Iz ugla ekonomske istorije i skorašnjih iskustava, ekonomska politika kakva se vodi u evrozoni izmiče zdravom razumu. Politikom budžetske štednje kreatori ekonomske politike već godinama maltretiraju svoje građane odbijajući da javnim investicijama pomognu posustali privredni rast. Iako su ekonomije evrozone ponovo na ivici recesije, ekonomski stratezi se još uvek premeštaju s noge na nogu, odlažući nužnu promenu ekonomske politike. Kao što se u Evropi ozbiljno kasnilo sa promenom monetarne politike u trenutku izbijanja velike finansijske krize 2008, tako se danas kasni sa promenom fiskalne politike pred novom krizom koja je na pragu.
Od osamdesetih godina prošlog veka ekonomska politika počiva na slepoj veri da se ekonomski procesi mogu efikasno kontrolisati i usmeravati isključivo merama monetarne politike, pre svega promenama visine kamatnih stopa koje kontrolišu centralne banke. Kada je o fiskalnoj politici reč, dozvoljeno je samo snižavati poreze, pre svega najbogatijima, jer to, eto, podstiče privredni rast.
U tako zadatom okviru i ekonomski odgovor na finansijsku krizu iz 2008. bio je isključivo monetarni. Evropske centralne banke su tada drastično snizile svoje kamatne stope i spustile ih do nule, da bi ih poslednjih godina uvele i u negativnu zonu. Pored toga, Evropska centralna banka je upumpala i ogromne količine novog novca u sistem. Ovakvim merama je trebalo obezbediti likvidnost finansijskog sistema, olakšati kamatni teret dužnicima i podstaći privatnu i investicionu potrošnju. Reč je o monetarnom eksperimentu kakav do tada nije bio viđen u ekonomskoj istoriji.
Ove mere su dale rezultate – posledice krize su ublažene i katastrofa je izbegnuta, ali su efekti te politike danas potrošeni. Mere čije je trajanje moralo biti ograničeno i dalje su na snazi sa opasnim posledicama.
Tržišni mehanizam je deformisan niskim kamatnim stopama, a privreda i građani-dužnici se poput narkomana navikavaju na ovaj neodrživi kamatni ambijent. Kako su prihodi od kamata drastično pali, finansijski sektor je dodatno stimulisan da u potrazi za zaradom uđe u novi ciklus neodgovornog hazardiranja. Centralne banke su postale taoci sopstvene politike jer i najmanji nagoveštaj da bi kamatne stope mogle da porastu sada izaziva berzansku paniku. Kako su kamatne stope oko nule, monetarna politika neće imati prostora za velike intervencije i za dodatno snižavanje kamata kada nova kriza izbije.
Dok monetarna politika pokušava da ostvari ciljeve koji odavno prevazilaze njen kapacitet i dok se politika budžetske štednje nastavlja, infrastruktura evropskih država postaje sve zapuštenija. Uprkos potrebi da se infrastruktura modernizuje i pripremi za tehnološke i ekološke izazove 21. veka, uprkos činjenici da bi to podstaklo i privredni rast, evropske države oklevaju.
Formalni izgovor za izostanak investiranja vezan je za sporazum iz Mastrihta po kome javni dug država evrozone ne sme preći 60 procenata BDP-a, a godišnji budžetski deficit ne sme biti veći od tri procenta BDP-a. Kako su dugovi velikog broja evropskih država iznad ovih limita, insistira se da prostora za povećavanje javnih investicija nema. Iako zajednička valuta zahteva (razumnu) harmonizaciju fiskalnih politika, bojim se da pravi razlozi za ignorisanje javnih investicija leže na sasvim drugoj strani i da su više u sferi ideologije i zaštite moćnih interesa.
Kao odgovor na Veliku depresiju tridesetih godina prošlog veka, javne investicije su postale jedan od ključnih instrumenata antirecesione politike. Uporedo sa tim, došlo je i do drastične promene u odnosu prema ulozi države u ekonomiji. Osim što je podstakao javne investicije, državni intervencionizam je tada doveo i do reforme poreskog sistema i velikog rasta poreskih stopa za najbogatije. Trend velikog socijalnog raslojavanja je time zaustavljen i na kraju procesa reformi pojavila se država blagostanja. Ono što je počelo kao tehnički odgovor na ekonomsku krizu, okončalo se velikom socijalnom transformacijom u korist onih koji žive od rada, ne od kapitala.
Razgrađivanje tako stvorenog sistema, uz dosta muka i uz različite izgovore, počelo je osamdesetih godina prošlog veka. Ova ekonomska i ideološka transformacija se vezuje za period Margaret Tačer i Ronalda Regana. Procesi započeti u anglosaksonskim državama su se širili i danas su deo opšteprihvaćene ekonomske doktrine u velikom delu sveta.
Razumno je pretpostaviti da je oklevanje sa javnim investicijama posledica straha da bi to mogao biti početak novog jačanja uloge države u ekonomiji. U nekom trenutku bi se proces mogao oteti kontroli i mogao bi dovesti do nove socijalne transformacije koja bi ugrozila interese onih koji danas određuju sudbinu sveta. Za te centre moći, taj rizik je prevelik.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Preneto sa sajta „Politike“:
Раде Ковачевић
Био би еуфемизам рећи за наше грађане да их неко малтретира.У Србији обични грађани који живе од месечне најамнине претворени су у пуко робље сумњивог страног капитала привученог субвенцијама државе Србије,при чему креатори домаће економске политике уверавају грађане да би требало да буду срећни што уопште имају шта да раде. Прононсирани либерали уверавају грађане да тако мора,јер у Србији кажу нема довољно домаћег капитала и јер је Србија наводно сувише мало тржиште за већа јавна улагања.
|
Боривоје Банковић
Као и обично: јасно, разложно, аргументовано. Историјски гледано, капитализам је био ефикасан онда и тамо где је био строго контролисан и регулисан. Бајка о „невидљивој руци тржишта“ је доказано прогрешан концепт који не само да није дао резултате који му се приписују, већ је увек доводио до раста социјалних разлика, пада запослености и великих друштвених ломова.
|
d
kamo srece da na televizijama imamo vise prostora za ekonomsko pojasnjavanje u odnosu na sve ovo “drugo“ . tada bi bar stekli uvid koliko je slepi nacionalizam i politicarenje povrsnog karaktera.
|
Gustav Floberka
„…одговор на финансијску кризу из 2008. био је искључиво монетарни.“ Na ljutu ranu ljuta travka, na finansijsku ranu finansijska travka.
|
Саша Микић
Некад је, у САД, порез на приход био 98% и то је доба привредног раста, јер су богати терани да обрћу новац. У доба Регана порез је пао на 38% под притиском богатих и изговором да висок порез кочи привредни раст. Како фискалном политиком направити модерни Њу дил, када је, у међувремену, дошло до великих промена у капитализму. Као прво доста компанија је своја седишта преместило у тзв. пореске рајеве, а као друго мултинационалне компаније су се издигле изнад државе,па бирају коме ће плаћати порез
|
Raca Milosavljevic
… hvala za posten i jasan tekst,kao i uvek -tacno u metu …. isto tako nasa vlast ulaze sve sto moze na istu kartu- rasprodaja i unistavanje svega vrednog,uzimanje kredita i dovodjenje stranih investitora po svaku cenu,ma kako ona bila pogubna … a imamo dosta nase pameti i vrednog naroda … ne pise nam se dobro …
|
Мр Радомир Шћепановић
ЕЦБ је снизила каматну стопу на 0, а касније имала релаксациону монетарну политику,по угледу на УСА.Па повлачење доштампаног новца из оптицаја.ЕУ је сада на ивици рецесије,а држава Србија нема у плану да оснује развојну банку, јер нема у плану развој домаће привреде.Србија се ослања на стране фирме а улаже своје грађане као јефтину радну снагу.Неколико држава ЕУ је пред банктором и великим штрајковима због лошег стања.
https://www.newyorkfed.org/markets/primarydealers.html
Jedna od dole navedenih banaka je uzrokovala probleme sa likvidnoscu. Iako su ukupne rezerve banaka 1.400 milijardi $, nijedna banka nije htela da olako pozajmi pare. FED se pravi nemust i „ne zna“ sta se desava (pod navodnicima jer ne verujem u ovo). Ne zna se javno koja banka je u problemu, ali nezvanicno se navodi „Deutsche Bank“ kao glavni krivac. Ako SAD stvarno zele probleme u EU, verujem da ce unistiti DB (posle Kine sledeca destinacija za tarife je EU).
Amherst Pierpont Securities LLC
Bank of Nova Scotia, New York Agency
BMO Capital Markets Corp.
BNP Paribas Securities Corp.
Barclays Capital Inc.
BofA Securities, Inc.
Cantor Fitzgerald & Co.
Citigroup Global Markets Inc.
Credit Suisse AG, New York Branch
Daiwa Capital Markets America Inc.
Deutsche Bank Securities Inc.
Goldman Sachs & Co. LLC
HSBC Securities (USA) Inc.
Jefferies LLC
J.P. Morgan Securities LLC
Mizuho Securities USA LLC
Morgan Stanley & Co. LLC
NatWest Markets Securities Inc.
Nomura Securities International, Inc.
RBC Capital Markets, LLC
Societe Generale, New York Branch
TD Securities (USA) LLC
UBS Securities LLC.
Wells Fargo Securities, LLC
Izvinjavam se, nisam pažljivo zagledao detalje…….. Ali nema veze, u suštini ovo ne menja moj komentar. Svi rizici koje sam opisao ostaju.
Za Ganeta- Stopa od 10% je godišnjа stopa. Skraćenica p.a, je per annum. Hvala na komentaru.
Da se i ja malo uključim u diskusiju oko FED-a i opisanih događaja,
Zanimljivo je da nije došlo do značajnijeg jačanja sigurnih utočišta tipa CHF, JPY, i investiciono zlato. Odnosno njihov manji skok se može pripisati i obaranju REPO stope i od strane ECB-a pre neki dan i od strane FED-a prekjuče. Takođe, jutros su pali prinosi na dugoročne HOV američkog trezora (što znači da je tražnja bila ogromna iako one daju niske prinose na godišnjem nivou)……. Za sada ne primećujem neku paniku, čini mi se da investitori ignorišu opisani događaj. Možda ga tretiraju kao trenutni poremećaj ili je spinovanjem za sada sprečena panika.
Opisani događaj nam govori da novac može basnoslovno poskupeti usled poremećaja na tržištu. Ako se je pozajmljivao po prekonoćnim kamatama od 10% to znači da bi na godišnjem nivou kamata iznosila sigurno više od 100.000% (sada me mrzi da tražim kalkulatore i računam precizno te sam ovu cifru odokativno izneo)……..
Ljudi bi trebali znati da je ovaj rizik sadržan u EURORIBORU i svim ostalim LIBORIMA koji bi u slučaju sličnog poremećaja mogli eksplodirati. To bi značilo da se rate na stambene kredite mogu trenutno vinuti u nebo. Isto važi i za sve ostale dugoročne kredite sa varijabilnim kamatnim stopama. Postoji i druga grupa ljudi koji investiraju u obveznice po sada izuzetno niskim kamatnim stopama. Sličan poremećaj bi ih mogao trenutno obezvrediti tj. svesti njihovu tržišnu vrednost na nulu. Istom riziku su izloženi portoliji penzionih fondova i osiguravajućih društava……..
Ovo meni govori zapravo da će u vremenu koje dolazi C.B. teško moći da kontrolišu kamatne stope i inflaciju. Ovo takođe govori da su portfoliji penzionih fondova i osiguravajućih društava suštinski bezvredni i to bi naši ljudi koji odlaze u inostranstvo na rad trebali znati.
За немирног – Рано је да банкарски систем игра против Трампа, јер до избора има још годину дана. Један од разлога за мањак новца је и што су компаније плаћале порез 15ог септембра, па је то испразнило фондове. Мени се чини да је по свој прилици резерви мање него што је потребно систему, а могуће је, и то би било најгоре, да се банке плаше да позајмљују једна другој. Можемо да нагађамо, али оно што знамо је да ФЕД интервенише већ трећи дана за редом и да је најавио да ће то радити и следеће недеље. Хвала на коментару.
Поводом ситуације са ФЕД-ом, господин испод тврди да је у питању превара, јер ФЕД на располагању има, или би требало да има огромна новчана средства на резерви:
http://market-ticker.org/akcs-www?post=236872
Занимљиви су и коментари (доступни кликом на responses), а посебно један дужи коментар поменутог аутора блога.
Za g. katića,
Hvala na pojašnjenju. Ponovo sam dobio korisnu informaciju i naučio nešto što nisam znao……. Primiću ovo k znanju i ozbiljno razmisliti o daljim koracima na berzi.
За господина Катића:
То доказује да Америчка економија у целини (а не само банкарски систем) веома много зависи од могућности ФЕД-а (читај: приватне банке независне од Владе САД) да штампа новац. Другим речима, ФЕД има моћ да заустави или потоне читаву државу, ако то жели.
Рекао бих да ови банкарски проблеми имају политички узрок, а то је жеља некога у врху финансијског система да оштети председника Трампа пред изборе. Познато је да Трамп и поготово његови гласачи не воле шта ФЕД ради и оно шта представља.
Јасно је да неко жели ове проблеме да маскира неким новим ратом. Нпр. са Ираном.
Za Ganeta – Banke svoja slobodna sredstva drže na računu kod FED-a i pozajmljuju ih međusobno na veoma kratak rok, npr. dan, dva. Do pre tri dana je sve funkcionisalo, a onda je sistem stao jer je tražnja za novcem bila ogromna, a ponude nije bilo. „Prekonoćne“ kamatne stope su skakale i na 10% p.a. FED je morao da interveniše sa oko 75 milijardi dolara.
Iako se dramatičnost ovog događaja ublažava i spinuje, čini se da nešto nije u redu sa sistemom. Očigledno je da prilivi i odlivi banaka ne idu po planu, a još je očiglednije da je sistem postao zavisan od stalnog upumpavanja novog novca. Kako je FED ranije zaustavio štampanje novca, nije trebalo dugo pa da se pokažu pukotine u sistemu. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Hvala na informaciji….. Bilo bi lepo da objasnite o čemu se radi. Ja npr: nisam siguran kako ovo da tumačim.
Za Ganeta – Velika finansijska vest nije vezana za Evropu. Velika vest je da je tri dana uzastopno presušila likvidnost u SAD na međubankraskom tržištu, da je FED prinuđen da ozbiljno interveniše, i da ovakav fenomen nije viđen od 2008. Hvala na komentaru.
Evo čitam berzanske vesti,
Ministar finansija Francuske, Bruno Lmer, izjavio je da monetarnu politiku koju vodi ECB treba da sledi i fiskalna politika. Francuska i Nemačka rade na zajedničkoj ekonomskoj strategiji…… Naravno videćemo o čemu se radi…. Možda se nešto i promeni u ekonomskoj politici E.U.
За Марка В:
Верујем да је господину Катићу све јасно, и да је питање реторичко.
Не сумњам да ће и наредне велике инвестиције бити само финансијске природе, а да ће профит од њих грабити странци.
Ако се под инвестицијама подразумева плаћање послова странцима, Србија ће процветати као колонија.
„Такође, разумем зашто је Бехтел градио путеве у Хрватској. Хрватска је враћала дуг за подршку коју има и коју је имала од САД. Зашто Бехтел гради у Србији, а не граде српске фирме, мени није јасно.“
Господине Катићу, чудим се како вам није јасно, имајући у виду, између осталог, и овај ваш лањски предновогодишњи текст :
https://nkatic.wordpress.com/2018/12/31/srbija-i-evropski-interesi-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-31-12-2018/
(Потребно је само у том тексту реч „европски“ заменити речју „евроатлантски“)
.
За Ивана Г. – Аргентина је већ ушла у процес „репрофилирања“ дела дугова. Шта ће се дешавати у Аргентини биће јасније после изора у октобру и вероватне смене власти. Како Аргентина дугује огроман новац ММФ-у, а како се ти дугови не отписују, верујем да ћемо поново видети на сцени исту политику као и раније – сурова штедња, раст незапослености и драстичан раст сиромаштва. Хвала на коментару.
Извињавам се ако скрећем са теме, али мислим да је важна ствар у питању. Недавно се појавила вест и код нас је прошла прилично незапажено. Аргентина је суштински банкротирала, с обзиром да су тражили одлагање доспећа обвезница. Г. Катић је у својим ранијим текстовима предвиђао исти сценарио. Моје питање односи се на то да ли ће се аргентинска економија поново „лечити“ истим оним „лековима“ који су је довели у овакво стање.
За Марка Б. – Ако је студија исплативости показала да је пут Ниш – Приштина економски исплатив и исплативији од других путева који чекају ред, онда је једна дилема отклоњена. Ако су односи Београд – Приштина сјајни, па је ово круна сарадње, још боље. Мени скептику се некако чинило да је тај пут можда важан како би трупе из Бонд стила стигле брже до Црног мора, о трошку Србије.
Такође, разумем зашто је Бехтел градио путеве у Хрватској. Хрватска је враћала дуг за подршку коју има и коју је имала од САД. Зашто Бехтел гради у Србији, а не граде српске фирме, мени није јасно. Хвала на коментару.
Poštovani gospodine Katiću, pre više od tri godine lakonski ste prokomentarisali da autoput Niš – Priština ne bi bio na spisku vaših prioritetnih javnih investicija:
https://nkatic.wordpress.com/2015/12/12/forum-2016/#comment-12330
Međutim, u protekle tri godine napokon je kompletiran južni krak koridora 10, izgrađen je i autoput „Miloš Veliki“, pa me zanima da li se – nakon što su izgrađeni ovi, pretpostavljam prioritetniji, putevi – autoput Niš-Priština možda sada ipak našao na pomenutom spisku prioriteta?
ИНТЕРВЈУ- liberation.- Početak kraja Liberalizmu
Тхомас Пикетти: „Свако друштво измишља идеолошку нарацију да би оправдало своје неједнакости“
У свом уводу: неједнакост није економска или технолошка, већ идеолошка и политичка. Шта мислите под тим?
Покушавам да у књизи „Капитал и идеологија“ покажем да је неједнакост увек политички и идеолошки конструкт и да су конструкције садашњости крхке као и прошлости. Ми данас живимо са идејом да су неједнакости у прошлости биле деспотске, произвољне а да ћемо у много покретнијем и демократском свету, оне постати праведне и оправдане. Али ова визија не држи воду, то је дело елита које тврде да су неједнакости природне и да их није могуће променити, ако не по цену огромних катастрофа. У стварности, свако људско друштво мора измислити идеолошку нарацију да би оправдало своје неједнакости, које никада нису природне. Данас је овај говор власнички, предузетнички и меритократски. Савремена неједнакост била би фер јер би сви теоретски имали исте могућности приступа тржишту и имовини. Проблем је, чини се, све крхкији, с порастом друштвено-економских неједнакости у скоро свим регионима света од 80-90.
https://www.liberation.fr/debats/2019/09/11/thomas-piketty-chaque-societe-invente-un-recit-ideologique-pour-justifier-ses-inegalites_1750740
За Ивана Г. – Могу само да нагађам да ли ће следећа криза погодити Србију јаче од оне из 2008, јер је превише непознатних. Ако нагађам, бојим се да ће следећа криза бити тежа за Србију, јер су сви параметри ризика гори од оних из 2008.
Што се криза капитализма тиче, верујем да ће се и даље инсистирати на монетарној политици као главној полузи спашавања система и не бих се изненадио да у том смислу видимо и „бацање новца из хеликоптера“. Хвала на коментару.
Mislim da su politička i ekonomska pitanja kontinentalne Evrope usko vezana za ponašanje Nemačke kao vodeće ekonomske,a i političke sile.A nemačko držanje je čudno.
Intuitivno,meni se čini da određeni elementi u nemačkoj „dubokoj džavi“ namerno forsiraju trenutni kurs kako bi u javnosti ojačali pozicije desnih snaga.U tim radnjama iza scene,čini mi se,da imaju bezrezervnu podršku Trampovog krila „deep state“.Čak upada u oči ne/delovanje Službe za zaštitu ustavnog poretka.Posebno je indikativno da su kadrovski koreni ove službe u Zapadnoj Nemačkoj vezani za formacije SS-a.Nije nemoguće da organizacija tog tipa zadrži tajno ideološko jezgro.
https://www.dw.com/sr/inside-afd-optu%C5%BEbe-na-ra%C4%8Dun-nema%C4%8Dke-tajne-slu%C5%BEbe/a-44942609
https://www.dw.com/bs/tu%C5%BEba-protiv-njema%C4%8Dke-slu%C5%BEbe-za-za%C5%A1titu-ustavnog-poretka/a-35978178
Naravno,ovo je samo jedna teorija zavere više.Jedna moja maštovita konstrukcija.
Ali kada vidim fotografiju gospodina Masena,uvek me uhvati malo jeza.
Да ли г. Катић мисли да ће следећа економска криза јаче или слабије у односу на ону из 2008. погодити српску економију?
Скоро су објављени подаци да је грађевинарство једна од привредних грана које имају највећи утицај на раст нашег БДП-а. То није прерађивачка индустрија, високе технологије, извоз, ИТ услуге. У случају економске кризе у Европи, грађевинарство ће вероватно бити међу оним делатностима које ће највише осетити негативне последице. Уосталом, тако је било и 2008. и у наредних неколико година. Следећи удар вероватно ће показати све слабе тачке наше економије и грешке у економскојо политици.
Даље, приликом Велике депресије десила су се озбиљна одступања од тадашње владајуће идеологије и вере у свемоћ тржишта. Нараво, то је урађено како би се спасио капитализам. Моје питање односи се на то од којих ће идеолошких постулата одступити како би се капитализам поново спасавао? Да ли ће богати заиста пристати на промене у пореској политици (оно што између осталог предлаже и Т. Пикети) ако процене да је то једини пут који води ка очувању капитализма или ће се десити нешто друго? Штампање новца је већ испробано.
Да би Европа променила економску политику на начин који Ви предлажете, мора имати довољно политичке воље за већом централизацијом администрације. Пошто те воље нема и ниједан народ осим немачког то не жели, Европа ће остати само формална унија све до њеног распада.
Споразум из Мастрихта јасно показује колико чланице ЕУ поштују њене Законе. Иако је реч о вештачком ограничењу, чињеница је да га ниједна земља не поштује, јер зна да је реч о неправедној глупости која служи само за довођење у ред нејаких.
Срећом по нас, ЕУ никада неће постати Сједињене Европске Државе, осим у случају новог великог рата.
Za Kuma,
Klasičan start-stop četvorocilindraš 1250 kubika, 8 ventila ali najnovijih standarda. Potrošnja je stvarno takva ako poštujete ograničenja, brzine kao da su postavljane za naša ograničenja na putevima. Snimiću instrument tablu koja meri i instant potrošnju. Inače ja vozim polako, za neku brzu vožnju tipa 130-150 km/h panda verovatno ne bi ostavila dobar utisak. Nisam probao ali sam razgovarao sa ljudima i oni su razočarani već na 130 kažu da ostavlja loš utisak.
Za Dzogovića,
Akcija Folcvagena je vredela 500 evra pre 2008 godine a danas vredi 160 evra……. Akcija Dojče banke je pre krize vredela 95 evra a danas vredi 7 evra….. To su preekrize 2008 godine bile kompanije za koje su ulagači mislili da su najpouzdanije i bile su listirane na indeksima. Ne znam gde vi vidite dobitak za one koji su ušli po cenama pre krize i čuvali akciju do danas. Inače dividendni prinos (godišnji) na ove akcije je od 1-3%. Gubici na ino berzama su bili još veći nego na belexu.
Sve zavisi kada je ko ušao na kojim akcijama, kada je izašao ili kada će i da li će izaći………. To što su danas berzanski indeksi 200 do 400% veći nego pre krize iz 2008 godine meni govori o ogromnom riziku za ulaganje na ino berzama.
Grešite za belex. Na Beoberzi se može pronaći svašta nešto. Mada je sitacija za investiranje pre 2-3 godine bila mnogo bolja. Sada i na belexu postoji veliki rizik za investiranje.
@Kum 🙂 🙂 🙂
@ Gane
Čestitam na kupovini novog automobila!
To je izvanredno niska potrošnja,o kom motoru se radi?Ja sam poklonik italijanske auto-industrije.Vozio sam i vozim automobile iz FIAT grupacije.
Lancia – to je bilo nešto posebno.Ko je vozio ove automobile (u dobrom stanju,naravno) zna o čemu pričam.Danas Lancia postoji samo formalno,koliko da se brend ne ugasi….I čeka neka druga vremena,jer se mentalitet današnjih kupaca ne poklapa sa filozofijom ovog starog,rafiniranog brenda.
Na belexu možda nisu, ali na ostalim berzama itekako jesu. Pogledaj dax30, cac40, Dow Jones… Svi indexi su itekako prestigli nivoe od 2008. Kod nas nije bilo pumpanja novca, a i nema nekih akcija za trgovanje.
U svakom slučaju hvala na komentaru.
Za dzogovića,
Bavim se berzanskim špekulacijama pa ću pokušati da odgovorim na vaša pitanja.
Nisu berzanski špekulanti zaštićeni. Ako vas kriza zatekne na berzi – sigurno gubite novac jer vaše akcije postaju nelikvidne. Jednostavno niko neće da ih kupi, ne možete ih se osloboditi tj. prodati Možete samo gledati kako se vaš kapital topi, ili osloboditi ih se uz ogoroman diskont i to samo ako neko hoće da ih kupi ………NPR: Tokom 2008 godine na Beogradskoj berzi je najveći broj investitora izgubio 95% svoga novca (toliki je bio diskont u odnosu na cenu pre krize). Oni malobrojni koji su preživeli ni do dan danas ne mogu vratiti svoja ulaganja od pre 15-tak godina ni u nominalnom iznosu a kamo li u realnom jer se akcije na Belexu nisu ni približno podigle na nivo od pre 2008 godine.
Ako mislite da bezanski špekulanti kupuju akcije i spavaju mirno onda grešite. Niko ozbiljan ko danas ima novac na berzi nije bezbrižan. Svi su nervozni, verujem da već sada dobar deo investitora ima spremljene „naloge na čekanju“ za slučaj krize………. Znam inače ljude koji su počeli da se oslobađaju HOV-a i kupuju zlatne poluge……..itd….. da sada ne opisujem šta se sve radi ali samo da znate da niko ko ima akcije na berzi više nije miran.
Države će najverovatnije ponovo spasavati velike banke kako bi sprečile totalni kolaps finansijskog sistema…….. Štediše su već gubitnici jer štede novac po nikakvim kamatnim stopama koji se samim protokom vremena obezvređuje….. Države garantuju za štedne uloge do 50.000. evra glavnice ali ne i za rok u kome će to isplaćivati te bi kolaps bankarskog sistema doveo do velikog obezvređivanja štednih uloga građana usled inflacije i protoka vremena.
EVROPI SLEDI FINASIJSKA APOKALIPSA
Sniženje kamatnih stopa na depozite Evropske centralne banke do minus 0,5 odsto je teško breme za finansijsko-kreditne organizacije i njihove klijente, saopštio je generalni direktor „Dojče banke“ Kristijan Seving.
https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201909121120822114-dojce-banka-predvidja-finansijski-krah-evrope/
Za Ganeta – Ponoviću još jednom – današnje mere ECB pre svega idu ka tome da oslabe evro. Pritajeni valutni rat je odavno počeo. Ovo je pogotovo opasno kada kriza bude izbila, jer bi mogao otpočeti ekonomski rat svih protiv svih. Saradnja kakva je bila 2008, sada bi mogla potpuno izostati. Hvala na komentaru.
I još nešto. Ispada da berza više i nije rizična investicija, rizican je novac kao takav. Kaznjvaju se svi koji nisu skloni riziku. Da li će na kraju opet oni koji se racionalno ponasaju da plate cenu ovih koji se igraju na berzi?
Hvala
Za Ivana,
Mnogo mi se je svideo autić. radi se o pandici najnovije generacije koja je nešto veća od onih koje se mogu sresti na našim putevima i morao sam da ga kupim. Inače, nemam interes da bih hvalio Fiat. Sve što sam napisao je tačno. Gledaću da postavim slike na yutjub.
Za ostale,
Upravo sada je ECB dodatno snizila depozitnu stopu sa -0,4% na – 0,5% i donela odluku o upumpavanju dodatnih 20 milijardi evra mesečno na neodređeno vreme. Znači kreće ponovno štampanje novca sve dok inflacija ne dosegne ciljanih 2%…….. O promeni fiskalne politike ili javnim investicijama ni reči baš onako kako je g. Katić predvideo.
Hvala na odgovoru,
Koliko ja shvatam, ovo kvantitativno popuštanje je uglavnom završilo na berzi, tako da umesto inflacije u realnom sektoru imamo inflaciju na tržištu HoV i donekle nekretnina. Da li su po Vama ovo mehuri koji mogu da puknu u slucaju recesije ili će ih to novo stampanje novca dodatno naduvati. Kako bilo, monetarnom politikom se ocigledno ne postizu efekti u realnom sektoru, kompanije, cene roba i usluga, dohodci radnika i sl. već se samo pod pomaže dalje hazardstvo bogatih i moćnih. Što bineko investirao u novi pogon kad može na berzi da ostvari veći prinos, bez da razmislja previše u koju kompaniju ulaže?
Za Dzogovica – Ako pod niskim kamatama dođe do recesije, centralne banke će nastaviti sa istom politikom i gurnuti kamate još niže, uz novo štampanje novca. To je trenutno jedina ideja, ako se izuzmu radikalnije mere poput poklanjanja građanima određene količine novca kako bi trošili (tzv. helicopter money). Gubitnici će biti svi koji štede, ali nikome neće biti ugodno u recesiji takve vrste.
Kamate mogu krenuti da rastu ako dođe do skoka cena izazvanog novom naftnom krizom (rat sa Iranom npr.), ili ako se tokovi trgovine Istok-Zapad tako reduciraju, da više nema jeftine robe sa Istoka, ili je ima mnogo manje, pa cene krenu da rastu. U tom slučaju bi mogao nastati veći haos od ovoga u kome smo.
Utopističko rešenje je da SAD mirno prihvate da će ih Kina preteći, da bogati shvate da moraju obuzdati svoju alavost i početi da plaćaju ozbiljan porez, i da države krenu u ciklus velikih javnih investicija. Hvala na komentaru.
Kažete da su problem niske kamate na koje se navikava privreda i gradjanstvo. Šta ce se desiti ako pod tim niskim kamatama dodje do recesije. Kako će se reagovati, ko će biti najveći gubitnici a ko dobitnici?
Da li je u nekoj varijanti uopšte moguće dizanje kamatnih stopa u nekoj skorijojoj budućnosti i šta bi se tada desilo?
Kako uopšte izaći iz ovog u šta smo ušli, misleći tu na sužen prostor kako za monetarnu tako i fiskalnu politiku.
Dragi Gane,
Toliko ste dobro opisali preformanse tog Vašeg Fijata Pandu da mi dođe da ga kupim iako nemam ni položeno.
Hoću da Vas pohvalim, da ste stvarno ubedljiv u pisanju. Stvarate izuzetne vizuelne slike čitaocu ikao je tekst samo opisan, bez slika i dinamičnog snimka.
Tako da na konkursu neke reklamne agencije za prijem reklamnih agenata sigurno pobeđujete bez brige.
Drugarski pozdrav,
Za Ivana,
Molim vas objasnite za koju reklamu…… Nemam firmu niti pružam bilo kakve usluge (npr: knjigovodstvene….konsultantske….informatičke…..) a ni ne nameravam ništa da radim za novac do kraja života…… Zanima me u budućnosti samo život na selu i naturalna poljoprivredna proizvodnja iz hobija i ništa više.
Sve što sam napisao napisao sam iskreno i dobronamerno. Nije loše da porazmislite malo o tome.
@Gane,
lnteligentno koristiš blog gospodina Katića za reklamu
Da se Vlasi ne dosete 🙂
Za Ganeta – Hvala na odgovoru, drago mi je da ste zadovoljni investicijom.
Za Marka B,
Hvala na pitanju. Kupio sam Fiat Pandu. Dugo sam birao šta da kupim i odlučio sam se za po meni najbolji auto u A segmentu. Pandica je najnovije generacije i dosta je urađeno na kvalitetu materijala i konforu. Auto je izuzetno udoban, konforan, upravljiv i pruža vrhunsko zadovoljstvo u vožnji do 100 km na čas……. Toliko ja najviše vozim čak i na autoputevima. Prijatno sam iznenađen prosečnom potrošnjom od 4,5 litara na 100 km. Na otvorenom pri brzinama od 90 do 100 km troši ispod 3 litre…… Brzine su perfektno usklađene sa ograničenjima na našim putevima tako da u trećoj možete voziti od 30 do 40km/h u četvrtoj od 40 do 50 km/h uz minimalnu potrošnju goriva ispod 3 l na 100 km……. Izuzetno sam zadovoljan autićem po meni opravdava svaki cent uložen u njega. Cena je 8.600 evra sa opcijom pomeranja sedišta po visini…… Koliko je pouzdan to već ne znam – pokazaće vreme.
Bilo bi dobro da se ne zamajavamo više sa ovom zapadnom statistikom jer nema veze sa realnošću. I sami su svesni da je nezaposlenost daleko veća. Konkretno u Americi ima 96 miliona radno sposobnih koji ne rade. To je nekih trećina stanovništa.
https://money.cnn.com/2018/01/10/news/economy/95-million-out-of-workforce/index.html
Apsolutno sam siguran da je situacija slična i u drugim zapadnim zemljama. Ovo iz razloga što su tržišta radne snage otvorena između njih samih pa vlada sistem spojenih sudova. Tamo gde treba recimo medicinskih sestara, dopuna dođe iz komplementarnih ekonomija.
Takođe im je obračun BDP-a odavno otišao u besmisao. Nedavno su dodatno uveli novu promenu u sistemu obračuna GDP po kome će lažno podići svoj GDP za koji procenat više.
“Unećemo istraživanje i razvoj, kao i kategorije kao što su zaštita okoline, književna i umetnička dela, tu podrazumevamo stvari poput filmska ostvarenja, TV emisije sa dužim emitovanjem, knjige i zvučni zapisi” – Manager Brent Moulton, Bureau of Economic Analysis.
Po ovome sad kad tamo neki naduvani muzičar napravi neku pesmu koju će slušati njegovih 20-30 sledbenika – to će isto ući u GDP. Ne mora ni da im se sviđa, čak i njeno osmišljavanje, pisanje i štimanje gitare ulazi u GDP.
Davnih dana sam ovde stavio link za sajt Džona Vilijamsa koji daje mnogo realnije statističke podatke. Ja bi se složio više da je nezaposlenost veća od 20% nego manja od 5%. Ili da je inflacija bliža 6% nego 2%.
http://www.shadowstats.com/alternate_data/unemployment-charts
Za Ganeta – „Zamolio bih čitaoce da ne uzimaju zdravo za gotovo moje komentare i da ih tretiraju kao jedno obično mišljenje a nikako kao investicioni savet.“
Investicioni saveti na stranu, ja bih vas samo pitao za iskustvo u vožnji, naime, kako vas služi Fiat Panda, za koju ste nam u martu najavili da ćete je kupiti na sajmu automobila?
„Odlučio sam da se malo oslobodim HOV- kupiću na sajmu automobila novu FIAT PANDICU…….“
(Gane, 25/03/2019 u 15:55)
https://nkatic.wordpress.com/2019/01/20/intervju-za-novosti-20-01-2019-1/#comment-16547
Za Nebojšu – poenta mog kometara nije na tekst, on je kao i uvek dobar.
Moj kometar se odnosi na Vaš odgovor Dzogovicu.
On pita – Da li bi ste mogli detaljnije objasniti o kakvim je posledicama reč?
Vi odgovarate – Opasne posledice niskih kamata su da se građani i privreda na njih navikavaju i da one prikrivaju nelikvidnost, pa i nesolventnosti.
Evo, moj najkraći i najjednostavniji odgovor.
Te posledice privikavanja nisu opasane, čak šta više one su i lekovite ( u smislu trežnjenja naroda od prevelike opijenosti snovima lakoće življenja).
Na ovakvu tvrdnju me navodi jedan stav Karl Popera u svom spisu ‘Društveni Inženjering’,kad na pitanje jednog prijatelja:“Zašto drugačije i optimističnije priča masama na nekom skupu, a sasvim drugačije u intimnim raspravama s’njim“?
Poper odgovara:“ Zato što bi mase kad im kažeš surovu istinu upale u beznađe i dezorijentisanost iz čega bi se izrodio nekontrolisani haos. E onda tim haosom ne bi mogli da upravljaju ‘inženjeri ljudskih duša’, pa bi se morala primeniti surova sila“.
P:S:
Nadam se da ćemo se složiti, bez nihovog inženjeringa ne bi se moglo vladati na ovako kompleksnoj političkoj sceni, koju proživljavamo, na globalnom faznom prelazu iz starog idejno isceđenog veka u novi koji još niko nije ni formalistički otslikao.
Pozdrav,
Za g. Katića,
Sigurno je tako kako ste napisali, zato neću proveravati. Pri trenutnoj metodologiji izračunavanja stopa nezaposlenosti pravo je čudo da je iko nezaposlen tako da zaista nisam očekivao ovakve stope. Očigledno je da sam ovlaš gledao statistiku, nisam obratio dovoljno pažnje na nezaposlenost jer je jednostavno nisam ni očekivao (evo ponovo ne mogu da se načudim kako Francuska ima stopu nezaposlenosti od 8% po važećoj metodologiji).
Zamolio bih čitaoce da ne uzimaju zdravo za gotovo moje komentare i da ih tretiraju kao jedno obično mišljenje a nikako kao investicioni savet.
Za Ivana – Čini mi se da je poenta moga teksta promakla – insistiranje na monetarnoj politici služi tome da se spreče eventualne socijalne promene do kojih bi možda došlo ako bi se država vratila na scenu. Hvala na komentaru.
Za Dalibora – Srbija je krenula u javne investicije i to je van svake sumnje dobro. Problem je što najveći poslovi idu strancima, što su domaće firme tu samo podizvođači i što je to put u marginalizaciju nekada moćnog dela domaće industrije. Javne investicije su morale biti i mehanizam za revitalizaciju domaćih velikih preduzeća, a ne partijskih patuljaka.
O tome šta bi trebalo raditi sam toliko pisao, da nema potrebe da se stalno ponavljam. Hvala na komentaru.
Za Ganeta – Nije mi poznato da niko „ne ferma“ evrozonu. Napisali ste u ranijem komentaru: “Ako gledamo statistiku nezaposlenosti u zapadnoj evropi postoji puna zaposlenost tj. niko nije bez posla (za čitaoce bloga: stanje pune zaposlenosti nastaje kada stopa nezaposlenosti padne na ispod 5% a u zapadnoj evropi je 2-3%).
Izuzev Švajcarske, nijedna država zapadne Evrope nema stopu nezaposlenosti koja se kreće između 2-3%. Pomenuli ste u drugom komentaru Nemačku, Francusku i Italiju – njihove stope su, respektivno, oko 3.7%, 8.7% i 10.5%. Hvala na komentaru.
Poštovani Gospodine Katiću, hvala na još jednom kvalitetnom tekstu. ekonomija mi nije struka i praktično vaše tekstove pratim kao laik, ali su razumljivi i shvatam poentu svakog od njih.
ne čini li Vam se da je Srbija krenula u te javne investicije (ili se bar tako u medijima stvara privid), ne bi li pokrenula više nego posustali gradjevinski sektor. imam par prijatelja koji su u gradjevisnkim vodama, kažu da je bolje nego pre nekoliko godina, bar za njih.
zamolio bih Vas da prokomentarišete , ili još bolje – napišete tekst o trenutnom stanju što se naše države tiče.
voleo bih da pročitam i šta bi po Vama bilo najbolje uraditi u privredi naše zemlje, na kratak i duži rok. šta bi po Vama bilo ono najdelotvornije ta razvoj Srbije?
unapred Vam se zahvaljujem.
Za Nebojšu – Pišete – Opasne posledice niskih kamata su da se građani i privreda na njih navikavaju i da one prikrivaju nelikvidnost, pa i nesolventnosti.
Tačno, ali nužda zakon menja.
Šta nam niske kamate govore?
Sa druge tačke gledišta niske kamate su povoljne za one koju uzimaju zajam, jer linearno umanju rizik dužnika.
Uzmimo ptimar Portugala:
Desetogodišnje portugalske obveznice koja danas iznose 0.5 odsto? Portugalija je do pre nekoliko godina bila na rubu bankrota i njega se spasla samo uz pomoć ostatka evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda.
Ovako niske kamate na pozajmice u evrima nisu ishod nekog zavereničkog plana Evropske centralne banke.
Očit je pesimizam kroz izraženu političku nestabilnost i on se direktno reflektuje na aktivnost investiranja koji se smanjuje.
Kreditna aktivnost je mala pa i kamate su niske.
Banke nisu same sebe zarobile u nultoj zoni, jer nestabilnost sistema nužno nameće, uslove na kreditnom tržištu, koji su takvi da ECB nema drugog izbora nego da nastavi sa niskim kamatama i dodatnim programima primarne emisije.
U pravu ste kad kažete – one prikrivaju nelikvidnost, pa i nesolventnosti – ovo znači da kamatne stope nisu puko sredstvo monetarne politike, već pre svega indikator stanja ekonomije. Današnje niske kamate, a posebno njihov ponovni pad u evrozoni, govore nam da tražnja za kreditima nije velika, da evropski preduzetnici nisu optimistični i da veliki deo tržišta očekuje letargiju.
E ključni problem koji se naslućuje je dilema koju i Vi navodite – i ta korist politike niskih kamata je praktično potrošena-.
Očigledno da ova zaključna dilema je Gordijev Čvor političko-ekonomske kompleksnosti današnjice.
O njoj valja razmišljati.
Pozdrav,
Komercijalne banke su ušle u polje koje su ranije pokrivale investicione banke. Sa druge strane privreda je na steroidima. Sve će biti jasno kada se obelodani nivo realnog difolta banaka i prieodno povuče kompanije sa sobom. Kriza će ovaj put pokazati pravo stanje stvari i bez novog modela preraspodele u korist širih slojeva društva neće biti trajnog rešenja. Problem je što vlasnici krupnog kapitala to ne žele i naprežu postojeći mehanizam do samouništenja.
Za g. Katića,
Dobro znate da niko ne ferma evrozonu…….. Investitori na berzama gledaju Nemačku i Francusku a samo delimičan uticaj na njihove odluke ima Italija, sve ostalo se tretira kao junk……uključujući i Španiju i Grčku o ostalim indijancima neću ni da trošim reči.
Inače slažem se sa vama da stanje čak i u samim centrima kapitalističkog sistema nije dobro. Ubeđen sam u skori slom berzi i bankrot penzionih i socijalnih fondova. Pokušavao sam da u svojim komentarima ukažem mlađim ljudima na pogubnost odluke da napuste Srbiju i svoju sreću potraže u zapadnoj evropi. Zaista ne razumem mladog čoveka koji može menjati život u slobodi pa makar i siromaštvu za život na zapadu…… Očigledno je da ljudi vide samo njihove pare ne shvatajući da se radi o bezvrednom papiru. Sve što vidite na zapadu je od stanova preko akcija do obveznica je najmanje desetostruko precenjeno uključujući i čisto zlato, o papirnom novcu tipa CHF neću ni da trošim reči. Kao berzanski špekulant znam da novac nema gde da se kvalitetno plasira i zato je bezvredan.
Inače čovek iz susednog sela dr. Miroljub Petrović je snimio čitav niz ironičnih video kolumni o životu na zapadu te bih postavio moju omiljenu https://www.youtube.com/watch?v=m4T35IfCJLI&t=196s i to je to više neću postavljati linkove od dr. Petrovića…… Pošto će mi se verovatno ljudi smejati zbog ovoga želeo bih da skrenem pažnju da ne treba potcenjivati dr. Petrovića. Preporučio bih ovaj duel za gledanje https://www.youtube.com/watch?v=7KUG1JAETS4&t=570s u kome se vidi da može da parira bruljantnom Aleksandru Dikiću jednom od po meni najkvalitetnijih srpskih novinara. Emisija je izvesno vreme bila bunkerisana ali je na zahtev dr. Petrovića ipak postavljena na jutjub. Možda će i g. Katiću biti interesantna jer pretresa teološke teme a doktorska teza dr. Petrovića o povezivanju filozovije prirode i religije je svojevremeno proglašena najboljom na svetu…….
Za Ganeta – Bojim se da grešite. U evrozoni je stopa nezaposlenosti preko 8 procenata kada se evrozona gleda kao celina. Hvala na komentaru.
Ako gledamo statistiku nezaposlenosti u zapadnoj evropi postoji puna zaposlenost tj. niko nije bez posla (za čitaoce bloga: stanje pune zaposlenosti nastaje kada stopa nezaposlenosti padne na ispod 5% a u zapadnoj evropi je 2-3%). Možda je to razlog što se ne žuri sa javnim investicijama. Sistem za sada generiše punu zaposlenost……. Pretpostavljam da bi u slučaju pada zaposlenosti morali krenuti u javne investicije.
Što se tiče fiskalne politike, ne verujem da će je promeniti pre potpunog sloma jer sada svi govore o poreskom rasterećenju, naročito kapitala.
Za Dzogovica – Opasne posledice niskih kamata su da se građani i privreda na njih navikavaju i da one prikrivaju nelikvidnost, pa i nesolventnosti. Centralne banke se ne usuđuju da promene politiku jer bi ta promena verovatno odmah dovela do recesije. Recesija bi potom zahtevala da se kamate ponovo obore i da još dublje uđu u negativnu teritoriju. Ukratko, banke su sebe zarobile u nultoj zoni. U ovom trenutku niske kamate ne stimulišu ni investicije ni potrošnju. Ovakva politika danas samo pomaže da evro slabi i time se pomaže konkurentnost evropskih privreda. Kako to isto rade i druge zemlje, kako je rast globalne trgovine usporen, i ta korist politike niskih kamata je praktično potrošena. Hvala na komentaru.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centalne banke najrazvijenijih država iz dana u dan povećavaju svoje zlatne rezerve. Deo deviznih rezervi hitno pretvaraju u zlato. Taj trend dominantno je zahvatio Rusiju, Nemačku, Kinu i Indiju.
Ove mere su dale rezultate – posledice krize su ublažene i katastrofa je izbegnuta, ali su efekti te politike danas potrošeni. Mere čije je trajanje moralo biti ograničeno i dalje su na snazi sa opasnim posledicama.
Da li bi ste mogli detaljnije objasniti o kakvim je posledicama reč?
Hvala
Jedan od motiva ovog teksta, rad naspram kapitala, je vrlo ilustrativno predstavljen u filmu “Volstrit” Olivera Stouna. U poslednjoj sceni filma, otac (Martin Šin), aviomehaničar pred penzijom, savetuje svog sina (Čarli Šin), mladog berzanskog špekulanta, da, narodski rečeno, nema ‘leba bez motike, tj. da jedino rad stvara realnu vrednost.
Zanimljivo da je i film snimljen za vakta Ronalda Regana, dakle upravo u periodu kada se desio zaokret u ekonomskoj doktrini.