15/03/2019 od Nebojša Katić
Promocija moje knjige „Surovi novi svet“ održana je 19. 11. 2018. u Narodnoj biblioteci Srbije. O knjizi su govorili: – Prof. dr Radmila Nakarada; dr Jovan B. Dušanić; Nikola Marinković, izvršni urednik i ja. Tribinu je moderirala: Milena Đorđijević.
 | Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
 | Jovana na Forum 2021/2022 |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
 | Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
 | Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
| Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… |
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Branislava O. – Npr. možete isključiti televizor i okrenuti ekran prema zidu, možete reducirati trošenje vremena na internetu, možete čitati knjige, pogotovo klasiku i istoriju, i možete šetati, razgovarati sa prijateljima izbegavajući političke teme i uvek iste političke razgovore. Hvala na komentaru.
Koji bi bio prost primer unutrasnje emigracije.Jos jedanput hvala.
Za Branislava O. – Nisam kvalifikovan za savete, ali mogu da nabrojm moguća rešenja. Jedan je fizička emigracija, drugi je unutrašnja emigracija, a treći je borba da se sistem promeni. Hvala na lepim rečima.
Dopao mi se,, Surovi novi svet ,,.Napisan je prostim i razumljivim zidarskim jezikom.Mene zanima na koje nacine covek moze da izadje iz sistema a da to nije odlazak na selo.Unapred hvala.
Bogami i u ovom slušaju i od – viška glava boli,
Trenutno se u Sjedinjenim Američkim Državama vodi prava „bitka za žetvu“, piše „Vzgljad“. Sam prinos se pokazao rekordnim — posebno je uspela soja, koja nema gde da se plasira.
Danas se za izvoz uzgaja polovina američke soje, 46 odsto pšenice i 21 odsto kukuruza. Većina njih je ranije išla u Kinu. U Ajovi i Montani postoje stotine velikih farmi, praktično ceo njihovi rod se prodaje u Kini.
Samo od Amerikanaca Kinezi su kupovali soju u vrednosti od 17 milijardi dolara godišnje.Međutim, tokom trgovinskog rata koji je pokrenuo Tramp, kineske vlasti oštro su ograničile uvoz soje i žitarica iz Sjedinjenih Američkih Država, a takođe su nametnule i carinu na uvezenu svinjetinu. Rekordna žetva prikupljena u SAD pokazala se praktično nepotrebnom. A cene poljoprivrednih kultura nastavljaju da padaju. Samo od aprila do jula ove godine soja je pojeftinila za 20 odsto, a pšenica za 15 odsto.Ovo će samo ubrzati proces gubitka liderstva u svetskom izvozu poljoprivrednih proizvoda. U protekle dve godine Sjedinjene Američke Države bile lošije od Rusije po izvozu pšenice. U najskorije vreme iz Kine će ih istisnuti Argentina i Brazil. Trampovo odbijanje da zaključi Transpacifičko partnerstvo takođe izaziva kritike poljoprivrednika — izmiču im perspektivna tržišta u Jugoistočnoj Aziji.
Ministarstvo poljoprivrede SAD planira da izdvoji više od šest milijardi dolara, što znači da će prosečna farma dobiti oko 30.000 dolara za subvencija. Proizvođači se takođe nadaju da će državna Robno-kreditna korporacija otkupiti višak žitarica po tvrdim cenama. Ova mera počela je da se primenjuje čak i tokom Velike krize. Iako Sjedinjene Američke Države ne prestaju da kritikuju druge zemlje za državnu podršku poljoprivrede, u teškim trenucima na isti način spasavaju farmere na račun poreskih obveznika.
Na drugoj strani,
SI ĐINPING UPOZORIO KINEZE: Spremite se za teška vremena!
Kao što se da lako zaključiti na zamlji je sve u rukama političara.
Dok na nebu Bog vodi glavnu reč, al dok to shvatimo prođoše nam istorijski konvoji a mi se ne kačimo ni na jedan.
Pa to je verovatno odlika Nebeskog Naroda.
Za Nebojšu
Gospodine Katiću, tako je, hvala Vam što ste me dopunili, hrana je strateški resurs, jer je istorija učiteljca života.Ne daj Bože nekih većih globalnih poremećaja odgovorna država mora da brine o svojim žiteljima.
Pa Humurabi je zato i uspeo da uzdigne Vavilon jer je doneo odlične zakone kako bi viškove hrane, koji preostanu u godinama bogatim žetvama, skladištio za ne daj Bože sušnih godina.
Evo ga danas lep primer:
Holandija, ima 1,5 miliona hektara obradive zemlje, otete od mora, i godišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 75 milijardi evra. Srbija ima 6 miliona hektara visoko kvalitetne obradive zemlje i izvoz 2,9 milijardi, od čega 1,2 milijarde čini voće i povrće
U Holandskom „čudu“ najzaslužniji, za ove zapanjujuće rezultate, jesu stručnjaci Univerziteta i istraživačkog instituta Vageningen (WUR), 80-ak kilometara jugoistočno od Amsterdama. To je centar Doline hrane (Food Valley), skupa poljoprivrednih startap kompanija i eksperimentalnih farmi.
Nešto slično radi i Izrael.
Njihovi fenomenalni rezultati su produkt pameti i vrhunske tehnologije.
Njima su trebale decenije da dobre ideje, uz obilatu pomoć države, kroz red, red i disciplinu dođu do vrhunskih rezultata.
Mi o tome možemo samo da sanjamo, jer mi na žalost nemamo ni jednu vrlinu koja bi takvu ideju magla da realizije. Imamo zemlju po Božijoj volji i to je primarno neophodan uslov za uspeh ali nije i dovoljan, drugi sekundarni uslov se tiče nas samih.
Evo ga i ovde jedan slikovit primer iz nekadašnje SFRJ. Sedamdesetih godina Tito donosi veliki projekat pod nazivom Zeleni Plan. Otprilike da je taj plan pokušan u isto vreme kad i Izraelski. On propao. Zašto? Pa jednostavno seljaci izimali novac kupvali stanove po gradi, kupovali aute sve poroćerdali na potrošnju. Gde je tu bila država? Pa država je bila neozbiljna kao narod.
Hvala na potsticaju dopune,
Za Ivana – Poljoprivredom se bave i najrazvijenije države sveta, jer žele da budu prehrambeno samodovoljne i zato daju ogromne subvencije svojim proizvođačima. Poljoprivreda nije kao svaki drugi biznis u kome je povrat kapitala najvažniji. Reč je o hrani, a bez hrane se ne može živeti. Hvala na komentaru.
Đido sugestivno nalaže – moramo maksimalno da iskoristimo sopstvene potencijale najpre u poljoprivredi, ali i u drugim privrednim granama.
Da li Đido zna, da je najsporiji obrt kapitala u poljoprivredi i drugo dal’ Đido zana, da se poljopruvredom bave najsiromešnije države.Da li Đido zna, da se nabrojane kompanije ne bave poloprivredom. Zašto nije naveo kao lep primer neku poznatu i u svetu uspešni poljoprivrednu kompaniju koja ne prima državne subvrncije. Da li Đido zna da se ozbiljna ekonomska reforma može vršiti tek posle niza prioritetnijih reformi društva. Da li Đido zna da se za ekonomske reforme mora obezbediti protekcionistično tržište najmanje za nekoliko decenija. Dali Đido zna da sve navedeno mora da odobre stranci. I tu je sva diskusija o nekom ekonomskom programi završava.
Da svu otseljenu pamet sutra vratiš u Srbiju i da im kažeš evo radte i zaradite i vama i nama, je prazna priča, jer se konkurentni tehnološki sistem gradi dugo. Nisu komunisti sa petoletkama i temeljnim reformama bili ludi, već to je jedino bilo maguće. Ali to je bilo za početak, negde do 70etih uspešno jer su imali „prijatelje“ vani koji su to odobravali.
Tako da je ovo Đidovo – ra- la- la!
Ovo su ti novi tonovi Djilasa :
https://www.espreso.rs/vesti/ekonomija/370853/djilas-obrazlozio-svoj-ekonomski-koncept-prevazidjeno-shvatanje-uloge-drzave
Da li je ovo politicki marketing ili Djilas prepoznaje novi tokove u svetu,koji pruzaju priliku za vise autonomije u pogledu ekonomske politike,ne znam.d
Naši ekonomski pokazatelji od početka godine – prepolovljen rast BDP-a u prvom kvartalu, pad industrijske proizvodnje za 1,9% i povećanje javnog duga za 400 miliona evra,
Nameće se prosto pitanje;
Ima li granice gde se sunovrat zaustavlja?
Na ovo pitanje treba da daju odgovor ne vladajući, jer njihov odgovor je vidljiv,
već pretendenti na vlast. Logično je da onaj koji se“trudi“ da nešto promeni, valjda na bolje, zna kako i sa kime to da izvede.
Ovo je dilema i nedoumica svih apstinenata kojih je poprilično i koji su ključni za promenu sadašnje političke paradigme.
Kada se sveobuhvatno sagleda stanje nacije, vidi se da se nikakve promene uskoro na naziru.Što je najvažnije, MMF je zadovoljan našim reformama.
Rezultanta je gordo i dostojno propadanje Nebeskog Naroda.
Doduše ovde na zemlji. Jer kakvi mi bili izabranici da nemamo alternativo rešanje, večnog spasenja tamo gore 😉
Najrevolucionarnije je kada je Djilas pre par meseci napisao vrlo smeo tekst,skoro pa ekonomski program (znamo da je to demagogija bivseg neoliberala,koji je imao dovoljno prilika da se pokaze socijalistom/demokratom,ALI). Bilo je tu lepih stvari-drzavna preduzeca,menadzeri koji bi bili fino placeni,minimum 350 evra zarade,strateski resursi u nasim rukama ….
Kad,nije proslo ni dan-i po,misa brkic,najveci od svih ekonomskih poznavalaca od hajeka,unistio je sve snove (ako ih je i bilo ovde) .Nista od svega toga nije ostalo zabelezeno,niti je bilo ko od nasih levih intelektualaca podrzao Djilasa,niko ovde ozbiljno ne veruje od elite da je moguce nesto promeniti.
To je ono sramotno,u svakoj zemlji nice neka levicarska partija,a Sanders i Korbin ce stvoriti zemlje proleterske (a ovde ni da pokusaju) . Postoje udruzenja,aktivisti,bili su i beli listici,NDBG,napraviti neki siri demokratski savez i sa nekim desnicarskim partijama.
Samo jedna stvar-Velju Ilica su optuzivali da rasipa,da 1 km moze da se pravi za 5 miliona evra,u Hrvatskoj je 7 bilo preskupo,korupcije svuda,ali ovi danas i kod nas grade 26 km za 400 miliona (ako se odbiju ona brda opet ce biti preskupo)
Za Ganeta – Prodaja KB daleko prevazilazi trejderske dileme i mikroekonomske analize. Ovde je reč o prodaji velike banke i potpunom potčinjavanju finansijskog tržišta stranom kapitalu. Još jedan ekser u mrtvački kovčeg. Hvala na komentaru.
Za Ivana,
Pitanje K.B. je po meni najzanimljivije pitanje u 2019 godini. Ovde je interesantna ne samo cena po kojoj će biti prodata već i način na koji će biti opljačkana od strane potencijalnih investitora……. Ja tipujem da će to ići preko dividendi – računovodstvenom gimnastikom će se iskazivati dobit i na taj način izvlačiti depoziti građana i privrede……….. Po meni potencijalni investitor će siguno otkupiti obične akcije a za preferencijalne ne znam jer je njihova dividenda vezana za godišnju kamatnu stopu u K.B……. Pošto su sada kamate male a i broj preferencijalnih akcija je vrlo mali – imam dilemu da li da ih odmah prodam ili čekam ponudu za otkup………
Znači, najverovatnij scenario će biti maksimalno isisavanje depozita a zatim njena brza prodaja budzašto ili čekanje ekonomske krize i proglašavanje bankrota…… Ovo sam imao na umu kada sam prognozirao prodajnu cenu od 1,2 milijarde EVRA. Banka je krcata depozitima i njena pasiva iznosi preko 3 milijarde EVRA. Kada odbijete sopstveni kapital od 300 – 400 miliona evra ostaje vam sigurno preko 2,5 milijarde evra za potencijalno isisavanje…….. Ovde će biti zanimljiva reakcija NBS… Ja lično tipujem da se NBS neće suprotstaviti investitorima (naročito ako su stranci) i da će dopuštati visoke dividende……..
Po meni potencijalni investitor će ući kratkoročno u transakciju bez namere da se ozbiljno bavi bankarstvom u Srbiji. Otuda potiče i veliko interesovanje investicionih fondova za ovu banku.
Za Ivana – Svako ko prati ovaj blog dobro zna moj odnos prema fantastičnim rezultatima srpske ekonomije, pa nema potrebe da koristim navodnike. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu,
Poštovani Katiću, začto niste stavili znake navoda pod tvrdnjim u odgovoru filipo da su rezulatati fantastični, tako da ostajm u dilemi da tako realno zaključujete, da je se ovde privreda razvija „fantastično“ sa isvesnom budućnošću. Što je malo verovatno !?
Za Ganata,
Vaše pitanje i briga oko privatizacije Komercijalne Banke su odlično pitanje i aktuelna tema.
Pozdrav,
“ STRANE INVESTICIJE, DOMAĆE ILUZIJE I BDP “
…zaboravio sam na taj vas tekst
Za filipo – Malo sam u gužvi, ali ću možda napisati kolumnu u vezi sa fantastičnim rezulatima srpske privrede. Hvala na komentaru.
Ako bi mogli pomoci (moze i posle 18.) oko ovih fantasticnih rezultata,najnovijih sto su ih saopstili nasi ekonomisti iz vlasti….
Npr.,u kracim crtama kako je moguce da mi imamo toliko investicija-ne znam da li je preko 3 mld. evra prosle godine,samo u ovoj preko mld…
Gde su ti uspesi,da li oni investiciju racunaju ako jedan strani trgovinski lanac promeni vlasnika !? Sta je tu investirano ?
Zvanicno je i bruto-zarada 76 hiljada dinara (da li je tacno da zvanicna statistika ne racuna minimalne zarade,a tek besposlene,pa ljude pred penzijom,a oterane….) i to za celu zemlju,a u BG je sigurno i duplo veca.
Hteo sam reci da ako je sve ovo tacno da je ova zemlja stvarno u prvih 10 na svetu.Dobro,prava je sreca sto se mnogo i iseljava,a malo radja,ali je opet to na ovim prostorima tako.
Za Gorana – Gor Vidal je bio veliko ime i glas razuma u SAD. Čitao sam ga ali ne i „The History of the National Security State”. Kako se moje poimanje sveta velikim delom poklapa sa Vidalovim, nisam imao potrebe da „utvrđujem gradivo“. Mislim i da je iz naslova jasno o čemu je reč, kao što i Asanžova sudbina govori o svetu u kome živimo. Hvala na komentaru.
Postovani g.Katicu, dali vam je poznata knjiga od autora Gora Vidala „The History of the National Security State“??? Pitam vas zbog toga zato sto sam je primetio da je drzi u rukama Julian Asanz prilikom hapsenja i izvodjenja iz ambasade…i dali se time salje neka vrsta „poruke“??? Hvala vam unapred na odgovoru g.Katicu i svako dobro vam zelim.
Овде је мој коментар дужине једне и по стране којег сам Г-ну Катићу послао мејлом, након којег следи његов кратак одговор, и , коначно, још једна моја (кратка) реплика.
Госн Катићу,
На промоцији ваше нове књиге „Сурови нови свет“,говорили сте и о групи људи којој припадам и ја ( на 58:30 ) https://youtu.be/3gkfJw1JPGI?t=3510
Одмах сам се препознао у опису, бар у делу њега. Дозволите ми да вам кажем:
То сам радио добрим делом по узору на моје онлајн пријатеље са Запада, често искусније, старије и много образованије људе од мене, од 2001 године.
Шта смо то радили? Уобичајено је било да извлачимо реченице , чак и делове реченица из контекста, и коментирамо их као такве.
Ја сам на почетку на то гледао као на нови приступ. У занимљивој иронији у односу на то што сте рекли, њега сам доживљавао као својеврсну вежбу у прецизности и систематичности западне културе, која је битно другачија од оне у којој сам одрастао. Током мојих школских дана, управо су утисци, склад и целина слике деловали као да су у фокусу наше колективне културе.
Да ли извлачење појединих реченица значи непрепознавање шуме од дрвећа?
Мислим да смо ја и многи други читаоци ваших текстова шуму често препознавали… и налазили да је у реду.
Сећам се да је једном приликом на Guardian Talk-u неко рекао да му смета то реплицирање на поједине реченице, и понекад и делове реченица. Онда му је Laurie PL [корекција: PN], запослена на универзитету [корекција: на институту] у Кембриџу, рекла да тако ради јер је током дугих година учешћа у интернет дискусијама открила да је баш тај начин комуникације најпродуктивнији…. и извинила се због лошег утиска који је то оставило. И ја се тако сада извињавам.
Хвала на подсећању на те, за мене лепе дане дружења са вашим сународницима.
….. Сада сам се вратио на видео запис и преслушао шта сте рекли. Ја [и/или] други смо по вама „дрвили“ и радили нешто „потпуно бесмислено“. Цитирам:
„Дешавало ми се на блогу, Ви напишете текст, где је *врло јасно* шта је тема текста. …. али како сте писали, убацили сте понегде још неку опсервацију. И сада, људи полемишу са вама, не тако што полемишу са главном тезом у тексту, него ухвате неку реченицу из текста, и сада почињу, да о њој, извинете, дрве. Наравно, када извучете једну реченицу из текста, то је потпуно бесмислено.“
Прво: Одбијам тезу да је “потпуно бесмислено“ извлачити реченицу из контекста. Текст је структура која зависи од сваког од њених саставних делова, наиме, појединих реченица. Реченица је по дефиницији израз који би требао да стоји независно.
Два. Изгледа да кажете да су би људи ухватили понеку реченицу из текста, игноришући његову веома јасну тему.
Мој одговор:
Што је више тема аутору важнија, толико је мањи смисао да у њеној обради он помиње нешто што са том темом има слабу, или нема практично никакву везу, дајући повод за дигресије коментатора. У оној мери у којој је аутору битна само суштина, у тој мери држао би се оног што има блиске везе са суштином, ускраћујући прилике да неки читаоци злоупотребе успутне опаске.
Три, у овој прилици јавно критикујете људе који нису у стању да се подједнако јавно бране
Боље би било да сте својевремено били отворенији.
Четири: Када се ради о стручним или добро простудираним текстовима какви су ваши, већини читалаца било би не само тешко, већ и неумесно да с њима полемишу.
Људи ваљда коментирају у складу са њиховим капацитетима, а делом и посебним личним интересовањима.
Предвидљиво питање: А зашто онда људи не би напросто ћутке студирали написано, и тако учили, развијали се?
Ваљда зато што људи инстинктивно схватају оно што су научне студије утврдиле, наиме, да се у великом броју случајева учење дешава другачије: путем активности, у интеракцији са светом: http://archive.vn/C130X и да почиње радозналошћу https://www.linkedin.com/pulse/all-know-learning-ai-via-brief-story-roger-schank/
Поздрав!
……
Одговор:
Небојша Катић, mart 22:
Вероватно се не сећате, али о овој теми постоји текст који сам писао https://nkatic.wordpress.com/2016/01/31/o-razumevanju-teksta-ili-ta-je-pisac-hteo-da-kaze/. Било је и расправе у коментарима на тај текст. Што се мене тиче, о тој теми мислим исто што сам мислио и када сам текст писао. Узгред, не смета да ово што сте написали, ставите и на блог јер су коментари сада отворени.
Свако добро,
……….
Имам утисак да сте променили тему.
Чланка се сећaм, и узећу си слободу да га поновно коментирам. Теза је била да је у Србији разумевање текста изузетно слабо, у односу на друге земље као што је Британија.
1) Једина позната студија, чији резултати показују да ђаци у Србији разумеју текст лошије од ђака у другим земљама, je управо у том њеном налазу без кредибилитета.
2) Што се тиче анегдотских доказа : … ко хоће, нека узме интернет дискусије на енглеском по свом избору, и упоређује их са оним на српском Моје опажање је да су хаотичност и конфликтност присутни у високом степену у обе групе.
У праву сте бар у следећем: Тачно је да је разлика у концизности између људи у Србији и људи на Западу веома приметна. Тачно је и да она може бити резултат онога што наводите: мањка „структурираности мозгова“, и разумевања основних правила анализе и дебатовања.
Поред тога, она може бити и резултат : …одсуства организоване државе и друштва, мањка осећаја сврсисходности и вишка слободног времена у заосталој економији, …бахатости… и колективног менталитета.
Да сумирам, – нисам сигуран шта је истина у овој проблематици.
.
Поштовани г. Катићу,
Прочитах све или скоро све од Вас (још нисам „Сурови нови свет“), а и г. Душанића.
Хвала на одговору.
Nebojsa, volim futurizam. Predvidjam da ce tehnoloska revolicija u jednom vrlo kratkom periodu ostvariti velike profite i privremeno stvoriti armiju radnika koja nigde neće moći da nađe posao. Ali zato, odmah iza ugla, tehnologija se kopira, krade, umnozava, pojeftinjava, jeftino multiplicira i svi ti radnici rastuci broj svojih potreba ostvaruje u kucnoj radinosti, bez potrebe da idu da rade ili kupuju kod nekog drugog koji ima tehologiju. To znaci da ce ti veliki kapitalisti , nakon brzog odusevljenja, otici jos brze u konkurs.
Za Vladana – Atalijevu knjigu sam čitao i pominjao je ovde https://nkatic.wordpress.com/2013/11/23/maltuzijanska-klopka-i-otimacina-zemlje/
Što se baznog dohotka tiče, razgovor o njemu je indirektno priznanje da će nova tehnološka revolucije stvoriti armiju radnika koja nigde neće moći da nađe posao. Taj dohodak je samo maskirana socijalna pomoć i moguć je i u UK, ali je problem njegove visine. Što se distopijske budućnosti tiče, o tome sam pisao ovde https://nkatic.wordpress.com/2016/10/12/surovi-novi-svet-objavljeno-u-dnevniku-politika-12-10-2016/ i govorio ovde https://nkatic.wordpress.com/2016/12/24/the-economist-svet-u-2017/. Hvala na komentaru.
Veliki Pozdrav Gospodinu Katiću i sve pohvale za povratak komentara.
Smatram da ste veliki erudita i sigurno vam je poznato delo Žaka Atalija :“Kratka Istorija Budućnosti“ 2010.Pisac navodi i analizira koncept ekonomije, kraj trgovačkog poretka i uvođenje distributivnog poretka.Vremenski okvir naredne decenije.Da li smo svedoci toga kroz pojedinačne primere: cashless society,uvođenje minimalnog obaveznog dohotka za sve građane,microships itd?Ili nepovratno idemo u pravcu tehnokratske distopijske diktature?
Da li je koncept minimalnog obavezujućeg dohotka moguć u Velikoj Britaniji?
Sa poštovanjem
Vladan
За Гаврила – Модел Вијетнама је сличан свим успешним развојним моделима које знамо. Карактерише га комбинација планирања (петогодишњи планови развоја) и тржишног отварања, као и фокус на мала и средња предузећа. Вијетнам је користио јапанска искуства и када сам (давно) читао радове неких вијетнамских економиста, било је јасно ко им је служио као узор. О важности планирања сам писао овде https://nkatic.wordpress.com/2017/07/19/o-planiranju-i-meritokratiji-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-19-07-2017/.
Занимљиво, Вијетнам је поред високе стопе раста имао и јако високу инфлацију. То иде у прилог мојој тези да динамична неразвијена привреда мора проћи кроз фазе високе инфлације када се брзо развија. Ту тему сам овде дотакао https://nkatic.wordpress.com/2018/01/31/prepisivanje-bez-razumevanja-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-31-01-2018/.
Моје „наступе“ најчешће договара мој издавач, Catena mundi и они у правилу служе за промоцију мојих књига. Можда је најбоље да њих контактирате и да се евентуално договорите.
О неолиберализму је, критички, највише писао Јован Душанић. Његове текстове ћете сигурно наћи на мрежи. Он живи у Београду, али ми је непријатно да дајем његове координате. Хвала на коментару.
Поштовани г. Катићу,
Спомињете начин на који то ради Вијетнам, тј. копирање јапанско-кинеског модела. Да ли би били љубазни да укратко наведете карактеристике модела?
И још једна молба.
Желели би да на трибини у нашем месту чујемо неког од истакнутих критичара неолиберализма. Ради се о општини у Мачванском округу (мачвански део). Од Београда се стиже ауто-путем, плус 20 км од Ср. Митровице. Предложите нам неког и дајте нам неки контакт, уколико већ Ви нисте у могућности.
Хвала унапред.
Nebojsa, ide jedan fb komentar ovih dana. Kaze ovako: „Teska vremena stvaraju snazne ljude. Snazni ljudi stvaraju dobra vremena. Dobra vremena stvaraju slabe ljude. Slabi ljudi stvaraju teska vremena“. I tako se vrtimo u krug a svaki tracak nade je teologija protumacila kao vecito „skrivanja Adama i Eve iza zbuna“.A posto ove faze, ove oscilacije, traju dovoljno kratko da ih uz ushicenje registrujemo ovim kratkim zivotima, uvek se nadje stotinjak miliona odusevljenih , po raznim drustvenim pitanjima, koji misle da je doslo vreme trajnjih resenja za probleme koji su, nekim cudom, bas njih snasli, pa sami sebe oteraju u obor idolopoklonstva na prvim narednim izborima.
Za Makija – Još od „Knjige propovednikove“ znamo da „nema ništa novo pod suncem“, ali … Postojali su periodi koji su budili nadu da se može iskoračiti iz tog ciklusa neprekidnog ponavljanja istog. Neke od knjiga koje su izašle poslednjih godina pokušavaju da nas uvere da živimo u vremenu izvanrednog progresa i da je naš pesimizam bez racionalne osnove. Meni se opet čini da smo posle jednog dobrog perioda koji je, bar za Evropljane, trajao negde do osamdesetih, ušli u period nove socijalne regresije. Otuda i naslov moje knjige.
Pretpostavljam da ste se na kraju komentara referisali na ovaj tekst https://nkatic.wordpress.com/2010/02/24/ne-zivi-covek-samo-o-hlebu/.
Hvala na komentaru.
Nebojsa, moja radost zbog Vase ponovne „pristupacnosti“ je iskrena i neizmerna. Nema smisla sad da je kvarim u zacetku ali nekako moram, uz sav rizik da ponovo odete u hibernaciju na par godina. Imam problem generalno sa analitickim pristupom kao metodom spoznaje. Skeptican sam nekako u vezi koriscenja diskontinuiranog alata u proucavanju kontinuirane, visedimenzione stvarnosti ali mi je jasno da bolje nemamo. Nekako me bocka kad ekonomisti, pravnici, sociolozi, politikolozi, psiholozi i psihijatri stalno predstavljaju moderne posledice dobro poznatih obrazaca ljudskog karaktera kao nove lekcije, nove radove, nove termine, nove tehnike, nove manifestacije, nove knjige i refleksije, kao inovacije, a mi se, u stvari, vrtimo u krug. Eto, i Vi pisete o problemima „novog sveta“ a nista novo se ne desava od istih onih starozavetnih fenomena koji se ticu kvarljivosti ljudskog karaktera. I nikakav novi proces se nije desio osim poznatog raspeca izmedju narcisoidnosti i idolopoklonstva, gde covek pukne gde je najtanji. Na tom ispitu morala pukao je i Dzef Velc koji ne zna za milost, pa je puko i trojedini Dinkic-Tadic-Vucic a pucaju i milioni, manje poznatih i manje markantnih palih dusa. Kad se samo setim kako se osamdesetih hrlilo u prodavanje dinara bud-zasto zarad kupovine deviza za video rekordere i muzicke stubove. Kakvo je to raspece bilo! Kako se tu padalo na ispitu! Koliko je tu podeljeno keceve u dnevniku iz predmeta Patrioizam! I nista se nije promenilo, iste lekcije se uporno preskacu, a rupe u odgoju novih generacija se maskiraju i zatrpavaju sa sve novijim i novijim knjigama. Njima kraja nema i njihova je valjda jedina uloga sve vece udaljavanje od one prave Knjige, koja jedina uci veri u prave vrednosti, da ne zavrsimo kao onaj srednjeklasni potrosac iz Vaseg starog clanka, onaj koji lako trosi i veruje u buduca cuda.
Био у Народној библиотеци. И тада да је бичо мало дуже, али добро, вероватно би потрајало до дуго у ноћ.
Срдачан поздрав
„a priča je tako temeljno nametnuta da i danas svako ko spomene YU kao optimalnu organizaciju ljudi na ovim prostorima po automatizmu dobija etiketu izdajnika bez ikakvih argumenata“
Nemam šta dodati a ni oduzeti.Inače bi postavio jedno pitanje Jovanu T: ako je YU mrtva već 20-30 godina zašto je još uvjek ubijate il se možda bojite vampira?
Za Jovana T. – Meni je u Lazarevcu bilo vrlo prijatno i više volim da gostujem u malim sredinama kada se za to ukaže prilika. Hvala na komentaru i drago mi je da ste bili na promociji.
Za Hercegovca – Moj komentar o Evropi se odnosio na stanje duha, ne na oružane kapacitete. Zemlje poput UK ili Francuske su odlično naoružane ali to nije dovoljno, sem ako se ne ratuje sa inferiornim malim državama. U potencijalnom sukobu velikih se gine na obe strane, a za to nema apetita.
Što se meke sile tiče, ona pre svega deluje na, ili bolje, protiv lokalnog stanovništva. To funkcioniše dosta dobro i rezultat je upravo mrtvilo Evrope o kome govorim. Hvala na komentaru.
@Hercegovac – moramo raskrsti sa Jugoslovenstvom jednom za svagda!
@Nebojša Katić – prisustvovao sam vašoj promociji u Lazarevcu. Kakve utiske nosite iz Lazarevca?
Gospodine Katiću mislim da podcjenjujete Evropu. Trenutno glavni način djelovanja je „meka sila“ Ne zaboravite da su Englezi vijekovima držali Indiju u pokornosti a da broj njihovog osoblja nikad nije prešao 100 000 a ni ostali nisu naivniji. Školski primjer zavadi pa vladaj su opijumski ratovi ili Jugoslavija sami smo se ubijali svojim oružjem a priča je tako temeljno nametnuta da i danas svako ko spomene YU kao optimalnu organizaciju ljudi na ovim prostorima po automatizmu dobija etiketu izdajnika bez ikakvih argumenata.Svi aspekti okupacije su očiti na prvi pogled, čak je i, da sve bude smješnije, sve odrađeno po udžbeniku proskribovanog ONO i DSZ. Prema tome sposobnosti nekog ko je samo rječima uz malu pomoć novca uspio da uradi ovo što su oni nama uopšte nisu za podcjenjivanje.
Druga stvar je vojna moć a ni tu ne stojimo bolje. Prošla su vremena masovnih vojnih operacija i rat je danas tehnologija kao i sve drugo. VS je po meni u očajnom stanju, nijedan borbeni sistem nije masovno uveden u upotrebu od 1990. Sve je zastarjelo a kao veliki uspjeh se predstavlja uvoz nekoliko stotina jurišnih pušaka ili donacija nekoliko aviona sumnjivih resursa. U sukobu sa svakom zapadnom solidno obučenom i naoružanom vojskom gubici bi bili užasni. Da navedem samo Hrvate. Oni su nabavili nekoliko desetina haubica dometa 40 km i za pretpostaviti je da su nabavili ili mogu dobiti dovoljnu količinu odgovarajuće laserski vođene municije. Samo sa tim naoružanjem svako ko nije dobro maskiran do 30 kiloometara u dubinu je u vrlo kratkom roku mrtav. Nije sve baš tako strašno i za to treba ubaciti diverzante za obilježavanje ili dronove ali nije ni daleko od realnosti. Ako to mogu Hrvati šta onda mogu Amerikanci? I ne bih se baš puno uzdao u Rusiju i Kinu jer nisam siguran da bi nam dovoljno htjeli i mogli pomoći a pogotovu bez interesa
Ljudi a kako bi bilo da malo „povučete ručnu“? Gospodin Katić ima običaj da odgovara temeljno a samo u dva komentara ima materijala za nekoliko dana ili u najboljem slučaju sati pisanja pa predlažem da prije „predaj komentar“ pregledate komentar i zamislite sebe u njegovoj koži.
Drugi predlog je za gospodina Katića a to je reciklaža tekstova. Svi tekstovi na koje ste postavili link kao da su juče pisani ali malo ko od nas će preturati po blogu šta je napisano prije 13 godina a pošto gospodin Katić zna šta je sve pisao predlažem da reciklira stare tekstove koji su aktuelni. Bolje bi bilo da ih postavi kao tekst a nije loše ni ovako u komentarima kao link
Za Mimu – Već dugo, i pomalo dosadno, ponavljam tezu o novim kolonizatorima koje nazivamo investitorima. Prostor Balkana je kolonizovan, a kako je u kolonijama i red, oni koji mogu beže iz kolonija u metropole, pa se tako i balkanski prostor prazni.
Evropa je na putu propadanja i dekadencije i više nije u stanju da ponudi bilo kakvu novu ideju, sem velike ideje rodne ravnopravnosti. Da li je reč o korumpiranosti elite ili o zakonitom toku istorije, sudiće generacije koje će doći (ako ih uopšte bude). Evropa nema snage ni za rat, jer rat traži vitalnost, a ako do rata dođe, biće to voljom drugih.
Što se nobela za ekonomiju tiče, to je jedna od većih intelektualnih besmislica i to sam već pomenuo prilikom promocije moje knjige „Iz drugog ugla“. Uzgred, nobel za ekonomiju nije „pravi nobel“ već maskirana nagrada koju je ustanovila centralna banka Švedske. Kada smo kod besmislica, mislim i da je nobel za književnost isto tako besmislen. Hvala na komentaru.
Za Nostradurusa – Koliko se sećam, promocija je trajala par minut duže od ovog snimka, ali snimak nije skraćen zbog „cenzure“. Da je bilo do publike promocija bi trajala bar sat duže, ali je, nažalost, vreme bilo ograničeno. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
hvala što ste uveli ponovo komentare. Pitala bih Vas za osvrt na Bugarsko članstvo(komšije i dosta slični, barem po meni) u EU , kome eto već teče 12. godina, šta se promenilo osim demografskog pražnjenja i šta imamo da naučimo. Nisu postali Danska, daleko od toga. Danas čitam na tviteru,grčki tekst , gugl sve bolje prevodi,da se po planu reformi EU za Grčku, prodaje 40 posto njihovih termoelektrana. Verovatno ste u pravu i ovde kada pričate da će se prodaja desiti i EPS-u. Za sada Brisel na Balkanu uspešno instalira kleptokratiju gde i kako može.
Ja sam bila zaludna i sabrala da je Balkan(ceo celcijati) duplo veći po površini od Nemačke , a na njemu živi duplo manje ljudi, oko 39 miliona i taj broj je u stalnom padu zbog migracija, trbuhom za kruhom. Samo tri grada na Balkanu imaju preko milion stanovnika. Trenutno je 16 miliona ljudi, od rođene bebe do onog koji umire na Balkanu, van EU ,koja ima oko 500 miliona stanovnika. Kako je u 2019. nemoguće integrisati to malo ljudi, kojima verovatno ni članstvo,pa sve u ponoć da stupi na snagu, neće doneti ništa značajno, osim da oni koji su radno sposobni pokušaju da obore postojeću cenu rada u EU. A to malo ljudi je totalno beznačajno da bi uticalo na bilo koji proces u EU.Kako građane Balkana, a sa njima i Srbije naterati da budu bolje informisani,ne razumem kako ljudi koriste reč medijski mrak u vremenu interneta i kako smanjiti balkanski ego? Srbija nema Asanža koji bi obelodanio šta se tačno pregovara sa Briselom, nisam sigurna ni da li ljude zanima, a zamislite još da se traži transkript razgovora Vučić Tači Mogerini. Oni tamo mogu da pričaju o omiljenom vinu i čokoladama. Za građane balkanskog poluostrva EU očigledno nema u planu budućnost,ne znam da li je to planski ili je malo vremena prošlo da kolonizatori prestanu da budu kolonizatori, a balkanski narodi su bili (jesu) sluge.
Vidite li vi za ovakvu EU budućnost ? Evropa je uvela svet u dva svetska rata, ima li šanse za treći ili se to već polako dešava ? I kako mogu internet, robotika i ljudi organizovani u države(plemena) osmišljene(izmišljena) u krvavoj ljudskoj istoriji da funkcionišu u miru i kapitalizmu? Da li smatrate da treba da postoji nobel za ekonomiju i da li su reči ekonomija i nauka spojive, kao u pitanje fizike, hemije , meteorologije, medicine gde imamo prirodu kao nezavisnog arbitra ? Hvala.
Da li je predstavljanje knjige trajalo još duže ili je ovo kompletna snimka? Imam osjećaj da fali dio.
Za Ganeta – Hvala na lepim rečima, to je prijatno čuti, ali su Vaše pohvale preterane. Ja sam marginalna pojava i u malenoj Srbiji, a u „svetu“ ne postojim. Hvala, svejedno.
За Предрага – Са уласком Хрватске је завршен циклус пријема оних држава које је ЕУ заиста желела да прими. Не бих се изненадио да се ЕУ нагоди са Турском и препусти јој простор на коме је некада била и тако реши проблем „непријема“ Турске у ЕУ. Тако би Србија уместо у ЕУ, завршила као интересна зона Турске.
У интервјуу за Новости https://nkatic.wordpress.com/2019/01/20/intervju-za-novosti-20-01-2019-1/ сам коментарисао и однос са ЕУ о проблему емиграције.
Проблем ниског наталитета и емиграције ће кључно одрети судбину Србије. Текстови које сам давно писао, а нисам писао само ја, нису успели да изазову веће интересовање нити да отворе било какву дебату.
https://nkatic.wordpress.com/2005/12/14/ekonomija-emigracije/
https://nkatic.wordpress.com/2007/05/22/indeks-beznadja/
https://nkatic.wordpress.com/2009/07/28/srbija-na-putu-ka-eu-mladi-dalje-od-srbije-sok-buducnosti/
Хвала на коментару.
Hvala bogu da je objavljen ovaj snimak i hvala bogu da ste vratili komentare. Komentari su bili takođe izuzetno jak deo vašeg bloga iz kojih je pametan čovek mogao mnogo naučiti. Ja ću se sa svoje strane potruditi da Vam više ne dosađujem suvišnim pitanjima.
Već sam više puta napomenuo da Vas smatram najkredibilnijim ekonomistom na svetu. Ovo pišem kao berzanski i FOREX špekulant i investitor koji se fanatično bavi teoretskom i praktičnom ekonomijom a ne kao neki laik.
Господине Катићу,
Поменули сте у свом излагању да сте поменули и своју (некадашњу) проевропску оријентацију када су у питању интеграције Србије. С тим у вези интересују ме три ствари, ако би могли да прокоментаришете.
1. Да ли је Србија, како је то на почетку транзиције најављивано од неких њених државних званичника, теоретски могла да приступи ЕУ већ 2007. године, уколико спроведе све што ЕУ и САД сугеришу (пре свега у економији), укључујући и решавање Босанског и Косметског “чвора“ (уз чланство у НАТО)? Да ли је то била једна велика илузија, а ако није, да ли би тај евентуални брзи улазак у ЕУ била једна Пирова победа Србије, чији би је ефекти погодили касније?
2. У вези са горњим питањем, колико би Србија, све и да буде примљена у ЕУ 2025 (најновије пројекције), изгубила значајан део становништва, способног за рад, унапређење земље и (макар) просту репродукцију?
3. Пред очима ми је теза из вашег текста “Шок будућности“, где се Србија попуњава странцима јер нема довољно радника за одређене струке. Тренутно нам се и то дешава. Медицинске сестре, лекари, возачи, мајстори одлазе, а у Београду већ има грађевинских мајстора из Турске, на пример. Колико је одлив радне снаге пораз и наше културне елите, која није критиковала телевизију, па и нови (потрошачком) модел културе живљења, већ се, барем по мом мишљењу, укључила у “тржиште“ које оцењује све, па и квалитет културног дела (пре свега мислим на филм и телевизију, који највише “васпитава“ народ)? Је ли културни модел подједнако битан као и куповна моћ, владавина права,итд. за задржавање младих људи у Србији?
Веома сам изненађен да је овај снимак промоције ваше књиге тек сада објављен. Хвала.