Koliko je izvesna nova svetska ekonomska kriza?
Bojim se da je nova svetska kriza neminovna i pravo je čudo da se ona još nije dogodila. Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su gori nego pre deset godina, a kapaciteti država da se sa krizom nose velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne krize. Na sceni je opasan ekonomski rat Kine i SAD, EU je u dubokoj krizi, Latinska Amerika je u nevoljama, i da ne nabrajam. Dodatni faktor rizika je vezan za usporavanje rasta kineske privrede i to je novi, loš fenomen koji nismo imali 2008. Sve to se dešava u ambijentu u kome su i politički rizici neuporedivo veći nego pre.
Kako bi srpska ekonomija reagovala, ukoliko do nje dođe i kakve posledice možemo da očekujemo?
Ako do krize dođe, priliv kapitala će se zaustaviti i Srbija će se suočiti sa padom dinara i sa dužničkom krizom. Pretpostavljam da će odgovor na krizu biti isti kao i 2008. i da će se Srbija ponovo obratiti MMF-u za pomoć. Kriza će se manifestovati onako kako se takve krize uvek manifestuju – bekstvom kapitala iz zemlje, dubokom recesijom, propadanjem preduzeća, rastom nezaposlenosti i novim porastom siromaštva.
Kakvo je stanje srpske ekonomije danas? Šta su njene najslabije, a šta najjače tačke?
Dubok je jaz između stvarnog stanja domaće ekonomije i slike koju o tom stanju stvaraju državne institucije. Pogotovo je opasno kada se takva slika kreira u predvečerje nove krize. Srbija je i danas ranjiva kao što je to bila 2008. Ekonomski trendovi su se svakako popravili i to nije sporno, ali u ekonomskim krizama trendovi prestaju da budu važni i važne su samo apsolutne veličine zatečenih dugova.
To se pre svega odnosi na visinu spoljnog duga, visinu javnog duga, kao i na visinu dugova privatnog sektora. Trend rasta spoljnog duga je značajno usporen poslednjih godina, a u poslednje tri godine spoljni dug gotovo da stagnira zahvaljujući prilivu stranih investicija. To je svakako dobro, ali taj dug je i dalje za oko sedam milijardi evra veći nego što je bio pred izbijanje krize 2008.
Trend rasta javnog duga je zaustavljen, ali i taj dug je i dalje veći za oko 15 milijardi evra nego što je bio 2008. To je ogroman skok dugova za ekonomiju čiji je BDP u poslednjih deset godina porastao samo za osam procenata. Mene pogotovo brine ogroman rast dugova građana i bojim se da je on izmakao kontroli. Brine me i politika kursa dinara, a još više me brine neukusno samozadovoljstvo NBS-a sopstvenom politikom.
Šta biste, kao ekonomski konsultant, savetovali Vladi Srbije u pogledu budućih ekonomskih poteza?
Ni ova, ni prethodne vlade ne haju za savete, sem za one koje daju stranci i njihove domaće ekspoziture. Već sam napisao veliki broj tekstova i dao veliki broj predloga, pa ne bih imao ništa novo da dodam. Kako vlasti čine suprotno od onoga što se meni čini logičnim, ostaje mi da se nadam da oni vide i bolje i dalje no ja.
Protivnik ste neoliberalizma. Može li srpska privreda da uspe bez pomoći države?
Nema uspešnog razvoja bez jasne strategija razvoja, bez instrumenata kojima se ta strategija realizuje i bez aktivne pomoći domaćoj privredi. O tome svedoče sva uspešna inostrana iskustva i to ne vide samo oni koji to ne žele da vide. Doduše, srpske vlade su do sada izdašno pomagale … strance. Čini se da im je kaput nekako uvek bio bliži od košulje.
Na koji način Srbija najbolje može da zaustavi odlazak mladih obrazovanih ljudi iz Srbije?
Srbija prolazi kroz period strašne regresije. Regresija nije samo ekonomska, već je i politička, kulturna, ili kraće, civilizacijska. Otuda je problem odlaska mladih ljudi pre svega posledica gubitka svake nade. Mnogi želi da pobegnu iz društva koje doživljavaju kao bolesno.
Država može usporiti odlazak demonstrirajući sposobnim mladim ljudima da misli na njih i da ih podržava. Za početak, vlast je mogla napuniti državne službe i javna preduzeća najboljima. Mogla je pokazati da u Srbiji i pametni imaju šansu, a ne samo primitivni mediokriteti. Umesto ološa koji se promoviše kroz domaće medije, možda bi se mogla organizovati stalna kampanja promocije pametnih mladih ljudi, na primer. Čoveku je važno i prepoznavanje, a ne samo novac.
Imate dugogodišnji staž na direktorskim pozicijama u Energoprojektu, a više od dve decenije živite u Londonu. Kako Vam se čini srpska ekonomija-privreda iz evropske perspektive?
Gledano iz evropskog, ali i iz svakog drugog ugla, Srbija liči na koloniju, kao što na kolonije liče i gotovo sve zemlje u tranziciji. Sve vredno je u stranim rukama ili će preći u strane ruke. Pri tome, po svim ekonomskim pokazateljima, Srbija je čvrsto na samom dnu Evrope. Ekonomski model je pogrešan, ali to niko ne želi da prizna.
Srbija na putu ka EU – koje su najteže stavke koje treba da savlada Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji? Da li Evropa i dalje „diže ruke od sebe“, kao što ste to izjavili pre nekoliko godina i – kako se to odražava na buduće članice?
Uvek sam se izjašnjavao kao pristalica ulaska Srbije u EU. Danas sam, nažalost, sve sigurniji da Srbija neće ući u EU, bar ne u roku koji današnjim generacijama nešto znači. Bojim se da se Srbija zavarava i da sada troši vreme i energiju na pogrešnoj strani. Obećanje o evropskoj budućnosti služi samo tome da bi EU kontrolisala ključne političke i ekonomske procese u Srbiji i držala je na kratkoj uzdi.
Da li je srpska privreda spremna za četvrtu industrijsku revoluciju i automatizaciju poslovanja i proizvodnih procesa?
Srbija nema ni ozbiljnu strategiju, ni dovoljno kadrova za tehnološki skok. Za to su potrebni kvalitetni kadrovi i obrazovni sistem koji ih stvara u kontinuitetu. Ono što je stvoreno rasuto je po svetu, a egzodus kvalitetnih kadrova se nastavlja. Obrazovni sistem je odavno u slobodnom padu i jedino je uspešan u proizvodnji doktorskih titula. Teza o svetloj tehnološkoj budućnosti za sada je samo propagandni slogan dok se ne nađe neki bolji.
U toku su privatizacije domaćih banaka (Komercijalne, Jubmes i Srpske) ali i prodaja potraživanja banaka u stečaju, kako komentarišete ove postupke?
Bez domaćeg bankarskog sektora nema dinamičnog razvoja Srbije. Bez kreditnog usmeravanja i čvrste kreditne kontrole nema ozbiljnijih investicija. Srbija je odavno odlučila da kompletan bankarski sistem prenese strancima, i čini se da je veoma ponosna na put koji je izabrala. Mogu samo da kažem – neka je sa srećom.
[1] Pitanja postavljali Daniela Ilić Krasić i Dušan Stojaković
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Inverzija prinosa je jedan od najpouzdanijih indikatora buducih recesija. U to nitko ne sumnja. Ako je inverzija bila cijeli kvartal kreditiranje je stalo obicno u roku godine dana.
Odustajanje od podizanja kamatnih stopa FEDa ce sigurno pomoci u sprecavanju krize a dali ce sprijeciti to je pitanje.
Ja ne trgujem dionica niti kupujem individualne kompanije. Za mene je to prerizicno. Isto tako ja ne kupujem obveznice jer neposudjujem svoj novac nikome a ne pogotovo tudjim Vladama.
Za mene kao dugorocnog kreditora ETF-i su izbor a korekcija prilika.
Izbori su nagodinu i jadino sto Trumpa moze skinuti je jedna zestoka recesija.
Mulerov izvjestaj negira veze pa mozda izazovu krizu.
Za g. Katića,
Nisam mislio na te krive prinosa……. U svojim analizama gledam desetogodišnju i dvogodišnju krivu prinosa na američke obveznice, naročito desetogodišnju i na osnovu toga izvlačim zaključke, kao i desetogodišnju krivu prinosa nemačkih obveznica.
Hvala na savetu za ulaganje…. I sam vidim da je mutno već dva meseca nisam kupio ni jednu akciju niti obveznicu….. Odlučio sam da se malo oslobodim HOV- kupiću na sajmu automobila novu FIAT PANDICU…….
Naravno da je Srbija u sigunim rukama…… Vidite oni su prodali rudnik zlata a sada na berzi kupuju investiciono zlato….. U mom kraju bi ljudi rekli da je u pitanju „golemo znanje“…….
Ne morate odgovarati na ovaj komentar. Pozdravljam Vas puno, nemam reči da izrazim oduševljenje vašim blogom.
Za Ganeta – 1. Do inverzije krive prinosa na američke obveznice je došlo i to se vidi kada se uporedi prinos na tromesečne hartije u odnosu na hartije na dve i pet godina (2,44% – 2,34% – 2,27% respektivno).
2. U mutnim vremenima nije loše držati gotovinu i sedeti mirno.
3. Nema dileme da je srpski finansijski brod sa dva kormilara u sigurnim rukama.
Hvala na komentaru.
Kao neko ko trguje na tržištima HOV-a želim prokomentarisati ovu situaciju.
Do inverzije krive prinosa još uvek nije došlo. Kriva prinosa na desetogodišnje američke obveznice i kriva prinosa na dvogodišnje američke obveznice su se samo približile i možda u jednom trenutku dodirnule…… Sama inverzija krive prinosa pokazuje pesimizam investitora i ništa više od toga, to ne znači da će automatski izbiti kriza. Danas sam npr: gledao na grafiku i nema inverzije krive prinosa, ima samo približavanja.
FED nije odlučio da obustavi povećanje referentne kamatne stope već je samo dato saopštenje da je kamatna stopa blizu neutralne i da će naredna eventualna povećanja biti vrlo oprezna…… Investitori ovo tumače kao odustajanje od dizanja kamata u dogledno vreme i to je možda uzrok masovne kupovine desetogodišnjih američkih obveznica što je oborilo njihovu krivu prinosa. Dodatni pesimizam izaziva odluka ECB da za 2020 godinu odloži povećanje REPO stope.
Situacija na tržištima po mojim procenama je vrlo mutna u ovom trenutku. Za mene je sada interesantno pitanje gde uložiti novac???
Akcije na stranim berzama su inače veoma precenjene i sada je i rizik ulaganja izuzetno visok.
Sigurna utočišta tipa: CHF, JPY, i investiciono zlato su takođe po meni precenjeni usled najave krize i takođe nose visok rizik ulaganja…… Prognoze i očekivanja su snižena i ako realni parametri budu iznad očekivanja onda može doći do pada vrednosti sigurnih utočišta……
Na srpskoj berzi zahvaljujući politici jakog dinara imamo pojačani valutni rizik, i to sada postaje rizično naročito nakon skoka cene većine akcija srpskih preduzeća.
Kupovina stana je takođe rizična jer su i tu cene otišle ka gore……….. Ako kupite zemlju špekulativno, već će se neko dosetiti da je dodatno oporezuje. Inače, mislim da će cena zemlje u Srbiji još padati. Neka donja granica po meni je 1.000. EVRA za 1 hektar
Gde god da zagrebete, shvatite da ništa više nije sigurno. Mutna, veoma mutna situacija na svim tržištima……… Naravno: u ovim okolnostima ulaganja mogu doneti mnogo ali se može i sve izgubiti !!!
Za g. Katića,
Verovatno niste upoznati da je predsednik Srbije je ukazao na mogućnost izbijanja ekonomske krize i savetovao guvernerki da kupuje zlatne poluge kao mehanizam zaštite od kriznog udara što je gđa Tabaković prihvatila. Pa bih želeo da vam skrenem pažnju na to da ipak neko brine nad sudbinom Srbije.
Za Nenada – Ako ste mislili da u srpskim medijima nema ništa o turbulenciji na svetskom tržištu, to nije neobično. I pred krizu 2008. Srbija je spavala, očekujući da će je kriza mimoići, ili da će profitirati od krize. Ne samo da je globalna situacija danas gotovo identična kao 2008. već je i Srbija u istoj ili goroj situaciji nego 2008. Ono što su 2008. bili sub-prime mortgage lonas, danas su collateralized loan obligations (CLOs). Razlika je samo u tome što su do 2008. krediti davani privatnim licima slabe kreditne sposobnosti, a sada se daju kompanijama slabe kreditne sposobnosti. Biće zanimljivo gledati šta će se dešavati sa CLO. Hvala na komentaru.
Americki FED krajem Januara promjenio politiku za 180 stupnjeva. Nema dizanja kamatnih stopa. Americka ekonomija nemoze podnjeti 2.5% kamatnu stopu.
U petak je nastao „yield curve inversion“. Zadnji put je bio 2007. a prije toga 2000.
Njemacki PMI proizvodnje pada ko kamen.
Nigdje nista za procitati!