коментари па сам процени озбиљност аутора…
@ Иван Н. i Kum
Pojavi se domaci investitor i kaze mi cemo napraviti fabriku koja ce preradjivati maline u dzemove, kolace… za to isto vrijeme drzava kaze mi zabranjujemo izvoz malina jer Srbija time gubi sto se ne izvoze proizvodi vise vrijednosti.
Jel bi vama to odgovaralo ili bi vam bilo svejedno?
Tokovi novca,
Da li je ovo moguće?
https://milanmilenkovic.com/2016/06/01/gnev-srbije-gost-dragan-radovic-ekonomista/
Valjalo bi da neko ovo prokometariše.
Neki ljudi baš razmišljaju isto kao i ja. Možda se neko i seća mojih komentara od pre par godina na ovom blogu:
http://www.zerohedge.com/news/2017-02-17/kyrgzstans-central-bank-urges-citizens-own-gold
Zanimljivo je da u poslednje vreme nisam mogao da nadjem u knjižarama ni Kejnsovu „Opštu teoriju zaposlenosti,kamata i novca“,ni „Doktrinu šoka“ od Naomi Klajn,ni „Koncep političkog“ od Šmita.Jedino od ovog autora u prodaji je „Nomos zemlje“.Mislim da bi bilo jako dobro da neko prevede i objavi „Teoriju partizana“,možda je ovo jedno od najboljih Šmitovih dela,a u svakom slučaju,siguran sam da će tek biti aktuelno.
Možda bi manjak interesovanja domaćih izdavača prema delima koja obrađuju bitne teme naše stvarnosti trebalo tražiti u citatu koji je Predrag postavio u svom komentaru.
@ Nenad
Teško da je Vaš problem inflacija.Pre će biti da je u pitanju neoliberalni sistem,koji služi samo onima na vrhu piramide.
„Отуда не треба дозволити да се појави неки учитељ који ће се наједном заложити да се уведе обавезно школовање за покорене народе. Знање Руса, Украјинаца, Киргиза и других да читају и пишу може само да нам шкоди.
Оно би омогућило онима са бистром памећу да стекну одређено знање о историји и тиме да дођу до политичких идеја које би се на неки начин опет могле усмерити против нас.
Много је боље, да се у сваком селу постави радио-разглас да би се људима на овај начин саопштиле новости и понудили забавни садржаји него их оспособити да стекну сопствена политичка, научна и друга знања.
Не сме се исто тако десити да се покореним народима у радио-емисијама говори о њиховој историји већ им се пре путем радио-станица мора преносити музика и то што више музике, јер забавна музика унапређује радни алат.“
Адолф Хитлер
Колики је број држава и Влада које се поистовећују са оваквим резоновањем и приступом?
Za Nenada – Da, čini se da su posle 1960. godine, ovo bili prvi „pravi“ izbori i prva ozbiljna pukotina u establišmentu. Hvala na komentaru.
@gosp.katic
Da li su Ameri u 2016. imali izbore nakon dugo godina?
@ Kum
Ajd procitaj jos jednom svoj komentar,
„Pa ja sam fabrički radnik i znam da moje kolege koje danas imaju 41 godinu staža ne žele da idu u penziju jer im se ista umanjuje zbog starosnog uslova.To je ono što su im priznali da im umanjuju.Ono što nisu rekli je da je sistem obračuna penzija promenjen,pa tako nema veze da li je neko imao veću platu zbog treće smene ili teških uslova rada,penzija koju će mu obračunati će biti niža nego da je otišao pre par godina i sa manje radnog staža.
U socijalizmu su te iste kolege dobile stanove u centru grada sa sedam godina radnog staža,dvadeset sedam godina života i dvoje dece,Ti stanovi danas vrede u proseku 50 hiljada evra.
Šta ste vi stekli u kapitalizmu sa dvadeset sedam godina života?“
Ja sam zaradio dovoljno a stekao malo. „Ubi“ me „spasonosna inflacija“.
„Osim ako niste „kontraverzni biznismen“,ili starleta.“ Prvo nisam a za drugo neznam sta znaci.
Људи моји, гледам шта се дешава у Србији и не могу да верујем. Овај конвертит и колонијални управник Вучић манипулише већином становништва. Једнима из незнања, другима из интереса, трећима уцењеним статусом. При томе, прва група је најмање одговорна за такво стање и не треба им замерити већ тежити њиховом освешћењу.
Све су му дали само да спроведе у дело договорено, небитно како.
И после треба да причамо о озбиљним политичарима? Будимо реални.
@ Nenad
Pa ja sam fabrički radnik i znam da moje kolege koje danas imaju 41 godinu staža ne žele da idu u penziju jer im se ista umanjuje zbog starosnog uslova.To je ono što su im priznali da im umanjuju.Ono što nisu rekli je da je sistem obračuna penzija promenjen,pa tako nema veze da li je neko imao veću platu zbog treće smene ili teških uslova rada,penzija koju će mu obračunati će biti niža nego da je otišao pre par godina i sa manje radnog staža.
U socijalizmu su te iste kolege dobile stanove u centru grada sa sedam godina radnog staža,dvadeset sedam godina života i dvoje dece,Ti stanovi danas vrede u proseku 50 hiljada evra.
Šta ste vi stekli u kapitalizmu sa dvadeset sedam godina života?Osim ako niste „kontraverzni biznismen“,ili starleta.
„Drzava“ platila Skrbicevo skolovanje?! Platili su mu moj mater i caca sto su ko fabricki radnici radili za bijednu platu.
Zato je moja mater uvijek plakala kad je dobila platu. Drzava platila!?
Za to isto vrijeme visoko pozicionirani drzavni sluzbenici nisu ni krecili stanove nego kako se novo naselje izgradilo onda su i oni selili.
„Bilo je bolje“, sigurno da je bilo bolje, nekima.
Pozdrav gospodine Katiću. Hvala na ovoj ,,Zbirci rešenja za izlazak iz stanja u kojem se trenutno nalazimo“ kako volim da nazovem vaš blog. Evidentno je da ste načitan čovek a takođe primećujem i da ste dnevno informisani. Koliko pažnje pridajete dnevnim aktuelnostima iz oblasti ekonomije, politike i društva i da li čitate portale/novine i nedeljnike iz Srbije? Da li smatrate bitnim informisanost na dnevnom nivou preko različitih medija ili mislite da ako je neka vest bitna da će svakako stići do vas putem razgovora sa kolegama iz struke ili sa prijateljima?
@ Bane Škrbić
Vi kao ekonomista treba li bi znati za Lista ili za Kejnsa.Očigledno je da se ne svodi sve na ambijent o kome pišete.Ukoliko je sudiji plata 500 evra,nema nezavisnog sudstva,ukoliko lekar ima bednu platu i nikakve uslove,opremu i repromaterijal za rad nema dobrog zdravstva,itd.Društvo mora stvoriti temelje na kojima će se institucije graditi.To se ne može postići ako je državu podjarmio MMF i strani kapital,to se zove neokolonijalizam.
Sloboda koju je izborila FNRJ bila je uslov svih uspeha koje je ta država napravila.Ni Vi ne bi mogli završiti ekonomski fakultet,ni postati to što ste postali,da neko taj fakultet nije izgradio i omogućio Vam da više-manje besplatno studirate.
U Srbiji postoji prevelika opterecenost naroda politikom, a sam narod nije kriv. politicari su krivi. Oni, bar vecina njih i dalje su u fazonu da drzava treba da uradi bukvalno sve. To je prevazidjen koncept. Deci treba neko ko ce da ih vodi za ruku, a zrelim ljudima uredjen sistem u kome mogu da se razvijaju. Npr izadje politicar i krene da obecava otvbaranje novih radnih mesta. Pa to je smesno. Kako misli da ih otvori osim u drzavnoj sluzbi a svi znamo da je ona vec prepunjena. A biznis je u privatnim rukama i ne moze vlast na silu da tera nekoga da nekoga zaposljava. Pametnije bi bilo politicarima da stvaraju uredjenu drzavu ciji organi funkcionisu efikasno, najpre sudovi, pa onda sve ostalo. Kada to postave kako treba, biznis ce sam doci jer biznis ne trpi haos i javasluk. Biznisu treba sistem.
Puno je bolje da zivimo i skromnije ali da se uredjujemo umesto da se na ad hok resavaju problemi i rusi sistem.
За инг. Дејана – Мислио сам искључиво на емисију у којој сам учествовао. Хвала на труду.
За господина Катића – Претпостављам да не мислите на конкретну емисију од 24. јуна 2012. године, већ на „Утисак недеље“ као бренд „круга двојке“.
О утицају „Утиска недеље“ другачије је мислио садашњи премијер, односно будући председник Србије.
http://www.izjave.net/quote/15040
http://www.izjave.net/quote/14804
На том трагу упућујем на видео клип из 2004. године (не из 2005!):
(https://www.youtube.com/watch?v=Pl2tgfYJD8g)
Мислим да не грешим, „Небојша из Београда“ је 2004. био заменик генералног секретара СРС-а, односно Вучићев заменик.
*
Руку на срце, на протесту 2014. године, када је последњи „Утисак недеље“ одржан на отвореном, једва да се скупило двеста људи, махом пријатеља Оље Бећковић.
*
Можда емисија у којој сте гостовали осване на каналу:
https://www.youtube.com/channel/UCr18462hAKJtTuav9F73b_w/videos
Неки ентузијаста их прикупља.
Власти у Србији су се смењивале, биле овакве или онакве, али шта се суштински променило? Ништа. Само се додатно развија наметнута концепција и систем развоја. У том смислу је небитно ко је представник државе ако су им постулати деловања једнаки. Битно је само из субјективног угла политичке организације.
Рекли сте: „Коначно, систем не праве људи, већ он настаје сам од себе спонтаним деловањем космичких сила.“ Ако је ово требало да звучи иронично с обзиром на „Из тога сам разумео да системи падају с неба“, онда морам признати да сте успешно усвојили непостојећи британски смисао за хумор.
Мислим да превише изврћете речи и закључке доносите онако како ви желите да схватите.
За инг. Дејана – Чињеница да од емисије није остало пуно трагова говори о томе да није била превише битна, нити да је било секвенци за „незаборав“, бар када је мој наступ у питању. Хвала на труду.
@ Гане, Милош
Дописао сам неке цртице везане за емисију „Утисак недеље“ од 24. јуна 2012. године:
https://nkatic.wordpress.com/2012/06/25/b92-utisak-nedelje-24-06-2012/#comment-15905
Ако је за утеху, ево фотографија:
http://www.arhiv.rs/tv-emisija/utisak-nedelje-b92/2012/6/24/YJVKDJI2JQRWP0MTELRTGL7V52SFEXY0/
П.С.
После раскида сарадње са Ољом Бећковић, ТВ Б92 је „почистила“ емисије „Утисак недеље“, као што је са портала „почистила“ и транскрипте емисије.
За Ганета – Немам, нажалост, снимак емисије. Ослонио сам се на видеотеку Б92. Хвала на коментару.
За Предрага – Покушао сам да у свом коментару Ваше ставове мало развијем. Ово сте написали: „Када имате систем небитно је да ли је Пера, Мика или Жика председник, чије држављанство има и да ли је овакав или онакав. Битно је да систем испуњава свој циљ а ко ће га представљати, истинито или лажно, је мање битно.
Све зависи којем систему се тежи.“ Из тога сам разумео да системи падају с неба, па да је небитно ко су евентуални актери и агенси.
Кажете:“ Шта просечан човек има од тога да ли је председник Вучић, Тадић, Николић итд.? Сасвим је свеједно, ту су разлике мале и искључиво у смислу неких протоколарних потеза али концепција је иста. Имао више пасоша или један сасвим је свеједно ако си бара коју гута системско море.“ Ја закључујем да је свеједно да ли је нпр. на челу државе Де Гол, вили Брант или Сораја нпр., цар Бокаса или Тенг Сјао Пинг. Хвала на коментару.
Морам признати да сам прилично изненађен овом констатацијом. Деловање природних или неких „космичких“ сила појмљиво је можда када је реч о биљном и животињском свету, али доводити га у везу са системом државног и друштвеном уређења је у најмању руку неозбиљно.
Какве везе имају космичке силе на дефинисање и рад једног државног система, уређеност односа између људи чији су део?
Хоће ли можда те невидљиве силе да донесу Устав, законе и омогуће њихово спровођење у дело? Наравно да не.
Za g. Katića,
U vezi komentara g. Miloša i Vašeg gostovanja u Utisku nedelje 24.6. 2012 godine na linku koji ste postavili nema pomenute emisije.
Spadam u grupu ljudi koji sa uživanjem čitaju bukvalno sve Vaše tekstove i gledaju bukvalno sve emisije u kojima gostujete. Ako imate snimak bilo bi dobro da ga objavite i postavite link.
Srdačan pozdrav.
PS: Slučajno sam postavio pitanje o Severnoj Koreji i nalutao na ovaj severnokorejski devojački bend koji me je oduševio kvalitetnim izvođenjem starih zapadnjačkih hitova i klasične muzike……….. Praznik za oči i uši.
За Предрага – Вероватно сте у праву. Када имате систем, зашто би било битно да ли уопште имате држављанство земље у којој сте председник, премијер или министар? Да ли је у тако уређеном систему уопште битно да ли сте битанга, будала или озбиљан политичар? Коначно, систем не праве људи, већ он настаје сам од себе спонтаним деловањем космичких сила. У неким државама је систем настао, сам од себе, на један начин, а у другим, на други. Хвала на коментару.
Држављанства, политичари, изјаве и сл. су минорни ако се посматра целокупан систем. Ако је систем море онда су све те финесе и лутке на концу таласи који запљускују. Са или без њих море и даље постоји само своју снагу испољава у мањем или већем интензитету.
Веровање да један човек и његове одлуке мењају свет је на нивоу средњег века и у данашњици су бесмислене.
Када имате систем небитно је да ли је Пера, Мика или Жика председник, чије држављанство има и да ли је овакав или онакав.
Битно је да систем испуњава свој циљ а ко ће га представљати, истинито или лажно, је мање битно.
Све зависи којем систему се тежи.
Шта просечан човек има од тога да ли је председник Вучић, Тадић, Николић итд.? Сасвим је свеједно, ту су разлике мале и искључиво у смислу неких протоколарних потеза али концепција је иста. Имао више пасоша или један сасвим је свеједно ако си бара коју гута системско море.
Za Miloša – Na blogu sam postavio link za taj Utisak nedelje https://nkatic.wordpress.com/2012/06/25/b92-utisak-nedelje-24-06-2012/, ali izgleda da je u međuvremenu izvorni fajl emisije sklonjen. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu.Cackajuci malo po jutjubu video sam da ste pre par godina gostovali u Utisku Nedelje kod Olje Beckovic pa me zanima da li ima negde cela emisija da se pogleda?Na jutjubu se mogu samo naci kratki delovi gde govori Miodrag Zec.Hvala.
Glass-Steagall akt bio je na snazi od 1933 sve dok Klinton nije ozakonio Gramm–Leach–Bliley (GLBA) akt 1999 koji je ukinuo ova prethodni. Smisao ove promene bila je da izbrise granicu izmedju visokorizicnog investicionog bankarstva i niskorizicnog retail bankarstva najkrace receno. Sto se tice onih koji kritikuju GLBA ja ipak ne bih bio tako iskljuciv iako stoji da su propusti u ovom aktu krivci zbog krize. Amerikancima se ne moze zameriti na pokusaju stvaranja univerzalnih banaka jer su prakticno sve vodece evropske banke ujedno i univerzalne banke. Dalje, povecanje bankarske regulative je dobro ako govorimo o sigurnosti investicija, ali je zato lose po obim investicija. Slicno npr kod nas, premijer je pozvao banke da vise „daju“ kredita, a sa druge strane on kao drzava tj preko svoje partije u zakonodavnom telu nametnuo je sve vecu i vecu regulativu bankama. A ta regulativa upravo i ne dozvoljava bankama da plasiraju kredite bas kako hove ili na „neciju intevenciju“. Jednostavno regulativa o adekvatnosti kapitala koja je na snazi u Srbiji to ne dozvoljava.
Dodd–Frank zakon pak uveden je posle krize iz 2008. Meni je malo cudno da ga Tramp tako zeljno ukida jer on jeste potpisan od strane Obame ali su ga predlozili i izglasali republikanci. Dodd-Frank ov akt je logican produzetak GLBA akta u smislu da donosi dodatnu regulativu koja je nedostajala ranije. Njegov evropski kolega bio bi Ugovor o ESM (Treaty Establishing the European Stability Mechanism).
Video sam ranije ovaj klip sa devojčicama iz S. Koreje, ali nisam znao da danas ima ovoliko pregleda. Ti komentari (i lajkovi koji ih prate) govore koliko je narod indoktriniran generalno. U svakom slučaju, na YT se nalaze i njihovi propagandni crtani filmovi koji se suštinsku ne razlikuju od crtaća nekih drugih, nama bližih regija.
Što se Dod-Frenka tiče, JP Morgan Chase, Goldman Sachs, CitiBank i drugi bankarski giganti su već danima „u zelenom“ zbog glasina o deregulaciji. A što se tiče ukidanja drugih ograničenja, kolegama forumašima preporučujem da bace pogled i na ovo: http://www.investopedia.com/updates/dol-fiduciary-rule/
За инг. Дејана – Дод-Френков акт је требало да замени Глас-Стигелов акт који је Америку добро служио док није био суспендован 1998. Мој утисак на бази „секундарних извора“ и праксе коју дневно видим, упућује ме на закључак да се ради о акту који је разводњен и релативизован. За разлику од ГС акта који је имао 37 страна, ДФ има 828 страна уз хиљаде и хиљаде страна пратећих тумачења. И чувено Вокерово правило (део ДФ акта) да банке не могу шпекулисати новцем клијената је сада под знаком питања. Укратко, ДФ је вероватно био само маскировка. Хвала на коментару.
Za Remarka – Magistrirao sam kod profesora M. Ćirovića sa temom koja se bavila jačanjem dolara početkom 80-tih. (Naslov sam zaboravio.) To je možda bio i najinteresantniji period u novijoj monetarnoj istoriji, pa me je to opredelilo. Nažalost, pisao sam o nečemu što se događalo dok sam pisao, dakle bez distance, i to je bilo prenaporno i preambiciozno. Prošao sam odlično, ali bih danas drugačije analizirao taj period. Hvala na komentaru.
За господина Катића – Интересује ме какви су домети америчког Дод-Френковог закона из 2010. године (енг. Dodd-Frank Wall Street Reform and Consumer Protection Act). Другим речима, колико је обуздао „вукове са Волстрита“, увео контролу над дериватима и предупредио (евентуално) спасавање финансијских гиганата на терет пореских обвезника? Или у целој тој причи има и „маскировке“.
Колико ми време дозвољавало да испратим догађаје, намера Доналда Трампа јесте да (готово) поништи два крупна подухвата из наслеђа Барака Обаме – „Obamacare“ и Dodd-Frank Act. Истини за вољу, он то није крио ни у председничкој кампањи.
Унапред хвала на краћем коментару.
Severna Koreja deluje kao jako interesantna drzava, posebno sto zapadni mediji stvaraju nekakav krug misterije oko nje i stalno ih podsecaju na postovanje ljudskih prava.
Postoji odlican dokumentarac o S. Koreji koji su snimili danski reporteri, njima je takodje na aerodromu dodeljen covek koji ih prati kao i prevodilac.
Koliko se secam, nisu mogli sve da snimaju pa cak i neke naizgled obicne kulturne spomenike, na kraju dana su im trazili sav video materijal koji bi pregledali i rekli sta moze da ostane sta da se izbrise.
Skoro sam citao da postoji i obavezno nedeljno ucestvovanje gradjana u javnim radovima, posebno u ruralnijim sredinama bez naknade za rad.
Drago mi je da vidim novi tab sa literaturom g. Katicu, kao sto ste obecali, ipak nije bio potreban podsetnik.
Ovde se spominje da ste magistrirali, hteo sam da Vas pitam koja je bila tema Vaseg rada i zasto ste smatrali bitnim da se bas tom temom bavite u radu?
Moj prilog ostalim posetiocima bloga koji su govorili o sposobnostima Jevreja je preporuka odlicne knjige „Start-up Nation“ autora Senor i Singer.
Unapred hvala na odgovoru.
Za Ganeta – Nisam bio ironičan u vezi sa putovanjem u Severnu Koreju. Siguran sam i da je izvodljivo, a verujem i da nije preskupo. Hvala na komentaru.
Hvala svima za informacije o Severnoj Koreji i hvala na linkovima. Mene su slučajno pitali ljudi šta mislim o ekonomiji ove države ali mi bukvalno ništa nije bilo poznato.
Izuzetno bi me interesovalo da vidim kolike su prosečne zarade, opšti nivo cena, kakve su cene robe široke potrošnje, koliki je javni dug, štednja stanovništva, da li je moguće slobodno kupovati npr:dolare ili evre ili kineski juan i po kojim kursevima, u kojoj se valuti ova država zadužuje itd….. Ali toga nažalost nema na internetu……
Za g. Katića,
Letovanje u Severnoj Koreji je po meni odlična ideja za koju sam odmah zainteresovasn. Samo ako je stvarno izvodljivo i naravno ako je pristupačno. Nadam se da ste ovo predložili ozbiljno a ne sa dozom ironije.
Za Predraga,
Kada god postavim pitanje bilo kome na bilo koju temu, možete se slobodno umešati u dijalog. Uvek volim da saslušam mišljenje većeg broja ljudi.
Za SL33 – Kada je o propagandi reč, pogledajte ovaj snimak https://www.youtube.com/watch?v=gSedE5sU3uc i pročitajte neke od komentara lucidnih i prosvećenih građana slobodnog sveta. Hvala na komentaru.
Za Ganeta – Ne znam ništa o ekonomiji Severne Koreje i mislim da je nemoguće doći do pouzdanih pokazatelja. Sasvim je sigurno da zapadni mediji kontinuirano projektuju lažnu, ili bar žestoko karikiranu sliku o toj zemlji i o njenoj zatvorenosti. Pre par godina je fotograf iz Singapura Aram Pan putovao po Koreji i napravio je lepu foto i video reportažu. Kako slike vrede više od hiljadu reči, čak su i neki zapadni mediji preneli njegove utiske iz Koreje. Ovde je adresa http://www.dprk360.com/ Panovog sajta o Koreji.
Koreja ima mnogo problema sa čestim poplavama (npr. 2012., 2013.) koje potom smenjuju velike suše (2015.). Čini se da su suše 90-tih bile zaista katastrofalne i da je u njima postradalo nekoliko stotina hiljada ljudi. Koliko je (planinska) geografija S. Koreje kriva za nevolje sa hranom, a koliko je kriv zatvoreni ekonomski sistem, teško je reći. Bilo bi zanimljivo otputovati u S. Koreju, pa videti sopstvenim očima. Suprotno propagandi, turistički putovati u S. Koreju nije veliki poduhvat niti nemoguća misija. Hvala na komentaru.
Igrom slučaja poznanica je bila u Severnoj Koreji i daću vam par podataka: Zemlja je ušuškana kao tampon zona između Rusije, Kine i proameričkih J. Koreje i Japana. Deda ovog tipa koji vlada je bio major Crvene Armije i neznatan ruski uticaj postoji i dalje. Što se tiče represije, diktature itd, ona smatra da se ona ne razlikuje od stanja u SSSR na primer, a da su ljudska prava generalno na boljem nivou od bajnih država Zaliva. Okoliš je čist, nema đubreta, infrastruktura sasvim zadovoljavajuća, komunalne službe rade odlično. Severna Koreja ima svemirski program, što nije mala stvar. Imala je pratnju (dakle nekog policajca ili obaveštajca) koji se uopšte nije skrivao od nje, kao da je želeo da ona zna da je praćena. U početku joj je bilo neprijatno, ali joj je na kraju taj pratilac čak stvarao osećaj sigurnosti. Priče o zatvorenosti nisu istinite jer njihovi sportisti putuju svuda po svetu, igraju za strane klubove i slično. Daleko je to od idile, ali priče o sili mraka i užasa nisu istinite.
Na kraju krajeva, i mi smo žrtve propagande.
Za Predraga,
Hvala na odgovoru. Koliko vidim, mislite da stanje u Severnoj Koreji nije tako katastrofično kao što se prikazuje u medijima.
Северна Кореја никада не би постојала у данашњем уређењу да нема подршку Кине и Русије. Да није тако већ увелико би на снази били сценарији које су искусиле многе земље. Географска близина им такође иде у прилог.
Имате Србина који је веома успешан у С. Кореји, селектор је женске одбојкашке репрезентације. Неретко је давао своје изјаве и био медијски приказан. По његовом мишљењу, мада можда и мора тако, уопште није реч о неком злогласном логору у којем се народ линчује и скапава сваки дан.
Ако ништа друго, како год народ тамо живео, мени је за сваку похвалу да имају метро(који Србија нема) и у коме не можете да видите ни један графит или бескућника и сличне особе карактеристичне за све престонице Европе. У Паризу од смрада и сумњивих лица једино што гледате је табла на којој пише „sortie“.
Одржавање друштвеног уређења у С. Кореји је више питање подршке појединих земаља Истока него што је то резултат самовоље једног човека.
И верујем да су сва она зверска убиства и ликвидације првенствено усмерена на људе који тамо живе, оне се уопште не дешавају, „грешници“ једноставно бивају склоњени да више нико никад за њих у јавности не чује али опет остају живи.
Ако је све што се медијски пласира неправедно према људима који тамо живе, питам се која је идеја снажнија ако подржавате опстанак одређеног система државног уређења супротног у односу на савремени глобални развој држава?
Мислим да је питање С. Кореје далеко сложеније питање и да оно није самовоља једног човека.
Не било ми замерено што упадам у дијалог који ми није упућен..
Za g. Katića,
Danas sam bio u gostima kod svojjih rođaka koji znaju čime se bavim…….Zato su me pitali o ekonomiji Severne Koreje i probama nekih balističkih raketa o kojima ja nemam nikakvog poma jer ne gledam televiziju i ne slušam nikakve vesti, niti pratim vesti na internetu. Njihova percepcija je takva da ovu državu doživljavaju kao vojnu državu koja otima od naroda da bi razvijala vojnu industriju. Po vestima koje su slušli u Severnoj Koreji restrikcije struje traju 20 časova dnevno, razvilo se je ljudožderstvo, vlada totalna glad i lider Severne Koreeje je potpuni ludak……. i slll…… da sada ne pišem šta su mi sve rekli.
Ja sam im iskreno odgovorio da na ovu državu nisam obratio nikakvu pažnuju, i da ne znam šta se tamo dešava ali da mi imamo informacije iz zapadnih izvora koje po meni nisu baš pouzdane. Kada sam došao kući video sam sajt MMF a i o Severnoj Koereji nisam našao nikakve informacije da bih mogao da dam neko svoje mišljenje.
Evo, ako imate neke informacije i ako možete malo objektivnije osvetliti ekonomiju Severne Koreje ne bi bilo loše da to i učinite. Meni lično, ove informacije ne znače ništa samo me kopka da li je sve baš tako kao što prikazuju zapadni mediji ???.
Mislio sam da Vas ništa ne pitam jedno…………. mesec dana ali ovo je ispalo vanredno. Naravno ne morate odgovoriti odmah, a ako Vam odgovor opredstavlja bilo kakvo opterećenje ili zamor ne morate ni odgovarati na ovo pitanje.
Srdačan pozdrav.
Vezano za jevrejski menadžment sveta o kome je Kum pisao.
U knjizi Starog Zaveta (Deuteronomy 23:20) stoji:
‘Unto a stranger thou mayest lend upon usury; but unto thy brother thou shalt not lend upon usury.’
Ova peta knjiga se najviše obraća izraelskom narodu i daje im savete. Moj slobodan prevod ove rečenice bi mogao da glasi:
„Strancu možeš lihvarski pozajmljivati novac (sa kamatom), ali bratu svom (izraelcu) ne smeš to da radiš“
Svi pre-hrišćanski narodi su slušali ono što zapisano u Starom zavetu, a potom i sami hrišćani. U to doba je bilo nečasno pozajmljivati novac pa još tražiti kamatu u vidu novca. Aristotel je u svojoj Politici napisao:
„Najomraženiji način bogaćenja, i to sa punim razlogom, je lihvarstvo. To je bogaćenje iz samog novca a ne prirodnim putem. Jer novac je imao nameru da se koristi u razmeni dobara a ne da on raste sa kamatom. I ovaj termin kamata [tokos], što znači rađanje novog novca iz novca, to je vezano za rasplodnju novca kao što novorođenče podseća na roditelja. Od svih vrsta bogaćenja ovaj je bio najneprirodniji“
U staro doba se moglo pozajmljivati nešto što je moglo da donose nešto novo na ovaj svet. Nešto što je prirodno plodno. Na primer pozajmiš seme žita, dobijaš nazad isto seme plus nešto malo žita. Pozajmiš nešto od stoke, dobiješ nazad to isto plus tele. Pozajmiš alatku, dobijaš nazad alatku plus nešto što je ta alatka napravila…..
Sve što je bilo „sterilno“, kao što je bio metalni novac, se nije smatralo moralnim za pozajmiti i tražiti novčanu kamatu. Međutim to nije sprečavalo narode i njihovu vlastelu da čine nemoralne radnje. Ova praksa je dovela do postepenog urušavanja Rimskog carstva. Na njenim ruševinama je potonje hrišćanstvo društvo utkalo u svoje kanone da je takva praksa veliki greh. Iz iskustva Starog Rima su znali da pozajmice sa kamatom dovodi do bankrotstva društva.
Međutim i tadašnje hrišćanstvo je slušalo ono što je napisano u rečenici gore. Jevrejima su omogućili da oni mogu pozajmljivati novac sa kamatom. Stime da su takvu praksu ograničili u posebne ulice u gradu koje su nazivali geto. To je jedino mesto u gradu gde je hrišćanin dolazio po novčanu pozajmicu.
I ova praksa je dovodila do destabilizacije društva jer su se jevreji udruživali kako bi uzurpirali novčane tokove. Pravili su mreže radnjica preko kojih su znali koliko ima novca u opticaju. Ovo saznanje su potom koristili da laganim povlačenjem novca preuzmu materijalna bogatstva. Jednostavno hrišćani fizički nisu mogli da nađu novac te su morali da prodaju svoju imovinu zajmodavcu ispod cene.
Ova praksa je donela velika bogatstva jevrejskom narodu, ali i velike nevolje kad bi narod shvatio gde je otišao sav novac. Istorijska mržnja prema jevrejima datira iz tog doba, zbog ovih razloga.
Jevreji su stekli veliko istorijsko iskustvo u finansijama, daleko više nego hrišćani, jer nikad nisu imali „zakonskih“ ograničenja. To datira od kad svet zna za sebe. Ali su ujedno na toj istoj osnovi sticali i druga iskustva, u trgovini, u nauci,….Oni su kontrolisali krvotok društva. Bez novca nema ni nauke ni trgovine. Ulagali su u sve ono što je povećavalo ukupno bogatstvo društva, ali ponajviše zbog svojih interesa. Drugim rečima, radili su na ukupnom tehnološkom razvitku društva ali ujedno i na neminovnom budućem bankrotstvu.
Jedna rečenica iz davnina, gore prevedena, je možda najviše uticala na istoriju zapadnog sveta. Hrišćanski svet se oblikovao prema toj preporuci. To je moje mišljenje.
Međutim ni hrišćani nisu sedeli skrštenih ruku i nemo gledali kako raste moć jevreja. Prelomni trenutak je bio kad je Leonardo Fibonači predstavio 1202 godine Evropi mogućnosti arapskih brojeva u svojoj knjizi: Liber Abaci (Računska Knjiga). Ona je otvorila vrata do tada zatucanoj Evropi da svoju ekonomiju lansira u neslućene visine i da se konačno otkače rimskih brojeva koji su je kočili. Arapski brojevi su omogućili preciznije i šire vođenje trgovačkih knjiga i po prvi put mogućnost korišćenja kompleksnijih kamatnih računica.
Na osnovu ovoga se u tom periodu počeo stvarati imućniji sloj trgovaca-zajmodavaca, pogotovo u Mletačkoj republici, koji su počeli da zajme pare ne samo običnim ljudima već i kraljevima. Postepeno se njihova moć širila uprkos barijeri koju je propisao Vatikan da se kamata ne sme naplaćivati u istoj valuti.
Plemstvo je izmislilo jedan trik kako bi podspešilo trgovinu, počeli su da dele svoje narode na hiljade malih grofovija, banovina, kraljevstva, vojvodstva…. Jednostavno su zaobilazili vatikansku prepreku naplatom pozajmljenog novca u drugim valutama. Tako su i dobili ime – Money Changers – Menjači Novca.
http://www.euratlas.net/history/europe/index.html
Ako se pogleda mapa Evrope od perioda od kad su primili arapske brojeve, videćemo pravu eksploziju malih državica u Evropi u 13 veku. Moglo je da se zajmi novac ali je naplata išla u drugoj valuti. Tako je plemstvo nadmudrilo rigidni kler.
Ako posle ovog odemo daleko napred u istoriju, dolazimo do perioda gde je jedan deo hrišćanstva sklopio pakt sa jednim delom jevrejskog naroda o zajedničkoj dominaciji nad svetom. Ali ovo je već neka druga tema…
Hvala Vam za preporuke Ivane N. i g. Katiću.
Istrajnost jevrejskog naroda u čuvanju sopstvenog indetiteta,pored svih pritisaka,nevolja,a i prilika za asimilaciju u većinske narode,je fascinantna.
Svest o pripadnosti posebnom narodu i veri je u najvećem broju slučajeva bila jača od korišćenja lokalnog jezika,lokalnih imena i drugih faktora asimilacije.Da li je u pitanju genetika ili vera?Ne znam.Ali sam sklon da mislim da je vera bila od ključnog značaja za njihov opstanak,tešku sudbinu i visoke domete mnogih Jevreja.
Onaj reče: „Više se nećeš zvati Jakov nego Izrael, jer si se hrabro borio i s Bogom i s ljudima i nadvladao si.“ (Postanak 32:28)
Kao što sam obećao, počeo sam da pravim spisak literature koju čitam i koju preporučujem. To će malo potrajati, ali ponešto već možete videti na meniju bloga pod novim poglavljem „Šta čitam“.
Za Nebojsu.Licno,ovo je za mene zbunjujuca situacija.Imamo lidera koji je uspeo da se suprostavi najvecoj svetskoj sili u Gruziji,Ukrajini,Siriji a ne moze da se suprostavi ljudima koji vode neoliberalnu politiku u zemlji.Kako objasnjavate to sto su svi veci tajkuni nakon dolaska Putina ili bili u zatvoru ili su u begstvu a neki cak vise nisu ni medju zivima a bogatstvo im oduzeto?Oni koji su prihvatil pravila igre kao sto su Deripaska i Abramovic rade normalno.Zar nije samim tim jedan deo te neoliberalne elite razbijen?
Za Miloša – Rusija nikada nije uspela da se oslobodi ekonomskog nasleđa Jeljcinove ere, a centralna banka je jedan od stubova ruskog neoliberalizma. Meni se čini da Rusija nema ekonomsku strategiju i da je to ubedljivo naslabija strana ruske politike. Naravno, i odnos prema tajkunima i korupciji se može dodati na taj spisak. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu.Kako objasnjavate ulogu centralne banke u Rusiji koja ne vodi politiku u interesu svojih gradjana.Mozda jos bolje pitanje,kako je moguce da Putin koji ima skoro svu moc tamo ne vrsi pritisak na centralnu banku da promeni politiku?Ja razumem da neke manje zemlje,koje prakticno nemaju nikakva sredstva da se odbrane od svetskih finansijskih mocnika rade po diktatu ali zasto Rusija?Pogotovo ako vidimo da su vec 3 godine pod najvecim udarima,ratovima,sankcijama.Sta ih sprecava da uzmu stvari u svoje ruke?
Za Kuma – Napisan je ogroman broj knjiga o jevrejskoj istoriji i dosta sam se bavio tom temom. Mogu da preporučim jednu odličnu knjigu Shlomo Sanda „The Invention of the Jewish People“. Na blogu imate i dva teksta koja sam davno pisao, a tiču se i Jevreja – https://nkatic.wordpress.com/2006/06/20/pouke-jevrejske-istorije/ i https://nkatic.wordpress.com/2009/06/10/pametni-i-manje-pametni/. Hvala na komentaru.
Za Makija.Nema izuzetnih naroda i ni jedan nije jedinstven.Za neke stvari je samo potreban dobar stomak da sve moze da se svari i sklonost ka finansijskim manipulacijama.Tu jesu jedinstveni,bez sumnje.
@ Kume,
Zanimljivo besediš.
Evo jedne nove interesantne knjige: Kratka istorija ljudskog roda, dr Juval Noa Hararija profesora istorije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Pitanje kojim se bavi: Ima li pravde u istoriji i da li istorija ima svoju predvidivu putanju?Zanimljivo je da na par mesta pominje Balkan i Srbiju.
Interakcijom antropologije i ekonomije, dr Noa Harari postavlja „jeretička“ pitanja tipa:zašto verujemo u bogove, novac i zakone?
Indipendet je ovu kljigu uvrstio u 50 najznačajnijih khliga ikada napisanih.
Mogiće da je to stvar reklame, ali i Indipendent nije novina bez respekta.
Ono što primećijem kod dosta komentatora, je to, da im se miso kreće u sferi koju upravo omeđava ova knjiga !
(http://bif.rs/2013/04/zak-atali-uvod-u-kratku-istoriju-buducnosti/)
Žak Atali.I on je jevrejskog porekla.To samo po sebi ne dokazuje ni da jeste,ni da nije u pravu,samo naglašavam jevrejsku sklonost intelektualnim sferama.Odabrani narod je dao nesrazmerno veliki broj mislilaca u svetu.Ako uzmemo za istinitu tezu da ideje pokreću svet,jasno je da Jevreji u dobroj meri kreiraju i predvode naš svet.Oni su,na neki način,menadžment čovečanstva.Ne sumnjam ni u njihovu značajnu ulogu u finansijskoj oblasti,jer je to sektor koji nosi stvarnu moć u upravljanju planetom.
Jedinstven narod ima jedinstvenu sudbinu.Sudbinu koju ne bi mogao prreživeti nijedan drugi narod.Ta sudbina dokazuje izuzetnost.
Невероватно је колико се статистика и њени подаци у данашње време злоупотребљавају и користе у политичке сврхе.
Некада сам заиста волео то праћење промена различитих временских интервала, али данас је све то попримило негативни карактер. Пре свега када је реч о националним економијама, на ниову привредних субјеката статистика је свакако применљива и значајна.
Изабереш пар позитивних података и о њима причаш до бесвести а круцијалне и значајне податке замагљујеш и остављаш по страни. Такво је стање данас.
Нпр. Немачка као снажна економије Европе има толико негативне трендове у природном прираштају, оболелим од карцинома, самачким статусом оба пола, незаинтересованост за породицу, распрострањену зоофилију, пристрасност проституцији, стерилитет итд..
За све то постоје статистички подаци али они нигде неће бити објављени нити медијски пропраћени.
Све те „елите“ о којима говорите су одговорне за такву манипулацију информацијама и једини извор и начин супротстављања испирању мозга је интернет. На штампане и тв медије се може заборавити јер су сви зависни од утицаја наднационалног фактора.
Једини начин за супротстављање економским и другим циљевима таквих интересних организација је јачање и стварање суверенитета националних држава. Он је у данашње време увелико пољуљан а као последица утицаја овог „елитног“ фактора.
Ако се државама врати њихова независност у доношењу одлука, „елитистички“ одред ће бити онемогућен у даљем деловању. Ако се посматра било која држава Европе јасно је да се тежи укинути свака могућа ингеренција државе над националном политиком.
То је и циљ, бриши границе и труби о глупостима а иза леђа отимај и успостављај власништво.
А политички представници као да не знају за све то.
Знају, али хиљаду дуката је вредније од речи хиљаду саветника.
Za Makija – Ne mislim da se radi o čvrsto integrisanom sistemu nadnacionalne elite. Pre je reč o labavoj asocijaciji u kojoj se i sarađuje i sukobljava, koja parceliše svetski prostor, ali je minimum ciljeva zajednički. Ta se elita ne može kontrolisati u ambijentu kakav trenutno vlada, a prepoznaje se pre svega po efektima svog delovanja i po metodama. Prevelika je to tema za komentare. Hvala na komentaru.
Nebojsa, proizveli ste vrlo inspirativnu frazu „elite integrisane u nadnacionalni sistem „. Ako je taj sistem jedan specifican i funkcionalno-jedinstven socioloski fenomen, kako ga prepoznati, pratiti i kontrolisati? Hvala
Za Miloša – Kada sam napisao da SAD i Rusija nisu nezavisne države, po kriterijumu koji sam naveo, nisam mislio samo na problem centralnih banaka. Mislim da obe države funkcionišu tako što pre svega štite interese svojih elita koje su integrisane u nadnacionalni sistem i da ne haju previše za svoje građane. Centralne banke su samo jedan od instrumenta koji omogućavaju takvu dominacija globalnih interesa manjine. Hvala na komentaru.
За Ивана К. -Пре пет година, ослањајући се на чувени Шмитов есеј, изнео сам тезу да је Запад јединствен и одлучан када лоцира непријатеље. Избор Трампа је можда пореметио ту хармонију у том смислу што се уместо на Русију, САД фокусирају на далеко снажнију Кину. Којим ће правцем западно хармонизовање интереса и политика ићи остаје да се види. У сваком случају, импресивно јединство је трајало бар 50 година, док је Трампова администрација на власти мање од месец дана. Сувише је рано за закључке.
Не видим како би се Шмитови закључци могли применити на унутрашње поделе у САД које су изазване Трамповим избором. Реч је само о радикализацији унутрашњих политичких подела какве имате у свим државама, а који нису били типичне за САД. Бар је тако у овом тренутку.
Вашу последњу реченицу нисам разумео.
Хвала на коментару.
Za Nebojsu.U odgovoru Makiju ste napisali da SAD i Rusija nisu nezavisne drzave.Da li pod tim mislite da je americki FED u rukama privatnog kapitala a ruska centralna banka vodi nezavisnu(stetnu) politiku od politike drzave?Kako objasnjavate cinjenicu da nad te 2 vazne institucije ovako jake zemlje nemaju kontrolu?Ok,u SAD to je u rukama privatnog kapitala i to je jedna od prevara veka ali u cemu je problem sa Rusijom.Tamo jedan covek ima prakticno svu moc a ne moze ili nece da natera centralnu banku da radi u interesu zemlje.Da li je do njegovih savetnika ili sta?Sumnjam da ne vidi u cemu je problem.Hvala.
Аномалија о којој сам говорио, наравно, наводи на закључак да је део Запада престао да се понаша као Запад, тј. na konceptu političkog, baš onako kako ga Šmit definiše, Zapad izuzetno uspešno funkcioniše.
Рекли би: глобализам.
Глобализација је велика и позитивна појава „I would say that globalization is great stuff” – каже Џек Ма (Jack Ma) (alibaba.com), (https://youtu.be/WsQ7ysVt-0A?t=459), по материјалном богатству, рекло би се, један од оних људи на врху који су жељни моћи, па и охоли. Зашто би то што он каже било изненађујуће? Зато што је човек веома очигледно скроман и трезвен. Зато што каже да није срећан са позицијом (скоро) најбогатијег човека у Кини, и да би се могао вратити послу учитеља.
Ја хоћу више од револуције (преокрета). Ја хоћу стално окретање точкића у умовима.
Небојша Катић: „Napadi na Trampa dolaze sa svih strana i nikada ništa slično nisam video. Ne bih se iznenadio da na kraju puta, možda i kratkog puta, dođe do impičmenta ili da SAD utonu u haos.“
Како мислите да би тај хаос био стратешки корисан за Запад?
Ево зашто постављам то чудно питање.
У есеју о Карлу Шмиту сте рекли
Zapad u svim najvažnijim političkim ili vojnim akcijama deluje jedinstveno, ili gotovo jedinstveno….
I upravo na konceptu političkog, baš onako kako ga Šmit definiše, Zapad izuzetno uspešno funkcioniše …..
U Šmitovom univerzumu, neprijatelj države (ne pojedinca) je onaj ko negira njen način života ili mu je pretnja, svako ko je u egzistencijalnom smislu drugačiji, ko je stranac, ko je „onaj drugi“….
Šmit smatra da svako ko dovodi u pitanje opstanak države mora biti neutralisan i ne može se zaklanjati iza prava koja mu daju ustav ili zakoni. …
(https://nkatic.wordpress.com/2012/06/04/dobri-i-losi-daci-carla-schmitta/)
……..
Баш сам се при посматрању политичких сукоба у тзв. „САД“ осетио као да ме је неко лупио по глави примером шта Карл Шмит има на уму у дискутованом есеју.
Истовремено, детектовао сам драматичну аномалију. Наиме, из многих извора наилазим на коментаре да овај политички сукоб у Америци води до
о раскидања односа међу члановима породице, нпр. између родитеља и детета
о раскида односа између вишедеценијских „friends“ (што треба узети са резервом јер они ту реч користе веома лако)
( Такође, појавили су се ефекти у сфери економије: људи мењају клубове, сервисе, трпе жигосаност на радним местима, одређени бизниси трпе. )
Је ли нормално да су најближи рођаци и познаници они који су drugačiji, ko je stranac, ko je „onaj drugi“?!
Ваша склоност, Катићу, да коментирате да је нешто за очекивати када би требали да будете изненађени, ме подсећа на глађење и негирање разлика у СФРЈ: глађење и негирање разлика које је ако не узроковало катастрофу онда је бар веома допринело да последице тих разлика на крају буду страховите.
За Небојшу Катића,
Хвала вам на одговору.
Не знам шта бих друго рекао осим да је јадно и жалосно да тако нешто не постоји.
За Предрага – Није ми познато да постоји некакав званични представник дијаспоре ни у УК, нити било где друго. Хвала на коментару.
Za mladog ekonomistu – Odavno se znalo da je 2017. teška za Grčku. I Evropa i region su se navikli na grčku dramu i njene reprize, bar se tako čini. Bilo bi neugodno ako bi se grčki problemi interferirali sa npr. italijanskim problemima, ili sa nekim novim globalnim ekonomskim ili političkim problemom. Nadam se da do regionalne krize neće doći, a ako dođe, ona bi pre mogla biti deo neke veće krize. Hvala na komentaru.
И да, добро сте ме схватили у вези предлога и у потпуности разумем ваш недостатак времена што сам и очекивао.
Ипак, мучно је гледати како се сви утркују за неким сјајним и епохалним решењима а да своју примену у пракси не могу ни назирати.
Отуда и предлог…
Г.Катићу, знате ли можда да ли постоји и ко је представник дијаспоре Републике Србије на простору острвске земље чији сте држављанин?
Postovani gospodine Katicu,
Zanima me Vase gledanje na „novu“ krizu Grcke? Da li mislite da ona moze i nas ugroziti, odnosno da li mislite da moze doci do regionalne ekonomske krize?
Za Makija – Iako je to neegzaktno, države delim na one koje planiraju budućnost i rade u korist svojih građana, i na države koje rade u korist nadnacionalnih elita. Ako je to kriterijum nezavisnosti, tada ima samo par država koje su nezavisne i one su uglavnom u Aziji. Mereno mojim aršinom, SAD, bar do juče, nisu nezavisna država, a to nije ni Rusija. Kada je Evropa u pitanju, u ovom tekstu sam se indirektno dotakao i te teme https://nkatic.wordpress.com/2014/09/03/da-li-je-evropa-sisla-s-uma/. Hvala na komentaru.
Zanimljiv je primer Mađarske ekonomije, sve na oko izgleda lepo, izvoz milijardi € , BDP 140 milijardi dolara, po glavi stanovnika 16.000. Dovukli su investicije visoke dodatne vrednosti: Suzuki, Audi, Samsumg…kule i gradovi.
Ali sve je to fasada, 4 miliona Madjara je siromašno, neto plata je 400€-600€, svako četvrto dete siromašno , Budimpešta generiše 40% BDP-a, postoji još 2-3 grada gde ima nekog života, 800.000 Madjara radi na Zapadu.
Šta to govori? Investicije ne razvijaju zemlju, BDP je najveća statististička prevara, prosperitet u EU još veća.
Znači, ušli 2004. i gde su danas, oni bi morali da imaju neto platu 1000€, ali profit odlazi na Zapad Madjari nemaju nikakve koristi od privrednog stanja, sve su to veliki brojevi koji ne oslikavaju ništa. To je to srednja razvijenost.
Nebojsa, koji su Vasi omiljeni parametri po kojima procenjujete realnu a ne deklarativnu nezavisnost neke zemlje, odnosnu njenu politicku i ekonomsku samostalnost pa indirektno i ekonomsku slobodu njenih gradjana i firmi?
I suprotno od toga, koji su Vasi omiljeni parametri kojima sagledavate porobljenost neke zemlje? Hvala
За Предрага – Ако сам добро разумео, Ви предлажете да се отвори посебна дебата о вези политике и економије. Иако је тема важна, не бих волео да сегментирам теме, јер ако бих кренуо тим путем, блог бих полако претворио у прави форум, а за то немам времена. Блог има скромне амбиције и домете, и овако како сам га конципирао једва стижем да га одржавам. Хвала на предлогу и коментару.
Г.Катићу, нема сумње да ви као аутор блога желите да посећеност буде на што вишем нивоу и да сви заинтересовани проналазе различите тачке везивања за теме које представљате.
Предлог који бих хтео да вам представим је оснивање нове категорије под називом „Политичка економија“. Одмах да се оградим, немам намеру за одигравањем било какве полемике у смислу баснословних фраза и флоскула о појединим питањима већ искључиво изношење мишљења и ставова зашто су одређене економске политике оправдане или не а које су резултат политичке подршке влада појединих земаља.
Дакле само аргументовани приступ економским правцима које недвосмислено карактеришу и политичке конотације. У осталом, данас не постоји шира макроекономска одлука која не поседује такве особине.
Свакако да би ово допринело знатно већим активностима од стране вас, у смислу претходно прочитаних и одобрених коментара, али вредност која се може створити тим путем је далеко снажнија.
Не мислим само на ваш блог, реч је о трезвенијем схватању ситуације зашто је стање такво како јесте.
Да ли данас постоји било који економски правац или политика а да није асимилован од стране политичког фактора? Наравно да не. Мислити другачије је противно реалним околностима.
Претпостављам да ће ваш одговор бити у правцу прихватања предлога и могућности његовог разматрања без реалних импликација, али заиста би било потребно и нужно да се на такав начин посматра економија и њен простор. Проценти, бројке, графикони, независност централне банке, слобода тржишта и сл. су термини који немају потпору у објективном сагледавању чињеница.
Разлог предлога који вам упућујем је субјективно схватање да нема економске политике и њеног развитка без подршке владајућих структура. С тим у вези неопходно је и протумачити подршку од стране политичких чинилаца као и праваца њиховог деловања и утврдити коме и чему њихове функције и ауторитет служе.
Уморно је анализирати и претпостављати поједине догађаје а да за то не постоји фактор који га може спровести у дело.
Суштина је идеју применити а не хипотетички представљати.
Za Remarka – Od tekstova iz 70-tih nedostaje samo prvi tekst u kome sam pisao o Londonu i Parizu (koliko se sećam). Sudbinu neobjavljenog teksta o SSSR-u sam već objasnio. Kada gledam unazad, možda je trebalo više da pišem, ali to je voda ispod mosta.
Znam za poređenja srpske i jevrejske sudbine, ali nikada nisam uspeo tu da nađem nekakvu sličnost. Ako već pravimo slična poređenja, Srbi sa Kosova npr. su sličniji Palestincima. Uzgred, Jevreji ne vole kada se bilo čija sudbina upoređuje sa njihovom. Hvala na komentaru.
Postovani g. Katicu,
Procitao sam Vas tekst o secanjima na sedamdesete kao i inspirativan putopis o Americi iz te 1977. godine, bilo bi zanimljivo procitati jos neki slican tekst o zemlji u kojoj ste boravili ili je samo na kratko posetili.
Rekao bih da ste nepravedno zaboravili knjizevnu karijeru.
Podsetili ste me na izuzetnu knjigu „Na putu“ Dzeka Keruaka.
Usput, da li ste posetili Izrael i pojasnite zasto se cesto medju intelektualcima u Srbiji mogu cuti neka poredjenja ekonomsko-politicke prirode sa tom drzavom, ja ih nikako ne vidim, narocito u domenu ekonomije.
Unapred hvala na odgovoru.
Za Nenada – Porasle su vidljivo cene elektronike, dok su cene hrane u samoposlugama porasle malo, za sada. Verujem da će poskupljenja hrane biti veća kada isteknu postojeći ugovori na bazi kojih se lanci samoposluga snabdevaju. Konkurencija u Britaniji je zaista velika, pa su samoposluge na sebe prihvatile deo poskupljenja i nisu ih još prenele na kupce. Hvala na komentaru.
@gosp. Katic
Da li ste primjetili da su cijene u trgovinama porasle od Brexita? Prvenstveno mislim na hranu.
Unaprijed hvala
За Бојана – Како ЕУ не издаје посебне финансијске инструмента за финансирање истраживачких пројеката, нема ни наменске примарне емисије за њих. Део тих трошкова се ипак покрива индиректно, кроз емисију „ненаменских“ државних обвезница које ЕЦБ купује на секундарном тржишту. Ја не бих финансирао овакве пројекте из примарне емисије, поготово не у Србији. Хвала на коментару.
Vezano za ove napade na Trumpa.
Za mene ti napadi uopšte nisu iznenađenje, šta više to je za očekivati. Ipak su globalisti tokom svih ovih vekova mnogo truda uložili da bi došli dovde.
Tako su i globalisti iz Kini spremni da se povede svet u haos ako se ostave državne granice. Red iz haosa, kako oni vole da kažu.
“Kineski milijarder Džek Ma rekao je da bi otpočeo rat ukoliko bi nestala trgovina, jer je ona više od razmene robe i novca.”
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2017&mm=02&dd=06&nav_id=1227909
Г. Катићу, да ли се ЕУ истраживачки програми, попут H2020 са буџетом од 80 млрд €, могу индиректно довести у везу са актуелним „штампањем новца“ од стране ЕЦБ? Да ли је могуће тј. има ли смисла финансирати овакве врсте развојних/истраживачких програма из примарне емисије, или је она погоднија за подухвате са конкретнијим и опипљивим резултатима?
Za Miloša – Devize su dramatično deficitarna roba i opasno je trošiti devizne rezerve za privredna ulaganja. Bila bi ugrožena i spoljna likvidnost, a nastala bi i panika kod deviznih štediša. Još važnije, nema nikave potrebe da se troše devize kada NBS može kreirati dinare za razvoj, o čemu je ovde dosta pisano. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu Katica.Mozete li da pojasnite da li bi Srbija mogla da iskoristi svoje devizne rezerve za ulaganje u privredu i kakve bi bile posledice toga,kako pozitivne tako negativne?Hvala.
gosp.Katic
„Napadi na Trampa dolaze sa svih strana i nikada ništa slično nisam video. Ne bih se iznenadio da na kraju puta, možda i kratkog puta, dođe do impičmenta ili da SAD utonu u haos.“
Podpredsjenik Bajden je rekao da je Rusija glavni neprijatelj Novog svjetskog poretka, javno. Sva sreca da postoji batina dugog dometa. Nema izvoza kaosa.
„Što se Dow tiče, svaki nivo možete racionalizovati sa ovakvom ili onakvom argumentacijom. Iz racionalnog ugla nije logičan ovakav skok berze od novembra prošle godine do danas. Verujem da ponovo gledamo špekulativno ludilo.“
Sve cijene su namjestene i glavna „drzavna“ institucija ,FED, ih podupire. Ovaj put se nece moci izvuci devalvacijom jel svi to rade. Neki drugi narodi imju elitu koja uci iz istorije.
Za SL33 – Napadi na Trampa dolaze sa svih strana i nikada ništa slično nisam video. Ne bih se iznenadio da na kraju puta, možda i kratkog puta, dođe do impičmenta ili da SAD utonu u haos. Što se Dow tiče, svaki nivo možete racionalizovati sa ovakvom ili onakvom argumentacijom. Iz racionalnog ugla nije logičan ovakav skok berze od novembra prošle godine do danas. Verujem da ponovo gledamo špekulativno ludilo. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, kako posmatrate sukob Google/Tesla/Facebook- Tramp po pitanju imigracije u SAD i koji ishod očekujete? Pored toga, imate li komentar na Dow od 20k od pre desetak dana?
Srdačan pozdrav.
Све, све, али…Банкарски сектор свакако да игра значајну улогу у девастирању читавих народа и њихових економија али морам да приметим и да други сегменти једне државе, бар што се тиче Србије, показују своје право лице.
Судећи по протестима и кривичним пријавама рекло би се да се буди част и одговорност у редовима полиције и припадника восјке.
Поделе у овим ресорима су резултат политичког фактора а како је он само привремен изгледа да праве моралне вредности имају кратак фитиљ на манипулисање и деструктивизам државе који је у току.
Такве потезе људи „чистог образа“ заиста вреди поменути а што се тиче банака, не бих имао ништа против да им се целокупно пословање сведе на географски домен матичне компаније у оквиру државе у којој су основане.
Циљеви банкарског сектора су предвидиви и као такви, по мени, не заслужују дубља разматрања јер у старту бивају одбачена од стране великог дела здраворазумских економиста.
Za Ganeta – Meni se čini da su banke u problemu, i da im negativne kamatne stope,kada su prihodi u pitanju, nikako ne odgovaraju, jer je reč o čistom gubitku. Dakle, ne verujem da je reč o „navlačenju“ klijenata. S druge strane, bankama niske kamate odgovaraju samo utoliko, što lakše i jeftinije refinansiraju svoje gubitke i pokrivaju sporna i sumnjiva potraživanja i što klijenti koji su u problemu lakše refinansiraju svoje obaveze. Banke i špekulacijama na tržištu akcija dobro zarađuju koristeći jeftini novac, i tako kompenziraju malu zaradu na kreditima. Bojim se da je finansijski ambijent ponovo postao sumanut i da se ništa nije naučilo iz poslednje krize.
Zanimljivo je i zašto investitori kupuju državne obveznice sa negativnim prinosom. Pretpostavljam da investitori smatraju da je niži rizik na državne hartije, nego da je novac u depozitu banaka. Neki možda veruju i da će prinosi ići još niže, pa će prodajom obveznica i zaraditi. U svakom slučaju, ne verujem da se obveznice kupuju da bi se držale do kraja roka dospeća. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Sve što ste napisali u komentaru mi je do tančina poznato jer se bavim valutnim špekulacijama, finansijskim derivatima i trgovinom hartijama od vrednosti.
Mislio sam na negativne kamatne stope na međubankarskom tržištu i motive kupovine državnih obveznica sa negativnim prinosima od strane poslovnih banaka i drugih investitora……… To bi do kraja trebalo razjasniti. U jednom komentaru sam dao svoje viđenje ove problematike koje je identično sa pojašnjenjem g. Ivana. I ja mislim da je u pitanju kalkulacija sa eventualnim kolapsom ekonomije……..
Međutim, kopka me nešto drugo……..
Da li je moguće da poslovne banke koristeći ekspanzivnu politiku centralnih banka u svojim međubankarskim transakcijama namerno obaraju kamate (libore, eulibore i sl) i ulaze u negativnu zonu samo da bi navukle klijente na dugoročne kredite koji su vezani za pomenute stope na međubankarskom tržištu, računajući na njihovu eksploziju u budućnosti. To sam zapravo želeo da Vas pitam i zamolio bih Vas da iznesete svoje mišljenje o ovoj tezi.
Simptomatično je da su pre obaranja referentnih kamatnih stopa, poslovne banke odobravale kredite sa fiksnim kamatnim stopama. Sada me zanima, da li ulaskom u negativnu zonu (odobravajući jedna drugoj kredite po negativnim stopama) banke zapravo cede veći profit od klijenata kojima su odobrili kredite po fiksnim kamatnim stopama. Ovde sam ušao u ezoteričnu zonu poslovnog bankarstva koju ste već na više mesta pominjali i koja je u ovom slučaju kontraintuitivna. Zato želim da Vas pitam šta mislite o ovoj tezi.
Na kraju želim da se izvinim što Vam dosađujem svojom radoznalošću.Ponovo napominjem da se ovde nalazim iz edukativnih razloga je želim da učim. Po meni Vaš blog mora biti obavezno štivo koje treba pomno proučiti za svakoga ko se bavi praktičnom ekonomijom. Ranije sam o ekonomiji pratio bukvalno sve živo na internetu ali sada se isključivo fokusiram na Vaše tekstove.
Želim da Vam se zahvalim na strpljenju, dosadašnjim odgovorima kojima ste me ispoštovali i odličnim tekstovima.
Negativne kamatne stope imaju logike ako otuđeni centri moći kalkulišu sa kolapsom ekonomije. U tom slučaju oni koji imaju viška novca koji nije moguće investirati mogu da očekuju bar deo umanjen za negativnu stopu. To je taksa na finansijsku imovinu. Onaj ko ima viška sredstava plaća procenat za držanje sredstava u banci (do prve eventualne povoljne prilike za investiranje). Generalno, negativna kamatna stopa je znak da industrijska civilizacija nezaustavljivo ide ka provaliji (onome što Ugo Bardi naziva Senekina litica – Seneca’s cliff).
Seneka je rekao da je put čovekovog uspona dug i postepen a da pad nastupa strmoglavo brzo.
За Александра Б. – Давно сам коментарисао да је број банака у Србији превелик и да мора доћи до консолидације https://nkatic.wordpress.com/2011/03/30/izdaja-intelektualaca/#comment-338. Занимљиво је да велике банке не показују жељу да купе банке које су данас на продају. Чини се да српско финансијско тржиште више није занимљиво за озбиљније стране инвеститоре. Привреда је слаба, грађани сиромашни, проценат ненаплативих потраживања је веома висок, итд. Бојим се да ово што се догађа није на линији јачања домаћег банкарског сектора већ је само резултат калкулација пар приватних инвеститора. Да ли су њихове калкулације биле исправне показаће време. Раст камата, када и ако до њега дође, могао би да поремети рачунице. Хвала на коментару.
Za Ganeta – Svako snižavanje kamatnih stopa ima za cilj da pojeftinjenjem kredita stimuliše potrošnju i investicije, i tako smanji troškove refinansiranja već postojećih kredita. Smatralo se da nominalne kamatne stope ne mogu ići ispod nule i da kada se dođe do nule, monetarna politika više nema kud. Tako je bilo do nedavno, a onda su centralne banke zaključile da mogu ići i ispod nule. Švedska, Japan i ECB su npr. krenule sa tim eksperimentom. Koliko znam, ovo je prvi put u istoriji da su neke nominalne stope negativne. Ranije su realne stope mogle biti negativne, ali kako je inflacija jako niska, značajnije obaranje realnih stopa ispod nule je postalo jako teško. Ne treba zaboraviti i da negativne stope slabe valutu, a to sve velike centralne banke danas priželjkuju. Hvala na komentaru.
Господине Катићу, ових дана медији објављују да један број страних банака прелази у домаће власништво, тј. да њихови страни власници напуштају Србију. Ако се не варам, све грчке банке траже новог власника. Како оцењујете тај тренд и да ли је то шанса да Србија, макар делимично, поврати контролу над банкарским сектором?
Свако добро
Ja se izvinjavam na skretanju sa teme,ali hteo bih da iznesem jednu teoriju oko krize koja se veštački proizvodi na Balkanu
Čini mi se da NATO ima motiva za otpočinjanje jednog rata sa znatno slabijim protivnikom,ali ne i preslabim,radi uvežbavanja jedinica,lanca komande,provere tehnike,itd.Idealan protivnik,na idealnom terenu su Srbi.Izgleda da je kaljenje i ozbiljna vežba neophodna NATO jedinicama,pošto im operativno stanje nije na visokom nivou.Naime,po putevima Istočne Evrope,u sred mira ,prave udese i događaju im se razne amaterske nezgode.
Očekuje se ruska podrška Srbima,pa bi to i bio indirektan sukob sa Rusijom,gde bi se mogli proveriti ruski tehnički i vojni kapaciteti na terenu različitom od sirijskog.
Pobedom nad Srbima i vojnom okupacijom srpskih teritorija,ostvarena bi bila sigurna eliminacija ruskog uticaja u regionu.
Zato je važno što brže i intezivnije raditi na naoružavanju,uz istovremeno mudro izbegavanje provokacija.I kontaktiranje sa administracijom SAD radi pokušaja dogovora kojim bi se izbeglo nasilje.
Za g. Katića,
Da Vas citiram „Negativne posledice su da bi banke još više vladale sistemom i da bi kamate mogle mnogo lakše ići ispod nule.“.
Nemačke desetogodišnje obveznice su u sredinom 2016 godine prodate po negativnoj kamatnoj stopi. Eulibor je i danas u negativnoj zoni……. Možete li malo rasvetliti fenomen negativnih kamatnih stopa. Da li je u prošlosti nekada zabeležen slučaj da su kamate bile negativne.
Meni jos uvek nije jasno kako drzave severne Evrope prihvataju tako lagodno ukidanje gotovine i mogucnost da banke steknu jos veci stepen kontrole nad podacima svojih klijenata.
Ja sam veliki pristalica gotovine, jedine pozitivne strane ukidanja vidim u tom domenu da se drzava zastiti od kriminalnih aktivnosti i kanalise jedan deo prihoda od sive ekonomije u svoj budzet, kao sto je delom i g. Katic napomenuo.
Rekao bih da ce svet definitivno biti drugaciji ako dodje do potpunog ukidanja gotovog novca u buducnosti, to nas uvodi u jedno potpuno drugacije razdoblje minimalne slobode i modernog ropstva.
Hvala svima na odgovorima.
U situaciji kada su korporacije potpuno preuzele države pričati o pozitivnim stranama, po meni, nema smisla. To bi možda bi u redu u nekom idealnom svetu.
Ovako borba protiv korupcije bi bila samo protiv malih igrača dok bi veliki još više učvršćivali moć – što jeste cilj predloga. Povlašćene korporacije ne plaćaju porez, novac drže na ofšor računima, u pitanju su desetine hiljada milijardi dolara van opticaja. Šta je do sada sprečavalo države da ih spreče u tim radnjama?
Mislim da ovaj predlog spada u dobru maltuzijansku alatku. Moćnici bi mogli tačnije da doziraju pare u opticaju tako se obustavi svaki rast, u prvom redu rast broja ljudi.
Za Remarka – Pozitivne posledice ukidanja gotovine bi mogle biti vezane za smanjivanje neformalne ekonomije, korupcije, kriminala i slično. Dolar, a delom i evro bi izgubili neke od privilegija koje danas imaju. (Pretpostavljam da se kripto valute pripremaju kao zamena za keš u onim kriminalnim transakcijama u kojima i moćne vlade tajno učestvuju.) Negativne posledice su da bi banke još više vladale sistemom i da bi kamate mogle mnogo lakše ići ispod nule. Naravno, to je još jedna mera i ka potpunom ukidanju privatnosti. O ovoj temi se već raspravljalo na blogu, npr. kod teksta https://nkatic.wordpress.com/2014/04/29/srbija-na-baltiku/. Hvala na komentaru.
@ Remark
Slažem se sa Nenadom.
@Remark
„Sloboda odlucivanja obicnog coveka je sve manja, to je cinjenica.“ sasvim dovoljan razlog da se to nenapravi.“
„Kakav je Vas stav prema delimicnom ili potpunom ukidanju gotovine, izgleda da medjunarodne finansijske organizacije podsticu sve veci broj drzava da postepeno prihvate tu koncepciju koja definitivno ima dobrih i losih strana.“
Koje su to dobre strane?
Postovani g. Katicu,
Kakav je Vas stav prema delimicnom ili potpunom ukidanju gotovine, izgleda da medjunarodne finansijske organizacije podsticu sve veci broj drzava da postepeno prihvate tu koncepciju koja definitivno ima dobrih i losih strana.
Sloboda odlucivanja obicnog coveka je sve manja, to je cinjenica.
Svedska je najdalje otisla, tako njene banke ne isplacuju vise gotov novac, a dobar deo prodavnica ga uopste ne prima, isto je i u Danskoj.
Kakav je podsticaj zemalja severne Evrope da prihvate ukidanje gotovine?
Bilo bi zanimljivo cuti misljenje ostalih posetilaca bloga.
Unapred hvala na odgovoru.
Za Nenada – Nisam pristalica fiksnog kursa, naprotiv, ali Makedonija nekako funkcioniše. Uz sve hendikepe koje ima, ekonomske i političke, po performansama je kao Srbija, ili je bolja. To nažalost više govori o Srbiji nego o Makedoniji, ali svejedno. Hvala na komentaru.
gosp.Katic
Koliko god bila losa politika NBS (po mome misljenju) bolja je od Makedonske jer je ova ni nema.
Zasto onda niti jedna anglosaksonska centralna banka nema fiksirani kurs prema americkom dollaru?
Za Remarka – Ne samo Peru, ogroman broj država u razvoju je ili u siromaštvu, ili u klopci srednje razvijenosti. Ponešto sam o tome ovde pisao: https://nkatic.wordpress.com/2012/04/24/strane-investicije-i-klopka-srednje-razvijenosti/ i https://nkatic.wordpress.com/2012/07/27/listove-merdevine-i-zadati-zivot-nove-vlade/. Naomi Klajn je napisala par odličnih, čitljivih knjiga i mislim da je njen angažman dragocen. “Doktrina šoka” je odlična knjiga, primenjiva i na sve što se u Srbiji događa. Preporučivao sam i knjigu manje poznate Janine Wedel „Collision and Collusion“. Autorku sam pominjao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/. Hvala na komentaru.
@ Remark
U vezi Makedonije treba reći,da su im stope inflacije poslednjih godina jako niske,čak i negativne.Tu ne može doći do klizanja kursa.Nisku inflaciju pospešuje veoma visoka nezaposlenost,posebno u delu sa albanskom većinom.
Targetiranje kursa denara,odnosno njegova precenjenost,je način prikupljanja deviza,koje stižu u Makedoniju od dijaspore,pre svega albanske.Ne treba potceniti ni prihode od kriminalnih delatnosti,koji su u devizama,a obzirom na mali obom makedonske ekonomije,značajni su.
Taj novac se menja za denar,država se snabdeva devizama.A,sa druge strane,rashodi makedonskog budžeta su u procentualnom iznosu manji od npr. srpskog.Ovo iz razloga višedecenijskog bojkota države od strane Albanaca,pa nisu oslonjeni na prihode sa državnog budžeta u onoj meri kao etnički Makedonci.Možda je ovo razlog držanja tekućeg bilansa pod kontrolom.
Postovani g. Katicu,
Da li se nasa dugogodisnja ekonomska letargija moze uporediti sa onom u Peruu s kraja 1970-ih, rekao bih da ima slicnosti posebno kada se primene Listove faze ekonomskog razvoja, deluje da smo sa pocetka druge faze u kojoj drzava jaca svoju industriju i proizvode tako sto se ponasa protekcionisticki gurnuti u poslednju fazu otvorene slobodne trgovine za koju nikako nismo spremni i koja nas vodi u klopku srednje razvijenosti.
S tim u vezi, Peru je danas takodje drzava upala u klopku srednje razvijenosti, ako ne gresim?
Sta mislite o knjizi The Shock Doctrine – Naomi Klein, postoji i dokumentarni film baziran na knjizi koji zanimljivo prikazuje ekonomske eksperimente cikaskih ekonomista u zemljama Latinske Amerike.
Unapred hvala na odgovoru.
За Ремарка – Македонија се определа да таргетира девизни курс, чиме је курс постао готово фиксан. Стабилности курса је подређена монетарна политика и политика каматних стопа. Македонија је имала мањи дефицит текућег биланса што је помогло да притисци на курс буду мањи, а како је и мала економија, није била изложена ни великим шпекулативним ударима (приливима и одливима) ино капитала. Македонија је и професионалније водила економску политику од Србије. Упркос томе, мене ипак изненађује да је денар тако дуго стабилан и да је текући биланс под контролом. Нажалост, све то се дешава на ниском нивоу привредног раста и високом нивоу незапослености. (С друге стране, ова два лоша феномена олакшавају одржавање стабилног курса.)
Што се тиче списка литературе, гледаћу да то урадим у другој половини марта. Ако заборавим, подсетите ме. Хвала на коментару.
Postovani g. Katicu,
Kako biste objasnili podatak da je 1 EUR na dan 6. februara 2012. vredeo 61.7 makedonskih denara, danas (pet godina kasnije) iznosi 61.4 denara (MKD).
Sa druge strane 1 EUR na dan 6.februara 2012. godine iznosi 106.1 dinar(RSD) danas je 124 dinara.
Sta to centralna banka Makedonije radi drugacije?
Mali predlog: Bilo bi korisno da se uvede jos jedan tab sa spiskom literature koju najcesce koristite ili knjiga koje ste ovde vec preporucili, primetio sam da dobar broj posetilaca zeli da procita neko delo po Vasoj preporuci, na kraju mozda je samo pitanje preglednosti.
Unapred hvala na odgovoru.
За Предрага – Ваш предлог свакако има смисла када је Форум у питању, али се бојим да не могу само за Форум да коментаре структурирам на предложени начин. Хвала на предлогу.
Господине Катићу, верујем да нисте заинтересовани за такав вид приказивања коментара али мислим да би знатно већу динамику и потенцијални дијалог између посетилаца блога успоставили ако би коментари имали аутоматски „reply comment“ карактер. Дакле таксативно приказивање коментара уколико се жели исказати мишљење на одређену тему.
За читаоце блога много једноставније а с друге стране и могућност фреквентније комуникације заинтересованих.
Свакако да то захтева више посла од вас, с обзиром на одобравање коментара, али такав приступ би омогућио дубље сагледавање појединих тема и заинтересовао све кориснике блога да дебатују и изнесу своје мишљење о темама које иницијално покрену.
Надовезивање на коментаре путем именованог позива је мало одбојно за наставак комуникације.
Ако је већ реч о интернет садржају онда би било добро да исти, уколико је то могуће, буде што ближи реалном дијалогу.
Za Remarka – Ne poznajem monetarnu istoriju Srbije i Jugoslavije s početka 20. veka, pa se ne bih usudio da dajem komentare na tu temu. Hvala na komentaru.
Mene više od globalnih demografskih problema zanima kako će Srbija da reši problem velikog broja penzionera u odnosu na broj zaposlenih koji je i sad veoma izražen. Ja se bojim da za 11 godina kada ću ja imati starosni uslov za penziju možda više neće biti novca za penzije. U ovom trenutku se rasprodaje Srbija da bi mogao da se održava privid funkcionalne nacionalne ekonomije. Ali šta činiti posle toga? Možda je bolje na vreme umreti.
Naravno da imaju plan, njihova taktika je „procenat ovde, procenat tamo“. Malo GMO, malo vakcine, malo plastika,…Od svega po koji procenat tako da niko ne primeti i eto redukcije. Ako neko i otkrije nešto oni to spinuju preko svojih medija. Srbi veoma dobro poštuju ovu želju globalista sa svojih 30000 godišnje, sa tendencijom rasta. Malo ih nervira što jedan deo nas voli ruse ali zato u nekoj bliskoj budućnosti te ljubavi neće ni biti.
“Svet danas broji 6.8 milijardi ljudi. Ide ka 9 milijardi. E sad ako uradimo stvarno dobar posao sa novim vakcinama, zdravstvom i porodiljskom zaštitom, mi bi verovatno mogli da smanjimo taj broj za 10 do 15%” – Bill Gates, “Innovating to Zero!, speech to the TED2010 annual conference, Long Beach, California, February 18, 2010.
Демографско опадање је страшно: под теретом старости, друштву ће се сломити кичма!
Демографски раст је страшан: забога, живимо на свету ограничених ресурса!
Али владари света имају тајновит план, који је поменуо Владимир Џ али њега већ знају сви, осим најнеупућенијих: план о геноцидном свођењу популације света на једну милијарду, или на сто милиона, већ зависи који натпис са којег камена читате, и из њега критички закључујете да је то извршна одлука владара света.
Истовремено, владари света стављају карте на преплављивање запада емигрантима, што зависи од одржавања њиховог високог наталитета.
Да се вратим проблему с почетка коментара:
Effect of Aging on Economic Growth in the Age of Automation
Several recent theories emphasize the negative effects of an aging population on economic growth, either because of the lower labor force participation and productivity of older workers or because aging will create an excess of savings over desired investment, leading to secular stagnation. We show that there is no such negative relationship in the data. If anything, countries experiencing more rapid aging have grown more in recent decades. We suggest that this counterintuitive finding might reflect the more rapid adoption of automation technologies in countries undergoing more pronounced demographic changes, and provide evidence and theoretical underpinnings for this argument. – Acemoglu & Restrepo, January 12, 2017
(http://economics.mit.edu/files/12536)
Ацемоглу: ко би њему могао веровати тек тако? А имам преча посла од студирања његових аргумената. Него, то ми је повод да подсетим на страхоте технолошког развоја. Решење за првопоменути ужас би могао бити овај технолошки. Кад се све ове идеје и теме повежу, оне губе своју страхоту.
Наравно, има лепшег и једноставнијег решења, а то је да се крене да се ради нешто, игра с нечим: вратити се у природан свет.
The best safety lies in fear (Шекспир) и онај ко мисли тако код Шекспира завршава „How now? A rat? Dead, for a ducat, dead!“
Лек за фриволност и безмисаоност нису шокови. .. Осим ако нисте попут Кери Фишер!
Postovani g. Katicu,
Kojeg centralnog bankara biste istakli kao primer integriteta i kreativnih resenja uprkos brojnim problemima sa kojima se suocio?
Kakav je Vas pogled na ekonomsku situaciju Jugoslavije tridesetih godina 20. veka, vreme bliskih odnosa Stojadinovica i nemacke administracije.
Znam vrlo malo o tadasnjem guverneru g. Milanu Radosavljevicu, literatura je prilicno skromna.
Unapred hvala na odgovoru.
Pa demografski pad je odlična vest za globaliste. To je pored stapanje nacija najvažnija stavka u njihovim aktivnostima. Jer kako reče vlasnik CNN-a Ted Turner:
“U ovom trenutku ima previše ljudi na ovome svetu. Treba smanjiti svetsko stanovništvo sa sadašnjih pet milijardi na 250 do 300 miliuna. Pad od 95% bi bio idelan”. – Last Trumpet Newsletter, 1996.
Opet bi se osvrnuo na ljutnju koju ispoljavaju globalisti i njihovi korisni idioti širom sveta izborom Trumpa za predsednika. Često imaju potrebu da kažu da su ga izabrali nepismeni, neuki, neprosvećen, prost… narod. Ovu ljutnju posebno ispoljavaju iz liberalne Kalifornije za koju kažu da je centar pameti sveta i zbog toga žele da se odcepe od Amerike. Valjda misle da to što je tamo slikonska dolina i ostali veliki obrazovni centri da je znak neke pameti. Međutim dali je baš to tako.
Mark Dice živi u Kaliforniji i godinama na svom kanalu postavlja pitanja ljudima iz Kalifornije o raznim temama:
Pogledajte i ostale njegove priloge.
Veoma loše vesti vezane za demografsku sliku i penzione sisteme raznih zemalja. Šta tek može da se kaže za Srbiju?
http://www.zerohedge.com/news/2017-02-01/here-are-countries-where-millennials-will-struggle-most-support-retirees
Veoma je korisno pročitati ovakav tekst čiji je autor nekadašnji insajder i menadžer velikih američkih banki, Nomi Prins. Posebno što je tu objašnjen istorijski kontekst kako je cela svetska ekonomija i američka politička vlast dospela u ralje finansijskog sektora:
http://www.tomdispatch.com/post/176236/tomgram:_nomi_prins,_goldmanizing_donald_trump/
Za Remarka – Na blogu je već bilo govora o Šahtu, pa možete pretražiti komentare. Kada je o knjigama reč, Šaht je objavio memoare, a engleski naslov je Confessions of „The Old Wizard“. Imate i njegovu poznatu knjigu Magija novca. Šaht je bio i sjajan centralni bankar, ali i daroviti samoreklamer. Kada je ekonomija nacističke Nemačke u pitanju, preporučivao sam sjajnu knjigu The Wages of Destruction: The Making and Breaking of the Nazi Economy Adama Tooze-a.
The Big Short nisam čitao, ali sam gledao film na bazi knjige. Derivati su se odavno otrgli kontroli i umesto instrumenta osiguranja od rizika, postali su kockarski instrument i generator novih rizika.
Hvala na komentaru.
Postovani g. Katicu,
Nedavno sam dosao do knjige The Big Short – Michael Lewis, autor u knjizi pomalo insajderski skicira kako je nastao slom americkog trzista nekretnina zahvaljujuci „mutaciji“ hipotekarnih obveznica koje je osmislio Luj Ranijeri.
Kakav je Vas stav o toj vrsti sekuritizacije koja se otela kontroli?
Znate li neku dobru knjigu o zivotu i delu Hjalmara Sahta?
Mada bi bilo jako zanimljivo da Vi napisete nesto o njemu, rekao bih da je taj period u istoriji nemacke ekonomije prilicno sadrzajan.
Unapred hvala na odgovoru.
Za Vladimira Dž,,
Da, ovo je ispravno uputstvo za skidanje titlova sa Jutjuba. Proverio sam i zaista radi. Hvala puno. Gledao sam mnoga uputstva na internetu ali nisu bila funkcionalna.
Ako neko hoće da skida titlove sa Jutjuba neka zna da link koji je postavio Vladimir Dž stvarno provereno daje ispravno uputstvo.
Evo pružiću malu pomoć svima koje zanimju filmovi sa prevodom u vidu nekoliko finesa nakon skidanja titlova:
1) Ime datoteke na kojoj je titl treba biti identično sa imenom datoteke koja sadrži film, u protivnom titl neće raditi. Nakon skidanja titla obično se imena ne poklapaju te naziv datoteke sa titlovima treba preimenovati.
2) Upakujte ih u istu fasciklu i onda možete gledati film.
3) Datoteku sa titlovima možete otvoriti u wordu i izvršiti dodatna podešavanja slova. Obično su škakliva slova dž, đ, lj, itd………itd. Sve se to lepo može podesiti u samoj datoteci koja sadrži titl i onda prevod besprekorno radi.
Još jednom se zahvaljujem Vladimiru Dž, na pomoći.
@Gane – How to Extract the Subtitles from a Youtube Video and Download it
Za Vladimira Dž,
Želim da preko „JTD VIDEO DOWNLOADER-a“ skinem neki strani klip a zatim da skinem titl na srpskom jeziku i na miru pogledam na TV-u. Meni nije problem da to upakujem da može da se gleda sa titlom na TV. Problem mi je da skinem titl sa Jutjuba……….
Mogu na internetu gledati strane klipove na Jutjubu sa automatskim prevodom na srpski, ali ja želim da to skinem i na miru gledam preko TV-a. Uglavnom se radi o ozbiljnim temama Npr: Milton Friedman, Piter Šif itd….. koje bih pažljivo, na miru gledao i analizirao.
@Gane – Da li možeš malo detaljnije da objasniš šta želiš? Meni je nejasno šta bi hteo a možda mogu da ti pomognem.
Za inženjera Dejana i informatičare.
Kako da skinem automatski prevod sa „Jutjuba“, jer bih želeo da pogledam neki strani klip sa srpskim prevodom. Molim Vas da me uputite na link koji to dobro objašnjava ako je uopšte moguće (pokušavao sam i na osnovu iskustva miuslim da je teško moguće)…….
Molim g. Katića da pusti ovaj komentar. Već sam objasnio da komentari ne mogu opteretiti sajt. Video sam na wordpress.com da daju 3 GB besplatnog prostora a g. Katić je po mojim proračunima za ovih desetak godina iskoristio 0,6-0,7 GB. Dakle, može se slobodno diskutovati na različite teme.
Iako sam se bavio programiranjem, teško se snalazim sa radom u interfejsu……… Profesionalni nformatičari će znati o čemu pričam. Zato i postavljam ovakvo pitanje i molim za pomoć.
Tek sad sam provalio ovo:
„Mužjak lav nikad nebi napustio svoj plen pred slabijim protivnikom.“
Koja glupost. Pa lavovi uopšte ne love. To rade ženke. Lavovi ne rade ništa. Samo dođu da žderu, pare se i „čuvaju“ čopor. Takvi su valjda, i srpski.
Zašto bi kineska vlast pokušavala da ucenjuje bolide? Nisu bahati kao belci. Oni su poslovni ljudi. A Rusi i Balkanci su lavovi.
@Nemirni – Sem ovog komentara dole, (preskoči deo o emancipaciji žena)
https://nkatic.wordpress.com/2017/01/01/2986/#comment-15540
ja nemam šta puno da dodam. Ja nisam ekspert za međunarodne odnose. Ja samo sklapam neku svoju celinu na osnovu toga što pročitam sa različitih strana.
Za sada ja još uvek verujem stavovima stranih antiglobalista o Kini. Oni stavljaju u istu ravan svoje globaliste i komuniste iz Kine. Recimo, jedno od logičnih pitanja bi bi bilo: šta je Kina uradila u međunarodnim odnosima kako bi sprečila globaliste u terorisanju sveta? Ona ima daleko više ucenjivačkog potencijala od Rusije. A kad smo kod Rusije evo šta antiglobalisti misle o Rusiji (od 6 minuta):
Na ovom show programu je prošle godine gost bio predsednički kandidat Trump. Obećao je Jones-u da ga neće razočarati. To je možda ključ njegove pobede.
Zbog čega bi deca stranih plaćenika morala da ostanu u ovoj koloniji? Uvek mogu da odu u neku drugu.
Patriote su uvek podcenjivale strane plaćenike. Oni manje glupi pređu na pravu stranu.
A podanici, koji ne žele da ih patriote i izdajnici urnišu, zapale odavde. Ili barem spreme i pošalju decu, ako mogu.
Za Vladimira Dž:
Kakvo je Vaše viđenje pozicije Kine i njene moguće uloge u promovisanju globalizacije? Pre oko dve godine sam čuo kako se neki finansijski giganti premeštaju u Kinu, što koincidira sa stvaranjem Razvojne banke BRIKS-a i drugih organizacija poput Šangajske organizacije za saradnju. Zapadni mediji su se odjednom zabrinuli za odnos Kine i SAD, pišu o posledicama po SAD ako Tramp nastavi da čačka Zmaja. CNN i NBC se otvoreno stavljaju na stranu Kine.
A sada i Kinezi sve češće govore ratnohuškačkim jezikom:
https://sputniknews.com/military/201701301050173793-china-army-commander-us-reality/
Ranije sam često slušao naše „eksperte“ kako evropa mora da sluša ameriku jer je ona suviše jaka a oni slabi. Da su amerikanci glavni krivci za sve nedaće u svetu i da je evropa nemoćna u pružanju otpora, inače bi, da može, evropa imala drugi politički kurs. Jednom rečju evropa se doživljavala kao vazal americi. Najgrlatiji u ovakvoj besmislici su naravno bili eksperti koji zastupaju levičarske ideje. Ovo nije ni čudno jer su globalisti najviše obukli kožune levih ideologija.
Odjednom, bukvalno preko noći, posle smene predsednika amerike, evropa sada ima snage da se suprostavi americi! Sad su svi čvrsto zajedno u svojoj globalističkoj tiraniji. Prekjuče je jedan od kandidata za predsednika Francuske Emanuel Makron (bankar, levičar) izjavio da: “Ovo znači da SAD neće biti u mogućnosti da koorganizuju globalizaciju i da budu svetski policajac uz Evropsku uniju.“ Pa do sada su nam ispirali mozak da je samo amerika svetski policajac, otkud sada i evropa?
Prava istina je da je evropa mnogo veći tiranin od amerike ali se zbog procesa stapanja naroda unutar EU morala da drži masku „dobročinstva“. To je bila do juče taktika dobar-loš policajac. Ko bi ušao u takvu tvorevinu ako se otvoreno vide karakteristike tiranije? Sad kad je došao na čelu amerike čovek kojem nije po volji globalizacija svi su udarili na njega, iako su do juče svi pričali da je tako nešto nemoguće. Čuj, veliki mediji da napadaju predsednika amerike?
Mi kao evropski prosjaci smo tu na začelju svega da shvatimo o čemu se radi. Mi dovodima strane investicije da budemo još veći prosjaci, baš kao što su to radili decenijama vlade Hondurasa, Indonezije, Filipina, Gvatamale,….
Ko bi rekao pre par meseci da će strani plaćenici koji rade u B92 ili Blicu jednog dana pljuvati po predsedniku amerike. Svi bi rekli: Jesi lud, pa to su američki mediji kako mogu da napadaju svog predsednika?
Ne! to nisu mediji u rukama nekih vlada. To su mediji koji rade za globalizam, za korporacije, za bankare, to je najveće zlo u istoriji. Globalizam je nadnacionalan. Svaki premijer ili predsednik koji nije na liniji globalizma će biti napadnut. Bez obzira koje je nacije.
Našeg premijera tapšu po ramenu jer se drži slova i duha globalizma, jer pravi od svoje zemlje koloniju trećeg reda. Jednom kad shvati da mu deca neće lepo živeti u koloniji on će gledati da im okrene leđa. Ali onda će biti kasno, brzo će ga smeniti i opet će staviti ove ulizice iz DS-a. I tako u krug.
Dosta puta sam slušao komentare od poznanika tipa: Najviše volim ove građanske partije, mada ne volim neoliberalizam. Ili: treba da uđemo u EU ali ako može bez ovog neoliberalizma.
Pa mi smo smešna nacija! Politički i ekonomski potpuno nepismena. Zato smo tu gde jesmo.
Оног момента када инострани заступници Вучића не буду више имали користи од њега, у том тренутку крећу ломови и његов суноврат.
Ви можете као политичар маргинално мењати своје ставове, али свако реално одступање од иницијално утврђеног програма заснованог на претходно договореним компромисима је начело одговорности које када год буде нарушено биће санкционисано. То вам је универзално правило за компромитоване политичаре. И Вучић је сам то и прихватио.
Да није тако не би било ни СНС-а ни било чега сличног. Они су само продукт таквог система.
О тим нестабилностима и политичким флоскулама заиста није потребно трошити речи, баш као и на оружани сукоб у Балтику, Пољској и сл. Пропаганда је чудо.
@ Predrag
„Izgubljeno vreme je izgubljeno zauvek!“Rece nedavno domacin bloga.
Koliko ce jos vremena proci dok Vucic ne zatvori taj krug,i ode sa scene?I ko ce posle njega doci?I gde ce taj novi doci?
Bojim se da i nasi neprijatelji prizeljkuju tu Vucicevu kandidaturu.Politicka nestabilnost koja bi sledila,(koju bi oni jos vise produbljivali),bila bi im odlican teren za realizaciju planova.
СНС није никаква политичка организација која има своје циљеве, програме, статут, органе, комисије и сл. На папиру да али у суштини представља само интересну групу шибицара, поданика зарад нешто мало новца или неке функције.
С обзиром да је и њихов председник заузимањем истог статуса према иностраном фактору постао то што јесте, онда се и не може очекивати да његови подређени уживају другачији положај.
Било би добро да се кандидује за председника, победи и изгуби све надлежности које је имао као премијер. То би неминовно водило и његовом политичком слабљењу, у крајњу руку и путу већ заборављеног Тадића.
Искрен да будем не бих имао ништа против јер би Србија имала наду да ће променити бар своју економску политику која је у овом тренутку катастрофална.
Када је реч о друштву, институцијама, полицији, медијима, образовању, константном понижавању Срба, е то је тек посебна тема која захтева већу ширину од коментарисања.
Жао ми је што то морам да кажем, али људи су лаковерни и подложни пропагандним утицајима.
Срећа па се таква ситуација из дана у дан мења, како у Србији тако и у Европи.
Za Nebojsu.U filmu „97 owned“ kazu da iza cudesnog napretka Istocne Azije stoji pametan rad njihovih cenralnih banaka i vlada koji su omogucili pametno kreditiranje.Kazu da su odredili pozeljni rast bdp-a,nasli industrijske grane koje ce podrzati i finansirati i nisu kroz kredite finansirali nikakve spekulativne poslove kao sto su hedz fondovi.Zato su i izbegli inflaciju.Da li se slazete sa ovim?
(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=29&nav_category=11&nav_id=1225129)
Tacno je da bi samo Vucic pobedio u prvom krugu.Ali zasto bi to on uradio?Zasto da Vucic na svoje ime vuce citav SNS i plus niz manjih stranaka ukljucujuci i SPS?U SNS su usli ljudi iz stranaka koje su ranije bile na vlasti,pa su isti ljudi ponovo na vlasti.I svi se kriju iza premijera.Zasto on vuce citavu tu bulumentu?Meni to nije jasno.Da li on razume da ce ga svi ostaviti kao Milosevica,i preci u drugi tabor,kad osete njegov kraj?On je propustio da eliminise iz stranke (ili bar sa vodecih pozicija) one koji ga nominalno podrzavaju,a ustvari sustinski ne veruju ni u njega ni u ovu zemlju i narod.
Da sam na njegovom mestu,ja bih sada izveo manevar,podrzao bih Jeremica i odmah krenuo sa ciscenjem SNS-a i rekonstrukcijom vlade,koja bi bila oslobodjena SPS-a.
Iz SNS-a koji je preglomazan,izbacio bih deo clanstva.One koji su preletaci,a prozapadno su orjentisani,i uspostavio bih kriterijume za prijem u stranku.Optuzio bih deo drzavne administracije i pravosudnog sistema za podrivanje nacionalne bezbednosti i delovanje protiv interesa naroda i drzave,zatim bih u dogovoru sa Jeremicem uveo vanredno stanje i krenuo u obracun sa kriminalom i petom kolonom.
Istovremeno bih ostvario kontakte sa novom administracijom SAD i pokusao postici dogovor sa njima oko medjunarodnog polozaja Srbije..Ako sporazum nije moguc,okrenuti se potpuno ka Rusima i zatraziti rasporedjivanje njihove vojske na nasoj teritoriji sto pre.
Treba napraviti zid oko Srbije, čiju će izgradnju finansirati roditelji studenata na budžetu. Voleo bih da to bude ponuda koja se ne može odbiti.
Fašisti su tako cool…
Реци све жеље, реци шта треба, само немој да паметујеш и иди где хоћеш…
@ Marko
Mislim da nije najsrecnije resenje prisiljavanje ljudi da ostanu tih 5 ili 10 godina.Oni bi na to gledali kao na vrstu robije.Potrebno je stvoriti uslove da ljudi svojom voljom ostanu.
Problem je u tome sto i okruzenje tih mladih ljudi zeli da oni odu.Jednostavno stariji se plase da ce ih mladji i bolji istisnuti,a oni losiji se nadaju da ce doci do izrazaja ako konkurenti budu uklonjeni.Naravno,i ljudi osecaju da nisu pozeljni,a negde su im vrata otvorena.I zasto bi se borili protiv vetrenjaca?
Vertikalna prohodnost po osnovu strucnosti,zalaganja i kvaliteta licnih osobina kod nas gotovo da ne postoji.Ako je neko na taj nacin napredovao,to je izuzetak koji potvrdjuje pravilo.
@Kum
Ali nikom ne pada napamet da nešto promeni.To mora da se spreči jer meni nema logike da mi kao nerazvijena zemlja školujemo kadrove bogatim državama. Svako ko se školuje iz budžeta mora da ostanu u Srbiji, od 5 do 10 godina, ko sam finansira svoje visoko obrazovanje neka ide gde želi. Znate koliko košta jedna godina studiranja u Americi na medicinskom fakultetu pa jedno 50.000$.
За Влада,
Пропорционални и већински изборни систем је међусобно тешко упоредива категорија јер и један и други испољавају своје предности и недостатке па би одлука о правом била углавном заснована на субјективном приступу.
Много већи проблем су представници различитих политичких опција који играју на карту мејнстрим медија, дневне штампе и актуелних догађаја. Тако је било и на континенту преко Атлантика али реалност је на крају била супротна очекивањима.
Слично је и са институцијама и професијама, може се на сав глас причати како је све у најбољем реду али пре или касније истина долази на видело.
У свету интернет технологија где свака информација путује независно од било чијих ограничења, у тренутку, широм земље и света, заснивати политику на подршци класичних и у неку руку превазиђених медија је сулудо. Питање је само времена када ће се грађани, на које се и политика односи, схватити реалност времена у којем живе, погрешност убеђења и коначно се пробудити из летаргије изазване тв и штампаним медијима.
Тек након тога се може очекивати и здраво функсионисање институција и правично вредновање различитих професија као последица изазвана од стране револта грађана. Сваки други покушај је, у садашњој ситуацији, бесмислен и узалудан без могућности да да било какве позитивне резултате.
Кад већ не функционише ни једна институција и професија, можда би већински изборни систем допринео изградњи подношљивијег друштва у Србији…
… Добра организација и конекција је кључ успеха.
Свестан чињенице да је блог првенствено инспирисан економским темама и повезаним категоријама не бих желео да будем превише наративан и обиман али свакако ипак одлучан да укажем на значај дијаспоре. Бар када је у питању Србија и њено расељено становништво.
Некад се питам да ли смо сви толико разједињени, сујетни, усресређени на свој лични интерес да просто не постоји воља да се успостави било какав облик сарадње а да он може имати позитивне ефекте на земљу порекла.
Наравно, велики је број оних који чак иако су нашли уточиште у некој другој земљи једва састављају крај са крајем и за њих се може оправдано рећи да због својих животних тескоба не налазе довољно слободног времена за било какав други ангажман. Али с друге стране, постоји озбиљан број успешних дијаспораца са простора Србије који су стекли пристојне и за многе пожељне услове живота широм Аустрије, Немачке, Швајцарске. Па и на острвском делу европског континента. Нисам убеђен да нико од њих не размишља о својој земљи порекла и да нико не би волео да види Србију, или бар провинцију из које потичу, као успешну и достојну за живот нормалног човека.
Свакако да постоје одређене организације које представљају дијаспору али њихов рад није ни приближан потенцијалима који таква групација са собом носи. Политички приступ у Србији је такав да несумњиво негативно утиче на било какву жељу постојања здравог односа са људима у расејању и с тим у вези јасна је и незаинтересованост дијаспоре за сарадњу са матицом.
Али ако се оставе по страни и замагљене организације, политички утицај, одсуство поверења…зар не постоји та нека воља и жеља животно ситуираних и пословно сигурних дијаспораца који би волели да њихова домицилна земља буде знатно боља и квалитетнија, место у којем би желели да проведу бар неки део свог живота?
Несумњиво је много разлога који негативно утичу на такву перцепцију али Србија је једна од ретких земаља у свету која има тако широк дијапазон распрострањености становништва у другим државама који су веома успешни у свом пословном, друштвеном, политичком, културном, социјалном ангажману.
Зар је толико тешко успоставити добру комуникацију и однос који ће радити у најбољем интересу своје земље и порекла?
Никако ми није намера да указујем на материјалну конотацију али сигуран сам да свако ко, у нормалним начелима, има пристојне услове живота има времена да посвети бар мало размишљању о својим коренима.
Занемарујући све политичке представнике, јер они и нису заинтересовани, дијаспора не заслужује третман и позицију у којој се тренутно налази и свој утицај може да искористи на знатно вишем нивоу.
Пре свега за добробит својих најближих, области из које потичу, земље порекла.
У чему је препрека?
Za gospodina Katića:
Ovde možete čuti nešto o poreskoj politici predsednika Trampa:
(https://www.youtube.com/watch?v=C66CqLjZl2o)
Meni zvuči logično, bilo je za očekivati veliko rezanje poreza za kompanije. Čovek je i sam biznismen.
Pozdrav.
(http://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2017&mm=01&dd=25&nav_id=1223723)
Zaista je katastrofalan smer u kome se krece Srbija.Namece se pitanje,da li Srbija ima kapacitete da upravlja sopstvenim teritorijama?Da li ova drzava razara Vojvodinu i sudbine ljudi koji tamo zive?Da li bi im bilo bolje da su deo Madjarske,bez obzira koje su nacionalnosti?
Ipak su te teritorije dosta duze bile u sastavu Ugarske nego Srbije.Moramo priznati da Vojvodina u sastavu Srbije stagnira.Mozda bi oni srecu trebali traziti na drugoj strani,jer imaju istorijsko pravo na to.Ako su Srbiji ti ljudi teret,onda je bolje da budu drzavljanji Madjarske koja ih oberucke prihvata.
Za Nebojšu
Samo da znate i ovo
Reč je o dešavanjima na severnom i srednjem delu Vojvodine.
Mi smo do sada,a i dalje se to nastavlja imali problem odliva mozgova i sepske pameti i mladih ljudi.To se sada nešava sa mladim ljudima srdednjeg stepena obrazovanja.Naime mnogi vojvođani su dobili pasoše preko dvojnog državljanstva od Mađarske,i svi ti ljudi nisu uzeli pasoše zbog ljubavi sa mađarskom nego zbog nesmetanog odlaska u neku od zemalja evropske unije na rad jer ovde ne može da se pristojno živi od svog rada.To se odnosi i na mađare i na srbe,a ostale jer su uslovi za dobijanje mađarskog državljanstva bili veoma laki.
Primera radi sreo sam poznanika koji je imao dva kafića i kada sam ga pitao zašto je jedan zatvorio,rekao mi je da nema ko da radi.Istina je i to da će uskoro i naše zdravstvene ustanove ostati bez lekara i medecinskog osoblja jer u poslednje vreme imam podatak i za to.Nedavno su otišla dva mlada lekara u Nemačku, da ne kažem koliko je otišlo medecinskih sestara ili bolničara.Nanas mi poznanica kaže da joj sin i snaja(ona je medecinska sestra)idu u Švajcarsku.On je mehaničar koji se bavio obradom zemlje i obrađivao je oko 50 hektara i sve to ostavljaju.Zaključak nije teško izvući iz ovoga.Šta nas čeka ulaskom u EU?(ako uđemo?)Severni deo Vojvodine je već u velikim problemima.
Ovako se i smanjuje nezaposlenost koju vlada pokazuje kao uspeh,a što će zemlja ostati neobrađena ili će za sitne pare doću u ruke velikim bogatašima
(nekad-veleposednicima.
Nekretnine za stanovanje(ako je imaš) nemaš kome da prodaš.
Poz…Rade
Za Makija – Ne razumem Trampovu najavljenu poresku reformu, mada možda treba sačekati da bi videli detalje. (Npr. porez na dobit korporacija jeste u SAD visok). Što se američkih radnika tiče, njima je svejedno da li gube posao zbog robota, ili zato što je fabrika otišla u Meksiko. U tom smislu, protekcionizam bi za njih mogao biti i za nijansu bolji od situacije u kojoj su danas. Hvala na komentaru.
Nebojsa, novi americki predsednik obecava nize poreze i veci protekcionizam za vece zaposljavanje i vecu privrednu aktivnost unutar SAD. Ima li empirijske osnove za strah pojedinih analiticara da ce umanjenje poreza samo preraspodeliti bogatstvo jos vise ka bogatima a svaki pokusaj carinske i druge intervencije da se roba proizvede u SAD usloviti samo vece angazovanje robota umesto zivih ljudi? U stilu – ako je Foxcon zamenio 60000 ljudi robotima, sto ne bismo i mi? Hvala
Za Branislava – Moja pozicija je mnogo lagodnija od pozicije mojih kolega u Srbiji koji velikim delom zavise od milosti vlasti. Verujem i da su mnogi izgubili nadu u mogućnost promene i sada brinu samo o sebi i svojim porodicama. Hvala na komentaru.
Da li je moguce, gospodine Katicu, da vas niko iz ekonomskog sveta Srbije ne cuje. Niko od Vasih kolega ne ulazi u ozbiljnu polemiku sa Vama. Divim se vasoj doslednosti, upornosti i entuzijazmu. Ako se Vi trudite, red je da se i mi, zrtve liberalnog kapitalizma, potrudimo za sopstveni opstanak.
Za Vukašina – Ne sećam se da sam rekao da primarna emisija ne bi mogla da pomogne Srbiji, naprotiv. Ako sam to negde i rekao, onda sam verovatno mislio da bi mehanizam mogao biti zloupotrebljen u političkoj konstelaciji kakva u Srbiji već dugo vlada. Kovanica „let ispod radara“ se odnosila na način na koji politiku „dekolonizacije“ treba sprovoditi i koliko se sećam, upotrebio sam je samo ovde https://nkatic.wordpress.com/2015/05/09/ziveti-sa-globalizacijom-i-spasiti-to-se-spasiti-moze-tekst-pisan-za-naucni-skup-nacionalne-ekonomije-u-uslovima-globalizacije-22-23-05-2015-andricgrad/.
„Novac kao dug“ nije tema koja mene opterećuje. Aktuelni finansijski sistem nije smetao ni Japanu, ni Kini, ni Tajvanu, ni Nemačkoj itd. da se razviju. Sličan sistem je postojao i u socijalizmu, ali nije bio instrument finansijske eksploatacije. Ključno pitanje je ko vlada finansijskim sistemom, kome on služi, ko i kako kontroliše i usmerava novac, ko prisvaja efekte stvaranja novca iz vazduha itd. Ne znam da li negde postoji finansijski sistem koji ne počiva na kreditu i kamati. Islamsko bankarstvo je, bar deklarativno, malo drugačije i pravednije od zapadnog. Hvala na komentaru.
Pozdrav, Nebojša. Evo, danas ceo dan gledam vaše snimke na youtube-u i oduševljen sam. Slažem se potpuno sa svim što ste rekli.
Imam samo jedno pitanje. U nekom od videa ste pomenuli da primarna emisija ne bi mogla nama da pomogne, jer smo mali, i da moramo da budemo „ispod radara“. Zbog čega? Zar primarna emisija nije jedino rešenje?
Zašto mi jenostavno ne bi mogli da „od sutra“ damo pravo NBS da finansira državu i da nnam više nisu potrebni strani kreditori (naravno, kontrolisana emisija).
Dok god imamo sistem u kojem novac nastaje iz duga, ne postoji ta mera koja može da nam pomogne. I, nije mi jasno, zašto neke velike i jake države pristaju na takvu igru? Zašto ne stvaraju svoju novac? U čemu je problem (naravno, pod pretpostavkom da za to postoji politička volja).
Da li imate informaciju u kojim zemljama novac nije opterećen kreditom? Da li postoje takve zemlje?
За Синишу Машића – За сада нема заинтересованог издавача за нову књигу. Хвала на интересовању.
Поштовани г. Катићу,
Шта је с Вашом књигом о неекономским темама?
Hvala Vam na pojašnjenju. Pogodili ste tačno šta me zanima.
jedan zanimljiv video. ko ima vremena https://www.youtube.com/watch?v=soxViRn5yP8
Za Predraga – Britanci, više nego „kontinentalci“, podstiču ulaganje u vlasništvo na nekretninama u kojima se živi. (Veliki deo BDP-a se generiše u ovom, i sa njim povezanim sektorima). Veliki broj Srba živi u kućama i stanovima koji su u vlasništvu, bilo da su to kupili na kredit koji otplaćuju (ili su otplatili), ili su kupili „za gotovo“. Nekretnine su veoma, veoma skupe, u Londonu pogotovo, i danas je veoma teško za novopridošle emigrante da sebi kupe stan. Staroj emigraciji je to bilo mnogo lakše. Naravno, u Londonu ima dosta naših uspešnih ljudi koji dobro žive, ima onih koji žive u nadi da će dobro živeti i ima onih koji žive na ivici. Hvala na komentaru.
Rublja, nafta i budzet.
U pokusaju da se bankrotira Rusija 2014.g je srusena cijena nafte i udarene su sankcije. Tzv. “perfect storm” ili “savrsena oluja”. Ruska Centralna banka je trebala braniti vrijednost rublje sto bi prije ili kasnije dovelo do bankrota. Taj scenario se nije dogodio ali je zato veliki broj Amerikanaca u naftnoj i pratecoj masinskoj industriji ostao bez posla. Dobar dan predsjednice Trump 🙂
Ruska ekonomija vodjena cijenama u naftnoj i gasnoj industriji je dozivjela jaki udarac. Cijena je isla i ispod $30 za barel. Danas je u rasponu $50-$55.
(https://ycharts.com/indicators/average_crude_oil_spot_price)
Prije sankcija Ruska centralna banka je imala koridor plivajuci kursni rezim kao i prije toga Poljska, Chile, Kolumbija, Izrael…. Danas je na potpuno plivajucem kursu.
U februaru 2016. 1 USD je vrijedio i do 80 rublji a danas je palo ispod 60.
(https://sputniknews.com/russia/201701191049757434-russia-ruble-volatility/)
Kako je vrijednost rublje nestabilna, izvoznicima je tesko planirati na duge staze pa ce drzava i Centralna banka pokusati smanjiti, kaze Igor Shuvalov.
Vrijednost rublje raste, sto je dobro, jer cijene padaju ali ono sto je opasno jeste “Holandska bolest”. Preradjivacka industrija siroke potrosnje nemoze drzati korak sa naftnom industrijom koja ju istiskuje. Ovo je vec vidjeno u bezbroj zemalja.
(https://www.rt.com/business/352250-ruble-strengthening-putin-measures/)
Novo pravilo koje bi drzalo rublju slabijom I popunilo nacete devizne reserve. Svi prihodi preko cijene nafte od $40 ce ici u Rezervni fond. Domacinstva ce osjetiti zbog stednje ali ce ekonomija biti zdravija. Iako cijena nafte bude $70 po barelu vrijednostrublj ce ostati oko 61 za USD.
(http://www.reuters.com/article/us-russia-budget-reserves-idUSKBN15327Q)
Pri nizoj vrijednosti rublje I drugi sektori mogu da ozive,PMI indeks preradjivacke industrije na najvisoj razini u zadnjih 69 mjeseci.
(http://www.marketwatch.com/story/russia-manufacturing-pmi-hits-69-month-high-2016-12-29)
(http://www.investopedia.com/terms/p/pmi.asp) pogledati video.
Rusija, drzava drzavnog kapitalizma.
Za gospodina Katića:
Da li je nekretnina u kojoj živite u Londonu, u vašem vlasništvu ili plaćate mesečnu rentu?
Možda je previše lično pitanje, možda i ne toliko. Blog je malo opušteniji način komunikacije pa pretpostavljam da Vam nije problem da odgovorite.
Interesuje me da li ima i naših obrazovanih i umnih ljudi koji su se ‘tako dobro snašli’ ili je to pusti san?
За Кума,
О политичким решењима и потенцијалним развојем догађаја може се полемисати у недоглед и опет се са сигурношћу не може доћи до егзактних закључака, осим ако имате информације „из прве руке“. У том смислу сви могући и немогући модалитети су резултат сагледавања политичке ситуације који неретко испољавају и субјективне ставове.
Не знам колико пратите и да ли сте упућени тренутна дешавања у Србији, али могу вам рећи да предложени сценарио у смислу подршке и сарадње једноставно није могућ.
Ево неколико примера и зашто.
Премијер је личност која не успоставља сарадњу са тренутно слабијим субјектима од себе већ од њих ствара искључиво поданике који ће без поговора изврашавати тражено. Све ово је резултат његовог статуса међу светским лидерима и политичким чиниоцима који су неретко понижавајуће поступали према њему, повремено ради реда и похвалили, а све као последица прихватања свих уступака ради функције на којој се налази. Он и сам то добро зна и не буни се превише, то се да лако утврдити на основу било ког његовог боравка ван граница Србије.
Имајући све ово у виду, јасно је да он не може и не жели да успоставља било какав облик сарадње осим претходно поменутог јер се и сам налази у таквом статусу и за другачије не зна.
Ако потенцијално и постоји некаква шанса за сарадњом, онда она опет ни у ком случају не може бити прихваћена јер правити споразум са особом знатно јачом у међународним односима никако не иде у прилог политичкој подршци.
Да, избори 2012. године су добијени првенствено на основу негативне кампање против тадашње власти. Како сад подржати човека који је непосредно пред изборе био министар спољних послова?
Наравно и то је могуће, баш као и што се Динкић води у затвор док се не добију избори а онда његови саветници остају и дан данас се налазе у кабинету премијера.
Када говорите о институцијама и њиховој потенцијалној кризи у коју би евентуално запале, мишљења сам да од ове ситуације свакако може горе али тренутно стање је такво да никакве промене у друштву не би наступиле чак и да институције спадну на најниже гране. Данашња ситуација је приближна таквом стању.
А може и овако, премијер је више пута изјавио да се никада неће кандидовати за председника Србије па би сама таква одлука била још једна супротност изнетим исказима. Наравно ништа ново, али разумљиво је да ће то тешке воље учинити јер губи велики део надлежности у домаћим оквирима.
Када је реч о странци чији је председник, жалосно је и помислити да било ко из врха странке након пет година власти нема капацитет да буде председник или да наследи премијерску функцију. Ту су само он и они испод њега, баш као што за инострани фактор постоји само премијер преко кога се имплементирају сви интереси ММФ-а, Светске банке, иностраних власника капитала и иних представника неолибералног колонијализма.
Било како било, може се навести још низ примера али као што рекох, о политичким темама се може у недоглед.
Хвала вам што сте ми изашли у сусрет и изнели своје мишљење
@ Predrag
Jeremic je dobro resenje za mesto predsednika.
Mislim da premijer ne bi trebao da se kandiduje na predsednickim izborima.Bez obzira sto bi pobedio na tim izborima,otvorio bi put ozbiljnoj politickoj i institucionalnoj krizi u zemlji,Premijer bi trebao naci modalitet saradnje sa Jeremicem,cak sta vise i podrzati njegovu kandidaturu.
Za Ganeta – Nisam gledao budžet za 2017., pa nemam odgovor na Vaše pitanje. Pretpostavljam da bi sve informacije u vezi sa budžetom morale biti na sajtu Ministarstva finansija http://www.mfin.gov.rs/. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Gde se može pronaći informacija o parametrima za izradu srpskog budžeta za 2017. Konkretno me zanima projekcija odnosa evro-dinar za 2017 godinu ali i druge projekcije……. Ako ima neki link koji govori o tome zamolio bih Vas da ga postavite.
Postovani gospodine Katicu i ostali uvazeni posetioci bloga,
Zeleo bih samo da prokomentarisem aktuelnu raspravu izmedju ministra finansija gospodina Vujovica, i clanova fiskalnog saveta. Mislim da je ova rasprava najbolji pokazatelj da je Srbija postala zemlja potpuno promasene ekonomske politike, posto se rasprava „ozbiljnih“ cinilaca ekonomske politike ove zemlje svela na to, da li nesto ocenjeno pausalno ili ne, bez ikakvih konkretnih resenja ili predloga istih. Tuzno nazalost.
Nadam se da nas uskoro očekuje neki novi tekst gospodina Katića.
За Предрага – Не бих коментарисао председничке кандидате. Хвала на коментару.
Možda bih mogao i ja da se kandidujem. Da ne propustim priliku.
Ne čepim se nikome i podržavaju me sve veverice Miljakovačke šume.
Za Predraga:
Ja mislim da je gospodin Jeremić pravi umereni kandidat koji ne naginje ni levo, ni desno. On je realan, racionalan i svakako dovoljno iskusan da vodi Srbiju tamo gde treba da bude, odnosno tamo gde može da bude. Čovek se ne dodvorava ni istoku, a kamoli zapadu.
Biće ovo prilika koja se ne sme propustiti, ali bojim se da će biti razvodnjavanja glasova oko nekih kandidata. To je i najveće zamka višestranačke demokratije u koju su nas uvalili oni koji u svojoj kući biraju između dve skoro iste partije.
Super je, ali ne za ove izbore.
За Ивана,
Тврди повез у издању Службени лист СРЈ, Досије, 1994., можете једино пронаћи на интернет продаји или у антикварницама.
У односу на новије издање, претходни дизајн и тврдо коричење је знатно прикладније штиву које се представља. С обзиром да је издавач исти, Нолит(Досије), текст је идентичан и у том смислу разлика је само у субјективном приступу физичким карактеристикама књиге. За мене, много је бољи тврди повез али нисам баш љубитељ већ коришћене литературе.
У просторијама Службеног гласника увек можете наћи поменуту књигу, истина по нешто вишој цени али ипак нелистана и некоришћена.
*
Никако не бих да идентификујем себе и сопствене ставове са особом коју помињем али заиста бих волео да чујем какво је мишљење господина Катића и свих посетилаца блога о Вуку Јеремићу као званичном кандидату за председника Републике Србије?
Za g. Katića,
Hvala vam na informaciji vezanoj za prevod knjige Danilevskog. Kupio sam knjigu na kupindo.rs ali to nije izdanje u tvrdom povezu nego Nolitovo izdanje iz 2007.g. Prednost je što sam ovo izdanje platio samo 650 dinara. Letimično sam prelistao knjigu i mogu da potvrdim vašu ocenu da je prevod odličan.
Стварно се дивим свим стручњацима и знатижељним појединцима који путем изношења свог мишљења о различитим правцима економске политике желе да допринесу бољем и ширем схватању различитих модалитета економског развоја.
Али ако се погледа реалност, десетине томова штампаног текста не може да надвлада политичку одлуку или утицај колико год они били реално оправдани и ефикасни.
Економска и било која друга образовна, социјална, одбрамбена политика никада своју имплементацију неће доживети без политичке конфирмације.
Мислим да би много корисније и делотворније по шири јавни приступ било ако би се сваки економски програм или модел повезао са одређеним политичким правцима и последицама њиховог деловања.
То би имало далеко већи ефекат на све који имају жељу за додатним сазнањима и по том основу потенцијалну могућност утицаја на будуће токове. Пре свега кад је реч о широј јавности, уско специјализовани увелико схватају о чему је реч и о томе неретко говоре осим ако им изношење мишљења није уско повезано са материјалном надокнадом или статусом у друштву на основу којег и делују.
Политички пристисак се никако не може искључити у било ком сегменту развоја привреде и друштва а како је он инструисан у великој мери од стране подршке грађана земље на коју се односи, свакако и глобалним флуктуацијама, неопходно је успоставити повезаност сфере науке и политике јер је бесмислено било шта представљати ако не постоји могућност или начин спровођења у пракси.
Za Miloša – U ovom tekstu imate opisan jedan od mogućih mehanizama gde se primarna emisija koristi za gradnju infrastrukture https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/. Hvala na komentaru.
Za Ganeta – Kada sam napisao Brexit, mislio sam da je to zajedničko ime za sve probleme sa kojima će se UK, a to uključuje i Škotsku, a posledično i S. Irsku. Pad funte je velikim delom uključio dosadašnje rizike, ali nije nemoguće da funta padne još niže. Kako ste pominjali obveznice, hteo sam da skrenem pažnju na rizik rasta inflacije u UK, i inflatorne pritiske koji proizlaze iz velikog pada funte. Do sada sam uvek upozoravao da valutne špekulacije nisu igra i da nikoga ne bih ohrabrivao u tom smislu, pa ni Vas. Hvala na komentaru.
Za Nebojsu Katica.Jedno hipoteticko pitanje.Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji oko 700 000 nezaposlenih,da li je moguce zaposliti te ljude na obnovi infrastrukture u zemlji koriscenjem primarne emisije.Na izgradnji puteva,zeleznice,skola,bolnica,kanala za navodnjavanje i svega ostalog sto spada u infrastrukturne radove.Mozete li ako Vam nije tesko objasniti na nekom primeru kako bi finans. iz primarne emisije izgledalo na,recimo,izgradnji autoputa u Srbiji.Naravno,ovo je sve pod uslovom da se primarna emisija pravilno koristi,da su materijali za izgradnju proizvedeni u Srbiji,da domaca gradjevinska preduzeca imaju kapacitet da iznesu takav poduhvat.Mislite bi da bi jedan takav poduhvat naisao na neodobravanje svetskih finansijskih mocnika s obzirom da ne bi bilo potrebe za zaduzivanjem u inostranstvu.Hvala.
Za g. Katića,
Zahvaljujem se na informacijama. Meni ove stope govore mnogo.
Poštujem i cenim Vaše mišljenje ali zbog posetioca bloga moram napisati da mene u ovom trenutku (kada razmišljam o kupovini funte) više plaši eventualni izlazak Škotske iz Britanije nego bregzit. Iznenađuje me da u tome ne vidite veliki rizik…… Mislim da su posledice bregzita već ukalkulisane u kurs funte ali očekujem da funta još malo padne iz špekulativnih razloga u očekivanju objavljivanja modaliteta izlaska Britanije iz EU jer se špekuliše o potpunom napuštanju zajedničkog tržišta od strane Britanije.
Na kraju želim da upozorim posetioce bloga da iz ovog mog komentara ne izvlače zaključak da treba štedeti u funtama. Nisam siguran šta će se desiti sa funtom u budućnosti i gubici (oportunitetni troškovi) mogu biti izuzetno visoki………
Ako sam ipak nekog zaintrigirao za štednju u funtama daću jedan koristan savet: Molim Vas da ne shvatite ulaganje u funtu preozbiljno već ga tretirajte kao zabavu, kladionicu, razonodu…….. pa ako stvari krenu po zlu i funta se sruši – lakše će se preboleti gubitak.
Za Ganeta – 1. Prinos na petogodišnje obveznice je u ovom trenutku oko 0,53%, a na desetogodišnje je oko 1,31%. 2. Nema ograničenja koliko privatno lice može investirati u britanske obveznice i nema minimalnog iznosa. 3. Najveća kamata koja se može dobiti na depozite od 3 godine je 1,7%. 4. Koliko znam, u Srbiji nema banke sa britanskim kapitalom.
Brexit je i dalje najveći rizik za britansku ekonomiju. Pad funte i rast inflacije su povezani rizici. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Možete li mi pružiti sledeće informacije:
1) O stopama prinosa na najnovijim aukcijama 5-ogodišnjih i 10-ogodišnjih britanskih obveznica.
2) Koji je najmanji iznos obveznica koji može kupiti fizičko lice na britanskim aukcijama.
3) Kolike su kamate na funtu ako se oroči na period od 3 godine u britanskim bankama.
4) Da li u Srbiji posluje neka banka sa britanskim kapitalom.
Funta po meni ide ka dobroj poziciji za dugoročnu kupovinu i štednju, ako u narednim nedeljama padne još malo – uložio bih u britanske obveznice ili bih oročio određeni iznos u banci, zato vam postavljam ovakva pitanja. Napominjem da ne znam engleski i da se teško snalazim sa inostranim sajtovima……..
Ako imate vremena i volje, zamolio bih vas da u par rečenica opišete najveće slabosti britanske ekonomije i date svoje mišljenje o ekonomskim posledicama eventualnog izlaska Škotske iz Ujedinjenog kraljevstva.
Srdačan pozdrav.
Konstruktivno
@Kum i Vladimir
Vaša dva komentara u principu sublimiraju ono što sam i hteo da kažem još u prvom postu na temu ovog klipa.
U principu moje glavno neslaganje sa autorom je što su iznete činjenice koje su suštinski tačne izolovane iz šireg konteksta. Vi ste kontekst vašim komentarima proširili i mnogo bolje razjasnili. Autor je doduše više puta napomenuo da ne generalizuje činjenice na sve žene, ali moja bojazan je da neki idiot koji ovo odgleda teško da će razmišljati na način na kojim smo nas trojica ovde proširili diskusiju. Takođe, mislim da sve iznete činjenice više imaju veze sa hrabrošću i odgovornošću pojedinaca, grupe (mada grupe obično to nisu) pred surovim i teškim izazovima života, jer to mnogo lakše objašnjava zašto je ponašanje pojedinih muškaraca više žensko, odnosno žena više muško. Otuda i ovo moje dvoumljenje da li su stavovi ispravni, da li je dobro ovako, pomalo jednostrano, ih izneti, na stranu što ih iznosi muškarac. Mislim da elite zato ovako lako upravljaju suprotstavljenim stranama, jer slične činjenice kao u klipu se mogu izneti i na nivou stari-mladi, starosedeoci-doseljenici… kod nas Srba podele i suprotni stavovi su na svakom koraku. Što je surovost života veća to su životinjski instikti u čoveku dominantniji, siguran sam da se mnoge „izdaje“ žena i muškaraca-žena pomenute u klipu ne bi dešavale. A nema sumnje da postoje svi preduslovi da životni uslovi budu mnogo manje surovi.
U svakom slučaju zahvaljujem na konstruktivnoj diskusiji.
@Kum – Odgovor je ispao dosta dugačak, nažalost nisam napisao ni jednu rečenicu da stvari ne treba generalizovati. Da jesam, verovatno ga ljudi ne bi čitali zbog svoje dužine. Slažem da smo dosta komplesnija bića i da nisu sve žene i muškarci isti.
Letos sam napisao nešto na tu temu kako nas je priroda išaralo po svojoj različitosti. Ne volim da koristim strane reči ali ponekad su one prikladnije, priroda nas je diversfikovala na naj različitije načine.
https://nkatic.wordpress.com/2015/12/12/forum-2016/#comment-14096
U tom odgovoru sam opisao jednu od najkarakterističnijih podela u životinjskom svetu, tu ubrajam i ljude – na skeptike i rizičare. Iz ovog upečatljivog obeležja su izrasli mnoge pod vrste, to jest, nastao je jedan šaroliki spektar boja između te dve krajnjosti. Ali ovo je samo jedna od karakterističnih obeležja živog sveta, ima ih još, i opet između tih obeležja stoji neka široka dugina šara. Tako da smo išarani u svim svojim dimenzijama određenim stepenom nekih karakteristika.
Stari naroda na Istoku su to najbolje uočili da u svakom Jangu postoji određena doza Jinga, i obrnuto. Priroda je ovo uredila kako bi vrsta opstala na duže staze. Ova šarolikost joj omogućava to. Bez nje nebi bilo života na svetu.
I opet, i pored svoje velike mudrosti, i ti narodi Istoka su svoje žene držali u položaju sličnom onom što su radili narodi na Zapadu. Šta više, to su radili i narodi koji nisu imali kontakata sa Istokom i Zapadom. To su bili narodi preko Atlantika, pa i Afrike. Ređi su primeri gde nije bilo tako. Danas ko postavlja pitanje: zašto su skoro svi to radili? Biva anatemisan.
Moje mišljenje je da su to radili jer smatram da je današnju Švedsku mnogo lakše vojnički pregaziti nego staru Švedsku. Razloge zašto su globalisti jednu takvu državu strukturno i porodično omlitavili sam već opisao u prošlom odgovoru.
I da skratim, složio bi se da su žene „jače“ u domaćinstvu. Ali bez našeg liderstva u društvu nema ni nacije, a bojim se da se upravo to želi postići.
@ Vladimir Dz
Covek jeste biolosko bice,pa Vasa teorija o podudarnostima izmedju ljudi i zivotinja stoji.To je jedna dimenzija,ali ne zaboravite da je ljudsko bice dosta kompleksnije.Po Frojdu osnovni seksualni nagon,koji ste opisali,kod ljudi prelazi na vise nivoe:
http://www.bps.org.rs/frojdova-teorija-licnosti/
Ali ne treba zaboraviti da postoje i monogamne zivotinje,cak se i vukovi svrstavaju u njih.Tako da ne stoji da je „izdaja“ jedino prirodno determinisana.
Verovatno osnovna razlika izmedju muskaraca i zena je to sto zene emotivnije reaguju,jer im je primarna uloga radjanje i odgajanje potomstva (majcinska osecanja).U zivotu zene emocije su kljucna stvar.Zato zena tezi ka partneru za koga ce se emotivno vezati.A puteve srca ne moze niko objasniti,mada obicno biraju muskarce koji su na neki nacin dominantni i nedostupni.Muskarci su manje podlozni uticaju emocija,logika i hladni razum su njihova jaca strana.Najveci filozofi,stratezi,teolozi,naucnici,itd. su muskarci.Zene tu nikada ne mogu stici muskarce,kao sto ni muskarci ne mogu stici zene u onome u cemu su najbolje – upravljanju muskarcima.Nije dzaba receno da je muskarac glava,a zena vrat.Ne,nisu muskarci sami stvarali civilizacije,iza njih su uvek stajale zene.Muskarci su znali za zensku sposobnost „meke moci“,i plasili su se vulkana emocija koji su u njima.Sta je sve covecanstvo podizalo zeleci da obuzda zene,a pogotovo judeo-hriscanstvo.Eva je kriva,svestenici muskarci,lomace su spaljivale vestice itd.Mozda je osnovna funkcija institucije braka vezanje zene za muskarca i njena kontrola.
Ali to je sve pri kraju,zene su se „emancipovale“.Vec tu za zene nastaje ozbiljan problem,tezeci da budu kao muskarci,muskarci ih pocinju gledati kao muskarce,a ne kao zene.Jednostavno gube moc koja im je dolazila iz cinjenice da su slabiji pol.Moc kojom su vekovima iz senke krojile istoriju,skoro kao i sami muskarci.
@ Marko Bojkovic
Kad smo kod velikog Stenlija Kjubrika i u vezi sa pokrenutom temom,preporucio bih jedan od njegovih najboljih filmova: Sirom zatvorenih ociju
“How can I protect something so perfect without evil?”
„Women. Can’t kill them, can’t live with them.“
Ovo je već melodrama. Dajte bre Cecu…
„Ko ne tuče ženu, nije normalan čovek“
– 1994. Moj kolega iz „Sportskog žurnala“. Emigrirao u Kanadu sledeće godine. Oženio se zbog bodova.
Čovek je imao smisla za humor. A ja sam siguran da će srpski lavovi nadživeti i Sunčev sistem.
Zaboravih… Nacije jesu, kao zajednice ljudi koji bi na neki način trebalo da imaju slične poglede, jedna od mogućnosti za odbranu od globalizma. Ipak u isto vreme, nacije su i svojevrsno sredstvo za sve veću globalizaciju, jer kao što možemo i sami da vidimo, dovoljno je da naciji uvalite elitu koja radi u smeru dalje globalizacije i da ste nemoćni da se oduprete. Moje iskustvo je da su nacije bez ikakve sumnje atavizam, koji je bez obzira na određene prednosti, upravo zbog lakoće manipulisanja dominantno pogrešan način organizovanja ljudi. Jedan od razloga za moj ovakav stav su pre svega kapitalisti. Kapitalisti su bez ikakve sumnje ljudi koji ne poznaju ovakav način podela i ne poznaju ljude različitih nacija. Oni su ljudi koji ne poznaju značenje termina nacija. Naravno, ovaj moj stav ne znači da nacije ne mogu evoluirati u nešto novo, a slično, da ne mogu ponovo postati pozitivan oblik organizovanja ljudi. Nažalost, moje slutnje su da će određeni krug ljudi pronaći eliksir večnog života u obliku spajanja sa mašinama i prenošenja sopstvene svesti u kompjuterske procesore i da će to biti novi oblik organizovanja koji će verovatno uzrokovati sukob sa ostatkom čovečanstva koji ne bude bio u mogućnosti da uradi slično ili bude protivnik te simbioze. Jedan od komentara u nekom od tekstova g. Katića je čini mi se bio preneseni intervju sa nekim profesorom koji je nagovestio aktuelne pravce istraživanja u ovom domenu i nagovestio spajanje čoveka i mašine u vrlo bliskoj budućnosti. Meni je samo nekako sinulo da će to biti ustvari eliksir večnosti za kojim bez sumnje i kroz vekove tragaju ljudi, bolje rečeno neki krugovi ljudi.
Svako dobro…
@Vladimir Dž
Nedavno sam vodio razgovor na temu videa koji si postavio i bio sam pomalo fasciniran, ali i uplašen kada sam odgledao ovaj video u kojem je autor izrazio gomilu identičnih stavova. Prethodni komentar je krenuo u smeru da bude prilično dugačak, pa sam ga zbog započinjanja pisanja u kasnije sate „iskasapio“, skratio i neke misli su ostale pomalo nedorečene, mada je ta nedorečenost pomalo i deo sopstvenog straha zbog ogoljavanja nekih životnih činjenica. Zato sam i napisao da nažalost u čoveku animalizam obitava daleko više od razuma. U biti kucanje misli je mnogo spor proces razmene stavova, pogotovu kada pokušavate da iznesete što zdraviji i korisniji stav. Govor je daleko način razmene misli.
Slažem se da sam možda pomalo neargumentovano „ocrnio“ autora, mada je suština moje kritike više u smeru dubljeg razmišljanja određenih stavova. Iz iskustva Ja generalno volim da iznosim stavove sa kojim se nekad i ne slažem, jer volim da čujem razmišljanja drugih ljudi, a takođe i volim da svoja razmišljanja podvrgnem kritici zdravomislećih ljudi. Nisam odgledao ostale klipove autora (više sam pregledao nazive većine klipova), jer sam odavno poprilično upoznat sa većinom tema kojima se bavio. Pretpostavljam da ću neke odgledati kada budem imao vremena, ovaj me je privukao zbog diskusije od pre par dana.
Tango muškarca i žene je svojevrsna misterija, ali mislim da se svodi na različite poglede sopstvenog opstanka i opstanka potomstva, pre svega strah. Nema sumnje da ovi atavizmi i animalizmi u čoveku igraju ogromnu ulogu i da oni nažalost i dalje formiraju vrednosne sisteme. Realno danas postoje svi preduslovi da životni opstanak ni jednog pripadnika ljudskog rod ne bude ugrožen, ako izuzmemo kraj života. Zato mi je i problem da imam zdravomisleći stav prema ponašanju koje i dalje podrazumeva strah za opstankom. Dobro si primetio u Apokaliptu određene modele ponašanja, a meni je nesumnjivo najispravniji stav glavnog junaka kada kaže kako su njegovi preci hodali tom prašumom, da on hoda i da će njegovi potomci hodati. Nekako sam kroz taj njegov stav najviše shvatio problem koji nastaje kada deo pripadnika jedne zajednice napušta zajednicu i prelazi u drugu zajednicu zarad nekog nazovi boljeg života.
Inače na temu lavova, alfa mužjak ubija sve potomke prethodnog alfa mužjaka, a lavice to obično relativno mirno gledaju.
Inače i dalje smatram da je sve stvar vrednosnog sistem. Kao što si i primetio, globalizam podrazumeva saglasje svih učesnika. Zapadna civilizacija je, po meni, inicijator globalizma i zato snosi najveću odgovornost za aktuelno bezumlje, ali to naravno ne oslobađa odgovornosti ni rusku ni kinesku civilizaciju ako se one mogu postaviti kao neka vrsta nekih drugih civilizacija. Ne znam da li sam ovde to iznosio, upravo moje najveće razočarenje u Rusiju je to saglasje sa Zapadom i nesposobnost i nepostojanje želje da se čovečanstvu ponudi zdravija i humanija alternativa koja je nesumnjivo moguća. Ja razumem da je to vrhunski težak zadatak, pa nekako gledajući istoriju ruske civilizacije, čitajući ruske klasike, u njih polažem najviše nade, ali nekako ne vidim naznake da se ozbiljno razmišlja o zdravoj alternativi. Koliko je ta moja nada realna je nešto sasvim drugo. Kina verovatno ima najbolje predispozicije zbog svoje dugovečnosti, ali stekao sam utisak da su oni mnogo dublje „ogrezli“ u globalizam, pa su realno pravi „partner u tangu“ zapadnoj civilizaciji.
U biti ja sam optimista po prirodi, a aktuelni trenutak je prilično deprimirajući na nivo čovečanstva i nisam zadovoljan kad pesimizam počne da nadvladava moj optimizam. Čovek naravno može da se izoluje i zadrži svoj optimizam, ali realno čoveku je mesto u zajednici, a optimizam je teško prenositi kada krče creva.
Ovo je nastavak jedne diskusije jer smo izašli van postavljene teme o nastanku novca:
https://nkatic.wordpress.com/2016/07/09/misterija-novca-ko-i-kako-kreira-novac/#comment-15531
Počeću diskusiju od zadnjeg što je napisao Bojan.
@Bojan – Biti rodjen na zapadu i biti deo njihove kulture svakako nije garancija da si automatski upoznat sa suštinom zapada. Međutim, jeste jedan od mogućih pokazatelja da verovatno znaš nešto više o svom rodu nego neko iz Leskovca ili Obrenovca. Za razliku od njih mi u proseku imamo stav da znamo sve o nečemu nego oni. Ovo piše čovek koji je živeo na zapadu i nekad nije znao da priča i piše srpski. Takođe nisam primetio da samo želi da se vrati „stari zapad“.
Mnogi istoričari su saglasni da je nekad davno, pre pisane istorije, postojala epoha matrijahata. Neki od njih su skloni da izvlače zaključke da je patrijahat bilo logičan sled nakon nestabilnog i neodrživog matrijahata. Ima i onih koji smatraju da se ove epohe ciklično smenjuju nakon više milenijuma. Ko je tu stvorio strukturu društva, ti se pitaš, žene ili muškarci?
Ja bi odgovor na to pitanje dao posmatranjem onom što se dešava u životinjskom svetu. Moj stav je da čovek nije daleko odmakao od tog sveta. Ako se posmatra svet lavova primetićemo da je taj svet struktuisan na nivou čopora. Ko daje glavno, i rekao bi jedino, obeležje nekom čoporu? Pa to je alfa mužjak, lider čopora. On je jedini koji se pari sa svim ženkama unutar čopora. Ostali mužjaci vrebaju svoju šansu da ga smene. Mlađi lavovi se prevrću na leđa pokazujući tako svoju pokornost dok polno zreli obitavaju oko čopora i čekaju svoju priliku. Ovo je struktura, ona jeste rudimentarna ali je opet neka struktura. Skoro sve ostale životinjske vrste se ponašaju isto.
Kad bi alfa mužjak onemoćo, drugi najjači bi ga zamenio. Ženke u čoporu bi se sad parile sa njim bez obzira što imaju trenutno okot sa njegovim predhodnikom. Deluje banalno, ali zar to nije njihova izdaja oca okota?
Takođe smo često puta imali priliku da vidimo kako lavica napušta svoj ulovljen plen pred jednom ili dve hijene. Ona bi lako mogla da ubije koju hijenu i da ih rastera, jer je dosta snažnija, ali ona to ne čini već napušta plen najčešće bez borbe. Eksperti to objašnjavaju zbog dominantnog materinskog instikta. Taj instikt joj govori da lako može biti povređena u borbi te ne bi mogla više da prehrani okot ili produži vrstu. Takvo ponašanje je oportuno i defetističko. On je utkan u genetski kod životinja pa i kod nas samih. Mužjak lav nikad nebi napustio svoj plen pred slabijim protivnikom. Ženke će pokazati svoje zube i stupiće u borbu samo kad joj je okot u opasnosti, i to do određene granice. Nažalost autor priloga je izostavio da spomene i ovaj vrlo važan „gen defetizma i oportunizma“.
Mi smo iznikli iz tog sveta. Naše prvobitne zajednice su imale u velikoj meri ovakvu strukturu. Na čelu plemena je bio alfa mužjak koji se pario sa dosta žena u plemenu. Slabiji muškarci nisu mogli da se suprostavljaju poglavici. Kad bi išli u pohode i savladali neko drugo pleme, muškarce bi ubijali, dok bi žene najčešće asimilirali radi novog rasta plemena. O tome rečito govor film Apocalypto. Takvo ponašanje imamo i danas u zabitima sveta.
Zapravo mi i ne moramo da idemo u svetske zabiti, dovoljno toga vidimo kod nas samih. Svi smo svesni da su nam sela skoro prazna. Prve ptice selice iz sela su bile žene, one su prve punile gradove. Sad imamo priloge na RTS-u „Domaćine oženi se“. Otkud to da su u pusta sela ostali najviše muškarci? Pa to je svakom jasno ko želi da shvati o onome što sam napisao gore. Žene idu linijom manjeg otpora i traže sigurnije mesto za rađanje. Ali zar to nije izdaja njenih predaka koji su se borili da tu opstanu? Ako su napustile dedovinu, zašto ne i otadžbinu? Sa otadžbinom imaju još manje veza.
Ovakvo ponašanje imamo i u takozvanom „normalnom i civilizovanom“ svetu zapada. Po izbijanju Velike depresije 1929 godine, ženski svet zapada se promenio. Obične žene su počele da se dosta više šminkaju i oblače provokativnije. To su činile i udate žene, bez izuzetaka. One su osetile veliku nesigurnost u društvu. To je podgrevalo njihov materinski instikt da će im potomstvo biti u opasnosti. Proradio je njihov gen, on je bio jači od normi modernog društva. Tražile su mogućnost da nađu sigurnije „gnezdo“ u odnosu na postojeće. To bi ovako banalno značilo: ako ti mužu ne možeš da mi obezbediš sigurnije – ja ću gledati nekog drugog. Posle ove krize imamo jedan duži period stabilnosti sve do izbijanja nove velike krize 2008 godine. Tada se ova pojava opet pojavila na zapadu. Žene su postale mnogo otvorenije za razvod braka nego pre. Te sad imamo situaciju da u Americi imamo više rastavljanih i nikad udatih nego u braku. Sve ovo sociolozi nazivaju „Lipstick effect“. Otuda su naše žene dosta više našminkane od onih na zapadu jer je kod nas hronična depresija.
Dalje, ti smatraš da je sagledavanje autora priloga veoma površan. Ja smatram da su mu stavovi dosta široki. Ti verovatno nisi pogledao njegov prilog o stvaranju novca iz ničega. Tu je on na najbolji način shvatio suštinu onog što se dešava na zapadu te samim tim i o globalizmu generalno.
Ti pišeš: Sve se uvek svodi na problem samog vrednosnog sistema civilizacije.
Globalizma nema ako nisu svi u tome. Današnji globalizam je nemoguć bez pristanka Istoka. Za tango je potrebno dvoje. Taj pristanak je dobijen početkom 70ih kad je američka delegacija posetila Kinu. Tu je sklopljen sporazum da Kina posluži kao generator rastakanja Zapada, pa i svih ostalih nacija van. Poslovi sa zapada će biti izmešteni na Istok, a Istok će dobiti zapadne tehnologije i standarde. Globalisti sa Zapada i Istoka su na istoj linoj po pitanju globalizma. Kad je globalizam u pitanju, pričati o vrednostima pojedinih civilizacija je besmisleno. Svaka strana koja stupa u taj proces odbacuje ono što su im dedovi propovedali i grade nešto novo. Tu se odbacuju mnoge civilizacijske norme kako bi stapanje nacija išlo lakše. U suštini, preci današnjih amerikanaca i kineza se podjednako okreću u grobu. Pre neku godinu sam preveo tekst autora Andrew Gavin Marshala:
„Kina se izdigla integracijom u zapadnjački ekonomski sistem koji je dominantan u svetu, posebno u njihov (centralno) bankarski sistem. Kina i Amerika ekonomski zavise jedna u odnosu na drugu, jer Amerika kupuje kineske jeftine proizvode, dok Kina finansira američki dug. U suštini, Kina finansira američke imperijalne avanture.
Dakle, kako Kina i Amerika traže načine da se integrišu ekonomski i globalno, one su istovremeno takmaci oko kontrole resursa.
Logika koja stoji iza ovoga je da obe sile žele da dogovorima vode proces izgradnje sistema globalnog rukovođenja sa jednog sigurnijeg stajališta. (dobar – loš policajac dodajem ja)
U stvari, zapadne sile ne samo što su konstatovale izdizanje Istoka, već se Istok izdigao jer je Zapad to dozvolio i pomogao u tom procesu. Zapadne sile su to uradile ne iz nekog pukog dobričinstva, već zato što su organizovane intelektualne sile Zapada (u biti, Think-tank organizacije i bankarski interesi), tražili put kreiranja savršenog sistema globalnog rukovođenja, u kome se moć ne bi prenosila sa nacije na naciju, već bi se centralizovala globalno. Ovo je očigledno projekat na duže staze, i neće biti uočen u narednih nekoliko decenija.“
Ukratko je sve ovo Predsednik Obama sumirao u:
„…Moramo im dati udeo u stvaranju svetskog poretka kakav bi svi želeli da vidimo…“
Takođe ti pišeš i ovo: „Lakše je prilagoditi se u tuđini, nego realno graditi sopstveno društvo. Često su gastarbajteri veći zagovornici zapadnog sistema nego „stari“ pripadnici zapadne civilizacije.“
Opet se može izvući neka statistika ko je veći zagovornik odlaska na zapad, muškarci ili žene. Iz mog nekog ličnog, i šireg porodičnog iskustva, žene su više sklone da se ide na zapad ili da se ne vrate u otadžbinu. One vrše pritisak na muškarce u tom smislu. O ovom pritisku se vrlo malo piše jer bi bila povređena mačo sujeta muškaraca.
Globalizma nema bez emancipacije žena. Globalistima trebaju ti „geni izdaje i defetizma“ kako bi se nacionalne granice srušile. One predstavljaju više od polovine glasova na izborima. Paralelno sa pojavom prvih trendova ekonomske globalizacije, početkom 19 veka, pojavio se i širi pokret za emancipaciju žena. Rodonačelnici ovih trendova su naravno bili englezi. Kao najiskusnija kolonijalna sila oni su se posebno posvetila kontroli raznih civilizacija. U Londonu su počeli da niču mnogobrojni instituti koji su objedinjavali iskustva iz svih kolonija. Cilj im je bio kontrola društva sa što manje represije. Razni modeli i ideologije su stvoreni tada: društveni darvinizam, maltuzijanska koncepcija, eugenika, … Na široka vrata se tada vratio koncept kontrole drustva preko duga. O tome su se englezi sporili sa svojim kolegama preko okeana koji su hteli da zadrže klasično ropstvo.
„Ropstvo je posedovanje radne snage i nosi sa sobom brigu za radnike, dok je evropski plan da kapital kontroliše radnike tako što će kontrolisati njihove zarade. To se može učiniti kontrolom novca. Nedopustivo je stvaranje Grinbeka… jer to ne možemo kontrolisati.” – The Hazard Circular, Jul 1862.
Sama kontrola društva preko kreiranja novca iz ničega nije dovoljno da bi se nacije navele na stapanje. Patrijahalni odnosi jesu barijera toj velikoj sili navođenja. Muškarci su prirodno skloniji da brane entitet nacije.
O svim ovim problemima autor objavljuje u više različitih priloga. Pametan će sve te segmente objediniti u celinu. Za očekivati je da se do ovakvih spoznaja dođe na zapadu, oni su na prvoj liniji fronta, najdalje su otišli u rastapanju svojih nacija. Mi smo negde u začelju toga, naša umišljenost da sve znamo nas ostavlja slepim pred onim što se dešava tu pred nosom.
Za Ivana – U Srbiji je objavljena sjajna knjiga Danilevskog „Rusija i Evropa“. I samo izdanje je vrlo lepo pripremljeno (predgovor, pogovor, odličan prevod) što je u Srbiji danas dosta retko. Hvala na komentaru.
Nisam do danas znao za delo ruskog mislioca iz 19. veka Nikolaja Danilevskog ali sam uvek imao apsolutno identično mišljenje:
http://ruskarec.ru/articles/2012/12/24/nikolaj_danilevski_slovenska_ideja_kao_najuzvisenija_vrednost_19059.html
@ Кум
Погледао сам мало детаље око ове вијести, ово је најновије јављање:
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Vilc-Pismo-Pendesovoj-pogresno-predstavljeno/407438
Изворну вијест саставила је Бета, а вјероватно на основу изјава датих Фени и Патрији:
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Vilc-Pripadnici-OSBiH-ne-smiju-ucestvovati-na-proslavi-9-januara/406668
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Vilc-Pretpostavljam-da-ce-Ministarstvo-odbrane-provesti-istragu/407075
А ово је везано за америчку амбасадорку:
http://www.slobodnaevropa.org/a/28221560.html
Њу сам иницијално поменуо јер су сви увезани са локалном „елитом“ и једни другима помажу на овај начин. Вјероватно је Бакир назвао амбасадорку а ова Вилц да се огласи, како би мало подгријали тензије и заплашили. То нема неке велике везе са званичним НАТО ставом јер се они горе не баве микроменаџментом периферије и са много детаља и дешавања локално нису или су погрешно упознати.
На крају се ситуација овако институционално „примирила“:
http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Pendes-Nema-potrebe-za-pokretanje-istrage-o-angazovanju-OS-BiH/lat/226852.html
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=238049
Као што се може примјетити, свака ова вијест је компилација изјава различитих људи и дијелова докумената, онако како новинарима тј уредницима медија одговара да их представе.
Корисно је имати у виду да већину медија контролишу странци или домаћи тајкуни, и да је њихова превасходна улога управљање утисцима и контролисање пасивне масе, те се на тај начин треба и односити према свему и имати у виду читав контекст.
Прелистајте уназад 2-3 године медијске натписе код оваквих „криза“ па ћете видјети да се након панике и пријетњи није ништа предузимало.
Srbija mora raditi na obezbedjivanju unutrasnje politicke kohezije,to je osnovnni uslov uspesnog suocavanja sa izazovima koji su pred nama.Mi moramo demonstrirati jedinstvo,to je bitan faktor odvracanja neprijateljskih elemenata u regionu.Sa druge strane,sto pre stupiti u kontakt sa ljudima iz nove administracije SAD.(Kolinda je vec bila u Americi)Angazovati nase ljude u SAD,i izdvojiti vece sume novca iz budzeta Srbije za lobiranje.Amerikancima jasno reci da smo spremni da zamrznemo razvoj odnosa sa Rusijom i Kinom ukoliko nam SAD zajamce zastitu osnovnih nacinalnih interesa.Mozemo prihvatiti i rasporedjivanje NATO trupa na nasoj teritoriji,uz ogradu da u tim jedinicama nema ljudi iz susednih drzava i Turske.Uz ove nase ustupke treba traziti i redefiniciju odnosa u BiH,koja bi koristila RS,jer stalno u vazduhu lebdi mogucnost agresije vecinskog dela BiH protv manjinskih Srba.Trebali bi traziti dozvolu za automno kreiranje ekonomskih poluga razvoja,jer je ekonomska stabilnost osnova politicke odrzivosti uspostavljenog stanja.
To su moja razmisljanja,jer mi moramo uzeti aktivnu ulogu u kreiranju svoje buducnosti.Ukoliko,kao i do sada,budemo objekti istorije,koji odgovaraju na tudje prve poteze,bez sopstvene konstruktivne inicijative,ocekuju nas teska vremena.
@ Bojan
Govorila je u svojstvu komadanta NATO u BiH,pa su njene reci automatski stav organizacije koju predstavlja.
Vi ste politicki naivni ako zaista tako posmatrate stvari,kako ste prikazali u svom odgovoru.Mozda se i tu radi o iracionalnom inatu koji sam pomenuo.
I od naših suseda Mađara se može naučiti nešto korisno:
http://www.zerohedge.com/news/2017-01-10/hungary-launch-crackdown-all-george-soros-funded-organizations
За Кума:
Наслов Б92 чланка је спекулативан и тенденциозан и не осликава садржај вијести која је пренесена.
Вијест каже да „..команданткиња претпоставља да ће МО истражити … констатујући да је упозната … Вилц је изразила очекивање ..“ Дакле, командант локалне мисије је одговорила на новинарско питање, а није издала издвојено саопштење, и у свом одговору користила је обланду како би објаснила да је не интересује и да нема намјеру да се петља у процес.
Дакле НАТО нема никакав став о том питању и нема намјеру да се мијеша.
То је сасвим и за очекивати, јер НАТО мисија у БХ нема те ингеренције, нити има на располагању војну силу. Једина страна војска у БиХ је ЕУФОР који је под надлежношћу ЕУ и има у свом саставу 600 војника распоређених на више десетина локација. Један од њихових задатака је да надгледају и (покушају да) спријече евентуално крвопролиће, а не да се петљају у правни поредак или нападају Србе.
Овдје је право питање због чега Б92 смишља или преноси лажне вијести и која је улога медија, страних амбасадора и функционера у одржавању менталног затвора и стварању колонијалног дискурса у друштву? Није ли ово и нека врста друштвеног амбијента утемељеног на стокхолмском синдрому?
@ Bojan
Radi se o zvanicnom stavu NATO pakta,a ne izjavi ambasadorke SAD.
Tekst britanskog diplomate koji ste naveli je nazalost,u to sam siguran,poziv na krvoprolice.Za mene to je jos jedan dokaz da nam se crno pise.Kako stvoriti treci entitet u BiH mirnim putem?Sta uraditi sa muslimanskom vecinom u BiH prilikom stvaranja velike Hrvatske i Srbije?I zar bi Zapad dozvolio prorusku veliku Srbiju?To je mali broj od mnogih pitanja koja se otvaraju ako bi se realizovao taj plan.
Siguran sam da je tekst lansiran u cilju podizanja tenzija na Balkanu i izazivanja dodatne sumnjicavosti i haosa u glavama lokalnih politicara.
Molim gospodina Katica,ako ima volje i vremena,da napise tekst o politickim perspektivama regiona,pre svega Srbije.I da da savet lokalnim politicarima,bez obzira sto ce oni taj savet tesko poslusati.Gospodin Katic sa svojim bogatim profesionalnim i zivotnim iskustvom,posle dosta godina zivota na Zapadu,sigurno je covek cije reci bi trebalo cuti.
Evo kako reaguje država koja misli:
http://fakti.org/globotpor/kina/kina-ce-suoci-li-se-sa-odlivom-kapitala-rasprodavati-americke-drzavne-obveznice
За Кума:
Све што се у БиХ дешава повезано је са криминалом, већина међународних званичника који ту раде су дио локалне корумпиране мреже и не мора значити да раде за „оне горе“. Америчка амбасадорка ускоро одлази и њеним ријечима не треба придавати превише значаја.
САД је већ изгубио „сукоб“ са Русијом у Сирији, а нови естаблишмент бар вербално има намјеру да избјегне сукобе и смањи тензије, а не да ради на новим проблемима. Остале ЕУ државе имају много пречих проблема од изазивања нових криза.
http://www.nspm.rs/nspm-in-english/dysfunction-in-the-balkans-can-the-post-yugoslav-settlement-survive.html
Овај чланак је недавно објављен у Foreign Affairs.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=10&nav_category=167&nav_id=1218596
Da li se ovde radi o provokacijama usmerenom ka Srbima,kako bi se dao povod NATO-u za intervenciju?Sta se zeli postici?Mozda odmeravanje snaga sa Rusima preko ledja Balkana?Direktan napad na Rusiju u ovom momentu nije opcija,ali rat na „trecem“ terenu,bez rizika koriscenja nuklearnog naoruzanja,je primamljiva ideja za neke mracne snage sa Zapada.Da li se Srbi percepiraju kao ljudi „kratkog fitilja“ ,skloni iracionalnom inatu,pogodni za ponavljanje uloge iz 1914.?
Za Miloša – U tekstu https://nkatic.wordpress.com/2016/07/09/misterija-novca-ko-i-kako-kreira-novac/ imate dobru literaturu navedenu u uputnici 1. Ona se ne odnosi neposredno na primarnu emisiju, ali je iz nje jasan smisao primarne emisije. Nažalost, ne pratim domaću literaturu, pa ne znam šta je dostupno na srpskom. Možda će neko od čitalaca znati? Hvala na komentaru.
Za Nebojsu.Jel mozete da preporucite neko stivo o primarnoj emisiji?Ako ima na srpskom a ako ne,moze i na engleskom.Guglajuci sam nasao jedino vas tekst,ostalo ne mogu prakticno nista da nadjem.Da sam previse sklon nekim teorijama zavere pomislio bih da se svesno kriju informacije o istoj.
Ona i dalje misli da je inflacija najveći problem ruske ekonomije, a zapadnjaci joj zlonamerno laskaju i aplaudiraju:
https://www.rt.com/politics/372678-award-nabiullina-russia-inflation/
Interesantan clanak o problemima sa birokratijom, jednog Nemca rodjenog u Londonu, oko uzimanja Britanskog drzavljanstva, koji ujedno i zivi na tlu Velike Britanije ceo svoj zivot.
https://www.theguardian.com/politics/2017/jan/05/man-told-to-take-citizenship-test-despite-living-entire-life-in-uk
Setio sam se vaseg slucaja gospodine Katiću sa licnom kartom u Srbiji, pa me je ovo nasmejalo jer na birokratske probleme u potpunosti jos ni velike i uredjene zemlje nisu potpuno imune.
Za Vladimira Stanišića – Jedan posetilac bloga je skrenuo pažnju na činjenicu da je Deutsche Welle pogrešno preneo informaciju o švajcarskom referendumu. Na referendumu nije odbijena ideja da se uvede garantovani prihod od 2.500 franaka, niti je ta cifra bila deo referendumskog izjašnjavanja. Odbijena je ideja o uvođenju garantovanog prihoda kao takvog, bez navođenja cifara. Cifra od 2.500 franaka se pominjala tokom priprema za referendum. Hvala na komentaru.
@ Ivan K.
Pitanje organizacije je jako slozeno i zavisi od niza konkretnih faktora za posmatrani slucaj.Ne mozemo porediti posadu podmornice,koja po pravilu mora biti veoma obucena,sastavljena od ljudi koji su prosli rigorozne psiho-fizicke testove i koji se na podmornici nalaze u specificnim uslovima,sa npr. radnicima u pogonu poput fabrike Yura.U slucaju Yure obicnom radniku za fabrickom trakom nisu potrebne nikakve liderske vestine,nema potrebe za samoinicijativom,itd.Od radnika se ocekuje da uradi sto vise toga za sta je „usko specijalizovan“.Na podmornici su sasvim druge okolnosti.
Hijerarhija je povezana sa odgovornoscu.Kako ce zaposleni na montazi u fabrici automobila biti odgovoran za kvalitet celog vozila?On to ne moze biti jer ne obavlja citav posao sam,mozda obavlja samo 0,1% posla na autu.On prenosi svoju odgovornost na poslovodju,a vise poslovodja na nekog sefa proizvodnje.Ali,ako se radi o sluzbeniku u banci koji dodeljuje kredite,on ima vecu odgovornost jer vise-manje samostalno procenjuje kreditnu sposobnost klijenta.Pa,ako se pojavi problem kod otplate kredita,sluzbenik ce biti indentifikovan i prozvan.
За постера Кум: Ово је згодна прилика да укажем на нешто. Пре око годину дана на овом сајту сте поменули да организација рада неминовно захтева поделу на руководиоце и потчињене у класичном, прилично конзервативном смислу. Недавно сам читао књигу Turn the ship around! – a true story of turning followers into leaders (2013), у којој L. David Marquet излаже опречно виђење засновано на његовом искуству капетана америчких нуклеарних подморница (ништа мање).
Одраније ми је познато (такође релевантно и опречно) искуство Ricarda Semlera из његове аутобиографске књиге „Maverick!“. Он је као директор производне фирме у Бразилу извршио радикалну демократизацију кроз доба лоше и турбулентне економије, и под нападима корумпиране државне бирократије.
Оно што је можда најречитије, капетан Marquet тврди да се промена праксе на његовој бившој подморници наставила у његовом одсуству, и да је преузимана и на другим подморницама, опет без његовог присуства.
Za Kuma – Nažalost nisam čitao knjigu, pa ne mogu da komentarišem. Hvala na komentaru i trudu oko odgovora Ganetu.
Gospodine Katicu,da li ste mozda imali prilike da procitate knjigu Miroslava Majkla Djordjevica „Decenija iluzija“?Ako jeste,mozete li podeliti svoju ocenu knjige sa nama i koliko se slazete sa stavovima autora?Hvala.
@ Gane
Samo cena branja maline je oko 50 dinara po kilogramu.A do branja imate puno posla i ulaganja.
Bez obzira na masovnu sadnju maline kod nas,tesko da moze doci do hiperprodukcije maline sorti Vilamet i Miker jer je proizvodnja ogranicena raspolozivom radnom snagom,pogotovo u branju.Imajuci to u vidu zatim nerentabilnost velikih zasada gde vlasnik placa sav rad i repromaterijal(otkupna cena je obicno dosta niza nego protekle dve godine),osetljivost maline na bolesti i vremenske (ne)prilike,nasa proizvodnja ne moze lako preci 120 000 tona godisnje za navedene sorte.Te kolicine trziste bez poteskoca apsorbuje.
Problem nastaje kod hiperprodukcije u Poljskoj gde je proces proizvodnje znacajno mehanizovan.Iako Poljaci gaje druge sorte,povecana ponuda dovodi do ukupnog pada cena.Takodje,prisutan je trend brzog rasta proizvodnje u BiH,zatim neke naznake u Bugarskoj.Ove dve zemlje nam direktno konkurisu jer im je sortiment indentican nasem.
Mene je Srbija i Srbi kao narod toliko razocarala da se pitam sta ce nama drzava. Mozda gresim posto sve neuspehe i sve sikane administracije svatam previse ozbiljno, ali stvarno ne znam dal Srbi znaju da vode svoju drzavu. Bolje da su Austrijanci i Turci ostali ovde. Ionako mnogi Srbi preziru Srbiju znam nekoliko koji tvrde kako bi bez ostatka Srbije Vojvodina bila bogatija od Holandije jer ima vise potenciala. Dobro jedan od njih je i reko da je za Srbiju turizam spas a kad sam reko da nemamo ni more, ni alpe on je tvrdio da je turizam u ljudima. Mnogi Srbi veruju da je turizam nasa sansa, da nemamo sta nuditi i da smo i previse veliki da zivimo ko CG samo od turizma, ne svate.
Narod ocigledno nema pojma o zivotu kad tako nesto veruje. Mozda neki internet post da radim da ne slusam ove gluposti pod forumima.
Za Kuma,
Zahvaljujem se na odgovoru. Vaši praktični saveti će mi značiti puno, ako se budem rešio da sadim malinu. Naravno, kontaktiraćemo putem privatnih mejlova. Što se tiče ovog bloga, mislim da će Vaša zapažanja biti korisna svim čitaocima jer se itekako tiču ekonomije.
Iznenadila me je Vaša procena cene koštanja, mislio sam da je cena koštanja proizvodnje maline u Srbiji ispod 80 dinara. Takođe, plaši me i još nešto. Ljudi su masovno počeli da sade malinu u Srbiji. Tome su doprinele i lokalne samouprave subvencionirajući nabavku sadnica. Na drugoj strani imamo kartel otkuplivača……….. U kojoj meri po Vama ovakva situacija može uticati na obaranje otkupne cene u Srbiji.
Što se tiče bloga g. Katića, nema nikakvog zakočenja. Sajt doduše nije vrhunski optimizovan i radi sasvim prosečno za bespolatnu verziju hostinga koji koristi. Sve radi lepo, na blogu za ovaj nivo izrade jer nema slika i video materijala (vidite u stvari linkove prema video materijalima na ju tjubu) koji bi mogli zakočiti sajt. Tekst ni u kom slučajuj ne može zakočiti sajt jer vuče mali broj megabajta. Prosečna veličina stranice na blogu je svega 1,47 megabajta…….
Komentare pišite slobodno to neće nikada usporiti ovaj sajt !!!
Ljudima se čini da sajt radi previše sporo jer pretpostavljam da ne čiste često lokalni keš na svojim pretraživačima, niti rade defragmentaciju diskova……
Na internetu postoji alat koji meri performanse sajta. On se naziva GT METRIX i u slučaju ovog bloga performanse su sledeće:
https://gtmetrix.com/reports/nkatic.wordpress.com/lg5l8kXH
Vidim da su glavni problemi što sajt ne radi brže mrtvi linkovi, loše redirekcije linkova i izostanak keširanja na hostingu (učitava se cela stranica svaki put kada je otvorimo, umesto da se učitava iz keš memorije na hostingu). Sve
ovo se može rešiti besplatnim alatima koje wordpress nudi (ali ne znam da li kod ove amaterske verzije besplatnog sajta, autor ima pristup hostingu na kome je sajt parkiran). Uostalom to je potpuno nepotrebno jer je sajt veoma lak, nema slika i videa koji bi vukli veći broj megabajta i otežali učitavanje stranice.
G. Katić će ući u problem sa ovim blogom pre ili kasnije kada bude potrošio određeni broj megabajta na wordpressovom hostingu, tada blog više neće raditi. Ovo se može rešiti kupovinom profesionalnog hostinga, a zatim bi se uradila redirekcija domena………
@ Gane
Ako imate volju za rad mislim da ima svrhe saditi malinu.Od maline se ne mozete obogatiti,ali mozete nesto zaraditi uz puno ulozenog truda.Cena kostanja po kilogramu maline je visoka i iznosila bi preko jednog evra,ukoliko bi platili sav rad i repromaterijal.Ali Vi treba da pocnete sa manjom proizvodnjom i da gledate da sto vise posla obavite sami ili uz pomoc porodice.Tako bi,verovatno,morali angazovati dodatnu radnu snagu samo za vreme berbe.
Ne bih savetovao sadjenje tih sorti koje se kose.To su poljske sorte prilagodjene za masinsko branje i daju nizi kvalitet ploda pogodan za industrijsku preradu.Srbija trenutno ima problem zbog tih sorti jer su hladnjacari „miksovali“ tu malinu sa kvalitetnom sortom Vilamet,ali su „provaljeni“ pa je to jedan od uzroka naglog pada izvoznih cena maline pored rekordnih prinosa u Poljskoj.Sadite provereni Vilamet ili eventualno Miker.Malina se prska 6-7 puta godisnje i o samoj tehnologiji proizvodnje mozete se dobro informisati preko Interneta.Naravno,i ja Vam mogu pomoci preko privatnih poruka,da ne gusimo Blog gospodina Katica.Uglavnom treba izbegavati preparate poznatih svetskih kuca poput Bayer-a ili Syngenta-e,ako postoji jeftiniji zamenski preparat sa istom aktivnom materijom od manje poznatog proizvodjaca,poput domace Galenike Fitofarmacije.
Ove 2017. godine nas verovatno ocekuje ozbiljniji pad otkupnih cena,koje su u prethodnoj godini,za sortu Vilamet,bile 220-240 dinara po kilogramu.
Za Kuma,
Ima li svrhe saditi malinu. Razmišljam da posadim malo, rekreacije radi…. Molim Vas da mi iskreno kažete koja je cena koštanja proizvodnje maline u Srbiji i na šta treba obratiti pažnju. Koliko puta se malina prska, reže i sl. Čuo sam da ima neka sorta koja se na kraju godine kosi, imate li iskustva sa njom.
Civilizacija je odavno dokrajčila tragove komunizma. Što su ljudi bedniji, više veruju u deda-mraza i magiju.
Roboti su pametniji. Njima ne treba deda-mraz. Samo logika.
Za Vladmira Stanišića – Već sam pominjao da garantovani prihod doživljavam samo kao pojednostavljivanje mehanizma socijalne pomoći, ne više od toga. Više od toga bio bi uvod u komunizam, a to nije u logici sistema. Hvala na komentaru.
Za Vladimira Stanišića:
Kao što u članku piše, suma od 560 evra je gotovo uvredljivo mala za tkzv. život u Finskoj. Ljudi koji dobijaju taj iznos su samo motivisani da traže slabije plaćen posao. Što nas dovodi do velikog, sve rastućeg problema: nedostatka dobro plaćenih radnih mesta u svetu.
Kao da je čitav sistem dizajniran da visoka primanja imaju samo rukovodioci, menadžeri i direktori preduzeća (ma neee, to je nemoguće!).
Situacija opisana u spotu nije daleko od istine. Takva je budućnost i malo se šta tu može promeniti. Vladajuća klasa je oduvek kroz istoriju birala najlakši, najbrži način dobijanja onoga što želi, bez obzira na cenu koju potlačeni plaćaju.
Zamolio bih gosn Katica i ostale ljude koji su aktivni ovde (shodno zelji i slobodnom vremenu) da prokomentarisu ovo potencijalno resenje:
http://www.dw.com/sr/svakome-560-evra/a-36960319
za ovaj problem:
(postoji hrvatski CC)
Srecna nastupajuca godina svima!