Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2019.
10/06/2019 od Nebojša Katić
Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2019.
Za Ivana – Moja greška. Sada može. Hvala na upozorenju.
Gopodine Katiću, na vašem novom Forumu 2020 nema pristupa za diskusiju ili ga ja ne znam otvoriti ?! 😦
Za Ganeta – Pretpostvaljam da se od XVII do XIX veka nije živelo od špekulacija već se živelo od „realne“ ekonomije, pa su kamate bile razumne. Što se prinosa na dinarske obveznice tiče, one su rezultat nultih ino kamata, niske inflacije u Srbiji i dinara koji je ojačao. Kako je dinar jačao (zbog priliva kapitala po osnovu direktnih i portfolio investicija) tako su uvozne cene stagnirale, i to se reflektovalo i na inflaciju. Pomoglo je što su cene energenata bile relativno niske i što su zime bile blage. Rezanje penzija i plata smanjilo je kupovnu moć građana, pa je to takođe uticalo na stabilnost cena. Kako je stopa rasta niska u poslednjih 10 godina, to je doprinelo smanjivanju pritiska na cene, itd. Videćemo da li će u ovoj godini inflacija i dalje ostati niske, ili će rast plata i penzija, kombinovan sa rastom cena struje, pojačati pritisak na cene. Ključno je i dalje šta će se dešavati sa kursom dinara i ino kamatama. Hvala na komentaru.
Za Ivana – Hvala, postavio sam novi Forum 2020 i vidljiv je pod „Kategorijama“.
Za Katića
Gospodine Katiću, primećujem da je potreban novi Forum za 2020-u jer ovaj postaje pretrpan, a i godišnji rok mu je istekao 🙂
Srdačan pozdrav,
jedna nefudbalska impresija.posebni je jednom izjavio da se ne moze promeniti.
isto igra danas, kao i uvek.toliko o promenama svesti,mozda
Za g. Katića,
Upravo čitam Balzakov roman „Seljaci“. Primetio sam jedan detalj – da se je kapital negde oko 1823 godine mogao plasirati dugoročno sa stopom prinosa od 1,5%. Takođe čitajući romane pre svega Balzaka i Zole ali i druge romane primetio sam da od 17 -19 veka izgleda da nije bilo inflacije jer sam uočio stope prinosa na kapital oko 3%. To su bili plasmani na 10, 20, 30 godina sa stopama oko 3% i smatrani su dobrim ulaganjem…..
Kada sam studirao ekonomiju – mislio sam da je privreda i u prošlosti bila inflatorna, verovatno zbog malo veće inflacije u 20 – veku……. Danas međutim, mi se čini da se inflacija javlja incidentno i da je vekovima u prošlosti praktično nije bilo a moguće je da se je javljala samo povremeno.
Takođe, mislim da nedostaje kredibilan tekst o niskim prionosioma na srpske obveznice. Upadljiv je dramatičan pad prinosa i na dinarske obveznice……. Čini se da investitori imaju apsolutno poverenje u sposobnost NBS da drži kurs evra na 117 do 120 din o čemu je predsednik g. Vučić javno govorio.
Evo zamolio bih vas da prokomentarišete malo ovu ove dve teme…… Za mene su niski prinosi na srpske obveznice vruća tema jer sam u prošlosti svoju zaradu plasirao kupujući ove obveznice ali sada to ne smem da radim jer se plašim pada vrednosti dinara i inflacije.
Veliki pozdrav za vas.
PS:
Pitao me je neko da preporučim literaturu za „forex“ i berzu…… Ja sam to učinio u nekom od prethodnih komentara ali sam propustio isčitavanje Balzakovih romana koje sada stavljam po obavezno jer se tu mogu pronaći mnogi detalji o akcijama, tadašnjim obveznicama, rentnim, kamatnim stopama, privrednoj i društvenoj situaciji na zapdu itd…….. O sličnim temama samo u manjoj meri su pisali Vikrtor Igo i Emil Zola te nije loše da ko voli da čita klasičnu literaturu spoji lepo i korisno.
АВА ЈУСТИН ПРЕД КОЈИМ СУ КЛЕЧАЛИ СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ
ОПОМИЊЕ: – Европо куда идеш !?
Јустин Поповић, српски светитељ, професор и духовник аутор је мисли о духу времена које вреди послушати.
NVO “Tendaši“.Badnji dan pre 10 godina na Cetinju.
Evo Medeni nam prepisuje lek za ranjenu dušu.
Majstor arhaičnog stila i jakih emocija.
Mihailo Madenica je čovek koji nosi brerme svojih predaka, nosi ga dostojanstveno i nepokolebljivo.
https://www.kurir.rs/vesti/politika/3386945/zlo-je-u-crnoj-gori-vazda-imalo-tvoje-lice-da-te-nemam-zbog-cega-drugo-prezret-prezro-bih-te-zbog-suza-mojega-oca
@Kum – I profesor Antonić je dao svoje viđenje aktuelnih događanja u CG:
http://sveosrpskoj.com/komentari/antonic-milov-zakon-o-eksproprijaciji-spc-cak-i-priloga-vernika-koje-su-svetinje-dobile-za-svu-svoju-istoriju/
Куме понављам твоје речи јер ме ниси разумео.
– Нама остаје нада да ће Бог дати мудрости и здравља
Мој одговор – Ти делај а Бог ће припомоћи, јер Богу се обраћамо само онда кад хоћемо постићи нешто немогуће. За нешто могуће довољни су нам и људи.
О судбини – Кажеш – Али ова ствар је већа од Милове политичке судбине.
Одговарам – Све дотле док је народ објект политике, он не може у оном што се догађа видети покушај, него само судбину. Коју ти призиваш.
Ова два навода су противуречна и искључују један другог.
Који кога ја не знам.
Сретан ти Божић Куме и размисли.
@ Ivan
Ako mozete ravnati politicku sudbinu bilo kog pojedinca i sudbinu visevekovne institucije,uz to jos i Kanonske Crkve,Vi tesko da se mozete nazvati hriscaninom,jer Vi nemate vere u sebi.
Ovo nije rat Mila i Vučića protiv mitropolita Amfilohija.Ovo je rat Zapada protiv Rusije,a Djukanovic je samo jedan pion.Ako prodje u CG,ide dalje npr. Kosovo,BiH,itd.
Tako da nema mesta za Vase babe,pasulj i sl.Nego da se pod stare dane uozbiljite,da budete istinski Hristov vojnik.
Za dragog mi Kuma:
– Lepo snatiš – Nama ostaje nada da će Bog dati mudrosti i zdravlja, – pa snovidiš – Ali ova stvar je veca od Milove političke sudbine.
Kume kad ovako nešto napiše i požoveš se na sudbinu, odmah me uveriš da si Vanginu kuglu pronašao i da jasno vidiš budućnost ovih naroda i narodnosti ili si možda nadaren za gatenje u pasulj. ostaje dilama, ali skoro će se videti !?
Mrno Kume, provedi ove blagdane i pripremi se za nove pothvate 🙂
Dr. Tabaković – britka sablja !!!
Dinar je postao najjača valuta na berzi od njenog dolaska na čelo NBS na opštu radost trejdera širom sveta. Svi koji su igrali na dinar sada izlaze sa masnim zaradama !
Ne preostaje mi ništa drugo osim da se pridružim čestitkama Gđi. Tabaković u ime berzanskih špekulanata.
Za g. Katića,
Da li je počela nova ekonomska kriza ili će se početak prolongirati još malo…..
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=30&nav_id=1636403
Da,mislio sam na taj tekst.
Ali ova stvar je veca od Milove političke sudbine.Svi pojedinci su zamenjivi.Bitni su istorijski procesi.Isto vazi za Amfilohija,danas,sutra i njega nema vise,ali pre nego sto ode on mora doneti odluke koje ce imati istorijsku tezinu.
@Kum – Pretpostavljam da ste mislili na ovaj tekst Antonija Kovačevića:
https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/245455/licni-stav-antonije-kovacevic-bebo-ti-li-si.html
Dobar tekst, hvala na preporuci, mada nisam siguran da bi se i g. Pančić složio da je Amfilohije meta; prateći Pančićevu logiku pre bih rekao da su aktuelni protesti, i Amfilohije kao njihov (duhovni) vođa, upravo (još jedna) sjajna prilika da Milo pokaže šta je alternativa njegovoj vladavini:
„Zašto je sve ovo tako važno? Zato što baš to odgovara na pitanje koje postavljaju i njegovi simpatizeri i hejteri: u čemu je tajna njegovog uspeha u samoodržanju? U začudnoj racionalnosti većinskog biračkog tela, eto šta. E sad, ili su Crnogorci mnogo pametniji od drugih, a u to ipak veruju samo Crnogorci iz viceva, ili je ogromna komparativna Đukanovićeva prednost bila (i ostala!) u potpunoj suludosti onoga što se nudilo kao alternativa. Ne znam kako vi, ja tipujem na potonje.
(…)
Šta sve ovo znači? Da je tzv. običan, umeren, ni na koju stranu mnogo zagrejan birač u Crnoj Gori sve druge počeo da tretira kao opasne nacional-romantičare (biram, primećujete, najblaži mogući izraz) koji bi da Crnu Goru vrate u neku vrstu političko-kulturne adolescencije („srpska“ scena), ili pak kao elitiste i snobove koje Milo Đ. najviše nervira zato što je prisvojio njihovu „agendu“ („crnogorska“ scena).
(…)
Srpska politika i srpska kultura nisu inherentno ni bolje ni gore od drugih, i pokrivaju čitav dijapazon ljudskih vrednosti i uverenja; međutim, „srpsko“ u Crnoj Gori (kao i drugde po tzv. rubovima srpstva) se samodizajniralo kao babaroga, stecište svega nazadnog, skučenog, tribalnog. Ono je, samim tim, za iole sposobnog političara i državnika protivnik kakav se samo poželeti može. Da biste trijumfovali nad njim, dovoljno je da priznajete vek u kojem živite. A Milo odlično gleda i u atlas i u kalendar, i izvlači iz njih kvalitetne zaključke.“
Meni je recimo zapalo za oko recimo ovo.
„U obrazloženju ovog časopisa za dodelu …., tako i rast bankarskih kredita.“
Svi znamo da su banke kod nas uglavnom strane. Takođe znamo da banke žive od kredita koje one prave iz ničega. Ako na ovo dodamo i nagrade koju je primio Mladjan kalašnjikov Dinkić, znači da smo i dalje veoma kooperativni u služenju stranim interesima.
Nemojte pocinjati sa jos jednim F odeljkom …….
A gdja Tabakovic je poput kolege sa A T P rankinga . Samo odabrani se rankiraju .
Nema svako za reket
@ Marko B.
Da,slicno razmislja i g.Kovacevic,samo je kod njega jos jedani lik u ulozi spasioca.
https://nkatic.wordpress.com/2019/06/10/forum-2019/#comment-19075
Ali,ja nisam sklon misljenju da je ovaj pozar proizvod lokalne pameti i da se Milo samoinicijativno igra vatrom u kojoj moze da izgori i sam.
Nama ostaje nada da će Bog dati mudrosti i zdravlja Amfilohiju,osamdesetogodisnjem starcu,kome je dosudjena jedna teska uloga pred kraj zivota,jer od njegove mudrosti i zdravlja zavisi hoce li ostati glave na ramenima mnogima,od kojih neki to i ne slute.
Za Kuma – Zanimljivo viđenje događanja u Crnoj Gori; Milo potpali vatru, pa se onda predstavlja kao vatrogasac, faktor stabilnosti itd. Podseti me to na ovaj davnašnji tekst o M. Đ.: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1594256
P.S. Svako dobro u novoj godini!
P.S.
G. Katiću,karakter mi ne dozvoljavava da ovo prećutim.To nisu priznanja Srbiji,kako ste verovatno nepažljivo izvoleli izjaviti.Ja sam siguran da su to jedino priznanja konkretnim ljudima,koja su oni svojim ogromnim radom,trudom i zalaganjem,neprospavanim noćima,radnim danima po 25 sati zaslužili.I što je najvažnije,oni su to uspeli UPRKOS nesrećnoj Srbiji,a u SLAVU prosvećenog sveta.
Pridružujem se čestitkama doktoru/ci (kako je pravilno po novogovoru reći-pomozite mi!?) Jorgovanka Dr. Tabaković i u poslednje vreme nepravedno zapostavljeni g. Dinkić su dokaz našem Ivanu,kao i svima koji sa skepsom posmatraju sposobnosti naših ljudi i uvek na prvo mesto stavljaju strance,kakvi kadrovi kreiraju našu ekonomsku stvarnost.Najslikovitije rečeno nevernim Tomama – I mi konja/eksperta za svetsku ekonomsku trku imamo.
I nemojte mi samo sada reći-To su Englezi,oni imaju nenadmašan smisao za humor,to se samo u Financial Times-u dobro zezaju.
Za Vladmira Dž. – Možemo samo da čestitamo dr Tabakovićevoj. Posle g. Dinkića koji je bio ministra finansija godine (2007.), i reformator godine (2009.), Srbija je opet dobila visoko međunarodno priznanje. Hvala na komentaru.
Pošto još niste otvorili Forum 2020, moram ovde.
Sve najbolje u penziji.
Predlažem da nam napravite male kompilacije više vaših tekstova. Malo ih preradite i objedinite u jednu celinu po temama kojima ste bavili. Neki bi mogli biti – jesam vam lepo reka da će biti ovako.
Može komentar na ovaj naslov
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=03&nav_id=1637709
Srećnu i uspešnu novu godinu želim svima na forumu. Gospodinu Katiću želim da dugo, dugo uživa u zasluženoj penziji…..
Спремите се за најгоре. САД су убиле Касена Сулејманија, Команданта Кудс специјалне јединице Иранске Револуционарне Гарде:
https://sputniknews.com/middleeast/202001031077925104-us-behind-baghdad-airport-attack-that-killed-iranian-quds-commander-pmf-deputy-leader—report/
Сулејмани је био један од најважнијих војних званичника у Ирану, тик испод Врховног Вође Кхаменија. Цена нафте је већ скочила, а то је тек почетак.
Špigel komentariše digađaje u Crnoj Gori:
https://www.dw.com/sr/%C5%A1pigel-o-crnoj-gori-milovi-trikovi/a-51862944?maca=ser-serbian_all-2277-rdf
uporediti ‘ Juzni vetar ‘ i “ Zivot je lep “ , Bikovica i Serbedziju,Sonju S. sa bilo kojom (glumrcom).Niv Kembl ukalupiti sa hriscanskim sexom…
neoliberalizam srpkinja sa Katarinom Peovic,gitaristicom,intelektualkom.Sr levicu i Hrvatsku-tisucu puta jacu.
Srbija mrzi dobro,ismeva ljusko kao nerealno
kakva pemzija,sada ili nikad – u arenu sa zverima (iako sam , zbog tih stavova , prvi od z-puta bio oteran)
Gospodine Katiću, želim vam srećan odlazak u penziju! Želim vam da pročitate puno knjiga kao i da napišete poneku!
Novu godinu vam neću čestitati jer pravi Srbi čestitaju samo Srpsku novu godinu!
@Gane
Ne radi se o meni,vec o sistemskim stvarima.Moji komentari o novom nemackom zakonu su tu da podstaknu razmisljanje o celokupnoj situaciji.
@ Ivan
Dobro je da ste to primetili.Zakon o uvozu strucne radne snage predvidja dozvolu stalnog boravka posle 48 meseci radnog odnosa.Zakon o drzavljanstvu trenutno uslovljava 7 godina boravka u Nemackoj,polozen integracioni test i dozvolu stalnog boravka koju je po pravilima Plave karte moguce dobiti posle 6 godina u Nemackoj.Dakle,verovatno ce biti nekih promena zakona o drzavljanstvu jer i Bundesver planira da popunjava redove stranim drzavljanima:
https://novac.jutarnji.hr/aktualno/bundeswehr-trazi-novake-i-u-zemljama-eu-a-i-nudi-pocetnu-placu-od-2000-eura-bruto/8221187/
Za Kuma
Kume, navedite izvor ovog podatka !?
„Nemacka nudi i drzavljanstvo ljudima posle samo 4 godine neprekidnog radnog odnosa na nemackoj teritoriji.“
Za Krleta – Besmisleno je komentarisati propagandne slogane. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Najnoviji plan predsednika Srbije predvidja da do kraja 2025 plate narastu sa sadasnjih 500 na 900 evra; a istovremeno predvidja privredni rast oko 4,5%.
Moze li se to dostici sa takvim rastom; zar ne treba rast u tom slucaju da bude oko 10% godisnje? I moze li kurs dimara do tada da bude 118-120 dinara za evro?
Pozdrav!
Za Kuma,
Akcionari uveliko izvlače novac iz zapadnjačkih firmi (uključujući i nemačke firme) putem otkupa sopstvenih akcija (firme otkupljuju 10% sopstvenih akcija da bi ih posle toga poništili a keš se upumpava akcionarima) ….. Otuda i privid da akcije nešto vrede jer se iz godine u godinu smanjuje njihov broj u opticaju na berzi…….Preduzeću su prazna u pogledu KEŠ-a te za ovu operaciju uzimaju kredite od banaka…… gro tih kredita dolazi na naplatu 2022 i 2023 godine…..Radi se o desetinama hiljada milijardi EURA ili USD……. Vreme će pokazati da se radi o nenaplativim kreditima. Pogledajte rejtinge korporativnih obveznica zapadnjačkih firmi i videćete da većinom imaju oznaku DDD……. Nekada su papiri sa ovom oznakom nazivani smećem……
Naravno sačekaćemo godinu – dve i videti da li sam dobro prognozirao. Lično, mislim da se čeka sporazum Tramp Siđiping da se na krilima optimizma špekulativno digne vrednost akcija kako bi veliki akcionari izašli tj. izvukli svoj novac a vruć krompir ostavili naivčinama. U Nemačkoj kao pečurke niču konsultantske firme koje nude građanima usluge upravljanja portfoliom HOV. Ljudi već sada masovno povlače novac iz banaka i daju ovlašćenja ovim firmama da za njihov račun kupuju akcije na berzi…..
Ne razumem vas….. Ostavljate razrađeni biznis sa malinama…….
Pozdrav.
Srećni praznici.
@Gane
Samo ste zaboravili da mi date uputnice za izvore odakle crpite podatke o „truloj“ nemackoj privredi?
Nemacka privreda se zasniva na realnom sektoru,sto ne bi moglo da se kaze za poslove spekulacija kojima se bavite.Nemackoj su potrebni ljudi sa zanatom u rukama.Nemacka nikoga ne prisiljava da se useli,vec nudi radne uslove koji su medju najboljim u svetu za radnika,jer Nemacka razume sta je rad.Nemacka nudi i drzavljanstvo ljudima posle samo 4 godine neprekidnog radnog odnosa na nemackoj teritoriji.
Ovo je samo poziv za one koji zele da dodju u Nemacku i nista vise,svakako da ce biti i ljudi koji ce zeleti da se vrate u zemlju gde su rodjeni i to ce biti plus za tu zemlju jer ce se doci ljudi sa novim znanjima i kontaktima.
Mi ne mozemo da stanemo na put zivotu,ne mozemo i ne smemo da da igramo uloge retrogradnih sanaga koje ce da zagorcavaju zivot ljudima i da ih prisiljavaju na zivotarenje,ponizavanje i mucenje u zemljama koje ne mogu da obezbede uslove za zivot dostojne coveka.Takve snage nemaju sansu.
Ne znam o kakvim agencijama koje „loze“ pricate.Ja sam postavio linkove ka zvanicnim organima Savezne republike Nemacke.Ovo je drzavni projekat.
Vi govorite da ce za godinu,dve biti otpustene stotine hiljada radnika u Nemackoj.To ce biti uskoro pa cemo proveriti da li ste u pravu.
Za Kuma,
Nemačkoj su potrebni jeftini inputi kako bi održala kakvu takvu konkurentnost u vremenu koje sledi i radnici koji su spremni da trpe loše uslove rada i ne pitaju za radno vreme kako se kapital ne bi selio ka drugim destinacijama.
Priča o milionima ljudi koje Nemačka treba da primi u budućnosti se bazira na zastarelim analizama od pre 30 godina. Stanje se je u međuvremeno rapidno promenilo i cela nemačka privreda je postala jedna velika trulež. Ja lično očekujem otpuštanja stotina hiljada ljudi u narednih godinu do dve dana.
Agencije za zapošljavanje vas „lože“na priču koju ste izneli u svom komentaru. Sviu podaci koje sam gledao na njihovim sajtovima su spin.
Za Mato – „Leteti ispod radara“ je bila poruka onom delu javnog mnjenja koje veruje da je potrebno samo dovesti suvereniste na vlast i da Srbija tako može postati suverena. Ta vrsta razmišljanja potcenjuje snagu eksternih faktora. O tome sam pričao pre četiri godine u Kraljevu (https://nkatic.wordpress.com/2015/11/07/promocija-knjiga-u-kraljevu/). Na drugoj strani su oni koji tvrde da je tranzicioni život zadat, da se ništa ne može uraditi i da mala država ne može upravljati svojom sudbinom. Za njih važi ista poruka – niste potpuno nemoćni, ali morate biti mudri – a to mogu samo kompetentni ljudi. Ključno pitanje je kako doći do kompetentne vlasti, jer bez takve vlasti ne znamo koliki je realistični prostor suverenosti. Danas, na primer, Vijetnam leti vrlo lepo ispod radara. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu Katića – Vaša fraza „leteti ispod radara“ na šta se tačno odnosi, da li možete da navedete neki primer u praksi?! Kako se drzava jača, a da ne udje u sukob sa centrima moći?!
Nemacka se priprema za ozbiljan odgovor izazovima buducnosti.1.3.2020 stupa na snagu novi zakon o zaposljavanju kvalifikovanih radnika iz zemalja van EU.
https://belgrad.diplo.de/rs-sr/service/visa-einreise/-/2250466
Ovo nismo videli jos od sezdesetih godina XX veka,kada su sirom otvorena vrata stranim radnicima,sto su posebno iskoristili Jugosloveni i Turci.Medjutim,tada su uglavnom isli nekvalifikovani radnici,a sada se traze kvalifikovani.Nemacka ne zeli rast zarada,koji bi uticao na pad konkurentnosti nemackih proizvoda.Sa druge strane,potreban je i novi impuls domace traznje,jer platezno sposobni,mladi ljudi,posebno sa decom,jesu dobar stub stabilne potrosnje,sto se ne bi moglo reci za sve veci broj starih ljudi-penzionera u Nemackoj.Formalno potvrda poznavanja jezika nije neophodna,izuzev ako se trazi „namenska“ viza za trazenje posla,i ako se posao trazi u nekoj regulisanoj kategoriji.Ali kakvo-takvo znanje nemackog je veoma pozeljno,ako ne i neophodno iz ugla nemackih poslodavaca.Ono sto je bitno,pored formalne kvalifikacije,je radno iskustvo i starost kandidata.Poslovicno pedantni Nemci su vec pripremili infrastrukturu kojom ce se realizovati ovaj veliki poduhvat i vec sada se preporucuje buducim nemackim gradjanima da krenu u postupak zakonskog priznanja diploma i radnog iskustva.Ovo je sajt centralne institucije zaduzene za ta pitanja:
http://www.ihk-fosa.de/
Ovaj postupak kosta,pa kandidati koji nemaju finansiske mogucnostu da samostalno prodju kroz proceduru,mogu traziti do 600 evra pomoci koja ce se namenski koristiti.
Najbolji nacin za trazenje buduceg posla je preko Savezne agencije za zaposljavanje,koja ima kapacitete da razresi eventualne nedoumice oko procesa zaposljavanja kako poslodavca,tako i kandidata.
https://con.arbeitsagentur.de/prod/jobboerse/jobsuche-ui/
Za g. Katića,
Hvala na odgovoru.
Za vašu informaciju u planu primarnih aukcija za 2020 godinu obim državnih obveznica denominovanih u evrima je 450 miliona evra a u dinarima je 230 milijardi dinara tj. 2 milijarde evra…….. Ovo govori da država ne planira da se zadužuje u evrima već u dinarima.
Izuzeo sam aukcije po osnovu velikih emisija evro obveznica 2010 godine koje dolaze na naplatu 2020 godine. Ovde država mora da se zaduži na Londonskoj berzi u USD i EURO kako bi izmirila stari dug…….
Pozdrav.
Za Ganeta – Prekomplikovana tema za komentare. Svaka velika kriza mora dovesti do pada dinara i pritiska na cene. Pritisak na cene je u tim okolnostima ipak nešto slabiji jer padaju kupovna moć, a time i tražnja. Naravno, vlasnici obveznica gube, pod uslovom da obveznice nisu devizno indeksirane. Iako nisam video Plana za 2020-2025, mene brine što nas dosadašnje iskustvo uči da se ti planovi ili ne realizuju, ili, ako se realizuju, investicione objekte će graditi stranci, a oni ne uzimaju dinare nego devize. To dalje znači da država povećava devizne obaveze, a time i dugove, i to radi u ambijentu sve većeg deficita tekućeg bilansa. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Hvala za korekciju………. Ja sam mislio na pravna i eventualno fizička lica koja kupuju dinarske HOV po sadašnjim izvršnim stopama. Zanima me da li sam po vašem mišljenju dobro percipirao dramu kroz koju će proći ako dođe do inflacije i da li mislite da naša država može kontrolisati inflaciju ako dođe do nove ekonomske krize?
Ovo pitam zbog toga što će se gro dinarskih HOV naći u rukama pravnih i fizičkih lica u vidu vrućeg krompira kada dođe do krize a ne u rukama države da bi onda NBS mogla da poništi novac. Zanima me da li će država smeti da interveniše prevremenim otkupom ako dođe do inflacije i spasi investitore u dinarske HOV ili ne, zbog opasnosti od hiperinflacije?
Za Ganeta – Mala korekcija. Kada država emituje hartije od vrednosti, ona prikuplja slobodne dinare i usmerava ih u državnu potrošnju. To ne smiruje inflaciju jer se novac troši kroz javnu potrošnju ili investicije. To nije sterlizacija. Uzgred, neoliberali će reći da je dinar više za državu, dinar manje za privatni sektor (tzv. crowding out). Kada NBS izadaje repo „papire“, ili NBS otkupljuje državne obveznice na sekundarnom tržišu, tako prikupljeni novac se izvlači iz opticija i time se smanjuje pritisak na cene. Hvala na komentaru.
Država je upravo obznanila narodu Investicioni plan 2020-2025…… Gledao sam prenos uživo. Po meni ideja nije loša. Imam zamerku na izgradnju stadiona i na to da nije poklonjena pažnja izgradnji pogona za reciklažu, niti izgradnji postrojenja za smeštaj i uništavanje otpada…….
Investcioni plan neće biti inflatoran. G. Predsednik je fiksirao devizni kurs na nivou od 117 do 120 din za euro do 2025 godine……… Daću i jedan podatak inače nepoznat ljudima……. Država je inače spremila dinarske obveznice kojima će u 2020 godini izvlačiti novac iz sistema i tako smirivati inflaciju. Mislim da nikada u istoriji država nije spremila toliku godišnju aukciju od 230 milijardi dinara (oko 2 milijarde evra) dinarskih HOV koliko je planirano za 2020 godinu……..
Po meni plan je održiv i ostvariv samo ako se nameste okolnosti u svetskoj ekonomiji tj. ako ostanu iste kao i sada……
Naravno, uvek postoji jedno ALI što devojci sreću kvari……
U slučaju nove ekonomske krize i sloma finansijskog sistema na zapadu krenuće naglo povlačenje deviznih sredstava iz Srbije. Inflacija će sigurno naglo skočiti. Dinar će strahovito pasti. Država neće moći da povuče novac iz sistema prevremenim otkupom dinarskih HOV jer bi tada razbuktala inflaciju. Investitori će dinarske obveznice sa niskim prinosima u strahu od inflacije u panici prodavati na sekundarnom tržištu uz strahovite diskonte. Pašće poverenje u dinar i država neće moći da smiri inflaciju isisavanjem novca iz sistema putem novih emisija dinarskih HOV…….. Tome treba dodati da će inostrane kreditne linije sigurno ostati zatvorene zbog krize.
Da zaključim,
Investicioni plan je dobar ali je finasiranje loše. Država potcenjuje mogućnost nastanka nove ekonomske krize i ne vidi opasnost u dinarskim HOV sa niskim prinosima. Takođe, precenjuje se moć dinara koji je u stvarnosti rizična valuta od koje će ako dođe kriza svi bežati…….
Mislim da je gospodin Katić predložio 2012 godine ispravniju strategiju zasnovanu na usmerenoj primarnoj emisiji i laganoj depresijaciji RSD…… Da smo tada pošli tim putem danas bi imali dinarske obveznice sa pristojnim prinosima koje bi bile otpornije na buduće šokove i eventualnu krizu. Takođe, već bilo urađeno mnogo više nego što je planirano novim investicionim planom.
U međuvremenu sam pronšao čitavu knjigu na linku:
https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uc1.32106000415775&view=1up&seq=16
Ovi lepi stihovi nalaze se na početku knjige.
„There resteth to Serbia a glory,
A glory that cannot grow old;
There remaineth to Serbia story,
A tale to be chanted and told!“
Radi se o ovoj knjizi:
Postoje neka navodna zapažanja autora o Srbima,za koja ne znam da li su autentična,pa bi mi bilo zanimljivo da proverim.Mada,možda sve to i nije relevantno.
Za Kuma – Nažalost, nisam ni čitao, ni čuo za knjigu koju pominjete. Hvala na komentaru.
G. Katiću,možda ste čitali „History of Serbia“ – Harold Temperley.Ili je neko od posetilaca bloga čitao ovu knjigu?
Zanima me Vaše mišljenje o knjizi.Da li vredi truda da se traži?
Амфилохије позвао Ђукановића да одустане од „закона топуза“
То је, истиче митрополит, једини нормални пут, јер ово што се данас догађа у Црној Гори, догађа се пред лицем читаве Европе.
https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3382967/evo-zasto-je-odlozena-rasprava-o-spornom-zakonu-amfilohije-neki-clanovi-zakona-svadjaju-narod-treba-ih-promeniti
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=24&nav_category=11&nav_id=1634591&version=amp
SNS najveća politička sila Evrope.Cak po nekim glasinama SNS skriva svoju stvarnu snagu jer bi ostale vodece partije Evrope izgledale jos bledje,kada bi se znalo da SNS armija ima preko 800 000 „vojnika“.
Lepo je znati da smo prvi u Evropi,ali uvek moze bolje.Tek kada SNS prevazidje broj članova KP Kine,to ce ostati cinjenica koju ce proučavati naučnici kroz buduće naraštaje.
Za Nebojšu Katića – Vaša fraza „leteti ispod radara“ na šta se tačno odnosi, da li možete da navedete neki primer u praksi?! Kako se drzava jača, a da ne udje u sukob sa centrima moći?!
Za Nebojšu
Misli Vam nisu konfuzne. Nihov tok je linearan, veoma jasan i ubedljiv. Ne skačeta sa teme na temu, s’obzirom da raspravljate duboke i kompleksne probleme današnjice.
O ovome što Vi izlažete,barem ja, stičem utisak da ste u pravu.
Jer se ovako nešto još ne može čuti u medijima.
Hvala na odgovoru i pozdrav.
За Ивана – Моји повремено кинфузни наступи нису последица треме, већ мањка рутине (можда и конфузне мисли). При томе, често постоји озбиљно временско ограничење, а то је доста неугодно код „великих“ тема. Хвала на коментару.
Za Nebojšu-Vidljivo je da Vam je koncentracija sve veća a trema sve manja !
Hvala ti Jovane,
Katić kao i uvek sjajno iznosi činjenice a njena dejstva već osećamo.
Iz ovog predavanja možemo mnogo što šta jasnije naučiti i zaključiti.
Da li ćemo da zauznemo neki ozbiljniji kurs prema svetskim tendencijama zavisi on političke klime i naše umešnosti da se pravilno postavimo prema izazovima.
Ovo mi je izašlo na Jutjubu, mislim da će zanimati posetioce bloga!
За Мато – Књиге које нису белетристика фанатично подвлачим, па и претерујем. Покушавам да прочитам књигу недељно, иако подвлачење успорава читање. Нажалост, дешава ми се, као у последњих месец дана, да не прочитам ни страницу књиге. У коментарима ћете, уз мало претраживања, наћи неке од мојих препорука за читање, а имате и рубрику „Шта читам“. Хвала на коментару.
За Небојшу Катића – Обраћа Вам се неко ко има 25 година, неко пред ким је живот, и неко ко је од скора почео да Вас прати и слуша и да разумева свет у коме живи.
Оно што ме занима код Вас, и ако можете да поделите, јесте. Како читате књиге?! Да ли их подвлачите или хватате белешке?! Колико дневно читате?! Пошто кажете, када улазите у неку тему, Ви прочитате и до 500 страна, ако не и више, па тек онда пишете.
И, да ли имате неки савет од којих књига би ми млади требали да кренемо?!
Za hercegovca,
Lično su me kontaktirali ljudi iz najužeg rukovodstva Republike i nagovorili uz neku sitnu nadoknadu od stotinak hiljada EVRA, da izreklamiram državne obveznice na blogu g. Katića….. Računali su da se tu okupljaju milioneri te da ne bi bilo loše da im maznemo malo love…. Ja sam ih upozoravao da se je u poslednje vreme na tom blogu nakupilo mnogo poštenog sveta te da će nas pre ili kasnije neko provaliti………. Ali šta ću, nisu hteli da me poslušaju……… Ne mislite valjda da sada treba da se ubijem???
@hercegovac
Teme koje raspravljaš – obično bez argumenata, a sa puno gneva kritikuješ- ne zaslužuju odgovar ali ćutanje je vid odobravanja.
Neki ovde, na žalost, ne analiziraju etiološki probleme koje bi valjalo podrobnije rasvetliti i da međusobno razmenimo informacije i neka nova saznanja.
Jasno je da zravom polemikom i sam portal dobija na kvalitetu, Ne ovde se tendeciozno gađa izabrani kometator, a da se o njemu ništa ne zna, zlonamerno mu se prišivaju razni epiteti, verovatno da bi se Hercegovac i slični nasladili, bez ikakovog valjanog razloga. Zašto? Bog sveti zna.
Lično mene to ne dotiče jer je jasno da lovci na slobodomisleće lude i otvorene ideje ne želi da izađe na svetlost dana i pogleda ka horizontu novog svitanja i šta ono donosi.
Ja sam davno napustio mišgaru i borim se idejama a ne lošim namerama koje nas međusobno samo udaljavaju.
@ Gane
Hvala na objasnjenju i nastavi pisati o obveznicama a mozda i o dionicama u Srbiji ako vidis kakvu priliku.
@Ivan,Gane Mislim da državne obaveznice nisu baš unosan posao ali njihovo reklamiranje to svakako jest, još ako se udrobi i reklamiranje ko zna kog po redu genijalnog plana velikog vođe nakon kog će nam sve blistati i sijati, naravno ako ko slučajno pretekne. Zbog toga bi bilo korisno da vas dvojica postavite koje korisno obavještenje po tom pitanju, npr. koliko godina staža u sekti je dovoljno za taj posao, jel potrebno prethodno iskustvo u vadikalima……. mislim zbog mlađih snaga za mene je prekasno staro drvo se prije slomi nego savije a ne bi bilo loše koje obavještenje o dilanju stanova u Bgd na vodi, trave…..Inače od nove godine (srpske i to su mi prihvatili) radim u Hrvatskoj, 42 časovna radna sedmica plata prosjek kod njih, plaćeni godišnji………. i trenutno imam par ideja koje bi mogle biti komercijalizovane, ne pada mi na pamet da to radim sa sektom koja je prevarila koga je stigla i neki imaju 30 godina iskustva u toj branši ako su pošteni zašto ne omoguće poštenu zaradu pa nek svako ko misli da može pokuša i apple je počeo u garaži. Prije će biti da je opet neka reciklirana ideja Sir Olivera u stilu „nama novac vama iskustvo“ i prije ću pokušati u državi na koju sam pucao nego u „matici“.
Hvala Gane,
Kratko, jasno i razumljivo,
Moje skromno mišljenje je da su se svi faktori od političkih, ekonomskih, međunarodnih stekli da se pokrene revitalizacija Balkana.
Svima bi išlo u prilog. To zaključujem iz mora vaeti, slutnji, nagoveštaja, analiza, prognoza, a sa druge strane narodu je dosta ovog beznađa i spreman je da aktivira kolektivni konstrukt građenja neke nive vizije i budućnosti.
Nadam se da dugo najavljivani projekat „Srbija 2025“ koji će izneti nadležni 28 decembra predočiti javnosti šta se u narednih 5 godina može očekivati.
Do tada rezmišljajmo i planirajmo.
Pozdrav,
Za Ivana,
Ovo su redovne aukcije državnih obveznica koje može kupovati svako (i pravna i fizička lica). Dakle možete učestvovati na njima. Čip za evro obveznice je 5.000 EVRA a za dinarske je 50.000. RSD – to sam zaboravio da napišem.
O uslovima aukcije i procedurama kako se kupuju raspitajte se kod nekog od ovlašćenih učesnika. Evo spiska:
Click to access cir.pdf
Procedure su krajnje jednostavne uopšteno govorići. Otvoriće vam račun u Centralnom registru i sve potrebne račune za trgovinu (jer se ove obveznice mogu prodavati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća)….. Nema troškova održavanja računa već se naplaćuje provizija po transakciji…. Vi sami definišete NAJMANJU IZVRŠNU STOPU ispod koje nećete ići i to je to. Ako izvršna stopa bude veća kupićete ove obveznice ako bude manja transakcija se neće realizovati. Kod Komercijalne banke za svaku kupoprodaju se naplaćuje provizija od 0,75% dok kada vam uplaćuju kuponske stope provizija je 0,25%….. Oslobođeni ste poreza na kapitalnu dobit ako ih čuvate do roka dospeća a ako ih prodate na sekundarnom tržištu plaćate 15% poreza na razliku u ceni……. Na ovom sajtu imate sve o aukcijama državnih HOV.
http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=71&MenuItem=5
Nije mi poznato da će se imaocima ovih HOV priznati neka prava kod kupovine stanova ili neka druga prava. Ovo su redovne aukcije. Ali, ako nešto saznate molim vas da to napišete na ovom blogu…….Međutim, ne bi me začudilo da država kreira specijalnu obveznicu za građane čijom bi kupovinom učestvovali u investicionom planu……. Godinama unazad se čudim zašto naša država to ne radi jer naš narod tezauriše novac – čuva ga po slamaricama ili ga zakopava u zemlju tako da mu ne donosi nikakav prinos. Ovako bi se otvorila mogućnost da uz državnu garanciju ovaj novac radi i donosi ljudima prihode….. Država bi dajući garanciju angažovala resurse koje sada stoje prazni, građani bi imali prinose na kapital koje sada nemaju i trošili bi kuponske stope ovde što je korisno za ekonomiju, ne bi ih izvlačili kao strani investitori u inostranstvo.
PS:
2017 godine je država kreirala štedne obveznice za građane i to su bile poslednje obveznice koje sam kupio. Nažalost, komentari na ovom sajtu nisu radili tada, inače bih objavio link i mogao bih da preporučim ovu kupovinu zato što su planirali emisiju od 20 miliona EVRA a realizovano je 10 miliona EVRA – to je suma koju država može lako da brani u svakoj krizi.
http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=190
Što se tiče aukcija evro obveznica sa rokom dospeća od 20 godina ili dinarskih sa rokom dospeća od 12 godina……mislim da će biti atraktivne za penzione fondove i osiguravajuća društva, strane institucionalne investitore, verovatno i banke. Očekujem ogromno interesovanje i drastičan pad izvršnih stopa prinosa…. Tako da ako mislite da ovo kupite ne verujem da ćete se obogatiti….. Glupo je prognozirati ali ako bi izvršna stopa prinosa bila na nivou od 3,5% to bi bila velika sreća….. Imajte u vidu da država po osnovu ovih obveznica i sličnog zaduživanja duguje oko 27 milijardi evra i da će u slučaju krize teško braniti ovaj iznos……Nije ovo za građane – to je naravno moje mišljenje a ne investicioni savet.
@Gane
Jel to Gane važi za fizička lica?
Gde možemo da se bliže upoznamo sa tim pravilima?
Priča se da će ti vrednosni papiri važiti pri kupovini stana.
Kažu da posle objavljivanja Programa „Srbija 2025“, koji će biti predstavljen 28. decembra,ko donese dobar idejni projekat računaće se kao učesnik u kapitalu u skladu sa izvesnošću realizacije istog kao u Švajcarskoj..
Pozdrav Gane,
Za Nenada,
Morate se učipiti sa najmanje 5.000. EVRA. Ne možete učestvovati na primarnoj aukciji sa manjom sumom novca. Nominalna vrednost jedne obveznice je 1.000. EVRA a da bi ste učestvovali na aukciji morate licitirati minimum 5 obveznica. Takva su pravila na srpskom tržištu obveznica.
@Gane
Svaka cast!
Jel to znaci da moras imati minimalno 5 hiljada evra da ulozis?
Pošto se na ovom forumu nalaze ljudi koji prate ekonomske događaje možda će im ovo biti interesantno:
29.1.2020. – Država po prvi put emituje evro obveznicu sa rokom dospeća od 20 godina.
Click to access EUR%20srpski.pdf
18.2.2020 – Država emituje interesantnu dinarsku obveznicu sa rokom dospeća od 12 godina.
Click to access EUR%20srpski.pdf
Link za dinarske obveznice:
Click to access RSD%20srpski.pdf
Informacija za one koje zanima berza i „forex“
Treba pratiti izvršne stope prinosa, procenat realizacije, odnos ponude i tražnje, strukturu onih koji kupuju obveznice itd…. Iz ovih aukcija ćemo procenjivati očekivane trendove srpske privrede u budućnosti.
PS:
Ako neko misli da kupi ovo treba da zna da je čip 5.000. EURA.
Za Ivana – Stopa rasta od 7% u kontinuitetu od 10 godina zvuči sjajno, ali ne vidim ni resurse, ni ekonomsku politiku koja to može obezbediti. Nadam se da grešim. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu
Gospodine Katiću veoma interesantan tekst .http://www.novimagazin.rs/ekonomija/svetska-banka-srbija-bi-uz-ambiciozne-reforme-mogla-do-stope-rasta-od-sedam-odsto-godisnje
„Da li je realno da Srbija ostvari rast od sedam odsto godišnje? Aposlutno da.“, tvrdi direktorka za Zapadni Balkan SB Linda Van Gelder i podsetila da je Srbija već sprovela program ambicioznih i složenih reformi.Dodala je da je Vućić tražio da se sastane sa predstavnicima SB do kraja decembra, kako bi dobio dodatne informacije.
Aleksandar Vučić najavio je danas da će 28. decembra sa premijerkom Anom Brnabić i ministrima izložiti program „Srbija 2025“.
Sad kad se ove dve izjave povežu, može li se izvući neki optimističan zaključak da u tim najavama prestavnika Svetske Banke i Vičića ima pozitivnih signala za neko buđenje iz ekonomske kome u kojoj smo već decenijema?
Hvala na odgovoru.
Slobodan Jovanović se zalagao za dvodomni sistem. Gornji dom nazvao je Privredni savet Evo kako je on to zamišljao:“jedan deo doma bi bio biran po načelu „staleškog predstavništva“ (zadržavajući za birače opšte i jednako pravo glasa) na taj način što bi razne privredne organizacije i socijalne korporacije zasebno birale svoje predstavnike u ovaj dom. Birači bi bili samo lica koja po svom ekonomskom i socijalnom položaju pripadaju tim organizacijama i partijama; jednako pravo glasa imali bi kako predstavnici kapitala tako i predstavnici rada. Kandidate bi davale privredne komore (trgovačka, industrijska, zanatlijska, radnička) kao i razna udruženja orijentisana na zaštitu socijalnih interesa (invalidska, udruženja za zaštitu dece itd.).“
Jovanović je pod pseudonimom Politicus pisao: „Gornji dom je vrlo dobro i podesno sredstvo da šef države ostane van svake partijske borbe i uopšte svake borbe društvenih grupa u državi, da bi kao takav bio nepristrasan posmatrač ovih borbi, i da nezainteresovan politički, u momentima jakih zaoštrenosti među grupama, sve te borbe reguliše na jedan objektivan način“
( Srbi ) postuju samo “ a u t o r i t e t s i l e “
/ / / / N e z n a m / / / /
‘ Mogu me pobediti , ali ne i pokoriti . Nikad se
predati , nikad odustati ‘
Ovde jos ostaju komunisticki relikti proslosti,javni sektor sve jaci (trideset godina otkako sistem capnuo ) . Oni u svetu nacionalizuju,a mi nikad nismo prodavali.Znaci,istovremeno i nazadni , i progresivni – “ jedinstvo suprotnosti “ .
Zaboravih na kralja.
Pa od kako se Turcima smučilo, oduvek smo ga imali (vožd, knez, predsednik).
Posle Tita je bilo malo konfuzije, sad je opet sve u redu.
Za Jovana T. – Ne preostaje mi ništa drugo nego da se složim sa Vama 😀. Hvala na komentaru.
Gornji dom je sveta crkva. Ovlašćenja i nadležnost imaju odavno.
Najvažnije – oni se ne zameraju bogovima.
@Ivan
Tako nekako!
Hvala na odgovoru g. Katiću.
Što se tiče gornjih domova, oni se razlikuju od države do države. Kako vi to zamišljate u Srbiji? Kakva ovlašćenja i nadležnosti bi imao i ko bi bili članovi?
Samo da znate, ja bih vas proglasio za lorda i doživotnog člana!
Za Jovana T. – Srbija ima suviše kratku monarhističku istoriju i predug diskontinuitet da bi monarhija imala smisla. Pored toga, Srbija nema ni tradiciju poštovanja bilo kakvog autoriteta, osim autoriteta sile. Mislim da je dovoljno da se pređe na većinski izborni sistem, i možda, da se smanji broj poslanika a uvede gornji dom. Oko većinskog sistema sam siguran, oko gornjeg doma, manje. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću, da li smatrate da bi Srbija imala koristi od toga da postane parlamentarna monarhija?
@Nenad -„Teorija koja vazi je, ako ekonomija raste onda centralna banka podize kamatu a ako slabi onda je spusta.
Mislim da to nevazi jer analiticari centralne banke gledaju podatke koji su proslost“.
Ja gledam nas, našu sadašnjost i našu budućnost ovako
Čvrsta monetarna politika je u svom zenitu to se lako da uočiti, jer ona se čvrsto drži politike MMFa, skoro 20 godina. Ovo stanje je posledica te politike i vidljiva je kroz razorenu staru ekonomiju.Od sledećih izbora država polako počinje da odstupa od stroge monetarne politike MMFa i ”prisiljava tajkune da rade za narod” ekonomija se oporavlja.
Ovaj sled je vrhovno istorijsko načelo projektovanog oporavka. Samo veliki šokovi mogu narode da vrate u normalu. Kod Broza se životno klatno samoupravljanja odnjihano u krajnji populističkio-konformistički zanos zemlje dembelije, pa se sad to ekonomsko klatno mora po prirodi cikličnih ritmova nužnim šokovima spolja usmeriti u krajnje negativnu stranu od ravnotežnog položaja, da bi došlo da totalnog ekonomskog urušavanja starog sistema, kako bi se na duži rok ostvario efekat samoregulacije balkanskog tržišta. Jer je sad svima jasno da država u ovakvim uslovima i preduzme neke intervencije samo bi stvorila još veče problem odložila prirodan proces rađanja zdravog ekvilibrisa. Ovaj scenario na prvi pogled nije logičan ali gledajući iz neke druge perspektive on je neosporiv, jer sam proces je neprekidni sukob realnog i imaginarnog ili bolje rečeno, stvarnog i mogućeg kako bi obezbedili dugoročnu stabilnost, mora se proći kroz katarzu.
Tokom 2018.godine americki FED je govorio kako je americka ekonomija jaka i kako ce kamatna stopa ici gore. To se ponavljalo bezbroj puta na svim televizijama. Kako je SAD otok mira i oaza oko koje je sve lose.
Krajem te iste i pocetkom 2019. isti taj FED je zakrenuo monetarnu politiku za 180 stepeni.
Teorija koja vazi je, ako ekonomija raste onda centralna banka podize kamatu a ako slabi onda je spusta.
Mislim da to nevazi jer analiticari centralne banke gledaju podatke koji su proslost.
Trziste dionica gleda zaradu od 6-9 mjeseci kao glavni parametar.
FED je vise posmatrac koji drzi ljestve bankarskom sistemu koji opet odrzava inflacionisticki i politicki poredak
******
Moje misljenje je da je vaznije pitanje vlasnistva i alokacije kapitala od pitanja ko izdaje kredit.
Uspeh je – na tako ekstremni program – uzeti deset miliona glasova . Nije mnogo otislo laburista .
Zbog vecinskog sistema , Korbin osvaja duplo manje poslanika od Blera u najboljim danima ( iako je broj glasova slican ) .
Kada bi u Srbiji milion ljudi dobila takva lista ! ! !
Ivan – Mislim da sam ovaj dokumentarac na ovom blogu više puta postavljao. Imam ga kući na DVD-u
Da li ce liberali vratiti ( jednom ) uslugu –
pomoci Korbinu ( i sebi – za baraz u Evropi ) ?
Levo / liberalno ide , ali liberalno ka levom . . .
@Vladimir Dž – Banke kad izdaju kredit one ne izdaju kamatu u opticaj s’kojim bi se mogao vratiti ceo kredit?!
Pošto nisam odklonio dilemu već još više u nju upao, pokušaću da dam sam sebi odgovor o mistici kreditnig straha i prevare zagonetnim kamatama, da bi razbio famu o nekakvim zaverama bankara.
Primer je banalan i šablonski, kako bi razmišljao i zaključivao običan čovek?
Hoću da otvorim pekaru. Lokal imam, treba mi oprema i uzimam kredit. Sve sam unapred proračinao. U mom kvartu nema pekara. Kraj je prometan pa ako imam dobra peciva i hleb mogu se nadati i brojnijoj klijenteli.
Produktivnost,rentabilnost, ekonomičnost su uslovi za efikasan rad i dobit.
Sanjam kako novac uveče brojim i vidim da to finkcioniše i jačam svoj motiv. Žena i deca puni elana i sanjaju letovanje u Budvi.
Sve te premise su iskustvenog karaktera.
Odlazim u banku i uzimam kredit za opremu sa kamatom od 3,25% na period od 5 godina, period početka vraćanja kredita od jedne godine.
Posao teče normalno i ja vraćam kredit sa ugovorenom kamatom,ako svetski bankarski sistem puca ja ne, jer ja moju obavezu prema ugovoru ispunjavam. Valjde 🙂
Ja bi se složio sa Profesorom Stevanovićem.
Banke kad izdaju kredit one ne izdaju kamatu u opticaj skojim bi se mogao vratiti ceo kredit. Kako je skoro celokupna novčana masa u opticaju nastala iz kredita poslovnih banaka, jasno je da imamo hronični deficit para u opticaju jer nema kamatne mase.
Ovaj deficit se rešava tako što se država i građani guraju u novo zaduživanju kako bi začarani krug funkcionisao. Novim glavnicama se vraćaju tuđe stare glavnice i kamate. Ovo traje dok se svi ne zaduže do grla i onda sledi lom.
Ovo je izvorište svih problem u poslednjih 200 godina u svetu. Banke drže političare u džepu i teraju nacije u situacije kako bi došli do novog zaduživanja. Recimo zadnje je ova podvala sa globalnim zagrevanjem ili negativne kamate. Nove tehnologije će produžiti začaran krug, dok se opet svi ne zaguše. Posle toga možda neki dobar rat.
Za Ivana – Dijagonalno sam pogledao tekst, i čini mi se da se moje razumevanje kreiranja novca razlikuje od autorovog. Rečenica koju Vas zbunjuje „visi“ i traži objašnjenje. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu Katića
Gospodine Ktiću, naleteh na jedan zanimljiv tekst, začaran krug stvaranja novca, profesora Miroslava Stevanovića i Vi ste nešto slično pisali. Pa Vas molim da mi pojasnite ovaj deo teksta iz poslednje tri rečenica drugog pasusa.
Овај процес (мултипликатор новца) од депозита ствара масу новца, са само 10 одсто покрића. Проблем је што захтева задуживање људи. Последица је стална потреба за давањем нових кредита
Ključno mi je nerazumevanje rečenice:
– Проблем је што захтева задуживање људи – kakav problem?
Pitam Vas:“Ko to zahteva i kako zaduživanje ( koih ) ljudi?
Последица је стална потреба за давањем нових кредита – Ćija je to potreba?
https://www.standard.rs/2019/12/11/zacarani-krug-stvaranja-novca/
Unapred hvala na odgovoru.
Za Marka B,
Da radi se upravo o ta dva komentara. Zaista preporučujem ljudima na forumu da ih pročitaju i obrate pažnju kako sam tada kvalifikovao MLV marketing i stručne analize magistra ekonomije koji je „ložio ljude“da stave novac na OneCoin…….
Naravno obavezno treba pročitati komentar Srećka Vukovića i priču o njegovim prijateljima koji su uzeli kredit i uložili novac u ovaj posao……
Ovim komentarom želim pokazati „Kako je vrlo lako naložiti ljude na rizična ulaganja“…….. Mislim da će se nešto slično desiti nakon potpisivanja sporazuma Tramp-Siđiping, ako do njega uopšte i dođe. Ne bi me začudilo da brokerske firme i forex platforme već sada sakupljaju brojeve telefona ljudi i da će zvati po kućama nudeći jedinstvenu priliku da se zaradi na skoku cena akcija………
PS:
Neslavni kraj OneCoina bolje opisuje ovaj link „https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/kripto-kraljica-kako-je-bugarka-prodavala-maglu-ljudima-uzela-im-milijarde-i-nestala/dzrg9yt
Za Ganeta – Možda mislite na diskusiju sa Foruma 2017, vođenu od 19. do 21. 3. 2017? U toj diskusiji nađoh dva vaša komentara, jedan od 19. 3:
https://nkatic.wordpress.com/2017/01/01/2986/#comment-16191
drugi od 21. 3:
https://nkatic.wordpress.com/2017/01/01/2986/#comment-16204
Za Ganeta – Komentari na blogu nisu brisani, pa budite uporni i naći ćete komentar ako ste ga ostavili. Hvala na komentaru.
Za Ganeta,
Napisao sam danas jedan poduži komentar sa nekim faktima o Švedskoj,i nećete mi verovati taj komentar je bio blokiran kao politički nekorektan,a ja sam samo izneo neke činjenice koje se nalaze u statističkom zavodu Švedske.
Za Ganeta,
Hvala na odličnom komentaru.
Pozdrav
За Катића.
У свакој шали је бар пола шале,па да се и ја мало нашалим.
У Србији су све институције у рукама странака,а странке су у рукама појединаца,тако да можемо рећи да је овде све већ мање-више приватизовано.
Pre 2-3 godine je na ovom sajtu jedan čovek čijeg se pseudonima ne sećam tražio od g. Katića savet povodom nove kriptovalute „OneCoin“…….. Naravno, svi unapred znamo šta mu je g. Katić savetovao….. U diskusiju sam se umešao i ja pokušavajući da odgovorim mladog čoveka (kako se je predstavio) da ne ulaže u tako nešto….. Pokušavao sam da na blogu pronađem naše diskusije ali nisam uspeo…. Bilo bi zanimljivo pročitati o kojim sam rizicima tada pisao i kako sam obrazlagao zašto ne treba ulagati novac u „Onecoin“.
Danas sam u politici pročitao epilog…… i to me je navelo da na internetu pronađem ovaj link….. https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3040080-kriptovaluta-onecoin-koja-je-nudila-laku-zaradu-je-zapravo-piramidalna-sema-i-sad-su-optuzile-njene-tvorce-za-prevaru-tesku-nekoliko-milijardi-dolara
Pored ljudi širom sveta ojađeno je i više hiljada srba….. Na Jutjubu se mogu pronaći javne prezentacije OneCoin – Srbija pa se može videti koliko je ljudi poverovalo u novu kriptovalutu.
Za nebojšu Katića – kažete:“ Ako bi sličnu logiku koju ste ovde izneli dosledno primenili, nema razloga da se ne privatizuje sve, uključujući tu i univerzitet, zdravstvo, vojsku, policiju, sudove, tužilaštvo, skupštinu, vladu, instituciju predsednika.“
Vi otprilika koristite, sa ironijom, Aristotelovu logiku isključivosti.
Ja koristim Infinintnu logičku indukciju.
Pojam koji se najjsanije sagledava kroz Gudštajnovu teoremu logiške beskonačnosti, koja je užasno nervirala Stare Grke.
Lep primer su Zenonovi logički paradoksi, vremena i prostora.
Aristotelova logika DA i NE je idealna matematička logika jer nema trećeg rešenja. Moderna logika ili ifinintna logoka, odnosno komplementarna kontradiktorna logika stalnih dodavanja istine je logika procesnih prelaza iz jenog stanja u drugo, fazni prelazi, oni su matematički neodredivi.
Tako da moja tvrdnja ima more argumanata koji potvrđuju opravdanost mog stava koji je dosta puta primenjivan i iskustveno dokazan kao uspravan. Naravno ne uvek. Zavisi od okolnosti, procene, ozbiljnog i stručnog pristipa problemu.
Vaš stav je isto tako logički ispravan, ali iskren da budem on ne bi rešio problem zadovoljavajuće, jer je sam problem prevazišao naše mogućnosti rešavanja istog.
Da bi moj stav potvrdio trebalo bi dosta napora i prostora a ne bih došao baš do sugestivnog iskaza apsolutno.
Ova infinitna logika je najizraženija u kvantnoj fizici, ekonomiji, psihologiji, politici, sudbini. itd.
Ko je u pravu videćemo kad se proces okonča.
Pozdrav
Policija je akcionarsko društvo (s platnim razredima).
Da li je nešto privatizovano ako je u vlasništvu jedne firme (stranke)?
Nebitno. „Pravosuđe“ je servis, skupština je reality program, vlada je botanička bašta. Bitne su deonice.
Institucija predsednika? Pa neko mora da postrojava slobodne mislioce. Oni su naše blago. Klijentela preko sedam mora. Totalna rasprodaja.
Za Ivana – Nezakonite isplate regresa ne mogu biti razlog za privatizaciju EPS-a. Ni loš rezultat EPS-a ne može biti razlog za privatizaciju. To su razlozi za smenu rukovodstva i još jedna su potvrda potrebe za platnim razredima.
Ako bi sličnu logiku koju ste ovde izneli dosledno primenili, nema razloga da se ne privatizuje sve, uključujući tu i univerzitet, zdravstvo, vojsku, policiju, sudove, tužilaštvo, skupštinu, vladu, instituciju predsednika. Hvala na komentaru.
Drži se Bole!Ako te uhapse ti si heroj .Sada će se mnogi izjasniti protiv tebe,ali će te neprestano posmatrati i procenjivati.Ako sada ovo dobro odigraš,sutra će te slediti…Ostani sebi dosledan…Đilas je ispušena muštikla…
http://rs.n1info.com/Vesti/a550644/Djilas-Udaranje-zastavom-o-staklo-nije-kucanje-treba-reci-da-smo-pogresili.html
Za Nebojšu Katića,
Gospodine katiću izuzetno Vas cenim kao intelektualca, ali ima nekih stvari sa kojema se ne slažem.
Uporno i izričito se zalažete da se EPS ne proda i navodite jake argumente, ali oni padaju u vodu u ovako tragičnoj zbilji.
EPS ima 1500 inženejra sa platama od 150000 dinara, a gubizi energije od proizvođača do potrošača su otprilike od 15-17% dok su svetski standardi 2-3%
http://www.politika.rs/scc/clanak/443542/U-EPS-u-kao-da-su-delili-dedovinu-regres-povecali-sa-36-298-na-50-000-dinara
Voleo bih da me ubedite da je ovo normalno, komentari su bitni kroz njih se sagledava sav besmisao ovakvog funkcionisanja sistema
Pozdrav,
„Špigl“ predviđa kolaps globalnog trgovinskog sistema u narednim danima
https://www.spiegel.de/plus/wie-donald-trump-die-wto-entmachtet-und-den-usa-schadet-a-00000000-0002-0001-0000-000167380444
Boško,Boško,Boško….Uvek taj Boško.Pa zašto ga ne hapse „zbog rušenja ustavnog poretka“?
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:834738-Haos-na-ulazu-u-Skupstinu-Bosko-Obradovic-pokusao-da-udje-i-vikao-Razvaljuj-VIDEO
http://rs.n1info.com/Vesti/a550514/Marko-Djuric-sastao-se-u-Tirani-sa-poslanikom-Samoopredeljenja.html
„E,kad se sad nisam šlogirao,nikada neću“.
Svašta sam mogao zamisliti,ali malog Marka na kafi u sred Tirane u druženju sa najtvrđim albanskim nacionalistima,teško…
Švedska murija je počela da se ugrađuje u promet gudre. Ugledaju se na ostale čobane. Možda su im smanjili plate, kao i ovde posle Slobe.
Još pre nekoliko godina je bilo očigledno da ta socijala ne može da izdrži svetsku konkurenciju. Treba skrenuti pažnju razmaženim govedima.
Dobro je dok interventna ne pretresa roditelje s decom kao po beogradskim naseljima. To je razlika. Balkanska goveda treba plašiti za stepenicu više.
Verujete li u deda mraza?
Za Predraga,
Verujte da i mene muče ista pitanja iako se berzom bavim već duži niz godina. Ako tragate za ulaganjem koje bi vam omogućilo miran san do kraja života, sa sigurnošču vam mogu potvrditi da takvo ulaganje ne postoji. Različiti finansijski instrumenti i različiti oblici imovine se različito ponašaju u različitim situacijama…….. Ono što pada u doba prosperiteta dobija na vrednosti u doba krize i obrnuto. Zato se preporučuje da čovek (porodica) diverzifikuje svoju imovinu…… Naravno, pitanje je kako to uraditi i kako upravljati imovinom fleksibilno da bi se uvećavala njena vrednost ??? U slučaju lošeg pozicioniranja i upravljanja vrednost imovine će se smanjivati a da ponekad ljudi toga nisu svesni. Pokušaću da objsanim šta se može očekivati u kojim situacijama i od čega zavisi kretanje vrednosti pojedinih delova imovine pojedinca ili porodice:
1) Akcije – vrednost im raste u doba prosperiteta. Ovde se ulazi pre nego što počne njihov rast. Znači dobar sentiment za ulazak tj. kupovinu akcija je doba ekonomske krize ili neposredno posle krize s tim što treba paziti da se ne kupe akcije propalog preduzeća. Kada je cena na vrhuncu u doba prosperiteta – pametan čovek izlazi tj. prodaje ih na tržištu……. Danas je u trgovinu akcijama ušao još jedan faktor a to su nulte kamatne stope koje hrane berzu jeftinim novcem tako da se cena akcija drži na visokom nivou iako situacija u privredi nije baš sjajna. Treba paziti sa kupovinom akcija danas to ne preporučujem ako niste profesionalac.
2) Sigurna utočišta CHF, JPY, INVESTICIONO ZLATO – vrednost im raste u doba krize. Tu se ponašaju kontra akcijama i nije loše da neko ko trguje akcijama ima nešto od ovoga u svom portfoliju. Sigurna utočišta treba kupovati u doba prosperiteta kada im je cena niska. Idealno vreme je bilo od 2002 do 2006 godine. Danas je cena sigurnih utočišta na visokom nivou zbog toga što su investitori pesimistični tj. očekuju krizu….. To ih čini opasnim za kupovinu u ovom trenutku zbog nisko postavljenih očekivanja u privredi i njihove visoke cene.
3) EUR ili USD – u ovom valutnom paru EUR je rizičnija valuta i skloniji je rastu u doba prosperiteta dok je USD sigunije utičište i sklon je rastu u doba krize. Nije loše malo promešati ove dve valute ako se pravi portfolio imovine.
4) Obveznice – ne vredi ih razmatrati u kontekstu današnjih kamatnih stopa ali ako nekada dođe do normalizacije kamata onda imaju reputaciju sigurnijih ulaganja sa državnim garancijama i mogu obezbeđivati stabilne prinose na pojedine valute.
5) Krov na d glavom i parče obradive zemlje – ovo mogu preporučiti svima iz dva razloga. Po meni bolje će proći u krizi oni koji imaju kuda da se sklone kad ona dođe i drugo mislim da će u krizi cena obradive zemlje skočiti. Cena žitarica će sigurno skočiti…….
Šta očekivati u narednim mesecima ili godinu-dve dana………. Možda se namesti pozicija za jednu špekulaciju……… ali samo ako se namesti……. Ovo je inače samo moje špekulantsko mišljenje bazirano na intuiciji i osećaju za rizik a ne na činjenicama. Ovo što ću napisati je nešto čisto subjektivno što ne mogu potkrepiti bilo kakvim objektivnim činjenicama ili analizama……: U pitanju su moje maštarije i treba ih čitati kao laku literaturu……
Dakle ovako:
Investitori su svesni da je ekonomija pukla i da treba izaći iz akcija na svetskim berzama. Ali, veliki igrači ne mogu prodati veće količine akcija sada bez dramatičnog obaranja cene……… To je po meni jedini razlog zašto se ne proglašava opšti bankrot i još uvek fingira navodno kvalitetno poslovanje…… Čeka se nešto….. Svi koji trguju na berzui znaju da se kad tad mora nešto desiti……… Ako se desi nešto negativno – sakrićemo od javnosti…….. pozitivno – dižemo u nebesa…….. Dakle, čeka se neki pozitivni događaj da se na krilima optimizma „nalože ljudi“ i špekulativno podigne cena akcija kako bi se u jendom trenutku moglo izaći bez gubitaka……
U narednim mesecima taj pozitivni događaj bi se mogao odigrati ovako:
Tramp postiže sporazum sa Siđipingom. Nemačka i Kina imaju bolje parametere od očekivanih. Na tržištu se širi talas optmizma. Cene akcija počinu da obaraju rekorde a vrednost sigurnih utočišta konačno pada. Japanska centralna banka obara kamatnu stopu na rekordno nizak nivo (najavljeni potez) i JPY konačno počine da drastičnije pada……… To je to…… Ako se to desi nije loše diverzifikovati malo novca na JPY. Naravno bira se banka koja je sigurna, gde je država dala garacije i koja ne naplaćuje kamatu na držanje JPY-ja…… Nakon talasa optimizma koji može trajati mesecima pa i godinu-dve pada odluka da se krene u rasprodaju….. Akcije se ruše a vrednost JPY i sigurnih instrumenata ide u nebo……
Ovo treba čitati kao štivo za zabavu a ne uzimati ga zdravo za gotovo…… Malo sam glasnije razmišljao….. Ovo nije investicioni savet šta treba da se radi ili ne radi već ponovo ponavljam jedna moja maštarija u koju i sam ne verujem do kraja……..
Za Ganeta,
Hvala za adresu videa,a Vaš tekst o bliskoj budućnosti ekonomskih zbivanja u svetu čekam ko Ozebo Sunce,što bi kazao naš narod.
Pozdrav!
Za Predraga,
Mogu samo da zamislim kako je jednoj umetničkoj duši kao što je vaša u otuđenom svetu vulgarnog materijalizma …….
Nadam se da vas neću rasplakati:
Napisaću kasnije komentar o tome šta mislim da može da se očekuje u budućnosti u svetlu špekulacija pa će vam možda biti interesantno….. Ovo je zaista moje poslednje obećanje. Više ništa ne obećavam jer ništa do sada nisam ispunio. Krećem uskoro sa ispunjavanjem obećanja.
@ Predrag
Umesto biblije, bolje je čitati Marksa. Teško ćete danas naći braću i toplinu, bilo gde. Dijalektika.
A i ljudi se razlikuju. Meni na primer, ne trebaju braća, nego priroda i mir. I ne treba mi mnogo hleba.
Pazite samo da vam ne presedne kafa na Balkanu. Ovo najozbiljnije.
– Gane
Ipak, treba sve uzeti sa rezervom-tako da nema na cemu (pre neku godinu mi je o tom sajtu pricao jedan sto je bio u Nemackoj;po njemu je to uglavnom tacno) .
Ali,bilo mi je previse lako i jednostavno.Cim su pitali za povratne informacije o cenama (u Kg),shvatih da sam se istrcao.Sigurno je poput Wiki pouzdano.Bilo bi lepo kada bi se proverilo.
A za english (plus sve oko computera) – to su moji kronicne bolesti,sto kaze Vucic.Opet ,na ovom sajtu je ,ipak, pojednostavljeno-nema tu nekih fraza,duzih recenica koje treba sklapati.Sta zatreba, na prevod,google-izadje momentalno .I stvarno (mozda ne moze da se nauci gledajuci filmove,ali) poboljsa se situacija.Uvek sam za improvizaciju,intuiciju.
Postoji ovaj program Bloomberg na 275-tu ima i dogadjaja na berzi ,plus da se unapredi i ovo znanje jezika.Dva u 1
Da ne duzim,ali glavno nisam rekao.Pise da je plata 24 000 kruna-to bi bilo oko 2200 evra,gore/dole.Troskovi su veci za duplo,ali plus izdavanje stana mnogo vise (koje nije uracunato).Okreni-obrni,znali smo da se bolje zivi,ali te razlike nisu kao sto su bile .U pravu ste i iskreno bih se slozio da ne treba ici.Plus ovaj veci kriminal,navike (mada se i ljudi ovde razlikuju-meni bi godila ta njihova uzdrzanost;ali samo donekle jer sam i ja licemeran) .
Za epistemologija
Hvala Vam na iscrpnom obaveštenju,nisam nikako razumeo kakva je to negativna kamata,što se tiče bezgotovinskog plaćanja ja lično više volim keš,a i što vi kažete postoji opasnost od hakovanja,zamislite da neko „sruši“internet u takvom društvu,nastso bi hsos i bila bi ugrožena bezbednost zemlje.
Pozdrav!
Za g-dina Katića
Hvala Vam na odgovoru,sada mi je jasno šta je negativna renta,malo sam čitao posle vašeg odgovora i naleteh u jednom švedskom privredmom časopisu da su nemačke banke donele odluku da uvedu rentu na sve vrste uštedjevina,ranije je bilo na 50.000eu a sada će se plaćati i na jedan euro,da li to znači da nas očekuje neka kriza slična onoj iz 2008god?Čudno je da najjača ekonomija evrope,Nemačka uvodi ovako drastične mere ,znači da ako imate i makar jedan euro uplaćate tu negativnu kamatu!? Nepravedno,a kada banke pozajmljuju onda su rente od 4 pa do 20%.
Možda bi bilo interesantno da neko na forumu kaže nešto o mogućoj krizi i kako se pripremiti za istu.
Pozdrav!
Za Ganeta,
Hvala na komplimentima,možda nisam jasno izneo svoje misli oko stana u švedskoj,mi nećemo kupovati stanarsko pravo niti išta slično,mi smo iznajmili stan pod kiriju.
Kuća može da se kupi i onda je to vlasništvo,ali cene su naduvane da jd to apsurdno,ovde gde mi živimo je grad u kome živi 15 000 ljudi,nova montažna kuća ne može se kupiti ispod 300 000eura….preskupo,a kako mi ne planiramo da ostajemo ovde onda plaćamo kiriju i živimo kao podstanari.
Pozdrav!
Za grey owl,
Hvala na duhovitom komentaru,znam ja da ne cvetaju ruže na Balkanu,
Ali ne mogu da se naviknem na Švedsko „blagostanje“ ipak je kod nas na Balkanu lepo, i ima nekakve ljudske topline,ovde imaš samo materijalno,a duša ti je prazna,i kao što piše u Bibliji:Ne živi se samo o hlebu,i još nešto brate moj,ovo je takva tudjina da ti to ne mogu opisati,tuga brate(ovde nikada nikoga nisam nazvao bratom).
Srdačan pozdrav!
P.S. Krajem aprila idem u Novi,ostajem dva meseca i već se radujem jutarnjem ispijanju kafe sa društvom na škveru.
@ Predrag
Puno sreće s Herceg Novim. Ali zaobiđite Srbiju ili Bosnu, da ne bi čeznuli za švedskom depresijom.
Na Balkanu još ne umiru od gladi, dok imaju nešto da nađu po kontejnerima.
Za Predraga,
Hvala vam puno na detaljnom i iskrenom opisu života u Švedskoj. Već nakon vašeg prvog komentara sam video da se radi o pametnom i poštenom čoveku te sam vas zato i zamolio da nam malo opišete kako se stvarno živi u Švedskoj.
Toplo bih preporučio vaš komentar svima, pogotovu mladim ljudima koji razmišljaju o odlasku i inostranstvo.
Pozdravljam vas puno.
P.S: Da sam na vašem mestu ponovo bih razmislio o kupovini stanarskog prava. Opisani sistem mi ne deluje kao nešto na šta treba spucati onoliki novac.
Za Inzagija,
Hvala vam puno. Nisam znao da postoji ovakav sajt. Meni će biti vrlo koristan…… Inače, ne znam engleski jezik i to me dosta sputava u analizama koje radim, ali ne mari snaći ću se nekeko.
Za Ganetam
Plate u Švedskoj zavise od više faktora,obrazovanje,firma u kojoj radite,grad u kome živite …no evo konkretan primer,moja supruga radi u IKEA administraciji kao specijalista zaplate,završila je višu skolu (dve godine školovanja u
Stokholmu)ona ima neto platu 21 000švedskih kruna (1994 eura,po današnjem kursu) ja ne radim,završio sam likovnu akademiju ibavim se slikarstvom,slike se uopšte ne prodaju,no to nije važno.
Troškovi života su visoki,mi živimo u mirnom delu grada i tu je kirija u ovom gradu u kom živimo 100eura veća nego obično,kirija za jedan mesec iznosi 7000kruna( oko 650eura)u ovu cenu je uračunat internet,račun za smeće,neograničeno korištenje tople i hladne vode i centralno grejanje,u švedskoj kada se uselite imate u stanu frižider,zamrzivač,el.šporet,mašina za prenje sudova,u svakoj zgradi imate vešeraj sa mašinama za pranje,ako želite da imate mašinu u stanu toćete plaćati 20eura mesečno,samo da ne zaboravim,površina mog stana je 65m2 i imamo malu bašticu od 100m2,ovo je vrsta stanova koji su na zemlji oni ih zovu:Marklägenhet,i to je velika prednost ovih stanova nema stanara iznad vas,nego samo sa strane.
Naravno u većem gradu kao štoje Malmö ili Göteburg kirije ovakvih stanova su značajnno veće,na primer:jedan moj poznanik živi u Helsingborgu u zgradi koja jena obali mora i plaća mesečno za 80m2 24000kruna,preskupo,ali tako je toovde,plaća se mesto i pogled na more.
Što se tiče kupovine stana u Švedskoj je to specifično.
Naime, ovde možete da kupite samo stanarsko pravo,šta to znači? Postoje akcionarskadruštva-fondovi koji ivikupovinom stana postajete akcionar,ostalo je sve isto kao i kada rentirate stan,i dalje plaćate kiriju samo što niko ne može da vam da otkaz i drugo možete unutrašnjost stana da preuredite po svojoj volji,što nemate pravo kada steklasični podstanar,inače u oba slučaja održavanje stana ide na teret kompanije,sve je njihov trošak osim sijalica,osigurača tih potrošnih delova.
Stanarsko pravo ovde gde ja živim za 65m2košta oko 1 500 000kruna i kaošto rekoh idalje plaćate kiriju,pitate se zašto bi neko dao tolike pare a i dalje plaćao kiriju? Jednostavno,mi smo čekali 6god.u redu dok smo dobili stan,u Švedskoj je nemoguće iznajmiti stan tamo gde želiš čeka se minimum 5 godina nedavno je bio članak u novinama da je jedna žena dobila stan u starom gradu u Stokholmu posle 32god.čekanja,da neverovatno zvuči,ali tako je smišljen sistem,ako želiš odmah stan i hoćeš odredjeni deo grada onda moraš da kupiš stanarsko pravo,pogotovu po većim gradovima,nemoguće je živeti u getu jer tu normalan čovek ne može da opstane zbog kriminala i religioznih fanatika.
Mislim da sam uspeo da ti objasnim ovu šemu sa stanovima.
Ali Švedske „elite“(čitaj globalistički plaćenici) su uništile švedsku sprovodeći socijalni inženjering uvozom ljudiiz trećeg sveta,otvorili su granice 2015god. Ioko 200 000ljudi je ušlo i većina njih živi od socijalne pomoći,drugo došlo je mnogo kriminalaca,tako da je švedska pobroju silovanja na drugom mestu u svetu posle Burkine Faso,svakog dana su pucnjave,ubistva,kidnapovanja,jednom rečju haos.
Mnogi ljudi imaju pogrešnu sliku o švedskoj kao državi blagostanja i neke idile,ali ono što su stvarali 100god,uništili su im globalisti za 6-7god.
Uveli su verbalni delikt,ako na društvenim mrežama kritikujete imigracionu politiku odmah dolazi policija i vodivas na sudjenje,poslednji slučaj jednog 55-njeg švedjanina koji je osudjen na dva meseca društveno korisnog rada,zatošto je jednom arapinu koji je stavio video na facebook ukome psuje švedjanke nazivajući ih kurvama i govoreći kako su oni(arapi)došli da otmu zemlju švedjanima,i ovaj švedjanin mu je napisao da je on arapska kukavica i da se gubi iz švedska,zašta su ga osudili,ovo je samo jedan u nizu primera,da ne pričamo ekstremnim levičarima koji idu na kućne adrese i prete ljudima koji komentarišu politička pitanja,a ono što je po meni najveća sramota je toda švedski premijer Stefan Löven ima samo osnovnu školu,zamisli premijer sa osnovnom školom,inače on je dete iz doma jer ne zna ko su mu roditelji..
Drugo ovoje zemlja depresivnih ljudi,jedan milion ljudi kaže zvanična statistika uzima stalno antidepresive,godinu dana živim u ovom stanu i nikoga ne poznajem,ljudi skreču pogled kada ih sretnes ne žele nikakav kontakt.
No ja odužih,ovaj sajt gospodina Katića je izvanredan može se puno naučiti a i g-din Katić izvanredan,ja sam odgledao sve njegove intervjue na yotube,oduševio me čovek,i pre neki dan ja i supruga imamo nešto uštedjevine pa razmišljamo u koju valutu da štedimo?i ja napišem g-dinu Katicu i pitam ga?
Kaže mi supruga,nema smisla da jednog takvog gospodina pitamtako banalne stvari,nekulturno je,znam da je nekulturno,ali on je naš čovek,razumeće,i razumeo je i hvala mu na tome.
A što se tiče povratka na Balkan, vraćamo se sigurno i to najdalje za 5god.
Imamo stan u H.Novom akirija jenjveća stavka u budžetu,prodaće se poneka slika,uostalom niko nije umro od gladi na Balkanu.Nije zapad ono što ljudi kod nas misle,i ne sastoji se život samo od crnčenja u IKEA i opijanja preko vikenda.
Srdačan pozdrav svima na forumu.
Sada sam proverio – ima na “ Cost of living Sweden,prices in Sweden “ ( sve o ‘troskovima zivota’ ) .
Od cena osnovnih namirnica,cena u restoranima,dazbina,rezija,odece,cena po kvadratu,pa taksija,teretane,bioskopa,svega.
I za druge zemlje ima . . .
@ Predrag Babović
A jel’ vas lično, panduri šikaniraju?
Vratite se na Balkan da gorko zažalite.
Za Predraga Babovića,
Zamolio bih vas da napišete koliko košta kvadrat stana u Šveskoj….. Takođe, zanimaju me plate u Švedskoj ali NETO iznosi…… Ne bi bilo loše da napišete nešto i o stvarnim troškovima života. Evo, nadam se da vam neće biti teško da to uradite kako bih znao tačnu informaciju jer mnogi naši ljudi preuveličavaju svoja primanja a smanjuju troškove života vani.
Za Predraga Babovića – Papirni novac već sada igra sve manju ulogu zahvaljujući depozitima po viđenju, Web bankingu i rezervama kojima banke međusobno poranjavaju potraživanja na svojim računima pri Centralnoj banci.
Prednosti su brojne ali ono što je najažnije, monetarna politika će se voditi bez materijalnih troškova štampanja novčanica i metalnih kovanica. Tako će ljudi konačno shvatiti da je savremeni novac znak vrednosti a ne neka materijalna supstanca koja vredi sama po sebi kao na primer zlato koje odavno ne može da igra ulogu metalnog novca zbog eksponencijalnog rasta realnog GDP-ja.
Jedina opasnost preti od hakerskih napada na baze podataka ali su mogućnosti pljački na ulicama gotovo svedene na nulu.
Za Predraga Babovića – Koliko vidim, centralna banka Švedske planira da poveća kamatne stope i dovede ih na nulu. To će možda pomoći da kruna ojača. Negativne kamate stope su imale za cilj da destimulišu štednju, nateraju građane da više troše, kao i da podstaknu investicije i smanje troškove finansiranja budžeta.
Elektronski novac ima veliki broj prednosti i deo je tehnološkog progresa. Istovremeno, otvara se dodatni prostor potpune kontrole pojedinca i opasno se koketira sa informativnim totalitarizmom i potpunim gubitkom privatnosti. Zašto je Švedska u tome lider, meni nije jasno.
Što se socijalne situacije u Švedskoj tiče, po onome što je već dugo u medijima i po onome što pišete, to izmiče razumu. Govorimo o državi koja je decenijama služila kao uzor. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću hvala Vam na vašem „“glasnom „razmišljanju,bankarski poslovi i novčane transakcije su za nas obične smrtnike uglavnom nerazumljive,postoji uvek strah da „banksteri“ obezvedrede uštedjevinu komintenata.
Sada Švedske banke imaju negativnu kamatu,i većina ljudi ne razume šta je to negativna kamata?a to je uzrokovalo potpuno nerealan rast cena nekretnina na tržištu,priča se da će taj balon pući ako kamate porastu na realan nivo.
Takodje Švedska je na putu da ukine fizički novac i već sada samo jedna petina plaćanja je u gotovini,planiraju da do 2025god.potpuno ukinu gotovinu,da li je to ulozak u neko distopijsko društvo?kakve konsekvence to može proizvesti na slobodu običnog čoveka?i da li je to povezano sa pričom o klimatskim promenama?u Švedskoj je prava histerija oko navodne bliske apokalipise,takvu propagandu nisam odavno video,svi mainstrim mediji,filmovi serije… sve je obojeno klimatskim promenama,uveli su i takozvani „večni porez“na fosilna goriva,inače stopa nezaposlenosti je 7%po zvaničnoj statistici,a verovatno je i veća jer mnogi stranci(naročito žene) iz muslimanskih zemalja nisuni prijavljene na biro rada, izvinite što sam uzeo slobodu da kao laik razmišljam i ja na glas o pitanjima koja ne razumem najbolje,no osećam kao i svi koji ovde žive da je od švedskogsistema blagostanja i demokratije samo mrtvo slovo na papiru i da bucućnost nije nimalo ružičasta,a da je to tako govori i to da je u ovom trenutku najveća politička partija u Švedskoj desničarska,inače u švedskoj postoji paralelno društvo,stranci koji žive u svojim zajednicama potpuno odvojeni i potpuno neintegrisani u sistem,neverovatan je porast kriminala,i to najtežih krivičnih dela,obzirom da sam rodjen i živeo sam na Kosmetu do 1999god.imam taj senzibilitet za netrpeljivost izmedju različitih kultura,i da budem iskren osećam neku vrstu jeze i razmišljam da se vratim na Balkan jer se ne osećam slobodnim u ovoj zemlji.
Još jednom hvala na odgovoru i možda bi bilo zanimljivo da Vi malo prokomentarišete negativne kamate,društvo bez gotovinskog novca i kakve konsekvence to može imati na jedno društvo.
Srdačan pozdrav!
Predrag Babović
Za Jovana T. – Poljoprivreda nije samo važno ekonomsko pitanje, već i je egzistencijalno, u najbukvalnijem smislu. Hvala na komentaru.
G. Katiću, u svom tekstu „Ka ekonomskom oporavku“ g. Jovan Dušanić poljoprivredi daje važnu ulogu u ovom procesu. Često iz suverenističkih krugova čujemo slične stvari o poljoprivredi. Šta vi mislite o tome?
Čuveni ekonomista i nobelovc Džozef Stiglic tvradi da je neoliberalizam doživeo sunovrat, prisustvujemo novom rađanju istorije.
Tema za raspravu:
Za Predraga Babovića – Ako želite da kupite stan u Švedskoj, najbolje je da štedite u krunama, dok je sve drugo valutna špekulacija. Ako stan kupujete na Balkanu, ima smisla diversifikovani ušteđevinu i držati je delom u krunama, a delom u evrima. Kretanje valuta je nepredvidivo na iole duži rok, pa samo u retrospektivi znate da li ste pogrešili, ili ne. Oscilacije krune prema evru nisu prevelike, ali je problem što su švedske kamatne stope među najnižima na svetu, i to slabi krunu. U Švedskoj ste, pa tu i držite novac. Ovo nisu moji saveti, već samo glasno razmišljanje na teme koje ne volim da komentarišem na blogu. Hvala na komentaru.
Za Makija – Važno ekonomsko i socijalno pitanje je vezano za kvalitet života, a stope rasta o tome ne govore, ili bar ne dovoljno. Vaša opservacija je delom vezana i za kvalitet života koji se kvari pred naletom konzumerizma. Uzgred, podsećam ovde na stari tekst: https://nkatic.wordpress.com/2007/07/13/ekonomija-i-kvalitete-zivota-iskrivljene/. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću,
Živim u Švedskoj i uštedeo sam nešto novca u švedskim krunama,no kruna je poslednje godine pala u odnosu na euro i dolar,pa me interesuje u kojoj valuti je najsigurnije štedeti? ( štedimo za kupovinu stana i treba nam još 2-3god. da bi uštedeli dovoljno za stan). i još jedno pitanje, da li je sigurno štedeti u Srpskim ili crnogorskim bankama?ili ostaviti pare u švedskoj?
Izvinite što Vam postavljam ovakva pitanja,ali teško smo došli do ove uštedjevine i strahnas je da ne ostanome bez tog novca zbog neke eventualne devalvacije švedske krune,ili neke svetske finansijske krize.
Hvala i srdačanpozdrav
Za Nenada,
Pokušaću da bidem jasniji.
Mladim ljudima savetujem da uče o berzi i špekulacijama a ne da trguju. Situacija po meni nije dobra za ulazak u pozicije. Mislim da bi bilo pametno sačekati malo sa trgovinom a za to vreme učiti, analizirati, gledati šta se radi……. Naravno to je samo mišljenje jednog sitnog berzanskog špekulanta . Ne mora da znači da sam u pravu. Možda je i mene zahvatio starački pesimizam. Možda je baš sada pravo vreme da se mladi čovek obogati na berzi.
Srdačan pozdrav,
Nebojsa, moze jedno pojasnjenje- sta je to ekonomski razvoj? Navodim tri definicije :1)Economic development is the process by which the economic well-being and quality of life of a nation, region or local community are improved 2)Economic development is the growth of the standard of living of a nations people from a low-income (poor) economy to a high-income (rich) economy.[1][2] When the local quality of life is improved, there is more economic development. 3)Economic development, the process whereby simple, low-income national economies are transformed into modern industrial economies. Ja licno smatram da standard zivota, kvalitet zivota i blagostanje (spasenje) raste sa porastom snage uzdrzavanja, u prevenciji pada pred idolima, u izbegavanju klonosti pred slucajnim culima i uzbudjenjima, pred reklamama, u snazi autonomnosti pred potrosackim provokacijama i nametanjima konzumeristickih standarda. Ispada da ekonomisti propagiraju da ono sto je standardan opis duhovne degeneracije u stvari neizbezni preduslov ekonomskog rasta. Ispravite me ako gresim. Hvala
@inzaghi
Idi begaj ranije legaj 😦
@Gane
E moj Gane. Cudna je ta tvoja teorija. Od kada pises na blogu govoris da su dionioce precjenjene, zlato je u balonu, dinar je precjenjen kao da ce puci sutra ali dajes mladim ljudima linkove kako da trguju dionicama.
Da se uce da budu spekulanti.
Jednom rijecju katastrofa.
. . . nikezic bio pomocnik umerenog antisrbina (za danasnje prilike) – po africkim velesilama
. . . kurir , komesar (eno / be – a), marxist , pa neoliberal , internacionalist , oktobra 41. (dok su deca seljaka , zaostalih – kako ih je mentor zvao – zrtvovana)
. . . bio u parizu ( nisu svi mogli u london )
Za Ganeta – Verujem da bi NIN trebalo da se pojavi sutra na kioscima. Javiću dan ranije kada moja kolumna treba da izađe u Politici. Hvala na komentaru.
Ne znam da li je NIN distribuiran u malim mestima po Srbiji……… Ako neko zna nešto o tome neka napiše, baš me zanima. U Bojniku nije distribuiran. Hteo sam da kupim NIN zbog Katićevog intervijua inače ne čitam tu novinu.
Za g. Katića,
Bilo bi dobro da najavite dan ranije kada imate kolumnu u Politici. Ne vidim šta bi tu bio problem, čak šta više mislim da bi bilo korisno i za politiku. Ja NPR: kupujem redovno politiku ponedeljkom zbog šahovske rubrike (da se pohvalim da sam „prva tabla“ u svom selu) i petkom zbog TV programa. Retko kad subotom i nedeljom. Sredom kupujem samo kada objavite kolumnu i to ako vidim, što mi često promakne.
Autorski tekst Nebojše Katića za NIN
„Veliki trud vlasti usmeren ka stalnom iritiranju i antagonizovanju intelektualne javnosti daje sjajne rezultate, najbolje u modernoj istoriji. Na javnoj sceni gotovo da nema nijednog intelektualca od ugleda i imena koji će jasno stati na stranu vlasti. Ali to je nepravda – uprkos razumljivom nezadovoljstvu većine intelektualaca, postoji deo javnosti koji bi morao biti zadovoljan politikom vlade. Reč je o ekonomskoj eliti čiji su ključni saveti, propagirani poslednjih dvadeset godina, zdušno prihvaćeni od strane vladajućih političkih struktura.“
Stvarno i moguće – ima li drugog puta !?
Činjenica – za ekonomsko eksperimentisanje prostor je skučen.Priteralo cara do duara, što ono kaže narod.Veliki promašaji su gotovo nedopustivi.
Prvo pitanje koje bih postavio – da li je ekonomija uopšte teoretski sposobna da pozitivno odgovori na današnje političke izazove koji diktiraju stanje u Srbiji?
Političari imaju zadatak da sprovode u praksu ideje svojih savetnika. Ako ideje nisu dobre političari snose odgovornost. Vidljivo je da ekonomski teoretičari nemaju viziju rešavanja problema sa pouzdano dobrim ishodom. Politiko-ekonomija nije prirodna nauka u kojoj važe deterministički zakoni uzročno posledično sa predvidljivim ishodom. U ekonomiji procesi nisu linearno promenljivi već neproračunljivi.Sve više se uviđa da ekonomske teorije i ekonomska realnost ne udu ruku pod ruku.Prelaskom sa teorije na praksu uvek se ispreči nepremostiv jaz iracionalnosti koju nekad ne možemo eliminisati. Kako teorije bivaju sve lepše one će niti sve nepouzdanije.
Javne debate mogu biti sve uzoštrenije ali ishodi će biti sve neizvesniji.Političari moraju svoje odluke zasnivati na izvesnim i realnim ideja a ne na marematičkim modelima.Ekonomisti i ostali intelektualci mogu da pričaju najlepše priče jer nisu deo vlade.Možda bi neka nova neformalna grupa ekonomista mogla izgraditi novu ekonomsku doktrinu uvažavajući realno stanje u Srbiji i dati je narodu na uvid. Međutim toga nema ni u najavi kod opozicije koja kidiše na vlast.
U istoriji Srbije možda je jedini realan politički pokušaj bio Marka Nikezića 1972 da liberalne tehnokrate preuzmu preduzeća i načine jedan veliki inženjersko tehnološki skok u budućnost kao Kina. Verujem da su tada bili povoljni spoljni politički uslovi za ekonomski kvantni skok jer je Amerika gurala i podržavala tu inicijativu. Šteta što to srpski komunisti nisu razumeli a i Tito nije dozvolio.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=28&nav_category=11&nav_id=1623672
Pa gospodine Katicu,zar i Vi!?Sada ce ministar Stefanovic da poveze odredjene ljude sa odredjenim prostorom na odredjenoj naslovnoj stranici…Na tome bi cak mogla i da se izgradi jedna dobra doktorska disertacija…
Salim se,naravno,ne zamerite,svima nam treba vise smeha!
Uzgred,gospodinu Cvorovicu koji je primetio „dublje znacenje fotografije“,sve cestitke.Meni tako nesto ne bi palo na pamet ni posle tri godine gledanja u ovu nesrecnu naslovnicu.
Juce drzavljanin Nemacke podstice zabavu -celi dan (da ne gubimo)
Putinov Zenit – danas – 145 procenata za dva sata . A dupla p. / / / deset puta cisto (kao zlato za par decenija)
Znanje , informacije , rizik , pohlepa , konkurencija
“ Zasto je gore od – ma kog – drugog sticanja novca (npr.,trgovine,bankarstva) „
Za Ganeta,
Iskreno Vam zahvaljujem na ovim savetima i postavljenim linkovima, svaki od sajtova je izuzetno koristan. Sto se tice knjiga g.Katica to je procitano, mada nikad dovoljno, a pomenuti filmovi odgledani. Nadam se da cete podeliti sa nama jos Vaseg iskustva sa Forex-a jer moze puno da se nauci. Hvala jos jednom na ovako detaljnom objasnjenju.
Za Remarka,
Trebate prvo napraviti razliku između berze i „forex-a“. Na berzi kupujete akcije i stičete upravljačaka prava – pravo glasa i pravo na dividendu dok na „forex-u“ se kladite na porast ili pad cena akcija i trgujete valutnim parovima.
Dakle za berzu:
Na sajtu belex-a uzeo sam kao primer akcije NIS-a https://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/NIIS možete videti u pokretnoj traci kako se je kretala cena svih akcija određenog dana. Aktiviranjem opcije ISTORIJSKI dobićete uvid u svaku transakciju ovom akcijom u prošlosti. Opcija INFORMATOR vam obezbeđuje da skinete bilanse unazad nekoliko godina i radite analize. Opcija VESTI skidate polugodišnje i kvartalne izveštaje i radite analize. Na ovom sajtu imate dole racio brojeve EPS, P/E, P/B I ROE koji su izračunati na bazi trenutne cene i podataka iz poslednje godišnjeg izveštaja.
Uvid u 10 najboljih ponuda za kupovinu i 10 najboljih ponuda za prodaju bilo koje akcije na bilo kojoj beruzi na svetu imate ovde https://www.teletrader.com U polje za pretragu upišete naziv firme, berzansku oznaku, ISIN broj ili CFI i kada pronađete akciju aktivirate opciju TRADER SKREAN. Primera radi uvid u top 10 ponuda za akciju duvanske industrije https://www.teletrader.com/philip-morris-operations-a-d-nis-preferencijalne-akcije-bez-prava-glasa-prihod-po-uskladivanoj-stopi/traders/screen/tts-3457407 ili za neku stranu firmu pr: Dojče banku https://www.teletrader.com/deutsche-bank-ag-na-o-n/traders/screen/tts-458808 . Vodite računa da vam pregledač bude ažuriran i redovno ga čistite od keš memorije da bi mogli da koristite ovaj sajt.
Berzanske vesti iz sata u sat možete pratiti na ovom sajtu http://www.forexsrbija.rs ako aktivirate opciju EDUKACIJA možete učiti o berzi, forexu, fundamentalnoj i tehničkoj analizi,……
Drugi sajt za berzanske vesti https://www.kapitalrs.com/analiza/ Imate komentare na jutarnje i popodnevne berzanske događaje.
Tu je i sajt berzanskih špekulanata na belexu čije čitanje preporučujem veoma pažljivo. http://www.aikb.net Vodite računa da ovde mi berzanski špekulanti jedan drugome konkurišemo i da nismo baš iskreni. Inače preporučujem pažljivo višestruko isčitavanje tekstova za svaku akciju
ili temu. Ovo je sajt na kome možete pronaći mnogo korisnih stvari i informacija.
Preporučujem i knjige g. Katića „Iz drugog ugla“ i „Surovi novi svet“ i njihovo pažljivo isčitavanje više puta. U knjigama imate sistematizovane tekstove po temama. One su mi pomogle da steknem određenu dubinu u sagledavanju stvari na berzi, pomoći će i vama.
Od filmova preporučujem Vuk sa Volstrita obavezno više puta pogledati i obratiti pažnju kako funkcionišu brokerske kuće u SAD. Kada malo dublje uđete u problematiku preporučujem pažljivo gledanje filma „Opklada veka“
Za FOREX,
Imate koliko god hoćete tutorijala na yutjubu. O forex osnovama i terminima:
Preporučujem predavanja Josipa Kokanovića NPR: https://www.youtube.com/watch?v=nPNd9F1hb6U On je ranije pisao analize za Admiral marketsr jednu forex platformu, Iako su stare preporučujem njihovo čitanje npr: https://admiralmarkets.com.hr/analytics/fundamental-analysis/kamatna-stopa-na-posjedovanje-dolara-od-2-17-godisnje-bez
Kada uđete mali u tajne forexa preporučujem vam da pogledate strategiju Josipa Kokanovića https://www.youtube.com/watch?v=ngfO9rxzYPw
itd…itd…..
VAŽNO ZA FOREX!
U Srbiji zakon još uvek nije definisao forex poslove tako da likvidnost platformama obezbeđuju strane banke najčešće sa Kipra. Ovo implicira dodatne troškove jer se svaka uplata i podizanje novca tretiraju kao prelazak novca preko granice i naplaćuju se ogromne takse. Takođe, ako dođe do sudskog spora nadležni će biti sudovi u inostranstvu. Ne bih vam nikako preporučio forex dok se ne regulišu zakonski propisi.
Moja preporuka je da svo ovo pažljivo isčitate i proučite najmanje 2 – 3 godine pa pa tek onda uđete u trgovanje ali za početak veoma pažljivo, po malo i oprezno.
Srdačan pozdrav, ovih dana ću napisati komentar o FOREX-u i objasniti o čemu se radi po dubini jer vidim da na internetu nema pravog objašnjenja.
@Kum
Ključni citat iz Pesčanika – Granice ekonomije – DAVID GRAEBER
Nedavna anketa britanske istraživačke organizacije Private Money pokazala je da oko 85 odsto članova parlamenta nema pojma kako nastaje novac (većina veruje da se štampa u Kraljevskoj kovnici).
Ključna istina je, da građani ne uviđaju jasno problem ali intuitivno osećaju nadolazeću kataklizmu.
Novovekovna Vavilonska kula se ruši jer su je svetski projektanti projektovali da dodirne nebo i tu na božijem prestolu ustoliče grešnog čoveka.Vladarima je jedino ostalo da manipulišu većinom i tako drže neku krhku stabilnost neodrživih upravljačkih sistema.
Današni modeli upravljanja državama su neodrživi na duži rok. Dobrih ideja u ovakovoj konstelacionoj paradigmi nema.
Čovečanstvu se mora jasno staviti do znanja da se mora graditi novi čovek, a dali onaj ničeov Nadčovek ili onaj religiozni Božiji sluga to je stvar proroka.
Jasno je da postmodrnistički istorijski ciklus,stvaranja zemaljskog raja, gubi svoju idejnu smislenost za kojom je pohrlilo zapadni čovek posle drugog svetskog rata.
Raj ovde na pleneti Zamlji je nemoguć jer istorija tvrdi da je ona večito natapana krvlju pravednika da bi bolje rađala.
Mračno jeste, a dali je istinito vreme će prosuditi.
Za Zorana – Kako se države razvijaju, tako i udeo javne potrošnje u BDP-u raste. To je proces civilizovanja i humanizacije društva. U teoriji je to prvi uočio Adolf Vagner na samom početku prošlog veka i to se naziva Vagnerov zakon. Kako razvoj počinje na niskom nivou BDP-a i na niskoj javnoj potrošnji, potrebne su decenije da se ovaj odnos promeni i da javna potrošnja krene da brže raste od rasta BDP-a. Kina je udeo javne potrošnje u BDP danas duplirala odnosu na 2000.
Takođe, postoje kulturološke razlike koje utiču na odnos javne potrošnje i BDP-a. Azijske zemlje se tradicionalno oslanjaju na porodicu i ona pruža socijalnu zaštitu – oni često plaćaju za usluge koje u Evropi dobijamo besplatno (školstvo, zdravstvo itd.) Dakle, i kada se dostigne visok nivo BDP-a, Azija će uvek imati niži udeo javne potrošnje nego Skandinavija.
Ukratko, stav koji iznosi Vaš prijatelj je statistički tačan, on može govoriti o nekakvoj korelaciji, ali ne i o kauzalitetu, pa je apsolutno irelevantan i iz njega ne sledi da je niska javna potrošnja uslov ubrzanog razvoja. Hvala na komentaru.
https://pescanik.net/granice-ekonomije/
Malo o „teoriji racionalnog izbora“…Covek mora biti budala ili bitanga da bi branio ovu doktrinu iz koje se izvodi citava lepeza ekonomskih i drustvenih teorija na kojima pociva neoliberalizam.
За Ренмарка:
Извињавам се, нисам на берзи, те Вам не могу помоћи око тога.
Dok čekamo tu našu euro-integraciju, nešto sa albuma Brod Budala. Rambo deder opleti ….
Za Ganeta i Nemirnog,
Zeleo sam da Vas pitam odakle da krene sa obrazovanjem jedan mlad covek koji zeli da zna sto vise o berzanskom poslovanju, trgovini akcijama u praksi, kupovini obveznica…Fakultetsko obrazovanje ocigledno nije dovoljno. Svaki savet je dragocen i od ostalih ucesnika.
Unapred hvala na odgovoru.
Neki liberal mi uvek tvrdi kako nema zemlje za velikim drzavnim izdacima preko 40 % i rastom preko 5 %. Kako sa tim argumentom se najbolje odnositi. Jer stvarno moji primeri Juzna Koreja, Japan ili Kina su imali za vreme rasta daleko manje drzavnu potrosnju.
За Немирног – Бићу пријатно изненађен ако у Турској не дође до још једног државног удара за Ердогановог мандата. Хвала на коментару.
Господине Катићу, имате ли коментар на будућност Турске економије, која је под великим притиском након склапања уговора са Русијом о куповини С-400 ПВО система.
Ердоган је опет, по ко зна који пут позвао Турке да оставе долар и посвете се лири:
https://sputniknews.com/world/201911261077405949-erdogan-calls-on-turks-to-leave-the-dollar-and-convert-to-turkish-lira/
Za Remarka – Pretpostavljam da je reč o proširenju asortimana usluga koje se obavljaju računarima i mobilnim telefonima, dakle o unapređenom e-bankarstvu. Hvala na komentaru.
G. Katicu,
Pre par dana je banka Intesa najavila da ce do 2021. godine digitalizovati 95% svojih placanja. Sta to tacno znaci za klijente, da li ce se onda najveci deo svih placanja odvijati slicno kao na e-bankingu?
Hvala unapred na odgovoru.
grey owl
Jedan narod nestaje kad,
Cvet izgubi miris
Hrana ukus
A čovek dušu
Ovo sve sluti đavodiceju
zatvorenog trojstvu pakla.
Aristotel je bio na lošoj gudri. Kao i ovi danas.
Svaki opijat pomaže da se mafijaši ugrade. Zato su ilegalni.
Izuzev najgoreg.
Ne zna se ko vise dehumanizuje ove ljude
(profesora ne racunam) .
Da li ovi sto ih “ brane “ , ili oni koji bi sve to po kratkom ( kao u Edovoj pesmi ) – ‘ trpaj ‘ , ‘ trpaj’
. . . .
Da li u zatvor,da li na hospitalizaciju ( kod andjelcitja u belim mantilitjima ) .
“ Krik nemocnih,odbacenih “ , kojima treba pomoci – problemi su veci ,mozda , jer mnogi bi pomagali,a ne znaju ni tzv. strucnjaci KAKO ,a tek ostali.
Ali,mi raspravljamo prevashodno o politici,ekonomiji.Ko je pogasio tvornice,a ko otvorio logore!!!!
Pa bi sad otvarao ludnice za one sto odbiju rad u logorima.Zbog toga je ovo ,najblaze,losa zemlja.Ali polako-PROMENICE SE TO.NE MOZE ZAUVEK-da sns ovci glume humaniste dok ljude ponizavaju,siromasuju.
Oterali smo zute,slobu,gotovi su i ovi -najgori od svih.
@grey owl-Alkohol je najbolja droga.
Neosporna činjenica,
Bog kao apsolutna ideja, po Aristotelu, stvori sve postojeće.
Tako i alkohol ima svoj idejni smisao kao traumatski stabilizator.
E sad,sve zavisi u kojim količinama ga čovek konzumira. Jer ponovo po principu umerenosti, odnosno u malim kolićinama, pomaže da se čovek „pribere“. Jer ako upitate ozbiljne lekare oni većinom i odgovorno preporučuju čašicu dve kao korisne regulatore za smanjenje napetosti. Drugo svaki opijat u sebi sadrži pozitivnu komponentu i češćom konzumiranjem i većim količinama ima negativnu posledicu.
Za negativne reakcije kod kozumenta nije kriv alkohol, već stanje osobe, i to ponovo ima dva razloga. Ili je sama ličnost nestabilna rođenjem ili je pak mnogo negativne energije spolja projektivano na nju pa se konzumentu urušila zdrava konstrukcije ličnosti. To se najčešće tumači lošim životom i haotičnom okolinom u kojoj čovek živi. Najčešći uzroci su socijalni uslovi ili nastabilna politička klima.
@Gane
Malo ste idealizovali svoje utiske po pitanju ovih ljudi.
Verovatno da su to Vaše refleksije sećanja iz detinjstva i vremena kad je sve bilo mnogo idiličnije, jer ste bili porodično zažtićenji i dedom koji je za decu najveći autoritet i zaštitnik.
Jer nije narod skovao jednu lepu izreku – Dabogda očevi voleli svoju deci kao što babe i dede vole svoju unučad.
P:S:
Moje pisnje o tim ljudima nije zlonamerno ali jete racionalno.
Evo zašto to kažem.
Ovaj snimak im uopšte neće pomoći, on će ih samo još više depresirati.
To su ljudi u godinama i njima treba pomoć u vidu empatije, u vidu razumevanja, u vidu pažnje i u vidu socijalnog zbrinjavanja. Srbija je puna takvih slučajeva. Od petog oktobra je taj problem u Srbiji izrazito eskalirao.
Država ili lokalna zajenica treba da obrati pažnju na ovu pojavu.
Jer ti ljudi imaju dušu.
Njihovo vašarsko ‘zezanje’ je samo krik nemoćnih, koji okolina ne čije.
Ivan, alijas Vilogorski.
Alkohol je najbolja droga. I nacionalna samosvest.
Za Viligorskog,
Obećao sam da više neću kačiti linkove do video klipova g. Petrovića ali ovo mi se je toliko svidelo da sam morao sa nekim da podelim……. Nemam nikakav probelm što su ovi ljudi nakresani. Vole da piju, vidi se da uživaju u tome. Oni nikada neće otići u starački dom, za njih je baš ovo život, njihov sistem vrednosti je drugačiji. Klip pokazuje slobodu koja je moguća samo u Srbiji…….. Ovakvo ponašanje bilo gde na zapadu se ne bi tolerisalo!
Snimiti ovako nešto, uhvatiti baš ovaj trenutak u današnjem vremenu vulgarnog materijalizma, imati ovako izoštreni osećaj za detalj ……….. G. Petrović me je ovim klipom vratio u detinjstvo, kada me je deda vodio na seoske utakmice…….kada nismo imali televizor te smo utakmice reprezentacije, Zvezde, Radničkog i Partizana gledali kod komšija u prisustvu 50-60 ljudi uz neviđenu feštu……. kada su okupljanja ljudi ispred seoskih prodavnica bila spektakularna pozorišta i sl……… Nažalost ovaj divni svet naših dedova je počeo da nestaje već kod naših roditelja, Nas je većinom zatrovala i zavadila politika a za ovo što sada raste – ne bih ni da komentarišem………
PS:
Nije lepo pisati sa omalovažavanjem o bilo kome. Nije dobro ni prosuđivati o ljudima samo na osnovu njihovog izgleda i ponašanja koje se ne uklapa u sistem vrednosti većine.
@Gane
Dobro Gane bre imao bih 1000 pitanja ali ni jedo ne bi bilo narmalno.
U kom smisli kažeš – Genijalni dr. Miroljub Petrović?
Ovi likovi su verovatno predsedici ona dva podeljna lovačka društva.
Vidim spremni za akciju, nakresani, kamiflirani, oštra oka, brza skoka, i laki bre na orozu, a iza Mita uzdupčena i spremna puška z vžigom na kremen tipa „đeferdar“
Raščinjeni major brzi predsednik VLOa i čuveni veteran i predsednik lovačkog društva OLOa Mita bekrija.
Dva autentična Srbina koji demokratski kroje sudninu Srbije, jedan pozicija drugi opozicija 🙂
Za Remarka – Istorija Japana i njihovog uspeha je neobična, pa i jedinstvena. Ako bih to sintetizovao, rekao bih da su za uspeh ključni nacionalna samosvest, spremnost na žrtvu, disciplina i hijerarhija koja se poštuje. Model razvoja se ne može slepo prepisivati a da se u njega ne ugrađuju nacionalne osobenosti. Hvala na komentaru.
G. Katicu,
Primetio sam da dosta citate o japanskoj kulturi i civilizaciji. Pretpostavljam da je razlog za to sve ono sto su ostvarili u ekonomskom domenu? Kakve su Vase pouke do sada, sta ste naucili od njih?
Unapred hvala na odgovoru.
Genijalni dr. Miroljub Petrović,
Данас је политичарима више него икада потребна јака доза хероизма како би се пружили одговори на изазове садашњице.Ту неопходну дозу уверења у своју мисију и визију, политичари морају да приме од незадовољних, да је конвертују у здраве и плодоносне идеје, а да бирачи те идеје разумеју и схвате их као реалне и могуће. Само тако се може очекивати кумулација позитивне енергије за преображај друштва и система ка бољем сутра.То би биле здраве геополитичке позиције добре прво за нас па после за оне око нас.Зар то кроз векове страдања нисмо, ако не рационално оно бар ускуствено, схватили и научили.
Окретати кукавички главу на другу страну, је политички крајње некоректно и губљење драгоценог времена које нам неизбежно истиче, јер ми сваким даном све више се разводњавамо у безличну гомилу, јер остати роб старих навика и не радити ништа, није опција ни за кога од оних којима ће бирачи поверити политички мандат.
Za Remarka – Po reakcijama nekih moćnih bankara čini se da polako polako pojavljuje strah da bi u sledećoj krizi odijum javnosti prema tom sektoru mogao biti mnogo veći nego 2008, pogotovo ako se politički spektar bude pomerio ulevo. S druge strane, ne verujem da će leve opcije moći da se probiju do vlasti, i da ako se i probiju, da će sprovesti politiku koju danas zagovaraju.
Michael Burry je zaista zaradio ogroman novac i to je istina. Naravno, takvi „podvizi“ se obično dogode jednom u životu. Hvala na komentaru.
G. Katicu,
1. Kakvo je Vase misljenje, koliko politicke promene danas mogu da uticu na zatvorene finansijske krugove u UK ili u nekoj drugoj drzavi?
2. Koliko Vam je realisticna prica o Michael Burry koji je „shortovao“ americko trziste nekretnina i zaradio oko 350 miliona dolara svom investicionom fondu? Situacija je inace ilustrovana u knjizi i filmu „The Big Short“.
Unapred hvala na odgovoru.
U komentarima na blogu se cesto dodiruje tema o ljudima koji napustaju zemlju.To je veoma kompleksno pitanje.U Andricevoj pripovetci „Pismo iz 1920.“moze se pronaci i jedan pogled na pitanje emigracije.Mislim da bi poruka bila da ljudi koji od neceg beze cesto nadju to isto u inostranstvu,a da ga tamo ne prepoznaju.
Pripovetka je slojevita,preporucujem svima da je procitaju.Ne samo da brutalno objasnjava „balkanski barut“,vec u liku Nemca Maksa Levenfelda rasvetljava poslovicnu nemacku nadmenost iz koje mogu izrasti i mnogo opasnije stvari:
„…Počeo je nekim novim, meni dotle nepoznatim glasom, i odmah se videlo da je dosad bezbroj puta pročitao tu pesmu:
Pokrij svoje nebo, Zevse,
oblaka tmušom
i kušaj, kao ludo dete
što obezglavljuje čkalj,
svoju snagu na hrašću u bregovima!
Ali mi zemlju moju
moraš ostaviti
i kolibu, koju mi ne podiže ti,
i ognjište moje,
na čijem ognju mi
zavidiš!
Na kraju, lupao je pesnicom odmereno ali snažno o ručicu fotelje u kojoj je sedeo; kosa mu je pala s obe strane lica oblivenog rumenilom.
Evo me gde sedim, stvaram ljude
po svojoj slici,
rod meni ravan,
da trpi, da plače,
da uživa i da se raduje,
i da se ne osvrće na tebe,
kao ni ja!
To je bilo prvi put da ga takvog vidim. Slušao sam sa divljenjem i lakim strahom…“
„…Gledam iskosa krupno zgrčenu siluetu nekadašnjeg druga pokraj sebe i mislim: mislim kako malo liči na onoga mladića što je udarao pesnicom i recitovao: Pokrij svoje nebo, Zevse! … – mislim šta će biti od nas ako nas život i dalje bude menjao ovako brzo i ovako duboko,…“
https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Procitajte-Andricevo-Pismo-iz-1920-Bosna-je-divna-zemlja-mrznje-i-straha/162232
Politički osetljiva tema,
Goran Nikolić – Kako je sistematski uništena srpska srednja klasa
Da li nejednakost može da dovede do društvenih sukoba i kome odgovara da bude ovako?
Prema najnovijim podacima EUROSTAT-a, Srbija ima najveću nejednakost dohotka u regionu posle Turske. Dok 20% najbogatijih u EU ima pet puta veći dohodak od najsiromašnije petine, u Srbiji je ta razlika sumornih 9,4 puta. I ostale države u okruženju imaju visoku nejednakost, ali dok su je one u prethodnih pet godina smanjivale, u Srbiji se povećavala.
Naša zemlja je takođe na prvom mestu po riziku od siromaštva u kom se nalazi 25,6% stanovnika. I glavna mera nejednakosti pojedinaca u dohotku, Gini indeks, pokazuje lošu poziciju Srbije, koja je po tom koeficijentu (37,8% u 2017) pri samom evropskom dnu. Očajno stanje u našoj zemlji pokazuje i BDP po glavi stanovnika koji je više nego pet puta manji od onog u EU 2018. (36.532 naspram 7.234 dolara).
Ako je za utehu, socijalna i ekonomska nejednakost između i unutar regiona raste, iako ni blizu kao kod nas, i u mnogim naprednim ekonomijama, i postala je i politički osetljiva tema.
Promene u globalnoj trgovini i tehnologiji promenile su lokaciju radnih mesta i industrija, dok ekonomski dobici unutar zemalja nisu dobro podeljeni. Rešenje za neke je da krenu u potragu za boljim poslovima i životima. Međutim, samo za izabranu manjinu je lako da se preseli u velike gradove ili pak bogate države. Najčešće je veoma iscrpljujuće podneti visoke troškove života budući da većina onih koji dolaze nema adekvatna znanja i veštine potrebne za dobro plaćene poslove.
@ Kale
Moguće da je Andrić imao na umu razne Milorade-„potencijalne poturice“,kada je izabrao da javno pročita svoj odlomak o danku u krvi.Pisac koji je voleo da ćuti odlučio je da njegov glas zapamtimo po ovoj poruci :
Veliki Andrić je prezirao izdajnike,sve one koji su prodali veru za večeru.Zato ga takvi i ne vole,pogotovo ako ga razumeju.A oni koji ga ne razumeju,ne razumeju ni Balkan,ni Evropu ni svet.
https://www.dw.com/sr/ivo-andri%C4%87-to-je-pri%C4%8Da-o-20-veku/a-51221687
Mala digresija
Говори ми земљорадник Милорад, који се у тридесетој, после деценије проведене у Београду, замонашио да би се касније, у педесет четвртој, одметнуо из манастира, а данас, са своје седамдесет три године, узгаја поврће у једном селу код Варварина:
„Има ’една заблуда, не твоја, него општа, да су пирамиде у Египту градили робови. Не, то су зидали људи који су се грабили за тај пос’о, да и њих убаце да раде на те пирамиде. Скромно плаћени, тачно, али имали и смештај плаћен, и храну. Оно, кад узмеш, јесу били робови, али не више него што смо то ми данас. Јес’, пирамиде нису градили робови него ‘слободни’ људи, који су били плаћени, кол’ко-тол’ко.”
„Иста ти дође”, прича даље, „та наша бајка о јаничари… Кука неки там’ ономад да су Османлије одводиле децу у Цариград на силу, што једно време и јес’ тако било, да се не лажемо, али се не зна да су се после, касније, мајке озлојеђене враћале из османске команде што те и те године није било места и за њино синче да с’ углави у службу. Наши стари су слали децу у Цариград к’о што и’ сад ми шаљемо у Беч, Париз, Сиднеј. Боља плата, сигурније место, боље ће дете да живи.”
„Недостаје нам Османско царство”, каже Милорад. „Знаш оно: ’друмови ће се ужелети Турака‘? То царство било је, ја да ти велим, једини организован систем у ком смо живели.”
Danas je u Srbiji dan „Senki“…
Sve više ljudi gubi poverenje u neoliberalnu ekonomiju
Efekti liberalizacije tržišta kapitala bili su posebno protivurečni: Ako bi vodeći predsednički kandidat na tržištima u nastajanju izgubio naklonost Volstrita, banke bi izvukle svoj novac iz te zemlje. Birači bi se tada suočili sa prtivurečnim izborom: prepustiti se Volstritu ili se suočiti s teškom finansijskom krizom.
To znači da Volstrit ima više političke moći od građana zemlje.
Jedini način da se spasi naša civilizacija, jeste novo rađanje istorije. Moramo obnoviti prosvetiteljstvo i ponovo se osnažiti njegovim vrednostima slobode, poštovanja, znanja i demokratije.
https://www.danas.rs/svet/vracanje-prosvetiteljstvu-jedini-put-napred/
Олдус Хаксли:„Никада мањина није толико манипулисала већином”.
Рубини поново има другачије виђење стања светске економије од других.
https://rs.sputniknews.com/intervju/201911101121154743-jedini-svetski-ekonomista-koji-je-predvideo-globalnu-krizu-otkriva-za-sputnjik-sta-nas-ceka-/
Za Ivana – Pored toga što ne živim u Srbiji, prilično sam beznačajan da bi me neko pozivao na skupove kakve održava CIRSD. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu
Rubini: „Svetsku krizu nije uvek lako predvideti“, panel koju je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), čiji je bio gost.
Pa dobro gospodine Katiću zašto Vi niste bili na ovom eminentnom skupu?
Vi ste najglasniji i najjasniji u rasvetljavanu ekonomskuh paradoksa a vas nema.
Skupu u organizaciji CIRSD-a prisustvovali su profesorka ekonomije Danica Popović, nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić, funkcioneri narodne stranke Sanda Rašković Ivić, Zdravko Ponoš i Nikola Jovanović, brojni ekonomski novinari i predstavnici diplomatskog kora, a Vas nema !?
E sad sam ja u dilemi 🙂
Ili Vas se nisu setili ili su vam ekonomske dokrtine različite pa smetate 🙂
https://www.danas.rs/ekonomija/rubini-svetsku-krizu-nije-uvek-lako-predvideti/
Pozdrav,
Živimo u društvu distribucije.
Ne poštujemo princip efikasnosti već princip nepravedne distribucije.
Naš nacionalni kolektivitet nema zdravu ideju spasenja.
podseti ta pesma na remek-delo M.Radivojevica (nije vazno kako se film zove,a tek – kako ga je trebalo nazvati)
“ slavljenje zivota “ je slobodno tumacenje
jedna od replika : “ volim muziku jer ne podnosim zivot „
@inzaghi
Ponekad sudbina surovo sudi
——– Oduzeti zemlju- DA –
sto je ne plate……..ali sam naivan i priglup.vi ste secerane placali 2 evritja kada su vredele,a zemlju,koja ne vredi,bi da otmete. novcanice pomutile razum.
znam da – neoliberali – vucete korene iz revolucionarnih,ali JEDVA CEKAM.
—— Fondacija braće Rokfeler, ona je najveći korisnik američkih subvencija za poljoprivredu —
…..da Radul bude nas . Malo stecajni upravnik.a naviklo se na luksuz.
@ inzaghi – Oteti zemlju,prosjaciti subvenciju kroz sapunicu o prirodi .
Javni sektor likvidirati ,a pokloniti njima-da investiraju .
Krasno .
Da li je krasno ili ne, je relativan zaključak, zavisi od ugla gledanja.
Izgleda naopako, ali je uglavnom opravdano. Masovnim izlivima nezadovoljstva građani uozoravaju na vanredna stanja u koje družtvo neizbežno srlja, protestanti u vlasti vide vinovnike destabilizacije društava.Protesti najčešće izbijaju zbog socijalne nejednakosti, korupcije.
Pamentni, probleme rešavaju u začetku neodgovorni pustaju da problem eksplodira.
Oduzeti zemlju onima koi je neobrađuju- DA – je jedino rešenje. Jer zemlja je večna a mi prolazni. Ona je od Boga darivana nama prolaznicima da bi biološki opstali ! Reč je o ključnim elementarnom poljoprivrednom zakonu, koji istovremeno štiti i sirotinju i one bogate, najveći zamljoposednik u Anerici je Fondacija braće Rokfeler, ona je najveći korisnik američkih subvencija za poljoprivredu.
Suština cele priče je – veliki cilj obrazovanja nije znanje, već akcija.
Tako da diplome i jalovo mudrovanje ničemu ne služi osim da se zaseni prostota.
@Kum – Iza širokih,kurtoaznih osmeha streljaju ledene plave oči ljudi.Na nasmejanom licu oči koje se ne smeju,već gordo i sa distance odmeravaju sagovornika…
Ovo je zanimljivo i u pravu si.
Krajem prošlog veka, igrom prilika, imadoh susret sa prestavnicoma nemačke kompanije Šuriht.Dogovarali smo realizaciju projekta iz industrijske elektronike za automatsko proračunavanie zapremine trupaca i njihovo sortiranje po kvalitatu.Po zvršetku tehničkih obaveza poslovne prijatelje izvedosmo na večeru i konačno potpisivanje ugovora o realizaciji idejnog projekta.
Mi onako galanti kao ljudi a Nemci poslovno hladni,odlučismo da ih malo opustimo, pa ih odvedosmo u jednu orjentalnu kafanu sa dobrom muzikom, vinom i hranom.
Muzika je nemcima bila interesantna.Imaju oni Baha, Mocarta, Betovena, ali nemaju ovo, onaj naš južnjački melos, pun emocija, ljubavi, žala ža životnom prolaznošču i poverovasmo da će ih malo melodična toplina juga raskraviti.
Između ostalog pesma traje atmosfera se kravi pevačica počinje onu našu čuvenu – Ajde Jano Kolo Da Igramo. Simpatična plavooka bucmasta nemica muzikom očarana me upita: “ O čemu umetnica peva?“. Ja onako zbunjen pitanjem ali ponosan odgovorih:“ Pa mladi bračni par onako pun maladosti hoće da igra kolo, da se raduju životu da se vesle. Zato im trebaju pare koje nemaju. Pa mladoženja nagovara nevestu Janu da prodaju konja, kuću sve samo da igraju“.
Pronicljiva gospođa Herta me zbunjeno pogleda pa reče:“Herr verrückt einige Leute“. Ja se zbunih ne razumedoh rečeno, ali tu pored mene sedeše Ana polovni konsultant.Priupitah je: „Anči, šta reče gospoša Herta“.Ana odgovori.“ Ništa me ne pitaj. reče da su to ludi ljudi, jer gde će oni posle igranja kola,a kuću prodali?“Ja se zagledah u daljinu, a Ana me teši – ne brinite ništa, znate oni su racionalni protestanti, pa oni to shvataju ozbiljno.
Meni bi posle te Anine utehe malo lakša.
Eto Kume koliko se mi kao narodi razlikujemo.
Niko nema što Srbin imade 🙂
Otisli sa sela,a decu i unuke bi da salju nazad (ovi svoju da vracaju).
Oteti zemlju,prosjaciti subvenciju kroz sapunicu o prirodi .
Javni sektor likvidirati ,a pokloniti njima-da investiraju .
Krasno .
https://m.dw.com/sr/kriza-kapitalizma-kriza-demokratije/a-51096589
https://m.dw.com/sr/psihologija-podele-nema%C4%8Dke/a-51070172
Da li je problem samo u Istočnoj Nemačkoj?Ne bih rekao,i zapad zemlje je veoma frustriran,ali glasovi su otišli npr.Zelenima.Gradovi postaju sve više prljavi i zapušteni.Iza širokih,kurtoaznih osmeha streljaju ledene plave oči ljudi.Na nasmejanom licu oči koje se ne smeju,već gordo i sa distance odmeravaju sagovornika…
Za Ivana,
Po meni Srbija je verovatno jedina država u svetu u kojoj se lepo može živeti bez obzira na visinu plate ili čak i bez plate.. Ali da bi me razumeli ja lepi život ne vezujem za materijalne stvari i novac. Pokušao sam da vam skrenem pažnju na činjenicu da gotovo svako od nas ima svoje selo, kuću na selu i parče zemlje….. Šta ćete više? Pametnom je dosta da bi mogao lepo organizovati svoj život…….
Ispričaću jednu anegdotu pa bi me možda bolje razumeli šta hoću da kažem.
Pre 20-tak godina lovci u mom selu su formirali „Gatar“ tj. ogroman prostor u kome su čuvali divlje svinje. Još jedan „Gatar“ je bio u susednom selu. Da li znate kakva je to bila atrakcija?…….. Ljudi iz cele Srbije a bilo je i iz inostranstva su dovodili svoje kerove na obuku. Takođe, mi meštani smo dovodili domaće svinje na „parenje“ sa divljim veprovima…….. To meso je trebalo probati ! Selo je vrvelo od života jer se je svaki dan događalo nešto. Prostor oko „Gatara“ je svakodnevno bio pun ljudi koji bi posmatrali obuku kerova. Vikendom su se pravile fešte. Bilo je tada mnogo italijana koji su uspostavili saradnju sa nekim ljudima u pogledu čuvanja i obuke kerova. Iako nakon krize 2008 nisam video italijane i danas nekoliko porodica živi od obuke kerova koji se izvoze za Italiju…….Evo npr: kako se može organizovati život na selu a da ne bude dosadan.
Lično mislim da se previše opterećujemo materijalnim stvarima. Trčimo da zaradimo novac, pravimo kuće, kupujemo stanove, stičemo, stičemo……. čemu sve to? Šta će ostati posle nas – Beton! Izgubili smo osećaj za zajedništvo, saradnju i uzajamnu pomoć je zamenila konkurencija i takmičenje među ljudima ko će voziti bolja kola, ko će napraviti veću kuću, ko ima više para….. Umesto da novac služi nama mi služimo novcu.
Dragi Gane, ja sam ozbiljan i dubok mislilac. Namojte sad da me dezavuišete.
Ja godinama na ovim blogu očekujem nekog rasnog polemičara, obima i teatralnosti kao na primer gopodina Šešelja, mislim na njegovu retoriku a ne politiku :-).
A vi zatvarate polemiku, iako nam je gospodin Katić dao dozvolu za otvorenu polemiku.Vi ste mi čudan tip. Bavite se berzanskim špekulacijama i živite na selu bez novca i savetujete mlade da po šumi beru pečurke.Ja obožavam prirodu i vrstan sam kulinar upravo za šumske plodove. Ali njih nema toliko da bi ljudi mogli živeti od toga. Drugo vaš savet da budemo lovci, pa mi bi za jednu sezonu uništili sav lovacki podmladak. Jer današnji lovci nisu kao oni praistorijski da ulove likom i strelom, koliko mogu da pojdu. Danažnji lovci love cačmarama i patke, plovke, ptice i jarebice, fazane, srne, zečeve, medvede i sve što primete. Tako da je od toga nemoguće živeti danas, jer nema toliko divljači kojiko ima alavih lovaca . A i opasno je kad se uz rakiju nakrešu lovci pa često neko nastrada.
A to za Nemaču, aj da budem pošten i iskren. Moj pokojni đed Milutin, provede u zarobljništvi ceo drugi svetski rat u Nemačkoj,oblast koliko se sećam Baden-Vitenberg. Radio kod neke nemice Agate, jer su ostala čeljad bila na frontu. Na žalost a tako je. Imam i njegove fotografije grupno i samostalno. Čestiti đed ponosan ša šajkačom i prikladnom uniformom sa ordenom u drvorištu kuće u kojoj je šlužio. On je nama unučadima pričao drugu priču od one što smo učili kod Broza. Kaže đed;“ Ja nisam znao čeda moja šta je maslac dok nism jeo kod gazdarice Agatha“. A Đed mi je bio trgovac učio trgovinu baš ispod manastira Studenice.
Često mi je đed Milutin, pričao da se nikad ne bi vratio ovamo, ali četvoro makanjica i moja četita baka Rosa ostali na imanju sami.“I moradoh moj Ivko da se vratim, komšija Radoš bio mlad lep vosok brkat momak otišo za Ameriku. Radio u rudniku, oženio tamo neku Džejn i zaradio dobru penziju, lećo avionom,plovio brodom, dobio tamo đecu i dolazio vamo par puta.Tito mu mlađem sinu Lazaru poklonio Harmunuku,
Eto dragi Gane šta je svedočio moj čestiti đed Milutim, Bog da mu duši prosti.
P.S;
Kasnije se pričalo da je taj Lazar bio profesor na Čikaškom Univerzitetu za pravljenje puteva po Americi.
Eto toliko da se samo Gane zna,
Za Ivana,
Evo, dok mi ovde diskutujemo o odlasku u inostranstvo 50 lovaca iz mog sela se vraća iz lova……… IU jednom planinskom selu Beli Potok znaju da se okupe uveče i bace nešto na ražanj. Nekada ostanu i po celu noć….. Po meni ništa im ne fali – ljudi žive život. .A vi samo trčite za parama, kupujte stanove u velegradima, gledajte da radite u Nemačkoj po 2 posla da bi što više zaradili………….
Za Nebojšu,
Hvala Vam na podršci.
Nekako dobije čovek slobodu da mu se misao razmahne u širem dijapazonu realno aktuelnih problema koje ne možemo čuti na konrolisamim medijima i usko projektovanih društevnih mreža.
A ovo „Gazda“ ili domaćin, mislim na Vaš blog.
Prijatno nedeljno popodne i srdačan pozrav 🙂
Za Ivana – „Gazda“ Katić Vam, naravno, dozvoljava da diskutujete o svim temama, pogotovo kada ste na forumu. Hvala na komentaru.
@Gane – NPR: povratak na selo mi deluje kao dobra alternativa odlasku u inostranstvo.
Divna ideja i često je pominjete, jer ona ostvarljiva?
Voleo bih, ako nam gazda Katić dozvoli, da o teme malo prodiskutujemo.
Obrazložite dublje tu ideju, od egzistencije mlaih ljudi do prosperitetnog života.
Evo vam početnu uslov.
Da se donese zakon o besplatnoj podeli zemlje mladim bračnim parovima i pomoć prvih godina da se deca snađu i osete tu zemlju kao svoj posed koji će voleti, obrađivati i ne daj Bože braniti. Da oni koji ne obrađuju svoje posede a žive u gradu plaćaju debeo porez ili te neobrađene površine izme država i da ih onima koji će je obrađivati.
Inače mogu se u jednom složiti. U budućnosti zemlja će biti najdragoceniji resurs. Samo osmotri ko po svetu i koloiko kupuje zemlje danas. Informisani i kreatori globalne politike to ne rade bez veze.
Koliko bi se maldih javilo?
Obrati pažnbju na ovo upozorenje – Oldos Haksli – Kakav svet gradimo?
Nikada ne dajte detetu mogućnost da zamisli kako bilo šta postoji samo za sebe. Od samog početka deca moraju biti načisto da je sve živo u uzajamnoj vezi. Ukažite im na tu povezanost u šumama, na poljima,na jezerima i rekama, u gradu i oko njega. Ponavljajte im to stalno.Nauku o uzajamnosti uvek poučavajmo ih u vezi s etikom uzajamnosti. Ravnoteža, saradnja, umerenost – to je zakon koji vlada u prirodi i koji bi, prenesen iz konkretnosti u etiku, trebao biti i zakon koji vlada među ljudima – i dodaje, Možemo se zapitati, kakav mi danas imamo odnos prema tom pitanju? Gradimo li svet pokušavajući osigurati humani ljudski suživot s težnjom prema otkrivanju i ostvarenju smisla ili smo potstičemo nagon sopstvenog održanja? Je li nam primamljivija fizička mladost od mladalačkog poriva prema istraživanju tajni života?
Za Ivana,
Pokušao sam da objasnim zašto je dinar jak…..Nadam se da ste to razumeli iz mojih komentara…… Nisam tvrdio da je stanje u našoj privredi dobro, naprotiv pisao sam o promašenom makroekonomskom modelu razvoja…………
Samo bih se osvrnuo na odlazak ljudi u inostranstvo i Beograd…… Ljudi nažalost prihvataju nametnuti model življenja. Dosta radi i efekat stada….. Ja npr: ne mogu da shvatim da čovek koji razmišlja svojom glavom može menjati Srbiju za inostranstvo. I u Srbiji se može lepo živeti ako se ne slede nametnuti modeli. NPR: povratak na selo mi deluje kao dobra alternativa odlasku u inostranstvo.
Za Kuma,
„Evropa svoje nagomilane probleme gura pod tepih i pitanje je da li ce ogromno nezadovoljstvo ispod površine u jednom momentu eksplodirati“.
Nije pitanje da li će već kada će………..
@Gane – Tema je bila da li će povećanje plata narušiti fiskalnu konsolidaciju……. Moje mišljenje je da neće.
Moja tema kojom sam započeo polemiku je – da ako je dinar jak, i po tvrđenjima političara ekonomski razvoj ide u dobrom pravcu zašto se ne aktivira radna energija naroda i isti ne zaposli da bi ljudi počeli da žive normalno. Baram onako kako to sve Tv stanice prenose iz studija. Razdragano veselo bezbrižno i najlepše večito bez rada.
Zasto svaki dan očajnici skaču sa solitera, sa mostova, zašto se uništavaju čitave porodice. Blatoidi iz sata u sat prenose, gotovo sa lica meta, tragedije izgubljenih duša.
Zašto svakog dana iz Srbije se u proseku iseli 139 ljudi. Našu zemlju mesečno u proseku napusti 4.250 ljudi, a godišnje 51.000, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u 2018.
Zašto u široj zoni Beograda živi gotovo polovina stanovništva Srbije. Tako narušenu ravnoteži funkcionisanja Srbije ne može niko dovesti u stabilno stanje.Već im kroz budžetsku potrošnju dižu plate. Evo iz aviona se vidi da uže jezgro grada ne može normalno funkcionisate, a periferija Srbije prazna. Huljade sela i niko u njima ne živi.
Kako nam izvoz ide vidi se.Za novembar najavljeni početak izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda za Kinu odlaže se.Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Gulan kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.I tako dalji i dalje.
Mi asfaltiramo seoske puteve kojima će beorađani da dođu na viknd u svoje napušteno selo. Mi gradimo fontane i kitimo novogodišnji Beograd. Sve šljokantno šljašteće a u dušama ljudi mrak.
P.S.
A taj jak dinar narod razume kada mu je pun đep takvih dinara.
Pozdrav.
Problem Srbije jos vise uvećavaju i slabosti Evrope.Evropa nema jake lidere koji mogu da artikulišu evropsku politiku koja ume da zaštiti vitalne interese ovog kontinenta i koji umeju da uvedu Srbiju u svoju orbitu.Evropa svoje nagomilane probleme gura pod tepih i pitanje je da li ce ogromno nezadovoljstvo ispod površine u jednom momentu eksplodirati.
Za Ivana,
Niste me razumeli…… Tema je bila da li će povećanje plata narušiti fiskalnu konsolidaciju……. Moje mišljenje je da neće. Pokušaću ponovo da objasnim o čemu se radi.
Investitori se okreću dinaru (i ostalim rizičnijim valutama) zato što USD I EVRO više ne donose prinose. Tražnja za dinarima raste i dinar zato jača. Nisu u pitanju samo krediti već i različite vrste berzanskih špekulacija na valutnom paru EUR/RSD, kao i na razlici između kamatnih stopa NBS i ECB…..
NBS je prinuđena da kupuje EVRE kako bi obuzdala jak dinar i smanjuje REPO stopu. U takvoj situaciji povećanje plata je poželjno kao i izvođenje infrastrukturnih radova jer su između ostalog to potezi koji zaustavljaju dalje jačanje dinara koje je štetno za našu ekonomiju. Inflacije neće biti jer je i proces prilagođavanja cena okončan, samim tim će i budžet ostati u ravnoteži.
Problem će nastati kada investitori izgube interesovanje za dinar, za sada toga nema a ja sam naveo 3 situacije koje mogu dovesti do toga u prethodnom komentaru.
Daću jedan primer berzanskih špekulacija i možda će tada biti jasnije o čemu se radi:
Na FOREX-u možete novac čuvati u RSD i imati 2,5% godišnjeg prinosa samo zahvaljujući otvaranja kupovne pozicije na valutnom paru EUR/ RSD koju možete zatvoriti u svakom trenutku prodajom RSD i sistem će vam obračunati zaradu (na bazi razlike između REPO stopa ECB I NBS) za taj period. Nekima će ova kamata od 2,5% na dinare biti smešna ali probajte da izračunate koliko je to novca na milijardu evra…….. Nadam se da shvatate da investitori mogu čuvati novac po viđenju u dinarima i za to dobiti godišnji kamatnu stopu od 2,5%!. Zato je NBS i obarala kamatnu stopu kad god bi jačala preterana tražnja za dinarima (NPR: 2012 je REPO stopa NBS bila 10,25% i postepeno je smanjivana na 2,5%)…….. investitori mogu izaći iz dinara jedino zatvarajući kupovne pozicije na valutnom paru EUR/RSD prodajom RSD. U slučajevima navedenim u prethodnom mom komentaru to će uraditi masovno i prompno i dinar će se srušiti. Zato je Srbija izloženija riziku više nego ikada ranije mada se po makroekonomskim pokazateljima ne bi reklo da je tako……
Da zaključim.
Opasnost po budžet i inflaciju ne dolazi iznutra zbog povećanja plata i penzija već spolja. U osnovi ove opasnosti stoje spore i neadekvatne reakcije NBS koje nisu sprečile jačanje dinara kao i pogrešan (zastareo) makroekonomski model.
Situacija na svetskom tržištu kapitala je bila idealna za stvarne reforme i promenu amkroekonomskog modela razvoja. Međutim, Aleksandar Vučić je prokaockao šansu da to učini i sada smo tu gde smo.
@Gane da prihvatim vašu tvrđenju i da pokušam da sve ovo razumem, jer čika Ajnštajn lepo primećuje – onaj ko stvar ne razuma on to ne može ni da prosto objasni.
Ja ću to da uprostim na svoj način sebi da objasnim, posledice ovakog političko-ekonomakog akrobacionizma.
Dozvoljavam da me ispravite ako negde grešim.
Znači Evropa naštampa €, i da ih nama po povoljnim kamatama. Mi uzmemo kredit i zadužimo građane da bi državni sližbenici primili plate. Jel tako?
Znači dinar jak nema inflacije. Potrošnja kreće, uvoz se povećava, pošto mi ništa ne radimo, odnosno proizvodimo, a ono što imamo da izvezemo to moramo da ih molimo, kao čelik iz Željezare Smederevo, a oni nas ucenjuju itd.
E dobro 700.000 ljudi počinje da živi dobro. Doktori, nstavnici, policija, vojska, državna i lokalna uprava, EPS,Telekom itd.I normalno takav nači političke ekonomske motivacije stimuliše mlade da se bore da rade kod države, a oni najbolji ukapirali šemu pa zapalili vani, i tako svi jednog dana postanemo državni delatnici.
Danas mogo veći broj zaposlenih radu u privatnom sektoru koji je u veoma lošem stanju i oni ne mogu da priušte sebi lagodniji život jer privreda je u ekonomskoj tranziciji,prvobitne akumulacije kapitala, i proizvodni rad je slabo plaćen.
Koliko ja vidim javljaju se dva problema.
1) Klasne razlike se povećavaju i onako krhkim klasnim odnosima na relaciji birokratija u proizvodna klasa radnika koi nemaju ni sidikate ni neke posebne zakonske mere zaštite i često ti ljudi stradaju na gradilištima ili rudnicima. Najnižu penziju, do 10.000 dinara prima 105.650 najstarijih ili 6,2 odsto svih penzionera u Srbiji itd.
2) Kad ti dugovi stignu za naplatu, koće to da vraća? Verovatno neće ovi mladi što odoše. Vraćaće penzioneri kojih će za par desetina godina biti više nego mladih sposobnih za rad.
Ovo je mnogo mračno ali verujem da nisam stvari mnogo karikirao.
Jedino se nadam da ovi kreatori naše politike znaju šta rade ili nemaju drugi izlaz osim ovoga.
A i narod razmišlja sa:“ćuti biće i gore“.
Još Karadžić beleži onu narodnu – ne kuka narod što je malo nego što nije pravo.
Za Ivana,
Izneću svoje mišljenje na vašu temu.
Po meni povećanje plata neće ugroziti fiskalnu konsolidaciju. ECB i FED su agresivno smanjili kamatne stope (REPO I depozitnu) u proteklim godinama i uz masovon štampanje oslobodili ogromnu količinu novca koja se sada plasira i na rizičnijim tržištima kao što je naše. Ogroman priliv deviza po raznim osnovama jača dinar. Nema opasnosti od inflacije jer je ozbiljna korekcija cena komunalnih usluga, nafte i struje već izvršena od 2000 do 2008 godine. Država slobodno može povećati plate dinar će i dalje ostati jak. Dakle problem Srbije nije u platama već u nečemu drugom.
Srbija će ući u problem:
1) Ako ECB ili FED ozbiljno podignu REPO stopu. Investitori će zaboraviti na dinar i okrenuti se jačim valutama koje će donositi prinose.
2) Ako dođe do iznenadnog skoka kamata usled straha od krize čak i ako REPO stope ostanu iste (što je g. Katić objasnio u svojim komentarima). Ne zaboravite da su gotovo svi krediti u Srbiji plasirani sa EURORIBOROM i BELIBOROM (to su u stvari međubankarske kamate).
3) Ako izbije nova svertska ekonomska kriza ili ozbiljnija recesija. Investitori će bežati sa rizičnijih tržišta. Takođe, Srbiji više neće odobravati kredite a naš dug je u stranoj valuti (o čemu je mnogo pisano na ovom blogu) i može se finansirati jedino novim zaduživanjem.
Jedino pod ovim uslovima može doći do pada dinara što bi zatim lančano izazvlo inflaciju i srušio budžet. Država tada ulazi u makaze Ako brani dinar mora trošiti devizne rezerve i podići kamatne stope što vodi direktno u recesiju. Ako se odluči da pusti dinar niz vodu inflacija će ubrzavati a rate dugova onih koji imaju kredite u stranim valutama će se podići u nebo……. Ne valja ni jedno ni drugo…….
Podigli ili ne podigli plate mislim da će kada dođe kriza biti svejedno. Zato je bolje podići plate.
Za Ivana – Sve institucije koje se protive povećanju plata to rade refleksno. Konačno, Zapadu treba radna snaga, pa je dobro stimulisati je da emigrira, a nabolje je kroz niske plate. Nisam protiv povećanja plata, ali se pre toga moraju uvesti platni razredi. To bi značilo da se plate selektivno povećavaju, ali i smanjuju. Problem je što su mnogi preplaćeni u odnosu na ono što rade. Platni razredi se odlažu duže od decenije jer se partijski delatnici plaše da bi to izazvalo veliko nezadovoljstvo glasačke baze. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću – Ovo je zanimljivo prokometarisati,
Vidimo da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela.Ovaj namera, koja se smešta u projekciju budžeta za 2020, osim političke, ima i dimenziju značajne akcije tekuće ekonomske politike koja u tom pogledu nema podršku ni Fiskalnog saveta, ni Misije MMF-a, a izgleda ni predstavništva Svetske banke.S obzirom na to da plate u Srbiji i ove godine rastu dvostruko brže od očekivanog nominalnog rasta bruto domaćeg proizvoda.
Ovi potezi vlade protuvureče zdravoj logici.
Kako ovo izvesti, a da finansijska konsolidacija u Srbiji ostane stabilna?
Unapred hvala na odgovoru
Za Ganeta – Šansa da laburisti pobede je minimalna. Zaostajanje za konzervativcima je ogromno, svi centri moći su protiv njih, a i ostale partije planiraju da čerupaju laburiste gde god budu mogli. U najboljem slučaju za laburiste, niko ne bi dobio većinu i išlo bi se na koalicije. Pobeda laburista bi verovatno značila novi referendum sa neizvesnim ishodom.
Ako konzervativci pobede, UK će krenuti putem liberalizacije i deregulacije i neke vrste ofšorizacije UK. Šta će se u tom slučaju događati sa Škotskom, pa i Severnom Irskom je otvoreno i neugodno pitanje.
Što se odnosa SAD i Kine tiče, o tome sam već pisao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2018/04/25/opasna-vremena/. Pretpostavljam da će se rat nastaviti po principu korak napred, pa onda dva nazad. Ne vidim kontekst u kome može doći do trajne normalizacije ekonomskih odnosa jer to ide u korist Kine. Pri tome, SAD su pokazale da ih potpisani ugovori ne obavezuju. Dakle, oni mogu sutra potpisati sporazum, a prekosutra ga prekršiti. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Kakve su šanse Laburista na predstojećim izborima?
Zanima me kako vidite razvoj sitacije u slučaju eventualne pobede laburista. Da li će biti novog referenduma? Da li bi pobeda laburista značila ostanak Britanije u E.U.? Kako procenjujete šanse da se to desi.
Kako vidite razvoj situacije u slučaju pobede konzerativaca?
Zanima me još nešto?
Da li mislite da će SAD i Kina ipak postići dogovor tj. trgovinski sporazum? Pregovori su u toku i verovatno nije nemoguće da se to desi………. Kako tu procenjujete razvoj situacije????
У знак чувања од заборава.
http://www.yugopapir.com/2014/06/nebojsa-katic-dozivljaji-studenta-iz.html
@Gane,
Хвала на информацијама,
Судбина великих људи је потстицајна за нас обичне.
Ава Јустин је једом приликом је лепо рекао:
– ВЕЛИКЕ ВРХОВЕ БИЈУ ВЕТРОВИ МНОГИ !
Један наш новинар који је правио интервју са Црњанским у Лондону 50-их, записује:“Затекао сам Црњанског у малом оскудном стану, док је супруга Вида држала у руци стару дрвену печурку на коју је навукла заглавак чарапе да би је окрпила. Јер не иде да Милош носи поцепане чарапе.
Поздрав,
Ne znam da li vam je poznato da je Miloš Crnjanski u Londonu bio obućar koji je za neku siću popravljao (krpio) obuću, živeo u stanu koji mu je bio i radionica od 20 tak kvadrata i jedva sastavljao kraj sa krajem. Preciznije živeo je u totalnoj bedi……… Inače, država mu je stalno nudila da se vrati i ali je on uporno odbijao i živeo u nekoj vrsti unutrašnje emigracije……..
Dve ogromne srpske intelektualne gromade.
Sa setom saslušah ovu stradalnu priču. Lepo se vidi da više,nažalost, nema ovako dubokih mislilaca.Uhvatiti se u koštac sa ovako apstraktno istorijskom temom a da slušalac razume i stvori mentalnu sliku izrečenog je stvarno oplemenjujuće. Drugo ja kao svedok onog vremena, kad uporedim sa današnjim intelektualnim nivoom i njegovim padom jasno vidim svu našu tragediju od religioznog do životnog kvalitata.
Evolucija svedoči da nije uvek napredak determinisan duhovnim usponom . Postavljm sebi pitanje – kuda današni pad vodi?
Vidim Gosp Katiću da ste gost u novom dokumentarcu Malagurskog. To je dobro.
Za Ganeta – Mogu samo da nagađam. Kako je situacija rovita, kako se svi plaše krize, investitori verovatno ulažu u one grane koje ne prate privredni ciklus i koje će rasti, ili bar sporije padati ako dođe do recesije. Kada se pojave prvi znaci optimizma, ulaže se ponovo u prociklične grane. Dakle, u periodima kakav je ovaj danas, P/E nije u prvom planu. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Ponovo me muče trejderska pitanja te bih vas zamolio da prokomentarišete ovu pojavu na berzama:
„Sector rotation koji se desio iz vedra neba bez ikakave najave ili razloga 9. septembra ove godine, a traje i dalje, je divljačka prodaja akcija firmi koje rastu i imaju visok P/E i ulaganje tih para u firme koje su u lošem stanju sa malim P/E.
To na berzi nije nepoznata pojava, ali nikada se to nije desilo toliko jako, toliko naglo i da je obuhvatilo toliko velik broj akcija.“
Evo ako može vaše tumačenje ove pojave…… Bio bih vam zahvalan.
KRAJ DEMOKRATIJE
Demokratija je samo istoriski prelazak na održiviju formu življenja.
https://buchanan.org/blog/is-democracy-a-dying-species-137638
@Kum
Kume stvari su proste do banalnosti. Moderan čovek je kreirao svet od fantazmičnih prestavnio- spekulativnih pojmova i tako samog sebe doveo do protivurečnosti.
Sve je danas opsena i gluma. Tenzije se namerno dižu do belog usijanja.Jer je tako najlakse kontrolisati kolektivnu i destruktivnu energiju masa. Strah je ukrotitelj svega.Evo čuveni Bregzit se toliko medijski propagirao kao izizetno kompleksan problem da bi juče jednostavno bio rašen. Tako i Sirijski problem. Probelm Turske, UAS i Saverna Koreje, Tako i Kosovo. Na svetskoj pozornici su svi glumci u jednoj prestavi planetarnog glumetanja od Trampa, Borisa Džonsona pa do Makrona. Sve je u funkciji profilisanja i kontrole ljudi. Mi živimo već orvelovu budućnost.Mi smo samo zamorčići na svetskoj pozornici apsurda.Medijski duhovni pendrek ne boli ali posledice dejstva njegove šljokantnosti će biti užasan za konzumente.
Problem Kosova se može rešiti za jedan dan. Malo ću uprostiti stvar. Dva čestita domaćina na primer albanski i srpski i ostali zainteresovani da se sastanu na Kosovu Polju, uz iskreno pokajanje rešili bi to za 24h. Svaki od tih prestavnika svojih naroda u svojoj duši apriori posediju etički i relogiozni stav pravde.To bi samo trebali da aminuju prisutni religiozni vođe. Od Patrijerha našeg pa i Vaseljenskog, preko Pape, katoličkih i islamskih velikodostojnika i stavr rešena uz Božiji blagoslov.
E druga je stvar što nekom nije u interesu to da se reši, zato narod strada. Heraklit davno primećuje: Princip suprotnosti koji postoji u objektivnoj stvarnosti, zasnovan je na trajnoj zakonitosti sukoba plemstva i plebisa. Vičić je imao jedan članak na tu temu pre par meseci.Opozicija hoće nazor da izigrava eliti ned plebisom, ali u praksi to ne ide jednostavno nemaju kapacitet zato i hoće medije jer preko Tv-a nema problema manipulisti narodom.Boj se vodi između vladajućih i pretendenata ko će ovladati Tv bastiljom. Ko nju drži pod kontrolom taj valda bez batine.
To me čudi da za Islamsku Republiku nemaš simparija. Taj tvoj stav je protivurečan Špengerovoj teoriju civilizacija i propasti zapada. A ti vidim simpatiše Špenglera. On je danas izuzetno atraktivan mislilac, kad nema boljih.
Kume Iran baštini hiladugodišnju kulturu u kontinuitetu. Tako da je taj narod svestan svog identiteta i on ne bi tebao da greši u proceni svoje bidićnosti.
Na svetskoj pozornici apsurda su vudljive dve suprotnosti koje teže da dominiraju. Jena je globalizam. Što znači jena vlada jedan novac i jedan zakon. Suprotno tome imamo kulturološko religiozne skupine ljudi, naroda, civilizacija koje se teško odriču svojih milenijumskih navika koje su duboko utkane u njihov genetski kod i svest.
Ko će pobediti? Bog sveti zna.
Pozdrav Kume,
@ Ivan
Uopšte nisam pominjao Kosovo.Problem Kosova je se ne može rešiti „preko kolena“.
Ne poznajem dovoljno Iran,a iskreno nemam ni nekih simpatija za razne „islamske republike“,a ni za rezultate izbora ili referenduma od preko 90% za neku opciju.Sećam se kada je Sadam Husein imao podršku preko 95% građana Iraka,da bi,nedugo potom,ti koji su glasali za njega šenlučili i palili njegove slike prilikom dolaska Amerikanaca.
@Kum – Ja ne vidim razlog da vlasti sve više produbljuju političku krizu u zemlji.
Ovako kako si napisao stičem utisak da ti misliš da oni uzrok produbljivanja krize rade namerno!? Kriza bi sutra prestala da Vičić sad u Dnevniku prizne Kosovo. E problem je u nemogićem, ne može Kume jare i pare 🙂
@Kum – Zašto se opoziciji ne da tih 9 meseci slobodne kampanje,kada je evidentno da će vlast dobiti izbore.
Kume objasni šta da im se da konkretno?Jer im neko brani da idu po Srbiji i iznose istinu kroz živu rač, a reč je najubedljivija impresija ljudskom uhu a pojavnost kandidata na trgu ljudskom oku, a živi kontak sa narodom je najbolji put ka pobedi.
Jel imamo za polemiku najveću moguću slobodu u istoriji.Jer Tv N1 Đilasova i sve se može otvoreno reći. Jer DANAS opozicion. Jer ti i ja sad polemišemo otvoreno? Tako da se očito vidi da nije problem u tome da se izgovoreno na može čuti. Problem je da se nema šta kazati.
Moje tvrđnje kao i uvek potkrepljujem istorijskim primerom.
Jer Ajatolah Homenini 1978 iz predgrađa Pariza direktno vodi Iskamsku Revoluciju protiv Šaha Reze Pahlavija i pobeđuje1979 a na referendumu pobeđuje sa 98,2% potom osniva Islamsku Republiku, koja i danas traje. Jesu li Homeiniju smetali mediji i laži Pahlavija i svetska propaganda, nisu, jer istinitu ideju po meri naroda niko nikad ne može sprečiti da se ovaploti.
Pozdrav,
Moram kritički da se osvrnem i na delovanje opozicije.Opoziciju vode prilično emotivni ljudi kao što su Obradović ili Trifunović i mnogi drugi.Oni daju neke neodmerene izjave u afektu,.A one očigledno izazivaju duboki strah kod malo plašljivijih ljudi u SNS-u,pa npr. Martinović u svojoj glavi pravi ko zna kakvu konstrukciju i izjavljuje: “Ako oni (opozicija, prim.nov.) jednoga dana dođu na vlast, za mene i za moju porodicu teško da će biti mesta u Srbiji“.
Pa kad u Srbiji ima mesta za jednog Labusa ili Dinkića,zašto bi Martinović ili neko drugi iz SNS-a bio problem.
Ne treba ih plašiti vešalima,ne treba juriti npr. Vesića niz ulicu da stekne dojam da bi bio linčovan,itd.
To sve doprinosi podizanju tenzija.
@ Ivan
Ja ne vidim razlog da vlasti sve više produbljuju političku krizu u zemlji.Zašto se opoziciji ne da tih 9 meseci slobodne kampanje,kada je evidentno da će vlast dobiti izbore.Ne razumem u čijem je interesu da dođe do ozbiljnih nemira.To je možda interes nekih faktora sa strane,ali interes našeg društva je da se očuva mir.Dakle,svaka partija kandiduje svoj program i sa njime izlazi na izbore.Ukoliko građani žele da rade kod stranih investitora za 300 evra,ukoliko žele nastavak neoliberalnog puta,tu su stranke koje se zalažu za to i kada na slobodnim izborima pobede,to je to.Niko to više ne može osporiti.
Sada vlast sama sebi ukida legitimitet,to je suludo.
@Kum
Ova debata lepo pokazuje da smo na ivici kataklizme.
Zaključak:
Stanje je stvarno katastrofalno, to se vidi iz aviona, najbolje ga vide oni koji odlaze iz zemlje.
Ali ima jedno ‘ali’ a narod iskustveno dobro procenjuje stanje i naslućuje neželjene posledice.
Evo i jasnijeg obrazloženja.
Vučić i vldadaući su stvarno loši i nihova politika je deprimirajuća, ali samo od Vučića je gora opozicija.
Pitate se žašto?
Zato što oni imaju toliko prostora na političkoj sceni, od Kosova, do bede koja rastače Srbiju, ali opozicija o tome ni reči. Opozicija raspravlja, za građane i svoje glasače o totalno nebitnim temama. Od diploma do ulica, trgova itd.
Znači bolja je i loša vlast i loše ideje nego nikakve. Bezidejnost opozicije je znak totalne nemoći da se stanje u zemlji menja.Opozicija ne govori šta bi menjala kad dođe na vlast.
Ovo izneto kao zaključak istorija potvrđuje.
Milošević da je opstao ne bi ovo dozvolio.Imao je tada, bombardovanje, neviđene sankcije, totalno izolovanu zemlju, ali nasuprot tim nedaćama narod je imao ogromnu energiju da sve to trpi.Danas te energije nema a vladajući bez te energije naroda ne može ništa uraditi. On je imao petlju da odlučuje i verovatno sa onim savetnicima bi i danas našao bolja rešenja.
Prepostavljam da će na ovo iskreno viđenje stanja imati negativnih primedbi ali neka neko da neko bolje predviđanje i logičnije rešenje.
Čini mi se da vlasti Srbije ne razumeju u koliko ozbiljnu političku krizu ulazi zemlja.Okolnosti nisu kao 1997 godine.Polarizacija do koje danas dolazi može mnogo lakše dovesti do haosa,čak i do građanskog rata.
Najbolje bi bilo odložiti izbore i osloboditi medije da tenzije pale.
Pitanje je bilo za gospodina Katića ali ću i je izneti svoje mišljenje.
Mislim da se manipuliše klimom. Veštački se stvaraju klimatski ekstremi kako bi se imalo opravdanje za njihovu maltuzijansku politiku.
Tako je B92 pre par godina preneo vest britanskih naučnika da će u bliskoj budućnosti postojati klimatski policajci koji će manipulisati klimom zarad zajedničkog interesa.
Tako će ozvaničiti ono što se danas radi u tajnosti radi. Nemoguće je tako nešto prognozirati ako se ne poznaje današna tehnologija.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=07&dd=27&nav_id=736642
Inače sam mišljenja da je želja elite da se zaustavi razvoj celokupnog sveta, i bogatog i siromašnog.
Jovan T. – Verujem u globalno zagrevanje, ali verujem i da postoje snage koje to žele da iskoriste kako bi usporile razvoj nerazvijenih država. Hvala na komentaru.
G. Katići, verujete li u globalno zagrevanje?
Zanimljiv, a možda i istinit Radulovićev pogled
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/najvazniji-mediji-u-funkciji-bankarskog-globalizma/
Za Ganeta – Valutni rat je u punom zamahu i svi globalni igrači žele slabljenje svoje valute. Rat dolara i juana pogotovo utiče na jačanje jena. Pretpostavljam da špekulanti kalkulišu da jen ima najmanje prostora za pad, budući da su kamatne stope na jen odavno tako niske, da je teško dodatno ih obarati i time slabiti jen. Pri tome, eventualne intervencije centralne banke Japana nemaju mnogo šanse za uspeh, a ako bi i uspele, SAD bi odmah napale Japan zbog manipulisanja valutom.
Zavisnost Švajcarske od izvoza je mnogo veća od japanske, ali je apsolutni švajcarski izvoz mnogo manji od japanskog, pa je Švajcarska manje na meti potencijalnih kaznenih mera. Mogu samo da nagađam ko bi mogao više stradati u carinskom ratu, ali moja nagađanja su bez vrednosti. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Zašto je JPY sigurno utočište? Odakle toliko poverenje investitora u JPY? Za CHF mogu dati detaljno objašnjenje ali mi je JPY nedovolno jasan te bih vas
zamolio da mi ovo bolje objasnite…… Postoji još jedan fenomen na koji bi se osvrnuo. To su carine. Zanima me šta mislite o carinskom ratu i njegovom uticaju na izvozne privrede Japana i Švajcarske…… Da li će biti ugrožene carinskim ratom i ko je po vama otporniji Japan ili Švajcarska?
Inače, voleo bih da epistemolog pročita moj komentar. Možda će mu neke stvari oko apresijacije JPY biti malo jasnije. Verovatno će mu biti od koristi i vaš odgovor.
PS: Moram ovo ponovo ponoviti. Bila bi velika šteta da epistemolog ne realizuje interviju sa vama. Vidim da je duboko u teorijskoj ekonomiji. Jedan je od retkih koji može da vam parira po znanju. Nadam se da se nije ozbiljno naljutio i da će interviju ipak biti realizovan. Evo, pozdravljam vas obojicu.
E,sada je već vreme da u duhu pesme Đorđa Balaševića,“mi iz familije metimo prst na čelo“ i dobro razmislimo kuda nas vodi ‘arambaša „ludi Milojko“.
Kao sto sam ranije pretpostavio cilj i nije bilo priznanje Kosova:
https://nkatic.wordpress.com/2019/05/22/lakoca-praznih-obecanja-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-22-5-2019/#comment-16988
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_category=640&nav_id=1596281
Vec je cij…Balkanska unija:
https://nkatic.wordpress.com/2019/05/22/lakoca-praznih-obecanja-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-22-5-2019/#comment-16995
https://nkatic.wordpress.com/2019/05/22/lakoca-praznih-obecanja-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-22-5-2019/#comment-16998
https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-49850918
A bez Turske nema ni Balkana…
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=27&nav_category=11&nav_id=1596444
E,tu vec idemo na teren Karla Šmita,ali o tome će biti prilike.Za sada je i ovo previše.
The Future Belongs to Patriots…
@ Kumu i ostalima,
Šta znači pojam Nihilizam?
Nihilizam je vrednost moralnih zakona; u političko-socijalnom pogledu: shvatanje da današnje društvo i celokupni njegov poredak ne valja ništa, zbog čega bi ga trebalo potpuno uništiti, pa tek na tim ruševinama graditi jedno posve novo društvo
Niče – postoje dva osnovna tipa nihilizma: pasivni, kao izraz propadanja i zakržljvanja moći duha koji vodi ka praznini,evoluciji i aktivni, kao znak povećane moći duha koji konvergira »volji za moć«, koja gradi idealnog nadčoveka, snažnog da svakodnevno iznova prevladava nihilizam i dekadenciju.
Za Heideggera je nihilizam opšte stanje evropskoga posmodernizma, naučno-tehničkoga doba u kojem autentična ličnost sve manje može doći do izražaja, a to može upravo na način rušenja moderne Vavilonske Kule.
A gde je tu Bog?
Sveti Justin Ćelijski svedoči:
-Očigledna je istina da su nihilizam i anarhizam logički završetak evropske kulture, neminovna završna forma evropskog humanizma i relativizma. Humanizam se neminovno izvija u ateizam, prolazi kroz anarhizam, i završava nihilizmom. Je li neko danas ateist, znaj, sutra će biti anarhist, a prekosutra nihilist. A je li ko nihilist, znaj da je do njega došao od humanizma kroz ateizam.
Pa ako nema Boga, ješćemo ko koga.
@ Marko B.
Hvala na linku.
„Оба трактата се слажу у закључку да је сваки „конзервативни” отпор нихилизму узалудан и да је једина алтернатива управо „убрзавање” нихилизма, „искушавање огромне снаге ничега”
Da – ubrzavanje do kraja…
„Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.“
Andrić,Znakovi pored puta
Mislim da je Niče dosta doprineo nihilističkom pogledu na svet svojim Zaratustrom.Karl Jung je smatrao da je Niče pogrešio što je objavio Zaratustru u obliku u kojem je to učinio, jer takav materijal nije trebalo učiniti dostupnim svima, a posebno ne ogromnom broju onih koji ga nikako ne mogu ispravno razumeti, ali ga i te kako mogu zloupotrebiti.Jung je još govorio da je morao poludeti onaj ko je napisao takav tekst.
Mislim da danas trpimo dosta posledica Ničeove genijalnosti.
Моје мишљење је да су цене некретнина у Београду почеле да расту оног момента када су почели да се продају станови у “Београду на води“. Када неко одједном стави цене од 3000-5000 евра по квадрату, за такав “капитални пројекат“, онда то има утицај и на остале “инвеститоре“ који граде на простору урбанистичког хаоса у какав се претвара наша престоница. Они знају да колико год да је љихова локација (тај ултимативни фактор цене) добра, или пак квалитет градње висок (ово је дискутабилно), они неће моћи да траже сличну цену, па су почели са ценом и од 2000 евра по квадрату, већ у фази изградње станова. Природно, цена квадрата новоградње је почела да се шири у виду концентричних кругова, и опет, разумљиво, цена станова у старим зградама је скочила.
Мене лично (иако тражим свој дом у Београду) не брине толико пораст цена станова у престоници, већ дискутабилан квалитет, и надзор над новоградњом (у погледу квалитета и у погледу урбанизма). Све мање мајстора и инжињера, све мањи квалитет. Стара градња у овом моменту изгледа боља по већини критеријума, али је у доста случајева слабо одржавана.
Пораст цене за мене нема смисла само зато што је град све гори за живот. Сви побројани разлози пораста цене станова услед велике тражње (ко не може у иностранство, пробаће да се одомаћи у Београду), стоје, и мислим да ће само нека нова велика криза и пораст камата уз рецесију моћи да смањи цену некретнина у Београду. Далеко било…
Za Marka R.
Samo da dopunim Vašu spekulaciju da je tajna u “prljavom novcu“, skoro sam čuo za podatak da se preko 60% prodaje stanova obavlja u kešu.
Valjda se ljudi rešavaju novca koji nemaju ni u šta pametno da plasiraju, i tako ga pretvaraju u nešto čvrsto, zato su i ekskluzivne lokacije najvažnije kao čuvari kapitala…Izgleda da se nekim ljudima pozajmljivanje po negativnim kamatnim stopama iz nekog razloga ne dopada…
Interesantno je da se smatralo da zajmodavac kamatama EKSPLOATIŠE zajmoprimca, sad ispada da zajmoprimac EKSPLOATIŠE zajmodavca…Nevidljiva je ruka tržišta, ali je rukopis poznat…
@ Kum & inzaghi
У сукобу спољњег, нихилистичког, и унутрашњег, племениташког, детерминизма, Евола једини „уступак” чини у домену стратегије отпора, предлажући њено саображавање условима, по далекоисточној формули акције зване „јахати тигра”: „Када се циклус цивилизације окреће крају, тешко је нешто постићи одупирањем, директним супротстављањем снагама у покрету. Струја је преснажна и обара све пред собом. Битно је не бити импресиониран привидним свевлашћем и тријумфом снага епохе. Те снаге, с обзиром да су лишене сваке везе са било каквим супериорним принципом, имају, у крајњој линији, одмерени ланац. Дакле, не треба се фиксирати за садашњост и за блиске ствари, већ треба имати у виду и услове који ће се појавити у једном будућем времену. Стога принцип који треба следити може бити онај што налаже пуштање слободног тока снага и процеса епохе, али држећи се постојано и спремно за интервенцију када ,тигар, не могавши да нападне онога ко га јаше, буде уморан од трка’.”31
Са измењеним терминима, исту стратегију предлажу Јингер и Хајдегер који су, уз Еволу, најдубље истражили исходишта и могуће крајње домете нихилизма. Узвраћајући Јингеру на рођендански дар, трактат о нихилизму, Хајдегер одговара: „Потпуно се слажем са Вама када указујете на нужност да се извори нетакнутих енергија пусте да избију и да треба прибећи сваком средству ради одржања ,у вртлогу нихилизма’.”32 Оба трактата се слажу у закључку да је сваки „конзервативни” отпор нихилизму узалудан и да је једина алтернатива управо „убрзавање” нихилизма, „искушавање огромне снаге ничега” (Јингер), „окупљање у његовој суштини” (Хајдегер).33
http://www.dragoskalajic.com/inicijacije/uvod-u-delo-julijusa-evole.html#.XYi8MX9S-NI
Ili što bi rekao naš domaćin: „Živeti sa globalizacijom i spasiti što se spasiti može“
https://nkatic.wordpress.com/2015/05/09/ziveti-sa-globalizacijom-i-spasiti-to-se-spasiti-moze-tekst-pisan-za-naucni-skup-nacionalne-ekonomije-u-uslovima-globalizacije-22-23-05-2015-andricgrad/
@ Inzagi
Hvala na videu.Jinger ima tu misaonu dubinu,kao i mnogi drugi nemacki intelektualci.U toj dubini je pomalo mračno,pa je i njihova misao često obojena “obrušenom tamom“.
U poslednje vreme,kako se sve više nazire dominacija Nemačke nad Evropom,a Nemačka i Nemci se pojavljuju čak kao nezaobilazan faktor u mom profesionalnom i ličnom životu,sve češće mislim o opservacijama Andrića,kao čoveka koji je veoma dobro poznavao i Nemce i Nemačku.
Nemci i Nemačka!
To je najveća muka moga života, slom koji može značiti u čovekovoj sudbini ili prekretnicu ili smrt. To je problem od kojeg će bolovati Evropa još sto i pedeset godina. Pa ni tada ne vidim rešenje.
Ivo Andrić, 3. novembar 1946.
За Марка Р. – Већ смо на блогу коментарисали тржиште некретнина. И за мене је мистерија раст цена о коме говорите. Неке од разлога сте идентификовали. Мени се чини да немамо јасну слику тржишта и да би слика била јаснија ако би видели шта се догађа на целом спектру, а не само на делу тржишта где су новоградње. Не треба заборавити и да се услуге у грађевинараству често (делом) плаћају у натури, становима, па и то „подиже“ тражњу. Шта год да је разлог, реч је о нездравом феномену. Хвала на коментару.
Za gospodina Katica
Kako tumacite dramatican rast cena nekretnina u Beogradu u poslednjih 5-6 godina (sigurno 30-40%)?
Spominju se prljav kapital (uvek ga je bilo), rastuci broj kvalitetne srednje klase (programeri), niske kamatne stope u bankama, stranci kao kupci itd… Ipak, sve to cini mi se tesko moze da opravda cene novogradnje od 2500-3000eur na NBG gde je prosecna neto plata cca 600eur.
Ima li neki opste ustanovljeni racio broj cene kvadrata i plata, koji bi ukazao da je trziste precenjeno/potcenjeno i vidite li prostor za korekciju cena u svetlu ocekivane nadolazece krize?
Hvala.
Za g. Katića,
Drugi deo vašeg odgovora je zapravo ono što me je zanimalo……. Moram da vam se zahvalim na iznetom mišljenju. Zanimaju me ove teme a vi ste najkredibilniji sagovornik na svetu te sam preterao sa pitanjima i komentarima. U buduće ću nastojati da redukujem svoje komentare i bolje ispoštujem vaše vreme.
Srdačan pozdrav.
Za Ganeta – Nisam siguran da sam razmeo Vaše pitanje. Banke sa viškovima rezervi su prošle nedelje bile jako uzdržane u međusobnom kratkoročnom pozajmljivanju novca. Ne znamo šta je razlog – da li je reč o diskretnim informacijama koje još nisu u javnom domenu, ili je reč o prolaznom problemu kako se to prikazuje kroz vodeće medije. Ovde je reč, za sada, samo o bankaraskom međukreditiranju.
Kamatni šok, iako inflacije nema, moguć je kao korak ka normalizovanju stanja na tršitu novca i kapitala, ali i kao žestog ekonomsko-politički udar na veliki deo sveta koji zavisi od dolara i evra. Mislim da je kamatni udar s kraja sedmadesetih imao i tu dimenziju. Hvala na komentaru.
– Kum
na YouTube o Ernstu Jingeru – 1 minut i 51 sekunda
o pobuni,sistemu-mnogo interesantno,jasno
WALDGANGER / Sumski Begunac
Za g. Katića,
Dosta razmišljam o događaju od pre neki dan kada je ponestalo likvidnosti u SAD te je FED morao da interveniše. Pitanje je da li FED (ili ECB) može da kontroliše ne samo inflaciju već i kamatne stope? U praksi imamo primer kamatnog šoka iz 1979 godine ali je tada u SAD inflacija bila visoka te se podizanje kamata može tretirati kao donekle razumljiv potez. Kažem donekle jer je gurnuo u dužničko ropstvo zemlje trećeg sveta i zemlje u razvoju.
Ovde bih postavio pitanje mogućnosti kamatnog šoka čak iako nema inflacije? Da li je već bilo sličnih primera da da ja za to npr: ne znam……
Mi na crnom tržištu kod „zelenaša“ imamo kamate koje CB. nije u stanju da kontroliše. Čak i neke banke odobravaju kredite (inače kreditno ne baš sposobnim klijentima NPR: seoska domaćinstva) po sličnim stopama kao kod zelenaša (koristeći firme koje polažu 100% depozita na kontu koga se radi kredit)…… Ovo je zaista mutan posao kojim se ljudima popisuje sva imovina čak i za vrlo male iznose kredita ali o kome više ne bih da pišem niti da navodim imena banaka i pravnih lica koja u tome učestvuju zbog mogućih neprijatnosti……… Ovo sam uzeo kao primer enormnih kamata od 15% do 30% na kredite indeksirane u evrima koje NBS očigledno nije u stanju da kontroliše.
Takođe, napisali ste u jednom komentaru da je moguće i to da se banke plaše da jedna drugoj odobravaju kredite. Da li možete zamisliti situaciju da banke prestanu da odobravaju kreditie uprkos ubrizgavanja likvidnosti u sistem iz straha (zapravo nakon sagledavanja dubioza do koje je dovelo upravo ubrizgavanje likvidnosti) ?
@ Inzagi
Gledajmo stvari pozitivnije.Ova situacija je sjajana prilika da naš lider gospodin Vučić pokaže svoje državničko umeće u punom kapacitetu.Kao što je za sportistu velika čast da se nađe u finalu nekog takmičenja,tako je i za državnika čast da deluje u izazovnom okruženju.
Sa većim procentom podrške na izborima,sa većom formalnom i neformalnom vlašću odgovornost lidera je veća,a gospodin Vučić nikada nije bežao od te vrste odgovornosti.Tako da sada ima šansu da obezbedi svoje mesto u istoriji.
Možda uz Miloša i Karađorđa dobijemo i jedan krak auto-puta A. Vučića.
Jovana T. – U starom tekstu https://nkatic.wordpress.com/2007/07/13/ekonomija-i-kvalitete-zivota-iskrivljene/ sam dodirnuo tu temu. Hvala na komentaru.
G. Katiću, jeste li ikada napisali nešto o ekološkim temama?
Šta mislite o privrednom rastu i njegovom odnosu prema životnoj sredini?
Nedavno sam pročitao knjigu „Malo je lepo – ekonomija po meri čoveka“ ekonomiste Fridriha Šumahera, u kojoj zagovara tezu da se neobnovljivi prirodni resursi trebaju voditi kao kapital, kako to komentarišete?
zna li se zasto je svetu,Albancima ili Kosovarima stalo da ih prizna Srbija…
niko ih ne bi dirao,nece ih dirati,cak je vucic dosta dugo na vlasti,pa izbegava resenje. zasto bi amerikancima,kada vec imaju bazu,bilo bitno da li se kolonija zove kosovo ili srbija
svet je pun nekakvih diplomatskih presedana-mogu da izmisle jos jedan.izgleda da putin zeli da spase bar delitj na severu i sve nas baci na patos opet.
grey owl je bio za nultu toleranciju na suverenizam,nacionalizam.tacno je sve to,ali razloga za gundjanje ima.Izmedju odbijanja rata i ponizavanja,dvostrukih merila tog zapada nema niceg vise.Republika Srpska nema nista tamo,moze sve manje,a ovi traze Vojvodinu,Rasku,uzeli su sve Makedoniji . . .
@ Ivan
Ja ipak ostajem pri svom komentaru iz juna.Tada gospodin Palmer nije još bio imenovan kao specijalni predstavnik za Balkan.Mislim da je gospodin Palmer idealan izbor za jedan filmski rasplet,imajući u vidu njegov njegov umetnički angažman :
(https://www.laguna.rs/a1079_autor_metju_palmer_laguna.html)
A i tada mi se nekako učinilo da će „Behtel“ dati ponudu koja se ne odbija za gradnju deonice auto-puta Sarajevo- Istanbul,poznate kao „Moravski koridor“.
(https://nkatic.wordpress.com/2019/06/10/forum-2019/#comment-17235)
Za Ivana – Nije jasno ko je izvor informacija koje Kurir prenosi, pa ne bih komentarisao. Hvala na komentaru.
За Ивана:
Мислим да се суштина тог плана своди на тачке 4 и 5. САД и њени савезници би применом тих тачака добили бланко чек за куповину свега у региону, а брисање царина би омогућило већи профит и лак износ новца из истог.
Суштина свих ратова је економска доминација над одређеним подручјем, јер нико не води рат онако, без везе. Да није тако, Американци би давно напустили Ирак, Авганистан и већину осталих земаља које су окупирали.
САД верује да је добила рат 90-их и као сви победници очекује да подели стечени плен. Тај плен су вредни минерали, руде, потоци, језера, електране, фабрике и апсолутно све остало што се може купити новцем а вреди у нашем региону. Како ће доћи до тог плена, њих не интересује нимало, јер имају довољно начина. Ова план је само један од њих, било их је још много у прошлости. Разлика сада је у томе што се нашим окупаторима сада много жури, јер Србија постаје све моћнија и независнија од њихове контроле.
У сваком случају, Србима по ко зна који пут следи избор: или борба против ропства и ново страдање, или потпуна капитулација и потчињење страним интересима. Какав год избор био, надам се да смо данас барем мало мудрији.
Поздрав.
Gopodine Katiću
Vaš blog izuzetno cenim.
Znam da imam jednu manu da ponekad nešto i emotivnije prokometarišem, ali oprostite.
Evo jedne vesti, koja doduše, prenosim sa tablida KURIR ali ona je toliko izazovna za kometare da nisam odoleo da je postavim na Vaš blog.
Molio bih prvo Vas a posle i ostale da je prokomentaričete.
Što detaljnije da ostalima bude jasnije.
U nadi da će se ljudi oglasiti na ovu vest,svima zahvaljujem
https://www.kurir.rs/vesti/politika/3325507/kosovo-je-samo-pocetak-procurio-tajni-plan-vasingtona-amerika-spremila-novu-sargarepu-za-nas-deo-balkana-evo-sta-se-nudi-srbima
Pozdrav,
Za Ivana – U citatu koji ste dali, Piketi se bavi porezom na imovinu (bogatstvo) i to je njegova opsesivna tema. Porez na imovinu nije jedini elemenat nejednakosti. Kada je o nejednakosti reč, kako sam već pomenuo, Nemačka je malo ispred Francuske. Nemačke reforme su hvale vredne, ali nažalost, od toga nema velike koristi za prosečnog Nemca. Ako bih išao korak dalje, rekao bih da je Nemačka danas veliki, dogmatski kočničar Evrope. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
Evo šta kaže Thomas Pikettjy za ekonomske reforme u Franciskoj i Nemačkoj, i ko je u reformama dalje odmakao?
У Француској, као и у Великој Британији, осамдесетих година прешли смо директно из система који се фокусирао на национализацију и власништво државе као једини начин да се пређе капитализам, у … уопште ништа! Овај изненадни помак у пуној либерализацији протока капитала, заједно са падом Берлинског зида и крајем комунизма закопао је покушаје преиспитивања имовине.
Земље попут Немачке и Јапана увеле су прогресивне системе пореза на имовину, фаворизујући веома брзо смањење јавног дуга и економску дистрибуцију. Ова успешна искуства, која омогућавају послератни раст, показују да се колективни просперитет више постиже равноправношћу и образовним улагањима него сакрализацијом имовине и неједнакости. Нажалост, та искуства су заборављена.
Браним идеју да можемо да надиђемо приватну својину увођењем другог облика својине, друштвеног и привременог. Свако добро, посао или зграда окупља многе заинтересоване стране. Запослени или станари морају учествовати у његовом управљању, као и његови власници. То се већ дуго ради у Немачкој, где половина гласова у одборима директора иде представницима радника.
Ако бисмо се сви могли сложити у ономе што ја зовем „социјализам партиципације“, то би био прави корак напред. Видим неколико елемената који иду у том правцу, укључујући и у Француску: на крају крајева, увели смо 2013. место за запослене у одборима! То је сигурно смешно када знамо да им је Немачка педесет година дала 50% места …
Pozdrav,
Za Jovana T. – Makro podaci, pre svega stopa nezaposlenosti i visina javnog duga su na strani Nemačke. Meni se ipak čini da je francuska privreda mnogo balansiranija i da manje zavisi od izvoza. Pri tome, francuska infrastruktura je bolja od nemačke, socijalne razlike su manje, a mislim i da je kvalitet života u Francuskoj bolji od nemačkog. Hvala na komentaru.
https://stanjestvari.com/2019/09/18/blumberg-francuzima-ide-bolje-od-nemaca/
G. Katiću, da li Francuzima konačno ide bolje od Nemaca i da li će ih prestići?
@Marko B.
Веома болна полуистина,
Друга половима истине је у сопственој самоупитаности – јер моралa да нам буде толика цена у биолошком смислу?
Тема је исувише болна да бих је кометарисао. Али ево једне дивне Ћосићеве опсервације на ту тему – Све што у рату добијемо /платимо, мој синоним/ то у миру изгубимо.
Па се сад упитајте – чему све то.
Албанска Голгота је имала и алтернативу. То сами одгонетните, историја има и своје наличје,оном које не пишу победници.
Расправа на ту тему, нарочито Војводине одвела би нас у историјске провалије из којих се не може извући рационалан закључак.
Много смо страдали да још стабилну државу нисмо направили.
Нешто у нама дубоко није у реду.
Јер, на жалост историја не уважава наша страдања,
Лакше ми је, драги Марко, да приложим сведочење једног Нушића него да емотивно простирем болну истину на овом блогу.
Нушић бележи између осталог:
-Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама. Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца-мученика!
Поздрав,
@Kum
Tvoje tvrdnje su dosta uverljive.
Ja politiku shvatam kao jedan dinamičan politički proces, koi neinformisanom pratiocu događanja nekad zvuči senzacionalistički.
Jeino što bih dodao je, da se u skoroj budićnosto Republika Srspa dobiti niz mogućnosti da sa maticom uspostavi bliže i prisnije kontakte na kulturnom, ekonomskom, duhovnom nivou.Sa Kosovom Srbija u buduće može očekivati veći prostor upliva u oblasti ljidckih prava,ekonomskih i kulturnih pitanja i dubljih povezivanje u oblastima zajedničkih interesa.
Tako da nismo još dosegli vrh krize ali je blizu razrešenje.
Ove sve posmatram po političkom principu zakona spojenih sudova.
Što je i normalno.
Pozdrav,
„Srbija je dobila Vojvodinu na tacni.“
(Ivan, 18/09/2019 u 14:16)
Tacna od 1,2 miliona poginulih ili umrlih od rana, bolesti, gladi u prvom svetskom ratu…
@ Ivan
Formalno ujedinjenje Kosova i Albanije ne menja ništa bitno za Srbe,čak Srbiji daje nešto veći manevarski prostor.Gubljenje veza između Srbije i Kosova\Albanije,čemu bi doprinelo potpuno okretanje Kosova Albaniji,nije u interesu ni Turske ni SAD.
Republika Srpska je integralni deo BiH i tako treba da ostane.Srbija ne može pomoći RS dok prvo sebi ne pomogne.Kadrovski kvalitetna Srbija može pomoći profesionalnim savetnicima jačanje institucija RS,razvijati zajedničke ekonomske i kulturne projekte sa RS,a time i sa BiH.Nezavisna BiH,što manje podložna uticaju Turske je u interesu srpskog naroda.
@Kum – Pitanje granica je rešeno
Kad i gde?
Ima li Kume Rapublika Srpska pravo da se itnegriše sa Srbijom, ako se pak Šiptari pripoje Albaniji? Kako to javno u predizbornoj kampanji govori Aljbin Kurti.
Ja cenim Andića ali preferiram Mešu Selimovića.
@ Ivan
Ne znam zašto bi državotvorne težnje svih naroda bile nepremostiv problem.Je li potrebno da svi budemo plemena Indijanaca,pa da tog problema nema?
Pitanje granica je rešeno,sem ako ga infantilna drugo-srbijanska politika ne otvori dodatno oslabivši svojim auto-šovinizmom Srbiju,tako da neko pomisli da može završiti sa ovim narodom za sva vremena.Ali auto-šovinisti nisu prava slika srpskog naroda,i to svet mora znati.
U okvirima postojećih granica potrebno je izgrađivati funkcionalne države,čisteći ih od kriminalnih i oportunističkih elemenata.Negde u okvirima modela dvostrukog suvereniteta može se naći i rešenje Kosova koje bi zadovoljilo sve strane.
Dobro je da ste pomenuli gospodina Kovačevića.Znate za izraz „duh vremena“.Gospoda Kovačević i Basara su predstavnici svog duha vremena i onih generacija koje sam pomenuo.Njihova umetnička dela meni odišu nekim mračnim duhom izrugivanja kako junacima tih dela,tako i društvenom miljeu iz kog potiču.Sigurno je da su to umetnici,verovatno je gospodin Kovačević veliki umetnik.Ali njihova umetnost mi „ne leži“,i ne držim mnogo do njihovog mišljenja.Daleko više cenim generaciju umetnika koja im je prethodila,čiji je najznačajniji predstavnik Andrić.
Odlično Kume !
Pa to je problem, državotvorne težnje svih.
Evo pitanja Kume- kako ti balkanski narodi da ostvare državotvorne težnje?
Ja ti navodim primer naše draga Srbije. Srbija je dobila Vojvodinu na tacni.
Hrvatska kroz ratove sa braćom. Ostali tek formiraju svoje države kroz teške porođajne muke.
Razlog je samo sporo sazrevanje svesti o državotvornosti.
Srbija je tu svest izgrađivala još od Karađorđa. E sad da li su nam projekti bili normalni to je drugo pitanje. Istorija ih nije još potvrdila.
Kad će?Bog sveti zna.
Kod Tita je problem državnosti bio rešen kako tako, ali za istorijski trenutak prilično dobro čim je trajao 50 godina.E Albansko pitanje nije nikad do kraja i jasno definisano nego gurano pod tepih.
Mene zanima nešto drugo moj Kume.Nesta naroda moj Kume. DŽaba ti zemlja na kojoj niko ne živi. Mi ne zaustavljamo migraciju. Ogromne površine ruralne Srbije je ispražnjeno. I vremenom će je neko ponovo naseliti.
I šta onda moj dragi Kume?
Evo i ja tebe našto da pitam, ane samo ja da odgovaram.
Zaključiujem citatom dragog mi Dušana Kovačevića:
– Ko pominje i priželjkuje rat i bilo koje rešenje balkanske krize oružjem ja mu želim sve najgore u životu. I našim i njihovim i onima tamo u belom svetu koji se mešaju u život ljudi s otvorenim ranama i patnjama iz nekoliko ratova u dvadesetom veku – rekao je Kovačević.
Nadam se Kume da je sve jano.
Izvolite dajte rešenje u primenljivim postulatima.
Pozdrav,
@ Ivan
Vi ne pokazujete dovoljno poštovanja prema srpskom i ostalim balkanskim narodima.Prema njihovoj istoriji,njihovim državotvornim težnjama,njihovom kulturnom i naučnom doprinosu svetu,kao ni njihovim patnjama i žrtvama kroz turbulentnu istoriju.
I zato je velika Srbija jer voli i poštuje te ljude,te generacije koje su izgubile sve što su nasledile.Pored toga što su nasledili,izgubili su i ono što je jedino bilo samo njihovo,a i to je stečeno samim rođenjem bez njihove zasluge.A to je čast i duša!
Dragi Kume ozbiljno izlaganje se iznosi na ozbiljnim skupovima gde se kreira i kristališe ozbiljna ideja. Ovde morate primetiti da ova ‘bajka’ ima širok dijapazonski pogled, da sagleda krajnje horizonte ove drame. Mislim da ja na Katićevom blogu upravo to i mogiće. Ovde ljudi dođu pročitaju neki i prokometarišu i cilj je postignut. Pun pogodak ‘nagađanja’ je da se povede polemika kako reštiti problem, a ne da li je predlagač bajke u pravu ili nije. Lično mislim da je ovo viđenje blizu nekih budućuh raspleta.
Balkanske Narode nazivam plemenima pod inspiracijom ispirativnog Hararea koji neke , ‘nedozrele’ narode svretava u karegoriju plemena zbog toga što još nisu dostigli nivo razvoja sveti državotvornih jer im se stalno mora određivati nadzornik.
Doduše, u pravu si da ni jedan od ovih nedovršanih naroda ne želi da bide pleme, ali istorijske činjenice to potvrđuju.Pleme je zadovoljno kad dominira drugim plemenom a nezadovoljno kad njime diktiraju drugi.
Degenrici je vaš ružen pseudonim, ja na osnovu Hararijeve definicije plemena konstatujem da Balkanski narodi nisu dosegli elolutivnu tačku pune zrelosti, primera Namaca. To su kroz istoriju mnogo puta iznosili svetski misloci a navodim i jednog našeg miljenika Dr Arčibalda Rajsa a u narodu poznata brošura ČUJTE SRBI, kojeg mnogi obožavaju ali negove opomena ne prihvataju. Tu u toj nedozrelosti ima i prednosti koja se ogelda u istorijskoj mogućnosti izbora puta koji nam se nudi.Tako da imamo šansu da rešimo probelma sa samima sobom a i sa drugima na neki normalan način prihvatlji za sve.Naše mogućnosti su najizvesnije iz više faktora.
Ovakve sam slične stavove izniso i drugima. Od Ljublane do Skoplja. I za divno čudo i moju uverenost nije imalo opravdanih primdbi, barem ozbiljnih diskutanata. A to što se neki zlonamerni pozivaju na istorijske defekte, e to je vrzino kola koje se ne može racionalno rešiti. Jedini lek za to stradanje svih protiv svih je u sveri religijskih dogmi praštanja jeni drugima.
Tako da rešenja ima, a odgovrone svesti pred bidićim naraštajima dali ima? E to je u dilemi kvantnog skoka od plemena ka zrelim narodima.
Ovo sve je refleksno razmišljanje proisteklo iz iskustva evropsih tragedija iz prošlih vekova kad su vođeni beskrajni radivi između evropskih plemena Germana, Franaka, Romana, Kelta i drugih. E kad su sazreli okrenuli su novi list istorije i rekli – dosta krvoliptanja ajde da gradimo zajednučki dom EU.
Pišem brzi i u naletu ali mislim da sam idejno jasan i otvoren.
Pozdrav,
@ Ivan
Na Balkanu nisu plemena ni Srbi,ni Turci,ni Albanci,ni Hrvati,ni Bugari,itd. To su sve više ili manje srodni,ali zasebni narodi.Ni jedan od ovih naroda ne želi nikakvu Jugoslaviju.Posebno je ružno da ih smatrate degenericima kojima su neophodni staratelji.Probajte da Vaše stavove iznesete npr. u Zagrebu,pa će te lako utvrditi da je srpski narod veoma tolerantan.
Takođe,očekujem od Vas ozbiljno izlaganje,a ne bajke koje teško da bi prošle i kod dece predškolskog uzrasta.
Što nam se sve baš ovako događa?Stvar je sasvim jasna.
Ovaj haos ima svoj neophodni smisao i duboku logičku strukturu, u kolektivnoj promeni političke paradigme.
Sve je determinisano kompleksnim faznim prelazom društava iz nereda i red.
Svi igrači na političkoj sceni balkanskog teatra apsurda, od Albanije, Makedonije, Crne Gore, BIH do Srbije su samo epizodisti u ‘drami’ – POČNIMO LJUBAV IZ POČETKA-. Režiseri su veliki i moćni.
Osnovni cilj je menjati kolektivnu svest balkanskih plemena ka shvatanju nužne potrebe zajedničkog suživota. Posle procene režisera da je cilj postignut, što milom, što ekonomskom prinudom. Prelazi se na stvaranje Balkanske Ekonomske Unije.
Tad nastipa era izgradnje Balkana. Normalna stvar pod nadzorom Evrope i ostalih. Beograd posatje centar ekonomskih projekata, jer mu to kako politički tako i strategijski pripada.
Investicije kroz razvojne kredite, koje obezbeđuju strani partneri određuju na bazi resursa i tehnološke obučenosti u oblastima koji mogu uspeti i međusobno povezati balkanska plemena. Dobija se tržiste,gladno svega, od 20-ak miliona potrošaca, a Evropa i ostali obezbeđuju plasmon naših proizvoda na tržiste EU.
Tako da ovo političko glumetanje je samo uvertira u novi pokušaj ( posle urušavanja SFRJ ) da se stvori kakav takav stabilan Balkan.
To što se plaća visoka cena toj ideju je više problem u nama nego u projektatima.
@ Katić
Nije tačno da nikome ne smeta prodaja KB.Smeta,kao što je smetala prodaja PKB,itd,itd.
Samo više niko,od onih koji bi digli glas,nema iluzija da bilo šta mogu promeniti u ovom degenerisanom sistemu time što će ukazivati na kriminal,izdaju vitalnih nacionalnih i državnih interesa i sl.
Mislim da je bojkot izbora prvi korak u dobrom smeru.Bitno je razbiti taj poslednji činilac političke integracije ovog suludog,a često i zločinačkog političko-ekonomsko-društvenog poretka u Srbiji.Time se otvara prostor za delovanje istinskih patriotskih i građanskih snaga koje su veoma žive,ali se još nisu ostvarili uslovi za njihovo artikulisanje.
За Ганета – Не знам о којим банкама које помињете и које су продаване је реч. Када су банке у питању, видљиво је да им је вредност драстично пала током велике финансијске кризе, и да се цене (са пар изузетака) нису вратиле на преткризни ниво. Ниске камате и страх од нове кризе такође доприносе ниској валоризацији банака. Хвала на коментару.
Ajde dragi prijatelji i ja da prokomentarišem prodaju K.B.
Pa po meni stvar je prosta, to se radi svida u svetu. Banka se proda strancu da odradi nepopularan posao.Na primer da sredi i inapredi sistem poslovanja. Otpusti višak radnika itd. Kad banku dovede u funkcionalnije stanje onda je preproda ili je vreti nama.Zato je i cena niska, jer svi znaju cenu a niko ne zna vrednost.
Nepopilarne mere niko neće da radi od naših, jer se treba zameriti mnogima a idu izbori a močni ljudi pamte.
Za g. Katića,
Razumem vas u vezi sa K.B……… I mene čudi da niko u javnosti ne reaguje. Ima indicija da iza NLB banke stori država Slovenija tj. da je većinski vlasnik. Sada će našim vlastima biti teško da objasne tezu da Srpska država treba da se povuče iz bankarskog sektora jer država nije efikasan upravljač…….
Moj drugi deo pitanja se je odnosio na bankarski sektor u svetu. Primetio sam da se banke gotovo svuda u svetu prodaju po cenama ispod knjigovodstvene vrednosti. P/B je gotovo uvek oko 0,7 do 0,8. Mene zanima zašto je to tako? Nisam toliko duboko u makroekonomiji da bih mogao da dokučim sve razloge. Zato sam vas zamolio da prokomentarišete situaciju u bankarstvu u kontekstu niskih cena po kojima se banke prodaju. Takođe, primetio sam da postoji trend ukurupnjavanja (spajanja) banaka na malim tržištima. Negde sam čuo i to od ozbiljnijih investitora da su po njihovim procenama za srpsko tržište dovoljne 3 banke……..Da li su investitori namirisali krizu? Bitno mi je vaše mišljenje.
Za mene je K.B. završena priča. U svom portfoliju imao sam KMBNPB i oslobodio sam je se pri kupovini Fiat Pande. Danas nemam nameru ni u ludilu da kupujem akcije K.B po ovim cenama……… Nisam vam postavio ovo pitanje zbog trejderskih dilema već zbog šireg konteksta.
Za Ganeta – Ne mogu da komentarišem cenu budući da ne znam šta se dešava oko Komercijalne banke. Mogu samo da ponovim da ne razumem zbog čega država prodaje ovu banku i da ne razumem kako je moguće da to nikome u Srbiji ne smeta. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/223680/Danas-NLB-banka-dala-najbolju-ponudu-za-Komercijalnu-banku.html
Ponuda je u skladu sa očekivanjima berzanskih špekulanata…… Ja sam međutim, očekivao mnogo više, moja prognoza je bila 1,2 milijarde evra…… Mislim da je ovo mala cena za banku čiji bilans teži 3,2 milijarde evra. Čudi me slabo intreresovanje za K.B. i ovako niska cena. Možete li malo prokomentarisati trenutnu situaciju na svetskom bankarskom tržištu – vidim da se prodaju mnoge banke po potcenjenim cenama po mojim procenama ali ne mogu sagledati sve razloge…… Šta je uzrok tome? Možda strah od krize?
За Ремарка – Данас имамо негативне депозитне стопе централних банака и негативни принос на обвезнице. Негативна стопа на кредите, бар колико ја знам, до сада није виђена. Ваше питање је у контексту вести о интервенцији НБС код једног уговора о прекограничном кредиту. Претпостављам да је реч о уговору где се камата уговара као еурибор+нпр. 2%, па је кредитор хтео да се заштити за случај, да по први пут и историји, еурибор буде негативан. Мислим да се то неће догодити, будући да би то унело хаос у већ потписан кредитне уговоре. Хвала на коментару.
Postovani g. Katicu,
Mozda je pitanje banalno, ali mozete li da mi objasnite „negativnu kamatnu stopu na kredite“? I kakve su obicno posledice njenog ugovaranja?
Unapred hvala na odgovoru.
За Ремарка – Генерално волим што НБС надзире процес опасног прекограничног задуживања и што покушава да га регулише, али ми се чини да је интервенција која се помиње у тексту који сте дали, нелогична. Не знам шта је законски основ за интервенцију НБС. Хвала на коментару.
„Zanimljivo“ ponasanje NBS, mozda bi posetioci bloga i g. Katic zeleli da prokomentarisu.
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/advokati-nbs-se-me%C5%A1a-u-ugovore-o-zajmu-sa-stranim-bankama?source=rsn1info
Шта се дешава када се Европа разједини?
Аутор – (Robert Kagan, рођен 1958) је амерички историчар и спољнополитички коментатор, један од водећих неоконзервативаца међу америчким интелектуалцима. Кооснивач је 1997. године Пројекта за ново америчко столеће (Project for the New American Century), неоконзервативног тинк-тенка са седиштем у Вашинготу који се бави спољном политиком и као прокламовани циљ има „промоцију америчког глобалног лидерства“. Циљ ове организације и других Кејганових настојања је да обезбеди подршку за „регановску политику војне снаге и моралне јасноће“. Сарадник је Брукингс институа (Brookings Institution) и Савета за спољне послове (Council of Foreign Relations).
https://stanjestvari.com/2019/05/15/kejgan-novo-nemacko-pitanje/?fbclid=IwAR1qh1y7dAMVrwGSlFnM2X3NxICCI3VSUhUFydRNCDmvPWfgGupMGM4Ck2g
iako je izjednacavanje tzv. dva totalitarizma najveca moguca revizija i rehabilitovanje nacista,treba pogledati ulogu staljina u zlocinima,deobi plena sa hitlerom . . .
. . . neverovatno naivno je napravio pakt sa osobom koja je opisala sta namerava sa istokom
. . . i najvaznije,i pogresno,da je odustao od komunizma i opredelio se za imperijalnu politiku
. . . sto rece jedan ruski pisac,da li je pobeda zatrpavanje protivnika svojim narodom
. . . samo,da nastavim sa kontradiktornoscu,gligorovljevo isticanje jeljcina je uobicajena drskost,povrsnost,posebno ako se ne zapita na cijoj strani istorije je britanija dok cuti o spanskom ratu 1936 i kako je to boga ti mr. cercilov rasizam prema indijcima blazi od firera. . .od koga i od kojih aristokrata je pulen ucio
ko cuti o kapitalizmu,zapadu,EU,neka cuti o nacizmu,banderama,ustasama,koji bez evrope ni minut ne bi opstali
Za kuma – Poljska farsa je samo kontinuitet besramne revizije istorije II svetskog rata. O tome sam pisao ovde pre deset godina: https://nkatic.wordpress.com/2009/09/04/dogovorna-istorija/. Hvala na komentaru.
Ej dragi moj Kume,
uvek je velikii izaov timačiti geopolitiku.
Veliki je to hoštapleraj moj Kume.Treba za masu imati preveše umeća
za manipulisanje, da se ona ne uzjoguni i zatraži nemoguće, A za to smo mi pametni krivi. Dozvoli smo više nego što može. Ipak ova naša planeta je onolika kolika je, a mi navalili pa hoćemo nemoguće.Zato raja taži nemoguće jer, raje je mnogo, a mogućnosti malo. Pa otprilike biće grdnog belaja.Zato kume viđaj i snoviđaj rešenje pametan si čoek.:-)
https://pescanik.net/revizija-istorije/
Uvek mi je posebno zadovoljstvo čitati tekstove gospodina Gligorova.
Ne bih da podcenjujem gospodina Gligorova,pa da kažem da ne shvata šta se iza brega valja…
A to što se iza brega valja je previše čak i za Mila Đukanovića.
Za Jovana T. – Važno je da građani razumeju osnovne makroekonomske principe i neoliberali to dobro znaju. Otuda uporno insistiranje na nametanju jednostavnih neoliberalnih „istina“ koje se medijski promovišu. Mislim da se to radi dosta uspešno. Hvala na komentaru.
Za – Jovan T.“do kog stepena jedan običan građanin treba da se razume u ekonomiju?“
Dovde,
Posledice neoliberalnih reformi ekono-politike
Prof. dr Slobodan Komazec
-Nelikvidnost privrede je najveći problem naše ekonomije
Moderna monetarna teorija prelazi na aktivnu ulogu novca i monetarne politike i njeno delovanje na visinu BDP i raspodelu dohotka, cene, tržište novca i kapitala, zaposlenost, potrošnju, kamatu i profit, ponašanje investicija i štednje, platnobilansnu ravnotežu i odnose u eksternoj ekonomiji. Radi se, dakle, o prihvatanju teze o brojnim i složenim uzajamnim odnosima novca i drugih realnih agregata privrede, zaključuje u svom istraživanju prof. dr Slobodan Komazec.
http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=449&cl=14
G. Katiću, do kog stepena jedan običan građanin treba da se razume u ekonomiju? Prvenstveno mislim na makroekonomiju.
Iako izbori u dve istočne pokrajine ne mogu biti reper za celu državu,rast AfD-a je očigledan.Ima li korelacije u jačanju AfD-a i upornog vođenja politike štednje od strane nemačkih vlasti ?
@ Nemirni
Pa nije bas tako,jer da jeste,aranžman sa MMF-om bi imale sve zemlje na svetu.Ali slažem se da treba da prekinemo diskusiju u vezi toga,jer vidimo stvari na različit način.
За Кума и све остале који мисле да је ММФ у Србији дошао нашом вољом:
„All wars are bankers wars“:
Погледајте филм па се сетите шта се десило са СФРЈ и Милошевићем кад је одбио да прихвати тај Вашингтонски конзензус.
Да не досађујем више са ММФ-ом са овим ћу стати са дискусијом.
Jel bahatost jača od države?
Probelimi sa MHE i zakon.
Osim što je gradnja mini hidro elektrana bez građevinske dozvole krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora, prema Zakonu o ozakonjenju objekat koji je izrađen bez građevinske dozvole ne može biti legalizovan. Jedino predviđeno rešenje u takvim situacijama je rušenje objekta. Uprkos kršenju zakona, građevinske inspekcija rešenje ne donose, ili investitoru narede da obustavi radove. Uprkos zabrani, investitori nastavljaju, ponovo bez adekvatne reakcije nadležnih institucija. Inače, za krivično delo gradnje bez građevinske dozvole i nakon što građevinska inspekcija naloži hitnu obustavu radova, prema Krivičnom zakoniku, predviđena je kazna zatvora od jedne do osam godina zatvora i krivična kazna.
Međutom toga nema.
P;S:
Svugde u svetu se poštuje jedan univerzalni princip pravde. A to je da se prvo izjasni zajednica koja živi vekovima na tom području.
Ma ko pita narod, i onako on na tim područjima polako izumire kao biljni i životinjski svet.
@ Nemirni
Srbija je tražila angažovanje MMF-a.Ja ne vidim ništa sporno u njihovom izveštaju.Izveštaj je na neki način šablonski,što ne znači da nije profesionalan.Takođe,ne može se reći da su izveštaj pisali pripravnici,ako ne odgovara našem interesu.To je dečja logika.MMF ima smernice u tzv. Vašingtonskom konsenzusu i toga će se držati sve dok zvanično ne dobije drugačiji program.
Srbija ima punu odgovornost za svoja preduzeća i svoju ekonomiju.I Srbija je odgovorna zato što je MMF ovde i što joj daje svoje preporuke.Sve ostalo su dimne zavese propagande.
За Чурчић Владимира:
Онда нисте добро прочитали текст. Спомиње се ЕПС као „ризично“ предузеће, а у самом извештају ММФ-а се више пута спомиње реформа или приватизација државних предузећа (State owned enterprises – SOE).
Текст је и рађен на основу недавног извештаја ММФ-а који можете да скинете овде:
https://www.imf.org/en/Publications/CR/Issues/2019/07/22/Republic-of-Serbia-Staff-Report-for-the-2019-Article-IV-Consultation-and-Second-Review-under-48511
Кликните на „Download PDF“. Упозоравам да је текст јако монотон и да има доста понављања истих фраза. Читајући га, стекао сам утисак да су га радили студенти економије, а не професионални стручњаци.
Укратко се своди на „Економија вам је стабилна, инфлација је ниска али морате да приватизујете и остала државна предузећа, нпр. Комерцијална банка и ЕПС.“
Za Ivana
Formula je zamena za pogaču kod lapota…
Za Немирни
Nigde se, u tekstu, ne spominje privatizacija EPS-a?! Piše se o ceni struje i pritiscima MMf-a da struja poskupi.
Statistika ponovo služi da se namagarči narod. Prosečna cena je apsurd, jer EPS tačno zna koliko je struje prodao po kojoj ceni i onda može da se vidi kolika je zarada, 350 kilovata mesečno podrazumeva da ako želite dao ostanete u zelenoj zoni treba trošiti 11 kilovata dnevno ako se zna da frižider dnevno troši 5 kw, šporet 3 kw, bojler 3kw i to je to na ovo treba dodati osvetljenje i druge uređaje pa je jasno da velika većina plaća skuplju struju po 8 ili 17 din za kilovat a to već nije malo
http://www.politika.rs/scc/clanak/436781/Cenu-struje-umesto-drzave-odreduje-formula
Stole,čovek sa dušom i legenda ovog mračnog vremena,
За господина Катића:
Били сте у праву, ЕПС ће морати да се ускоро приватизује. То је део договореног аранжмана са ММФ-ом из прошле године. Поменут је онако успут у чланку испод, као једно од „ризичних“ предузећа. Између осталих, ту су и „Ласта“, „Комерцијална банка“, „Петрохемија“, „РТВ Бор“ и ко зна које још.
Прочитајте читав чланак, заиста отвара очи:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3639802/srbija-i-mmf-nema-veze-bez-obaveze.html
Нема везе без обавеза. Предлажем један будући текст о томе, али то је Ваша дискреција.
Поздрав.
Očigledno je da Neoliberalizam nema konstrultivnih deja da ostvari svoje ciljeve, jedne vlade,jednog novca i jednog Cezara.
Zato se mora pribeći providnoj taktici neogovorne političke cirkuzanije da bi se populizam smirio a dobilo na vremenu u iščekivanju da drugi akteri naprave grešku u koracima.
Inače ako Kina kao najopasniji suparnik zapadu ishitreno ne pogreši, a oni su iskusni igrači, zapadnjaci mogu sav cirkus da okače močku o rep.
Jer Kina ima neviđeni politički manevarski prostor koji Libertarijanizam gatovo da nema. Jer politička filozofija koja zastupa stanovište da bi pojedinci trebaju biti slobodni da čine što god žele sa sobom i svojom imovinom sve dok ne ugrožavaju ovu istu slobodu ostalih. E ova politička filosofija je prešla u svoju suprotnist. Mase na zapadu to traže da se ostvari, da svi budu sretni, bogati, i ispunjeni, ali političari koji su tu teoriju zagovarali su svesni da je to utopizam, koji su oni celi 20-i vek obilno propagirali. Padom Berlinskog Zida stvari se iz korena menaju. Bezidejnost kako dalje je problem. Na svetskoj političkoj pozornici se očigledno menjaju glavni glumci a i uloge i „tragedija“ prelazi u komediju.
https://www.theguardian.com/world/2019/aug/26/g7-summit-biarritz-trump-theater-looms-next-year
Pomalo katastrofičan tekst.Ali je činjenica da su sastanci ovog formata postali besmisleni u segmentu operativne politike.Čak mi diskusije ovde na blogu liče na G7.
Eh, da je Stefan sad na forumu, pa da nam razjasni ovu zbrku sa h-indeksom profesora Stojana Radenovića…
Naime, skopus lepo kaže da mu je h-indeks 29, rekao bih sasvim pristojna cifra i na svetskom nivou (za razliku, zaključili smo, od slučaja profesora Borisa Begovića, čiji je h-indeks 2):
https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=23036765400
A opet, tamo neki sumnjičavci dobacuju: https://pescanik.net/visoka-citiranost-ili-citatni-kartel/
I ko će ga sad znati ko je u pravu…
За немирног – Мислим да се стандард не може одржавати преко цене струје која има светску цену, као и да страни инвеститори уживају са оваквим ценама, иако неки не плаћају ни ову цену. Бојим се да се спрема продаја ЕПС-а, па је згодно да се механизам повећања цена успостави пре него странци преузму ЕПС. Хвала на коментару.
@Марко Б.
То је текст од пре 10 година. Након 10 година „доброчинства“ ММФ-а, био бих разочаран ако се ставови домаћина нису много променили. Памтим неколико критички настројених чланака господина Катића о ММФ-у и оданој послушности Србије.
Хвала Вам на чланку.
@Nemirni – MMF i naš domaćin izgleda duvaju u iste diple?!
https://nkatic.wordpress.com/2009/01/27/alajbegova-preduzeca/
@Немирни
Osnovni problem društva leži u nedostatku univerzalnog socijalnog programa koji bi otklanjao velike socijalne razlike, koje posledično akumuliraju vidno raslojavanje društva.
Za to nisu krive ni EU ni MMF, pogledajte Sloveniju, Češku, Slovačku, Poljsku. One su jasnim i sistematičnm socilalnim programima ublažili tranzicioni haos i proces doveli u socijalno ponošljive okvire.
Međutim, u uslovima tranzicije kroz koju Srbija prolazi, treblo je tako redefinisati socijalnu politiku da troškovi reformi ne pogode mahom najosetljivije slojeve stanovništva. Zbog čega su se sve vlade Srbije opredeljivale za ovakvo vođenje ‘socijalno-odgovorne politike’ je veliko i zagonetno pitanje. Da je zakon urađen po uzoru na zemlje koje su imale slične probleme ne bi doveo do ovolikog socijalnog raslojavanja stanovništva, koje je prouzrokovalo mnoge probleme i teško ih je sad rešavati. I u daljoj budućnosti ovaj problem će proizvoditi sve lošije mađuljudske odnose.
Pa upravo ideja prvih država je stvorena na humanoj zaštite slabijih socijalnih grupa od jakih predatora.
Хтео бих да допуним свој иронични осврт на препоруке ММФ-а, пошто видим да једном посетиоцу нису јасне негативне последице те сулуде политике поскупљења најосновнијих потреба становништва.
Када струја, вода, брашно и сл. поскупи, већу цену једнако плаћају сви. Такво поскупљење је индиректан порез наметнут свима, били они пензионери, мали пољопривредници, средња радничка класа или богати капиталисти. Сви они плаћају реално већи цену, јер је поскупљење у процентима, а не у номиналној вредности.
Капиталисти ће цену платити јер им се може, али ће ипак негодовати због већих трошкова. Радничка класа ће морати више да штеди, али ће на крају платити већу цену. Мали пољопривредник је у сличној позицији као и капиталиста, само што он мора да додатно уштеди да би платио. Пензионери и остале угрожене социјалне групе ће морати чешће да прескачу месец и ризикују искључење, јер новца за плаћање додатног намета нема.
Тако да на крају дођемо у парадоксалну ситуацију да поскупљење струје смањује приходе ЕПС-а, јер најбројније платише ређе плаћају. Суштина пореза/било којег намета је да он пуни буџет. Порез не може да пуни буџет ако га већина избегава. Зато порез мора да буде „неприметан“ да би био ефикасан.
Политика ММФ-а је јасна: натерати Србију да дугорочно позајмљује више новца, док у исто време на кратак рок гарантовати исплату тренутних рата кредита. То није политика Србије, нама је у интересу да из тог зачараног круга изађемо што пре. Треба само погледати судбину Грчке, Аргентине, Португала и осталих земаља које су верно пратиле препоруке ових међународних лешинара.
Ако председник и Влада буду инсистирали на новим аранжманима, па све и да се правдају пред народом како га упркос свему бране, треба их подсетити да промене курс пре него што буде касно.
Za hercegovca – Vaš komentar sam pustio dok sam šetao i nisam ga pročitao dok mi Ivan nije skrenuo pažnju na njega. Zamolio bih Vas da takve komentare više ne ostavljate na mom blogu. Obrisao sam prvi deo komentara.
@Gospodine Katiću,
moje iskreno mišljenje, da ovakav nivo uvoda u jedan ‘patos’ komentar ne zaslužuje da se pojavi na Vašem blogu.
Kometator piše:
„Da budem iskren zaboli me vršnjak za „najugroženije članove našeg društva“ U našem slučaju to su penzioneri a ako je iko zaslužio to što mu se dešava to su oni“,
Vi uskoro postajete penzioner, i pitam Vas:
Koliko ste vi lično zaslužni za ovako huljenje od neodgovornog kometatora?
Te genaracije naših predaka u znoju su izgradile i materijalizovale ideju zvanu SFRJ koja je iskreno poštovana i na Istoku i na Zapadu.
Ko popljuje prošlost neće graditi ni budićnost !
@ Nemirni
….. najugroženije članove našeg društva“ U našem slučaju to su penzioneri a ako je iko zaslužio to što mu se dešava to su oni. Većina je došla iz neke nedođije jer tata nije umio prikočiti pa ih je bilo 7-8, dobio radno mjesto, stan besplatno školstvo i zdravstvo sve to nije valjalo pa se odma prešalto u nacionalistu i kapitalistu misleći da je rođen da bude Karington a ne da bude dodatak mašini u IMT što je inače preko njegovih mogućnosti. Na taj način, Uz malu pomoć naših prijatelja, smo dogurali ovdje i sad bi ih još trebo i žaliti??? Da stvar bude gora mislim da bar 80% njih i onih iz najnižih slojeva i bira ovu vlast. Internet postoji 30 godina a i prije je postojao način da se informišeš i oni su mogli da se informišu kao i ja da još nismo dostigli ind proizvodnju iz 89 i još ponešto i da se ponašaju (glasaju) u skladu sa tim. Umjesto toga izabrali su parove , Hurem i ostalo i sad njihov izbor živimo svi mi koji nismo htjeli ili mogli da se sklonimo na vrijeme a pitam se koliko su sretni i oni što su otišli. Nemojte misliti da svog Vučka nemaju i Nijemci ali kod njih je završio karijeru čim je počeo da laže, ministra odbrane nema niđe otkad se posumnjalo na plagijat a kod nas na prste jedne ruke možeš izbrojati ministre koji imaju regularnu diplomu. I nemojte misliti da su naivni, nisu ni najmanje svaki od njih odlično zna zašto to čine a čine između ostalog da bi njihovo unuče , nepismeno i nesposobno ko i oni, imalo prednost pri zapošljavanju u odnosu na ovog što je završio dva teška fakulteta i svjesni su da to ima samo kod Vučka i bratije.Da skratim mislim da svakome ko pomaže treba i pomoći koliko se može a da svakom ko odmaže treba i odmoći
Za hercegovca,
Niste svesni šta znači raditi u informatičkom sektoru i visoko tehnološkim firmama na zapadu……. Po meni to što stručnjaci odlaze na zapad znači da su tokom školovanja stekli pismenost ali ne i pamet……
Ako poslušate ovo predavanje možda će vam biti razumljiviji moji stavovi: https://www.youtube.com/watch?v=wcB-j7RinAo&t=621s
ММФ увек на страни грађана Србије:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3638977/mmf-predlaze-formule-za-poskupljenje-struje-i-rast-penzija.html
„Незванично, Фонд инсистира да се усвоји формула по којој ће се поскупљење струје трајно везати за инфлацију.“
У преводу, цена струје ће сваке године скакати за 2%, без обзира на стварно стање плата и пензија у датом периоду. Што би у крајњем случају требало да смањи „нерационалну“ потрошњу.
Генијално, све у духу бриге за најугроженијим члановима друштва, који можда и не знају шта је то инфлација. Тако се то ради.
@Gane
Ima toga koliko hoćeš jedan primjer iz mog kraja:https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Hirurg-Drazan-Eric-Najveci-uspjeh-je-kada-rijesite-anomaliju-sake-kod-djeteta/501160 a lično poznam damu koja sad ima oko 33 godine završila pravo u Bgd, ovlašteni sudski prevodilac za engleski, u informatiku se razumije bolje od svih službenika telekoma koje sam mogao dobiti po pitanju tehničke podrške i kad smo se zadnji put sreli bila je nezaposlena. Druga dama je pokušala i naći posao i nakon par godina otišla, sestra joj radi postdiplomske studije u Engleskoj o trošku njenog visočanstva engleske kraljice a ovdje ni poso nije mogla dobiti ali zato imamo gradonačelnika sa diplomom iz Avtovca
@Ivan
@Hercegovac
Hvala,uvek se trudim da budem pošten i objektivan.To je stvar ličnog integriteta,odnosno časti.
Za Ivana – Pretpostavljam da je „strela“ preuzeta iz teksta: https://nkatic.wordpress.com/2017/10/11/luk-bez-strele-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-11-10-2017/. Hvala za informaciju.
Evo gospodine Katiću i Vas citiraju u jednom radu pod naslovom,
PОLОŽАJ SRBIJЕ U KОNTЕKSTU GLОBАLNЕ KRIZЕ I TRАGАNJА
ZА АLTЕRNАTIVОM
Ljubiša Mitrоvić* Univerzitet u Nišu – Filоzоfski fakultet
Autor navodi:
„Srbija je u hrоničnоj ekоnоmskоj krizi i tо zahteva оzbiljnu i оtvоrenu
raspravu.[…] Kriza Srbije je kriza spоlja nametnutоg mоdela
privrednоg razvоja i о tоme se ne sme ćutati. Srbiji treba strela,
a tо je drugačija razvоjna pоlitika van zadate ideоlоške matrice MMF-a.“
N. Katić
Čestitam na lucidnom zaključivanju.
Problem je što od te debate nema ni traga. Halabuke i šljokantno šljašteće opsene na pretek sa ciljem da se potisne onespokojavajuće ćutanje.
Moja dilema je u pitanju:
“ Da li smo spoznajno sazreli i intelektualno dorasli vremenskom izazovu“?
Ako nismo, onda nam se stvaro crno piše, jer ćutanje je znak naše duhovne slabosti, a imamo 16000 doktora nauka. Nešto nije debelo uredu.
E sad pojasnite samo još ovo – Srbiji treba strela?
Pozdrav,
Kume svaka čast zbog objektivnih komentara. Ovaj o jagodičastom voću bi se isplatilo štampati i podjeliti uzgajivačima da ljudi ne bacaju novac na promašene investicije. Gledano u svjetskim razmjerama mi smo mali i uspjeli smo, srećom ili znanjem svejedno, pronaći „džep“ u koji smo se dobro uklopili jer imamo sve što je potrebno od klime preko radne snage, zemljišta do blizine tržišta za uzgoj maline prve klase. Nekoliko ovakvih „džepova“ bi u potpunosti riješilo naše probleme u poljoprivredi plus bazna proizvodnja koja bi trebala biti subvencionisana i to je to. U principu svaka se proizvodnja isplati ako imaš dovoljnu količinu kvalitetnog zemljišta samo koliki procenat ili promil nas ispunjava taj uslov? Upravo je pristupačnost zemljišta jedan od većih problema jer recimo svo zemljište pogodno za obradu u mom kraju drži veleposjednik, naravno politički podoban, koji plaća koncesiju 25E/ha i ne obrađuje ni pola zemlje dok sam ja dijelom plaćao zakup 250E/ha a dijelom radio kumovu besplatno. Pod takvim uslovima on sebi može da priušti i da mu istrune 500 tona jabuke kao što se desilo prošle godine dok meni slični nakon samo jedne takve greške završe karijeru u debelom minusu iz kog se ne mogu isčupati do kraja života. Steći zemlju obradom je opet skoro pa nemoguće i to je začarani krug. Kod nas je tržište toliko nestabilno da samo ludo hrabar čovjek može podići kredit i ići u bilo kakvu investiciju, naravno ako nije politički podoban pa mu se sve oprosti ako pare podjeli sa pravom osobom, a pogotovo to važi za poljoprivredu koja je niskoprofitabilna a proizvodi imaju trajnost od jednog dana do max godinu dana. Zbog toga se većinom ide na obradu postojeće zemlje postojećim sredstvima a tu je mrka kapa i svodi se na onih 10 E dnevnica.
Sve to što vi pričate su idealizacije.Tipa – kad bi bilo, bilo bi, Taj deterninistički tok procena je neuverljiv. Ovog trenutka trebaju prosta jednostavna rešenja koja obezbeđuju povretek vere i stabilnosti zajednica.Voleti i pomagati bližnjeg svog. A ne da mladi maštaju o odlasku tamo nege.Njihovim odlaskom mi gibimo sve. Džaba zemlja, livade, voćnjaci , bistre reke u potoci.
Ovede se radi o predviđanju istorijsko političkih tokova.Vi niste uzeli u obzir velika migraciona kratanja, očigledne civilizaciojske podele, carineke ratove. Svaka ovca svome statu.
Nasuprot tome kod nas je izražen demografski pad naseljenosti periferijalne Srbije. Klimetske promene koje su očigledne. Zato ponavljam projekat održivog razvoja fundus preživljavanja, na ovim prostorima. Okvir razvojnog partnerstva predstavlja svojevrsan putokaz za građenje dobre stabilne zajednice i vladavine prava, razvoj socijalnih i ljudskih kapaciteta, ekonomski razvoj, rast standarda i zapošljavanje, zaštitu životne sredine, borbu protiv klimatskih promena i izgrađivanje otpornih zajednica na spoljnje uticaje, kao i integrisanje kulture u ukupni proces održive zajednice.
Ovako smo ostavljeni na vetrometini goli i bosi da nas šibaju vetrovi mnogi koji prete da nam pleme zauvek oduvaju sa ovih prostora.
– SRBIJA je kao umorna starica – rekao je dr Stojković, genetičar koji je napustio Leskovac i vratio se na Harvard. Došao je pre desetak godina da izgradi Kliniku za vanmateričnu trudnoću sa donacijama EU.
Dr Miodrag Stojković je doprineo da se u njegovoj bolnici za lečenje steriliteta u Leskovcu rodi najmanje 5000 beba. Kako vlast novu kliniku nije izgradila, pare od EU potrošila i sprečila je da se porodi još 800 majki – Stojković je otišao u inostranstvo.
Putuj Srbijo, naša pamet više vredi u svetu nego kod kuće !
Umesto klinike u Leskovcu je održana Roštiljijada na kojoj je pevala i Lepa Brena za 20.000 evra, a Bora Čorba za 5.000 evra. Tako izgleda današnja politika – leba i igara, bez novih beba i bez nove dece.
@ Gane
Ko ima 20 i više hektara kvalitetnog zemljista,pogodnog za voćarstvo i mašinsku obradu,sigurno neće pogrešiti ni sa višnjom ni sa drugom vrstom voća koju može mašinski brati.Ako ostvari samo 10 tona po hektaru sa čistom zaradom od 10 din. po kg.,već ima dva miliona.Ali obradivo zemljište i adekvatno obradivo zemljište nisu sinonimi.Cena takvog zemljista nije ispod 10 000 evra po hektaru na Fruskoj Gori.A verujem da nije mnogo niža ni npr. u okolini Zaječara gde postoji veća površina zemljista pogodnog za vocarstvo i adekvatnog za mašinsku obradu .
Ko ne raspolaže dovoljnom površinom i odgovarajućom mehanizacijom,ne može napraviti ozbiljniji finansijski rezultat.Dnevnica koju moze ostvariti manuelno radeci na malom parcetu zemlje,sa takvim vrstama voća,moze biti i ispod 1000 dinara.
Za Ivana,
U dve velike krize 1971 godine i 2008 godine cene žitarica su skočile 450%, bio je tu jedan grafik i ja sam ga komentarisao. Nemam nikakvu dilemu da će se u prvim danima, nedeljama pa i mesecima buduće krize investitori na FOREXU kladiti na porast cena žitarica i da će sklapati fjučerse po višestruko većim cenama od postojećih….. Takođe, nemam nikakvu dilemu da će dolar promptno u slučaju krize skočiti a referentna berza za strateške proizvode (meso, mleko, žitarice) je Volstirit. Što se tiče realnog sektora države, institucije i pojedinci će gomilati zalihe a pretpostavljam da će berzanski špekulanti u panici izvlačiti kapital ih HOV i jednim delom ga plasirati u kupovinu zemlje……… Onaj ko bude u datom trenutku imao strateški proizvod (tu mislim na države) i zemlju (pojedince) dočekaće svojih 5 min i dobro ga kapitalizovati.
Naravno, ne mislim da se neko može obogatiti obradom zemlje ali za pojedinca i njegovu porodicu mislim da je pametno da u ovoj situaciji ima svoje parče zemlje i da je obrađuje. To je po meni trenutno najsigurniji aces, naravno ako se pametno radi mislim da može i pristojno da se živi – to je to, ništa više od poljoprivrede ne treba očekivati.
Ovo što sam sada napisao je relevantno za poljoprivrerdu, (mislim na ugao iz koga sam je tretirao) pustite dokumentaciju, podatke, studije, analize referentnih institucija i sl. nebitni su u ovom slučaju.
Da prokomentarišem i još ovo:
Mlade ljude je zaslepio sjaj novca i velegrada, porok i blud. Rade ono što rade svi žrtvujući pri tome svoje slobodno vreme i duhovni život…….. Jednog dana će se probuditi u obezvređenim stanovima i shvatiti da novca nema ali tada će već biti kasno.
Hrane imamo sigurno više, ali da je kvalitetnija to sigurno nije. Valja nešto i pročitati na tu temu.
Click to access V.Engdahl–Sjeme_unistenja.pdf
@Gane
Pratim Vaše tokove misli i moram reći da ste mi simpatičan kometator.
Ja kad kometarišem obično se pozivam na neka dokumenta koja obrađuju dati problem.
Konkretno budućnost čovečanstva i njegova zdrava ishrana. Čovek danas ima više i kvalitetnije hrane nego ikada. Čak šta više neki navode podatke da se i ogromne količine hrane bace jer im je prošao rok upotrebe.
E sad Srbija je zemlja, po procenama organizacije FAO koja je mislim 2008 napravila navedenu studuju održivog razvoja, čiji smo i mi potpisnici, nege smo na 7 mestu po prirodnim uslovima za uzgoj i pripremu zdrave hrane. Njihov projekat održivog razvoje za Srbiju je izuzetno realan. Znači ostaje samo da se politički ubaci u program za budući razvoj poljoprivrede u tokove globalnih projekata. Ne, ovde niko to ne pominje kao špansko selo. Svi hoće da budu Tesle, Pupini, Milankovići, Divci, Đokovići itd.Opasno je što narod nema normalnu meru sopstvenih vrednosti. Tome mediji dosta doprinose. Složio bih se sa Špenglerom da smo mi nedozreo narod. U ovako teškom vremenima mesto da se ujedinimo oko minimuma zajedničkoh interesa, ne, paranoično jedni drugima guramo prst u oko.
Svi pričaju o otvaranju naučnih centara o genijalnim klincima matematičarima o velikim pobedama na svetskim takmičenjima u znanju. O vraćanju maldih naučnika iz inostrnatva i ništa. Gde se izgubiše te mlade pametnice? Evo na Šangajskoj listi pali za sto mesta. U 2016 Fizički Fakultat na listi fakulteta zauzimao 150 mesto. Ove godina ima mesta za upis 168 brucoša a ostalo napopunjenih 96. A ti isti mladi teorijski i eksperimatalni fizičari su dobrodošli u celom svetu, i početne plate im duplo veće od svojih nekadašnjih profesora sa fakulteta. U Srbiji nema srednjoškolskih profesora fizike.Sve ode.
Zar se kroz ove primere ne primećuje totalna entropija društva.
Za Ivana,
Potpuno vas razumem i apsolutno vam verujem ali ne znam da li ste vi mene razumeli. Ne radi se o tome kakvo je trenutno stanje u našoj poljoprivredi već kakvo će stanje biti u decenijama koje dolaze. Meni je nebitno kakvo je stanje u poloprivredi sada…….. Dajem prednost ulaganju dela kapitala u zemlju u odnosu na bilo koje drugo sigurno utočište čak i u odnosu na investiciono zlato iz razloga koje sam već objasnio. Lično mislim da se čovek ne treba zaletati sa poljoprivredom ali takođe mislim da ko nema zemlju pod obavezno mora kupiti parče zemlje i deo kapitala držati u proizvodnji koliko god mali profit donosila ili ne donosila.
Naravno ovde sam izneo svoje lično mišljenje ovo nikako ne treba posmatrati kao investicioni savet. Svako ima pravo na svoj život i to poštujem, samo iznosim svoje mišljenje.
Za Zorana Milivojevića – Za knjigu znam, ali je nažalost nisam čitao. Nikako da dođe na red. Hvala na ljubaznoj ponudi da je preporučim.
Za Kuma,
Koliko sam vas razumeo mislite da višnja nema perspektivu iz razloga koje ste naveli….. Samo je početkom 2000 tih imala dobru cenu ali evo već 7-8 godina je cena konstantno slaba.
izvinjavam se g. Katiću što koristim njegov blog za ovakvu vrstu korespondencije. Nadam se da se nećete ljutiti, mislim da će Kumova razjašnjenja biti od koristi svim pametnim ljudima koji hoće da čuju i nauče nešto korisno…….. Već sam pisao o tome da nije loše da čovek drži malo kapitala u proizvodnji voća u vremenu koje dolazi.
Gospodine Katiću da li biste bili ljubazni da staviteo jednu rečenicu vaše preporuke na zadje korice srpskog izdanje knjige The Death of Money: The Coming Collapse of the International Monetary System (2014) autora James Rickards-a? Pretpostavljam da ste upoznati sa autorom i knjigom.
Pozdrav, Zoran Milivojević
@Kume, ja ću biti malo jasniji,
Malina za jelo mora da se bere, ručno i u etapama. Prvo idu mladi marljivi i odgovorni berači. Ovi beru najkvalitetniju i još ne sasvim zrelu, zanči ne tamno crvenu,u providne posudice većinom zapremine 250 gr, ni jedan plod ne sme da ostavi traga soka ne providnoj posudici. Jer je tehnolog odbacije.Za njima udu ostali i podbiraju u gajbe. Dede kupe opale i one koje se nisu videli berača.Kad ga pitaš – deda šta to radiš? On odgovori:“ Sa ovom količinom ja platim berače“. U sezoni kad je malina najkvelitetnija. Jelovne maline u vrh glave je 25%.
E te jelovene se posle tehnološkog pregleda pakuju u kontejnere sa niskom temperaturom 5°c i odmah idu u izvoz.Ostatak dnevene berbe ide na traku prebiraju radnici i klasiraju Rolend kako ti reče, grz i pulpu, kašu u burad.
Tako je bilo dok je malina imala cenu sad ne znam.
@Gane
Da budem iskren odavno se ne bavim tim stvarima.Maline sam napustio kad je proizvodnja postala masovna. Devedesetih godina prošlog veka imao sam kontakte sa PIK Takovo.Onako mladi i preduzimljivog duha a naivni počinjemo saradnju, koperaciju, po principi Long Poslova.Naši /pretežno šumski/ plodovi i rad, njihov repromaterijal i prodaja. Sećam se da je to bio fantastičan posao za bake i majke.Zarada od nekoliko hiljada maraka za sezonu isplata sve u markama, tras roba, tras marke. Svi ekonomski principi funkcionisali. Rentabilnost, produktivnost, ekonomičnost. Svi radili, od nas dece do dede koji je dopremao iz šime suvo granje za vatru.
U vreme sankcija za tu robi nije bilo prepreke.Bilo je predloga da se taj vid saradnje nastavi i u buduće. Ali posle petog oktobra sve je ugašeno.
Ja ovo pišem i ličnog iskustva. Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, svi su nas vukli za rukav i ubeđivali nas – imamo tržište siguran plasman, samo trba nam ovaj kvalitet.
Danas da sve to ponudite nema ko da plasira osim privatnih nakupaca koji imaju svoje tajne kanale.
Čovek se upita koliko ima državnih agencija kao privredna komora Srbije. Šta oni rade, osim što primaju plate?
E dok se ne donesu jasni zakoni i rigorozni uslovi, a mi se budemo organizovali nema nam boljitka.
Hvale se da osnivaju zadruge. Pa te zaduge osnivaju stranke da zaposle svoje članove i obično u prostorijama otvaraju kafane. Prođite malo Srbijom sve će vam se samo kasti.
Ovde je problem kolektivni ljudski faktor koji je na vrhuncu destruktivnosti.
No mudri Heraklit tvrdi – Katarza je iskušenje jednog naroda koje se kad tad mora proći.Međutim naš je problem da u tri veka od Karađorđa svaki put prolazimo kroz Katarzu.
@Gane
Čitao sam jednu analizu tržišta iqf voća u Evropi,sada nemam vremena da je tražim na netu,i zaključak je da ovo tržište ima tendenciju rasta.Kod maline i delomično jagode postoji velika potreba za duboko zamrznutim neostecenim plodovima.To je kategorija iqf rolend u malini.Trziste jagode je ogromno,ali dosta ga pokriva sveža jagoda,mada,kao što rekoh sve više raste potreba za zamrznutom (iqf) jagodom,pre svega za hotele,restorane,poslasticarnice…Sa druge strane,nedostatak radne snage za berbu jagoda,fizički napornije nego berba maline,je sve izraženiji na Zapadu,pa se otvara prostor za nerazvijenije zemlje.Srbija je u povoljnijem položaju zato što može koristiti kanale i infrastrukturu koji se koriste kod maline za iqf jagodu.Treba imati u vidu da je proizvodnja jagode zahtevnija što se tiče znanja i resursa od proizvodnje maline.Ali i ja sam mišljenja da pored maline proizvodnja jagode ima jedina neku ozbiljniju perspektivu što se tiče bibicastog voća.Borovnicu proizvode SAD i Australija potpuno mehanizovano na ogromnoj površini i kada rodi obezbede se velike zalihe i obori se cena.Kupinu može proizvoditi ko god hoće.Visnja Takodje uspeva na sve strane,ne traži neku posebnu agrotehniku i može se sve ukljucujuci i branje uraditi mašinski.
@Ivan
Tako to ne funkcioniše.Lidl ima svoju poslovnu politiku i dugogodišnje interese pa tu nema prostora za improvizacije.Tako rade i druge kompanije.U Srbiji se traži iqf rolend vilameta i mikera,sve ostalo je uzgred.I to nije industrijska malina za npr.sokove,konditorsku industriju i sl.Rolend je ceo plod duboko zamrznut i opisao sam gde se koristi.Izvozna cena rolenda je oko 3-3,5 evra po kg,sto ukljucijuci porez,trgovačke marže,rashod zbog rastura,eventualne dorade pakovanja značajno uvećava maloprodajnu cenu .U proseku oko 70%otkupljene naše maline je u kategoriji rolend.Ostalo posle prebiranja pada u nize ,industrijske kategorije,griz i blok.To sluzi za sokove,marmelade,itd.i kao samostalni produkt nije rentabilno za nasu rucnu berbu maline.To je samo nus-proizvod rolenda koji nam je bitan.Rusija,Poljska,SAD su po obimu proizvodnje pojedinacno veci od nas,ali proizvode te industrijske kategorije.Mi smo najveći proizvodjaci rolenda u svetu.
http://www.descours.fr/en/groupe-yugent-food-doo-en/#
https://www.worldatlas.com/articles/the-leading-raspberry-producing-nations-in-the-world.html
Za Kuma,
Hvala vam na detaljnom objašnjenju tek sada razumem situaciju sa kupinom….. Izgleda da je ulaganje u kupinu čisti „junk“. Zamolio bih vas da prokomentarišete situaciju sa jagodom. U mom kraju se mnogo sadi i ljudi godinama dobro prolaze….. Koliko me sećanje služi zadnjih 7-8 godina je imala konstantno dobru cenu……
Za Ivana, hvala i vama što ste se uključili u diskusiju…… Inače, ima ljudi koji sade Miker. U mom kraju se je Miker plaćao nešto skuplje u odnosu na druge sorte…….Evo baš me zanima kako vi komentarišete relativno dobru cenu jagode…….. Voleo bih da znam kakve su perspektive u proizvodnji različitog voća jer i ja mislim da nešto zasadim u nekoj budućnosti…….
Za Marka B,
Našim ljudima u inostranstvu ne verujem ništa……. (ovde izuzimam g. Katića kome verujem bezuslovno)…….. Imam rođake u švajcarskoj i naslušao sam koliko zarađuju za čitav život…….
@Kume, ne navodite koja je to sorta jelovne stone maline.
Srbija ne gaju stonu malinu, već čuvena srpska Vilamet malina je industrijska malina, prakticno,nije jelovna malina, jer se koristi za marmelade,džemove, slatko, likere, ekstrate, boje, ili zamrznuta za poslastičarstvo.
Naši ljudi ne znaju da je malina napredovala, da postoje bolje sorte, slađa je Miker od Vilameta, to struka kaže.
Kako to sveža malina, iz Čilea ili sa juga Španije stigne u Hamburg u super market,gde se prodaje i do 10 evra za kilo a Vilamet , ako se ne zamrzne propada?
Stona zamrznuta konzumna malina Enrosadira je u Lidlu u nekim evropskim zemljama 6 evra za kilo, prodaje se u pakovanju po 500 grama.
Kometar ste malo idealizovali.
Šlažem se da malina i kupina imaju dosta prostora u agro preradi u višu fazu proizvoda.
Neke Evropski prehranbeni lanci nude svoj bred, recepte i tehnološku opremu da se instalira u oblastima Srbije gde se gaje malina i kupina, ali naša aljkava poslovno-preduzetnička politika to uopšta ne razmatra. Toliko menadžera poslovnih tržišnih konstultanata a niko nema inicaijativu. Ni država ni privatni sektor.
E treba obići velike evropske sajmove prehranbene tehnologije, poljoprivrede,trgovine, investicija, porazgovarati sa poslovnim ljudima i videti naše šanse u tim oblastima.
@ Gane
Srbija je dominantna samo u jednom segmentu proizvodnje maline u svetu.To je zamrznuta malina,celih neostecenih plodova i uglavnom sorte vilamet.Kupci prepoznaju Srbiju kao glavnog evropskog i verovatno i svetskog snabdevača u ovom segmentu.Ova malina nije namenjena za industrijsku preradu vec se jednim delom plasira kroz maloprodajne objekte stanovništvu kao zamrznuta u malim pakovanjima,a drugi veliki kupac su poslasticarnice,hoteli i restorani koji koriste nasu posebno aromaticnu malinu i gde se traže neosteceni plodovi da bi se dobile posebno ukusne i vizuelno efektne poslastice.Dakle,tamo gde je kvalitet primaran u odnosu na cenu nasa malina se traži.Poljska,Rusija,SAD,proizvode ogromne količine jeftinije maline za industrijsku preradu,gde se berba vrsi masinski,grubo uz mnogo ostecenih plodova.Uglavnom Spanija,Portugal,Francuska,itd. pokrivaju trziste sveze maline u Evropi,gde je nase ucescem zanemarljivo.Dakle,hladnjace su kod nas namenski izgradjene za taj jedan segment proizvodnje.Dosle su i strane kompanije koje se bave tim poslovima samo zarad te jedne vrste maline.Izvoznici potpisuju ugovore sa kupcima u kojima se definišu količine i rokovi isporuke za ovu vrstu maline.Otkupljivaci su pod pritiskom izvoznika veoma zainteresovani da dobiju dovoljne količine robe za koju su ugovorima vezani.Kod kupine su stvari suprotne.Pre svega,izvoznici ne planiraju nikakve srednjorocne i dugoročne isporuke kupine jer ne postoji neka veca tražnja za nasom kuponom Nasa kupina je nezahvalnog sortimenta,veoma kisela,ima jedino upotrebnu vrednost u industriji gde je konkurencija jaka,uglavnom mnogo bolje mehanizovana u proizvodnji i cene su niske.Otkupljivaci nisu pod pritiskom kao kod maline da moraju da isporuce odredjene količine,proizvodjaci su slabije organizovani,pa je i pritisak sa te strane slab i oni ucenjuju proizvodjace koliko hoće.“Vade“se kupini,ako malinu moraju malo vise da plate.Kupina stoji negde u uglu hladnjace i kada kupci povlače ugovorene količine maline oni ih nude sa kuponom“povoljno“ dok je ne prodaju.
Za Ganeta – „Voleo bih da vidim gde u svetu naš čovek može zaraditi 1.000. evra za 4-5 dana……….“
Za Vladmira Dž. – O temi koju pominjete sav već pisao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2013/02/20/fleksibilno-trziste-rada-ili-kako-je-covek-postao-balvan/ a gig ekonomiju sam pominjao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2016/12/24/the-economist-svet-u-2017/ Hvala na komentaru.
Za Kuma,
Imate dosta iskustva sa otkupljivačima te bih vas zamolio da mi ovo objasnite. Godinama već postoji ogromna razlika u otkupnim cenama maline (150 din) i kupine (50 din). Voće je veoma slično, meni je kupina lepša, daje po meni bolji džem i sok……. Zašto je to tako ? Takođe, primećujem da divlja kupina godinama unazad drži izuzetno dobro cenu (trenutno 200 din na otkupu)…. Zašto je pitoma kupina ovako jeftina – meni je i ona veoma ukusna, čak i ukusnija od dvilje…… Kako ovo objašnjavate?
Možda će vam interesantno znati da se divlja malina sa Radan planine otkupljuje po ceni od 250 din. Dosta ljudi, uglavnom cigana ide u berbu i lepo zarađuje. Srbima ne pada na pamet da to rade, šta je u pitanju ne znam, možda se stide tog posla…….. Kada odu u inostranstvo nije problem da u staračkim domovima menjaju pelene nepokretnim ljudima, da ih zabrisuju, kupaju, hrane……….
Na slici koju nisam uspeo da postavim u prethodnom komentaru se vidi jedan moj prijatelj koji je nabrao 80 kg pečuraka za jedno prepodne. Za par dana ima rezultat od 400 kg. pečuraka i to se otkupljuje po ceni od 280 din za kg na sirovo………… Voleo bih da vidim gde u svetu naš čovek može zaraditi 1.000. evra za 4-5 dana……….
Mala zanimljivost iz Puste Reke: Interesantno je da nema otkupa šljive u mom kraju iako je šljiva vrhunskog kvaliteta a i vrlo je lepo rodilo – ljudi su izbezumljeni, ne znaju šta da rade……. Masovno će se peći rakija…… Na sreću još ima domaćina koji će je čuvati u drvenim burićima – to kada odstoji biće u rangu najboljih viskija na svetu.
@Jovan T.
Dobro veliš – nama ‘treba profit a ne meso i jaja’ .
Tačno, kad imaš profit, odnosno platu, onda su izvesniji i meso i jaja.
E to ćemo imati kad se reši Kosovo.
Jes oporo ali istinito. Ne bi džaba svedočio naš najveći živi pesnik:
„Kosovo je najskuplja srpska reč“.
Košta brate mnogo. To pesnici nabolje vide.
Gosp Katić – Da li bi ste bili ljubazni, kad stignete, da nam napišete nešto o gig ekonomiji.
Vi živite u zemlji koja je jedna od vodećih po ovom pitanju pa nam možete iz prve ruke reći kako to izgleda.
U zadnje vreme je u mojoj firmi veliki broj njih prešlo da radi kao ugovorac. Ljudi su otvorili svoje firme i sad rade tako sa matičnom. Bili su prisiljeni da to urade, inače alternativa je bila otkaz. Svi su uplašeni pa mene često pitaju zašto se to radi, a ja više nemam snage da im objašnjavam. Jedan vaš tekst bi mnogim ljudima u koloniji Srbiji objasnio kakav je ovo trend sa zapada.
Hvala unapred
@Ivan nama treba profit a ne meso i jaja. Ovo mogu bogate zemlje prvog sveta.
(гео)политичка превирања,
https://www.spiegel.de/international/germany/inside-the-breakdown-of-ties-between-germany-and-the-u-s-a-1282295.html
Za Ganeta,
Hvala vam puno na detaljnom odgovoru.
Srdačan pozdrav
Ono što mi ne možemo mogu Holanđani
ciklična poljoprivreda
https://www.danas.rs/svet/kako-izgleda-farma-buducnosti-u-holandiji-video/
Cilj, kaže se u planu, više nije da se „proizvodi što je jeftinije moguće, nego da se proizvodi sa što manje gubitaka sirovog materijala i da se bolje upravlja zemlištem, vodom i prirodom“.
Za Cirih-Stoholm,
Nažalost nisam imao u svom portfoliu akcije Beogradskog Aerodroma …… Oni koji su je posedovali pre davanja u koncesiju su odlično zaradili (po priči većine to je najveća zarada u proteklih 10 godina). Dve trećine koncesione nadoknade je isplaćeno odjednom kroz dividendu…… Otuda potiče ta masna dividenda.
Posle davanja u koncesiju akcija je više poprimila karakter obveznice. Jedna trećina koncesione nadoknade će se isplatiti kroz dividendu ali u narednih 25 godina. Može se očekivati dividenda od 15 do 50 din za 2019 godinu. Ne više od toga a možda čak i manje i to ako aerodrom ima dobitak. Mnoge odredbe ugovora sa francuzima su tajna i meni je NPR: nejasno da li će se isplatiti koncesiona nadoknada ako aerodrom napravi gubitak ????
Na moje iznenađenje akcija se odlično drži na berzi. Prognozirao sam drastičan pad nakon isplate koncesije ali to se nije desilo. Iako ju je većina berzanskih špekulanata prodala nakon isplate dividende za 2018 godinu akcija je postala atraktivna za penzione fondove i osiguravajuća društva koji je i dalje kupuju……… .
Ja ne nameravam da je kupujem po trenutnim cenama…….. Mislim da je trenutno preskupa. Uzmite ovo samo kao iskreno mišljenje a ne kao investicioni savet.
Inače, u svetu berzanskih špekulacija akcije aerodroma imaju reputaciju manje rizičnih investicija u odnosu na druge akcije.
Za Ganeta,
Molim vas da mi kažete svoje mišljenje o akcijama Beogradskog aerodroma. Da li će po vašim prognozama biti isplaćene dividende za 2019 godinu?
Pozdrav
@ Kum – Moji utisci na soundtrack:
1. https://www.youtube.com/watch?v=hBlB8RAJEEc
2. „Sutra ovaj svet, ovaj svet će biti naš“:
Nadam se da gospodin Katić ovo neće shvatiti kao uzurpaciju bloga.Jednostavno,mislim da se radi o zanimljivoj stvari,a i spada u društvene teme.Ne znam da li ste gledali prvu sezonu serije Senke nad Balkanom,ali mene je prijatno iznenadila.Ustvari,ja je i nisam gledao na televiziji.Pomislio sam da je to jedna u nizu konfecijskih serija na našim televizijama,pa i nisam više obraćao pažnju.Tek posle završetka emitovanja,dok su svi na sve strane pričali o Senkama,pomislih-hajde da vidim o čemu se tu radi….i ostah prikovan za ekran računara.
I evo sada čekam drugu sezonu.Do emitovanja,producenti su nam pustili soundtrack.I čini mi se da obećava:
U prvoj sezoni posebno su me oduševili Laušević u ulozi princa Đorđa i Dugalić koji tumači lik generala Živkovića.
Voleo bih da čujem mišljenje u vezi serije od gospodina Katića i od posetilaca bloga.
Za Kaleta,
Pošto se bavim berzanskim špekulacijama prokomentarisaću vaš grafik.
Kada se prinosi na dugoročne i kratkoročne obveznice dodirnu to znači da su investitori pesimistični i da prognoziraju recesiju. Očekujući da centralne banke obore REPO stope izbegavaju da kupuju kratkoročne obveznice i njihovi prinosi usled nedostatka tražnje rastu, dok prinosi dugoročnih obveznica opadaju zbog prevelike tražnje (investitori žure da novac parkiraju u dugoročne obveznice zbog većih prinosa ali zbog prevelike tražnje u jednom trenutku njihovi prinosi opadaju).
Situacija inverzije krive prinosa nastaje kada prinosi na kratkoročne obveznice budu veći od prinosa na dugoročne obveznice….. gledaju se 10-ogodišnje i 2-ogodišnje obveznice. U SAD se je u proteklih 100 godina ova situacija desila 9 puta i 7 puta je izbila recesija…..
Opisana situacija ne znači da će stvarno doći do krize. Međutim, signal nije za potcenjivanje i treba biti oprezan.
Za Jovana T. – Vaša vera u ekonomiste je za svaku pohvalu, ali je, bojim se, bez pokrića. Tu veliku pamet smo npr. videli 2008. i milioni ljudi su platili strašnu cenu ekonomske pameti. Što se klađenja tiče, ne kladim se, ali sam deo svog portfelja hartija od vrednosti odavno pretvorio u novac. Bez ikakve želje da širim paniku, mnogo bih se bolje osećao kada bih imao obradivu zemlju, za ne daj Bože. Hvala na komentaru.
@Jovan T.
„Ja sam potpuno bezbrižan po pitanju bliske budućnosti i ne verujem da će se kriza desiti, nemam nikakve statistike, podatke i uvide ali imam intuiciju!“
Jovane, što se tiče krize u budućnosti, želim da verujem tvojoj intuiciji. Ali ne smeta da pročitaš sledeći članak.
http://arhivanalitika.hr/blog/odzvonilo-je-i-sto-sad/
G. Katiću, u jednom komentaru pominjete mogući odlazak stanovništva na selo zbog bazne prehrambene sigurnosti. Da li to znači da predviđate neku ozbiljniju ekonomsku katastrofu? Ja uzimam za ozbiljno vaše mišljenje ali sam i veoma skeptičan prema katastrofološkim scenarijima (možda se sećate predviđanja da će nestati nafte, da ćemo živeti u ledenom dobu, populaciona bomba,svetska ekonomska kriza 1990. god. Itd.). Sve mi to deluje kao pomodarstvo i želja za intrigiranjem publike. Verovatno se svi ovi primeri koje sam gore naveo baziraju na nekim podacima i verovatno su delovali verovatno u vreme kada su bili aktuelni ali ništa od toga nije bilo. Pisali ste u tekstu „Kada nenormalno postane normalno“ da je ekonomistima ponestalo ideja i opisali ste moguće scenarije, međutim, da li ste spremni da se opkladite da će se kriza desiti?
Ja sam potpuno bezbrižan po pitanju bliske budućnosti i ne verujem da će se kriza desiti, nemam nikakve statistike, podatke i uvide ali imam intuiciju! Uveren ćsam da će ekonomisti smisliti nešto.
@Jovan T.
Pa dobro Jovo nisam mislio baš dotle.
To su različite kulture i običaji. Ta ideja je jalova.
Mislio sam drugaćije. Inspirisan proročanstvom Tarabića – Da će hrom žuti čovek doći na belom konju i zavladati, a i naš nekadašnji predsednik Tomislav-Toma Nikolić je ovo proročanstvo slično potvrdio kineskom premijeru Li Kećangu rekavši – Pre 200 godina bio je kod nas jedan mudar, ali nepismen čovek, a bio je prorok. Nikada nije čuo za Kinu, ali je rekao: „Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave“ – ispričao je predsednik Tomislav Nikolić delić Kremanskog proročanstva Mitra Tarabića.
A ja sam mislio da mi postanemo kineski centar za ekonomski ulaz Kine u Evropu. A ne da se borimo sami, sami smo slabački. Tako kad neko jak stoji iza nas to je druga priča.
P:S:
Ajde Jovo, kažeš „g. Katić je pohvalio moj predlog da se bračnim vezama pomešamo sa Kinezima“.
Dobro, pretpostavimo Kinez oženi našu Vranjanku, recimo Vedku, kako ti zamišljaš Kineza kad Vetka uz daire zaigra čoček a Brus Li klekne na kolena i odgovori trbušnjakom ?
@Ivan i ja imam slične ideje, g. Katić je pohvalio moj predlog da se bračnim vezama pomešamo sa Kinezima. Imam jednog prijatelja Kineza i znam da bi to bilo lako izvodljivo. Uslov bi bio da Kinezi prihvate pravoslavlje i naše običaje.
Davno sam gledao intervju pa sam nešto pomešao. Izvinjavam se i hvala na odgovoru.
Za Jovana T. – Pokojnog Venea, koji mi je bio razredni, pominjao sam u kontekstu malih muka koje sam imao u trećem gimnazije kada mi je pretilo izbacivanje iz škole zbog politički nepodobnog pismenog sastava. Vene me nije napadao, nije branio i nekako je stajao po strani. Kasnije sam saznao da je Vene bio na Golom otoku oko godinu dana, i koliko se sećam, gledajući spiskova golootočana, on je tada imao samo 19 godina.
Što se Korbina tiče, njemu nisam pisao (ne znam odakle Vam to?). Sećam ga se sa jednog skupa iz 1999. u britanskom parlamentu kada sam ga prvi put video. Skup je organizovalo nekoliko parlamentaraca koji su bili protiv bombardovanja Srbije.
Pisao sam samo Pediju Ešdaunu 1999, ali to je neka druga priča. Hvala na komentaru.
https://www.danas.rs/tehnologije/kineska-zvanicna-digitalna-valuta-uskoro-u-opticaju/
Međutim ja bih ponudio novu ideju, koje se upravo ostvaruje
pripojiti celu Srbiju Kini, i u Pekingu proglasiti srbiju Kineskom provincijom i time zadobiti sve prava po kineskom Ustavu koja imaju sve kineske provincije. Rezultat svega toga je neka vrsta de fakto fiskalnog federalizma – moćnog pokretača ekonomske transformacije Srbije.Tako će na kraju biti.
Ne radi se džaba mega projekat – put i pojas.
Takvih je slučajeva u istoriji bilo. To ništa nije novo. To je u skaldu sa međunarodnim pravom.U međunarodnom pravu prema definiciji iz Bečke konvencije o sukcesiji država i međunarodnih ugovora označava zamenu jedne države drugom u pogledu odgovornosti za međunarodne odnose nekog područja. Radi se o problemu preuzimanja prava i obaveza države prethodnice na državu sledbenicu prenosi niz pitanja vezanih za to područje, a posledica su osnivanja ili proširenja vlasti, odnosno uspostave suverenosti te države koje je dotad pripadalo drugoj državi. Sukcesija može biti delimična (kada prethodnica i sledbenica zadržavaju svoj identitet) ili potpuna (nastaje država sledbenica, nestaje država prethodnica) ili se prethodnica raspada i nastaju nove države sledbenice.
Jeste blesavo, ali bi nas glava manje bolela a izvesnost opstanka povečala 🙂
Interesantno pogledati
https://www.armstrongeconomics.com/blog/
G. Katiću u onom intervjuu za Marš TV pominjali ste Bogoslavova i Korbina. Možete li nam sada otkriti šta vam je rekao Vene i da li vam je Korbin odgovorio na pismo?
https://m.journal-neo.org/2019/07/17/reason-why-west-is-determined-to-ignore-china-s-success/
Zanimljiv tekst o Kini
Za kuma – Kada demokratija ne funkcioniše, kada postoji osećaj potpune socijalne entropije i beznađa, logično je da se traži čvrsta ruka. Istorija nas uči da to ne važi samo za male nacije u velikim nevoljama. Bilo bi čudno da je drugačije.
Mnogo poraznije je da bi se „više od 60 odsto (mladih)preselilo u Zapadnu Evropu i Sjedinjene Američke Države. Hvala na komentaru.
FINANCIAL TIMES: Srbija prva u svetu po grinfild direktnim stranim investicijama
https://www.ekapija.com/en/news/1839475/financial-times-serbia-takes-first-place-in-greenfield-direct-foreign-investments-globally
Ево занимљивог чланка данас у РТС-у:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3614732/fajnensel-tajms-srbija-prva-u-svetu-po-grinfild-investicijama.html
Па РТС преноси, рецимо:
„Србија са оценом 11,92 привлачи скоро 12 пута већи обим гринфилд страних директних инвестиција него што би могло да се очекује од економије њене величине“, наводи се у годишњој студији, у којој се мери обим улазних гринфилд улагања у 2018. години у односу на величину економије сваке државе.“
Звучи добро? Заправо није, јер економија у успону мора да има много више домаћих инвестиција него страних. Оно што следи је још боље:
„Србија је, како се додаје, преузела од Мозамбика лидерску позицију по вредности индекса и попела се за једно место у односу на претходну годину.“
Остатак чланка је такође једнако небулозан. Јасно је да поменута листа не значи ништа и да горе наведени чланак служи само за пропаганду како су стране инвестиције добре за Србију и колико нам странци помажу да подигнемо сопствену економију на ноге.
Мислим да је Србија упала у клопку средње развијености о којој је господин Катић писао овде:
https://nkatic.wordpress.com/2012/04/24/strane-investicije-i-klopka-srednje-razvijenosti/
http://rs.n1info.com/Vesti/a507092/Mladi-zele-jakog-lidera-na-celu-drzave-prelazne-ocene-samo-Irineju-i-Udovicicu.html
Za mene pomalo iznenađujući rezultati.Mislim da se u glavama mlađih ljudi sada događaju promene.Zaključujem to uporedivši rezultate ovakvih istraživanja od pre godinu ili dve,i danas.Bilo bi zanimljivo da neko ovo prokomentariše.A gospodin Katić,ako bi imao vremena i volje da napiše tekst,koji ne bi bio samo komentar na istraživanje,već ujedno i savet mladima u kom pravcu da razmišljaju.Od čoveka sa značajnim iskustvom u zemlji i van nje,sa strašću prema čitanju i proučavanju širih društvenih tema,svaki tekst dobro dođe,jer,bar meni,uvek da podsticaj za razmišljanje.
Za Žarka – Nažalost, moja prva knjiga je rasprodata i više je nema nigde u prodaji. Što se Kejnzove knjige tiče, ako Vam ekonomija nije struka i ako Vas ne tera neka nužda, nemojte je kupovati, preteška je za čitanje. Ako Vam knjiga ipak treba, mislim da ju je izdao Službeni glasnik. Lakši za čitanje su Kejnzovi „Ekonomski eseji“ koje je izdala Matica srpska.
U Beogradu povremeno koristim sajt kupindo.com kada tražim knjige koje ne mogu da nađem u prodaji. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
Tražim da kupim knjigu „Iz drugog ugla“ koju ste vi napisali ali je rasprodata u svim online knjižarama u kojima sam pogledao.
Takođe me interesuje „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ Džon Majnarda Kejnza ako neko zna gde mogu da naručim.
Tajna kineskog državnog kapitalizma
https://www.standard.rs/2019/08/08/koja-je-tajna-kineskog-ekonomskog-uspehakoji-je-tajni-sastojak-kineskog-ekonomskog-uspeha/
Ja ću biti slobodan da dam i svoju verziju sukoba unutar elite.
Negde oko 2006-2007 godine, firma u kojoj radim je postala dominantna u našoj branši unutar granica Srbije. Do tada smo rasli sve do momenta dok nam granice Srbije nisu postale tesne.
Nedovoljno definisano zakonodavstvo u našoj oblasti nam je pogodovalo da lovimo u mutnom. Rasli smo kao i sve ostale firme u istočnoj Evropi na čijem čelu su bili likovi poput ruskih oligarha. Tzv lakat ekonomija.
Negde pred kraj 2000-ih smo utvrdili svoj monopol te smo krenuli u kampanju ozakonjenja onog što smo izboksovali deceniju ranije. Našli smo ljude iz političkih struktura da nam proguraju zakone. Zakon su pisali ljudi iz naše branše i predali političarima da ga usvoje u skupštini. Zakon je pisan tako da slabija konkurencija ne može da ispoštuje sve zahteve. Ovakvi zakoni ujedno pogoduju našim političkim strukturama a i strancima jer omogućava ukrupnjavanje kapitala. Manje je igrača za kontrolu a i eventualnu kupovinu.
Stariji zakoni su u neku ruku štitili nas od spoljne konkurencije. Ali sad nam šire tržište pogoduje. Počeli smo da se širimo van granica Srbije i sad imamo poslove vani višestruko veće nego ovde.
Ovakvi procesi su se desili davnih dana na zapadu. Globalizam je uvek čučao kao ideja kod elite ali se nikad nije mogao ostvariti zbog jednog ograničavajućeg faktora – troškovi transporta.
Pojavom parne mašine, a kasnije i dizel motora, ovaj problem je rešen. Velike jedrenjake su zamenili brodovi i kamioni sa dizel motorom te je trgovina krenula eksponencijalnom brzinom. Ujedno je jeftin transport omogućio da se fabrički pogoni izmeste u siromašne zemlje a da proizvodi budu prisutni po konkurentnoj ceni.
Oni koji su bili monopolisti u svojoj zemlji, sad žele da budu svetski monopolisti. Ono što se desilo u našoj branši pre deset godina to se desilo na zapadu pre sto. Svima su nacionalne granice postale tesne te su počeli da ih brišu ili labave.
.
Tako su korporacije promenule mape sveta. Nacionalne granice, pa i same nacije, su postale balast za njihovu apsolutnu dominaciju. Oni koji su za ovaj model njih zovem globalisti.
Međutim u svemu ovome elita nije jedinstvena. Ima onih koji imaju osećaj za svoju naciju. Oni jesu za hegemoniju svoje ekonomije ali ne žele da im se nacija u kasnijem preiodu utopi u nešto nadnacionalno. Ili još gore da se stvori neka nova strukura mešavinom više starih. Ovo je stari imperijalni model.
I jedni i drugu su deo elite. Imaju većinu toga zajedničkog ali oko jedne stvari se spore – šta uraditi sa sopstvenom nacijom. Globalisti se kriju iza starih imperijalnih mantri kako bi na duže staze progurali svoje planove. U suštini našem čoveku je nejasno da razgraniči ta dva procesa jer većinu toga imaju zajedničkog.
Globalistima (Bušovi, Klintonovi,…) odgovara imperijalna amerika jer njihov bič tera nacije u zajedničke nadnacionalne tvorevine. Kasnije bi oni te tvorevine iskoristili za stvaranje jedinstvenih država. Imperijalistima (Regan, Tramp,…) ista ta tržišta odgovaraju zarad uspostavljanja svoje nacionalne hegemonije ali ne i za stvaranje zajedničke države.
Ovo je ključ sukoba unutar elite. Ali tu ima još jedan faktor. To su stalno prisutni manji igrači kojim ne odgovara to nadnacionalno ukrupnjavanje kapitala jer su oni udaru. Tako da imamo i ovaj proces – borbu lokalnih milionera i nadnacionalnih milijardera.
U svemu ovome imamo i borbu unutar globalista čiji nacionalni model nametnuti unutar strukura, germanski, anglosaksonski,… Tako da je sve ovo višeslojno, a sa druge strane se ne dobija dovoljno informacija unutar tih struktura.
Za Milojicu S. – Nenadovo pitanje je bilo vezano za napade na Trampa, a ne za spoljnu politiku SAD. Što se Vašeg pitanja tiče, uprkos relativnog jedinstva u ciljevima spoljne politike, razlike ipak postoje. Meni se čini da je Trampa izbacila struja koja je procenila da ključna opasnost za SAD dolazi od Kine, dok je Klintonovu podržavao lobi koji Rusiju i dalje smatra najvećim neprijateljem. U poslednje tri godine su, pretpostavljam, pozicije konvergirale, i Tramp je nateran da se „vrati“ na pravi put. Mislim da su svi napadi na Trampa imali za cilj „korekciju“ spoljnopolitičke putanje. Hvala na lepim rečima.
G. Katicu,
U vezi sa Vasim odgovorom na Nenadovo trece pitanje:
Meni intuicija (i nista vise osim intuicije) govori suprotno od onoga sto ste Vi napisali. Meni se cini da se u SAD fingira debata tako sto se demokrate i republikanci svadjaju oko nebitnih stvari (ponekad se svadjaju i oko malo vaznijih, ali samo radi svadje), dok se svi slazu oko strateskih stvari.
Na primer, ne slazu se kojim zamenicama nazivati transrodne osobe, da li su zene potlacene ili nisu, ali se svi slazu da su Rusi i Kinezi losi momci, da u Siriji treba smeniti Asada itd.
Sto se tice svadje radi svadje koju sam pomenuo, evo primera:
Dok je Obama bio na vlasti, demokrate su svi do jednog vikali „Assad must go“, a cim je Tramp dosao na vlast, poceli su da ga kritikuju jer je bombardovao Siriju.
Drugi primer:
SAD vec godinama bespilotnim letelicama napadaju polozaje u Somaliji, ali su demokrate cutale dok je Obama bio na vlasti, a sada kritikuju Trampa jer radi isto sto je radila i prethodna administracija.
Mozete li, molim Vas, da navedete nekoliko primera gde vidite da se interesi centara moci u SAD razilaze po vaznim pitanjma?
Hvala unapred.
PS. Nedavno sam pronasao Vas blog, i vec sam procitao skoro sve Vase tekstove. Mnogo sam naucio iz njih, i dobio mnogo referenci za dalje citanje tema koje me interesuju. Zaista ste talentovani za pisanje.
@ grey owl
„Lepše je s kulturom.Uvek.“
O UŠIMA
Naivno uho rečima se divi,
I ja sam pristao da sa njima živim.
Uzalud sve reči, uši su mi pune,
Levo s leve strane, desno s desne, trune.
Uši jadne moje ne mogu da prime
nikakvu reč više i ničije ime.
Odbile su uši rečima da služe,
Po navici se s glavom mojom druže.
II
Blaženi koji žive, a ne čuju,
ne dajte uši da vas reči truju,
Skočite u ponor sa litica lica,
Na glavi ste ništa u letu ste ptica.
Ne dajte uši da vas reči dave,
Napustite svoje uplašene glave.
@ Marko Bojković
Tako treba. Srećno.
Uf, tek sam sad video – izbaksuzirao sam Laibach.
Izgleda da kulturnim snobovima mnogo smeta pop-kultura.
Neću više ništa da kačim ovde. Ustvari, čim dalje odavde.
@ grey owl
„Lepše je s kulturom.
Uvek.“
Evo malo kulture. Antonićeva „Ćelava pevačica“:
http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/govorite-li-drugosrbijanski.html
Neverovatno je koliko su balkanski fašisti retardirani.
Osim što nikada neće razumeti šta znači pojam nacija, ne mogu da skapiraju da se nalaze u jednoj od kolonija kao i ostali. Problem su im imena i mimovi.
Kultura.
Za Nenada – 1)Da li Trumpova kampanja o vracanju industrije u Ameriku pusta zelja zbog Triffinovog paradoksa?
Ne mislim da Trampa previše muči Trifinov paradoks, pa da je zato povratak industrije u SAD nemoguć. Sve dok američke kompanije mogu zarađivati na jeftinoj radnoj snazi van SAD, i dok američke carine ne mogu poništiti tu prednost, industrija se neće vraćati. Ne treba zaboraviti i da proizvodnja van SAD daje ogroman prostor za izbegavanje plaćanja poreza i za manipulisanje poreskog bilansa. S druge strane, proces robotizacije i drastično smanjivanja živog rada bi mogli dovesti do povratka industrije „kući“.
2) Da li je zapravo deindustralizacija Amerike bila u svrhu ocuvanja rezervne valute?
Ne, američke kompanije su optimizirale svoju troškovnu strukturu i radile isto ono što rade i sve globalne kompanije, bez obzira da li dolaze iz zemalja rezervnih valuta ili ne.
3) Da li je zapravo cudno sto je “duboka drzava” Americke imperije krenula na istog sa dzonom kao na niti jednog predsjednika kao prije?
Meni se čini da duboka država nije jedinstveni centar i da se i tu vode interesni ratovi. U suprotnom, Tramp nikada ne bi došao na čelo SAD, ili bi davno bio oduvan.
Hvala na komentaru.
@ gosp Katic
1)Da li Trumpova kampanja o vracanju industrije u Ameriku pusta zelja zbog Triffinovog paradoksa?
2) Da li je zapravo deindustralizacija Amerike bila u svrhu ocuvanja rezervne valute?
3) Da li je zapravo cudno sto je „duboka drzava“ Americke imperije krenula na istog sa dzonom kao na niti jednog predsjednika kao prije?
Razbimo monotoniju
SAMOUPRAVLJANJE – Utopija koja postaje realnost nemogućeg
Kapitalističke kompanije nose klicu sopstvenog izumiranja, jer su sputane hijerarhijom koja uništava ljudske talente i energiju, zatrpane toksičnim finansijama, zavise od političkih struktura i gube demokratsku legitimaciju. Pre ili kasnije postkapitalističke decentralizovane korporacije postaće neizbežno rešenje. Takve kompanije za sada su eksperiment iz kojega će nastati preduzeće budućnosti zasnovano na demokratskom konceptu proizvodnje i raspodele. (Janis Varufakis, ekonomista)
Mislim da je samoupravljanje potrebno na svim nivoima kompanije, Birgi Martin.
Samoupravljanje je win-win strategy, Lior Geva.
Samoupravljanje nameće inicijativu u odlučivanju, a ne poslušnost, Lavina Vajsman.
(Iz tekstova objavljenih u Harvard Business Journal)
http://bif.rs/2016/10/o-proslosti-ali-buducnosti-samoupravljanja/
Evo, osoba „problematične“ nacionalnosti je objavila neki tekst:
https://pescanik.net/opozicija-3/
Gosp. Gligorov se u članku „Opozicija“ posredno osvrće na koncept privredne politike koji je skicirao gosp. Djilas pre nekoliko meseci.Pošteno govoreći,čitava ta priča je ostala u tih par članaka koji su prenosili izjave Djilasa.Nikakve dalje razrade još uvek nema.
https://www.espreso.rs/vesti/ekonomija/370853/djilas-obrazlozio-svoj-ekonomski-koncept-prevazidjeno-shvatanje-uloge-drzave
Gligorov tvrdi da je ovaj model više-manje ono što vlast radi,a ustvari je pobedila podržavajući koncept evropeizacje i preduzetništva,što bi trebalo da znači u univerzumu gospodina Gligorova,koncept liberalizma ili neoliberalizma.Međutim,izraz neoliberalizam počinje da poprima negativan prizvuk,pa ga javni delatnici izbegavaju koristiti u nekim afirmativnim kontekstima.
Ipak,vlast podržava subvencijama sve strane investicije,odnosno pomaže stranom kapitalu koliko god može.MMF kao možda najkompetentnija institucija u pogledu procene saobraznosti ekonomske politike neke zemlje sa neoliberalnom doktrinom daje visoke ocene našoj Vladi.Donet je čitav niz tzv. reformskih zakona.Postepeno se vrši prodaja-privatizacija onoga što je u državnom vlasništvu,itd.Dakle,evropeizacija i preduzetništvo,mi se čvrsto držimo tog puta,čak i sada kada su nam se perspektive za ulazak u EU izgubile na horizontu.
Očigledno je da Vlada ne sprovodi politiku o kojoj je govorio Djilas,već upravo onu DS-a,koju priželjkuje Gligorov.
Mislim da su veće šanse opoziciji da pobedi sa tim novim konceptom nego sa jalovim kopiranjem izanđale vladajuće dogme.Ali u svakom slučaju,šanse opozicije su jako slabe.Tako da gospodin Gligorov može biti miran,Kejns će još dugo u Srbiji spavati „snom mrtvijem“.Uostalom, Srbima je trebalo malo više vremena da skinu crvene petokrake sa čela u odnosu na „drugove“ iz okruženja.Tako da bi bilo u duhu tradicije da ostanemo poslednji na liniji odbrane evropeizacije i preduzetništva.
Za kuma – Najbolji način da iskažete svoje neslaganje je da se fokusirate na argumente koje neko iznosi i njih kritikujete. Hvala na komentaru.
@ Katić
Ne sumnjam da je gospodin Gligorov privatno korektan čovek,ali u njegove savete sumnjam.Imam to pravo.
Ako bi gospodin Gligorov pročitao to sto sam napisao,ja bih ga zamolio za izvinjenje zbog tona kojim je komentar obojen.No,svoj stav ne mogu promeniti sve dok me argumenti ne razuvere.
U svakom slučaju,ne bih voleo da narušavam kvalitet bloga,pa Vas molim da brišete sve što smatrate neprimerenim.
@Kum – Ali ipak moramo pustiti narod da sam nađe svoj put.
Odgovor, ne moj, već jednog mladog čoveka koji ne živi više ovde:
„Spiritualno ili sakralno gotovo da ne postoji medju gradjanima. I tu
je problem. Pogledaj nas odnos prema pravoslavlju – temelji se
na cistoj estetici, na cistim formalnim odnosima – kad se vrši metanija,
kad se krsti, zatim ljubljenje vrata, zidina, lustera itd. Suština više ne
postoji. Građani su po svojoj definici nereligiozni, već obredni, a i u slučajevima kada jesu oni religiju svode na čistu formu i ideologiju. Religija se svela na
isprazne fraze, na diskusije o dogmatici u kojoj smo mi vrlo slabi, jer
nasa kultura prekinuta u svom razvoju nikada nije stigla do s’ poznavanja
principa, zato medju Srbima nemaš filosofa, nema srpskog Ničea, ili
srpskog Kanta. A i medju ostalim Sloveniam je slično, ako izuzmemo
da su recimo Niče i Lajbnic imali slovensko poreklo, ali kulturno oni
su baštinici zapadne kulture i nastavljači te tradicije, ne slovenske.
Ali držimo se Srba, dakle vera se svodi na nesto što više uopste nema
zrno zivota u sebi, svodi se na beskonačne rasprave, logiku (u kojoj
smo takođe slabi) ili sa druge strane na banalnosti. Dakle, nasa vera je obesmišljena.
I tu se ništa neće promeniti dok se ne formira kulturni korpus ako se iakada i formira.
Dakle, građansko drustvo ne priznaje religioznost. Ono sve racionalizuje i pretvara u ideologiju.Zato medju Srbima prava religioznost ne postoji.
Dakle, daleko je to od mudrosti naših nepismenih predaka, jer njihova
zdrava mudrost je kristalizacija životnog iskustva. A ovde je tok drugačiji ‘mudrošću’ hoce da se ukalupi zivot, a to ne ide.
Pozdrav,
@ Ivan
Moja genetika je,kao što je i normalno,mešavina raznih gena iz raznih „plemena“.Ali to nije važno.Nacija nije genetska odrednica već kulturološka.
Svi znamo za slučaj nestalih beba.Dakle,te bebe su postale članovi ne samo drugih društava,već i drugih porodica sa kojima ne dele genetiku.To ne smeta da postanu dobri sinovi ili kćeri,da nauče jezik svoje okoline kao maternji,da završe školu,itd.
Što se tiče pitanja koje postavljate,moć da na njega odgovori ima samo čitava zajednica u prelamanju svih svojih protivurečnosti.Dakle,o javnoj stvari se mora odlučiti „vox populi“.
Izgradnja demokratskog društva sa meritokratskom elitom,meni se danas čini kao najbolja opcija.Ali ipak moramo pustiti narod da sam nađe svoj put.
Lepše je s kulturom.
Uvek.
Za kuma – Gospodin Gligorov nije „to“, nije ni „padobranac“ i pogotovo je nebitno koje je nacionalnosti. Neću tolerisati vređanje ljudi na mom blogu.
@Kum
Kume ja sam onaj koji traži rešenje a ne izaziva probleme.
Kad se na ovo kljušno pitanje da odgovor, ona će nam se političke, ekonomske, životne lego kocke složiti u prepoznatljivu formu.
Sve dok budeš fanatičnije Kume prebrojavao krvna zrca dotle nema Bože pomozi, samo veći amok.
Voleo bi dragi moj Kume da ti objaviš svoju halpogrupu da vidim tvoje plemensko poreko.
Čitam Kume baviš se Hitlerom i Trampom a ne našim jadom, ali dobro.
Drevna misao sofiste Protagore – „čovek je mera svih vrednosti“, govori sve.
Ponavljam – Pitanje glasi:
KAKVO DRUŠTEVNO UREĐENJE GRADITI DA BI SE ZAUSTAVILA PROPAST NARODA.
Ajnštajn kaže:“ U prvom pitanju krije se i pravi odgovor“!
Jel to sramota pitati bilo koga?
Bugarska i Italija stigle na negativnu kamatnu stopu za obveznice, samo još i Grčka da se priključi…
?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1158394284917383168&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.zerohedge.com%2Fnews%2F2019-08-05%2Fbonds-bullion-bitcoin-safe-haven-bid-china-sparks-global-turmoil
@Nenad
Predsednik Tramp i njegov tim igraju na kartu: „Bolje uzasan kraj nego uzas bez kraja.“
Fanatizam je jedna od najdominantnijih osobina ljudi sa Zapada.Setimo se verskog fanatizma u Evropi u srednjem veku.Pa u XX veku fasizma i nacizma.Ili protestantskih fanatika koji su osnovali SAD.Tako da ako su Kinezi racunali na „racionalnost“ Amera-malo su se zeznuli.
Uostalom,kakvi bi to bili Amerikanci da ne veruju u devizu:“God Bless America!“?
Nakon sto je FED snizio kamatnu stopu za 25 poena predsjednik Trump izlazi sa objavom da od prvog septembra na preostalih 300 milijardi dollara uvoza iz Kine stavlja carinu od 10%.
To je vecinom potrosacka roba iz sektora consumer staples i consumer discretionary sektora. Zbog toga necudi da je S&P 500 pao za 6.5% od objave.
https://markets.businessinsider.com/news/stocks/list-of-products-impacted-by-trump-china-tariffs-trade-war-2019-6-1028412771
Trump i njegov tim igraju na kartu da kinezi trebaju vise SAD nego SAD Kinu.
Menadzeri fondova koji rade na Dalekom istoku blijedo gledaju na takve izjave.
Od 2012 Kina se koncentrira na domace trziste a ne na izvoz,
http://www.chinabankingnews.com/2019/02/12/state-media-expects-consumption-to-account-for-80-of-chinese-gdp-in-2019/
Kina odgovara odmah i naredjuje drzavnim kompanijama da neuvoze poljoprivredne proizvode iz SADa u Kinu.
Osim toga dozvolila je pad yuan i on sada vrijedi nesto malo vise od 7 za 1 USD. Logicno.
Za Katića
Gligorov i nm u tekstu ‘Opozicija’zaključuje:
„Nema ničeg spornog da se neko zalaže za kejnizijansku politiku uz elemente stare socijaldemokratije, dakle za veću javnu potrošnju i za državnu svojinu u ključnim sektorima privrede, jedino što to nije odgovor na probleme s kojima se suočava srpska privreda. Najpre, srpska privreda je mala, sa veoma ograničenim mogućnostima vođenja monetarne politike i stoga i sa ograničenim mogućnostima oslanjanja na ambicioznu fiskalnu politiku. Kejnzijanska privredna politika nije pogodna za male privrede koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine i stranih finansija. Naprosto, nisu dostupni instrumenti da se ona sprovodi, nezavisno od toga ko šta o njoj mislio.
Potom, državna preduzeća sa stručnim upravljanjem nisu rešenje ne samo zato što sam državni sektor, takav kakav je, nije neki oslonac razvoja već i zato što bi vlasnik, a to je država, trebalo da praktično tretira preduzeća u sopstvenom vlasništvu kao da su privatna, jedino što nemaju vlasnika za koga bi oni koji bi tim preduzećima upravljali zaista upravljali. To su dve veoma problematične karakteristike takvih državnih, a zapravo menadžerskih preduzeća. Koja bi po prirodi stvari bili i monopoli ili gotovo monopoli na domaćem tržištu. Vlasnik, država, svakako bi morala da ceni valjanost upravljanja preduzećima, a to podstiče i jedne i druge, i vlasnika i menadžment, da osiguaju da preduzeća budu uspešna. A ako se država ne bi mešala u poslovanje sopstvenih preduzeća, menadžeri bi zapravo postali vlasnici – sa svim nedostacima sukoba interesa koji bi nastao.
Mnogo bi jednostavniji posao imala opozicija koja bi se zalagala za navodni program vlasti – evropeizacija i preduzetnička privreda. Jer je svima jasno da naprednjaci tome ne teže. Ovako opozicija niti ima program različit od onoga što vlasti stvarno rade niti se trudi da se bar vrati na program Demokratske stranke, koji ona nije sprovodila, kao što ga ne sprovode ni stranke na vlasti. One, stranke na vlasti, svejedno mogu da izgube od bilo kakve opozicije upravo zato što bi glasači ponovo mogli da zaključe da je jedini put napred, kakav-takav, smena stranaka na vlasti“.
*Zanimljivo bi bilo vaše mišljenje.
Jer Gligorov jeno navodi i obrazlaže svoje stavove. Problem je što ne daje alternativu.
Pitanje je prosto ali istovremeno užasno teško.
Ima li uposte alternative?
Hvala na odgovoru.
Zanimljiva recenzija Dzordza Orvela za Hitlerov „Mein Kampf“:
(http://editor.rs/kada-dzordz-orvel-recenzira-hitlerov-mein-kampf/)
Samo kompletni idioti mogu da tripuju, da su jedina prikladna deca i robovi, oni sa ispravnim krvnim zrncima.
Oni koji su manje idioti, prvi su napravili atomsku bombu.
Svi mi odavno živimo u „mekom“ fašizmu, samo što retardi misle da je to njihov fašizam.
Za Vladmira Dž. – Kao što rekoh, neoliberalizam počinje kao reakcija na povećanu ulogu države usled Velike depresije. (Neo)liberali nisu videli SSSR kao pretnju. Tokom Drugog svetskog rata SAD prelazi delom na plansku privredu, to radi veoma kompetentno i tek tada se kod neoliberala pojavljuje strah od planske privrede i novog jačanja države. Hajekov „Put u ropstvo“ posvećen je tom fenomenu.
Liberalizam je nastao kao pokret čija je suštinama vezana za apsolutnu zaštita imovine onih koji imovinu imaju. Svaki sistem koji obezbeđuje i garantuje zaštitu imovine je dobar sistem. (Otuda su i Hajek i Fridman simpatisali Čile u doba Pinočea.) Ponoviću tezu koju sam već iznosio – neoliberali nisu veliki ljubitelji demokratije. Snaženje nacije i porodice ne smeta, ako ne ugrožava imovinu. Fašizam nije sinonim za plansku privredu, sem u delu koji se odnosi na planiranje vojne proizvodnje i otuda je prihvatljiv liberalima. Socijalizam i socijaldemokratija su, s druge strane, neprihvatljivi. Hvala na komentaru.
Nešto mi nije jasna ova veza očeva neliberalizma i „mekog“ fašizma.
Napisano je da je neoliberalizam nastao kao reakcija na veliko uplitanje države u ekonomiju. Ako se pogleda istorijski kontekst rađanja, verovatno se mislilo na stvaranje prve komunističke države u istoriji. Predpostavljam da se reagovali na stvaranje planske ekonomije u Sovjetskom savezu.
Ali nije trebalo da prođe mnogo vremena stvorile su se i dve fašističke države. Ako se pažljivo pogleda ekonomija tih država i tu je partija na vlasti kreirala plansku ekonomiju. Za razliku od komunista, fašisti su dozvolili vlasnicima kapitala da zadrže svoju imovinu stime da su ovi morali da se povinuju zacrtanim planovima autokratske partije.
Dalje. Neke od bitnih odrednica fašizma su bile i snažno potenciranje porodice i nacije. Toga danas nema, već je proces suprotan – rastakanje porodice i nacija. Iz konzervativnih krugova na zapadu oni poručuju da su ovi procesi nastali iz liberalnih krugova, ili ti levičarskih.
Pa se pitam. Kakav bi to meki fašizam odgovarao današnjim neliberalima ako je u biti fašizam imao isto plansku ekonomiju i snaženje porodice i nacije?
Da se zna,
Jugoslavija se raspala i pre uspona Miloševića
Izuzetno korektan iskaz ovog Slovenca o istoriji propasti SFRJ,
Ovo valja usvojiti kao relevantan istorijski proces koji narod,naročito mi Srbi, nije znao.
E zato sad beremo ove gorke plodove.
Pozdrav,
Neobična emisija neobičan gost,
I vi gospodine Katiću bili ste gost gospodina Perića
Gost je sjajan u jednom, što ga razlikuje od drugih, odličan dijalektrički naturalista.
Za Ganeta – Neoliberalizam je nastao kao reakcija na sve veću ulogu države u ekonomskom životu krajem tridesetih godina prošlog veka. Naravno, takva uloga države bila je posledica Velike depresije. Ključni akademski centri otpora bili su Londonska ekonomska škola i Čikaški univerzitet. Poznata imena su Lajonel Robins, Frenk Najt, Henri Simons, Džejkob Vajner i naravno, Hajek.
Ključni događaji vezani za „institucionalizovanje“ neoliberalizma bili su tzv. Volter Lipman kolokvijum (Walter Lippmann Colloquium) održana 1938. u Parizu, a potom formiranje društva Mont Pelerin 1947. Dakle, ne postoji datum i godina kada je nastao neoliberalizam, već je reč o procesu koji je krenuo posle Velike depresije. Hvala na komentaru.
Zaboravih – ne mislim da su neoliberali podržavali fašizam, mada je Mizes npr. gledao blagonaklono na fašizam. Pretpostavljam, s druge strane, da im mekša verzija fašizma ne bi puno smetala.
Zamolio bih posetioce bloga i g. Katića da ako im je poznato objave koja je od knjiga koje g. Katić čita ili je već pročitao iz oblasti ekonomije prevedena na srpski jezik…………
Ja sam trenutno oduševljen beletrističkom knjigom „Kraljevstvo ljubavi i zla“ – Miće Milovanovića koju toplo preporučujem….. https://veselaknjiga.com/kraljevstvo-ljubavi-i-zla-mica-milovanovic/
Kada sam se javio da iskoristim priliku da pitam g. Katića,
Gde su počeci neoliberalizma? Naučni saradnik Dragan Petrović čije emisije takođe rado gledam vidi početak neoliberalizma negde od 1936-1937 godine. Tada je krupan kapital nezadovoljan kejnzijanskom teorijom i njenom primenom želeo da potrošnju preusmeri u drugom pravcu (tenologije, vojska, naoružavanje) i zato je pružio snažnu finansijsku podršku Adolfu Hitleru. Zaista, mnogi bogati ljudi toga vremena (možda i većina njih) su u to vreme bili ubeđeni nacisti (možda zato što su u nacizmu videli šansu za preokret ekonomske politike i makroekonomskih tokova). Čitajući vaše tekstove za taj period mislim niste stvari sagledavali na ovakav način te me zanima vaše mišljenje o njegovoj tezi.
Питање свих питања:
Шта је уопште сврха економије?
Одговор даје писац и публициста Борис Над
https://www.standard.rs/2019/08/02/apsolutni-kapitalizam-i-nemogucnost-pobune/
– Тако да парадокс нихилизма постаје отеловљење стварности у вуду
хрематистичког богатства које нема своје, религијом или етиком
ограничене лимите.
Za Remarka – U Britaniji sam video menice (bill of exchange) samo par puta u poslovanju sa akreditivima. Ne verujem da se menice danas masovno koriste u platnom prometu u Britaniji i moguće je da ih ima kod poslova na kredit gde služe kao obezbeđenje za kredit. U Britaniji su se masovno koristili čekovi – privatni i kompanijski. U Jugoslaviji su menice bile često sredstvo (obezbeđenja) plaćanja tokom osamdesetih i otele su se kontroli negde oko 1989. Ne znam kakva je situacija danas u Srbiji. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Kao pripravnik u jednoj stranoj privatnoj banci gotovo da nisam video menicu, dok se u drzavnim bankama moje kolege cesto susrecu s menicom.
Da li je menica izgubila/promenila svoju funkciju kod stranih banaka ili je domace banke drugacije koriste?
Unapred hvala na odgovoru.
U pravu ste gospodine Katiću
Kad se malo bolje razmisli oduvek smo uvozili ‘naše’ stručnjake, jer nismo imali domaće, ali nam ni oni nisu bog zna šta pomogli.
Setite se dede Avrama, gospođe Borke Vučić, talentovanog Lazara Krstića, Kori Udovički pa Dušan Vujović, Nemanje Kolesara, Zorana Janušavića.
Sve ovo govori da je kriza nadmašila zdrav intelektualni razum.
Otprilike ko god da bi pokušo da odstrani i bilo koji kamičak, koi žulja, iz ove monstruozne građevine zvane POLITIČKA EKONOMIJA urušiće ceo sistem.
E za gradnju novog nema se ni ideja, ni materijala, ni snage.Narod nije spreman ni za kakvu žrtvu.Nacionalna energije smislenosti i pregalaštva je istrošena.
Zato nizvesnost nam je otprlike postala sudbina.
Pozdrav,
Za Ivana – U Srbiji za poslednjih 20 godina nije bilo ozbiljnije rasprave o ekonomskoj politici. Dakle, nije reč o tome da pod vlašću SNS nema rasprave, a nekada je, eto, debate bilo. O tome da nema debate, koliko se sećam, prvi put sam pisao ovde:
https://nkatic.wordpress.com/2006/11/06/predizborni-epp/. Potom sam tu istu tezu ponavljao mnogo puta, npr. https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/. Vlasti se smenjuju, a da ni jedna nije ni pokušala da uradi ozbiljnu analizu srpske ekonomske drame. Što se talentovanih ekonomista tiče, gospodin Boarov je, bojim se, preveliki optimista. Talenti su imali priliku da se iskažu pod raznim režimima, bili su savetnici, naplaćivali honorare, i čini se da se nisu proslavili. Hvala na komentaru.
Za Nebojšu,
Ovo sam Vas pitao ozbiljno, inspirisan zaključkom Dimitrija Boarova, koji piše:
„Ne kažem da u Srbiji nema talentovanih ekonomista (mislim upravo suprotno), ali gotovo da nema ozbiljne rasprave ni o načelima tekuće ekonomske politike niti o njenom mogućem teorijskom modelu koji bi radio u korist ubrzanja privrednog rasta. To je možda posledica kolektivnog osećaja da te rasprave pri postojećem rasporedu moći u Srbiji ne mogu postati relevantne.“
http://www.novimagazin.rs/stav/dimitrije-boaro-kako-do-brzeg-rasta
Hvala na odgovoru
За Ивана – Да ли то Мицотакис копира Динкића? Хвала на коментару.
Ево господине Катићу посла за вас – саветник за економску дипломатију
Да би се избегла Грчка замка и поука за Србију која има амбиције закаснелог економског бума. Барем политичари тако најављују морају имати прагматичног и оперативног економисту који се опробао вани на суровом светском тржишту.
Шта мислите о овом предлогу?
http://www.politika.rs/scc/clanak/434386/Pogledi/Ekonomska-diplomatija-gospodo-ne-trice-i-kucine
Поздрав,
Za Remarka – Kada je Jugoslavija u pitanju, bankarski sistem se drastično razlikovao od današnjeg i bio je orijentisan gotovo isključivo na kreditiranje privrede i projekata. Što se zapadnih sistema tiče, bilo je mnogo manje špekulativnih instrumenata nego što ih ima danas i manje hazardiranja. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Kada se osvrnete na bankarsko poslovanje u periodu 1970-1990. i danas koje su sustinske razlike i slicnosti?
I koje su najuocljivije slicnosti i razlike danasnjeg bankarskog poslovanja u npr. bivsim SFRJ drzavama i Velikoj Britaniji?
Unapred hvala na odgovoru.
Продаја илузија вреднија од БДП Балканских држава,
Тржишна капитализација Нетфликса вреди више од удруженог БДП-а Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Хрватске, с обзиром на то да обједињени БДП тих пет држава укупно износи 149,29 милијарди долара.
http://www.politika.rs/scc/clanak/434922/Netfliks-vredi-vise-nego-BDP-pet-balkanskih-zemalja
Историја завршава у илузији 🙂
jedan problem ima ‘naporni rad’,’disciplina’,’stedljiv’,’marlljiv’
…rezultat,semafor je odlucujuci i negira vrednote,eticke il’ profesionalne…
…med.sestra u nemackoj je bolje placena,ima pristojnije uslove rada nego u srbiji,hrvatskoj,periferiji kapitalizma….
Za Ivana – Да подсетим да се о темама које помињете разговарало на скупу у Требињу. Овде је снимак https://www.youtube.com/watch?v=NJIy4vR90j4, и прича почиње негде шестог минута. Хвала на коментару.
Успешне и неуспешне нације
М. Вебер у свом делу „Протестантска етика и дух капитализма”.
Он је ставио нагласак на значај протестантске етике за успех неке нације (напоран рад, дисциплина, штедљивост), при чему су стварање профита и богаћење (за разлику од других религија) етичке вредности и добре саме по себи.
Д. Ацемоглу и Џ. Робинсон у свом делу „Зашто нације пропадају” нагласак су ставили на важност друштвених институција за успех нација.
Oдговор на то питање је негде између
http://www.politika.rs/scc/clanak/434313/Pogledi/Uspesne-i-neuspesne-nacije
@Vladimir Dž
Korektivni faktor ( r ) je neibežan u nelineanim diferentnim procesima.
U diferentni sistemina gde promene, u ovom slučaju vrenosti valute, nisu skalarne nego skokovite,kada je y= rx ( 1-x ) znači nepredvidiva korektivni faktor (r) služi za balansirane, štelovanje, da kompleksni sistem ne sklizne u kolaps.
To je jedini način držanja kompleksnih sistema u balansu.
Tako da se u budućnosti, morati ta korekcija sve više upotrebljavatu kako bi se sistem držao u ravnoteži.
Kako vreme prolazi sistemi se usložnjavaju i izražavaju sve veću kompleksnost, to će sve teže da de drži pod kontrolom.
To je jedan veoma važen indikator koji pokazuje da su sistemi došli do svojih granica kontrole.
Prvoklasne banke rade prvoklasne stvari.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571539
Za Ganeta – Ne znam gde NBS drži devizne rezerve, ali znam da bi ih morala držata na računima isključivo kod prvoklasnih banaka. Dojče banka svakako više nije prvoklasna banka, ali se ne bih naročito iznenadio ako bi političkim dogovorom NBS ipak deo depozita držala u toj banci. U ostalom, postoktobarska NBS je držala devizne rezerve i u bankama bez rejtinga, po sistemu verujemo prijateljima.
Što se deviznih rezervi tiče, one se uvek na računima u inostranstvu i vode se kao potraživanja kod stranih banaka u zemljama koje emituju valutu u kojoj su devizne rezerve. NBS može držati u trezoru deviznu gotovinu, ali ne i depozitne rezerve. To je tehnički nemoguće. Hvala na komentaru.
Moje mipšlenje je, dragi Gane, prosto logično i jednostavno.
ZATO ŠTO JE TO GARANT AKO NE MOGNEMO DA IZVRŠAVAMO OBAVEZE PREMA NJIMA
Zanš i sam da je nekad sirotinja davala pare na ‘čuvanje’ seoskim kmetovima.
Kad ga upitaš što bra Sredoje dada pare Paćku on odgovara.“ Kako što? Pa on mi je najsiguraniji. Njega ne sme niko da pokrade. A kad mi treba neka pomoć on mi uvek pomogne!
Jednostavno zar ne 🙂
Princip je isti sve su ostalo protokolarne nijense.
Za g. Katića,
Pročitao sam na forumu beogradske berze jedan tekst. http://www.aikb.net/t607p140-svet-pekulacija
U njemu se kaže da naša država drži devizne rezerve u Dojče banci. Da li je to tačno po vašim saznanjima ? Pošto je pokazatelj finansijske snage Dojče banke TCE svega 3% (na 100 uloženih evra u slučaju likvidacije depozitari mogu računati na 3 evra) da li su srpske devizne rezeve ugrožene ili za devizne rezerve država postoje drugačija pravila???
Zašto držimo novac u stranim bankama a ne u NBS – pitanje je koje se često postavlja ali niko do sada nije dao valjan odgovor te bi vas zamolio da iznesete svoje mišljenje na ove teme.
„Соколови“
Где су моји преци, соколови,
зар их није било, зар су били снови?
Зар сновима морам да посечем гране
које су покриле Високе Дечане?
Зар је прошлост била дим, магла и пара,
и зар тражим царство кад се сећам цара?
Зар Душана Силног да четкају четке
и зар ја постојим ако немам претке?
Фарисејство, лажи, глупости, гротеске,
моје срце тражи оца место фреске.
Сви ми дугујемо себе некој деци,
будимо потомци, да би били преци
Брана Црнчевић | СОКОЛОВИ
¸* објављена половином шездесетих година прошлог века.
Посматрачи упозоравају на чињеницу да ЕЦБ одједном најављује заокрет, попут осталих централних банака у свету.
https://www.vesti-online.com/nemacka-sve-vise-kompanija-skracuje-radno-vreme-jer-nema-posla/
Nama su očajnički potrebni ludaci. I još krvi na tlu ili betonu.
Pratim vase tekstove 10-tak god,zato sto su jednostavno i logicno objasnjeni.U Novom Sadu restorani i kafici su prepuni,ljudi doruckuju,rucaju,veceraju i piju ceo dan.Manji stanovi u novogradni se prodaju na temelju po ceni od 1350-2000 e.U gradu je mnogo novih i novijih auta,statisticka plata neto 515 e,neproverljivo.Ima sive zone,stan na dan,rente lokala,isplate u keshu ,,,,Na drugoj strani puno ljudi prezivljava ili odlazi.Moze li neki tekst o preseku stanja realnom.Unapred hvala.
Идеја
Последња си моја синагога
мој последњи Петровград и Рим.
С Тобом, можда, могу и без Бога,
без Тебе не могу ни с њим.
Безидејност је знак слабости власти и опозиције јер не могу да мобилишу масу да крену према неком циљу. Без идеје људске заједнице не разумевајући знаке времена, остајале су усамљене или су пропадале, увек кад нису успевале да у визије будућности унесу искуство с чињеницама из прошлости.
Ово за мене је пре свега опомена да смо се касно укључили у суштинске глобалне дебате о стихији која свет одвлачи у неизвесну будућност нових облика тоталитаризма, неконтролисане контроле ума, емоција и понашања, нових негација слобода и права појединца и климатских поремећаја.
Za Nenada – ECB je pravljena po modelu Bundesbanke i Nemačka, kao najveća ekonomija, vrši snažan uticaj na ECB. Pod Dragijem, pogotovo od 2012, taj uticaj je znatno slabiji nego što je bio. Pretpostvaljam i da se Nemci više ne bune previše jer politika ECB koja pokušava da oslabi evro, ide na ruku na Nemačke. Hvala na komentaru.
gosp Katic
Da li je ECB produzena ruka Deutsche Bank?
************
Dobe vijesti samo stizu,
https://www.intellinews.com/russia-s-fx-gold-reserves-tops-500bn-for-the-first-time-in-five-years-162812/
************
Danas tvrditi da trebas insajderske infiormacije da bi bio dugorocni pasivni investitor je teorija zavjere. Postoji bezbroj istrazivanja u kojem je dokazano da aktivno upravljani fondovi nemogu se nositi sa index fondovima. Niti u prinosi niti u cijeni.
https://www.nerdwallet.com/blog/investing/index-funds-vs-mutual-funds-the-differences-that-matter-most-to-investors/
History has shown that it’s extremely difficult to beat passive market returns (a.k.a. indexes) year in and year out. In fact, for the 15 years ending in December 2016, more than 90% of U.S. large-cap, mid-cap and small-cap funds helmed by managers did worse than the S&P 500, according to S&P Dow Indices data.
Ako se uzme duzi period aktivno upravljanim fondovima rezultat se jos vise pogorsava.
************
CEO BlackRock kaze da je USA bolje podnjela krizu od EU jer je osim monetarne politike ona bolje odigrala i fiskalnu politiku dok EU igra samo na kartu monetarne. Kaze fiskalna politika je vaznija od monetarne jer sa fiskalnom politikom i npr ulaganjem u infrastukturu podizes veci broj ljudi iz siromastva. U sustini monetarna politika sluzi za dizanje cijena imovine i mali broj ljudi ima dionice.
Moje misljenje je da je on jednim dijelom u pravu. Fiskalna politika je vaznija kratkorocno. Predjednik Trump je sasjekao prihodovnu stranu budzeta i nakon ni 2 godine ona gubi snagu.
Mislim da je vaznije odakle pare dolaze, kome ide profit, sta se desava sa vrijednosti valute, inflacija….
Smit je govrio da prijatelji i neprijatelji nisu vecni.
Srbe i Nemce puno toga veze.Cak i otvoreno neprijateljstvo nekada moze biti posebno cvrst temelj buduceg prijateljstva,jer se neprijatelji dobro poznaju.Ako se uz to rodi medjusobno postovanje,prijateljstvo je sledeci logican korak.
Nemackoj koju predstavlja AfD dobri prijatelji su ocajnicki potrebni.
I nama su dobri prijatelji ocajnicki potrebni.
Prijateljstvo sa Hrvatima budi Nemcima ruzne uspomene na zlocine.Prijateljstvo sa Srbima pruza priliku za novo,humano lice nemackih patriota.
Nemce i Srbe veze krv i tlo sve do maglovitih dubina istorije kada je Berlin bio mocvarni pasnjak….Plodan teren da nikne zajednicki mit o zajednickoj teskoj sudbini i zajednickom casnom,vojnickom duhu.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3566238/afd-beogradu-tesko-da-pregovara-sa-zlocincima-u-pristini.html
Shvatiti manipulaciju bankstera,
https://www.standard.rs/2019/07/26/p-jasak-nemacka-je-preko-dojce-banke-ucenjena-sa-30-000-milijardi-evra/
Vreme pred nama nosi velike lomove koje će pogoditi sve nas. Zato, pamet u glavu, dalje od evra i gradimo svoju nacionalnu modernu državu Srbiju,jer će nas ovi uvući u krizu za koju nismo spremni niti odgovorni.
U vezi nekretnina,
Izgleda da se nalazimo u špicu tražnje za stanovima. Rastu cene u svim gradovima. Gotovo da sve porodice koje poznajem kupuju stanove…..Ja vam mogu dati sledeće informacije:
Cena stana u devastiranom Leskovcu je već otišla na 800 evra po kvadratu. Cena je ranije bila oko 500. evra.
U Vranju koje je u proteklih godina izgubilo polovinu stanovnika. Broj je pao od 83.000. na 46.000. stanovnika, prodata je jedna kuća za 55.000. evra. Cena je pre par godina bila oko 25-30.000. evra.
U skoro potpuno ispražnjenom Lebanu je prodat stan (bez centralnog grejanja) od 100 kvadrata za 35.000. evra……. Cena je ranije bila 14-15.000 evra.
Već sam opisivao jagmu za placevima u „Beogradu“……..
Ovo su i meni interesantne pojave za koje mislim da se ne mogu objasniti samo ekonomskim faktorima. Nekako se u Srbiji sa viškovima novca tradicionalno kupuju stanovi i placevi u „Beogradu“ ili Nišu…….
Setite se samo vikendica iz Titovog vremena…… Samo u reonu moga sela ima 20-tak vikendica koje već decenijama niko ne koristi…… Neko je to gradio i sam ih nije koristio a tek njihova deca……..
Za Petra Simića – Oko 11/6 smo malo komentarisali čudnu situaciju na tržištu nekretnina. Tada sam napisao: „Kretanja cena nekretnina i velika građevinska aktivnost su neobične u državi čija privreda stagnira, koja gubi stanovništvo, i postoji višak stambenih jedinica. Ne znam da li je tražnja za stanovima skoncentrisana pre svega na Beograd, i da li je ravnomerno raspoređena na stare i nove stanove, ili se prodaju pre svega novi stanovi.
Deo razloga visoke tražnje je svakako vezan za relativno niske kamatne stope na stambene kredite. Istovremeno, kako su depozitne kamate oko nule, moguće je da mnogi kupuju stanove u nadi da će sačuvati vrednost ušteđevine. Moguće je i da se novac iz sive ekonomije sliva u stambenu izgradnju, a da stiže i novac iz sve veće dijaspore. Bilo kako bilo, bojim se da je i dalje reč o mrtvom kapitalu i da će posledice biti neugodne kada dođe do nove ekonomske krize. Sve su ovo samo nagađanja.“
Nažalost, nisam ništa pametniji mesec dana kasnije. Hvala na komentaru.
Taj Б.Ц. je verovatno omiljeni pesnik kineske vlasti.
Ali Kinezi više vole Valtera.
Poštovani gospodine Katiću, molim vas da razmislite o analizi tržišta nekretnina u Srbiji. O uzrocima rasta cena nekretnina, tražnji za nekretninama, sve većoj ponudi i posledicama po privredu…
РЕЧИМА
У ћелије мозга речи затворене
уче се да живе, неизговорене.
Бећ одавно себе учим мутавости
и на распадање привикавам кости.
Осећам понекад, кас се све засиви,
срце се претвара да куца и живи.
Срешћемо се црве, кажу нема бога,
јешћемо се црве, па ко кога.
Тад нек моли рука, колено нек клечи,
а ви, речи моје, умрите без речи.
Б.Ц.
@ hercegovac
Religija je poseban fenomen – van konteksta pitanja na koje sam odgovorio.
Kako god, ako neko plaća popa i trpi baljezgarije, to je stvar izbora ili ignorancije. Ali protiv aparata vlasti i prisile ne može ništa.
Države i kontrola mogu da funkcionišu i bez religije, dok bez neke forme prava ne mogu.
@grey owl
Pored države i prava zaboravili ste religiju koja je u tome najdalje odmakla. U razvijenijim zemljama se to radi na prefriganiji način a osim što to rade svojima rade i kolonijama pa su kao zajednica na višem nivou.
Mislim da su u svim državama najbitnija pitanja namjerno potiskivana a u suštini se sve svodi na pitanja preraspodjele viška proizvedenih vrijednosti koji je danas po slobodnoj procjeni oko 80-90% prizvedenih vrijednosti. Mislim da se danas osnovne ljudske potrebe mogu zadovoljiti sa manje od dva sata rada ostalo se uglavnom proizvodi da bi psihički bolesnici liječili svoje komplekse i kupovali kuće u kojima nikad neće noćiti, kola koja idu 350na sat a oni ni biciklo nisu u stanju voziti….imali ljubavnice a piju vijagru da ne pišaju po cipelama. Pokušaji da se trgovinom hartijama od rijednosti stekne kapital imaju smisla ukoliko pokušate skontati pravila igre pa ih preduhitriti ih a svako igranje po pravilima koje je neko odredio donosi dobit uglavnom onom ko određuje pravila, sva odstupanja su na nivou statističke greške.
@ Nenad
Pošto neće niko, da probam ja da odgovorim:
Države (češće kolonije) ne postoje da bi goveda mirno pasla, nego da bi viša klasa jahala nižu. To je slučaj tokom cele istorije (nema veze dali su anglo saksonci).
Pravo postoji da bi oni koji su iznad zakona mogli da načepe one ispod, a da sve izgleda u redu. U to se najviše pouzdaju oni koji nemaju pare (kapital).
Nacionalisti ovo nikada neće skapirati.
Интересантно је све веће ослањање Србије на Кину и кинеске инвестиције. Ево данас председник говорио о Железари. Чини ми се да он у последње време не верује много Европи.
Иако су кинеске инвестиције ипак стране инвестиције, добро је видети да једна пријатељска земља све више улаже у Србију. Било би још боље да се повежемо са пројектом Појас и Пут преко брзе железнице. То и Турски ток и добри смо за коју милијарду профита.
Нисам очекивао да ћу ово рећи али Србија напредује.
Za Krleta,
„Ko bi kupovao državne obveznice“
Kupovale bi ih poslovne banke, pravna lica i ozbiljni investitori među fizičkim licima….. Ja sam NPR: kupovao državne obveznice sve dok izvršna stopa prinosa nije pala ispod 4% na desetogodišnje obveznice dnominovane u evrima i ispod 10% na desetogodišnje dinarske državne obveznice……. Našao bi se kupac i po nižim stopama – u to budite sigurni.
Država je u decembru 2017 godine kreirala štedne obveznice za građane, evo linka: http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=190 ali je interesovanje bilo slabo. Moje lično mišljenje je da su izvanredno kreirane naročito evro obveznice i da su predstavljale odličnu opciju za ulaganje…..Zanimljivo je da su ih građani ignorisali i da je prodato vrlo malo ovih obveznica…… Mada, mislim da nije bilo ogranićenja da jedan građanin može kupiti obveznice u vrednosti od maksimalno 50.000. evra da bi ih ozbiljni investitori razgrabili u roku od 24H…..
Kada su u pitanju državne obveznice onda od građana nema ništa, građani daju novac na štednju u bankama, kupuju stanove po srpskim gradovima i placeve u Beogradu…… U mom selu inače vlada pomama za placevima u Beogradu. Jedno 15-tak građana je kupilo placeve u „Beogradu“ u poslednjih godinu dana. To obično ide ovako: Najpre jedan čovek kupi plac, zatim neki njegov rođak i onda kreće stampedo – svi kupuju. Paradoks je u tome da je u pitanju teška periferija Beograda i da tamo nema izgrađene infrastrukture, Nema NPR: kanalizacije koja je po meni najvažnija, U projektnoj dokumentaciji za lokacije na kojima su kupljeni placevi u „Beogradu“ piše da je u planu izgradnja infrastrukture i kanalizacije tako da će bar živeti u nadi do kraja života…….
PS:
Priprema se izdavanje obveznica grada Beograda pa ćemo videti kakvi su uslovi, garancije i kuponske stope…….. Inače slažem se sa g. Katićem da treba emitovati obveznice za izgradnju infrastrukture. dodao bih da u Srbiji ima i mnogo tezaurisanog novca u evrima i CHF i čudi me da nikome već decenijama ne pada na pamet da to mobiliše. Zaduživanje od građana Srbije u stranoj valuti je bolja opcija od zaduživanja na berzi jer prinos ide građanima koji će ga dalje bar delimično trošiti u Srbiji……
@ Ivan
https://nkatic.wordpress.com/2019/07/17/kada-nenormalno-postane-normalno-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-17-7-2019/#comment-17710
„Ja sam za dirktan idejni angažman. Šta hoću dakažem? Da ljudi u ovako otvorenim forumima pokušaju da rešavaju obične životne probleme kako svoje tako i svojih sugrađana. Gde investirati, kako investirati. Da mladim ljudima se pokaže pit kojim treba da idu u budućnosti, a ne da odlaze u tuđu zemlju i nju grade. Tu su dovoljna iskustva starijih i ljui koji su prošli tim stazama.To je smiso života i dobrobiti društvene zajednice. Neko ima ideju razradi se i pokuša primena.
Učesnici bloga su tu da prenesu iskustvi, daju savet ili neki korisnu informaciju.“
Npr https://nkatic.wordpress.com/2019/06/10/forum-2019/#comment-17470
Ovo pitanje je bilo direktno za ulaganje.
Uzmimo na primjer covjeka koji je rodjen u gradu, ima posao, nema zemlje da se bavi poljoprivredom, nema vjestina u prvom redu a niti kapitala da pokrene svoj biznis. U sta da on ulaze da mu sistem ne pokrade njegovu tesko zaradjenu muku?
Kupiti nekretninu. Apsolutno. Nekretnina je vazan dio portfolija mozda i najvazniji. Vrijednost ide prema gore. Problem je sto je nelikvidna i vlasnik je vezan za nju.
Odnjeti pare u banku. Svakako. Ulaganje u dinar je bolje nego u evro i obveznice Zapadnih drzava gdje se desava pljacka.
Ulaganje u dionice. Individualno je i puno ovisi o tvojim odlukama.
Dugorocno, daleko najbolje ulaganje. Nemoras imati puno da bi krenuo. Likvidno je. Nemoras fizicki raditi. U svakom momentu znas koliko ulaganje vrijedi. Radi diverzifikacije po sektoru i drzavi kao pasivni ulagas bolje je kupovato ETF-ve.
Ako mozes kupovati drlog iz njemacke italije kine zasto neuzimati profit od istih.
(kina otvrila novo trziste dionica prije 2 dana https://www.nbcnews.com/business/business-news/china-s-new-tech-focused-stock-market-soars-opening-n1032256)
Ovo sto sam napisao nije za trgovanje, ja ne licno ne trgujem.
Ulagati u srpske kompanije. Svakako ako znas sta radis.
Ulagati u obveznice drzave Srbije. Svakako.
Ovo sto sam napisao je pojednostavljeno ja nemam nikakve veze sa brokerima niti imam i kakve licne koristi od ovoga.
Za Krleta – Mislim da bi bilo dobro da se za finansiranje infrastrukture koristi mehanizam izdavanja obveznica, bilo da ih emituje država ili javna preduzeća. (To sam već predlagao.)
Kada se na ovaj način finansiraju investicije, one se finansiraju iz novca koji je ranije kreiran. Količina depozitnog novca ostaje ista, a time i novčana masa. S druge strane, kupci obveznica raspolažu instrumentima koji se mogu ponovo pretvoriti u novac prodajom na sekundarnom tržištu, pod uslovom da je tržište likvidno. Pod ostalim istim uslovima, ni tada ne dolazi do povećanja novčane mase. (U ovim transakcija se novac samo seli sa računa kupca obveznica, na račun prodavca.)
Kada se investicije finansiraju iz primarne emisije, one se finansiraju novokreiranim novcem centralne banke, pa količina novca u opticaju raste.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Treba li Srbija da emituje namenske obveznice npr. za izgradnju puteva,infrastrukturu, sisteme za navodnjavanje itd.?
Da li bi se isplatilo i ko bi kupovao te obveznice; i sta bi onda bilo sa kursom dinara? Mozete li ukratko to da objasnite?
U cemu je razlika izmedju emitovanja obveznica i primarne emisije?
Pozdrav!
Za Jovana T. – Ne, nisam čitao Pitera Turčina. Hvala na preporuci.
Za G. Katića – jeste li upoznati sa delom Pitera Turčina (kliodinamika, knjiga „Rat i mir i rat“)?
On pokušava isto što i Dđared Dajmond u svojoj čuvenoj knjizi samo uz drugačiji pristup.
Za njega je ključno ono što je Ibn Haldun nazvao asabija.
@ Gosp. Katic
U zadnjih 200 godina u anglosaksonskom svijetu, da li je kapital pravio pravnu drzavu da se samo zastiti?
3000 evra porez na stančić od 30 kvadrata?! Pa to je praktično više nego što se njegovim izdavanjem u sezoni može zaraditi! Nije čudo što je Micotakis, sa obećanjem sniženja poreza na nekretnine (koji je Siriza, kako vidimo, drastično uvećala), dobio izbore.
Za Ganeta – Kao što su Srbi iskoristili priliku da bagatelno kupe stanove u Grčkoj, tako sada Grci koriste priliku za „revanš“. Generalno, ulaganje u stanove na moru koji se koriste mesec-dva godišnje, nije najmudrija investicija. Hvala na komentaru.
Za Jovana T.
Branko Dragaš je na berzi pročitan kao folirant……… Inače, volim njegove nastupe i gotovo sve ih odgledam sa uživanjem ali ih tretiram više kao zabavu, mada se u njegovim nastupima može ponešto i ozbiljno čuti……..
Što se tiče projekta treba videti o čemu je reč…… Koliko sam shvatio VITKOIN bi se mogao koristiti za transfer novca iz inostranstva u Srbiju kao i za kontrolu potrošnje, npr: za plaćanje samo domaćih proizvoda i usluga i finansiranje samo domaćih projekata u Srbiji – ako je to u pitanju ima nekakvog smilsla………. Mislim da je moguće napraviti kriptovalutu kroz koju bi se mogao kontrolisati protok novca. Ideja je dobra ali bi možda bilo bolje da je u praksi tretira država Srbija a ne ovako privatna lica…….Neki stručnjak bi trebao razjasniti pouzdanost blok-čejn tehnologije jer je u praksi ipak bilo velikih pljačkanja kripto menjačnica koje su bile tolike da su na berzi ljulale kripto valute.
Za g. Katića,
Daću vam još jednu empirijsku informaciju koju možete iskoristiti za analize.. Nakon sloma 2008, negde oko 2010 i 2011 godine imućniji ljudi iz Bojnika su kupovali apartmane (stanove) u grčkom letovalištu Paralija. Tada je kupljeno desetak stanova od strane mojih pustorečana. Oko 30-tak kvadrata se je moglo kupiti po ceni od 12.000 – 15.000. evra…… Pre nekih 2-3 meseci je jednoj porodici stiglo rešenje za porez na iznos od 3.000. evra. Radi se o godišnjem porezu……. U trenutku kupovine porez nije bio veći od par stotina evra ali iz godine u godinu raste…… Samo da napomenem da je u ovom periodu (nakon krize 2008 godine) prodato mnogo (možda i većina) apartmana strancima i da ih sada Grčka država steže porezima……..
tamna strana bliza istini
Pozivam ostale posetioce bloga da iznesu mišljenje o projektu koji sam pomenuo.
Kripto država Srbija, zanimljiv projekat
https://www.dragas.biz/kripto-drzava-srbija/
https://www.dragas.biz/blokcejn-srbija/
Za Ganeta – Toliko sam pisao o neoliberalizmu, da sam i sebi dosadio. Ne verujem da ću se vraćati na temu sebičnog gena, a žao mi je što nisam preneo komentare koji su tada bili na Politici u vezi sa tekstom. Iako tekst još uvek stoji na sajtu Politike, komentara više nema. Što se sutrašnje kolumne tiče, nisam siguran da će u njoj biti ugao koji vas interesuje. Videćemo. Drago mi je da vam se knjiga dopada. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Počeo sam da čitam vašu drugu knjigu…. Za razliku od bloga ovde su tekstovi sistematizovani po temama i knjiga se daleko bolje čita…. Moram da izrazim oduševljenje prvim poglavljem „Vrli novi svet“ – mislim da je to nešto najkvalitetnije što sam ikada čitao a čitao sam mnogo toga……… Posebno me je oduševio i zaintrigirao tekst „Uzaludnost vaspitanja i nova porodica“ u kome ste se bavili kontraverznim teorijama oblikovanja ljudske ličnosti. Na kraju teksta ste obećali da ćete se pozabaviti neoliberalnim implikacijama teorije sebičnog gena ali niste to do sada uradili iako je prošlo12 godina od vašeg teksta…… Evo, želim da vas podsetim na dato obećanje i izrazim nadu da ćete ipak napisati tekst o sebičnom genu.
Znate da sam berzanski špekulant i da me vaše viđenje pitanja kamatnih stopa izuzetno zanima tako da jedva čekam sutrašnji tekst.
Za Nenada,
Stagflacija je po definiciji stanje privrede gde privreda stagnira uz visoku inflaciju a na zapadu nema inflacije, imamo samo stagniranje……….. Videćemo kako g. Katić tretira ova pitanja u sutrašnjem tekstu.
Za Nenada – Moja kolumna u „Politici“ će izaći sutra, i biće na blogu sutra posle podne. Ona se bavi upravo pitanjima koje ste postavili. Hvala na komentaru.
gosp. Katic
Prognoze kazu da svjetska ekonomija usporava. Centralne banke drze kamatne stope niskim, ponegdje i negativno.
Kinezi su pocetkom godine napravili ogromni stimulams.
Drzave ne rezu rashodovnu stranu. Dugovi su nezamislivi.
Da li se mi nalazimo u stagflaciji?
Za epistemogliju – Da, radilo se simplex metodom krajem 70’tih. Hvala na razumevanju.
@Nebojša Katić
„Dakle, uvek ste dobrodošli, ali bih više voleo da se ovde bavimo temama o kojima ja pišem, jer blog je ipak moj. Nadam se da razumete moje motive i da mi nećete zameriti.“
Naravno, ne zameram, na samom početku u odgovoru @Kumu gledao sam da izbegnem raspravu, jer sam znao da će biti pitanja. Odmah sam dao linkove na materijale, ali ostali korisnici su insistirali na diskusiji.
Ovom replikom zaključujem ovu temu.
„Da ne pominjem da ni jedna ekonomija danas ne živi izolovano, te da bi se koncept kibernetskog socijalizma morao odanosti na ceo svet. “
Pol Kokšot je razvio model za nacionalnu ekonomiju sa međunarodnom razmenom i predstavio ga u knjizi Towards a New Socialism.
Na ovom mestu moram reći da su anglosaksonski marksisti i generalno levičari poprilično dovitljivi. Kod nas toga nema. Nažalost, levičari su prosečno veoma slabo ekonomski potkovani.
Inače, šteta da se koncept planske kibernetičke privrede ne razvija dalje, a Sovjeti i ostale zemlje nekadašnjeg socijalizma imale su dosta iskustva i veoma talentovane matematičare. To samo pokazuje da kulturološke opredeljenje jednog društva, a mi hoćemo kapitalizam, bitno ograničava proboj novih ideja i konceptulani preobražaj nasleđenih paradigmi.
Karl Marks je definitivno bio u pravu da proizvodna baza ograničava kulturološki horizont.
No, šta je tu je idemo dalje, valjda će doći do svesti stotinama miliona ljudi da svoj rad i napore cene malo više.
„Govorim o linearnim programima sa više stotina jednačina i nepoznatih (ne ono što se učilo na fakultetima i računalo ručno), sa programima na mejnfrejmovima koji su radili satima da izbace rezultat.“
Veoma zanimljivo. Pretpostavljam da je to rađeno po Dantzing simplex metodi? Ne morate da odgovorite ako želite da ovde završimo dijalog.
@Немирни
„Бојим се да су „Ваши“ токени на крају исто што и новац. Они са вишком токена ће бити нови-стари богаташи.“
Ne. Tokeni ne mogu da se akumulišu, niti postaji cirkulacija kao kod novčanog opticaja. Oni mogu da se uštede ali imaju termin kada se brišu.
Nema opasnosti od stvaranja novčanog kapitala. Na kraju, na šta bi se on upotrebio kada su sredstva za proizvodnju u vlasništvu društvene zajednice, pri tom u okruženju gde se alokacija resursa sprovodi optimalno? Koja bi bila svrha kapitala uopšte?
„И не брините, знам да радни токени нису Ваша идеја.“
Ne shvatam ironiju, nikad i nisam tvrdio da je to moja ideja, ali nije ni bitno, domaćin želi da zaključamo ovu temu.
„Већина осталих предлога се не би свидела ни елити, па ни обичном народу.“
Običnom će se narodu svideti jer nema smisla da radite i po 12 sati, a da nemate zdravstvenu zaštitu, penzija vam bude mala, porodicu ne vidite mesecima zbog part-time poslova, guše vas sumpor-dioksidom kao nas ovde u Boru, nikad se ništa ne pitate i stalno trpite verbalni mobing.
Što se ove teme tiče, ja se više neću javljati niti replicirati.
Drugarski pozdrav,
VV.
Možda ja jesam antropološki pesimista, ali taj koji je osmislio to sve ne poznaje ni ljudsku prirodu niti istoriju. Deluje mi blago rečeno nedozrelo. O maštarenju nebi više.
Za epistemologiju – Sticajem okolnosti, karijeru sam započeo na linearnom programiranju u industriji. Govorim o linearnim programima sa više stotina jednačina i nepoznatih (ne ono što se učilo na fakultetima i računalo ručno), sa programima na mejnfrejmovima koji su radili satima da izbace rezultat. Iz perspektive tog mladalačkog iskustva, začinjenog sada već staračkim iskustvom i skepsom koja uz to ide, siguran sam da je kibernetski socijalizam potpuno besmislen i da je nemoguće programirati ekonomiju, pogotovo ne onu u kojoj na industriju sada otpada samo oko 15% ukupne aktivnosti. Da ne pominjem da ni jedna ekonomija danas ne živi izolovano, te da bi se koncept kibernetskog socijalizma morao odnositi na ceo svet i bio bi trockistički. To bi zahtevalo da ceo svet prihvati isti sistem, pa da se ekonomija planete stavi u mrežu super-računara. Sve i da takve procesorske snage ima, ponoviću pitanje (retorički) – ko određuje parametre sistema i ograničenja, ko određuje sistem vrednosti na kome parametri baziraju, a reč je o stotinama miliona, ako ne i milijardi parametara. Ponavljam, pitanje je retoričko i ne traži odgovor.
Naravno, ne sumnjam da Vi verujete u ovo što pišete, ali bih ipak zamolio da promociju kibernetskog socijalizma radite na svom blogu, pa bih i Vas i moje posetioce zamolio da ovu temu obrađujete tamo. Dakle, uvek ste dobrodošli, ali bih više voleo da se ovde bavimo temama o kojima ja pišem, jer blog je ipak moj. Nadam se da razumete moje motive i da mi nećete zameriti. Hvala na komentaru.
За epi:
Бојим се да су „Ваши“ токени на крају исто што и новац. Они са вишком токена ће бити нови-стари богаташи.
И не брините, знам да радни токени нису Ваша идеја. Већина осталих предлога се не би свидела ни елити, па ни обичном народу.
@Vladimir Dž
„Ko će kontrolisati tu raspodelu i na koji način će se ona odvijati.“
Raspodelu kontrolišu radnici na referendumu i preko svojih predstavnika, a koja se tiče stope neto akumulacije, zatim izdvajanja za zdravstvo, školstvo itd.
Raspodelu unutar potrošnje finalnih dobara određuje tehnološka sposobnost rada i broj odrađenih sati radnika. Drugačije ne može.
„Sem ukoliko se ne programira neki super-računar koji će nas po rođenju skenirati i odrediti koliko nama zapravo treba u životu. “
Izgleda da niste shvatili. Tokenima kupujete dobra koja vam god padnu na pamet. Isto kao i danas sa novcem. Ne određuje kompjuter koliko vam je potrebno, određujete vi šta ćete kupiti. Kompjuteri preračunavaju optimizaciju proizvodnje.
„Ljudi bez ambicije sigurno neće hteti da rade naučna istraživanja, sve potrebe su im udovoljene.“
Naprotiv, s obizrom da naučna istraživanja spadaju u kategoriju složenog rada, onda će on biti i više plaćen, pa će ljudi imati neposredan materijalni motiv da završavaju fakultete.
Osim toga, ljudsko biće je jako kreativno i mnogo ljudi hoće da budu naučnici ne zbog novca, nego zbog lične satisfakcije da budu istraživači.
Opet padate u antropološki pesmizam.
Evo ga link za video koji demonstrira softver za 5 godišnji plan. U odgovoru Katiću sam propustio da kopiram adresu:
@Nebojša Katić
„Kako merite produktivnost van industrijskog procesa rada?“
Mašinskom inženjeru zaista se ne može meriti produktivnost, ali zato se može odrediti multiplikator za njegov tzv. složen rad. Pol Kokšot je dao iterativni metod i jednačinu za proračun koliko radnih časova društvo utroši na obrazovanje i osposobljavnje jednog inženjera, pre nego što njegovo znanje moralno ne zastari.
Na taj način bi se odredilo koliko vredi njegov jedan radni čas u tokenima.
“ Kako delite stanove?“
Rapidnom izgradnjom društvenih stanova, a podela po prioritetu broja i uzrasta dece, prethodnog niskog kvaliteta življenja u lošim stanovima itd.
„Bojim se da Vaš super-računar to ne može da uradi, a neko mora da ga programira“
Centralizovani računari samo preračunavaju optimalni raspored sredstava za proizvodnju, ljudske radne snage, repro-materijala i energije po sektorima privrede na osnovu zadatog vektora finalnih proizvoda.
To tržište sa partikularizovanim kapitalima ne može da učini ni u snu.
Samo na osnovu ovoga u kibernetičkom socijalizmu proizvodiće se više nego što je to danas slučaj sa kapitalizmom. Hajek, Mizes i celokupni ekonomski mejnstrim su nemoćni pred jednačinama linearnog programiranja. Haotično tržište, sa ćudima ponude i potražnje faktora proizvodnje, nikada, ali nikada ne postiže optimalnu proizvodnju sa datim skupom mašina, ljudske radne snage, energije itd.
Kad se na ovo dodaju besmisleni prekidi proizvodnje za vreme ekonomskih recesija, prednosti kibernetičke planske ekonomije su nedvosmislene.
„ko, ko pravi algoritme“
Paul Cockshott je patentirao harmonijski algoritam za optimizaciju proizvodnje na osnovu input-output tabela i matrice tehničkih koeficijenata, testirao ih je na računarima koji nisu najsnažniji u procesroskoj snazi i dobio veoma dobar rezultat.
Evo link ka videu koji pokazuje napisan softver u Javi (autor je Pol Kokšot), na linux platformi za demonstraciju proračuna ekonomskog plana.
Programski kod možete potpuno besplatno da skinete i isporbate na vašem računaru.
Evo i ovaj kratki video od 25 minuta, koji je snimio Pol Kokšot sa objašnjenjem kako funkcioniše harmonijski algoritam.
Današnje ekonomije poput SAD recimo, ili bivšeg Sovjetskog Saveza, imaju 15 miliona ili više raznovrsnih artikala, i verovali ili ne, može se sastaviti detaljni plan proizvodnje za 30 minuta.
Ako sumnjate evo vam još jedan video koji pokazuje testiranje algoritama: https://www.youtube.com/watch?v=rtZQtEnGtLc
Neka centralnim organima bude potrebno 2 ili 3 sata, neka bude i ceo dan, to je savršeno brzo za sastavljanje ekonomskog plana! (Da napomenem da će kvantni kompjuteri tek doći i da će njihova procesorska moć biti još veća).
To Sovjeti nisu mogli. Mi sada možemo. Mizesov kalkulacioni problem je rešen. Kapitalizmu je odzvonilo.
@Marko Bojković,
„Ako se zapitamo šta kvalifikuje mladog atomskog fizičara za posao finansijskog analitičara u velikoj banci, odgovor je jednostavan – baš to što je fizičar.
Činjenice da se razvoj faktora neizvesnosti ne ignoriše kao do sada, stvaranje modela koji definišu ponašanje društveno-ekonomskih sistema poslovnih ciklusa zasnivati na principima predloženih kvantnom teorijom kako bi se omogućilo definisanje neizvesnosti kao ključnog faktora ekonomske održivosti. Teorija informacija i kvantni alati teorijske mehanike su ntegralni putevi ili operatorski formalizam izazvali su paradigmatsku smenu u društvenim naukama. Ne samo da su se modeli fundamentalno promenili, već i filozofija društvenih nauka ili teorija odlučivanja je doživela promenu. Na primer, sa ulakom kvantnog modeliranja u teoriju procenjivanja, koncept slučajnosti u scenariju dvosmislenosti odluke ili nesigurnost u teoriji odluka se promenila. U klasičnoj teoriji odlučivanja u osnovi je deterministička filozofija objektivno intuitivne logike.
“ Kako obezbediti i egzistencijalnu sigurnost i stimulisati ljude da u zaštićenom ambijentu budu motivisani da rade? “
….zasticeni ambijent je i u telekomu
…iako postujem druga vv,predlozi su zastrasujuci
@epi,
E, ovo je već postalo zanimljivo. Ako se ovako nastavi priključijem se i ja.
Ovde se formira jezgro nekog novog političkog diskursa, globalnog dejstva na daljinu,do sada nezabeležene na društvenim mrežama. Ove nema foliranja, forum je otvoren.Domaćin tolerantan. vidim i on je počeo da komunicira nezavisno od svog posla.Ovako nešto je i Dragaš hteo ali mu ne ide, mislim da nije dovoljno tolerantan. Ali ako prati i shvati priključiće se ovom kružoku 🙂
Epi, sam mehanizam je zanimljiv i trenutno teoretski nemam neke primedbe.
Samo mislim da ste ljudsko biće idealizovali ili bolje rečeno zombirali.Odbacili ste njegove strasti, nagone, želje, dileme, inutrašnje sukobe realnog i imaginarnog.
Nije čovek tako idealan ili prilagodljiv, on uživa i kad razara.
Negde je Dostojevski rakao – Pružite čoveku sva blaza ovog sveta i tek će onda da polidi, mislim da je tako nešto zabeležio u zapisima iz podzemlja.
Najvažnije je imati snage za kreiranje novih pogleda na današnjicu koja nije sjajna.
@Epi – Sigurno da se nikad neće pojaviti društvo u kome će jedinka posedovati sve. To je figurativno napisano kako bi ljudi lakše shvatili da će uvek postojati ambiciozni koji žele više nego što im treba, karikirano – oni žele sve.
Ali posedovanje stvari nije suština, mada ima i toga u izobilju, već je u onome što je Džon Rokfeler rekao:
„Nisam nikad toliko toga posedovao koliko sam toga kontrolisao“
Ko će kontrolisati tu raspodelu i na koji način će se ona odvijati. Jer i pojedini komunisti u Kini nemaju puno toga u posedu ali kontrolišu mnogo više od nekog zapadnog političara.
Sem ukoliko se ne programira neki super-računar koji će nas po rođenju skenirati i odrediti koliko nama zapravo treba u životu. Naravno ambicija i interes će biti izbrisani prilikom skeniranja. Pa i iz rečnika.
Ali kome je u interesu onda napravi takvo društvo? Ljudi bez ambicije sigurno neće hteti da rade naučna istraživanja, sve potrebe su im udovoljene. Bićemo zombifikovani na nivou životinja.
Za Nebojšu Katića
„Bojim se da Vaš super-računar to ne može da uradi, a neko mora da ga programira, ko, ko pravi algoritme … itd.“
Gospodine Katiću, pa valjda vidite da je drug Vladimir napravio razliku između fizičarke i šalterke:
„Marks je govorio o razlici prostog i složenog rada. Fizičarka i šalterka ne stvaraju istu vrednost iako bi radili isti broj sati.
To bi bilo stimulativno za ljude da traže prekvalifikacije ili čak i da se školuju kako bi ostvarili veći broj tokena na poslovima za koje je potrebno viši nivo obrazovanje ili veštine.“
Naravno da šalterka neće praviti modele raspodele, te algoritme i programe za super-računar. Za takve poslove, kako ste i sami još pre tuce gdina primetili, postoji fizičarka:
„Ako se zapitamo šta kvalifikuje mladog atomskog fizičara za posao finansijskog analitičara u velikoj banci, odgovor je jednostavan – baš to što je fizičar.
Suština ovog prividnog paradoksa počiva na uverenju da fakultetska diploma nije sertifikat o zanatskom znanju, već samo verifikacija sposobnosti mladog čoveka da uči i da započeto završava. Korporacije kupuju njihov radni kapacitet i sposobnost za brzo usvajanje znanja. Opšta percepcija, svejedno da li je tačna ili ne, favorizuje matematički orijentisane i obrazovane umove. Ko je u stanju da razume složene probleme kvantne fizike lakše će savladati i kompleksne probleme finansijskih tržišta. Sve drugo što je potrebno diplomci će naučiti na specijalističkim kursevima u samim korporacijama. One su razvile, ili sponzorišu, odlične sisteme „zanatskog“ školovanja za sopstvene potrebe.“
https://nkatic.wordpress.com/2007/06/21/u-svetu-matematicke-pameti/
Za epistemologija – Problem raspodele je bio ogroman problem socijalizma i na tome je slomio zube. Kako obezbediti i egzistencijalnu sigurnost i stimulisati ljude da u zaštićenom ambijentu budu motivisani da rade? Npr. koliko vrede Vaši tokeni, ko im i kako određuje vrednost, ko ih i kako deli? Kako merite produktivnost van industrijskog procesa rada? Kako delite stanove? Bojim se da Vaš super-računar to ne može da uradi, a neko mora da ga programira, ko, ko pravi algoritme … itd. Hvala na komentaru.
@Nebojša Katić – „Kako u predloženom konceptu rešavate problem stimulisanja ljudi da rade? Hvala na komentaru.“
Raznovrnost artikala biće stimulativan da ljudi rade iznad zagarantovanih socijalnih usluga poput zdravstva ili elementarnih penzija. Ako ste na to mislili.
Neko hoće da kupi profesionalni foto-aparat, neko hoće električnu gitaru, neko bi da putuje na letovanja, opet neko hoće da preuredi kuću itd. itd.
Za sve se to mora raditi da bi se dobili tokeni za koje se dobra i usluge mogu kupiti.
To je jedan nivo stimulacije.
Marks je govorio o razlici prostog i složenog rada. Fizičarka i šalterka ne stvaraju istu vrednost iako bi radili isti broj sati.
To bi bilo stimulativno za ljude da traže prekvalifikacije ili čak i da se školuju kako bi ostvarili veći broj tokena na poslovima za koje je potrebno viši nivo obrazovanje ili veštine.
To je drugi nivo.
Zatim, unutar svakog preduzeća postojaće nivoi produktivnosti, radnici mogu da biraju kolikim će intezitetom raditi.
Neko ko hoće da pravi velelepnu svadbu, na primer, potražiće unutar svog radnog mesta mogućnost da boljim zalaganjem ostvari veću produtkivnost. s obizrom da su radni časovi vezani tehničkim koeficijentima, nije teško skalirati koliko bi ko dobio tokena, u zavisnosti od ostvarene produktivnosti na radnom mestu.
Na kraju, ako se nekome ne sviđa, može potražiti zaposlenje na nekom drugom mestu, za neki teži posao koji nosi veću količinu tokena, pod uslovom da ima kvalifikacija i da mu se isplati prebačaj u drugi region življenja.
Treći način stimulacije.
Naravno, ako postoji mogućnost i za prekovremeni rad ali to u duhu socijalističke zajednice i vrednosti treba izbegavati i važi samo dobrovoljno i privremeno dok se resursi ne realociraju i tako izgubi potreba za dodatnim radnim vremenom.
Mislim da će rapidni porast robotizacije i automatizacije sadašnjih 8 sati opšteprihvaćene šihte smanjiti na 6.
@Vladimir Dž
„Šta kad se pojave ljudi koji imaju interes da imaju sve. Da oni kontrolišu koliko će ko da dobija a da oni imaju mnogo više što im treba.“
Na koji način bi u takvom institucionalnom okruženju takvi ljudi mogli da kontrolišu raspodelu koja bi im omogućila da imaju baš sve!?
„Ne proizvodi se za profit nego za realne ljudske potrebe izraženim u fizičkim kvantitativnim jedinicama.“
Šta kad se pojave ljudi koji imaju interes da imaju sve. Da oni kontrolišu koliko će ko da dobija a da oni imaju mnogo više što im treba.
Da li će takvi biti slati u radne logore na prevapistanje ili će nekim putem biti lobotizovani tako da im se medicinski putem ukloni interes iz glave?
Ili će to društvo toliko evoluirati da će se svi rađati bez interesa. Evolucija koja nema veze sa prirodnim zakonima.
Za epistemologija – Kako u predloženom konceptu rešavate problem stimulisanja ljudi da rade? Hvala na komentaru.
@Kum
Dao sam vam linkove na 20-minutne youtube klipove kao i referencu na besplatnu knjigu.
Nameravam da otvorim blog koji će se baviti temom planske ekonomije na osnovu savremenih IT i šireg koncepta demokratskog socijalizma koji bi obuhvatio i pitanja organizacije političkog sistema, ekologiju itd.
Ako g. Katić dozvoli napisaću ovde kratak rezime onoliko koliko je to moguće.
Demokratski i kibernetički socijalizam sledi tradiciju radikalne levice u pogledu vlasništva, organizacije proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje u ljudskom društvu, zatim razvija principe participativne i direktne demokratije, oslanja se na zaštitu i proširivanje ljudskih prava, internacionalizam, ekologiju, negovanje urbanizma i podsticaj kulture slobodnog vremena na korist ličnog razvoja svakog pojedinca.
Da bi se sve to postiglo moraju se ukloniti kapitalistički odnosi proizvodnje koji su u savremenom svetu ubrzanog tehnološkog napretka postali ne samo sputavajući već i destruktivni, autoritarni i opasni po dalji razvoj ljudskog društva.
To podrazumeva:
1) Ukidanje privatnog i korporativnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, zemljom, rudnicima, energetskim izvorima i ostalim resursima.
2) Ograničavanje tržišta na finalna dobra, a faktori proizvodnje su van tržišne alokacije i njima se upravlja kibernetičkom alokacijom upotrebom savremenih super-kompjutera, optimizacionim algoritmima, linernim matematičkim programiranjem i širokopojasnim internetom koji omogućava masovnu obradu podataka u realnom vremenu.
3) Zamena novca i novčanog opticaja radnim tokenima koji su odraz radnih sati koje su radnici dali u proizvodnji i pružanju usluga.
4) Obračunska jedinica ekonomskog sistema postaje društveno potrebni radni čas za proizvodnju ekonomskih dobara kao izraza tehnološke strukture društva u datom vremenu.
5) Kapital kao organizacioni oblik i vrednosna predujmljena količina nestaje sa istorijske scene. Ne proizvodi se za profit nego za realne ljudske potrebe izraženim u fizičkim kvantitativnim jedinicama.
6) Bankarski sistem se redukuje na makrobalansiranje štednje i izdavanje beskamatnih kredita, samo u toj mer,i koliko da se ne poremeti odnos između izdatih tokena za radničku potrošnju i ukupne vrednosti u radnim časovama robnog fonda i usluga predviđenih za radničku potrošnju.
7) Ekonomija je uvek u režimu full-employment. Dakle, svi imaju posao, nema kategorije nezaposlenih.
8) Javna dobra i usluge u koje spadaju zdravstvo, školstvo na svim nivoima, kultura, vojska, policija, socijalna i penziona davanja predstavljaju pravo svakog pojedinca i svi ih uživaju. Makroekonomsko planiranje ih uzima u samom startu u obzir i za njih određuje ukupan broj radnih sati (radne snage) koje poseduje društvo zajedno sa resursima koja su potrebna za normalno funkcionisanje svih ovih sektora i službi.
9) Neto akumulacija sredstava za proizvodnju takođe se unapred određuje i ona je dopunjena izdvajanjima za R&D.
10) Promena preferencija potrošača na tržištu finalnih dobara, prati se kompjuterskom mrežom, upoređivanjem ravnotežnih cena koja čiste tržište sa radnim časovima (u pitanju je njihov racio) potrebnih za proizvodnju svakog pojedinačnog artikla. Centralizovani računari izdvajaju dobra koja se najviše traže (čiji je racio najveći) i preračunavaju nov vektor finalnih dobara, sastavljaju input-output tablicu za preraspodelu radne snage i sredstava za proizvodnju po sektorima privrede i na osnovu toga preduzeća menjaju svoju proizvodnju. Artikli se isporučuju na tržište i opet iznova se prati promena tražnje za svaku robu i uslugu i ceo ciklus se ponavlja.
To bi bili u sažetom obliku ekonomski principi socijalističke kibernetičke ekonomike.
Sad mali osvrt na politički sistem.
Osnovni makroekonomski parametri kao što su neto akumulacija, izdvajanja za zdravstvo, školstvo itd. itd. moraju se odlučivati demokratskim putem. Zahvaljujući savremenim IT spravama radnici mogu odlučivati referendumski o ovim pitanjima, kada se završi debata između predstavnika centralnih organa upravljanja i delegata iz raznih oblasti proizvodnje i društvenog života.
Sistem lokalne samouprave je jako razgranat, autonoman i zaštićen. Regioni, opštine, gradovi i mesne zajednice imaju svoje forume odlučivanja. Svaki građanin podstiče se da aktivno učestvuje u njihovom radu.
Pluralizam mišljenja i slobodnog iskazivanja svojih potreba i problema ne samo da su zagarantovani, nego su i dobrodošli.
Međutim, političkim partijama više nema mesta u istoriji, nama je potrebno solidarno društvo koje će biti sposobno da upravlja samim sobom bez ideoloških obmana, nacionalizama, rasizma, ksenofobije, religiozne suprematije, autoritarizma, političkog misticizma, klasnog podvajanja, regionalnih i administrativnih diktata.
Eto to bi bila kratka skica.
Demokratija je samo reč i ništa više,
Molim vas, ‘ajde lepo i argumentovano da otklonimo neke zablude i nedoumice.
Fakti koji se moraju izeti u obzir su,stepen zrelosti ‘demokratske svesti’ glasača, ekonomsko stanje u kome se zajednica narazi, spoljni faktori koji imaju neotklonjiv upliv u politiku koju vodi malena Srbija, svetske prilike koje su nezaobilazne u konačnim odlukama koje donese vlade. To je ono najuočljivije kad je u pitanju mogućnost normalnog kreiranja političke doktrine.
Evo svežeg primera političke realnosti koju smo prošli petog oktobra.
Petog oktobra se desio ‘miran puč’.To je prvi put u modernoj Srbiji dalo neviđenu šansu da se zemlja bez krvi uredi u modernu i finkcionalnu državu. Racimo nalik Južnoj Koreji. Sve je zaćutalo u narodu se akumulirala ogromna energija i probudila nova nada. Šta se dogodilo? Ništa. Stvari su tekle svojim nekordinisanim stropoštavanjem u besmisao. Pobednici niti su imali sange, ideja, znanja, savetnika, da pstave temelje normalnoj i funkcionalnoj zajednici. Narod ih u tome nije sprečavao, šta biva, propsat privrede,bujanje oportinizma , mita i korupcije,negativna kadrovska selekcija, neplansko zaduživanje rušenje ionako već načetih institucija gašenje SDK i banaka. Sve to vodi ka nezaustavljivoj entropičnosti sistema.
Te rezultate svakim danom sve više uviđamo i sve smo svesniji da nemamo snage za neki ‘Kopernikanski obrt’.
Ono najopasnije je što svake godine hiljade zrele i svesne mladeži napušta Srbiju. Ostaju oni koji nemaju snage ni znanja da je menjaju.
Gubitak smislenosti je ono što se nadvilo nad Srbijom.
Da li je demokratija, tehnokratija, politokratija, anarhija, sve jedno je, sistem je atrofirao.
Ja bi ipak voleo da Epi odgovori da li je on za pluralizam mišljenja. Jer ako se zalaže za diktaturu proletarijata onda ja nebi bi imao šta dalje sa njim da polemišem.
Draži mi je ipak onda ovaj stupanj kapitalizma nego da imamo viši stepen autokratije. Današnji kapitalizam ipak daje neki privid ljudima da oni kao nešto biraju iako su sve glavne partije na platnom spisku krupnog kapitala. Glasanje daje mir i spokojstvo kod ljudi da su se oni kao nešto pitali iako zapravo to nije tačno.
Inače Dragaševa ideja je zapravo stara libertarijanska ideja. Ideja u kojoj se se želi da se izbegne uticaj korumpiranih partija i da se stav naroda više čuje.
Siguran sam da i krajnja levica ima negativan stav po ovome jer ruši koncept o stvaranju crvene buržoazije. To samo videli u prošlosti ali i u današnjim komunističkim zemljama.
Kume, na slažem se sa tim što savetujete Epiju, da se Epi odrekme svoje ideje.
Ja se zalažem da se sa njegovom idejom polemiše i da se negira onošto je prevaziđeno a da se ono što je novo i što obećava promenu paradigme na bolje podrži.
Lako je je Kume rušiti neku novu ideju i da je najgluplja, a to u ovom sličaju nije tako. Ova ideja je zanimljiva isto kao Dragaševa direktna demokratija“.
Znači konstruktivno gradimo a ne nihilistički razgrađivati.
Tako da Epi – AKO SE KANIŠ UPJETI NE SMIJEŠ ODUSTATI !!!
Preporučujem knjigu „Istina o francuskoj revoluciji“ Marka S. Markovića
14 jul – Dan pada Bastilje.Veliki praznik,ne samo Francuske,vec i citave Evrope.Svuda gde su ideali „slobode,jednakosti i bratstva“ nadahnuli i pokrenuli velike drustvene procese 14 jul ostaje simbol tih ideala,isto kao i Marseljeza rodjena zajedno sa krilaticom revolucije „Liberté, égalité, fraternité, ou la mort! “
Mislim da je prigodan trenutak da „provucem“ i ovu pesmu,koju posebno volim.
Raduje me cinjenica da je popularna kod „Zutih prsluka“,kao i kod drugih slobodarskih pokreta.
@ epi
Zao mi je zbog Vaseg stava.
Ponekad je potrebno da ljudi koji zastupaju nove ideje uloze mnogo napora i podnesu velike zrtve zarad afirmisanja svojih stavova.Posebno je bitno da ideje,poput Vase,koje ciljaju tako visoko,obezbede siri drustveni legitimitet.A to se ne dogadja samo od sebe,vec zahteva mesijansku posvecenost nosilaca tih doktrina.
Tako da je vreme da menjate pristup ili da odustanete.Jer ovako ne postizete nikakav pozitivan rezultat.
„Povodom ove vesti: Za izgradnju 50.000 stanova za bračne parove država ulaže 400 miliona evra.“
(Vladimir Dž, 10/07/2019 u 22:07)
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/drustvene-i-seksualne-slobode-su-po-svemu-sudeci-modernog-coveka-prilicno-udaljile-od-porodicnih-ambicija.html
Obrativši pažnju na tekst za koji je gospodin Katić dao link – u svom komentaru upućenom drugu Vladimiru (aka epistemologija) – kao i na komentare na taj tekst, uvideh da je gospodin Katić još pre tri godine maestralno objasnio zašto je profesor Begović, poput drugih srpskih neoliberala, reagovao diskvalifikacijom (ad hominem) umesto argumentima:
„Za Stefana – Srpski neoliberali su dobro profilirali domaću publiku i zaključili su da arogancija i obraćanje „sa visine“ odlično prolazi. Umesto argumenata, koristi se „ton“ i to dobro prolazi i onda kada je na granici dobrog ukusa i osećanja mere. Svoju misiju u Srbiji oni sasvim dobro realizuju.“
https://nkatic.wordpress.com/2016/11/04/o-neoliberalnom-analitickom-metodu-superiornost-logike-i-konstrukta-nad-empirijom/#comment-15055
Масовни медији су зло.
Човечанство почиње да мисли дигитално а не аналогно !!!
Упозорење!
22 трилиона долара стварна сума државног дуга САД-а и следи ли крах берзе?
Сједињене Државе су на путу ка економском колапсу, и свако може да види шта се дешава, али изгледа да нико не може смислити начин да то заустави. Према трезору САД-а, федерална влада тренутно има 22 трилиона долара дуга, и то представља највећи дуг у историји САД -а
ttps://www.youtube.com/watch?v=sCIK2TosEII
П:С:
Економију никад нисам волео зато што мој еуклидски ум не може да је разуме.
Za epistemologija – Gospodina Begovića sam pomenuo samo jednom u životu, u tekstu u kome sam parodirao neoliberalni metod u polemici sa gospodinom Madžarom. Tu je gospodin Begović bio mala, kolateralna žrtva i nije bi predmet kritike, već samo ilustracija Madžarevog metoda. To je ovde:https://nkatic.wordpress.com/2016/11/04/o-neoliberalnom-analitickom-metodu-superiornost-logike-i-konstrukta-nad-empirijom/.
Sa gospodinom Begovićem sam se sreo samo na jednom skupu u Trebinju i snimak je ovde: https://www.youtube.com/watch?v=NJIy4vR90j4.
Hvala na komentaru.
@Marko Bojkovic
„Jedino nisam siguran da li stoji ova odrednica „kao i uvek“.“
Prvenstveno sam mislio na dijalog Katić-Begović, ali priznajem da sam ovo „kao i uvek“ malo ishitreno napisao.
Pročitavši vaš komentar odmah sam preko google searcha pokušao da nađem u kolumnama ili člancima (bilo stručnim ili publicističkim časopisima) raspravu između Katića i Begovića i nisam uspeo da nađem. Da budem iskren nisam bio uporan.
No, nabasao sam na dijalog između Begovića i Jovana Dušanića, vođenog preko kolumni „Politike“, a u sintetizovanoj formi je preneo NSPM.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/polemika-o-privatizaciji-liberalizmu-i-ekonomskoj-propasti-srbije.html?alphabet=l
Vrlo pomno sam iščitao polemiku između njih.
I moram da kažem da Begović ipak izbegava raspravu i pri tom kalorično koristi argumentum ad hominem sa sledećim korakom u vređanju sagovornika.
Posebno su dve stvari interesantne koje je upotrebio Dušanić: 1) odvajanje vlasništva i profesionalnog menadžerskog upravljanja korporacijama ali i državnim preduzećima i 2) opterećenje radnika u Dojče telekomu.
Za ovo prvo, samo ću da konstatujem kod Begovića nešto što se u logici zove Non sequitur – „zaključak ne sledi“.
On se poziva na neke navodno dobro utemeljene empirijske nalaze da u proseku privatna preduzeća imaju bolje profesionalne menadžere (odnosno manje izražen tzv. „agencijski problem“) ali upravo ta istraživanja dopuštaju i drugu mogućnost (da ironija bude još veća to i sam Begović posredno konstatuje lancu replika) – da i državna preduzeća mogu imati kvalitetan menadžment.
Sa hipotetičke premise Begović pravi logički skok, pa ove empirijske nalaze drži kao da su oni zakon gravitacionog pada u fizici, ili još gore, kao da su dokazana matematička teorema, pa dalja diskusija nije potrebna.
Dušanić je sasvim korektno postavio problem: šta nam garantuje da će privatizacija Telekoma i ostalih nabrojanih državnih preduzeća, gotovo automatski dati profesionalni menadžment i na posletku povećanu efikasnost ovih firmi, a to nas na kraju zapravo i najviše interesuje?
Begović ne razlaže to pitanje. On je prosto „uveren“ i dogmatičan i spočitava ne znanje sagovrniku.
Vrlo loše po Begovića.
Za problem povećanog opterećenja radnika u podružnicama „Dojča Telekoma“ u drugim zemljama, Begović opet izbegava raspravu upisujući Dušaniću nerazumevanje pojma produktivnost u ekonomiji.
Mene kao marksistu to posebno interesuje. Za ove podatke, što ih je izneo Dušanić, nisam znao i veoma su informativni i korisni. Nažalost, on ih nije imenovao pravim terminom, nije reč o „opterećenju“ nego o povećanoj eksploataciji rada operatera u podružnicama Dojče telekoma.
Znači ti ljudi za manje plate od nemačkog proseka, imaju i do dva ili tri puta veći output nego njihove kolege u Nemačkoj! Pa to je u dvostrukom smislu povećan stepen eksploatacije rada!
Baš sam želeo da vidim šta će na to da kaže Begović. No, pored spočitavanja „nerazumevanja“ i „dilentatizma“, ništa drugo nisam našao.
Ipak, upecao se na svoje sopstvene tvrdnje, jer je kao dobro potkovani akademski ekonomista, spomenuo u tekstu da „Ekonomska nauka se bavi složenim odnosima nivoa i dinamike plata i produktivnosti rada, a JBD se diletantski zaustavio na ‘opterećenju zaposlenih’.“
Odlično. To sam hteo da čujem.
Ajmo ovako, svaki udžbenik iz ekonomije, a pozvaću se na svetski bestseler Economics, Paula Saumelsona, koji je preveden na preko 80 svetskih jezika, ima jedan ovako upečatljiv grafikon:
https://imgur.com/NXArPew
Ovde vidimo kako se realne nadnice povećavaju u Sjedinjenim Državama u korak za povećanom produktivnošću radnika. Naravno, reč je samo o proseku, situacija je mnogo gora za donji i četvrti kvantil američke radne snage koja je u poslednjih 20 godina gubila i do 15 % svojih realnih nadnica, uprkos rastu produktivnosti u tom periodu.
No, pustimo to i uzimo kao postulat i prihvatimo kao generalnu zakonitost u neoklasičnoj ekonomici da rast outputa po zaposlenom znači i veću realnu nadnicu za radnika.
Ako je tačno, kao što Dušanić kaže, a pri tom navodi i izvor za podatke, da nemački operater u „Dojče telekomu“ u Nemačkoj obradi 289 korisnika, a njegov kolega u podružnici u Hrvatskoj 463, u Makedoniji 800, u Mađarskoj 806, a pri tom primaju manje plate od onih u nemačkoj, onda nema izlaza nego da se prizna povećana eksploatacija rada.
No, kod Borisa Begovića noćna tišina o tome. Nedostatak ekonomskog znanja?
Teško, dobro je potkovan. U pitanju je intelektualna blamaža jer ideološka odbrana kapitalizma i racionalni uvid nisu u saglasju.
Za Nebojšu
Gospodine Katiću svaka Vam čast, zaista.
U Srbiji još vlada Ketman, i on je neiskorenjiv.
Dobro je to primetio, Dr Arčibald Rajs.
Pozdrav,
Za Stefana i Marka – Ne držim do titula bez obzira da li su doktorske, ili su „titule“ kosultanata iz Londona, Njujorka itd. I jedna i druga titula pomalo zasenjuju prostotu, podilaze predrasudama koje su u Srbiji česte i time daju nezasluženu inicijalnu prednost onima koji ih imaju. Ovo navodim budući da sam i sam „profitirao“ iz svog londonskog statusa.
Držim do kvaliteta argumenata u javnoj debati, držim do načina na koji se argumenti iznose i do načina na koji komuniciramo sa svojim neistomišljenicima. Mislim da to određuje kvalitet intelektualne scene i da je Srbija u tom smislu u tragičnom zaostatku. Hvala na komentarima.
@ Marko Bojkovic
Postovani Marko,
Izvinjavam se sto nisam bio jasan. Koliko pomenutog profesora ima na skopusu, toliko ima i mojih PhD Studenata. To su ljudi od 25-30 godina. Nisam ekonomista, ali mi se cini da je to jako malo za jednog redovnog profesora, a pogotovo nekog ko se ponasa toliko nadmeno.
Kada sam napisao „ne bi mogao da radi ni na vratima“, to je bio sleng za „ne bi nikada mogao da radi“. Nema puno smisla porediti Pravni Fakultet u Beogradu sa LSE koji je svetska klasa (prethodno sam pogresio u kucanju), to je moja greska. Ali bilo bi zanimljivo naci kako pomenuti profesor ekonomije izgleda u pordedenju sa profesorima iz prvog/drugog reda evropskih univerziteta.
Mislim da vas argument o h-indesku Katica (Katic i nije akademac) i Dusanica ne stoji jer oni iznose argumente vezane za temu, a jedini argument Begovica je „ja sam profesor“ i „ja sam doktor nauka“. Ja mogu iz licnog iskustva da kazem da nisu svi redovni profesori autoriteti ni u akademskim krugovim, a jako malo njih su autoriteti van akademskih krugova. Moj je osecaj da je mnogo vece dostignuce biti konsultant u Londonu (finansijski centar Evrope, ogromna/medjunarodna konkurencija, itd.) nego profesor na Pravnom (mala konkurencija koji cak nije ni maticni za ekonomiju).
Na kraju, ipak moram da se ogradim – nisam ekonomista, u Londonu sam bio samo nekoliko dana (na konferenciji) pre nekoliko godina. Ali, bavim se istrazivanjem i saradjujem sa ljudima sa UCL-a i imam jako visoko misljenje o njima.
Usput, slazem se sa @epistemologija uz vasu malu ispravku.
@inzaghi
Ja vas ne razumem.
Em sam vam se izvinjavo. Ni ja sam ne znam zbog čega. Em sam vam opraštao ni sam ne znam zašto. Ali vi udarili na moje esencijalne promisli ko bolest na babu.
Zažto me toliko pratite, tumačite, istražijete? Vi ni jedni opservaciju mojih viđenja stvari niste opovrgi. Ustvaru vi nikad ništa niste ni izneli kao svoj stav. Vi samo nešto mutno, nejasno, zakukuljno zamumuljno nabacite da bi dali znak da ste tu, ali čim me tako duboko analizirate mora da ima tu nešto. Nije to baš tako bez veze ;-(
P:S:
Da to nisi ti Gvozdene ‘leba ti? Čim si me prošli mesec pitao – jel to ono piskaraš kod Katića?
A i stil ti je sličan i ti voliš ove kose tarabe ///////////////////////////////////////////////////// koje izazivaju dinamiku domino efekte.
Ovo je većmoj umetnički izraz prenošenja prostornog poremećaja.
Pozdrav Gvazdo,
@Stefan
„Prvo, ako nekog nema na skopusu, njega uopste nema. Znaci, Begovica nema nigde.“
Ne razumem. Begovića ima, upravo ste nam Vi dali link:
„Link: https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=16445371300“
„Trece, sa h indeksom 2 on na prva 3 univerziteta u Londonu (UCL, ICL, LCE), ne bi mogao da radi ni na vratima. “
Zanimljivo, nisam znao da i na elitnim londonskim univerzitetima zapošljavaju studente poslediplomskih studija kao portire. Mislio sam da je to specifikum univerziteta u Srbiji i drugim relativno siromašnim državama. (Uzgred, na koji se tačno univerzitet odnosi skraćenica LCE? Da nije možda ipak u pitanju LSE?)
Kako god, možda bi bilo dobro uporediti h indeks profesora Begovića sa h indeksom profesora Dušanića, odnosno gospodina Katića – tako bismo mogli da bar nekako kvantifikujemo ocenu profesora Begovića o njihovom nedovoljnom ekonomskom obrazovanju. Nažalost, ja na skopusu nisam uspeo da pronađem ni gospodina Nebojšu Katića, ni profesora Jovana Dušanića; možda ćete Vi biti više sreće, uspeti da pronađete koji su njihovi h indeksi?
No, koji god da su h indeksi u pitanju, rekao bih da važi ocena koju je dao epistemologija, 10/07/2019 u 21:35:
„Kao i uvek, izbegao je raspravu, ovog puta upravo je on upotrebio argument ad hominem. Neko nije kompetentan i doviđenja ćao. Ako je već toliko superioran onda je barem trebao da pokaže pre publikom gde je zabluda autora ili mišljenja za koje drži da su autsajderi.“
Jedino nisam siguran da li stoji ova odrednica „kao i uvek“.
///////Ova kriza je sasvim prirodan tok evolucije svesti koji vapi za novim prologom/////////
……mi izazovemo krizu,pljacku a vi platite ceh
……….posle ovog intelektulnog primitivizma (emisija loseg humora kakav se ne vidja ni kod nas) treba reci
DA SVE OTPUSTENE (PROSLE,SADASNJE I BUDUCE) TREBA ZAPOSLITI NA DRZAVNE JASLE
sto bi pravi komicar rekao „pa tjes ti da se naucis pameti i da pazis sledetji put“
@Kum
Nažalost moraću da vas razočaram. Živimo u vremenu kada sve hoće da se „skonta“ na 5 minuta, uz desetak redova na fejsu ili par rečenica na tweetu ili kako vi kažete u kratkim crtama poput CV-ija. Tako obimnu temu objasniti na taj način prosto je neizvodivo.
Kao što me je već pitao Nemirni, tako ću i vama da odgovorim, pogledajte snimljene video materijale na youtube stranici Pola Kokšota, koji su koncizni od 20 minuta za uvod u kibernitičku plansku privredu, digitalnu demokratiju i razne druge ekonomske teme.
https://www.youtube.com/channel/UCVBfIU1_zO-P_R9keEGdDHQ/videos
A najbolje je da uzmete i pročitate knjigu Towards a New Socialism, ukucajte u search browsera i naćićete potpuno besplatan pdf.
Pozdrav,
VV
Mene samo interesuje da li u tom komunizmu mogu da budu samo komunisti na vlasti ili je vlast smenjiva.
@ epi
Opisite u kratkim crtama kiberneticki socijalizam.Dajte najsazetiju skicu takvog drustva.Dakle,opis drzavnog uredjenja,mehanizmi izbora vlasti,unutrasnje politike po pitanju zdravstva,poljoprivrede,policije,itd.
Samo kratko,kao CV.
@inzaghi – „sve je u slobodi-sa njom se covek radja“. Tačno, ali go i bos 🙂
/////Sve je u idejama, one pokreću svet //////
…..sve je u slobodi-sa njom se covek radja
…sporo nesto vrtite svet i vise devoluirate-gdp za bilo koju zemlju zapada u prosloj deceniji je ravna crtica
……..sreca da nema nataliteta uopste tamo inace bi se sve to sunovratilo,pa bi svest depresirala u ambis
@Kum
„Jasno nam je da profitna stopa pada.To je prirodan proces.Jednostavno,akumulacija kapitala je veca nego sto je „raubovanje“ masina i opreme.“
Samo delimično tačno dok se ne postigne izvestan nivo akumulacije konstantnog kapitala. Posle toga depresijacija kapitala zaustavlja tendencijski pad profitne stope.
Paul Cockshott je izveo dinamičku jednačinu za određivanje ekvlibirjumske proftine stope na osnovu stope depresijacije kapitala(d), stope rasta tehnološke produktivnosti (p), stope rasta stanovništva (s) i racia investicija u fiksni kapital prema ukupnoj proftinoj masi (y)
ps = (d + p + s) / y
Prednost dinamičke jednačine što uopšte ne moramo da merimo ukupni nivo akumulacije kapitala. No, da ne zamaram sa time, ona pokazuje kako se na osnovu promene ovih parametara kreće prosečna profitabilnost na nivou jedne kapitalističke privrede i predstavlja moćan instrument predviđanja stvarne prosečne profitne stope sa kašnjanjem od jedne do dve godine.
On i njegov kolega David Zachariah su testirali dinamički pristup na veliki broj zemalja na osnovu podataka Penn World Tables i rezultati su impresivni.
Skinite njihov članak sa mog pClouda. Imate mnoštovo grafikona od SAD-a, Japana, Švajcarske, Norveške, Britanije do Egipta, Južnoafričke republike, Kine itd.
https://my.pcloud.com/publink/show?code=XZFwkG7ZyixQKRFHtLQRu6SbxEjkkRBFWXMy
https://my.pcloud.com/publink/show?code=XZ6xkG7Ze0bt5lM2jkyD2t1OrHviAQJJ7z4X
Prema tome, svi parametri u brojiocu gornje jednačine, mogu da zakoče tendencijski pad profitne stope ako porastu. Među njima i depresijacija kapitala.
„Konkurencija cini svoje,pa se akumulirani kapital ulaze u nove masine i opremu i usavrsavanje starih.Tako se cuva i unapredjuje pozicija na trzistu.Ako konkurent nije u stanju da ulaze sredstva u razvoj gubi korak i postepeno trziste.
Opada mu dobit po jedinici proizvoda,jer napredniji konkurent neki proizvod moze prodati po nizoj ceni a dobiti isti ili veci profit,jer je npr. ustedeo na energiji ili je povecao ucinak po jedinici vremena sa savremenijom masinom.Itd,itd…“
Perfektno ste to rekli.
„Drugo,vrednost valute nije ista danas i pre 30 godina.Danas dolar vredi daleko manje nego pre 30 godina,pa bi vrednost neke nove masine nekada bila 100 000 dolara,a danas je to 200 000.“
Ovo je već spekulacija, ne mislim da je to problem, knjigovodstveno se to ispegla sa historical-cost metodom, osim u državama u kojima depresira valuta u toku izgradnje nekog pogona, pa poskupe uvozni inputi ili zbog velike zavisnosti od energenata i tome slično, a proizvodnja je orijentisana na unutrašnje tržište.
„Ali „ugurati“ citav problem sa kapitalizmom danas u cinjenicu pada profitne stope je jako naivno.“
Verovali ili ne TPPS mi nije glavni argument protiv kapitalizma. Imam u svom arsenalu mnogo drugih kečeva.
Međutim, moram opet da naglasim kao i u odgovoru Ivanu, moramo da imamo teorijski okvir da bismo razumeli šta se dešava. Mislim da je TPPS sasvim podoban za tu svrhu.
Na kraju, neka empirijski testovi daju konačnu reč.
„Problemi su daleko dublji i viseslojniji.Matematika,kojoj dajete iskljucivu vrednost,je samo jedan od segmenata.“
Ne dajem nikakvu posebnost matematici, ona je prosto instrument u ekonomiji i ne može se i ne treba izbeći.
„Verujte,veoma ste daleko od resenja problema,Vasa kiberneticka antiutopija neodoljivo podseca na Orvela.“
Gde i kada ste čitali o „mojoj“ pa još „kibernetičkoj antiutopiji“ i još ste stigli da to povežete sa Orvelom?
„Ako bi se ikada uspostavila ta kiberneticka tiranija,lako bi se doslo do zakljucka da je covek suvisan na Zemlji.Eko sistem planete besprekorno funkcionise bez coveka…..“
Niste se ni upoznali sa demokratskim i kibernetičkim socijalizmom i sad već znate da je to tiranija?
„Pa dobro,mozda bi se tu naslo mesta jos za par miliona ljudi koji imaju moc nad vestackom inteligencijom,odnosno nad tim kiberetickim svetom.“
Naprotiv, „slobodno tržište“ nas vodi upravo ovom scenariju koji ste slikovito opisali.
@inzaghi
Izvin, juče u žurbi zaboravih da te pohvalim.
Ono sa nalepnicama i majicama koje propagiraju moje esecijane misli, ti je duboka ideja, i funkcionisala bi za plitak džerp
Sve je u idejama, one pokreću svet 🙂
Pozdrav,
@Немирни
Ово показује колико разарајуће традиционална економија користи средства науке без јасне научне основе и јаких паралела између природних закона и концепата као што је новац. Прелази са метафизичких поставки на објективну стварност су непремостиви. У најбољем случају може се користити аналогија између модерне физике и нове економије. По питању формалних интерактивних процеса кроз математичке комплексне моделе – али модел у научном смислу је само квантитативна аналогија. Конвенционална економија заиста се не бави исправно новцем – у ствари, она га у великој мери игнорише, осим као меру рефлексије стварности.
GLAVNO………..
Ko nece o kapitalizmu
“ dame iz sokaka “
Imas pripremljene replike ili samo pametan
…….vidi se uticaj Ban/red-a na tebe
Jedan mali komentar na Begovica (koji je za gosp. Katica rekao da nisu na istom nivou) od nekoga ko se bavi naukom u inostranstvu (tehnickim naukama).
Prvo, ako nekog nema na skopusu, njega uopste nema. Znaci, Begovica nema nigde. Naravno da inzenjeri publikuju vise od ekonomista (review period je duzi, radovi su duzi, postoje jako prestizni zurnali, etc.), ali Begovic nista ne publikuje. „Nista“ znaci nista peer reviewed u casopisu koji je indeksiran na skopusu. (Ako neko pomislja da je skopus rigorozan i da indeksira samo vrhunske zurnale, nije tako). Ovo meni govori da je on nikakav profesor.
Drugo, Begovic stalno spominje Boska i Boska (nisam ekonomista, nisu mi poznata gospoda). Meni ovo zvuci da on ne (zeli da) kapira peer review. Bosko i Bosko i prof Madzar mogu da misle sta god hoce, ali dok 3 reviewera (npr. iz Australije, Austrije i Japana) koji te verovatno ne poznaju i ne znaju ni sta je Srbija ne ocene pozitivno, ti u stvari nista nisu ni napisao.
Trece, sa h indeksom 2 on na prva 3 univerziteta u Londonu (UCL, ICL, LCE), ne bi mogao da radi ni na vratima.
Link: https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=16445371300
@ epi
Jasno nam je da profitna stopa pada.To je prirodan proces.Jednostavno,akumulacija kapitala je veca nego sto je „raubovanje“ masina i opreme.Konkurencija cini svoje,pa se akumulirani kapital ulaze u nove masine i opremu i usavrsavanje starih.Tako se cuva i unapredjuje pozicija na trzistu.Ako konkurent nije u stanju da ulaze sredstva u razvoj gubi korak i postepeno trziste.Opada mu dobit po jedinici proizvoda,jer napredniji konkurent neki proizvod moze prodati po nizoj ceni a dobiti isti ili veci profit,jer je npr. ustedeo na energiji ili je povecao ucinak po jedinici vremena sa savremenijom masinom.Itd,itd…
Drugo,vrednost valute nije ista danas i pre 30 godina.Danas dolar vredi daleko manje nego pre 30 godina,pa bi vrednost neke nove masine nekada bila 100 000 dolara,a danas je to 200 000.
Ali „ugurati“ citav problem sa kapitalizmom danas u cinjenicu pada profitne stope je jako naivno.
Problemi su daleko dublji i viseslojniji.Matematika,kojoj dajete iskljucivu vrednost,je samo jedan od segmenata.
Verujte,veoma ste daleko od resenja problema,Vasa kiberneticka antiutopija neodoljivo podseca na Orvela.
Ako bi se ikada uspostavila ta kiberneticka tiranija,lako bi se doslo do zakljucka da je covek suvisan na Zemlji.Eko sistem planete besprekorno funkcionise bez coveka…..
Pa dobro,mozda bi se tu naslo mesta jos za par miliona ljudi koji imaju moc nad vestackom inteligencijom,odnosno nad tim kiberetickim svetom.
@ Ivan
Zadovoljan sam Vasim odgovorom.Saznao sam ono sto sam zeleo.
Sada,zatvorimo (privremeno) poglavlje o fasizmu.
@epistemologija и Ivan
Превише се уздате у теорију. Економија је егзактна, емпиријска наука. Ако желите да прикажете неки проблем, подуприте га бројкама или графиконима. Комрад epistemologija је то урадио у једном од својих пређашњих коментара. Могли сте и Ви, Иване.
@epistemologija
Poštovani,
Ova rasprava postaje zamorna kako meni, verovatno i vama a verovatno i pratiocima bloga.
Samo ovo citiram jer i sam citat sadrži protivurečnost:
– Ekonomske teorije se kao i sve druge teorije u drugim naukama aksiomatizuju.
Neko je od poznatih ekonomista negde rekao, – ekonomske teorije, sve što su lepše i logičnije sve su opasnije.
Dajte mi jednu aksiomatizovanu teoriju u ekonomiji koja kao model matematički pouzdano finkcioniše.
Aksiomi su stvar tautologije ali ne i ljudskih odluka.
Morate razimeti Nojmana !!!
P:S:
Vi ni jedan satav nekog autoriteta ne iznosite.
Ja to neću raditi jer gubimo vreme i smisao rasprave zapetljavamo.
Mogu vas pohvaliti da vešto pletete lepljivu priču.Evo ja se predajem.
Pozdrav,
@Ivan
„E tu ste se upecali. Aksioma je pojam koji je neosporan,“
Aksioma nije pojam nego stav.
Aksioma kao stav jeste premisa u izvođenju proverljivih iskaza u empirijskim naukama ili za dokazivanje teorema u matematici i logici.
To su elementarne stvari.
„Ekonomija ne trpi aksiome. Dokazao Kurt Gedel, kada je opovrgao Hilberta.“
Kurt Gedel je oborio formalistički program zasnivanja matematike Dejvida Hilberta i nema nikakve veze sa ekonomijom.
Ekonomske teorije se kao i sve druge teorije u drugim naukama aksiomatizuju.
To je elementarni epistemiološki i metodološki postupak u sistematizaciji, proveri i širanju saznanja, generalno u nauci, a tako i u ekonomiji.
Ekonomske teorije se, kao i sve druge, kritikuju sa stanovišta drugih teorija i procenjuju na osnovu uspešnosti predviđanja i otkrivanja novih činjenica za koje do sada nismo znali.
„Ekonomija je nepredvidiva.“
Samo delimično tačno.
„Te autore koje ste naveli su svoje teorija gradili na Njutnovoj filosofiji kauzalnih veza, i Ljajbnicovog linearnog determinizma.“
Džon Majnard Kejnz i Milton Fridman, sa svim njihovim sledbenicima, dok su svoje teorije formulisali i razvijali nisu imali na umu, niti su se bavili filozofijom Isaka Njutna i Gotfrida Lajbnica.
„Potebno je novo preumljenje. Kako Niče u Zaratustri nagoveštava – razbiti stare tablice i pisati nove UNIVERZALNE.“
Ekonomiji nije potrebno preumljenje, nije to religija pa da doživi metanoju, nego su joj potrebni prodorniji istraživački programi i sve istančaniji metodološki aparat.
„Ova kriza je sasvim prirodan tok evolucije svesti koji vapi za novim prologom.“
Siromašni, nezaposleni i eksploatisani vape da se kaže ćao kapitalizmu.
@ grey owl – Hvala na preporuci za članak; ova rečenica me se ponajviše dojmila:
„For any issue that strikes at the core of who we are, greater brainpower may simply serve to preserve that identity at the expense of the truth.“
https://www.theguardian.com/books/2019/apr/01/why-smart-people-are-more-likely-to-believe-fake-news
@inzaghi
Hvala na savetu,
To mi isto kažu dame iz našeg sokaka 😉
///////Ova kriza je sasvim prirodan tok evolucije svesti koji vapi za novim prologom/////////
………exit je prosao,ali za gucu ti mozes mnogo da zaradis
……….ove misli bi isle na nalepnice za aute ili na majice tokom zureva
Za Nebojšu Katić – Mislim da više nema govora o ciklicnoj krizi – mi sada živimo u krizi kapitalizma.
Moje skromno mišljenje je da će se i ova kriza nekako ‘zakrpiti’. Stanje jeste komplikovano ali još ima prostora za ubacivanje nekih novih parametara u glavni regulacioni faktor, ali i on ima svoj limit.
Smatram da će treća kriza, kojoj se niko neće nadati, i biće suprotna našoj intuiciji, izbiti neočekivano,i ona će doneti globalni potres.
Možda ovo asocira na Jovanovo otkrovenje 🙂
Pozdrav,
За epija:
„Ali zato evo kako je počela da pada korporativna profitna masa u SAD. To recimo nećete skoro nigde da čujete.
https://d3fy651gv2fhd3.cloudfront.net/charts/united-states-corporate-profits.png?s=unitedstacorpro&v=201906271248a1&d1=20140101&d2=20191231
A recimo sa druge strane imate sve veći rast bruto investicija u fiksni kapital
https://d3fy651gv2fhd3.cloudfront.net/charts/united-states-gross-fixed-capital-formation.png?s=unitedstagrofixcapfo&v=201906271258a1&d1=20140101&d2=20191231
Jel znate vi šta to znači?“
Ја мислим да знам. То значи да је „криза“ на помолу, али не због нечије грешке.
Ово се очигледно ради плански како би се извршила нова велика прерасподела капитала. Неки ће да пропадну, али ће зато онај ко се снађе (или има дојаву) у средњем и дужем року узети још већи колач и бити још богатији него данас.
С друге стране, велики мехури ће да пукну, огромни дугови ће да се анулирају, огроман број људи ће да остане без посла, итд, итд.
Једино је сигурно да ће нови циклус „инвестиција“ почети убрзо након кризе.
Суштина свега овога је да се ослободи нови простор за улагање и трошење новца. Слично је када змија збаци са себе стару кожу како би добила нову. Тако је и капитализам сада у процесу бацања старе коже.
@epistemologija – Svaka teorija postulira ograničeni skup aksioma iz kojih dedukuje posledice ( čist redukcionizam, moj prigovor) koje trebaju biti empirijski proverljive pod klauzulom ceteris paribus. To je temelj nauke.
E tu ste se upecali. Aksioma je pojam koji je neosporan,
Ekonomija ne trpi aksiome. Dokazao Kurt Gedel, kada je opovrgao Hilberta. Ekonomija je nepredvidiva.
Te autore koje ste naveli su svoje teorija gradili na Njutnovoj filosofiji kauzalnih veza, i Ljajbnicovog linearnog determinizma.
Potebno je novo preumljenje. Kako Niče u Zaratustri nagoveštava – razbiti stare tablice i pisati nove UNIVERZALNE.
Ova kriza je sasvim prirodan tok evolucije svesti koji vapi za novim prologom.
pozdrav,
Za Ivana – Temu nove krize sam dotakao u januarskom intervjuu za Novosti. Mislim da više nema govora o ciklicnoj krizi – mi sada živimo u krizi kapitalizma. Hvala na komentaru.
@ Ivan
„Vaši stavovi i tvrdnje su toliko nategnite zato što ih simplifikujete do banalnosti.“
Šta je nategnuto i simplifovano u „mojim“ stavovima i tvrdnjama?
Nisu to nikakvi „moji“ stavovi i tvrdnje nego su to uvidi iz ekonomske realnosti kapitalizma, koje marksistička teorija kriza sintetizuje u koherentan sistem objašnjenja recesija.
Zakon tendencijskog pada profitne stope nije prvi lansirao Marks, nego Adam Smit, Dejvid Rikardo, Džon Stjuart Mil, čak i Stenli Dževons.
Sve to ima predistoriju, a i od kad je nastala marksistička teorija kriza, oko nje su se sami marksisti razmimoilazili u pogledu njene validnosti i značaja za praktičnu političku akciju.
Ništa tu nije simplifikovano nego se traži opšti eksplikativni princip. Kao što kejnzijanci u prvi plan stavljaju agregatnu tražnju i propagiraju uticaj na nju kroz transmijski mehanizam ponuda novca -> kamata -> investicije -> realni dohodak tako i marksisti u centar stavljaju profitablinost kapitala kao glavni problem kapitalističke reprodukcije.
Svaka teorija postulira ograničeni skup aksioma iz kojih dedukuje posledice koje trebaju biti empirijski proverljive pod klauzulom ceteris paribus. To je temelj nauke.
Ne možete da shvatite složena kretanja u savremenoj kapitalističkoj ekonomici ako nemate teorijski okvir. Nema tu nikakve simplifikacije. Model prvo mora dobro da se postavi da bi se nadopunjavao dodatnim uslovima i pretpostavkama. U protivnom nećete znati da odvojite bitno od nebitnog, uzrok od posledice, ishod od uslova.
Marksisti moraju da brane zakon tendencijskog pada profitne stope jer savremena ekonomska misao to prosto ignoriše ili smatra prevaziđenom pričom iz XIX veka.
Kejnzijanci ne žele time da se bave. Za njih je ceo svet elastičnost investicija na visinu kamatne stope i kolika je tražnja za novcem. Monetariste tek nije briga za profitablinost kapitala u proizvodnoj sferi, jer oni uopšte i ne priznaju potrebu da se napravi distinkcija između proizvodnog i neproizvodnog rada. Za njih je to sve izmiksovani konglomerat tržišta koji sam sebe reguliše, pa šta sad tu ima mi da bijemo glavu da li su preduzeća profitabilna ili nisu. Po njima na duži rok sve se to pegla.
Šta recimo imate da kažete na simplifikaciju i možda „banalnost“ ovih teorija? Šta imate da kažete na kejznijansku redukciju svih kamatnih stopa u jedan agregat, kojima se oni služe u njihovim IS-LM modelima? Monetaristi im sa pravom to zameraju, jer prvo, teško je staviti u jedan amalgam raznolikost kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa, zatim ih je teško aproksimirati ekonometrijskim tehnikama, pošto su značajne oscilacije u stopama inflacije koje moraju da se uračunaju u nominalne kamatne stope itd.
Nisu ni monetaristi imuni na nedostatke. Upravo njihova sopstvena empirijska istraživanja o korelaciji monetarnih agregata M1 i M2 sa dohotkom nisu pokazale sigurnu kauzalnu vezu itd.
„Negove tvrdnje su veoma upečatljive. E sad je pitanje, zašto i kome su te tvrdnje namenjene. Posle takvih njegovih pisanja pojavljuje se i sledeća vest – Dolar je na valutnim tržištima oslabio. Pad te valute dogodio se nakon poruka predsednika Centralne banke SAD DŽeroma Pauela, da ulagači veruju da će FED ovog meseca smanjiti kamatne stope. Ovakve dve izjave verovatno imaju kauzalnu vezu, da proizvedi reakciju.“
I šta sad sa tim? Šta će se bitnije promeniti?
Ali zato evo kako je počela da pada korporativna profitna masa u SAD. To recimo nećete skoro nigde da čujete.
https://d3fy651gv2fhd3.cloudfront.net/charts/united-states-corporate-profits.png?s=unitedstacorpro&v=201906271248a1&d1=20140101&d2=20191231
A recimo sa druge strane imate sve veći rast bruto investicija u fiksni kapital
https://d3fy651gv2fhd3.cloudfront.net/charts/united-states-gross-fixed-capital-formation.png?s=unitedstagrofixcapfo&v=201906271258a1&d1=20140101&d2=20191231
Jel znate vi šta to znači?
To znači tendenijcski pad profitne stope udružen sa opadanjem nove dodate vrednosti.
Pošto su profitne stope raspoređene po gamma statističkoj raspodeli verovatnoće i pošto su već 30 godina na nižem nivou, matematički to znači da i vrlo mali trzaji na dole mogu da izazovu „pucanje“ mnogih firmi s obzirom na kamatne obaveze i zaduženost privrede u SAD.
To su dva uslova koji trebaju biti u konjukciji da bi pukla recesija. Sad se samo čeka šta će biti okidač. A taj okidač će se po ko zna koji put uzeti za glavni uzrok ili grešku, a kapitalistički sistem će se slaviti kao besprekoran, sa samoprekornom konstatacijom da smo samo trebali biti malo obazriviji i malo manje pohlepni i sve bi bilo u redu.
I tako sve u krug dok desetine miliona ljudi proćerdavaju svoje živote zbog cikličnih ringišpila kapitala.
„Između ostalog – Od Dr. Roubini1998. do 2000. bio je viši ekonomista za međunarodne poslove u Veću ekonomskih savetnika Bele kuće.“
Pa šta ako je bio, i Kejnz je bio velika ličnost, pa njegova teorija trpi opovrgavanja i kritike. Mnogo ekonomista je mašilo u svojim predviđanjima.
„Nurijelov posao nije da objašnjava, on je tu da šokira. “
Posao ekonomiste je da prvo istražuje, potom objašnjava i naposletku daje konkretna rešenja. Šokiranjem neka se bavi neko drugi, ako je to uopšte pametno i potrebno nekome. Od šoka nema koristi.
РАСПАД ПОРОДИЦЕ И ПРОПАСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: Или зашто „апсолутна моногамија“ ствара „друштвену енергију“
https://balkanskageopolitika.com/2019/03/30/raspad-porodice-i-propast-civilizacije-ili-zasto-apsolutna-monogamija-stvara-drustvenu-energiju/
@Vladimir Dž verujem da će vam ovaj tekst biti zanimljiv
https://vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/286-aksiome-jednog-drustva-pornografija-i-nasilje.html
„Олдоуз Хаксли, аутор „Врлог новог света“, јасно каже:“Културални услов успона једног друштва директно је пропорционалан наметању ограничења сексуалном понашању пре и после венчања“.“
@epistemologija
Molim Vas.
Vaši stavovi i tvrdnje su toliko nategnite zato što ih simplifikujete do banalnosti.
Negove tvrdnje su veoma upečatljive. E sad je pitanje, zašto i kome su te tvrdnje namenjene. Posle takvih njegovih pisanja pojavljuje se i sledeća vest – Dolar je na valutnim tržištima oslabio. Pad te valute dogodio se nakon poruka predsednika Centralne banke SAD DŽeroma Pauela, da ulagači veruju da će FED ovog meseca smanjiti kamatne stope. Ovakve dve izjave verovatno imaju kauzalnu vezu, da proizvedi reakciju.
U globalnim razmenama saopštenja, ništa nije slučajno.
Između ostalog – Od Dr. Roubini1998. do 2000. bio je viši ekonomista za međunarodne poslove u Veću ekonomskih savetnika Bele kuće.
Tvrdite: Ciklične i povratne recesije su normalna stvar u kapitalizmu.
Ekonomisti samo vide te periodične ciklične tokove koji upravo generišu kolaps.
O tome sam kometarisao tu negde na Jorkove tvrdnje o ekonomskim bifukacijama na koje niko ne obraća pažnju a ključne su za kontrolu ekonomskih gibanja.
P:S:
Nurijelov posao nije da objašnjava, on je tu da šokira. Mogi poverovati da je Roubini stvoren kao ‘ekonomsko strašilo’, ali da igra bitnu ulogu i globalnim informativnom razmerama igra.
Pozdrav,
@Ivan
Nurijel Rubini nikako da objasni a zbog čega su Evropljani i Japanci u režimu negativnih kamatnih stopa, Rubini nikako da objasni šta se dešava sa američkom privredom, koja sve češće ulazi u kreditne balone i sve slabiji ima oporavak posle svake recesije.
Ništa Rubini ne objašnjava, pri tom i pogrešno konsattuje neke stvari. Ni do kakve deglobalizacije neće doći jer se kapitalizam zasniva na prodaji roba, a međunarodna trgovina je dostigla takve razmere da nema više nazad.
I nikakva Amerika neće povući recesiju neko kapitalizam kao nestabilni ekonomski sistem koji do sada u poslednjih vek i po prošao kroz 30 recesija i 3 velike derpesije sa 548 meseci trajanja krize ili zaokruženo 48 godina.
Ciklične i povratne recesije su normalna stvar u kapitalizmu. Bez njih taj ekonomski sistem prosto ne može da funkcioniše, a caka je u količniku i fenomenu koji se zove tendencijski pad profitne stope.
Sva ta složena mreža uzroka i posledica ima koren u tome.
Moj tekst na tu temu: https://www.noviplamen.net/glavna/mali-recnik-kapitalistickih-kriza/
За Катића
Господине Катићу.
Шта мислите о овој вести?
Др Пропаст: Катаклизма ускоро креће из Америке
Амерички економиста Нуријел Рубини, познат под надимком Др Пропаст, јер је први најавио светску финансијску кризу 2008. године, најављује нову рецесију.
https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201906191120131275-dr-propast-kataklizma-uskoro-krece-iz-amerike/
Хвала на одговору
@Kum
Kume, Brana je jedan od najvećih naših dečijih pesnika.
Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita.
Njegova duša je mogla da peva i ovu pesmu – Ljutito meče
Evo daragi Kume i Šekspira, lično za tebe globalistu !?
Ovako po sećanju ostalo još iz studentskih dana,
Šekspir peva, ne Romeo nego baš Šekspir .-)
TAKO VREME BORE PO LICU NAM STVARA
PORUŠI LEPOTE PRIRODNOGA DARA
TOM ZAMAHU NIŠTA UZMAKNUTI NEĆE
AL ONO ŠTO TEBI MOJA RUKA PIŠE
TO VREMENA RUKA NE MOŽE DA ZBRIŠE.
Ali Šekspir i ovo tvrdi;
Kad se rodimo zaplačemo jer stupamo na pozornicu budala,
Ovo nije stvarno ništa lično, već samo prenosim zapažanje genijalnog
William Shakespeare
P:S:
A to pitanje oko fašizma je opasno. Ja niti ga osećam niti vidim.
Vidim jedan besmislen haos koji preti da poništi nacionalno biće naroda.
Takav pojam morate meni i javnosti dublje obrazložiti i uveriti nas u fašizam.
Fašizam je po mom uverenju mrtav već 70 godina i on je dijalektički prevaziđen.
Srdačan pozdrav,
“ Осим што је одвратна, понижавајућа и носи све одлике еугенике, ова теза имплицира и нужност укидања демократских института, а пре свега, избора. Шта ће нам, када ће глупи, неписмени и крезуби да гласају против нас “
da sve bude ludje u nasoj srbiji-isto ono sto je vucic juce pricao o ljudima,danas pricaju iz saveza (valjda ih neki obrazovani genije tako posavetova-verovatno da narod voli da mu se tepa sa govedima)
mogli bi po obicaju da pisemo po 1000 komentara i svako bi ostao na svome.basara je poznat kao neko ko samo pise o rulji,decenijama-za njega je demokratija bolest.bilo je i ovde reci da 300 treba da vladaju (i kako bi ih izabrali-i oni na vrhu pripadaju razlicitim ideologijama)
nekad mislim,imate li srama da pored ovakvih nejednakosti,vi tzv (tu bi se sa avetom slozio 100%) intelektualci govorite o nekoj ugrozenosti (vama gosn.katic da citira onog miljanova i da se stidite-morgen sutra)
…….danas se koristi izraz „liberalni fasisti“,samo sto takvi nisu liberalni
…….par komentara na nekog ko se mozda skolovao u lajkovcu (ne u londonu)
“ Kakva prepotentnost….liberal koji je celog života na državnim jaslama “
“ Vaš nacionalizm je negacija neoliberalne ideologije “
…nisam hteo da izvlacim pohvalan njegovog studenta.neoliberalizam se zapatio,formirao mnoge obrazovane ljude i nemoguce ga je srusiti (izgubljeno je mnogo toga)
Povodom ove vesti: Za izgradnju 50.000 stanova za bračne parove država ulaže 400 miliona evra.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:805226-Djukic-Dejanovic-Za-izgradnju-50000-stanova-za-bracne-parove-drzava-ulaze-400-miliona-evra
Često imamo prilike da čujemo: „e da imamo veći standard, više bi se rađalo?“ ili „bežim ja iz ove zemlje, ovde je teško imati decu“
Ali da li je to sve tačno?
Krivimo naše siromaštvo. Ne mogu se deca rađati ako nemamo stan, kola, posao, smartfon…. Samo veći stanadard i eto dece.
Ispada da ako bi imali nešto veći standard,…. paaa…barem kao oni koji žive na jugu Evrope – da bi i nas bi bilo više. Recimo kao Španija, Italija, Grčka, Portugalija,… Ovo često uzimamo kao primer gde bi smo želeli da budemo. Ali šta kaže statistika za te zemlje. Nedavno sam postavio link stope rađanja za svaku zemlju.
http://worldpopulationreview.com/countries/total-fertility-rate/
Ako se pažljivo pogleda link ispada da te zemlje imaju manju stopu rađanja nego mi. Šta više, neke zemlje koje imaju 5, 10, … 17 puta veći bdp po glavi stanovnika imaju manju stopu rađanja. Zemlje poput Japana ili Južne koreje imaju potpuni sunovrat – a svi znamo da su industrijski lideri sveta.
Šta njima fali pa se ne rađaju više?
Zadnji put kad sam bio u Torontu, 2008 godine, grad je imao više samaca nego onih što su u braku. Inače je tada grad imao više od 150,000 milionera. SAD su pre nekoliko godinu prešli među da cela zemlja ima više samaca nego onih u braku. Da nemaju taj milionski priliv sa juga, statsitika bi bila dosta lošija. Ali ista statistika beleži da je stopa rađanja latinosa manja nego iz zemlje odakle su došli. Rađanje je daleko manje u gradovima, koja su mnogo bogatija, nego van gradova.
Više je nego očigledno da standard nema veze sa stopom rađanja. Mnogi autori čak navode da on zapravo ima suprotan efekat. Ako se pogleda naša istorija, po selima se više rađalo. Bogati trgovac iz neke palanke je imao preča posla nego da brine o gomili dece. Recimo gde da čuva stečeno.
Ako nije standard šta je onda? Ja se priklanjam stavu pokojnog akademika Jerotića da je uništenje patrijahalnog društva uzrok ovome. Globalisti, zajedno sa svojim partnerima iz komunističke Kine, su svih ovih decenija radili na tome. Uništenje patrijahata je bio jedan od njihovih osnovnih ciljeva, zajedno sa stapanjem nacija. Razvili su savremena građanska društva u kojima je brak i porodica prevaziđena stvar.
„Ne treba vam muškarac ako imate dobru knjigu i kupku.“ „Ove majke kažu da su očevi stvar prošlosti.“ „Pevačica otkrila zašto je digla ruke od muškaraca.“ Nisam mogla da budem domaćica, a evo i zašto.“ „Ambiciozne i uspešne žene su magnet za muškarce. Statistike: U Rusiji najviše žena menadžera.“ „Ove zvezde ne žele nikada da postanu majke.“ „Ove majke više voli da se bave svojim karijerama nego da čuvaju svoju decu.“ „10 Razloga da imate psa nego muškarca pored sebe“ „Odlučila sam da nikada ne rodim dete: Umesto u porodicu, investirala sam u sebe“
Ovo su samo neki od naslova na portalima u kojima globalisti na jedan suptilan način poručuju u odeljku za žene šta im je činiti. Tu se moraju dodati i serije poput „Sex i grad“, pa se sad i zakonski ukida mama i tata, …
(http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:732078-ZAPAD-UDARA-NA-PORODICU-Da-li-ce-i-u-Srbiji-ukinuti-mamu-i-tatu)
Dole, na ovoj stranici, sam već pisao da su u neka davna vremena ljudi osmislili da je za veći rast grupe najbolje da se jednom muškarcu prikloni jedna žena. Vremena pre bračnih zajednica su vremena kad je na svetu bilo tek nekoliko miliona ljudi. Jedan alfa mužjak je bio nedovoljan za rast populacije.
Globalisti su dobro izučili istoriju pa nas sad vraćaju u praistoriju. Poruka ženama je da budu nezavisne, muškarci pored njih su nužno zlo. Jedno dete u redu, ali bez oca pored. Tu su portali preko kojih se gasi seksualna glad, ili se pak organizovano avionima ide u seks turizam na jug. Te je muškarac u kući izlišan. Društvene mreže se ubedljivo najviše koriste za prikriveni seks, tako čaršija teže sazna.
Navodna borba elite da se održi ili poveća prirodni priraštaj je najveća laž. Tu ubrajam i ove naše ljigavce. Prošlih godina sam na ovom blogu iznosio X stavova elite šta oni misle o ljudima. Ovaj put ću ponoviti samu jednu izjavu.
“U ovom trenutku ima previše ljudi na ovome svetu. Treba smanjiti svetsko stanovništvo sa sadašnjih pet milijardi na 250 do 300 miliuna. Pad od 95% bi bio idelan”. – Ted Turner, Last Trumpet Newsletter, 1996 godine. Vlasnik CNN-a.
Preslušao sam gostovanje Begovića kod Mileta Perića.
Prvo, nije mi jasno koji je smisao emisija koje traju 4 sata!!! Odslušao sam prvih sat i po i onda sam „skočio“ na poslednjih sat vremena da bih čuo šta ima da kaže na ekonomske teme savremenog sveta.
Kao i uvek, izbegao je raspravu, ovog puta upravo je on upotrebio argument ad hominem. Neko nije kompetentan i doviđenja ćao. Ako je već toliko superioran onda je barem trebao da pokaže pre publikom gde je zabluda autora ili mišljenja za koje drži da su autsajderi.
Drugo, moram da učinim mali osvrt na njegove tvrdnje o naučnom statusu ekonomije.
Smatram da ekonomija ipak jeste nauka, iako je ona prožeta međusobno suprotstavljenim paradigmama i inkompatiblinim teorijama. Izvesna saglasnost među ekonomista postoji kada su u pitanju ekonometrijske metode i neki elementarni pojmovi.
Međutim, oko mnogo stvari, fenomena, zakonitosti ne samo da ne postoji saglasje nego i velika oprečnost i polemika među ekonomistima. Sama empirijska istraživanja daju protivurečne rezultate, pa se e može doneti konačan sud ko jeste ili nije u pravu.
Navešću samo jedan primer sukoba između kejnzijanaca i monetarista u pogledu toga šta je lakše meriti uticaj kamatne stope na tražnju novca (kao što tvrde kejnzijanci) ili recimo da je jednostavnije i sigurnije pratiti kretanje novčane mase i njenih posledica po nominalne i realne veličine.
Zanimljivo je pratiti veliki broj radova koji su napisani o tim protivurečnim stavovima, i kako i jedan i drugi tabor demantuju jedne druge. Na svako pro uvek ima contra.
Taj spor kejnzijanaca i monetarista, a to je samo jedan apsekt, na mnogo drugih tačaka postoji slična oprečnost i polemika među njima,nije samo neke teorijske i metodološke prirode već ima konkretne posledice po praktičnu fiskalnu i monetarnu politiku kada se naiđe na realne probleme iz stvarnoga života.
U suštini veoma slab nastup Begovića. Barem što se ekonomije tiče, bilo akademske bilo ove „praktične koja se tiče naših života u ovoj našoj napaćenoj zemlji.
@ Kum
Neverovatno je koliko se vi ložite na tuču i na uniforme. Oni koji su od toga izvlačili korist, bili su upravo fašisti. Ipak, jedina uniforma koju ćete viđati u budućnosti biće pandurska.
Srbija bi mogla da nastavi da živi u čipovima robota.
Što se tiče inteligencije, jedan solidan članak:
http://www.bbc.com/future/story/20190709-has-humanity-reached-peak-intelligence
Eh g. Katiću sad ste me razočarali… Kakav Ju Nesbe, bolje je čitati A. K. Dojla. Taj nordijski noar je gomila nepotrebne brutalnosti, dostojan je da bude na nivou roto romana, čak i niže.
Evo ja sam se vratio klasicima, pročitao sam „Opasne veze“ nedavno, ništa ne može obogatiti dušu više od ljubavnih intriga i bludničenja francuskog plemstva.
Za kuma – Ne znam odakle Vam ideja da bi Ivan mogao naginjati fašizmu – sasvim nepotrebna provokacija. Uzgred, pesma koju ste postavili je bila jako popularna u Parizu kod „žutih prsluka“. Hvala na komentaru.
За Мишу – Ако хоћете лаку летњу литературу, Ју Несбе је писац добрих кримића. Ја бих ипак саветовао да се вратимо класицима и читамо их поново. На мом блогу имате рубрику где постављам оно што тренутно читам, али нисам сигуран да је то убито згодно као летња лектира. Хвала на коментару.
@Ivan
Kafanski pesnik g. Crncevic,ne bas sposoban za neka veca intelektualna dostignuća,kao i g. Basara.
Kada ce te mi citirati Sekspira,Dostojevskog,Andrića,Crnjanskog.,..
Nego,ja Vas lepo pitam.Hocete li Vi u borbu protiv fasizma ili ne?
Vidim da kod Vas ova velika pesma ne ostavlja dubok utisak…..da niste i Vi fasista g. Ivane?
Vest od pre šest dana,
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2019&mm=07&dd=04&nav_id=1562223
Srbija ima skromni državni IQ – (90), pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja svetske inteligencije, sprovedenog u 203 države sa nekoliko zemalja van Evrope.
Bitno je da smo bolji od Albanije 🙂
@Kum
Dragi Kume,
Ne razumem kako sam kod vas izazvao toliko nadahnuća da mi poklonite ovako lepu narodno revolucionarnu pesmu.
Nadam se da ćete mi objasniti tu senzibilnost.
Ali evo ja ću Vam odgovoriti jednom drugom isto tako lepom ali pesnički nadahnutijom i filosofski dubljom,
Ovo radim u čast mog omiljenog blagopočivšeg pesnika Brane Crnčevića.
Po sećanju- Svaka stvar u prirodi deluje prema zakonima nužde
Okreće se Zemlja prostori je glođu
Mrzi Zemlja Sunce, naturenog vođu
O drugoj putanji Zemlja stalno snati
O drugom prostoru i drugčijoj vatri
Zamlja nikad nije birala putanju
Veliki je drže slabiju i manju
I nju ko i mene drže sile jače
Zarobljena Zemlja oko Sunca plače.
Pozdrav moj dragi Kume,
Поштовани г. Катићу,
у Београду је мало свежије, па да покушамо да и на овој листи мало спустимо температуру.
Лето је доба године када се често препоручује лакша литература. Која је Ваша препорука за ово лето? (мислим на књиге 🙂 )
Хвала унапред и свако добро.
@ Ivan
Dosta je bilo igara recima.
Kada dodje „merodavni trenutak“,jeste li spremni da uzmete pusku u ruke i da se borite protiv fasizma?
Secate li se one pesme Bella Ciao……
Una mattina mi son svegliato,
o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!
Una mattina mi son svegliato
e ho trovato l’invasor.
O partigiano, portami via,
o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!
O partigiano, portami via,
ché mi sento di morir.
E se io muoio da partigiano,
o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!
E se io muoio da partigiano,
tu mi devi seppellir.
Mi seppellire lassù in montagna,
o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!
Mi seppellire lassù in montagna
sotto l’ombra di un bel fior.
E le genti che passeranno
o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!
E le genti che passeranno
Ti diranno «Che bel fior!»
«È questo il fiore del partigiano»,
o bella, ciao! bella, ciao! bella, ciao, ciao, ciao!
«È questo il fiore del partigiano
morto per la libertà!»
Zaigra li Vam srce kada cujete tu melodiju?
Za Ganeta – Sada sam razumeo smisao pitanja u vezi sa NBS. Pretpostavljam da NBS koristi pre sveg repo operacije (uz stopu obaveznih rezervi) za kontrolu količine novca u opticaju i da ne kupuje niti prodaje državne obveznice na sekundarnom tržištu. Potraživanja NBS od države su mala stavka u bilansu NBS. Hvala na komentaru.
Малограђанска ентропија
Друга Србија или ти другосрбијанци су упали у Константиновићеву замку „Философије паланке“
Ово време узнемирује и надахњује: Песимиста мисли да је несавршеност друштва чињеница, док оптимиста овај тренутак сагледава као нормално стање друштвеног процеса који сазрева на емпирији и перманентно се одупире утопијском рефлексу.
Слободни мејнстрим медији, контролисани од стране отуђене групе самопроглашених интелектуалаца, другосрбијанаца , креирали су подсмешљив наратив да је Вучић проблем. И таква елита има за циљ да разјасни парадокс Вучић 🙂 Тако, стално лагање у јавном простору не служи да народ поверује у лажи, већ да нико више не верује ни у шта и да ни о чему не може да одлучи, да буде лишен капацитета за акцију и способности расуђивања. Са таквим народом, можете да радите шта хоћете.
Тиха већина, бива паралисана од сваке акције, чак и свести о потреби за њом. Докле треба да верујемо да се иза свега тога крије неки мудри план, немогуће је поверовати у постојање икакве јасне стратегије наглог заокрета и институционалног одржања заједнице.
Решење је нешто између, рецимо Србија грађана без подела и уважавања реалности.
Inteligencija naroda je naravno izuzetno važan faktor uspeha. Nažalost, ako je verovati nekim statistikama, Srbi tu stoje jako loše. Dugo sam bio veoma skeptičan prema takvim statistikama i smatrao sam ih manifestacijama rasizma. Više nisam tako siguran.
(Nebojša Katić, 24/06/2019 u 05:51)
Setih se ovog Vašeg komentara čitajući autorski tekst aktuelnog predsednika Srbije: http://www.politika.rs/scc/clanak/433411/Elita-i-plebs
@ grey owl
Prva i druga srbija se mozda zakrve.
https://www.blic.rs/vesti/politika/autorski-tekst-vucic-o-eliti-i-plebsu/ey2wtcm
A kad se dvojica biju,treci izvlaci korist.
A za narod,moracu da Vas razocaram,tesko da ce se preseliti u vecna lovista.
Srpski narod ce,da bi preziveo,svuci sa sebe ovu svoju kozu.Odbacice sva obelezja ove neuspele drzave.Mozda ce vojnik obuci crnogorsku,albansku,bugarsku ili nemacku uniformu (kao Milos tursko odelo),ali u njegovoj glavi ce nastaviti da zivi Srbija.`
Na Balkanu je sve jako komplikovano. Recimo, kolonijalni pacovi se zalete da uzmu provizije. Intuitivno.
Pošto se prva Srbija izbahatila, sad je red na drugu. Jer treće neće biti.
Za g. Katića,
Pratim aukcije državnih HOV i učestvujem na njima. Nisam primetio da je NBS učestvovala u kupoprodajama i zato sam vas pitao. Inače, u izveštajima sa aukcija stoji da našim HOV trguju: bankarski sektor, pravna i fizička lica, Ponavljam nisam primetio NBS, bar se izričito nije navodila NBS – mada ne isključujem da su je svrstali u bankarski sektor. Poseban kuriozitet je da ima dosta ljudi i pravnih lica koji se kriju iza kastodi računa poslovnih banaka tako da ne znamo ko sve kupuje srpske HOV.
Kamate na srpske obveznice su strahovito pale u poslednje 2 godine i to ne samo na evro obveznice već i na dinarske obveznice. Pogledajte NPR: statistiku sa današnje aukcije dinarskih obveznica http://www.javnidug.gov.rs/upload/Statistika%20i%20rezultati%20aukcija/2019/09.07.2019/Statistika%20aukcije%2009.07.2019.%20srp.pdf
Tačni su navodi vlasti da su sredstva u visini od 1 milijarde evra prikupljena aukcijom na Londonskoj berzi iskorišćena za prevremeni otkup ranije emitovanih dolarskih obveznica. Država je prevremeno otkupila dolarske obveznice u iznosu od 700.000.000. USD. sa rokom dospeća 2020 godine po ceni od 101,75% i dolarske obveznice u iznosu od 400.000.000. USD sa rokom dospeća 2021 godine po ceni od 109,75%.
Pošto ne pratite trgovanje srpskim HOV daću vam jednu zanimljivu informaciju…… Država je da bi izbegla bankrot u periodu od 2010 i 2011 godine emitovala u serijama desetogodišnje dolarske obveznice i tako se zadužila za 3,5 milijardi dolara i desetogodišnje evro obveznice zaduživši se još 1,7 milijardi evra…….. Sve to dospeva na naplatu 2020 i 2021 godine. Očekujem da će biti još emisija srpkih obveznica na Londonskoj berzi jer ne vidim drugi način da se odužimo, dobro je da su kamate pale…….
Još jednom koristim priliku da vam se zahvalim na razjašnjenjima koje ste dali.
Za Nikolu – Razumeo sam šta ste hteli da kažete i u jednom se apsolutno slažem. „Drugoj Srbiji“ se dopušta bahatost na koju intelektualna javnost najčešće ne reaguje, jer eto, reč je nosiocima proevroposke, modernizatorske baklje, pa oni podležu nekim drugim aršinima. Uzgred, to sam već davno pomenuo u ovom tekstu https://nkatic.wordpress.com/2006/12/06/reci-i-topuzi/. Hvala na komentaru.
Za studenta – Er Srbija je komplikovano pitanje. Bilansni podaci za 2018. nisu objavljeni, pa ne znam da li je i u prošloj godini bilo subvencja. Država je od formiranja ES dala ogroman novac u vidu subvencija i bez tog novca gubici ES bi bili ogromni. Avio industrija je izuzetno kompetitivna i mnoge kompanije su u problemima. Ja mislim, intuitivno, da je bolje imati svoju kompaniju makar morali da je subvencionišete, nego da budete prepušteni volji stranih prevoznika. Nažalost, subvencije su pod stalnim motrenjem i podležu vrlo komplikovanoj regulativi. Nevolja sa ES je što se država zaletela očekujući da će Etihad napraviti čudo, a čudo se nije desilo. Verujem da JAT ne bi bio u bitno lošijem stanju od ES, da je država odlučila da ga sama sanira, bez aranžmana sa Etihadom. Ovo je ponovo, samo moja intuicija. Hvala na komentaru.
Za Ganeta – Nažalost ne pratim transakcije vezane za reotkup HOV, pa ne bih da improvizujem. Odlično je za budžet da su prinosi drastično pali. Ako je verovati vlastima, emisija evro obveznica od pre par dana je upravo imala za cilj da se novac upotrebi za prevremeno izmirivanje deviznih obaveza koje su nosile veću kamatu. Hvala na komentaru.
@Nemirni
Ne znam sta ste vi otkrili i o kakvom medjupartijskom sukobu i navijackom terenu pricate (ja ne izlazim na izbore vise od 20 godina i imam krajnje negativan stav o svim politickim partijama), samo sam pokusao gospodinu Katicu (autoru clanka nasi i njihovi) da ukazem da gospodja Dana nije zrtva nikakve besramne medijske kampanje, jer NIJEDAN mas mediji nije preneo/proverio precizne navode studenta( prof. Babic, Salvatore…), dok smo u domacim stampanim medijima obasipani hvalospevima o istoj koji se ni u jednom trenutku ne doticu spornih navoda.
U istom momentu ne partijska licnost Z. Cirjakovic, posle pretnji batinama i lomljenja prstiju, biva izlozena organizovanom lincu od strane „aktivistkinja“, nvo grupacija i pojedinih politickih partija koji ce verovatno u narednim danima rezultirati progonom sa fakulteta. On je samo jos jedna zrtva u nizu nove pravdoljubive drugosrbijanske elite koja se na najsuroviji nacin obracunava sa neistomisljenicima. Slicnu aferu je ista grupacija spakovala prosle godine i Dzoniju Rackovicu kada je posle medijskog linca nastavila sa progonom i zabranom njegovih izlozbi…
Kao sto se moze primetiti javni diskurs je vise nego kontaminiran politickim delovanjem, a izrazena polarizacija nova drustvena dijagnoza. Ovo je moj poslednji komentar na ovu temu, izvinjavam se gospodine Katicu ako isti odstupa/krsi pravila vaseg bloga.
Идеологије неких економских структура, као што су комунизам или капитализам, или социјализам који су конвенционализовани на основу филозофских концепција, далеко су од објашњавања социјално-економских процеса, али су вероватнији кад пружају неку „сигурност“ у веома разноликој и несигурној реалности; те идеологије су некако функционисале у политичком свету хладних ратова и идеолошких конфронтација када је неко био бољи од других, али не ради у отвореном слободном свету где те филозофске концепције не налазе никакву апликацију или подршку.
Економија Србије од 2000.-2019, укратко:
Мантра је отприлике иста скоро две деценије: стране инвестиције, прецењен динар, врло ниска инфлација и врло високе каматне стопе.
1. Стране инвестиције:
Звучи врло добро када чујете да ће странци да инвестирају у Србију огроман новац. Онда се мало више удубите у материју и схватите да оно што странци раде је у суштини замена домаћег капитала за страни. Дакле, не улазе стране инвестиције у Србију, него страни капитал. Али тај израз не звучи тако добро у политичким кампањама, па се и не користи.
2. Прецењен динар:
Ово се ради како би увоз био подстакнут, јер странцима је потребан материјал из њихових матичних земаља по ниским ценама. Извоз домаће робе се овиме смањује.
3. Врло ниска инфлација:
Сваки економиста зна да када је инфлација ниска, и запосленост је ниска. Другим речима, ниска инфлација подстиче високу незапосленост. Зашто некоме одговара висока незапосленост, питате се? Коментатор epistemologija је то објаснио, али суштина је да то погодује ниским надницама, јер је конкуренција на тржишту рада огромна. Тако странци добијају јефтину радну снагу, а не морају да селе производњу у друге земље трећег света.
4. Врло високе каматне стопе:
Када су странци покуповали скоре све што се могло купити у финансијском сектору Србије, добили су бланко право да диктирају каматне стопе. Изговори за дизање каматних стопа су били разни, од политичке нестабилности, до неразвијености финансијског сектора. Невезано за разлоге, грађани Србије су постали стока за мужу, и то до последњег динара. Није помогло ни то што Срби нису разумели најбоље финансијску подвалу која има се наметнула, па су зе радо задуживали за све и свашта, у жељи да живе попут својих узора на Западу.
Наравно, владе су упорно браниле овакву политику, или у најбољем случају, нису јој се супростављале.
Покушао сам укратко да наведем главне критике господина Катића свакој влади, од 5. октобра, па наовамо. Чисто да подсетим неке овде, да нам оваква ситуација није од јуче. Зато се маните флоскула „ови су онако, ми смо овако“. Сви сте ви исти, бар кад је економска политика у питању.
Gospodine Katiću,
da li biste mogli da prokomentarišete slučaj Er Srbije i državne pomoći (na primer: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3282103/podmukli-napad-adrija-ervejz-krenuo-na-er-srbiju-slovenci-pukli-pa-udarili-na-srbiju-za-prljav-posao-angazovali-srbina)?
Tu se prepliću dve teme o kojima ste pisali, uloga države u ekonomiji, i gubitak nacionalnog suvereniteta u odlučivanju o važnim stvarima.
S poštovanjem
@Nikola
„Dobro poznata grupa „aktivistkinja“ i novinarki pisu otvoreno pismo u kome optuzuje Cirjakovica za sajber nasilje nad zenama, a isti pamflet instant zavrsava na naslovnim stranama: N1, Vremena, Danas-a, Autonomije… pojedinih pokreta i politickih partija“
Е сад сте се открили. Молим Вас да овај блог оставите по страни кад су међупартијски сукоби у питању. Не бих волео да се овај блог претвори у навијачки терен за овог или оног на политичкој сцени.
Поготово пошто је досад све било политички неутрално. Дакле, маните се политике, ово није политички блог.
Za g. Katića,
Da, upravo to mi nije bilo jasno…… Sada razumem. CB kupuju ili prodaju državne hartije od vrednosti i na taj način pokušavaju da regulišu inflaciju…… Što se tiče drugog dela vašeg odgovora tek sada mi je potpuno jasna inflacija iz 70-tih godina…… Ostaje mi samo da vam se zahvalim na objašnjenjima i informacijama.
Pošto trgujem HOV i kupujem državne obveznice (ne u poslednje vreme zbog drastičnog pada prinosa) želim samo da vas pitam još nešto…… Da li NBS trguje srpskim obveznicama???? Pratim redovno izveštaje i statistiku kupoprodaja i nisam primetio da u tom procesu učestvuje NBS.
U poslednjih godinu dana Ministarstvo finansija vrlo često sprovodi prevremene otkupe HOV i to dinarskih HOV. … NPR: http://www.javnidug.gov.rs/upload/Statistika%20i%20rezultati%20aukcija/2019/Baj%20bek%2003.06.2019/Rezultat%20aukcije%2003.06.2019%20srpski.pdf Da li je jedini motiv smanjenje javnog duga ili ima još nešto u tom potezu.
Koliko sam pratio po prvi put je država prevremeno otkupila devizne HOV 26.6.2019, do tada se u skorije vreme nije bavila prevremenim otkupom devizno indeksiranih HOV. Možete kliknuti na prvi link na ovom sajtu http://www.javnidug.gov.rs/default.asp i videti o čemu se radi.
Često napominjete da je dug u stranoj valuti opasniji od duga u domaćoj valuti ali naša država češće organizuje prevremeni otkup dinarskih HOV….. Šta je motiv, zar nije logičnije zameniti stari devizni dug novim sa daleko manijim kamatama ?????? Kao što je i urađeno u poslednjoj transakciji 26.6.2019. godine.
Evo zamolio bih vas da prokomentarišete malo moje navode i neću vam više dosađivati na ovoj temi.
Još jedanput vam se zahvaljujem na uloženom trudu i strpljenju.
Gospodine Katicu, gospodja Popovic nikako ne moze biti zrtva besramne kampanje, jer NIJEDAN mas medij nije posvetio sekundu/rec i preneo/proverio navode studenta, iako su isti vise nego precizni, knjiga Dominika Salvatorea i prevodi profesora Babica koji je preminuo krajem prosle godine.
Zrtva besramne kampanje koju mozete pratiti uzivo, je na primer Zoran Cirjakovic, kojem je novinar Insajdera i Kosovo 2.0, prosle nedelje na promociji knjige Jove Bakica pretio batinama, lomljenjem prstiju da vise ne pise… Nasilnik je prosao nekaznjen i dalje obavlja svoj novinarski posao, jer je po recima poslodavca (Insajder), prisustvovao dogadjaju kao privatno lice. Perjanice drugosrbijanskog novinarstva su ostro negirale da se dogadjaj desio i odbile da pisu o istom. Informacije o incidentu su jedino preneli portali Standard, Vidovdan i dnevni list Novosti. U toku jucerasnjeg dana i najave gostovanja Cirjakovica na jednoj TV stanici, da bi relativizovali i umanjili krivicu „jednog od njih“, pokrenuta je masinerija. Dobro poznata grupa „aktivistkinja“ i novinarki pisu otvoreno pismo u kome optuzuje Cirjakovica za sajber nasilje nad zenama, a isti pamflet instant zavrsava na naslovnim stranama: N1, Vremena, Danas-a, Autonomije… pojedinih pokreta i politickih partija gde se vrsi/generise pritisak za udaljenje Cirjakovica sa fakulteta na kom je stalni predavac.
O novom vremenu:
https://www.tacno.net/prijevodi/nase-vrijeme-je-drugacije/
I malo optimizma:
https://newrepublic.com/article/154107/economy-waiting
@Vladimir Dž
“ U prvom delu rečenice ste napisali da je ekonomista perjanica neoliberalizma. Onda ste napisali da je isti blizak libertarijancima.
Ove dve doktrine su bukvalno nespojive. Neko ko je neoliberal je nemoguće da bude i blizak libertarijanskom pokretu i obrnuto.“
Reći da je blizak personalno libertarijancima, ne znači da je libertarijanac po svom ekonomskom i političkom opredeljenju.
Malo brkate lončiće.
Da, blizak je libertarijancima, jer piše na njihovim blogovima, lični je prijatelj sa njima, deli određeni krug vrednosti i stavova sa njima, pojavljuje se ili učestvuje na njihovim tribinama, piše im recenzije itd.
To znači da je blizak sa njima, a ne da je ekonomski teoretičar Austrijske škole mišljenja.
Što se tiče Slaviše Tasića, mislim da je on blizak bihejviorističkoj ekonomici i monetarizmu. Više je puta kritički razmatrao Austrian business cycle theory (ABCT).
Međutim, to ne znači da ne koketira sa njima.
“ Ako je neko perjanica
komunizma on ne može da bude blizak fašističkim idejama. Mada imaju isti stav da se ekonomija mora upravljati planski od strane samo jedne partije. “
U komunizmu ekonomijom neće upravljati partija. I dalje brkate pojmove real-socijalizam kakav smo gledali u bližoj prošlosti, zatim generalni pojam socijalizam i naposletku komunizam, koji je samo projekcija i temelji se na odumiranju države i partije.
„Ja razumem da vi levičari sve to stavljate u isti koš, kao što američka desnica stavlja celokupnu evropsku levicu u isti koš.“
Pre bih rekao da vi sve to stavljate u jedan miks koji vama odgovara.
„Postoje ogromne razlike između ta dva pokreta. Kao što vi kritikujete neoliberalizam jednim žestokim tonom, tako i libertarijanci neoliberele – samo iz drugih razloga.“
Iako jeste tačno da libertarijanci nisu naklonjeni neoliberalizmu, neće biti da su baš u potpunom animonizitetu prema njima, kao što su to levičari.
Za inzaghia – Nisam bio ironičan. Koliko sam mogao da vidim, ni jedan dokaz u vezi sa optužbama na račun gospođe Popović nije predočen. U Srbiji se ljudi klevetaju neverovatnom lakoćom. Hvala na komentaru.
Za Ganeta – Države se zadužuju jedino kako bi pokrile budžetski deficit i to rade ministarstva finansija. Centralne banke, nezavisne institucije, regulišu količinu novca u opticaju kupujući ili prodajući hartije od vrednosti gde i državne obveznice igraju veliku ulogu. Kada žele da povećaju količinu novca u opticaju, kupuju hartije od vrednosti, kada povlače novac, prodaju hartije od vrednosti i preko količine novca u opticaju pokušavaju da kontrolišu inflaciju. To kaže teorija. Godinama unazad, CB samo besomučno kupuju hartije od vrednosti uključujući ogromnim delom i državne obveznice. Zanimljivo je da uprkos tome, inflacije nema. To nas dovodi do pitanja o tome ko zaista kreira novac, o čemu sam dosta pisao.
Inflacija iz 70-tih je bila rezultat pre svega velikog rasta cena nafte, rasta plata jer su sindikati bili jaki itd, ali to nije trajala decenijama, već otprilike deceniju (negde od 1973. do 1983.). Inflacija je u SAD npr. suzbijena strahovitim dizanjem kamatnih stopa za mandata Pola Voker, guvernera FED, na samom kraju 70-tih i početkom 80-tih. Ne znam da li je ovo odgovor na Vaše pitanje. Hvala na komentaru.
/ Popović žrtva kampanje / (ironija ili ne) – nisam shvatio…………
………i nevazno – (ako mogu) da parafraziram rock-muzicara :
“ neoliberali su ekonomisti koliko je i firer slikar “
..jos i da solidarno/komunisticki-egalitarno stanu uz nju (pa neka sama dokaze i odbrani se ako nije kriva-u skladu sa svojim pogledima na sistem,politiku,zivot
@Epi – U prvom delu rečenice ste napisali da je ekonomista perjanica neoliberalizma. Onda ste napisali da je isti blizak libertarijancima.
Ove dve doktrine su bukvalno nespojive. Neko ko je neoliberal je nemoguće da bude i blizak libertarijanskom pokretu i obrnuto. Ako je neko perjanica
komunizma on ne može da bude blizak fašističkim idejama. Mada imaju isti stav da se ekonomija mora upravljati planski od strane samo jedne partije. Te mnogi ove dve ekstrremne ideje izjednačavaju
Ja razumem da vi levičari sve to stavljate u isti koš, kao što američka desnica stavlja celokupnu evropsku levicu u isti koš.
Postoje ogromne razlike između ta dva pokreta. Kao što vi kritikujete neoliberalizam jednim žestokim tonom, tako i libertarijanci neoliberele – samo iz drugih razloga.
@Maki- Imam utisak da se cela ekonomija bavi efektima linearizacije tog kruga i to vrlo neuspesno ali se neko bogato nagradi Nobelovom nagradom ili profesorskom karijerom za obsenarski savet u pravcu tog pokusaja. Ekonomska nejednakost je rezultat idolopoklonstva.
Ekonomija nije linaearni Njutnov proces,
Richard Feinman, na jednom kongresu svetskih bankara imao zapaženo predavanje i između ostalog rekao:
– Ekonomija kao neuka o novcu nije matematički dokaz i ključne su ideje kvantne ekonomije, kao što je kvantna teorija novca i vrednosti, one se ne oslanjaju se na jednačine.
Međutim, kvantni formalizam je matematički, tako da bi se u potpunosti iskoristile njegove ideje, neki deo metematike je očigladno koristan.
Cilj je da se skicira način na koji se ekonomija može predstaviti matematički koristeći kvantni formalizam, pokazati prednosti nad klasičnim pristupom.
Feinman savetuje – pojasniti i ako želite da napravite simulaciju ekonomije, bolje bi vam bilo napraviti kvantno mehaniku ekonimiju.U smislu da podražava ova svojstva (čak i ako ne koristi direktno kvantni formalizam). Poenta nije u tome da će kvantni pristup biti najbolja tehnika za modeliranje svakog aspekta ekonomije, već da ekonomska kvantna svojstva po formi simulacija liče na kvantno mehaničke.
Brilijantni matematički fizičar (filosof) Džejms Jork trvradi: Da se matematika može primeniti u ekonomiji i drugim društvenim naukama.
To tvrdi, jer je shvatio ritam neperiodičnih tokova u investiranju. On kaže –investirati na postojanju nekakvog cikličnog opadanja i rasta cena, zato što je periodičnost najkomplikovanije uređeno ponašanje koje oni mogu da zamisle. Kad vide da su se cene kretale na neki zapetljan način, oni kažu sebi? Čekaj da vidim, tu sigurno postoji neka periodičnost, pokrivena nekom neregularnošću. Kako tu neregularnot otkloniti, ili još bolje kontrolisati?
Stručni izraz za takve pojave je bifukacija, koja govori o dostizanju kritične tačke akumilacije predvidivog ponašanja, I veoma brzo sledi rasulo sistema jer nema više periodičnosti.
Za g. Katića,
Razumeo sam vas delimično, samo bih vas još malo zadržao na inflaciji ako imate malo vremena….. 70-tih godina 20 veka je bilo prilične inflacije. gledao sam pokazatelje i u SAD je išla oko 20% dok je u Zapadnoj Evropi bila nešto manja ali svakako iznad 10%. Prinosi na njihove obveznice su bili značajni pa ipak je inflacija decenijama bila problem. Kako tada nisu uspevali da spuste inflaciju na nekih NPR: 5-6% godišnje??? I ako sam vas dobro razumeo države se možda zadužuju i da bi držale inflaciju pod kontrolom tj. emisijom obveznica isisavaju novac iz sistema. Ako je to tako ne bih rekao da imaju veliki portfelj obveznica s obzirom na razmere sadašnje zaduženosti……..Evo bio bih vam zahvalan ako bi prokomentarisali malo ovu situaciju.
Za epistemologa,
Objasnili ste lepo da profitna stopa tendencijski pada i dokumentovali graficima….. Pametnom je dosta…….. Nisam se bavio profitnom stopom ali vidim da profitabilnosti na današnje cene akcija u zapadnjačkom svetu nema. Takođe, ne verujem da se u istoriji čovečanstva ovoliko špekulisalo ne samo akcijama već i valutama……
@ Jovan T. – Bojim se da grešite; naime, ni ekonomsko obrazovanje profesora Dušanića, premda je doktor ekonomskih nauka, takođe nije dovoljno da bi se upuštao u one rasprave u koje se upušta…
Za Nikolu – Ne verujem ni u jednu optužbu koju ste naveli i mislim da je gospođa Popović žrtva besramne kampanje. Hvala na komentaru.
Liberalna frau Dana Popovic je pre par meseci pokrenula disciplinski postupak i trazila udaljenje sa fakulteta jednog od najboljih studenata A.J., trenutno na master studijama sa prosekom 10, jer joj je na tribini o akademskoj casti rekao da nije kompetentna da govori o istoj. Komisija je odbila zahtev za udaljenje, ali je studenta kaznila strogim ukorom.
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=485065
Spin masina je aktivirana pa je student ispao krivac/vlasnik neizgovorenih reci.
Protiv frau Dane se trenutno vode postupci zbog plagijata, zloupotrebe autorskih prava, a postoje indicije da je doslo i do zloupotrebe sredstava na ime honorara za redakturu i prevodjenje.
Po logici g. Begovica,ekonomijom bi trebalo da se bavi samo uza akademsko – porodicna zajednica.Pretpostavljam da je i Tramp ekonomski „nekvalifikovan“,a tek Bil Gejts.Apsurdnost izjave Begovica je ocigledna.
Ali treba ga razumeti,njegov zadatak je da brani dogmu.I nastupa iz pozicije svestenika koji nema nikakvih argumenata pa se hvata svoje navodne „rukopolozenosti“.
Posto nema komentara na intervju Borisa Begovica, napisacu ovde. Evolutivna misao je ucinila cini da ljudi osecaju kako ovo vreme vrtenja u krug u stvari vreme velikih linearnih promena u odnosu na vreme koje tece. Zbog nestrpljenja se ne sagleda ciklicna prirode covekovog zivota. Evolutivna misao je ucinila da se ljudi plase da ne zaostanu evolutivno ako ne reaguju na sve sto se desava oko nas, da ce zavrsiti na pogresnoj strani evolucije, da ce postati nekakvi majmuni ako ne prate modernizam, ako ne plesu u ritmu novih stvari kao sto je globazilacije. Propasce ako ne zive reaktivno i ne reaguju odmah, promtno. Problem koji iznosi Begovic je iskljucivo ateisticke geneze i resava se prvih deset stihova Knjige Propovednika. Imam utisak da se cela ekonomija bavi efektima linearizacije tog kruga i to vrlo neuspesno ali se neko bogato nagradi Nobelovom nagradom ili profesorskom karijerom za obsenarski savet u pravcu tog pokusaja. Ekonomska nejednakost je rezultat idolopoklonstva.
@Vladimir Dž
Moj citat: „jedan od perjanice srpskog neoliberalizma i ekonomista jako blizak libertarijancima“
„Izjednačavanje ova dva pojma je blago rečeno neznanje. Podvlačim – blago rečeno“
A gde vi vidite da sam ja izjednačio ta dva pojma?
G. Katiću izgleda da je vreme da pauzirate pisanje na blogu i da započnete doktorske studije…
„jedan od perjanice srpskog neoliberalizma i ekonomista jako blizak libertarijancima“
Novi liberalizam ili ti neoliberalizam ima jedino zajedničko sa libertarijancima samo da se obe strane zalažu za slobodno tržište.
Ali do koje mere ide ova slobodna trgovina?
Pa neoliberali se zalažu za potpuno uništenje nacionalnih granica, pa samim tim i nacija. Stapanje nacija po receptu kao što to rade SAD ili kao što su radile komunističke zemlje.
Libertarijanci su suverenisti. Ne žele da se američka nacija stopi sa drugim okolnim. Nisu pristalice ideje da Amerika bude svetski policajac….itd.
Izjednačavanje ova dva pojma je blago rečeno neznanje. Podvlačim – blago rečeno.
Mjerit ce inflaciju drugacije i pokazat ce je kako zele.
Npr kuca se preproda 3 puta u 10 godina, cijena joj skoci 40% na kontu kreditne ekspanzije to nije inflacija. Stovise to je dobro jer je „equity“ narastao 40%
FED je rekao da ce tolerirati i visu od 2%.
Treba brisati dugove Federalne Vlade. Sta bolje od inflacije.
Nema dana da Trump ne napadne FED. Sjecom prihodovne strane je napravio pola posla. Nije sasjekao rashodovnu stranu i sada se bumerang vraca.
Kinezi nece da se saviju.
Tesko se naviknuti novu realnost. Pare treba zaraditi.
https://www.forbes.com/sites/jessecolombo/2018/08/24/u-s-household-wealth-is-experiencing-an-unsustainable-bubble/#71f2bad26b93
@Gane,
„Nema nikakve sumnje da profitna stopa tendencijski pada, mislim da je to jasno kao dan i ne trebate na tome toliko insistirati“
Kamo lepe sreće. Slaviša Tasić, jedan od perjanice srpskog neoliberalizma i ekonomista jako blizak libertarijancima, pre dve godine u NIN-u objavio je članak u kome je na svaki način omalovažio Marksa i marksističku ekonomiju.
Osvrnuo se ovlašt i fenomen tendencijskog pada profitne stope (TPPS) i nonšalantno konstatovao:“ Profitne stope nikad nisu bile tako visoke kao što su Marks i sledbenici zamišljali, ali do današnjeg dana one niti posebno padaju niti naročito rastu.“
Evo crno na belo:
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2017/10/marks-kao-ekonomista.html
Veoma sam dobro upoznat sa kurikulumom na Fakultetu političkih nauka i znam da se na predmetima iz ekonomija ama baš ništa ne kaže o TPPS-u.
Na ekonomskim fakultetima uzgred spomene.
Čak i među pojedinim marksistima se zakon TPPS-a negira. Recimo, David Harvey, Michael Heinrich, Costas Lapavitcas…
Prema tome, meni laska kada kažete da je to jasno kao dan ali to ne odgovara sadašnjem stanju ekonomske nauke, uprkos rastućem empirijskom materijalu koji pokazuje da je ispred svake recesije prethodio pad profitne stope i ukupni pad mase profita.
Evo grafikona koji pokazuje korporativni TPPS za Sjedinjene Države od 1945. godine do danas po računu Anwara Shaika:
https://imgur.com/WcSIAFx
Inače, da budemo jasni, marksistička ekonomija govori o padu profitabilnosti u realnom sektoru, tamo gde su produktivne investicije, rudarstvo, industrija, poljoprivreda, građevinarstvo itd. Finansijska sfera se smatra epifenomenom. to ne znači da se zanemariju, naprotiv, ali se ne smetra ključnim uzrokom izbijanja recesija već njihovim okidačem u zavisnosti od okolnosti, koje se razlikuju od ciklusa do ciklusa.
„Nema nikakvih novih investicija u realnom sektoru i to je problem. Motiv za obaranje kamata je bio da se investira u realni sektor kao i da se podstakne potrošnja ali do toga nije došlo“
Tačno da nema. Baš zato što je profitabilnost niska, a sa druge strane organski sastav kapitala jako porastao, a zbog robotizacije i novog talasa automatizacije biće još veći.
„Jeftini novac je završio na svetskim berzama dižući cenu akcija u nebo. Ceo proces je podržan niskim prinosima na državne obveznice zapadnoevropskih zemalja i destimulativnim kamatama na štednju građana“
Tačno, jer američke korporacije se ne usuđuju da krenu novu avanturu robotizacije, pa okreću novac na pay-back svojih akcija i tako im dižu tržišnu vrednost i traži se zarada na finansijskim spekulacijama.
Ništa novo. To se uvek desi kada dođe do stagnacije čiji je uzrok niska profitabilnost.
„Mene kao berzanskog špekulanta zanima pitanje inflacije………. Mogli bi o tome nešto da napišete. Pustite tendencijski pad profitne stope – to je mislim svima sada jasno. Voleo bih da vidim vaše viđenje situacije u vezi sa inflacijom “
Inflacije neće biti. Nadolazi nova recesija. Profitna masa počela je da pada u Sjedinjenim Državama, što znači da se ubrzava pad profitnih stopa, a Inverted Yield Curve je na prelomnoj tački, a to je u ekonomiji indikator sličan ampermetru u elektrotehnici.
https://imgur.com/a/iy59sb0
Pred svaki džumbus Inverted Yield Curve padne nisko. Mi smo već u zoni iz 2008. i 2001. Dakle, biće ringišpila.
Na kraju, pratite blog Michaela Robetsa:
https://thenextrecession.wordpress.com/
Možda ukinu keš pre tezaurizacije.
Malo opuštanja posle narandžasto-crvenog alarma:
Za Ganeta – Ako je suditi po prinosima na dugoročne obveznice, tržišta ne vide inflaciju ni na pomolu. Kako investicije stagniraju, kako se vodi politika budžetske štednje, kako su svi prezaduženi, nema prostora za rast tražnje. Inflacije ima, velika je, ali je vezana za tržišta akcija i, do juče, ponovo za tržišta nekretnina. To međutim ne ulazi u tehnički obračun inflacije i otuda koristimo termin mehurovi. Ja verujem da će do manjeg inflatornog udara ipak doći jer nema drugog načina da se dugovi ispumpaju. Ne verujem u velike udare, jer centralne banke imaju ogroman portfelj hartija od vrednosti koje mogu ponuditi tržištu i tako isisati novčanu masu. U svakom slučaju, ovo je jedinstven period u monetarnoj ekonomiji i sve je neizvesnije nego ikada ranije.
Na Zapadu nema tezauracije o kojoj govorite jer kamate na štednju građana još uvek nisu negativne. Ako npr. u evro zoni dođe do pada evra, to nije problem jer su cene u evrima. Ubrzano trošenje je moguće samo u slučaju velike inflacje i velike negativne kamatne stope. Hvala na komentaru.
Za epistemologa,
Nema nikakve sumnje da profitna stopa tendencijski pada, mislim da je to jasno kao dan i ne trebate na tome toliko insistirati……… Pad profitabilnosti preduzeća (uopšteno govoreći) je strahovito podržan i rastom cena akcija na berzi. NPR. danas su berzanski indeksi oko 150% – 200% veći u odnosu na istorijski maksimum pre krize iz 2008 godine. Kada stavite u odnos tržišnu (berzansku) cenu akcija i profite videćete da profita praktično nema……… Gugl je primera radi nisko profitabilna firma jer ćete ulaganje u gugl iz njegovog profita vratiti za jedno 70 do 100 godina………. sličan je slučaj i sa ostalim recimo poznatim svetskim firmama……….
Nema nikakvih novih investicija u realnom sektoru i to je problem. Motiv za obaranje kamata je bio da se investira u realni sektor kao i da se podstakne potrošnja ali do toga nije došlo……. Jeftini novac je završio na svetskim berzama dižući cenu akcija u nebo. Ceo proces je podržan niskim prinosima na državne obveznice zapadnoevropskih zemalja i destimulativnim kamatama na štednju građana…………
Mene kao berzanskog špekulanta zanima pitanje inflacije………. Mogli bi o tome nešto da napišete. Pustite tendencijski pad profitne stope – to je mislim svima sada jasno. Voleo bih da vidim vaše viđenje situacije u vezi sa inflacijom ……..
Što se mene tiče mislim da će slom zapadnjačkih ekonomija nastupiti sa porastom inflacije. Do tada mislim da se on može prolongirati još neko vreme……. Ne verujem da će ekonomski kolaps nastupiti u narednoj deceniji osim ako se naglo ne podigne inflacija…….
Što se tiče kamatnih stopa, to je nasledstvo kejznijanske teorije i praktične politike da se preko njih deluje na obim investicija, uveća nacionalni dohodak i tako prebrodi recesija.
Problem je što kejnzijanci neće da uzmu u obzir tendencijski pad profitne stope u njihov klasični IS-LM model. Snižavanje kamata i ubacivanje nove likvidnosti u sistem ne može večito da daje rezultate.
Kada profitabilnost padne do te granice, da preduzeća i pored niskih kamata ne žele da idu u investicijske poduhvate, ulazi se u „zamku likvidnosti“, koju kejnzijanci priznaju i prvi su je tako imenovali, ali vide njen uzrok u slomu „animalnog“ duha preduzetnika i premeštaju problem u oblast psihologije umesto da to shvate kao zastoj akumulacije kapitala usled sve veće njegove organske i tehničke kompozicije i nedovoljnog viška vrednosti da se nastavi dalji investicijski tempo.
Bizarnost kapitalizma je u tome da su njemu recesije potrebne i lekovite kako bi nastavio dalji život i ekspanziju.
Kakav je nivo akumulacije konstantnog kapitala i kakvo je stanje sa tendencijskim padom profitne stope, određuje domet i uspešnost kreditno-monetarnih i fiskalnih poteza države u spašavanju ekonomike kapitalizma.
Ušli smo u fazu kada državni intervencionizam potpuno zakazuje. Prema procenama Michaela Robertsa za koju godinu ponovo ulazimo u recesiju. To je neminovno, ostaje samo pitanje kakve će posledice biti.
@ hercegovac
Ja sam necivilizovani indijanac. Ne verujem bradonjama i krvavim zrncima. Kao ni elitnim varvarima.
Zaista nije fer što 90% ovaca sledi čobane i ne postavi nijedno pitanje. Kome trebaju robovi i bubrezi za prodaju. Možda se trude da postanu čobani?
Za to su uvek krivi marsovci.
Za g. Katića,
Gledam ove komentare oko niskih kamatnih stopa……… Mene dosta dugo muči ovo pitanje zbog investicija u HOV ……Zanima me vaše mišljenje o mogućoj inflaciji u budućnosti. Da li će centralne banke moći da kontrolišu inflaciju i da li su moguće stope inflacije na zapadu veće od 10% kao i pre 1980-tih godina.
Takođe, pomenuo sam problem tezaurisanja novca u Srbiji. Niko se ovim fenomenom nije ozbiljno bavio u literaturi….. Interesantno je videti da li negativne kamate na štednju na zapadu dovode do tezaurisanja novca…….. Šta vi mislite o tome šta će se desiti ako se taj novac iznenada nađe u prometu (npr: dolazi do naglog pada vrednosti evra i građani raskopavaju evre ili rašivaju slamarice i naglo kreću da kupuju robu)…….Da li je ova moja vizija realna?
Za Ivana – Predug je tekst i dosta gust da bih ga komentarisao ovde. Hvala na komentaru.
„али је могуће да убрзо готовинско плаћање буде укинуто и да још дубље будемо у власти банака.“
Mislim da je pogodak bio „u sridu“. Oko 90% populacije proživi svoj vijek ne postavljajući „suvišna pitanja“ i te grey owl naziva govedima što, po meni, nije fer prema govedima. Od preostalih 10% koji postave bilo kakva pitanja 90% bi da ispunjavaju svoje građanske obaveze a da zauzvrat dobiju svoja građanska prava i pitaju se zašto to ne ide tako čak su spremni i da ponešto urade da bi to dobili. Probleme pravi preostalih 1% koji su spremni da učine ama baš sve da ovladaju cjelim svijetom svaki od njih pojedinačno a pošto je svjet jedan to je nemoguće. Šta je uzrok ne znam možda je neki psihički poremećaj mada smo mi kao civilizacija skloni da sve što se ne uklapa u kalup nazivamo tako, možda i prejak instikt za samoodržanje a možda i „porodično nesvjesno“ jer mene su roditelji učili kako da nešto uradim i napravim i da od toga živim a pretpostavljam da postoje i porodice u kojima uče djecu da je bolje prodati dva bubrega od dvije različite osobe jer imaš dva roba i dva bubrega nego oba bubrega jedne osobe jer onda imaš jednog roba i dva bubrega. Za osobe iz zadnje priče je bitno da oni odrade svoje a sve ostalo su samo nijanse i zato se svim silama trude da uspostave konrolu nad ostatkom svijeta ne birajući sredstva. Sve donedavno idealno sredstvo je bila religija jer se dobar dio prometa završavao robnom razmjenom pa kontrola novčanih tokova nije bila dovoljno efikasna. Industrijskom revolucijom je većina razmjene postala za novac a ne za drugu robu i trebalo je samo stotinjak godina da neko zaključi da onaj ko štampa novac upravlja svijetom i to realizuje u praksi.“Zlatno pokriće“ je ostalo kao smokvin list još neko vrijeme da bi nedavno i to bilo ukinuto. Napredak tehnologije je omogućio i apsolutnu kontrolu svih novčanih tokova i to je razlog uvođenja „elektronskog novca“ a ne njegove prednosti u praksi kojih svakako ima. Koje će biti posljedice? Apsolutna kontrola nad svim segmentima života najmanje za onih 90% stanovništva a kad čitav život ideš za čobanom uvjek, prije ili kasnije, završiš pred klanicom. Preostalih 9% će se truditi da izbjegne zamku uz pomoć nekretnina, zlata….Pošto su kod nas religija i nacionalizam još uvjek dovoljno efikasni ne vidim zašto bi „naši“ mijenjali sistem kontrole pogotovo što nova tehnologija zahtjeva i neko znanje, jedino ako oni iznad zaključe da bi trebali preuzeti direktnu upravu bez posrednika
Pаспад бретонвудскo (јамајканскoг) поредка
Овде се доста полемисало са идејним противуречностима неолиберализма и комунизма.
Ја сам тврдио да и једна и друга идеја су историјски превазиђене, и да је безпредметно о њима расправљати.
Једна лепа и озбиљна анализа – са наводима које аутор лепо структуише. Пажљивом читаоци може дати нека фудаментална објашњења,о будућности геостратешких и политичко економских кретања.
Замолио бих Вас господине Катићу да дате мали осврт на ову тему ( а и остале разуме се) ако имате воље и времена.
https://www.standard.rs/2019/07/06/sukob-elita-i-varvarizacija-evrope/
Хвала,
Za Nenada – Snižavanje kamatnih stopa je danas jedina ekonomska ideja. Nenormalno stanje tako postaje nova normalnost i jedini način na koji se pokušava izbeći nova kriza. Mislim da je ovo najveća kriza kapitalizma od Velike depresije. Hvala na komentaru.
gosp. Katic
https://www.forbes.com/sites/johnmauldin/2017/10/10/your-pension-is-a-lie-theres-210-trillion-of-liabilities-our-government-cant-fulfill/#7018082665b1
Da li su Centralne banke(FED, BoJ, BoE, ECB) pa i PBoC osudjene da drze kamatne stope ovako niskim dugorocno?
За Макија – Не верујем да ће се увести двоструки систем цена, али је могуће да убрзо готовинско плаћање буде укинуто и да још дубље будемо у власти банака. Хвала на коментару.
Podrška za mozak je odavno prestala
Nebojsa, koliko je verovatno da prednosti wireless placanja u dogledno vreme osiguraju popust „wireless“ musterijama, tj da u prodavnicama vidimo dve vrste kupaca, jedni koji zbog brzine i lakoce kupovine kupuju jeftinije a drugi koji placaju vise jer koriste zastarelu tehnologiju koje cesto traze osoblje, kao sto je gotovina ili kartice sa PIN-om? Hvala
За epistemologija
Хвала Вам на линковима и на књизи. Мислим да сте у праву, књига ће бити много занимљивија.
Ја лично користим Дебијан, још од 2014, nakon što je podrška za Win XP престала. Након две године мучења са Windows 10-ком, инсталирао сам га и на нови лаптоп. Модерне Линукс дистрибуције се и не разликују много и већина је постала лака за коришћење.
Подршка за Windows 7 престаје у Јануару следеће године, па је право време да размислите о преласку на Убунту или неку другу дистрибуцију.
@Немирни
„Поменули сте Пола Кокшота као узора за вашу социјалистичку теорију. Да ли поделите један видео у коме он објашњава своје виђење капитализма и/или решења свих проблема који из њега потичу?“
Daću vam linkove na njegov youtube profil, sajt i blog i tamo imate sijaset materijala.
Ipak, knjiga je uvek bolja, pogotovu kada je u pitanju tako obimna tematika.
Ukucajte na pretraživaču Towards a New Socialism, knjiga je potpuno besplatna.
Linkovi:
blog – https://paulcockshott.wordpress.com/
sajt – http://paulcockshott.co.uk/
youtube kanal – https://www.youtube.com/channel/UCVBfIU1_zO-P_R9keEGdDHQ/videos
„И ако могу да направим једну мало дигресију. Који оперативни систем користите? Приметио сам да се интересујете за информациону науку. Искрено, бићу разочаран али не и изненађен ако кажете Windows.“
Koristim Windows 7, imam na VirtualBox-u instaliran Ubuntu, baš zbog Pola Kokšota, da bih mogao da vežbam njegov mini-program u javi za linearno programiranje privrede upotrebom njegovih algoritama.
Dopao mi se Ubuntu, pogotovu što se forsira upotreba komandnog moda, podseća na neka stara dobra vremena iz doba DOS-a. Kada budem nabavio novi računar želim da imam primarni OS zasnovan na Linux-u, ali za sada ne bih da prelazim jer imam mnogo fajlova, i softvera pod win-om i migracija zahteva veliko vreme, a i ne koristim samo ja ovaj komp.
За epistemologija:
Поменули сте Пола Кокшота као узора за вашу социјалистичку теорију. Да ли поделите један видео у коме он објашњава своје виђење капитализма и/или решења свих проблема који из њега потичу?
И ако могу да направим једну мало дигресију. Који оперативни систем користите? Приметио сам да се интересујете за информациону науку. Искрено, бићу разочаран али не и изненађен ако кажете Windows.
@epistemologija
Iznosite dosta podataka.Stičem utisak da su tačni. Međutim potrudimo se da otkrijemo početni uzrok nedaća pojedinca, naroda, pa čoveka kao svesnog bića.
Antropološki gledano čovek kroz život iskazuje dvojno ponašanje. U svakom od nas čuči monstrum i svetac. Kad će se i koliko od te dve suproznost aktivirati zavisi od okolnosti, genetskog nasleđa i od našeg unutrašnjeg stanja u tom trenutu.
Čovek je adaptivna ličnost. Da bi preživeo mora se prilagoditi stanju u kojem se nalazu.
E sad uzmimo za analizu dvoicu ludi koji su recimo iz istog naroda ali iz različitog društvenog miljea. Razlika je u kulturoločkoj strukturi njihove ličnosti.
Evo lep rimer je izgradnja nekadašnje SFRJ. Pa možda ste čuli za Aliju Surotanovića. Titova politika radnog čoveka je bila osnovni ideološki nivo da se izgradi radni čovek. I to je jedno vreme delovalo. Čak šta više Alija je još za života postao idol hilade ljudi iz ruralnih delova SFRJ. On je bio rudar i prestavnik Jugoslavije na nekom takmičenju u Americi. A smisao je bio ko više lopatom prebaci ugla sa jenog mesta na drugo. U tom takmičenju je pobedio amerikanca atletu koji je fizički bio daleko snažniji. Alija je imao jači maotiv da se dokaze. Kad su ga pitali novinari jel sve bulo u redu. Legenda kaže: “ Pa samo da je lopata bila veća bilo bi još bolje“.Jeno vreme novčanica od 100 dinara je nosila njegov lik.Dobro ta vremena su prošla.E sad uzmimo primer kapitaliste.Idealizujmo ga malo. Čovekoji ima izražen nagon za sticanjem. Pretpostavimo da sve radi u okviru zakona. Taj čovek ima prirodnu težnju da stekne brzo i mnogo. To bi se kroz zakon moralo regulisati. Dobro nećemo sad primer Bil Getsa, nego nekog kao našeg Milana Pnića.
E sad na scenu stupaju oni koji sve znaju,pa kažu – e tu su se umešeli CIJA, BIJA i sve neke tajne organizacije koje ako hoće od nekog običnog čoveka da
naprave mit oni naprave. Na takva tvrđenja čovek nema normalan odgovor.
Ali uzeću jedan meni lep primer iz ličnog iskustva.
Momak koji je žavršio ETF u Beogradu. Konkuriše u ITC na doktorske studije. U grupi od 6 ljudi momak pokaže marljivost i dobije poverenje mentora. Posle doktorata ponude mu dva rešenja. Da ode u Samsung sa završenim projektom i da taj projekat praktično realizuje ili da da neki svoj projekat i da zaradi na patentu. On se odluči za drugu varijantu jer je jedunac i heoće da se vrati sa idejom u Srbiju kod raditelja. Kapital koji je obezbedio od svajcarskih investitora iznosio je milion evra, a njegova ideja je vredela 300.000 € i da zaposli pet mlađih kolaga sa ETFa. Ali ne lezi vraže ovde sve traljavo nesugurno i vide momak da ovde nema hleba, pa se vrati u ITC i ode u Samsung. Iz Samsunga na Sidnejsku Berzu.
Od roditelja čujem da je se oženio dobio sina, prešao u SAD i stekao lep kapital.Momak ima 35 godina.
Priča jeste lepa i istinita. Ali taj momak vredi.
I ne vidim da su njemu nešto smetali u životu sistemi u kojima je živeo osim ovan naš. Niko ga nije podmićivao muvao lagao. Već je jednostavno čovek ukapirao šifru življenja.
Život nije determinisan proces nego veština kreiranja ličnog JA.
Pozdrav,
@Ivan
„Na tvrdnju Nemirnog koja je isključiva – „То да ли ће људи бити угњетавани или сиромашни зависи пре свега од људи, а не од економског модела. “
Vi isto upadate u isključivost Vašom tvrdnjim, kad kažete – Isključivo zavisi od ekonomskog sistema ili lepše rečeno načina proizvodnje.
Rešenje je upravo o interaktivnom prožimanju te dve pojmovne suprotnosti. Samo kao celine ili sveobuhvatno,izumajući obe u obzir one daju rešenje.“
Konkretno, potrebu za autsorsingom ne izaziva puka sebičnost i pohlepa američkih kapitalista ili bilo čijih drugih, jer da je tako onda bi se autsorsing počeo da primenjuje još od 1945. godine, nego na objektivnoj teškoći da se nastavi dalja akumulacija kapitala u uslovima pritisnutih profitnih stopa.
Autsorsing se ne primenjuje samo seljenjem proizvodnje u azijske države nego i na tlu samih kapitalističkih metropola. Evo pre neki dan sam čitao članak, meni nepoznatog nemačkog autora, koji opisuje tehnike autsorsinga u nemačkim firmama u samoj Nemačkoj.
Čistačice i vozači danas mnogo intezivnije rade, za manje plate i manje su zaštićeni nego 70-tih godina u SR Nemačkoj kada su bili pod zaštitom kolektivnih ugovora u velikim firmama. Onda se menadžement 80-tih dosetio da ukine odeljenja za čišćenje, operativnu administraciju i zaštitu i to ponudi da obavljaju specijalizovane agencije.
Sećam se pre 20 godina kada mi je stric pričao kako u Nemačkoj, ne znam koliko dugo nisu rasle plate. Smejao sam se tada jer sam mislio da hoće da izbegne da mu tražimo neke pare na pozajmicu, mislio sam da je Nemačka superiorna u pogledu ekonomije i da su tamo mnogo „masne“ plate.
Tek mnogo kasnije kada sam savladao ekonomske statistike video sam da to zaista jeste tačno, i ne samo da su realne nadnice stagnirale nego su čak i padale za 5 %. Evo i grafikona koji to pokazuje:
https://imgur.com/a/H2myN44
Prema tome, da, ovde je reč o tome da li ekonomski sistem samim svojim funkcionisanjem pogoršava položaj ljudi i ekonomski ih iskorištava? Odgovor je pozitivan.
Autsorsing i svi ostali klasični oblici eksploatacije rada nisu zasnovani na pukoj i banalnoj želji da se neko obogati, nego je to posledica logike funkcionisanja kapitalističkog sistema.
Ušli smo u opasno stanje, da savremeni kapitalizam ne može dalje da nastavi svoju egzistenciju ako ne nađe izvore sramotno jeftine radne snage.
Bojim se da moji sagovornici ne shvataju koliko je taj problem veliki, ozbiljan i opasan.
“ Socijalizam ne bazira na ljudskoj dobroti ……….
(prilicno iznenadjujuce i razocaravajuce za mene,ali sam sam,kao i obicno,za to kriv)
……..nego na razvoju proizvodnih snaga društva, tehnološkim mogućnostima koje trasnformišu proizvodne odnose “
“ industrijske revolucije i tehnološki progres ne dolaze spontano, nego marljivim, napornim i sistematskim razvojem nauke “
Ave isto ponavlja…….Zamisljam onu parolu “ tvornice radnicima “ i njih-radnike kako odlucuju o razvoju nauke,proizvodim snagama.Zaboravismo ono o eksploataciji,nisam cak ni ja poverovao u one stupidarije o 4h radnog vremena ili ono o prema potrebi i mogucnosti…….Pa tu je i taj visak vrednosti,ko vlada nad covekom (da ne bude po Izetovoj,u kapitalizmu covek nad covekom,a u komunizmu obrnuto).
Sada/tada taj visak vrednosti ide nekoj Superdrzavi ili Vrhovnom Naucnom Autoritetu (dobro da vise nije digitalna Enci) . Marxizam nije glavno resio ili ne zeli-sloboda pojedinca je neprikosnovena (to sto je u neoliberalizmu nema vecina ili ima mali deo ne znaci da druge ideologije treba slicno postaviti) .
Nesto nedostaje ( barem meni ) onom pisanju-strah me da ne postane,sto kazu……………………………Goolag Baby
@ epistemologija
Na tvrdnju Nemirnog koja je isključiva – „То да ли ће људи бити угњетавани или сиромашни зависи пре свега од људи, а не од економског модела. “
Vi isto upadate u isključivost Vašom tvrdnjim, kad kažete – Isključivo zavisi od ekonomskog sistema ili lepše rečeno načina proizvodnje.
Rešenje je upravo o interaktivnom prožimanju te dve pojmovne suprotnosti. Samo kao celine ili sveobuhvatno,izumajući obe u obzir one daju rešenje.One teba da se sukobljavaju u granicama funkcionalnog razvoja koji dovodi do rešenja problema.
U tim nadmetanjima rada i kapitala permanentno izbijaju naovi problemi koje treba u hodu rešavati, da taj proces ne bi skliznuo u kolaps.
Nažalost četo se zanemaruju te društvene devijacije, misleći da će one nestati same od sebe. Istorijiski se pokazalo baš suprotno.
Život prepušten samom sebi teži od lošeg ka gorem.Univerzalni zakon entropije.
Pa zar ne vidite tu očitu činjenici koja se događa od petog oktobra do danas a otprilike i u buduće. Vozovi nam prolaze a mi nemo posmatramo i svedočimo tužnu realnost.
Da li će nam buduće generacije ovo oprostiti?
Izvinjavam se na upadici u vašu polemiku.
Pozdrav,
Za Nemirnog,
„Овде говорите као рационални технократа, који већину ствари посматра срачунато, емпиријски. Бојим се да већина људи нису попут Вас или мене, те се не могу водити рационалном мишљу. “
Šta je tema našeg razgovora, izvodivost kibernetičkog i demokratskog socijalizma ili antropološki pesimizam o posrnuloj ljudskoj prirodi?
Da se ne vraćamo opet iznova i iznova: ako je to stvarno tako da su ljudi ne samo zli, nego i glupi, pa ne vide da i pored vrednog rada ostaju kratkih rukava onda zašto treba više bilo šta diskutovati i zašto se treba društveno angažovati?
Onda sve ovo što radimo na blogu nema smisla. Onda i ovo što piše Nebojša Katić takođe je bez ikakvog smisla i koristi. I opet onaj moj silogizam, ako su svi ljudi plitki i zli, vi ste čovek, dakle i vi ste plitki i zli?
Pazite malo dokle ćete stići sa tim filozofskim akrobacijama o zloj definiciji čoveka i njegovom nepopravljivom padu.
„Развој друштва, па тако и производних снага, никад у историји није био хармоничан, плански. Велики изуми су били ти који су мењали свет. Велике индустријске револуције су се дешавале спонтано, и никад није било важно да ли је на снази овај или онај економски систем. “
E, sad već mnogo grešite. Feudalizam je bio velika kočnica tehnološkim inovacijama upravo zbog svoje društveno-ekonomske strukture. Ekonomski rezon feudalizma je bila naturalna renta, kasnije i novčana, a zbog sputavajućih uslova trgovine i socijalno-političke organizacije sistema nije ni bilo podsticaja da se inovira ili bilo kome masovno prodaju sve usavršeniji proizvod jer nije ni bilo potrebe za konkurancijom i akumulacijom kapitala.
Dalje, industrijske revolucije i tehnološki progres ne dolaze spontano, nego marljivim, napornim i sistematskim razvojem nauke u njenim fudamentalnim istraživanjima i na posletku inženjerskim aplikacijama.
Izuzetno je bitno da li ekonomski sistem kao sredinski faktor podstiče R&D ili ga koči ili još gore potpuno eliminiše, kao što je to u većini slučajeva bilo u hiljadugodišnjoj istoriji feudalizma.
„То да ли ће људи бити угњетавани или сиромашни зависи пре свега од људи, а не од економског модела. “
Isklučivo zavisi od ekonomskog sistema ili lepše rečeno načina proizvodnje.
Velika je razlika da li se višak proizvoda cedi iz robova u režimu antičkog robovlasništva ili franačkog feuda sa kmetovima koji obrađuju svojim alatom i stokom zemlju ili je pak u pitanju tržište radne snage u kapitalizmu u kome su radnici lišeni bilo kakvih ozbiljnijih sredstava za proizvodnju.
Na toj bazi izranjaju različiti klasne strukture, različiti klasni odnosi, različita pravna shvatanja, različita anatomija političkog sistema, različita kultura i običaji.
Kapitalizam ima jednu specifičnost on matematički ne zna kako da izađe sa problem tendencijskog pada profitne stope pf = S / (C+V).
Sva ta konkurencija preduzeća na atomizovanom i haotičnom tržištu (što je problem sa svoje strane ali sada ćemo ga zanemariti), tera kapitalistička preduzeća da ulažu u naprednu tehniku kako bi se podigla produktivnost rada i tako smanjili troškovi robama i usluga preko kojih hoće da se potisnu konkurenti.
Konstantni kapital (C – uložen u mašine, opremu, instrumente, magacine, zgrade, pogone, repro-materijale, energiju) stalno se uvećava i obara prosečnu profitabinost na nivou čitave privrede.
To pre ili kasnije neminovono vodi u izbijanje krize, obustavu proizvodnje, otpuštanje radnike sve dok se konstantni kapital ne „istopi“ u brojnim bankrotima, raspordaji mašina i opreme po bagatelnim cenama, uništenje i propadanje roba itd. itd.
Tek kada se profitne stope oporave može da se krene dalje u razvoj.
Kapitalizam je kao ekonomski sistem prošao u poslednjih 150 godina kroz 30 recesija i 3 velike depresije. Sve skupa trajale su 578 meseci ili 48 godina.
Evo vam i spisak svih kriza u poslednjih vek i po sa datumima početka i datumima kraja:
https://imgur.com/a/WQm2bRj
Prema tome, čovečanstvo je zbog same konstrukcije, strukture i logike funkcionisanja ekonomoskog sistema kapitalizma bespotrebno ulazilo u siromaštvo za većinu ljudi, besmislene prekide proizvodnje, nezaposlenost, socijalna i politička previranja koja su rezultirala u dva svetska rata, jer opšta je poznata stvar da su SAD i ostale zapadne države oporavile profitne stope tek posle II svetskog rata.
Današnje tegobe, potiču upravo od tendencijskog pada profitne stope širom sveta. S obzirom da se poslovna elita i vojno-politički establišment boji od ponavljanja epizode sa Velikom depresijom iz 30-tih, onda moraju da vrše velike akrobacije kako bi oporavaili profitabilnost, a to im ne polazi za rukom u dovoljno značajnoj meri.
Nije slučajno što pojavu masovnog autsorsinga i njegovo sve veće bujanje imamo posle recesije krajem 70-tih. Kompanije su počele da sele proizvodnju u zemlje jeftine radne snage, a za ovaj manevar su dobile i političku podršku svojih zemalja.
Tako se kapitalizmu dalo veštačko disanje i širi dalja iluzija daj je taj ekonomski sistem „pobedio“ socijalizam i da je sa njim sve u redu.
Zapravo nije ništa sa njim u redu niti je održiv. Ovo je samo jedan apsekt, a ima i mnogo drugih.
„Узмите примере Швајцарске или скандинавских земаља.“
Švajarska i skandinavske zemlje u međunarodnoj razmeni takođe se koriste autsorsingom, zatim poremećenim tržišnim cenama zbog relativnog izjadnačenja profitnih stopa i naravno obilato se koriste iscrpljivanjem nerazvijenih zemalja kamatama, repatrijacijom profita ifingiranim transfernim cenama između kompanije matice i firme „ćerke“.
Opet imamo problem sa kapitalizmom kao ekonomskim sistemom.
„То је такође и мањина која је обезбедила остатку света Интернет и компјутере. Нажалост, али тако је. Не може већина бити тако генијална да згрће милионе или смишља велике изуме. “
U tu manjinu nisu uključena masa inženjera i naučnika koji su stvorili koncepte za sve te korisne stvarčice, a opet opšte je poznata da stvar da je Internet projekat države i državnih investicija, a to je protivno narativu da kapitalizam sponatnom tržišnom utakmicom može u nedogled da vodi sve većem tehnološkom progresu.
Zapanjuje u stvari koliko privatni kapital sve više traži pomoć države da bi održao tehnološku trku. Uzgred i to je posledica tendencijskog pada profitne stope.
Karl Marks je bio u pravu, proizvodne snage društva u jednom momentu počinju da ruše kalupe i institucije određene društveno-ekonomske formacije, kada ona počne da koči dalji razvoj i širenje proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje.
„Конзумеризам је велика бољка, која се јавља углавном у развијеним друштвима. Опет, ствар општег морала и културе, а не мана економског система.“
Kapitalizam se zasniva na neprestanom uvećanju kapital-vrednosti:
N – R – N’ (N’ = N + ΔN)
Da bi se to postiglo mora da se proizvodi sve veći fond roba i usluga, a to mora neko da kupi inače čitava stvar nema smisla.
Dakle, da, ekonomski sistem, u ovom slučaju kapitalizam je koren konzumerizma. Takav fenomen nije postojao u hidrauličnom društvu Indije u dva milenijuma postojanja niti u feudalizmu. To je savremena pojava.
„Самим тим што производња није у САД, већ у Кини. Ако компаније из САД желе да наставе производњу у матичној земљи (ако неким случајем она престане у Кини), мораће да плаћају домаће раднике по много већим надницама. Другим речима, збогом јефтиној радној снази.“
Dakle, Kina ne zna kako drugačije da uposli svoje ljude, nego tako što će biti belosvetska tržnica svoje sopstvene mladosti i krvi za pomoć u spašavanju korporativnih posrnulih profitnih stopa?
Stvarno plauzibilno za kapitalizam! Kad već moram da budem ciničan…
„Oвде ме већ изненађујете. Као врсни социјалиста, требало би да знате да се западњачки капитализам базирао и даље се базира пре свега, првенствено и једино на…крађи.“
Kapitalizam se zasniva na eksploataciji rada: C + [V + S] odnosno V -> S.
Višak vrednosti (S) nastaje naplaćenim radnim časovima koje radna snaga daje kapitalu u procesu proizvodnje.
To je temelj kapitalizma.
Što se tiče krađe tehnologije i fenomena industrijske špijunaže, ovakav vaš rezon samo pokazuje da je čak i taj narativ o pogodnosti kapitalističke konkurencije za razvoj inovacija zapravo mit i da je neodrživ.
Znači, u okviru poštene tržišne konkurencije nije moguće razviti se i tako zaraditi sebi dohodak? Dakle, lažu svi ti fakluteti, ekonomska i menadžerska literatura i svi liberali ovog sveta. Odlično, meni se to sviđa, vi ste meni dali ideju, dakle i u tom segmentu kapitalizam je zakazao.
Novi tehnološki trendovi i ekonomski rast,
Ulagati u nauku je sasvim izvestan uspeh.
A mi,ono najdragocenije, te mlade naučne pametnice, šaljemo vani a ulažemo u gondole, turizam, infrastrukturu i puteve, kojima se sve manje ide, jer nema ko da ide.
Evo jednog lepog i slikovitog primera za gore navedeno:
Robert Vilson je 1973 godine sa grupom fizičara posvetio istraživanju i razvoju superprovodnih materijala. Jedan od povoda za ulaganja u tu naučnu oblast bio je što se cena struje naglo povećala zbog naftne krize koja je nastala u svetu.
U to doba ukupna godišnja proizvodnja superprovodnog materijala u Americi iznosila je stotinak ili dvesta kilograma.Fermilab je, međutim, ubrzo počeo da kupuje po šezdesetak, hiljada kilograma godišnje, što je toj industriji omogućilo da se izgradi na sasvim drugačijoj osnovi.
Dokle se stiglo?
Glavni kupci superprovodnih materijala danas jesu one firme koje prave MRI (magnetno rezonantne skenere) pomoću kojih lekari, kad treba da odrede dijagnozu, pogledaju unutrašnju strukturu pacijeta bez bilo kakvog razaranja tkiva.
Uskoro globalno tržište za aplikacije suprovodljivosti trebalo bi da dostigne 8,8 milijardi dolara do 2022. godine sa 6,1 milijardi dolara u 2017. godini, uz složenu godišnju stopu rasta (CAGR) od 7,5%, od 2017. do 2022. godine.
@ Nemirni
„Јер поента није у томе што он затвара тржиште своје земље, па је тако поборник некаквог кејнзијанског интервенционизма. Поента је у томе што такав инервенционизам није дозвољен осталима, поготово слабим економијама.“
Kako nije dozvoljeno malim ekonomijama.?Evo npr. Albanci.
Tramp radi u korist svoje zemlje i nacije.To je sasvim dovoljno da poljulja citav globalisticki koncept.Uzgred,stalno trube da je duboka drzava protiv Trampa.
Ja mislim da je to klasicna „maskirovka“ te duboke drzave,ako u nju racunamo mocni bezbednosni sistem SAD.InaceTramp bi vec dosad,na ovaj ili onaj nacin,napustio kormilo SAD.Dakle,doslo je vreme kraja koncepta slobodne trgovine i multilateralnih sporazuma.Sada je vreme za bilateralne medjunarodne odnose.
A Lagard je idealan izbor za celo ECB,ni ja ne bih napravio bolji….ako zelim da unistim tu instituciju.
За Кума:
Бојим се да се варате у вези Трампа. Он је послован човек, што ће се рећи класични крупни капиталиста. Очекивати од једног таквог човека да промени неолиберални светски економски поредак, који му узгред иде на руку, је превише оптимистично. Да не кажем нешто теже. Јер поента није у томе што он затвара тржиште своје земље, па је тако поборник некаквог кејнзијанског интервенционизма. Поента је у томе што такав инервенционизам није дозвољен осталима, поготово слабим економијама.
Кад смо код слабљења неолибералног светског поретка, кога оно беше изабраше за новог председника Европске Комисије и директора Европске Централне банке? Толико о томе.
За epistemologija:
Написали сте доста тога и то врло детаљно. Покушаћу да Вам одговорим аргументовано, колико је могуће.
Кажете: „Socijalizam ili barem alternativa kapitalizmu, ne bazira se na ljudskoj dobroti nego na razvoju proizvodnih snaga društva, tehnološkim mogućnostima koje trasnformišu proizvodne odnose, zatim racionalnom uvidu ljudi i realnim i ostvarivim potrebama koje se menjaju kroz istoriju civilizacije.“
Овде говорите као рационални технократа, који већину ствари посматра срачунато, емпиријски. Бојим се да већина људи нису попут Вас или мене, те се не могу водити рационалном мишљу. Развој друштва, па тако и производних снага, никад у историји није био хармоничан, плански. Велики изуми су били ти који су мењали свет. Велике индустријске револуције су се дешавале спонтано, и никад није било важно да ли је на снази овај или онај економски систем. Укратко, свет су мењали људи, врло често појединци. Узмите само Николу Теслу као један пример.
„Zanimljivo je to kako većina ljudi danas smatra socijalizam kao neku moralnu doktrinu, gotovo kao da je u pitanju neka religija i eshatološko obećanje, a ne svakodnevna potreba da se prevaziđu ugnnjetavanja, iracionalnosti ekonomskog sistema i endemsko siromaštvo.“
То да ли ће људи бити угњетавани или сиромашни зависи пре свега од људи, а не од економског модела. Слажем се да мора постојати правичност или макар неки вид правне државе. То што су каубоји у САД навикли да код њих влада дивљи Запад у свему, а не само у економији, не значи да други народи не могу бити макар мало правичнији и морално бољи људи. Узмите примере Швајцарске или скандинавских земаља.
„Pravite grešku. Ne postoji opšta bezuslovna kategorija bez daljnjeg klasnog određenja „Amerikanci“, nego američka buržoazija, poslovna elita, bankari, finansijski magnati, badavadžije iz Vašintgtona, menažderska klasa, viši srednji slojevi, generali, ugledni advokati itd.
To je manjina američkog društva koja poseduje sve one stvari koje ste naveli.“
То је такође и мањина која је обезбедила остатку света Интернет и компјутере. Нажалост, али тако је. Не може већина бити тако генијална да згрће милионе или смишља велике изуме. И није та већина крива због тога што просечни Американац такође жели да живи у раскоши, далеко изнад својих могућности, те се задужује за све и свашта. Конзумеризам је велика бољка, која се јавља углавном у развијеним друштвима. Опет, ствар општег морала и културе, а не мана економског система.
„Kako, na koji način? Ona time pomaže već 30 godina američku privredu i nezasluženi potrošački mentalitet, dajući iluziju da su elektronički proizvodi jeftini?“
Самим тим што производња није у САД, већ у Кини. Ако компаније из САД желе да наставе производњу у матичној земљи (ако неким случајем она престане у Кини), мораће да плаћају домаће раднике по много већим надницама. Другим речима, збогом јефтиној радној снази.
„Vaš problem je da dokažete da Kina može sve to ali bez krađe tehnologije. Kapitalizam se zasniva na poštenoj konkurenciji i zaštiti patenata kao intelektualne svojine i nagrade za inženjersko pregnuće.“
Овде ме већ изненађујете. Као врсни социјалиста, требало би да знате да се западњачки капитализам базирао и даље се базира пре свега, првенствено и једино на…крађи.
„Zanimljivo je to kako većina ljudi danas smatra socijalizam kao neku moralnu doktrinu, gotovo kao da je u pitanju neka religija i eshatološko obećanje, “
Verujem da za ovo ima opravdanja u istoriji, neki komunistički lideri i zemlje su umeli da se zanesu pa to ostavi traga.
„kakvu korist od kapitalizma imamo mi obični ljudi, sa našim željama, porodicama, prijateljima, interesovanjima i realnim životnim potrebama?“
Svakako veću korist nego od magle i fantazija koje se nikada neće ostvariti.
Kako je govorio Vasilij Rozanov :„Pitaju me kako izaći iz krize, šta da se radi? Ja na to odgovaram: Skupljati jagode, praviti slatko, a onda piti čaj s tim slatkim”.
Slazem se da nam je potrebno vise socijalizma.Ovo sto prica Sanders je razumno.
Bitno je da krene iz centra,iz SAD,tad su dobre sanse da ideja zazivi u svetu.
https://www.theguardian.com/us-news/2019/jun/11/bernie-sanders-2020-socialism-speech-trump
Medjutim,smatram da je i Tramp veliki pomak.Uspesno razara neoliberalni globalisticki poredak Verujem da ce taj neobicni covek ostati upamcen kao jedan od najvecih predsednika SAD.Covek koji je pokrenuo proces.
bitcoin je skocio duplo u prosloj godini-mediji nisu preneli da se snizio 5 puta u prethodnoj
………..podsetih se na na najveceg bankara zemuna (i sveta) kako zlatu predvidja skok,ali eto,samo sto nije
drustvene nauke su prevara sto rece jedan fizicar…BAZINGA
@Nemirni
„Али Ви имате превише поверења у доброту људске природе, као и сви остали идеолози који су сањали о доласку некаквог облика комунизма (чак сам и ја био једно време тако наиван). “
Socijalizam ili barem alternativa kapitalizmu, ne bazira se na ljudskoj dobroti nego na razvoju proizvodnih snaga društva, tehnološkim mogućnostima koje trasnformišu proizvodne odnose, zatim racionalnom uvidu ljudi i realnim i ostvarivim potrebama koje se menjaju kroz istoriju civilizacije.
Zanimljivo je to kako većina ljudi danas smatra socijalizam kao neku moralnu doktrinu, gotovo kao da je u pitanju neka religija i eshatološko obećanje, a ne svakodnevna potreba da se prevaziđu ugnnjetavanja, iracionalnosti ekonomskog sistema i endemsko siromaštvo.
„Истина је да у Америци 38 милиона људи живи од бонова за храну, али је исто тако истина да Американци имају малтене монопол над Интернетом, светским финансијама, производњом микрочипова и рачунарске опреме, социјалним мрежама и свим „бенефитима“ масовног прикупљања података, војном надмоћи, итд, итд.“
Pravite grešku. Ne postoji opšta bezuslovna kategorija bez daljnjeg klasnog određenja „Amerikanci“, nego američka buržoazija, poslovna elita, bankari, finansijski magnati, badavadžije iz Vašintgtona, menažderska klasa, viši srednji slojevi, generali, ugledni advokati itd.
To je manjina američkog društva koja poseduje sve one stvari koje ste naveli.
Od 1998. godine, 60 % radne populacije SAD, ne samo da je imalo stagnaciju dohotka, uprkos rastu ukupne faktorske produktivnosti od 1 % godišnje (a to je veoma bitno da se istakne jer neoklasična ekonomija rast produktivnosti ističe kao superiornu odliku kapitalizma za rast plata i blagodati radničke klase), već pad koji se kreće od 15 %, za donji kvantil dohodovnih grupa, do 7 % za četvrti kvantil i nešto manje za medijalne slojeve, a što je i Nebojša Katić u diskusiji sa mnom pokazao, zvaničnim grafikonom sa FRED-a.
Prema tome, to nije kompliment za kapitalizam, pogotovu ne ovaj američki. Očigledno da je zakazao.
„Истина је и то да у Кини милиони људи раде малтене за џабе, и то управо за Америчке и друге Западњачке компаније. Али је такође истина да Кина захваљујући томе има велики економски топ уперен у срце САД-ва. “
Kako, na koji način? Ona time pomaže već 30 godina američku privredu i nezasluženi potrošački mentalitet, dajući iluziju da su elektronički proizvodi jeftini?
„Да не спомињем како су Кинези украли технологија и технологија захваљујући томе. “
Ako hoćete da branite kapitalizam onda ovo nije laskavo za vašu poziciju.
Vaš problem je da dokažete da Kina može sve to ali bez krađe tehnologije. Kapitalizam se zasniva na poštenoj konkurenciji i zaštiti patenata kao intelektualne svojine i nagrade za inženjersko pregnuće.
Ako firme moraju da kradu inovacije, da bi opstale na tržištu onda ste vi meni dali šlag na tortu da još predanije napadam kapitalizam kao neodrživ ekonomski sistem i društveni poredak.
Dakle, tehnološka konkurencija i zaštita privatne svojine, ovog puta u obliku patenata, jesu neodrživi i vode zapravo krađi.
Hvala vam što ste mi dali ideju.
„Када Кинези почну то исто радити Американцима, а имају и морално право да то раде, биће врло занимљиво видети реакцију Запада.“
Prećutali ste da su Kinezi gotovo ponižavajuće nudili Donaldu Trampu neverovatne ustupke samo da im ne stavi carine. Recimo, pristali su na američki zahtev da se američkim bankama i kompanijama dozvoli više od 51 % vlasništva u zajedničkim „joint venture“ kompanijama u Kini, zatim da će Kina u sledećih pet godina od SAD kupiti poljoprivrednih, industrijskih proizvoda i plina u vrednosti od minimalno 1.000 milijardi dolara itd.
Ne vidim „pobedu“ Kine.
I na kraju, opet da se vratimo na glavnu temu našeg razgovora. Vaš problem nije u argumentaciji geopolitički, geoekonomski i ne znam kakav sve ne sukob Kine sa zapadom i pretpostavljeni njen uspeh u tom obračunu, nego kakvu korist od kapitalizma imamo mi obični ljudi, sa našim željama, porodicama, prijateljima, interesovanjima i realnim životnim potrebama?
Gde smo tu mi? Da rintamo za američke i kineske fabrike pakla?
Interesantno je kako ljudi u diskusijama na temu pro & contra capitalism uvek skliznu u svetske geopolitičke igre i igrice, a svoj život ostave po strani…
Eh ovo je bio kapitalizam…
@epistemologija Mislim da upravo taj SNAP sistem (i drugi slični sistemi) sprečava ljude da se pobune.
Nisam napisao da je zabava manipulativnog karaktera ali to svakako mislim, to se vidi iz mojih prethodnih komentara.
Ja nisam za kapitalizam ali bojim se da on neće biti poražen, barem ne u skorije vreme.
Što se tiče stanja u svetu, pročitajte ovu knjigu, možda vas razveseli:
Factfulness: Ten Reasons We’re Wrong About The World – And Why Things Are Better Than You Think, Hans Rosling and Ola Rosling
Биткоин је још једна у низу финансијских превара, како би се одређен број врло срећних људи обогатио у врло кратком року. Док осталих 99% оваца у људском облику губи улог због непознавања материје, наивности или превелике похлепе.
Комрад epistemologija, Ваши коментари овде су врло занимљиви и делују потпуно тачно, бар када се први пут прочитају. Али Ви имате превише поверења у доброту људске природе, као и сви остали идеолози који су сањали о доласку некаквог облика комунизма (чак сам и ја био једно време тако наиван). Истина је да у Америци 38 милиона људи живи од бонова за храну, али је исто тако истина да Американци имају малтене монопол над Интернетом, светским финансијама, производњом микрочипова и рачунарске опреме, социјалним мрежама и свим „бенефитима“ масовног прикупљања података, војном надмоћи, итд, итд.
Истина је и то да у Кини милиони људи раде малтене за џабе, и то управо за Америчке и друге Западњачке компаније. Али је такође истина да Кина захваљујући томе има велики економски топ уперен у срце САД-ва. Да не спомињем како су Кинези украли технологија и технологија захваљујући томе. Када Кинези почну то исто радити Американцима, а имају и морално право да то раде, биће врло занимљиво видети реакцију Запада.
Заправо, реакција је већ очигледна и није нимало изненађујућа. Или мислите да је овај трговински рат и поновно увођење царина само случајност?
@Ivan
„To o kvantnoj kubernetici i informacijama kvantnih tokova i novca je dosta aktuelno, naročito kod futurološki nastrojenih maladih ljudi.“
O mogućnostima upotrebe koncepta i teorijskih premisa kvantne mehanike na ekonomiju, nažalost nisam upoznat.
Ja sam se bavio uvođenjem probabilizma u marksističkoj ekonomiji i primenom postulata statističke mehanike u proveravanju i odbrani Marksove teorije vrednosti.
Mislim da će vas ovaj tekst interesovati:
http://www.noviplamen.net/glavna/empirijska-potvrda-marksove-teorije-vrednosti/
„Bitkon koliko sam ja razumeo (nisam ozbiljnije pratio ideju) svoju vrednost zaniva na energetskom kvantu.“
Bitkoin je bio dobra zamisao ali sve je otišlo u pogrešnom pravcu. Na kraju se pokazalo da je to samo još jedan finansijski balon.
Bitkoin sintetišu kompjuteri po algoritmima koji su veoma zahtevni za proračune. To troši električnu energiju mikroprocesora i postavlja se pitanje koliko je sve to probitačno.
Ipak, bitkoin ni jedna vlada ne može da kontroliše, sintetiše se („štampa“) samo do određene zadate granice, kojoj se sve teže primiču algoritmi za proračun kada se već dostigne određeni nivo mase bitkoina u prometu.
To čini bitkoin izuzetno jakom valutom, jačom čak i od zlata. Za zlato morate da siđete u rudnike i da kopate, a to podrazumeva troškove proizvodnje za rudarstvo i metalurgiju, dok je bitkoin potpuno u sferi kompjutera i dobija se sa minimalnim naporima.
Videćemo šta će biti budućnost, ali Švedska i neke nordijske zemlje već razmišljaju da ukinu papirni i kovani novac. Već sada su gotovinu u ukupnoj monetarnoj masi sveli na jako nizak nivo.
„Ovo je možda zanimljivo pronađete i analizirate, ako imate volje i vremena.
Kineska Vlada je 2160 finasirala jedan projekat (mislim da je naslov pjojekta nosio naziv (BUDUĆNOST KVANTNE DRŽAVE), zanimljivo je naglasiti da grupa koja je radila projekat je multidiscplinarog sastava. “
Nisam upoznat sa tim.
@epistemologija
Vaše pisanje mi se sviđa.
To o kvantnoj kubernetici i informacijama kvantnih tokova i novca je dosta aktuelno, naročito kod futurološki nastrojenih maladih ljudi.
Bitkon koliko sam ja razumeo (nisam ozbiljnije pratio ideju) svoju vrednost zaniva na energetskom kvantu.
Ovo je možda zanimljivo pronađete i analizirate, ako imate volje i vremena.
Kineska Vlada je 2160 finasirala jedan projekat (mislim da je naslov pjojekta nosio naziv (BUDUĆNOST KVANTNE DRŽAVE), zanimljivo je naglasiti da grupa koja je radila projekat je multidiscplinarog sastava. Sastavljena od matematičara, programera, kvantnih fizičata, bihejviorističkih psihologa, ekonomista, pravnika, biologa itd.
Za ostale.
Ostali kometari većinom imaju zanimljivih pasusa, ali jena druga stvar bode oči.
Nemojmo da gađamo ličnost, prigovorom, samoće, fotelje, zablide, plaćenika i sandvičara i tome slično. Ako se ne slažemo sa njegovom stavom, navedimo jači protivstav. To je jedini put da diskusija dobije na kvalitetu i vrednosti.
Mišljenja sam da to ovaj forum zaslužije.
Pozdrav svima.
@Jovan T.
U vreme Dordža Buša Juniora, dakle pre samo 12 godina, odnosno tokom 2000-tih u SAD je bilo maksimum 20 miliona ljudi, kažem maksium, koji su koristili federalni program SNAP za pomoć u ishrani osobama koje ne mogu da zarade dovoljno za kupovinu hrane. Posle Velike recesije 2008. za sve vreme vladavine Baraka Obame, SNAP korisnika je bio neprekidno iznad 40 miliona, da bi najveći rekord u istoriji Amerike bio postignut 2013. godine sa 47 miliona ljudi!!!
U ovom momentu to je nekih 37 miliona participanata. Dakle, 10 godina u uzlaznom poslovnom ciklusu, Amerika ne može da obezbedi ljudima elementarne potrebe. I to zemlja koja ima ogromni novčani kapital za ulaganje i fantastičnu tehnologiju na raspolaganju. Definitivno nešto nije u redu.
Inače, ni ostali slojevi stanovništva Amerike ne stoje dobro. Ako pratite i čitate ovaj blog Nebojše Katića, uključujući i njegove nastupe na tribinama, trebalo bi da vam bude poznato da gotovo 60 % celokupne populacije, ponovljam 60 % celokupne populacije SAD, uključujući i delove srednjih klasa, dobrih 15 godina stagnira dohodak ili čak opada, a što vodi u kreditno zaduženje mnogih domaćinstava.
O starhovito niskim nadnicama u Bangladešu, Vijetnamu, priobalnoj Kini, Filipinima, Maleziji itd. u autsorsovanim fabrikama ne vredi čak ni govoriti. To je sramotna epizoda savremene civilizacije i mnogo volim što iz komentara u komentar to stavljate pod tepih.
Čitao sam nedavan članak kako se mladi ljudi u Japanu pribojavaju za svoju penziju u budućnosti.
Toliko o uspehu kapitalizma da nas usreći sa viškovima hrane i slobodnog vremena u kome se valjda opijamo zabavom.
Prećutali ste i to da zabava ima manipulativni karakter, upravo da se radnička klasa ne bi dosetila da traži svoja prava. Ne radi se to iz obesti.
No, verujete u suprotno, zato štvo vam je to potrebno. Prosto mislite da je sa kapitalizmom sve u redu, samo tu i tamo nešto treba čačnuti i onda će konačno da zavergla.
Grešite, kapitalizam u svojoj reprodukcionoj i kalkulacionoj osnovici ima problem i ne može da ga reši dokle god bude postojao.
Dokle god se materijalni resursi i ljudska radna snaga organizuju posredno, preko razmenske vrednosti, nestabilnih tržišnih cena, nesinhronizovanih preduzeća sa asimetričnim informacijama, konkurencije, opticaja kapitala sa ciljem uvećanja profita koji zapravo maskira prisvajanje viška vrednosti N-R-N’ (N’ = N + ΔN), vi nećete prosto imati mira.
Marks je bio u pravu, baš kao što arhitektura mikroprocesora i njegova snaga u broju instrukcija koje može da izvrši čine krajnju granicu dokle može da se razvija softver u svoj njegovoj raznolikosti, tako isto i ekonomska logika i struktura ljudskog društva određuje kalup koji ograničava horizont slobode ljudi da organizuju pravne, političke i društvene institucije sa pratećom kulturom.
@Немирни
„Капитализам можда улази сваких 10-15 година у кризу, али је зато социјализам скоро увек у кризи.“
To ovaj zapadni kapitalizam na svakih 10-15 godina, a kapitalizam na periferiji je neprestano pod pritiskom.
S tim što se stvari u zapadnom kapitalizmu pogoršavaju sve više posle svakog takvog ciklusa.
Real-socijalizam nije bio stalno pod krizom. SSSR je ušao u ozbiljne probleme tek 1975. godine. Pre toga je imao veoma dobre rezultate.
Samo naravno, vi ćete to da negirate jer vam ne odgovara i ne uklapa se u narativ o bezalternativnosti kapitalizma.
„Узгред, комрад epistemologija, реците ми само да ли сте за социјализам или комунизам? Пошто је разлика велика.“
Pročitajte tok diskusije, to smo pitanje već obradaili, mogu samo kratko da rezimiram, ja sam pobornik demokratskog socijalizma sa kibernetičkom planskom ekonomijom po modelu Paula Cockshott-a. Dok se ne dođe dotle nemam ništa protiv ni državnog intervencionizma u režimu mešane ekonomije.
“Mnogo samuješ i dugo ćutiš, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha. Lik ti je pognut i lice blijedo, duboko spuštene vjeđe i glas kao škripa tamničkih vrata. Iziđi u ljetni dan, sine moj!
– Šta si vidio u ljetni dan, sine moj?
Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovjek slab i kratkovjek.
– Šta si vidio, sine moj, u ljetni dan?
Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vječna.
– Šta si vidio, sine moj, u ljetni dan?
Vidio sam da je ovaj život stvar mučna, koja se sastoji od nepravilne izmjene grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku.
– Hoćeš da usneš, sine moj?
Ne, oče, idem da ž i v i m.”
Ivo Andrić
Ex Ponto
Zli komunisti Jugoslavije barem nisu streljali one koji slušaju BBC. Kao što ni indijanci nisu imali problem ako neko ispriča neku priču o Manituu koja im se ne sviđa.
Jedva čekam da na vlast dođu premazani fašisti.
I dalje će biti ovakvih blogova za isterivanje kompleksa i frustracija. To nije opasno.
Posle socijalizma samo nacionalizam.
За epistemologija:
Капитализам можда улази сваких 10-15 година у кризу, али је зато социјализам скоро увек у кризи.
Узгред, комрад epistemologija, реците ми само да ли сте за социјализам или комунизам? Пошто је разлика велика.
Хвала унапред.
@epistemologija stope gladi i siromaštva su u opadanju dugi niz godina a razne industrije i oblici zabave se razvijaju i rastu.
@Jovan T.
„Čini mi se da je Dobrica Ćosić rekao da nove generacije ne mogu da izvedu revoluciju jer je iskorenjena glad i postoji mnogo zabava.“
To je Dobrica Ćosić mogao da misli pre 40 godina zahvaljujući tekovinama socijalizma, danas ima mnogo gladnih ljudi, pri tom nemaju vremena za zabavu.
„Opsesija produktivnošću i potrošnjom današnjice nepoznata je u drugim epohama istorije.“
Podizanje produktivnosti je dobra stvar i jedina pozitivna strana kapitalizma. Konzumerizam je već druga priča.
„Da bi se društvo menjalo potrebna je radikalna promena interesa i stavova ljudskih bića. Strast za predmetima potrošnje treba da bude zamenjena strašću za zajedničku stvar. On voli da ukazuje na primer stare Grčke i učešća njenih građana u javnim poslovima i odlučivanju.“
Ništa od toga dokle god bude bilo kapitalizma. Ekonomski sistem koji na svakih 10-15 godina ulazi u krizu jeste apsurdan.
„Polako idemo ka Orvelijanskoj budućnosti.“
Ne, idemo ka klasnom primitivizmu kapitalizma XIX veka.
Ne bih se upoštao u ovu raspravu – za kapitalizam ili komunizam.
Zato što to ne vodi nikuda i ne služi ničemu.To pitanje danas je postalo demode, jer se mora tražiti rešenje između te dve pojmovne isključivosti. Od svake uzeti ono najbolje , a odstraniti ono što se praktično pokazalo neodrživim. Jedino zbog istine koja ovde strada, da li namerno ili naivno ne znam. Znam da to nije lepo, ako je tendeciozno onda je to planirano. Meka Brozova diktatura je imala smisla u onim vremenima. Kako tako držala je sve rogove u vreći.
Ali kao dokaz evo jednog kurioziteta.
Vreme tadašnjeg informisanja i današneg globalnog informativnog sela je neuoredivo.
Ali kvalitet je bio kvalidet a ne kvantitet.
Titova sahrana je direktno prenošena preko televizije u Jugoslaviji i još 16 zemalja sveta, a u nekoliko zemalja je naknadno emitovan ceo snimak ili važniji delovi sahrane, zbog čega je prema podacima Evrovizije proglašena za drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja Misije „Apolo 11” na Mesec, jula 1969. godine.
Čini mi se da je Dobrica Ćosić rekao da nove generacije ne mogu da izvedu revoluciju jer je iskorenjena glad i postoji mnogo zabava.
Trenutno čitam knjigu jednog Grčkog (i Francuskog) psihoanalitičara i filozofa (čovek je levičar, trockista i šta sve ne) Korniliosa Kastoriadisa. Naslov je „Mašta, Kritika i Sloboda“.
On današnjicu ne naziva postmodernom već epohom generalizovanog konformizma. Od 1750 do 1950 vladao je modernitet koji označava permanentno dovođenje u pitanje svega što je bilo prihvaćeno u filozofiji, politici, umetnosti.
Taj fenomen se izgubio oko 1950. god. kada je stvaralački dah Zapada nestao.
Opsesija produktivnošću i potrošnjom današnjice nepoznata je u drugim epohama istorije.
Da bi se društvo menjalo potrebna je radikalna promena interesa i stavova ljudskih bića. Strast za predmetima potrošnje treba da bude zamenjena strašću za zajedničku stvar. On voli da ukazuje na primer stare Grčke i učešća njenih građana u javnim poslovima i odlučivanju.
Na pitanje kako probuditi strast za političke poslove on odgovara da ne zna.
Povlačenje naroda iz političke sfere, nestanak političkih i društvenih konflikata, omogućilo bi ekonomskoj, političkoj i medijskoj oligarhiji da izmakne svakoj kontroli. Od tada bi bili mogući iracionalni režimi koji idu do krajnosti.
Polako idemo ka Orvelijanskoj budućnosti.
“ iskorišćavaju što im kapitalizam omogućava ……..smaraju jednostranim stavovima “
previse ste samokriticni
@Vladimir Dž
„Ovaj kapitalizam barem daje mogućnost da postoje ovakvi blogovi gde se može ispoljiti različitost mišljenja. Istorije nije zabeležila da su komunisti tako nešto dopuštali.“
Kada su se donosili zakoni u SFRJ, proces je bio mnogo demokratskiji nego danas, jer je nacrt zakona išao na razmatranje u javnost i kroz čitavu vertikalnu hijerarhiju delegatskog sistema i razgranatu strukturu lokalne samouprave.
Opštine su imale mnogo veću transparentnost rada i reprezentativnost kroz veće mesnih zajednica, veće udruženog rada i veće društveno-političkih organizacija.
Danas su opštine postale prćija zatvorenih partijskih lokalnih šerifa koji opštinske budžete koriste kao svoju ličnu imovinu.
Što se tiče konkretne kritike ekonomskih mera, štampa je bila mnogo informativnija i otvorenija u doba SFRJ nego danas. Na daleko poznati ekonomista, inače kandidat za Nobelovu nagradu iz ekonomije, Branko Horvat, imao je čitave serijale kritičkih članaka na poteze tadašnjih vlasti i oni dan danas predstavljaju vredno štivo.
Lepo je videti kako su ekonomisti tada u štampi razmenjivali mišljenja i kritikovali društveno-ekonomsko stanje.
Pri tom, potičem iz novinarske porodice, imam sijaset video kaseta, sa kojih se može videti koliko su novinari kvalitetnije izveštavali o skoro svakoj fabrici i njenim problemima.
Pričate napamet neke stvari.
Real-socijalizam jeste imao problema sa autoritarnom političkom kulturom i institucionalnim dizajnom političkog sistema, ali i tada, a pogotovu danas, levica je kritikovala takvo stanje stvari.
„Danas, čitajući tekstove krajnje levice, ne samo na ovom blogu, oni kad bi došli na vlast nastavili bi svetlu tradiciju njihovih predhodnika da se uvede jedna lepa cenzura, “
Ozbiljno? Gde ste to pročitali?
„Naravno, ne smeta ima da do tada lepo iskorišćavaju ono što im današnji kapitalizam omogućava pa da nas smaraju svojim jednostranim stavovima.“
Šta kažete na otrovnu propagandu CNN-a, DW-a, BBC-a, zatim šta imate reći na rijaliti programe Pinka, zatim celokupnu tragikomičnu štampu danas u Srbiji koja je svedeno do sramotnog neukusa?
Takvo ponašanje štampe u SFRJ nije bilo dozovljeno.
Fantastičan je taj kapitalizam u „slobodi“ javnog mnenja.
@ Marko Bojković
„Ako te mrzi da se pripremaš za Carstvo nebesko, možda ti bude zanimljivo da komotno, iz fotelje, pročitaš ovaj Katićev tekst o (ne)mogućnosti promene globalnog poretka i stvaranja Marksovog carstva slobode:“
Nemam vremena da komotno sedim u fotelji, prekarni sam radnik, moram da se snalazim na presvetom „slobodnom“ tržištu, inače sam politički aktivan ne samo u Srbiji nego i u zemljama regiona. Toliko o toj mojoj „fotelji“, a Katića skoro redovno čitam 8 godina unazad, a poznat najmanje 12.
“ Ovaj kapitalizam barem daje mogućnost da postoje ovakvi blogovi gde se može ispoljiti različitost mišljenja. Istorije nije zabeležila da su komunisti tako nešto dopuštali “
daju da se laje,ali ne i da se jede……………
…….za neprijatelje slobode ne moze biti slobode
Ovaj kapitalizam barem daje mogućnost da postoje ovakvi blogovi gde se može ispoljiti različitost mišljenja. Istorije nije zabeležila da su komunisti tako nešto dopuštali.
Danas, čitajući tekstove krajnje levice, ne samo na ovom blogu, oni kad bi došli na vlast nastavili bi svetlu tradiciju njihovih predhodnika da se uvede jedna lepa cenzura, Naravno, ne smeta ima da do tada lepo iskorišćavaju ono što im današnji kapitalizam omogućava pa da nas smaraju svojim jednostranim stavovima.
@ Kum
Meni se čini da se mafijaši nisu uopšte udaljili od animalnih instikata. Tu ne pomažu bog i politika, naprotiv.
Super su vam ti Jevreji, ipak mi se čini da čast, slava i budućnost mogu da pripadnu bilo kome. Ja im uopšte ne zavidim. Od svakog ludaka i fašiste se nađe još veći.
@ epistemologija
Ako te mrzi da se pripremaš za Carstvo nebesko, možda ti bude zanimljivo da komotno, iz fotelje, pročitaš ovaj Katićev tekst o (ne)mogućnosti promene globalnog poretka i stvaranja Marksovog carstva slobode:
https://nkatic.wordpress.com/2012/01/29/kriza-kapitalizma-i-novi-pocetak-istorije/
@epistemologija Svet se polako pretvara u Sodomu i Gomoru, bliže se poslednji dani… Bolje je pripremiti se za Carstvo nebesko nego razmišljati o promeni globalnog poretka iz fotelje.
Staro dobro podoštreno i provereno pero i dalje misli, piše i traži svoj put koim se ređe ide.
Njegovi junaci; Sokrat, Đordano, Galilej, Đura, Tesla
M.M. – http://milanmilenkovic.com/milan-milenkovic-non-serviam/
@ Vladimir Dž – Kad proletim preko ovih rasprava šta je bolje, ovaj ili onaj sistem, setim se one narodne – rugala se koza ovci.
Inspirisan ovim zaključkom, na um mi pade jedno pitanje koje je u medijima dominatno, ali odgovora niotkud.
Pitanje je prosto. Zašto opozicija istrajno šeta iako sve te neplodne aktivnosti gube bilo kakav smisao?
Usuđujem se odgovoriti, prvo samom sebi pa ostalima.
U svemu što ‘opozicija’ radi ima projektovano smislene namere. Koja, pitaće se čitalac.
Pa njihovi savetnici i kreatori javnog mnjenja, znaju za ono Frojdovo podsvesno, i rubari ljudskih duša upravo potstiči kod naroda ono podsvesno refleksno da buja, i kad se ukaže pogodan trenutak, recimo budućih izbora, posle urušavanja ovog sistema, narod već u potsvesti odlučije i glasa po inerciji one koje je zapamtio u već strukturisanoj memoriji.
Zato je opoziciji u planu da što više svoje vođe preko sretstava informisanja reklamira kao nezamenljive političke delatnike, iako im je žuvotni CV prazan list hartije, ali nije važan CV, ne , važnije je kolektivno potsvesno naroda. Koje će se na budućim izborima inertno preneti na glasački listić.
Tako da kad se ovaj sistem uruši sam od sebe i kad dođe vreme da se narod izjasni, opozicija stupi na scenu. I počinje jovo nanovo.
Nije poenta u menjanju ljudi, treba manjati sistem.
Jenan od najtežih poslova jednog naroda je napraviti normalnu državu gde bi većina stanovnika bilo zadovoljna svojim životom.Primer Švetske.
E ovi naši graditelji te nove države nemaju ni viziju, ni materijal, a ni alat. Jedino što imaju,otprilike, je jaka inicijativa a ona bogami izvire iz realno svesnog 🙂
@ Kum
„A zasto ste Vi Epistemologija kada ne priznajete epistemologiju?“
Kako ja to ne priznajem epsitemologiju? Epistemologija je teorija saznanja i filozofija nauke. I ja to volim mnogo više da proučavam i čitam nego recimo ekonomiju, iako nisam filozof po vokaciji.
„Valjda je ocigledno da je covek nesavrsen.Dijabolizam i svetost su dve strane istog novcica.To je esencija ljudske prirode.Ono sto odvaja coveka od zivotinje.Niti je do kraja covek djavo,niti je do kraja svetac.Smisao zivota je usavrsavanje,cak i u dijabolizmu.“
Ok, čemu onda toliko opiranje antikapitalizmu?
U ogromnom broju dosadašnjih komentara ide logika ovakvog tipa: „sve je to ok, ali ljudska bića su vandalska, pa nema ni govora o socijalizmu, komunizmu itd., ne bitno o čemu je reč, važno je da je ovo sada ‘realno’ jer tobož odgovara, nekakvoj zamišljenoj nesavršenoj ljudskoj prirodi“.
Stičem utisak da se socijalizam i komunizam, šta li već, shvata eshatološki, kao neko idealizovano društveno stanje u kome će ljudi valjda biti anđeli i neće više nikada piti alkohol i praviti gluposti.
Socijalizam, a za komunizam ne znam, jer o komunizmu ni Karl Marks nije hteo da daje projekcije, nije raj na zemlji nego ekonomski i društveni sistem u kome će se racionalnije koristiti ograničeni prirodni resursi, energija, ljudska radna snaga, a tehnologija usmeravati na dobrobit zajednice sa raspodelom koja će odgovarati realnim ljudskim potrebama bez eksploatacije rada i demokratskim odlučivanjem u kome će integritet, sloboda i dostojanstvo svakog pojedinca biti priznati, poštovani i institucionalno branjeni.
To su racionalni i realni zahtevi i ciljevi, proistekli iz razvoja ljudske civilizacije i deprimirajuće je gledati kako u današnje vreme, neverovatnih tehnoloških inovacija i revolucionarnih proboja u naučnom saznanju, stotine milioni ljudi iako mnogo vredno i predano rade, opet su jako siromašni, čak su i biološki ugroženi zbog prejakog inteziteta rada na poslu, svakodnevnih stresova oko izdržavanja porodica, trpe mobinge, nerazvijaju kulturu i obrazovanje, prihvataju manipulacije i podložni su opasnim nacionalističkim i religioznim autoritarnim doktrinama.
Na sve ovo treba dodati da ekološki i energetski problemi zahtevaju hitno prestrojavanje čitavog proizvodnog aparata savremenog društva, a to se jako stidljivo čini ili se uopšte ne čini, i bojim se da ova civilizacija ide u mnogo lošem pravcu sa nesagledavim i brutalnim posledicama.
Socijalizam nije utopija, socijalizam je realna potreba i ostvariva mogućnost.
Kapitalizam je taj koji je utopijski, a svoju utopiju pokazuje svakodnevnim ekonomskim metabolizmom, koji se svodi na jedno veliko maltretiranje svih nas.
Ne tako davno sam napisao jedan poduži komentar o tome kako smo prirodno išarani sa različitim osobinama. To šarenilo osobina je rezultat evolucije. To je osobina kojom se život na zemlji brani od promena u njegovom staništu. Unutar grupe bi postojao jedan broj njih koji bi se adaptirali promenama okoline i tako omogućavali da vrsta opstane. Ovo šaranje različitih osobina je povećavalo verovatnoću opstanka.
Spektar različitih osobina se uvek pravilno rasporedi unutar grupe. Kao što priroda da podjednak broj dečaka i devojčica.
Što će reći da će uvek biti isti postotak loših i dobrih ljudskih osobina unutar jednog društva. Istorija to neumoljivo potvrđuje.
Ako se pažljivo posmatra ponašanje primata primetićemo da se njihov život ne razlikuje puno od drugih životinjskih vrsta. Zajednicu obično predvodi jedan alfa mužjak koji ima monopol da se pari sa ženkama unutar njegove skupine. Ali taj monopol nije došao olako, već se održava stalnom borbom sa ostalim mužjacima koji konstantno vrebaju sa distance. Njegov monopol se menja kad stasa mlađi mužjak sa jačim fizičkim osobinama ili pak kad se on povredi ili ostari.
Ovaj prirodan tok stvari vidimo i u mnogim zabitima sveta kod ljudi. Jedan muškarac se pari sa više žena i on održava svoju “parohiju” na isti način kao što to radi lav ili gorila.
Posmatrajući iz naše perspektive ovakva (prevaziđena) društva, ona nam deluju ne samo kao veoma primitivna, već i duboko nepravedna. Jedan dominantan muškarac ima monopol u rasplodnji vrste.
Iz ovog sledi da je monopol u životinjskom svetu deo stvaralaštva prirode. To je i deo nas i ono je mnogo jače od trenutnog društvenog sistema koji mi stvorima.
Mi ovaj prirodni monopol ne vidimo jer smo davnih dana stvorili bračne zajednice. Cenim da su u to neko davno doba ljudi došli do saznanja da se grupa više rasplođuje kad se jednom muškarcu dodeli jedna ženka. Pleme ne samo što će biti veće, i samim time dominantnije u odnosu na konkurenciju, već će unutrašnja strukura biti stabilnija.
Ali i ovakva prvobitna društva sa bračnim zajednicama su zasnovana na monopolu, ali u ovom slučaju na monopolu male grupe alfa mužjaka.
Iz svega ovog sledi da je monopol deo prirode. Pisati o tome da je ovo samo antropološki fenomen, ili da smo prirodno diabolični je po meni deplasirano. Tu po meni nema nikakvog pesimizma već opis prirodnog toka stvari.
Silne pobrojane naučne discipline pišu da su prvo nastali društveni odnosi pa se onda čovek prilagođavao njima. Ne mogu da zamislim prvobitne zajednice takve. Onako usput se napiše da postoji i oni koji se ne slažu sa ovom konstrukcijom. Ja sam jedan od njih. Mislim da smo mi ipak izlučevina bioloških nagona na čijoj osnovi smo napravili sva društva.
@epistemologija-svi su ljudi smrtni; Sokrat je čovek, dakle i Sokrat je smrtan.
Zaključak je polu tačan.
Deo iskaza – svi ljudi su smrtni, je tačan u realnom ljudskom životu.
U religioznom, po principu nade ima spasenja, i darivanja života večnog.
Tvradnja – Sokrat je čovek – je tačna, ali on je više od gomile ljudi, on je ČOVEK
Zaključujete; da je i Sokrat, / svaki Čovek / smrtan !? Pa on i dans je prisutan u mojoj i Vašaoj Svesti ?!
@ grey owl
I zato su danas Indijanci tu gde su.Medjutim,Jevrejima koji su se pronalazili u sferama religije i politike,tamo gde su Indijanci bili blize animalnim instiktima,pripada cast,slava i buducnost sveta.
@ Epistemologija
A zasto ste Vi Epistemologija kada ne priznajete epistemologiju?
Valjda je ocigledno da je covek nesavrsen.Dijabolizam i svetost su dve strane istog novcica.To je esencija ljudske prirode.Ono sto odvaja coveka od zivotinje.Niti je do kraja covek djavo,niti je do kraja svetac.Smisao zivota je usavrsavanje,cak i u dijabolizmu.A svako usavrsavanje je borba.Intezitet borbenosti je intezitet volje za moci.Moc je neophodna da bi se sprovela volja.A volja je u sustini izraz one esencije ljudske priride,dakle,dijabolizam i svetost.Ono sto je Bog dao samo Adamu,deo samog sebe.
Indijanci su živeli u nečemu najbliže komunizmu. Tu nije bilo elite a ni monopola. Nije bilo politike ni država.
Oni što su se nazivali komunistima nemaju veze s tim. To je bio „socijalizam“ – dok ne dođe vreme za nacionalizam. Pa onda raja opet budu kmetovi.
@Vladimir Dž
„Robovanje ili sluganstvo nije rezultat političkog sistema, već (ljudske) prirode. Tokom vremena je on samo menjao oblike, on nikad ne može da nestane, čak i u tom maštanom komunizmu.“
Može jedno pitanje, za sve vas koji zastupate tezu antropološkog pesimizma, ako je to stvarno tako da je ljudska priroda dijabolična, zašto onda bilo šta radite u svom životu? Čemu onda bilo kakav napor u društvenom životu ako je sve obeleženo fatalitetom nesavršene ljudske prirode?
Dalje, jedna mala igra silogizma, po onoj staroj maksimi svi su ljudi smrtni; Sokrat je čovek, dakle i Sokrat je smrtan, da li to znači i da ste svi vi koji zastupate antropološki pesimizam i sami skloni za ono što optužujete ljudsku prirodnu da jeste?
Da li ste i vi skloni sužanstvu? Vaši bližnji?
Imam još jedno pitanje, Spartanci, Rimljani itd., bili su veoma surovi prema svojoj krvi, a prema robovima još i više, danas ropstva nema, svi možemo ići gde nam je volja, ako nema napretka u ljudskoj civilizaciji, otkud onda mi ovde?
Antropološki pesimizam o „lošoj“ ljudskoj prirodi ne stoji.
Uzmite čuvenu knjigu Ericha Fromma, Anatomija ljudske destruktivnosti, u kojoj se ovaj socijalni mislilac i psihoanalitičar, svojski potrudio da opovrgne teze Konrada Lorentza i raznih bihejviorista o uređenoj agresivnosti kod ljudi.
Naprotiv, sociologija, antropologija, istorija i socijalna psihologija uče nas da je čovek pod dominantnim kulturološkim uticajima društvenog sistema kojima pripada.
Neće biti da je čovek izlučevina jednom zadatih bioloških nagona. To je ideološka podvala.
Dodatak na predhodni stav.
Robovanje ili sluganstvo nije rezultat političkog sistema, već (ljudske) prirode. Tokom vremena je on samo menjao oblike, on nikad ne može da nestane, čak i u tom maštanom komunizmu.
Kad proletim preko ovih rasprava šta je bolje, ovaj ili onaj sistem, setim se one narodne – rugala se koza ovci.
Razlika između kapitalizma i komunizma je taj što je u komunizmu monopol elite otvoren.
@ Jovan T.
„Dajte molim vas, pogledajte logo na vašem profilu“
Moj logo je sasvim u redu, pri tom ima mikročip u pozadini. 🙂
@Nenad
„Gledanje ekonomije kroz koncept pune zaposlenosti nema smisla. Predsjednik SADa Trump kaze da SAD ima najbolju privredu od osnutka Republike jer je nezaposlenost oko 3% u isto vrijeme trazi od FEDa da smanji kamatnu stopu! Pa po toj logici FED bi trebao podizati kamatnu stopu. Nema logike.“
Mora da se sa mnom šalite. Glavni cilj ekonomske politike u kapitalizmu jeste puna zaposlenost kako bi ljudi mogli da zasnuju porodice, da mogu sebi da kupe elementarne stvari, da se prehrane, da mogu stanoviti, da odu negde, kupe sebi biciklu, planiraju budućnost, itd. itd.
U kapitalizmu da biste živeli morate stalno raditi jer se sav materijalni svet dobija za novac.
Nezaposlenost je najopasnija stvar, jer vodi u kriminalitet, psihičke poremećaje, socijalnu i političku nestabilnost itd.
Donald Tramp je cirkuzant, ako se vodite po onome šta on kaže, nećete daleko stići.
Sjedinjene Države imaju dugu istoriju lažiranja podataka kada je u pitanju realna stopa nezaposlenosti.
Kada se uzme u obzir stopa aktivne radne snage (Labour Force Participation Rate – LFPR), koja je opala od 2008. godine sa 65,5 % na 62,5 % (a to su ljudi koji su frustirani težinom pronalaska posla odustali aktivno da ga traže pa ih američka statistika briše sa evidencije) i nikada se više nije oporavila, onda mora da se izvrši korekcija stope nezaposlenosti. Evo grafikona koji to lepo pokazuje:
https://d3fy651gv2fhd3.cloudfront.net/charts/united-states-labor-force-participation-rate.png?s=unitedstalabforparra&v=201906071230a1&d1=20090101&d2=20191231
Realna stopa nezaposlenosti u SAD je 9,37 %, s tim što treba na ovo dodati po posebnoj metodologiji part-time poslove, jer u njima ljudi žele da rade puno radno vreme, ali ne mogu da nađu takav angažman.
I napokon, SAD 10 godina posle Velike recesije 2008. još uvek imaju 37 miliona ljudi kojima je potrebna pomoć u ishrani federalnog programa SNAP. To je velika bruka za Ameriku, koja ima ogromne stokove kapitala i superiornu ekonomiju u pogledu tehnologije, a ne može da obezbedi ljudima dovoljno plaćene poslove da mogu barem da priušte elementarne stvari poput ishrane, rente za stan, komunikacionih usluga itd.
Prema tome, američki kapitalizam je od dot.com recesije iz 2001. godine pod naponom i to šta političke garniture izjavljuju treba tumačiti u kontekstu problema tendencijskog pada profitne stope, kome Sjedinjene Države ne mogu da se odupreju dovoljno uspešno još 1978. godine.
„Zasto drzava ima budzetski deficit ako je privreda pod punom zaposlenoscu?“
Država uvek ima budžetski deficit, to nije sporno, postavlja se pitanje koliki on treba da bude u koje vreme.
„Po meni je vaznije izvoz-uvoz, da li je drzava kreditor ili uvozi kapital.“
Jeste bitno pitanje ali je isto tako bitno kojim tehnološkim nivoom vlada, kolika je tehnološka produktivnost rada, kakva je raspodela dohotka unutar privrede, na kojoj je trenutnoj visini akumulacije kapitala, da li je pod pritiskom tendencijskog pada profitne stope, u kojoj fazi poslovnog ciklusa se nalazi, da li ima razvijeno finansijskog tržište, kakav je raspored novčane mase po sektorima privrede, stanovništva itd. itd. itd.
„U pravom kapitalizmu red je prvo sto se stvori od gore do dolje i obrnuto.“
Kapitalizam je haos. Od glave do pete. I to na štetu svih nas.
Kapitalizam je kao ekonomski sistem prošao u poslednjih 150 godina kroz 30 recesija i 3 velike depresije. Sve skupa trajale su 578 meseci ili 48 godina. Dakle, za vek i po trećinu vremena čovečanstvo je provelo u ekonomskim krizama kapitalizma. Zbog toga su izbila dva svetska rata, poginulo mnogo ljudi, još više ih živelo u siromaštvu i teškoj eksploataciji rada. Krize i danas rasipaju snage i sakate ljudski rod, nekome se raspala porodica, neko je izvršio samoubistvo, neko psihički poludeo, neko se odselio, neko je zaglavio zatvor, a ogroman broj mladih nikada neće postati pesnici, naučnici, umetnici ili inženjeri zbog bednih nadnica i pukog preživljavanja. I dalje se misli da je kapitalizam efikasan i da su nedaće samo prolazne, a to je zabluda.
Pozdrav,
VV
@epistemologija
„polazna osnovica svih autoritarnih shvatanja u politici i filozofiji“
Dajte molim vas, pogledajte logo na vašem profilu 🙂
@Ivan
Potrosacki krediti u Srbiji imaju katastrofalno visoke kamate. Isisavaju zivotnu energiju. Zasto ovo bankarstvo nebi moglo zazivjeti i zivjeti u Srbiji?
Click to access MW200351.pdf
Puno pozdrava
@ Epistemologija
„Full-employment podrazumeva iskorišćenje do krajnjih granica raspoložive radne snage, ali i proizvodnih snaga jednog društva (ovo uslovno shvaćeno jer su te granice fleksibilne kada su savremena sredstva za proizvodnju u pitanju).
Nema puno smisla da umpupavate novac u privredu koja već radi punom parom a da ne izazovete inflaciju.“
Gledanje ekonomije kroz koncept pune zaposlenosti nema smisla. Predsjednik SADa Trump kaze da SAD ima najbolju privredu od osnutka Republike jer je nezaposlenost oko 3% u isto vrijeme trazi od FEDa da smanji kamatnu stopu! Pa po toj logici FED bi trebao podizati kamatnu stopu. Nema logike.
Zasto drzava ima budzetski deficit ako je privreda pod punom zaposlenoscu?
Po meni je vaznije izvoz-uvoz, da li je drzava kreditor ili uvozi kapital.
„Sve zavisi pod kojom privrednom strukturom i u kojoj se fazi nalazi poslovni ciklus pod kojim se odvija kreditno-monetarna multiplikacija.
Na to treba dodati faktore sa kontra delovanjem, stanje platnog bilansa, sklonost potrošnji stanovništva, poremećaji cena na svetskom tržištu, poreska politika, sektorske promene u brzini opticaja novca, institucionalna ograničenja u prometu, razvijenost finansijskog tržišta, početna raspodela dohotka itd. itd.
Da su to jednostavne stvari ne bi ekonomisti razbijali glavu oko toga. Kapitalizam je jedan veliki haos.“
U pravom kapitalizmu red je prvo sto se stvori od gore do dolje i obrnuto.
@Nenad
„Znaci po Vasem misljenju produktivnost radnika ne utjece na cijenu proizvoda?“
Taman posla, to nije moje mišljnje. Odakle vam to!? Naravno da utiče, zapravo utiče tehnologija sa kojom radnici imaju dodira.
„Mislim da inflacija ima daleko vecu povezanost sa kreditnom ekspanzijom nego sa zaposlenoscu.“
Full-employment podrazumeva iskorišćenje do krajnjih granica raspoložive radne snage, ali i proizvodnih snaga jednog društva (ovo uslovno shvaćeno jer su te granice fleksibilne kada su savremena sredstva za proizvodnju u pitanju).
Nema puno smisla da umpupavate novac u privredu koja već radi punom parom a da ne izazovete inflaciju.
Sve zavisi pod kojom privrednom strukturom i u kojoj se fazi nalazi poslovni ciklus pod kojim se odvija kreditno-monetarna multiplikacija.
Na to treba dodati faktore sa kontra delovanjem, stanje platnog bilansa, sklonost potrošnji stanovništva, poremećaji cena na svetskom tržištu, poreska politika, sektorske promene u brzini opticaja novca, institucionalna ograničenja u prometu, razvijenost finansijskog tržišta, početna raspodela dohotka itd. itd.
Da su to jednostavne stvari ne bi ekonomisti razbijali glavu oko toga. Kapitalizam je jedan veliki haos.
Док су Американци одувек веровали да су сатерали тржиште у ћошак универзалних ‘неолибералних’ вредности. Кинези имају своју сопствену верзију универзализма која проистиче из њиховог цивилизацијског оптимизма: Њихова урођена супериорност им омогућује, како они верују, да инкорпоришу друге системе вредности, били они демократски или не, у свој. И тако, док Запад критикује „Појас и пут“ према сопственом моделу капитализма – а не само због разорних фискалних дугова које је Иницијатива створила у земљама попут Шири-Ланке и Пакистана – Кина посматра овај пројекат у империјалним категоријама: као начин да утиче на геополитику и створи сопствени ланац снабдевања који би се такмичио са оним Западним.
Кина не ради сама ништа — не живи у вакуму. Русија и Кина стварају “заједницу заједничких интереса”. И нови праведнији светски пиредак
gosp Katic
„Multiplikator ne zavisi od toga da li nešto grade privatna ili npr. državna preduzeća. Mislim da je važnije da li grade domaća ili strana preduzeća, jer bi bilo logično da je multiplikator veći kada grade domaća.“
Nije mi ni na kraj pameti bilo da stranci grade. Sigurno da ima nesto sto srpske firme neznaju napraviti i to je normalno da stranci grade.
@Epistemologija
„Da li bi prvo ponuda fizickim licima infrastukturnih obveznica pomogla u povecanju multiplikatora?“
„Kupovina obveznica je važna u procesu zaduživanja države, jer je uvek bolje da se država zadužuje kod „svojih“ nego kod stranaca.
„Ne. Novac fizičkih lica umesto da ide na kupovinu automobila, bicikli, trošenja na letovanja itd. otišao bi u obveznice, a država bi novac usmerila na izgradnju puta, a to znači kupovinu nafte, rizle itd. itd. Dakle, vraćamo se na gornju priču.“
U sustini kada se drzava zaduzuje kod svog stanovnistva cini je manje ranjivom na vanjske utjecaje.
Radnici mjesto da kupuju stvari kojima opada vrijednost kupuju kojima raste. Vrijeme radi u njihovu korist.
„Ne. Multiplikator ne zavisi od konkurencije preduzeća već o tehnološke input-output tablice. Na 1 km igrađenog puta, otpadaju određene jedinice litara nafte s obzirom na tehnološki nivo opreme, određeni broj sati ljudskog rada, takođe određeni broj bušalica, toliko i toliko rizle, toliko i toliko svega drugog.“
Znaci po Vasem misljenju produktivnost radnika ne utjece na cijenu proizvoda?
Mislim da inflacija ima daleko vecu povezanost sa kreditnom ekspanzijom nego sa zaposlenoscu.
Za Nenada – evo ja da pokušam da odgovorim na vaša pitanja sa stanovišta marksističke ekonomije
„Da li bi konkurencija privatnih poduzeca za projekte ,gdje je to moguce, pomogla u povecavanju multiplikatora?“
Ne. Multiplikator ne zavisi od konkurencije preduzeća već o tehnološke input-output tablice. Na 1 km igrađenog puta, otpadaju određene jedinice litara nafte s obzirom na tehnološki nivo opreme, određeni broj sati ljudskog rada, takođe određeni broj bušalica, toliko i toliko rizle, toliko i toliko svega drugog.
Sve to traži od prerađivačke industrije da sa svoje strane potražuje inpute od svojih dobavljača i bazične industrije, a ova poslednja opet svoje inpute od drugih poslovnih grana itd.
Prema tome, multiplikator zavisi od tehnološkog nivoa nacionalne industrije i inostranih partnera (ako moraju inputi da se kupe od njih, a koji ne mogu da se proizvedu u zemlji).
„Da li bi prvo ponuda fizickim licima infrastukturnih obveznica pomogla u povecanju multiplikatora?“
Ne. Novac fizičkih lica umesto da ide na kupovinu automobila, bicikli, trošenja na letovanja itd. otišao bi u obveznice, a država bi novac usmerila na izgradnju puta, a to znači kupovinu nafte, rizle itd. itd. Dakle, vraćamo se na gornju priču.
„Ako bi na kraju Centralna banka otkupila obveznicu da li bi to kreiralo inflaciju i pritisak na kurs?
https://www.posted.co.rs/obveznice.html“
Ne, zato što se novac i nova dodatna vrednost preraspodeljuje iz sektora u sektor. Opasnost od inflacije postoji samo ako u roku dospeća, država iz nekog razloga nešto zabrlja pa „naštampa“ pare da bi izmirila svoje obaveze na osnovu obveznica.
Pritisak na kurs bi se desio ako bi porasla potražnja za uvoznim dobrima, ali to može da se neutrališe fluktuacijama u platnom bilansu. Nije lako odgovoriti na to pitanje. I da i ne.
„Da li bi bilo bolje da Centralna banka direktno to financira preko drzavnog budzeta sa novo kreiranim novcem?“
Ovo je već komplikovano pitanje.
Zavisi da li je ekonomija u režimu full-employment ili nije, odnosno da li je u recesiji ili ekspanziji.
Ako nije u režimu pune zaposlenosti onda bi novo kreiranim novcem bila stvorena nova dodatna vrednost i korisna količina dobara i teorijski ne bi trebalo biti inflacije. U najgorem, može se desiti kratkotrajna inflacija, koja bi se kasnije anulirala većim realnim GDP-jem, to jest, realno stvorenim fizičkim dobrima sa novom dodatnom vrednošću.
Ako je privreda već u full-employment modu bojim se da to nije pametno jer bi odvelo u inflaciju koja, treba naglasiti ne bi bila previše opasna, ali ne bi bila ni fer, jer vodi u preraspodelu dohodaka na jedan haotičan i netransparentan način, a mogu da nastanu mnogo ozbiljniji problemi.
Na ovo poslednje pitanje nije lako dati odgovor.
U poslednje vreme zagovornici Modern Monetary Theory (MMT) promovišu takav način finansiranja preko budžetskog deficita i „naštampavanjem“ novca i pri tom tvrde da imaju mehanizme za kontrolisanje inflacije putem upravljanja poreskom politikom. Međutim, to podrazumeva mnogo drugih teorijskih pretpostavki vezanih za suverenitet domaće valute itd.
Šarmantna Stephanie Kelton je danas zvezda takvog pristupa. Pogledajte njene nastupe:
Za Nenada – Multiplikator ne zavisi od toga da li nešto grade privatna ili npr. državna preduzeća. Mislim da je važnije da li grade domaća ili strana preduzeća, jer bi bilo logično da je multiplikator veći kada grade domaća.
Kupovina obveznica od strane privatnih lica ne utiče neposredno na multiplikator, jer je multiplikator vezan za veličinu i strukturu bužetskog trošenja. Kupovina obveznica je važna u procesu zaduživanja države, jer je uvek bolje da se država zadužuje kod „svojih“ nego kod stranaca.
Iako je direktno finansiranje budžeta od strane CB bolje nego finansiranje iz stranih izvora, mislim da se mora biti oprezan i da je usmerena emisija novca bolja od neposredne monetizacije duga. O tome sam pisao ovde https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/. Hvala na komentaru.
gosp. Katic
https://www.intellinews.com/moscow-blog-will-russia-s-infrastructure-spending-cause-a-boom-157808/
https://www.themoscowtimes.com/2019/04/03/russias-infrastructure-overhaul-explained-a64839
Da li bi konkurencija privatnih poduzeca za projekte ,gdje je to moguce, pomogla u povecavanju multiplikatora?
Da li bi prvo ponuda fizickim licima infrastukturnih obveznica pomogla u povecanju multiplikatora?
Ako bi na kraju Centralna banka otkupila obveznicu da li bi to kreiralo inflaciju i pritisak na kurs?
https://www.posted.co.rs/obveznice.html
Da li bi bilo bolje da Centralna banka direktno to financira preko drzavnog budzeta sa novo kreiranim novcem?
Neverovatno je šta sve primati mogu da istrpe. Verovatno da bi produžili vrstu.
Toliko je stete svojim glupim potezima napravila…..
Krajnje je vreme da ide.
Interesantno,i onaj Bugarin sto voli uvek da bude u senci se oglasio.Mozda mu nije po volji planirano mesto Bugarske u turskom pohodu na Balkan,sa kojim se Merkel,naravno slaze.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=1560611
Веровали или не:
https://rs.sputniknews.com/cartoons/201906281120209874-rusija-kina-dolar/
@Jovan T.
„Verujem da se ljudi u Kini i Aziji bave sportom i da imaju porodice i prijatelje itd. Prikazujete suviše crnu sliku.“
Zavisi koji ljudi. Posle rada u Foxconn-u od 10 ili 12 sati, neće vam se više igrati fudbal.
Radio sam u Samsungovoj fabrici pa znam o čemu pričam.
„Verovali ili ne na ovoj planeti se odvija borba između različitih društava i država u ekonomskoj sferi, onaj ko pobeđuje osigurava svom stanovništvu bolji standard. “
Ok, kako se to onda Kina bori protiv Zapada u ekonomskoj sferi, kada milione svojih radnika podvodi na 12 časovni eksploatativni rad za sramotno male plate, u korist viših profita u autsorsovanim fabrikama Apple, Bertz, Honda itd. itd.?
To nije borba, to je potpuna kapitulacija.
Pa im ni to nije bilo dovoljno nego su minimum 20 godina depresirali valutu kako bi američki potrošač nerealno jeftino dobio proizvode iz Kine. To čak i mejnstrim ekonomija priznaje. O tome govore i sami Amerikanci. Čak i libertarijanci koji veličaju kapitalizam do neba.
Pa se priča „borbe“ Kine sa Zapadom tu ne završava, nego za zarađene dolare kupuju američke obveznice, umesto nekih korisnih stvari. Divota…
„Bez borbe sa drugim zemljama (pre svega sa Zapadom) nema ni prosperiteta.“
Bez povećanja produktivnosti rada kroz tehnološki razvoj nema ekonomskog napretka.
„Ja imam pesimističan pogled na sudbinu sveta…“
Ah, pa da, to je polazna osnovica svih autoritarnih shvatanja u politici i filozofiji.
Problem je u tome što to ljudski život ne trpi.
SAD-RUANDA trgovinski rat
https://money.cnn.com/2018/07/12/news/economy/us-trade-fight-rwanda/index.html
Verujem da se ljudi u Kini i Aziji bave sportom i da imaju porodice i prijatelje itd. Prikazujete suviše crnu sliku.
Verovali ili ne na ovoj planeti se odvija borba između različitih društava i država u ekonomskoj sferi, onaj ko pobeđuje osigurava svom stanovništvu bolji standard. Setite se kako je Kina prošla kad je prihvatila pacifizam i odbacila borbenost (knjiga „Uspon i pad velikih sila“).
Bez borbe sa drugim zemljama (pre svega sa Zapadom) nema ni prosperiteta.
„Ako smo uspeli da cepamo atome, pa još i elementarne čestice….“
Ljudi su nešto sasvim drugo, pogledajte na šta svet liči. Setite se one narodne ne može se praviti pita od znate već čega.
Ljudi će uvek biti eksploatisani od strane elita (u većoj ili manjoj meri) i ja mogu da se opkladim da se to nikada neće promeniti.
Ja imam pesimističan pogled na sudbinu sveta a kojekakve ideološke i ekonomske izmišljotine sa opskurnih blogova nekih profesora mi ne daju nikakvu nadu.
@ Kum
DS i SNS na stranu, ali morate priznati da je G17+ ipak vodio računa o iskustvu svojih kadrova. Tako je npr. Miroslav Čučković postao predsednik opštine Obrenovac tek sa pune 33 godine života i sa višegodišnjim iskustvom u rukovođenju: prvo kao predsednik jedne od EPS-ovih kćerki-firmi (od 25. godine, prvi posao nakon završenih studija), zatim i kao član Upravnog odbora JAT-a, odbornik u Skupštini Beograda, član Gradskog veća… malo li je?
@Jovan T.
„epistemologija u svom odgovoru potpuno ste zanemarili pozitivne strane i pozitivne efekte azijskog modela. Naravno da ima i loših strana (mi treba da učimo iz njihovih iskustava) ali nepobitna je činjenica da su te zemlje (ne samo ove tri koje sam naveo) ostvarile neverovatan razvoj i rast koji ugrožava zapadne zemlje.“
Smisao ljudskog života nije u tome da ugrožavate zapadne zemlje, nego da se duhovno i fizički razvijate, zasnujete porodicu, ozbiljno i kreativno bavite svojim radom, steknete prijatelje, naučite nešto novo, uživate u kulturi i umetnosti ili se bavite sportom itd.
No, to nećete moći ako dirinčite po Samsungovim i Foxconn-ovim fabrikama zarad akumulacije kapitala nekog drugog, pa da bi taj neko drugi bio još moćniji, još bogatiji i tako vas večito upotrebljava za neke svoje ciljeve, koji pri tom mogu i da omanu.
Kina ne ugrožava zapadne zemlje jer još uvek nije tehnološki lider u mnogim oblastima, i dalje ima ogromno seosko siromašno stanovništvo, po nekim procenama 300 miliona ljudi. Dalje, unutar sebe upravo zbog tog „uspešnog“ ekonomskog razvoja stvorila je nejednakosti između „obale“ i „unutrašnjosti“ i već počinju da izbijaju politički sukobi, ali se to slabo prenosi jer kineska vlada ograničava informacije.
Kina više nema dvocifrenu stopu rasta GDP-a. Što je bilo očekivano, jer i Kinu pritiska tendencijski pad profitne stope.
https://imgur.com/a/qt5nhho
„Ja nemam ništa protiv vašeg kiberneričkog socijalizma ali, da li bi stvarno bili spremni da rizikujemo i da se upustimo u jedan takav eksperiment? “
Morate da shvatite jednu stvar. Kapitalizam je zapravo utopija. I to utopija koja nas skupo košta, a sa najavljenim klimatskim promenama i velikom energetskom promenom zbog iscrpljivanja nafte, odvešće nas u propast.
Ako smo uspeli da cepamo atome, pa još i elementarne čestice, ako pravimo sofisticirane mikroprocesore, ako vladamo fantastičnom matematikom, ako smo se vinuli u kosmos, onda smo valjda sposobni da organizujemo ekonomski sistem koji će služiti svima i koji neće ići na uštrb nikoga.
Ako se ne trudimo da nađemo alternativu onda je stvarno i nećemo naći.
Nema vremena za čekanje. Mnogo ljudi pati i proćerdava svoje živote pod ovakvim ekonomskim sistemom, iako se trude da mnogo rade. To je prosto nenormalno stanje.
„G. Katić je jednom pomenuo da treba da sledimo primer Finske, šta mislite o tome?“
Državni intervencionizam nije dovoljan da bi se prevazišle pošasti kapitalizma. Finska učestvuje u globalnoj društvenoj podeli rada na svetskom tržištu i od toga nezasluženo vuče benefite. O tome nekom drugom prilikom.
@epistemologija u svom odgovoru potpuno ste zanemarili pozitivne strane i pozitivne efekte azijskog modela. Naravno da ima i loših strana (mi treba da učimo iz njihovih iskustava) ali nepobitna je činjenica da su te zemlje (ne samo ove tri koje sam naveo) ostvarile neverovatan razvoj i rast koji ugrožava zapadne zemlje.
Ne vidim neki drugi put razvoja.
Ja nemam ništa protiv vašeg kiberneričkog socijalizma ali, da li bi stvarno bili spremni da rizikujemo i da se upustimo u jedan takav eksperiment? To nikada i nigde nije isprobano, možda vama deluje dobro u teoriji ali ko zna šta bi bilo u stvarnosti.
G. Katić je jednom pomenuo da treba da sledimo primer Finske, šta mislite o tome?
@ Marko Bojkovic
Nikako ne branim DS,ali mislim da nema razlike izmedju „njih“ i „ovih“
https://www.blic.rs/vesti/politika/pozeska-prcija-iza-vesti-o-novom-predsedniku-opstine-koji-ima-samo-25-godina-krije-se/lq1ff9n?utm_source=blic_naslovna_sidebar&utm_medium=sidebar_najvisekomentara
Svakodnevne izjave predsednika zemlje dijametralno su suprotne realnosti.Vucic je objavio rat cinjenicama.Mislim da cinjenicama nece puno naskoditi predsednikovo neslaganje sa njima.Ali „autoritarni“ Vucic je na dobrom putu da unisti bilo kakav svoj autoritet dozvoljavajuci da se na ovaj krajnje grub nacin ismevaju njegove izjave o uvodjenju novih ljudi od strane osvedocenih kriminalaca ili da upotrebim izraz koji Vucic voli-fukare udomljene u SNS.
ZaJovan T.
„koliko sam video na osnovu komentara vi se zalažete za kibernetički socijalizam koji će zameniti globalni kapitalizam – potpuno nemoguće.
Komunizam nije postojao niti će ikada postojati.“
Kibernetički socijalizam nije isto što i komunizam.
Ako ćemo da govorimo o Marksovom komunizmu (pošto on nema tapiju na taj pojam i taj termin se koristio i pre Marksa, prvi ga u novijoj istoriji plasira enciklopedista Victor d’Hupay još 1790. godine) onda on podrazumeva proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju bez razmenskih vrednosti roba što povlači za sobom potpuno dugačiju konfiguraciju ekonomskog sistema i potpuno drugačiju strukturu društva o kojoj vrlo malo znamo. Sam Marks je govorio da komunizam ne može da bude projekat i zamisao u glavi, nego ishod razvoja proizvodnih snaga ljudskog društva.
Kibernetički socijalizam podrazumeva društveno potrebno radno vreme kao elementarnu jedinicu vrednosti ekonomskih dobara i sredstava za proizvodnju. Sve se bazira na tome. Bez toga nije moguće rešiti kalkulacioni problem o kome je govorio Ludvig fon Mizes.
Prema tome, kibernetički socijalizam nije komunizam.
„Ako zemlja hoće da se izbavi i da napravi nešto od sebe mora da prati ono što rade uspešne zemlje (Kina, J. Koreja, Japan itd.). Pragmatizam a ne glava u oblacima. Bitno je da mačka lovi miševe…“
Kineska mačka lovi miševe tako što podvodi svoju sopstvenu radnu snagu na abnormalnu eksploataciju rada za Hondu, Apple, Bertz, Disney, Foxconn itd., a o čemu izveštavaju mediji sa opisima samoubistava ljudi koji to ne mogu više da podnesu, a štoje slučaj sa Foxconn-om (glavni dostavljač mikročipova za zapadne kompanije).
Kineska mačka lovi miševe tako što je barem dve decenije vodila politiku podcenjenog juana i tako ustvari poklanjala radne sate svoje sopstvene radne snage za dobrobit američkog potrošača, koji je na taj način dobijao jeftinu robu, a američka industrija smešno jefitne intermedijalne komponente.
Kineska mačka lovi miševe tako što je toliko dobro zatrovala životnu sredinu, da ne samo da Kinezi imaju velike teškoće, nego smo sada svi u problemu zbog klimatskih promena, a što su izazvale njihove termoelektrane sa sve većom potrošnjom kamenog uglja iz Mandžurije.
Južno-korejska mačka lovi miševe tako što sam imao priliku da radim u Samsungovoj fabrici televizora u Slovačkoj i video svojim očima i doživeo na svojoj koži šta znači eksploatacija jeftinog rada.
Japanska mačka lovi miševe tako što od 1975. godine ne može da razreši problem tendencijskog pada profitne stope, pa onda napumpava kreditni balon, koji naravno pukne krajem 80-tih, pa potom ima izgubljenu deceniju tokom 90-tih sa mizernih 0,7 % rasta realnog GDP-a po glavi stanovnika, što je isto koliko je imala „propala“ SFRJ 80-tih, pa je onda ta ista mačka konačno malo podstakla jači rast sa 1,5 % ali uz pojačanu eksploataciju rada, zahvaljujući premijeru Junichiro Koizumi-ju koji je tokom 2000-tih sprovodio neoliberalne mere kresanja penzija, radničkih benefita itd. Na to dodati sve veću prekarizaciju rada u Japanu i gotovo potpuno stagnantni rast ukupne faktorske produktivnosti (total factor productivity – TFP) gotovo 23 godine.
Evo i grafikona koji potvrđuje stagnaciju TFP-a, a što je posledica slabog investiranja u inovacije proizvodnih procesa, jer je tendencijski pad profitne stope pritisnuo japanska preduzeća i nije im profitabilno da ulaze u tehnološke avanture:
https://fred.stlouisfed.org/graph/fredgraph.png?g=ofMd
Toliko o azijskim kapitalističkim mačkama koje love miševe, a ti miševi smo mi.
@epistemologija, koliko sam video na osnovu komentara vi se zalažete za kibernetički socijalizam koji će zameniti globalni kapitalizam – potpuno nemoguće.
Komunizam nije postojao niti će ikada postojati.
Ako zemlja hoće da se izbavi i da napravi nešto od sebe mora da prati ono što rade uspešne zemlje (Kina, J. Koreja, Japan itd.). Pragmatizam a ne glava u oblacima. Bitno je da mačka lovi miševe…
@inzaghi koliko bi godina i ljudskih žrtava trebalo dati komunizmu da bi uspeo? Komunizam je prokockao istorijsku priliku I sad je gotovo.
Ja nisam protiv levičarskih politika(štaviše ja sam anti-kapitalista u srcu), ali nisam ni za preterivanje. Kao što kaže Bizmark „politika je umetnost mogućeg“.
“ harmonija je imanenta težnja čovekovog “
“ Vi bi drzali ceo svet na uzici “ …….. sto rece jedan pisac ,
U duhu (Vase) “ harmonije “ ………
„ Komunizam je toliko neuspeo i toliko je propao da se nikada neće oporaviti “
– Kapitalizam je toliko neuspeo i toliko propao da se nikada nece unistiti –
Dete u borbi protiv zveri nema sansi (komunizmu je dato samo 70 godina covecanstva) .
Argentina,socijalisticka,je bolja od vecina zemalja EU sa istoka .Slucaj Cavezove Venecuele je posebna prica (slicna Titovoj diktaturi) .
Nije ideal utopijskog,humanijeg sveta,ali je razbila kapitalisticke zemlje u najvaznijim segmentima .
G. Katiću, može komentar na Nigerijski petogodišnji plan?
https://www.premiumtimesng.com/news/headlines/336730-cbn-governor-unfolds-five-year-agenda-targets-increased-financial-inclusion-bank-recapitalisation.html
@epistemologija
Drago mi je da počinjemo da diskutujemo o problemima koji život znače.
Ostavimo svetke sukobe, nadmetanja, pametovanja, to je prazna akademska rasprava.Ja primećijem da evo već 20 godina na ‘slobodnoj i demokratskoj’ sceni Srbije ni jednog zanimljivog projekta koji je našao primenu u privredi Srbije, da je delo naše pameti.Neka mi pametnjakovići oproste 🙂
Ali evo kontra primera iz nekadašnje Juge. Jedan slovenac je smislio one sladolede u maloj plastičnoj posudici oblika fudbalske lopte. Sećate se verovatno. Ta ideja je tako dobro prodavana a izumitelj je od broja prodatih ‘loptica sladolada’ dobio 10%. Jel tu ima nešto sporno? Ne. Ideja je realizovana,pamet je trijunfovala.
Vratimo se običnom čoveku, vratimo se malim životnim radostima.
Ovaj život je jedan i nema ništa izvan njega, baram ovde na zemlji.
Nameravam ako kasnije rasprave krenu i dobiju konstrukivnije tokove, a domaćin nam dopusti nesmetane diskusije. Ili ako postoji neki blog upravo na ove teme, gde se mogu ovakve ili slične diskusije vodidi da se ukljiči more ljudi sa ogromnim iskustvom koje bi doprinelo rađanju primenljivih ideja u praksi.
Često razgovaram sa ljudim iz tih branši, sa iskusnim bankarima koji su nekad radili na ovim temama. Oni tvrde da prostora za finansiranje ima ali da nema ideja šta može da uspe u realizaciji.
Sv se slažemo u jednom. Prvi i osnovni princip uspeha je proizvoditi ono što je tržištu potrebno.Nama je sve potrebno.
Ljudi koji rade na zapadu običnosu to inženjeri, vešte zanatlije, građevinci, parketari itd,uverljivo svedoče sve što bi proizveli ovde na zapadu bi imalo prođu.
Sve ono što proizvodi Vijetnam, Taland, Kambođa, mi bi mogli biti konkurentni.
Eto teme za razmižljanje i stvaranje idejnih projekata.
Ljudi to svedoče iz prve ruke, ali ne umeju to da prenesu na portal. Plaše se da nisu dorasli toj nivoj tehnologiji.
Pozdrav,
Jovan T.
Ako pažljivije isčitavate, tokove moje misli, možete zaključiti da sam ja u osnovi dijalektičar. I ta harmonija je imanenta težnja čovekovog biće da teži ka tom idealu harmonijie ljudskih odnosa. To da je ta harmonija nedostižna, i da je neostvarljiva je očigladna istina, jer bi dostigli savršenstvo našeg bića, ali je mi ne možemo kao san poništiti.
Drugo kinezi su barem za sada veoma blizu da ostvare komunistički kapitalitam, gde država kontroliše kapital i to su uspeli za svega nekoliko decenija.
Treće sam Putin, koliko juče, je rekao nešto veoma važno i to se vidi. Zapad mora da menja svoju paradigmu nametanja svojih vrednosti jer je očigladno da je u velikoj krizi. Stiže ih Kina a bogami tu se primiče i Indija sa ogromnim ljudskim potencijalom.
P:S:
Molio bih vas da moje iskaze ne vadite iz konteksta, korisnije bi bilo da vi lično ponudite bolje i argumentovanija rešenjea od mojih, koji su prizemna ali činjenično teško osporiva, bar u našoj situaciji sad i ovde.
Pozdrav,
Za Jovan T.,
„Upravo ova želja za stvaranjem harmoničnih zajednica pokazuje utopistički karakter vaše ideologije i jedan je od razloga njenog neuspeha. “
Potreba za harmoničnom zajednicom je elementarna ljudska potreba, a ne „utopistički“ karakter nekakve ideologije, a pogotovu „moje“ jer vi čak i ne znate za šta se ja zalažem.
„Komunizam je toliko neuspeo i toliko je propao da se nikada neće oporaviti.“
Pojmovna greška. Komunizam nikada nije postojao, a to što nazivate „komunizam“ jesu real-socijalističke zemlje Istočne Evrope do pada Berlinskog zida.
„Iako je haotičan i ko zna kakav ipak je kapitalizam trijumfovao.“
Trijumfovao je tako što 38 miliona Amerikanaca mora da koristi pomoć federalnog programa SNAP da bi se prehranili, iako žive u zemlji sa supriornom tehnologijom, trijumfovao je tako što je zbog slabe prehrane, medicinske zaštite, nemaštine povećao stope smrtnosti u Rusiji, Ukrajni i drugim zemljama bivšeg SSSR-a i tako odneo milione ljudskih života, a što se uvek stavlja pod tepih, trjimfovao je tako što desetine miliona ljudi širom Bangladeša, Vijetnama, Kine, Malezije, Indonezije i Filipina eksploatiše u autsorsovanim fabrikama za sramotno smešno male nadnice, a što asm imao prilike da vidim svojim očima, trijumfovao je tako što širom sveta baca seljake u bankrote jer ne mogu da se suprotstave niskim cenama poljloprivrednih proizvoda, a koje formiraju obilato subencionisane agrarne multinacionalne korporacije, trijumfovao je tako što delje kamatama 150 zemalja u svetu, za koje se ne zna kada će izaći iz ekonomske nerazvijenosti, trijumfovao je tako što eksploatiše decu po Afričkim rudnicima za 1,9 $ na dan, dok na drugoj strani baca hiljadu milijardi $ na vojno naoružanje kako bi se kapitalistička elita igrala geopolitičkih igara i igrica.
Znate šta, svima nam je dosta tog kapitalističkog trijumfa.
Za Ivana – Ako ne shvatimo gde je uzrok onda nećemo naći rešenje.
To nisu „teorijsko-globalne visine“ nego egzistencijalno suočavanje sa problemom ovde i sada.
Srbija ne može da iskoristi potencijalne baš zato što je to nekome potrebno.
Baš tako, upravo je nekome to potrebno, da ne samo mladi ljudi, nego svi, bukvalno svi, bez obzira na starost i pol, budemo bez posla jer je dobro poznato da preterana ponuda radne snage obara tržišne cene nadnicama i tako se povećava eksplotacija rada na korist profita.
Pravilo staro gotovo nekoliko vekova unazad!
Inače, kapitalizam ne može da funkcioniše bez jednog propratnog fonda rezervne armije rada, to jest, nezaposlenih, jer kapitalu je uvek potrebna realokacija radne snage po sektorima proizvodnje, s obzirom na stanje trenutne konjukture, pripremu na šokove izazvanih haotičnim tehnološkim promenama, kretanjima akumulacije kapitala po privrednim branšama, kolebanjima ponude i potražnje na raznim tačkama itd. itd. itd.
Što se tiče poljopivrede, ako sam dobro shvatio smisao vaših komentara, ona jeste potrebna Srbiji i jeste velika izvozna šansa, ali neće biti dobro po nas da nam to bude jedina karta, pogotovu što danas poljoprivreda zbog visoke produktivnosti rada i obimnih prinosa po hektaru ne može da zaposli puno ljudi.
SAD su na početku XX veka imale 40 % radne snage u poljoprivredi, danas u doslovnom smislu ispod 1 %. Holandija važi za uspešnu agrarnu zemlju, i to jeste tačno, ali jedva 4 % radne snage je uposleno u poljoprivredi. I naravno, nije agrar jedini adut Holanđana.
Ako se već ide na razvoj poljoprivrede, onda komplementarno treba širiti mrežu domaćih intermedijalnih proizvođača i dobavljača, kako inpute ne bismo uvozili, i ono što je još bitnije, kako bismo multiplikacionim efektom zaposlili što veći broj ljudi.
Rešavanje nezaposlenosti u Srbiji je urgentan problem.
Pozdrav,
VV.
„Kapitalizam nikada nije harmonična zajednica…“ Upravo ova želja za stvaranjem harmoničnih zajednica pokazuje utopistički karakter vaše ideologije i jedan je od razloga njenog neuspeha. Komunizam je toliko neuspeo i toliko je propao da se nikada neće oporaviti.
Iako je haotičan i ko zna kakav ipak je kapitalizam trijumfovao.
Dugo vremena se priča o propasti kapitalizma pa opet ništa.
@epistemologija
Ako dozvolite, ja bih raspravu spustio sa teorijsko globalnih visina na realni život. Diskutovo bih o običnim malim problemima koji tište građanina, što se u ovom vrtlogi života našao, ne toliko svojom krivicom, na ulici i u nedoumici, kako izbeći sve životne nedaće i što spokojinije i poštenije zarađivao svoj hleb da bi školovao deci i obezbedio sebi sutra mirnu starost.
Oprostite, ali meni je životno bliži kometar Bojanov. On lepo govori o ljudima i njihovom odnosu prema zaposlenim studentima. Nagon za sticanjem neke dobiti na brzinu, složićemo se nije baše etičan, i ne nudi neku nadu u duže i stabilnije poslovanje.
Mene zaokuplja mikroekonomija primenljiva na područjima Srbije gde mladi nemaju, ama baš nikakvu, perspektivu. Interesuju me projekti održivog razvoja sa minimumom rizika i ulaganja. Projekti koji podrazumevaju iskorišćenje reursa koji su na dohvat rike. Bez velikih troškova trensporta. Bez velokih ulaganja, Ali sa aktivnim učešćem lokalnog ljudstva. To su većinom grane priverede koje su nekad pokazale moguć stabilan razvoj. Mislim na potencijale drvno prerađivačke tehnologije više faze obrade do finalizacije. Misli na zdravu vodu. Na prepadu šumskog bilja i voće. Na preradu ekološki čiste hrane. Na korišćenje vodenih potencijala. Na moderno uzgajanje stada i proizvoda od uzgoja istih.
Tako da te teme raspravljamo i pomognemo ljudima da pokrenu svoj mali stabilan ‘biznis’ u okviru svojih sela i domaćinstava. Duboko svestan da ruralna Srbija nema moć pariranja Beogradu, IT tehnologijama i velikom idejama globalnog karaktera. Ali sa druge strane ta provincijalna Srbije ima ogroman neiskorišteni potencijal na koji niko ne obraća pažnju.
Nadam se da ste me razumeli.
Pozdrav,
Za Ivana,
„Postoji znanje i prostor za rešavanje svih naših trenutnih problema u okviru tržišne ekonomije.“
Baš je tu početni problem, kapitalizam i tržišna ekonomija nemaju trenutne, nego permanentne teškoće, koje nikada ne mogu da reše jer se zasnivaju na oplodnji vrednosti, a ne na realnim materijalnim veličinama i ljudskim potebama. Sva ta posredovanost razmenskom vrednošću roba i usluga, kapitalom i haotičnim tržišnim cenama vodi neprestano u eksploataciju rada i stvaranje autoritarne klasne strukture, sputavanje proširivanja tehnološke produktivnosti rada iako postoji know-how sada i ovde, nikad se ne dostiže optimalna proizvodnja što znači rasipanje materijala, energije, nezaposlenosti i manjeg standarda, zatim tu su periodične krize koje ne mogu da se izbegnu zbog tendencijskog pada profitne stope i ekološko zagađenje koje postaje nesnošljivo.
„kreativna energija potsticana motivom materijalnog i imovinskog napretka pojedinca u harmoničnoj zajednici.“
Kapitalizam nikada nije harmonična zajednica. Njegova ekonomska haotičnost i klasno strukturisanje ruši podlogu da se čak i razmišja o nekakvom zajedništvu, a da se to ne pretvori u mit i ideološki narativ.
„Danas je problem što finansijska tržišta pogrešno usmeravaju trilione dolara u globalni kazino špekulativnih investicija koje dovode realnu ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta u krizu narušavajući stabilnost ekonomskog sistema. “
Finansijska tržišta čak i nisu glavni problem. Sama reprodukcija kapitala vodi u tendencijski pad profitne stope i neizbežne krize. Pogledajte moj tekst Mali rečnik kapitalistički kriza: http://www.noviplamen.net/glavna/mali-recnik-kapitalistickih-kriza/
„Politiko-ekonomija mora stvoriti uslove za otvaranje radnih mesta i pospešivanju razvoja ljudskih kreativnosti a ne da daje prioritet špekulativnim neregulisanim finansijskim tržištima koji izaziva rastući nivo nejednakosti u bogatstvu.“
Instrumenti monetarne i fiskalne politike i širi sklop državnog intervencionizma su untar kapitalizma unapred ograničeni u broju opcija i dometu primene, kao i u svojoj efikasnosti. Pogledajte moj tekst Kejnzijanizam nije rešenje. https://www.noviplamen.net/glavna/kejnzijanizam-nije-resenje/
Vladimir Dž – O Sicilijancima
На жалост имао сам слично искуство са „другаром“ којег познајем 15 година и са којим сам био сувласник у ИТ фирми. Прави карактер човјека открио сам тек када је посао доведен на условно речено финансијски солиднији ниво гдје смо имали 2 области рада, једна са већим клијентом и дугорочним уговором, а друга са мноштвом мањих клијената и комодификованом услугом. Ту су се показале велике разлике које су након годину несугласица кулминирале мојим одустајањем и нашим разлазом.
Уочљиво је неколико карактеристика његовог пословног модела. Прво је било фокусирање на искориштавању младе снаге – студената за биједан новац. Радили би у лошим (организационим) условима, неплански, без јасне средњерочне перспективе, и сваких пар мјесеци би се регрутовали нови да попуне рупе. Наше главне препирке у том смислу сводиле су се на то да студенте треба плаћати више, да им се обезбједи стабилније радно окружење и пројекти (бољи менаџмент), да се пријаве и да им се примања легално исплаћују, да се инвестира у њихову обуку, да се укључе у расподјелу добити и сл.
У другом сегменту, моја идеја је била да већи и дугорочни посао који смо добили искористимо за инвестирање у фирму, раднике и усавршавање и омасовљавање технологије која би се даље продавала другим субјектима. Његова идеја није ишла у том смјеру већ да се за фирму са којом имамо уговор што мање радова изврши и што мањи квалитет испоручи, а да се то компензује кроз потплаћивање особа задужених за одржавање уговора. Наравно ништа од тога није експлицитно речено већ индиректно, кроз акције.
Мене је у суштини срамота што сам имао нешто заједничко са тим човјеком и питам се како сам био тако наиван да дозволим себи да се ствар толико развуче и развије.
А све су то пристојни људи, носе одијела, причају о патриотизму, воле свој народ и државу, позивају се на Бога, дијеле благослове… а жалосно је и да би многи од тих студената за чији сам се интерес заузимао урадили исто другима, потлачивање и држање у мраку запослених сматра се нормалним. Слично сам уочио и са колегама које су некада били понизни студенти а данас насилни и кратковиди асистенти и професори.. то је као нека врста насиља и безобзирности која се учи и преноси са генерације на генерацију.. постајеш зрео за следећи ниво тек када усвојиш лекцију о нељудскости и потлачивању.
Potreba za novom politočkom paradigmom, nasuprot sadašnje političko – ekonomske institucijonalne nefinkcionalnosti koje su postavljne ili još gore nasleđene iz prethodnoh vremena gde ekonomski interesi i izazovi sa kojima se narod suočava, danas su kulminirali i moraju se temeljnom promenom mišljenja i delovanja izmeniti, inače nam je budućnost na ovim prostorima krajnje neizvesna, to na očigled svih nas uzrokuje trajnje siromaštvo,koje generiše rastuće i nezadovoljstvo, nejednakosti,nezaposlenost. Uočava se da hitno treba pokrenuti raspravu o novoj ekonomskoj dokrtini. Nekada je oskudica roba bila primarna briga, ekonomski rast se smatrao sinonimom za ljudsko blagostanje, Svet ima kapacitet da proizvede dovoljno robe za sve stanovnike planete. Danas je problem što finansijska tržišta pogrešno usmeravaju trilione dolara u globalni kazino špekulativnih investicija koje dovode realnu ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta u krizu narušavajući stabilnost ekonomskog sistema. Ekonomiju graditi na čvrstim činjenicama i uverljivim argumentima. Veliki deo otpora promenama zasniva se na pogrešnom shvatanju, vrednosti i vizije društva. Stvari se mogu modifikovati i poboljšati. Pravo pitanje koje određuje prirodu ekonomije je kakvu budućnost želimo da stvorimo, usvajanjem novih i univerzalnih pravila. Politiko-ekonomija mora stvoriti uslove za otvaranje radnih mesta i pospešivanju razvoja ljudskih kreativnosti a ne da daje prioritet špekulativnim neregulisanim finansijskim tržištima koji izaziva rastući nivo nejednakosti u bogatstvu.
Postoji znanje i prostor za rešavanje svih naših trenutnih problema u okviru tržišne ekonomije. Srbija može biti dom za sve ljude koji žive pristojan život. Našim prirodnim resursima možemo omogućiti osnovni materijal za mnoge buduće poduhvate. Granice sa kojima se suočavamo su perceptivne i intelektualne prirode. Ključno je izgradnja politike koja može da obezbedi punu zaposlenost, pravičan i održiv razvoj za sve.
Premeštanje debate sa nebitnih na temeljne upravljačke vrednosti i udaljavanje od iluzije nepromenljivih ekonomskih zakona omogući će svima da učestvuju u debati o budućnosti i aktivirat će se kreativna energija potsticana motivom materijalnog i imovinskog napretka pojedinca u harmoničnoj zajednici.
Nikako da izlečimo ono komunističko u nama.
http://www.politika.rs/scc/clanak/432663/Nameti-na-energente-najlakse-pune-budzet
Za Nikolić Zorana – Ako hoćete da počnete da izučavate ekonomiju slavni udžbenik Paula Samuelsona je nezamenljiv, jer je preveden, ako se ne varam na više od 80 svetskih jezika! Naravno reč je o Economics, kod nas je prevedena u tvrdom povezu i velikom formatu.
Dobri su udžbenici i naših profesora.
Pogledajte Branko Vasiljević, Savremena politička ekonomija. Ova knjiga se koristi na Fakultetu političkih nauka.
Za ulazak u svet finansijske ekonomije, takođe pogledajte Branko Vasiljević, Osnovi finansijskog tržišta. Vasiljević je krajem 90-tih bio direktor Beobanke i njegov udžbenik s koristi na postdiplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu i na osnovnim studijama Fakulteta političkih nauka.
Preporučio bih takođe i Miomira Jakšića i Lazara Pejića, Doktrine velikih ekonomista. Udžbenik sa Ekonomskog fakulteta.
Drigarski pozdrav,
Vladimir.
“ pametne nacije rade kako da kompenzuju nedostatak radne snage….. egzodus ……….od pre neku godinu. Da li ih je Nemačka vraćala ? “
Sve fakultetski obrazovani verovatno-ako kojim slucajem nisu (kao sto je moguce) ,kako ih je Alemanija primila i ulozila u prekvalifikovanja ! ??????
Mlade demokrate su “ metiljavo “ i bez ispaljenog metka (Vaseg) Slobu srusile ( imajte to u vidu uvek kada se prisetite slavnih srpskih pobeda od 1991-1999 ili komunjarskih bezanija,blizih predaka ili bezanije preko Albanije,daljih )
Isto ce samo “ prstom maci “ i (Vas) -ave- pada (Rasim moze sutra u Skupstini srusiti sve)
@ Vladimir Dž
Meni je na pojmove ‘mladi’ i ‘prethodna „demokratska“ vlast’ prva asocijacija ovaj kratak snimak:
Zimus se nas dosta okupismo kod jednog mog prijatelja na slavi. Svi smo sedi i imamo neke škole završene. Ko o čemu mi o politici i političkim strankama. Ja zadnjih 6-7 godina ne komentarišem više toliko unutrašnju politiku, zapravo je izbegavam. Svi prisutni su neka opozicija vlasti. Posle par sati mog ćutanja jedan prijatelj mi se obrati:
– Šta si se ti ućutao antiglobalisto. Ranije si dosta pričao, sad ćutiš.
– Gledam vas tako akademske građane kako mudro zborite. Udariste svom silinom na Vučića i njegove. Ispadoše gori od Miloševića i njegovih.
Cenim da ima ista ovakva neka situacija negde u Africi. Okupili se stari drugari koji su završili neke škole negde na zapadu. Zaključak takvog skupa, kao i ovde – samo da dođu naši na vlast i eto zapadnog standarda.
Gledajući iz naše perspektive takav skup drugara u Africi, da li je vama realno da i jedna država afrička može da prospreira na nivo zapadne?
E pa vidite, isto tako ovaj skup jedan nemac ocenjuje kao što mi ocenjujemo afrički. Mi ne vidimo mnoge naše mane i limite.
@ Vladimir Dž
Istina je da je mentalitet južnjaka nezgodan. Ima tu još nekih stvari, zbog čega postoji egzodus šiptara, škija i ostalih.
@inzaghi, jao što ste sitničavi. Ovo je veliki problem kod Srba.
„ Šta očekivati od takvih ljudi koji su od malena u stolici i pred ekranom? Dobro je da mogu da hodaju samostalno koliko atrofiraju i mišići i mozak. Ovo je ujedno jedan od razloga zašto zapad uvozi radnike iz drugih zemalja. Debilizam novih generacija se skriva. Metiljavi muškarci ne mogu da rade teške fizičke poslove ako nemaju naviku od malena.“
citir’o samog sebe-pretpostavljam katicu da je i ovo po pravilu Tvoje komunikacije
…nista vi ne morate objaviti ako mislite da je protiv pravila (vas blog-vasa stvar)
Japan uvozi svake godine preko 300,000 kineskih seljaka. Ovo iz razloga što je prosečna starost japanskog seljaka 67 godina. Da to ne rade, ne bi imali dovoljno hrane sa svojih njiva.
Prirodni priraštaj u Japanu je 1,37. To jest, na jedan bračni par dolazi 1,37 dete. Da bi brojno stanje stanovništva ostalo konstantno potrebno je imati prosek od 2 deteta. Preko ove brojke imamo rast stanovništva.
Kod nas u Srbiji je taj broj nešto bolji 1,46. Ali ako bi izbacili iz ovog državnog proseka muslimane i rome, prosek za srpsku populaciju je daleko gora.
http://worldpopulationreview.com/countries/total-fertility-rate/
Vidimo šta pametne nacije rade kako da kompenzuju ovaj nedostatak radne snage. Videli smo onaj egzodus šiptara u Januaru mesecu od pre neku godinu, koji su peške krenuli ka Nemačkoj. Kažu da ih je bilo preko 100,000. Da li smo čuli nešto od tada da ih je Nemačka vraćala nazad?
Vidimo da nam je prirodni priraštaj negativan, pa ako na to dodamo veliko iseljavanje mladih ljudi u druge države – onda bi ovde otvorio neka pitanja.
– Za koga misli postojeća politička garnitura da pravi Maršalov plan?
Ne mogu starci da prave te silne mostove i puteve. Nama se iseljavaju stručan kadar i zanatlije. Ako misle da će nešto moći da zaposle od onih što su na birou grdno se varaju.
Oni predstave nemaju kakva je obrazovna i kvalifikaciona struktura tih koji sa na birou. Koliko tu ima žena? Ne misle valjda da te žene budu ko ruskinje – sednu u buldožer i eto koridora. Koliko od njih ima bilo kakvo iskustvo? Taj koji dugo ne radi njemu treba jako dug period obuke i da tek onda postane koristan. A to opet dosta košta. Koliko od njih ne želi da radi jer su prosto lenji, nego tako reda radi se bezveze prijavljuju. Ja takve znam dosta. Ko želi da radi on već radi.
Ako u ovu jednačinu ubacimo i moj stav po pitanju nadolazeće mlađe generacije. Pogotovo odvojen komentar ispod:
https://nkatic.wordpress.com/2019/05/22/lakoca-praznih-obecanja-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-22-5-2019/#comment-17065
„Šta očekivati od takvih ljudi koji su od malena u stolici i pred ekranom? Dobro je da mogu da hodaju samostalno koliko atrofiraju i mišići i mozak. Ovo je ujedno jedan od razloga zašto zapad uvozi radnike iz drugih zemalja. Debilizam novih generacija se skriva. Metiljavi muškarci ne mogu da rade teške fizičke poslove ako nemaju naviku od malena.“
Na sve ovo bi dodao i moj stav da se ne iseljavamo samo zbog novca, već i zbog našeg mentaliteta i načina razmišljanja. To ću najbolje objasniti primerom iz moje porodice.
Početkom 70ih se moj otac zaposlio u Kanadi kod našeg jednog preduzimača, poreklom iz Kraljeva. Mom ocu je posao obezbedio njegov brat od strica ko je ujedno bio jako bogat čovek (mason 33 reda). Otac je radio u jako teškim uslovima za minimalac. Odlazio je jako rano, vraćao se kasno. Majka je imala duplo veću platu. I tako godinama.
Njegova sudbina je tipična holivudska priča ljudi koji su dolazili sa juga Evrope u Ameriku. Bogat amer-sicilijanac zapošljava svoje iz sela i daje im mizeriju. Neda im da se uključe u američko društvo, ne uče jezik ni kulturu, već ih drži u zavisničkom položaju. Nigde ne mogu da mrdnu bez njega jer nemaju para a niti jezik znaju. To je mentalitet juga.
Pa to viđamo i ovde. Sećate se onog reklamnog oglasa koja je predhodna „demokratska“ vlast dala na CNN (ili neku drugu televiziju). Dođite i uložite u Srbiju jer imamo jeftinu radnu snagu. Beše jedna linija slogana.
Ne tako davno je kao bomba odjeknula vest kod mene ovde u Indjiji, da nam je predsednik opštine zvao telefonom jednu domaću dobrostojeću firmu, i da je od vlasnika tražio da spusti radnicima plate. Silni strani investitori su se žalili da njegov primer dobrih plata remeti obećan prosečan nivo plata. Taj primer treba ukloniti iz privrede. Vlasnik firme je poručio predsedniku da ga sledeći put pozove preko njegovog advokata.
Ja kad o