Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa – upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije. Da je dinar precenjen, priznao je čak i MMF koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je do toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta.
Ekonomska sudbina nerazvijene zemlje je u velikoj meri određena platnobilansnim kretanjima i dugoročnim stanjem tekućeg bilansa. Deficit tekućeg bilansa pokazuje koliko država, privreda i građani troše više nego što stvaraju. Kako Srbija mnogo više uvozi nego što izvozi, kako strani investitori po raznim osnovama neprekidno iznose novac iz Srbije, tekući odlivi deviza su mnogo veći nego prilivi, i taj jaz ne mogu zatvoriti ni ogromne doznake srpske emigracije. Deficit tekućeg bilansa se može pokriti jedino dodatnim zaduživanjem i/ili prilivom deviza po osnovu stranih investicija. Da ovih priliva nema, ili da su prilivi manji, kurs dinara bi morao padati, a sa njim bi se smanjivala i prekomerna devizna potrošnja.
Kako se spoljno zaduživanje stabilizovalo poslednjih godina (iako u 2019. ponovo počinje da raste), najveći uticaj na jačanje dinara u vezi je sa prilivom deviza po osnovu stranih investicija. Kao što postoji zabluda da je u stranim investicijama spas, tako postoji i zabluda da jačanje dinara nije opasno kada se bazira na prilivu investicija.
Kada strani investitori unose devize u zemlju dinar jača, strane robe postaju jeftinije i trgovinski deficit raste. Kada se investicije aktiviraju, počinje obrnut, kontinuirani proces iznošenja deviza iz zemlje. Tražnja za devizama raste, a time i pritisak na devizno tržište i na kurs dinara. I kada stranci zarađuju isključivo dinare ili kada su neto uvoznici, oni će profit uvek iznositi u devizama. To čini ogromnu razliku između domaćih i stranih investitora i njihovog uticaja na platni bilans i kurs dinara.
Potencijalni rizici stranih investicija najbolje se mogu sagledati u jednom važnom makro bilansu za koji u Srbiji niko ne haje. Reč je o tzv. međunarodnoj investicionoj poziciji, o bilansu stanja – objavljuje se kvartalno i za njega šira javnost nikada nije čula. Kroz ovaj bilans prelamaju se svi finansijski odnosi Srbije sa svetom, sve obaveze i potraživanja i to po svim osnovama. Ovaj bilans zaduženosti i najbolje odslikava finansijske rizike jedne zemlje. Na bazi tog bilansa mogu se anticipirati budući devizni odlivi ne samo po osnovu otplate inostranih kredita, već i po osnovu odliva koji su u vezi sa stranim investicijama. Što je ovaj bilans u većem minusu, to je rizik finansijske krize veći. Za države u razvoju, negativni saldo ovog bilansa je i najbolja mera ekonomske potčinjenosti, pa bih dao skromni „doprinos“ ekonomskoj nauci definišući ga kao koeficijent kolonizacije.
U ovom trenutku, međunarodna investiciona pozicija Srbije beleži minusu od oko 38 milijardi evra, što je oko 90 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Od svih država u tranziciji za koje podaci postoje, Srbija bez konkurencije ima ubedljivo najveći minus u odnosu na BDP. Vlada i NBS mogu se uljuljkivati činjenicom da se veći deo minusnog salda odnosi na udeo stranih investicija a ne kredita, pa da zato Srbija nije u opasnoj zoni. To je iluzija – ovaj minus je u stratosferi i na tom nivou neto zaduženosti neozbiljno je pozivati se na „dobru“ strukturu negativnog salda.
Ključni faktor koji doprinosi povećanju negativnog salda jeste deficit tekućeg bilansa i to opasno stanje može se popraviti samo njegovim smanjivanjem. To zahteva ozbiljnu korekciju kursa i ubrzanu deprecijaciju, ali šansa da se to dogodi voljom vlasti je nikakva.
Što je kurs dinara dalje od pameti, to je lakše ulepšavati lošu ekonomsku stvarnost. Mehanizam ulepšavanja je jednostavan – precenjenim kursom veštački se povećava BDP koji se iskazuje u evrima. U odnosu na tako uvećan BDP izračunavaju se svi faktori rizika, bilo da je reč o međunarodnoj investicionoj poziciji, javnom dugu, spoljnom dugu, deficitu tekućeg bilansa, itd. Da, i plate i penzije iskazane u evrima izgledaju veće i lepše.
Približavaju se izbori, ogroman deo privrede i građana je do guše u valutno indeksiranim kreditima, a uticajni biznismeni su neto uvoznici. Precenjeni kurs otuda odgovara većini. Srpske vlasti se danas nalaze u sličnoj situaciji kao i vlasti pred izbijanje krize 2008. Sva je prilika da će i ove vlasti ignorisati problem zaduženosti, pa će energično i odlučno, raditi što i prethodne – ništa … Pa dok traje, traje.
__________________________________________________________
Ispravka
U štampanom izdanju „Politike“ stajalo je: „Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 127 dinara za evro pao na oko 117,50.“ Kurs je početkom 2017. bio oko 124 dinara za evro a ne 127. Cifru na blogu sam ispravio. Ova korekcija ne menja zaključak, ali propust nije trebalo da mi se dogodi. Hvala Marku što me je upozorio na grešku.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
http://rs.n1info.com/Biznis/a539785/Republicki-zavod-za-statistiku-Rast-izvoza-uvoza-i-deficita-u-Srbiji.html
Neverovatno je i da pri ovako niskim zaradama spoljni deficiti Srbije rastu.Cak su i jedinacni troskovi rada u Srbiji u protekle dve godine porasli za 10%(rekord u istocnoj Evropi),sto jasno govori o jadnoj produktivnosti i nikakvim kapacitetima privrede da se nosi sa inostranom konkurencijom.Kurs dinara je jedan od glavnih uzroka rasta spoljneg deficita i rasta jedinacnih troskova rada.
Ovo je recept za katastrofu,ako dođe do ikakvog ozbiljnijeg ekonomskog potresa u svetu.
https://www.dragas.biz/budzet-2020/
„Iznosiću, prem mom stručnom mišljenju, samo najvažnije ekonomske parametre koji će građanima na najbolji način približiti tešku finansijsku situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi. Naime, sledeće godine Srbija treba da obezbedi 6,593 milijarde evra za : vraćanje glavnice – 584 milijardi dinara ili 4,68 milijardi evra, plaćanje godišnjih kamata 114 milijardi dinara ili 942 miliona evra, planirani finansijski deficit 170 miliona evra i garancije koje treba da se izdaju za 801 miliona evra.To su sve obaveze koje država mora da ispuni.
Da li Srbija ima 6,593 milijardi evra da podmiri sve te obaveze? Nema. Pa, kako će onda da ispuni tolike finansijske obaveze? Jednostavno, iz novog zaduživanja.Bez tog novog zaduživanja država bi odmah bankrotirala.Prema analizi kolege Skulića, Srbija je samo na kamate u periodu 2007-2020 platila 10,1 milijarda evra. Znači, spirala duga je omča oko vrata prezdužene Srbije.“
Post komunisticka ljevica i dalje prica pricu o velikim platama i boljem zivotu.
Ima potpuno promasenu pricu. Dosli na rukometnu utakmicu da gledaju vaterpolo.
Ako nece stanovnistvo da ulazi u dug da kreira pare i kupuje obveznice, stranci ce to rado uciniti. Uci ce u dug i kupiti obveznice.
Dug je zao drug ali…
************************
Procjenjuje se da buduce obaveze SADa iznose od preko 100 hiljada milijardi dollara. Dug Kine je isto ogroman.
Centralnim bankama jedino sto preostaje je da stampa pare i unistavaju svoje valute da se uspije otplatiti dug.
Meni su kinezi interesantni jer se njihov kolektivistički mentalitet uzima kao najbolji model za neko buduće globalno autokratsko društvo.
Problem nastaje kad se taj mentalitet želi promovisati u neki drugi svet. Ipak smo mi drugu hranu jeli svih ovih vekova.
@S i m o n e
Sa kim se to svađate i zašto to uopšte čitate?
Team buildingu se dive nasi Stecajevci .
I onaj sindikalac sto je hodao po seminarima za privatizacijske aktivnosti,
soli o sirotanu (a i ne verujem dok ne proverim tih 150 tona).
BLOG NIJE MOJ,ALI MOJA UVERENJA JESU.
PISACU PSEUDONIMOM KOJIM ZELIM
MAKAR MI BILO ZADNJE.
AKO VOLIM DA SE SAM PONIZAVAM,DRUGI ME NECE PONIZAVATI (VISE)
@Gane:
Dokumentarac se može gledati preko Netfliksa ako imate pretplatu https://www.netflix.com/om-en/title/81090071 a verovatno se može skinuti sa torenta (potražite „American Factory“). Mislim da su nominovani za Oskara. Puno je hajpa zato što su Obame bile izvršni producenti (iskeširali na samom kraju projekta), ali po meni je odličan film. Sama suština je sasvim slučajno uhvaćena (pratili su i snimali tu fabriku i interakcije među radnicima godinama).
@Vladimir Dz:
Prema Hofstedeovoj teoriji o kulturološkim dimenzijama, Kinezi su društvo koje izrazito pozitivno prihvata hijererhiju (jakog vođu, odluke koje se donose sa „distance“, tu smo im mi u Srbiji slični), kolektivistički su nastrojeni (potrebe zajednice su iznad potreba pojedinca, i tu smo im slični, Srbi imaju takođe visok skor na ovom polju), veruju u takmičenje i napredak prema zaslugama (muški princip je domintan; tu se Srbija razlikuje jer kod nas je ženski princip izraženiji i težimo egalitarizmu, koji nažalost uglavnom ishodište nalazi u uravnilovki), ne beže od neizveznosti (uncertainty avoidance skor im je baš nizak, što znači da su strateški orjentisani i da veruju da su sami tvorci svoje sudbine, za razliku od nas Srba od kojih većina izbegava neizvesnost, fatalisticni smo i vodimo se principom „uvuci šiju i čekaj da prođe“) i na kraju, što se tiče dugoročne orjentacije i načina na koji koriste prošlost kako bi informisali sadašnjost i planirali budučnost, tu pokazuju da ne troše previše vremena na tumacenje prošlosti. Tradicija im je bitna samo onoliko koliko im ojačava današnju ili sutrašnju poziciju. S te tačke gledišta, Srbija radi apsolutno suprotno – mi svoju prošlost nosimo kao breme i gledamo unatrag umesto ispred sebe.
Elem meni je bilo zanimljio ovo poređenje. Kinezi su svakako vrlo zanimljiv kulturološki miks, što objašnjava dobar deo njihovog ponašanja čak i na državnom planu. Epistemologija je pomenuo postrojavanja i da misli da su to zarobljenici. Mislim da je velika sansa da ipak nisu, jer vecina kineskih fabrika ima takve aktivnosti ujutro, kao neku vrstu team building-a. Izgleda malo bizarno, ali Azija.
https://www.hofstede-insights.com/country-comparison/china,serbia/
Sirotanović: Rudar koji je htio veću lopatu
Naka prošla vremena, neke prošle ali delotvornije zablude.
Sjećanje na rudara koji je 1949. oborio svjetski rekord u kopanju uglja, iskopavši sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada.
Prije 24 godine preminuo je jedan od najpoznatijih rudara tadašnje Jugoslavije, Alija Sirotanović.
Sirotanović, rodom iz Trtorića kod Breze, u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini postao je junak socijalizma, pošto je 24. jula 1949. godine oborio svjetski rekord u kopanju uglja, iskopavši sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada, pa je prethodni rekord prebacio za čak 50 tona.
Kao nagradu je od tadašnjeg predsjednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josipa Broza Tita tražio samo veću lopatu.
Kako podsjeća Dnevni avaz, na savjetovanju sa stručnim osobljem Rudnika Breza i kopačima, 1949. godine, Sirotanović je predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i dao obavezu da će premašiti rekord čuvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova.
Prijedlog je prihvaćen, a brigada Alije Sirotanovića je već sutradan počela sa obaranjem rekorda.
Lik sa novčanice
Jama u kojoj je rekord srušen prozvana je „Rov vojvode Putnika“, a pričalo se da je skromni Sirotanović od druga Tita tražio samo veću lopatu, koja je napravljena samo za njega i nazvana „sirotanovićka“.
Tako je postao simbol radničke klase, a odlikovan je i Ordenom junaka socijalističkog rada.
Dugo se smatralo da se na novčanici od hiljadu dinara, poznatoj kao „hiljadarka“, nalazi lik Alije Sirotanovića. Međutim, lik sa te novčanice je bio Arif Heralić, radnik Željezare Zenica.
Ipak, Alija se 1987. godine pojavljuje na novčanici od dvadeset hiljada dinara, ali se novčanica ne zadržava dugo u upotrebi. Nakon monetarne reforme Ante Markovića ta novčanica se povlači iz opticaja.
Po Sirotanoviću nosi ime i ulica u njegovom rodnom selu.
Urbana legenda kaže da je poljski film „Čovjek od mramora“ Andrzeja Wajd inspiriran upravo njime, a grupa „Zabranjeno pušenje“ posvetila mu je pesmu „Srce, ruke i lopata“.
„Ali ipak meni je najzanimljiviji momenat u filmu bio taj što kineski radnici koji rade za mizerne plate u teškim i često opasnim uslovima, nisu otuđeni od svog rada. Oni zaista veruju da sistem radi u njihovom interesu, da je svaki od njih deo neke veće i značajnije celine i da je svaka žrtva sa te tačke vredna. Sami kažu – „eto teško radim, nisam video porodicu godinama, ali zato će moje dete…“
Da, ovakav mentalitet nije stran da se nadje u autokratskim režimima. Ne treba zaboraviti ni našu ne tako davnu prošlost gde smo iste situacije imali. Ja lično se sećam takvih slučajeva kod nas. Oni su bili nadahnuti i puni entuzijazma da je život takav i da se mora tako živeti. Oni su bili najveći branioci takvog režima. Evo jednog primera.
Eeeeee, drug moj……zato 820,000 starih dinara svaki mesec,….eeee drug moj….
Ljiljo,
Gde da nađemo ceo dokumentarac….. Postavite link.
Ja bih rado pogledao taj film.
Pozdrav.
@Epistemologija:
„Zato mi uvek padne mrak na oči kada neko Kinu ističe kao uspešan primer tržišnog razvoja a koji satire desetine miliona radnika od eksploatacionog rada u autsorsovanim fabrikama američkih, japanskih i evropskih kompanija, da ne govorimo da sada Kina i sama počinje da ausorsuje pogone širom sveta i radi isto što i zapadnjaci. Evo vam primer Foxconna u Slovačkoj. Ali avaj razvoj, razvoj, razvoj….“
Da li ste možda gledali Netflix-ov dokumentarac „Američka fabrika“? https://www.youtube.com/watch?v=m36QeKOJ2Fc
Radnja filma prati dešavanja u fabrici koja se nalazi u Dejtonu, u Ohaju, a koja je u vlasništvu kineske kompanije za proizvodnju auto-stakala. Odlično su obradili temu kapitalizma kao takvog, sa svim odlikama koje ste opisali – radnici se eksploatišu, održava se ta rezervna armija jeftinog rada kroz razna ograničenja kretanja i zapošljavanja itd. Sindikalno udruživanje je isto ograničeno itd. Ali ipak meni je najzanimljiviji momenat u filmu bio taj što kineski radnici koji rade za mizerne plate u teškim i često opasnim uslovima, nisu otuđeni od svog rada. Oni zaista veruju da sistem radi u njihovom interesu, da je svaki od njih deo neke veće i značajnije celine i da je svaka žrtva sa te tačke vredna. Sami kažu – „eto teško radim, nisam video porodicu godinama, ali zato će moje dete…“ S druge strane, Američki radnici, koji rade iste poslove za daleko veće novce i nemerljivo su manje produktivni, stvari vide sasvim drugačije. Osećaju se izrabljeno, poniženo i apsolutno besmisleno. Debeli su, stari, bolesni, dekadentni… potrošeno ljudsko meso.
Kina za sada velikoj većini Kineza ispunjava obećani „kineski san“. Većina živi daleko bolje nego njihovi roditelji. Stvari se menjaju neverovatnom brzinom. Ja sam u Kini bila dvaput (2008, pa 2016.) i to u Šenženu koji naravno nije nikakav reper, ali nije me dojmilo to koliko je grad neverovatno razvijen, koliko su napredovali za 10 godina, koliko je sve čisto dok su pre 10 godina po otvorenoj kanalizaciji na periferiji grada plutale mrtve svinje… Sve mi to jeste bilo zanimljivo primetiti, ali najveći utisak mi je bio optimizam. Prosečan Kinez veruje da živi u najboljem od svih svetova, da sutra može biti samo bolje nego juče…
To po meni znači da kineska država radi štošta dobro… i ko zna… s obzirom na razvoj robotike i veštačke iteligencije, možda zaista prvi i steknu uslove da naprave socijalističko društvo. Prema planovima, kažu da će preduslovi biti stvoreni do 2050… sad koliko će to društvo biti slobodno… ostaje da vidimo.
„Ово је још једна потврда да Народна банка Србије води исправну монетарну политику и да коментари појединих економиста о евентуалној прецењености динара, односно тврдње да Народна банка Србије „вештачки држи курс на одређеном нивоу” – нису утемељене.“
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/15/mediji/vesti/20191210_jp.html
Za Nebojšu Katića
Problem je u tome što Kina nije uspela da izvuče par stotina miliona svojih ljudi iz ruralnog siromaštva ali zato seli kapital da bi eksploatisala jeftinu radnu snagu svuda po svetu.
Na svojoj teritoriji i dalje dozvoljava autsorsing stranim zapadnim kompanijama da iskoriste niske nadnice koje se održavaju upravo zahvaljujući pritisku ogromne rezervne armije rada.
Međutim, nije to najgore, ovde se postavlja pitanje zašto je kapitalizmu potrebna jeftina radna snaga i to u tako masovnoj skali? A ima još dramatičnije pitanje, šta bi bilo sa zapadnim ekonomijama kada ne bi imale tu slamku spasa? Decenijama imaju niske stope rasta GDP-ja, a bez nerealno niskih cena inputa koje dobijaju aursorsingom ugušio bi im se rast i uzdrmala čitava ekonomska struktura. Pokazalo bi se da je kapitalizam potpuno nefunkcionalni i iracionalni ekonomski sistem olterećen cikličnim recesijama usled tendencijskog pada profitne stope.
Ovako možemo da se obmanjujemo i lažemo.
Što se tiče srpskog trgovinskog deficita, koliko se sećam kada je Dinkić startovao novi dinar kurs je bio 60 za evro. Uvoz je neprestano rastao u apsolutnoj veličini sve do danas.
Izvoz nam je kaskao jer je tandem Dinkić-Koštunica odlučio da kroz privatizaciju doslovno uništi našu privredu. Gledao sam podatke da je sektor malih, mikro i srednjih preduzeća u poslednjih desetak godina stalno pojačavao izvoz. Mislim da je to posledica postepenog oporavka i instalisanja nove privredne strukture.
Plus došao je Fijat i drugi strani investitori koji boostuju izvoz.
Mogu da se složim da depresijacija u nekoj meri krati trgovinski deficit ali mi je sumnjivo da je taj odnos usko povezan na primeru Srbije. Ne verujem da postoji neka vrsta jasno izražene elastičnosti između te dve varijable.
Pad trgovinskog deficita velikim delom se duguje startovanjem posrnule privrede. To hoću da kažem. Kretanje kursa ima uticaj sa svoje strane ali koliko zapravo?
– – – мислим да је то што се дешава страшно и
држава мора нешто да предузме – – –
. . . pravi , zdrav humor
. . . ne zapinje – uvek – rad u srednjoj evropi
. . . ovo je vise od igre – poput M . Dejmona u D.V.H.
Za epija,
Zahvaljujem se na odgovoru. Nisam ni slutio da kinezi dovode zatvorenike na rad u rudniku. Nikada se toga ne bih setio mada sam nešto o čudnom ponašanju kineskih radnika čuo od naših ljudi koji su radili sa njima.
Pre par godina možda i 10-tak. neki radnici iz mog sela koji su radili sa kinezima na izgradnji nekog mosta (nažalost ne mogu da se setim kog). Pričali su mi da kineski radnici rano ustaju, da se postrojavaju, rade jutarnju fiskulturu – sve ko u vojsci a onda postrojeni odlaze na posao. Tada me je interesovalo kolika je plata kineza. Našim radnicima su pričali da im je plata 1.000. USD ali da je dobijaju na računu u Kini. Ovde dobijaju samo stan u radničkoj baraci i hranu i neku siću 50 ili 100 USD. Takva je bila njihova priča…. Inače, našim radncima nije bilo sumnjivo da su to možda bili zatvorenici iz kineskih zatvora koji u stvari rade za DŽ………
Postoji još nešto čudno sa kinezima. Da li ti ljudi ikada umiru? Da li je neko za ovih 30 godina od kada su došli u Srbiju video ili čuo da je neki kinez umro ili da je negde sahranjen???? Šta rade sa mrtvima??? Šta se dešava kada kinez umre u Srbiji??????
Što se tiče vas, iskreno mislim da ste vrhunski analitičar sa briljantnim poznavanjem marksističke ekonomije, odličnim poznavanjem engleskog jezika i rada na računaru te da vam je mesto u nekoj vrhunskoj kompaniji ili konsultantskoj kući ili u državnom analitikom aparatu a ne kod ovih indijanaca kod kojih sada radite. Mislim da grešite što prihvatate takve poslove te da je poljoprivreda i povratak na selo bolji izbor – bar dok ne nađete posao koji zaslužujete.
Žao mi je što očigledno intervju koji je planiran sa g. Katićem neće biti realizovan.
Pozdravljam vas puno,
Za epistemologija – Prvo, iskreno mi žao što se potucate radeći po istočnoj Evropi. Siguran sam da ste zaslužili bolje. Iskreno Vam se divim što uprkos svemu imate i želju i energiju da se bavite drugim aktivnostima, poput ove na mom blogu. Kada Vas povremeno bocnem, to uradim iz „pedagoških“ razloga, pa mi to nemojte uzeti za zlo.
Nažalost, opis uslova u kojima radite ne ide u prilog Vašem argumentu. Vi danas radite za istočne kompanije koje su u vreme moje mladosti bile ili nevidljive, ili inferiorne. Zato što je model azijskog razvoja bio ispravan, Vi danas radite kod njih, a ne radite u Srbiji. Oni eksploatišu Vas, a ne Vi njih. Kapitalizam je surov, ne možete ga promeniti, bar ne za sada, ali možete smanjiti nivo eksploatacije svojih ljudi, ako imate ozbiljnu razvojnu politiku. Ništa bolje ne svedoči o uspehu Istoka, od Vašeg primera.
Što se Kineza tiče, kada je moj Energopojekt radio po svetu, iznajmljivali smo kinesku radnu snagu kao najjeftiniju, a kvalitetne poslove su radili naši radnici, zarađujući sjajno na projektima u inostranstvu i obezbeđujući veoma komforan život svojim porodicama. Danas su Kinezi nosioci poslova kod nas, a naša preduzeća mogu biti samo loše plaćeni podizvođači. Ponovo je reč o promašaju razvojne politike.
Posle lepih i nežnih reči, sledi ukor u vezi sa kursom dinara. Podaci o kretanju platnog bilansa i podaci o kretanju kursa dinara postoje na stranici NBS, pokrivaju dug vremenski period, i svakome su dostupni. Ne možete za kurs dinara dati vremensku seriju od 2010. do 2018, a za platni bilans birati seriju od 2007. do 2015, jer tako odgovara Vašoj tezi. To je neprofesionalno i nekorektno. Kada pogledate seriju od 2001. do 2018, videćete kako trgovinski deficit ubrzano raste kada god je dinar jače precenjen, i pada kada dolazi do pada dinara. Nije bitno da li korekcija kursa apsolutno smanjuje uvoz, već je bitno da uvoz sporije raste od izvoza, pa se time smanjuje i trgovinski deficit. Uzgred, u periodu od 2009. do 2014. vidljiv je i apsolutni pad uvoza (u odnosu na 2008.) kombinovanim delovanjem pada dinara i recesije. Hvala na komentaru.
За epija:
Ја то први пут чујем, искрено. Лично, мислим да је то што се дешава у Бору страшно и држава мора нешто да предузме. Не могу ни замислити како је у Смедереву. И би ми чудно што се у медијима увек спомиње како ће страни инвеститор запослити „још 1000 радника“, а не каже се „домаћих радника“.
Сад ми је јасно због чега сте толико огорчени на капитализам. Желим Вам све најбоље.
Za Ganeta
Borski gigant RTB preuzeo je kineski ZiJin početkom godine. Negde u februaru počela su enormna zagađenja u samom centru grada, negde od 7 do 9 ujutro kada deca idu u školu i vrtiće, ljudi masovno idu na posao, centralnu pijacu, administraciju, sudstvo itd.
Imamo automatske stanice u Boru koje prate koncentraciju SO2 jer mi taj problem imamo decenijama ali ovo je već strašno.
Učestalo se dostižu koncentracije i do 1.300 pikometara po metru kubnom dok je zakonska granica 350. Da srvar bude gora, Kinezi uvoze koncetrat bakra ko zna odakle i emitiju se drugi veoma štetni elementi.
Građani prave proteste ali se to u medijima retko prati. Zvanični organi države preko svake sramote neće da odreaguju a uprava ZiJina daje samo obećanja da će se problem u neko vreme rešiti i prebacuju krivicu na prethodni menadžment.
Za sve to vreme ZiJin dovlači radnu snagu iz Kine. Tehničare, inženjere, operatore a koliko sam video i vozače kamiona. Ok zapošljavaju i naše ljude ali dešava se ono što sam video i u korejskom Samsungu u Slovačkoj – dovlači se jeftina radna snaga iz Azije.
Građani koji imaju parcele u okolnim selima često putuju pored aerodroma u čijoj blizini Kinezi grade svoje naselje. Primećeno je da svako jutro imaju nekakva postrojavanja. Vrlo brzo se pojavila priča da su to osuđenici iz Kine koji su ovamo poslati na rad.
Neko je iz lokalnog DJB-a tražio zvanično objašnjenje od državnih organa šta se zapravo zbiva u pomenutom kineskom naselju. Šta je bilo s tim, ne znam, u međuvremenu sam otišao za Češku. Znam da povremeni protesti i dalje traju jer dim počinje da prelazi preko celog grada.
O tome svemu vi iz ostatka Srbije skoro ništa ne znate.
Još u gimnaziji na časovima geografije iz časopisa Galaksija pripremao sam na primeru Kine koliko se zagađuje priroda upotrebom kamenog uglja u termoelektranama. Ništa se nije promenilo, Kina je poznata da svoj rast bazira na fosilnim gorivima i da ne haje mnogo za zdravstvene i ekološke standarde.
Zato mi uvek padne mrak na oči kada neko Kinu ističe kao uspešan primer tržišnog razvoja a koji satire desetine miliona radnika od eksploatacionog rada u autsorsovanim fabrikama američkih, japanskih i evropskih kompanija, da ne govorimo da sada Kina i sama počinje da ausorsuje pogone širom sveta i radi isto što i zapadnjaci. Evo vam primer Foxconna u Slovačkoj. Ali avaj razvoj, razvoj, razvoj…..
Setih se, čitajući epistemologijin komentar o šamponima za kosu domaćih proizvođača, jednog davnašnjeg komentara o asortimanu i kvalitetu sireva i druge domaće robe, pa rekoh da ga citiram ovde, podsećanja i poredbe radi:
Andrej, 07/08/2012 u 13:16
Hvala vam na odgovoru. Da vam odgovorim na vasa pitanja:
– U Srbiji se danas proizvode i feta sirevi i prezident program i mozzarella-u, gauda-u, ementaler, trapist, karavan. Imamo Biser, Imlek i jos par proizvodjaca kojih trenutno ne mogu da se setim. To je posledica otvaranja. Dok je bio protekcionizam imali smo kackavalj i meki sir. Sirevi su kvalitetniji, proizvodnja veca, a broj zaposlenih u tim granama manji. Rok trajanja obicnog jogurta je mesec dana, a ne pet kako je bilo.
– Zastava danas konacno pocinje da pravi fiat – prvi automobil koji obecava solidnu prodaju na svetskom trzistu. Opet strani vlasnik, a ne domaca jamet. Mi tu konkurisemo samo jeftinom radnom snagom i ogromnim drzavnim podsticajima. Ni danas Zastavini inzenjeri ne umeju da naprave solidan automobil. Mozemo ih stiti jos 100 godina, nece vredeti.
– EI Nis televizori su zasluzeno propali. Mogli smo i njih stititi jos 100 godina kada su to i u startu bili licencirani Siemens ili Philips programi. I iz tih licenci za par decenija nismo nista naucili, vec smo samo stancovali tudje ideje.
– Sto se puteva tice, opet imamo posledicu protekcionizma. Nasi putari ne znaju da naprave moderan i kvalitetan put. Asfalt koji prosipaju je ocajno los. Putevi se talasaju, tope se leti, drobe se zimi. Predjete granicu i u Hrvatskoj imate puteve kakve nasi putari ni na slikama nisu videli. Zbog cega nisu pratili razvoj, nove tehnologije? Delimicno i zbog protekcionizma. Prosipajte asfalt kakav god hocete, dobicete neke drzavne poslove i novce, svi zaposleni, zivi se, a putevi katastrofa….
Problem je po mom misljenju u inventivnosti, nepreduzimljivosti, socijalistickom nasledju gde ljudi ocekuju da im drzava resi sve probleme. Sistem koji unistava mala i srednja preduzeca, a stiti budzetlije i monopole. Protekcionizam ovo ne bi resio. Dzaba protekcionizam ako stitite industriju koja nije genericki vasa. Fabrike koje su radile po licenciranoj tehnologiji su propale same po sebi. Otvaranje je samo ubrzalo suocavanje sa cinjenicama.
Danas imate odlicne softverske kompanije koje izvoze znanje. Nektar sokovi na primer osvajaju trzista. Sintelon Backa Palanka danas pravi tarkett program koji izvozi svuda. Postoje uspesne kompanije, ali ih nema dovoljno.
Mogu da se slozim sa vama da protekcionizam ima smisla ako stitite industriju koja je genericki vasa, koju razvijate i u kojoj trazite sansu da budete bolji i konkurentniji od ostalih. Pustite je da se razvija, pa je polako izlozite trzistu i na kraju je oslobodite. U tom slucaju vase mere sluze pripremi za slobodno trziste. Ono sto smo mi iskusili je da smo stitili domacu proizvodnju stranih/licenciranih proizvoda koji su bivali isti do potpune amortizacije uvezenih fabrika. Nikakav razvoj, nikakav napredak u tim primerima nismo videli.
Citirani komentar je inače odgovor na sledeći komentar gospodina Katića:
Nebojsa Katic, 06/08/2012 u 18:49
Za Andreja – Možda je bolje ako ja Vama postavim pitanje. Kako to da je deset godina slobodne trgovine Srbiji donelo ovakvu bedu i bezilaz? Kako to da Srbija ne pravi svoj, ali bolji auto, ili pedeset vrsti sireva? Kako to da Srbija više ne može da napravi ni put, već to rade stranci? Gde su te obećane radosti slobodne trgovine, gde je obećani procvat? U Srbiji dobro uspevaju samo dugovi. Više nema čak ni iluzija.
Uzgred, iluzije koje pominjete nisu bile iluzije. Fabrike su pravile možda lošiju robu od svojih zapadnih takmaca, ali ona je bila prodavana, bila je korišćena i po svakoj definiciji je povećavala BDP. Ljudi su imali posao, primali platu, jeli, stanovali, išli na odmore, išli kod lekara besplatno, itd.. Sve je to moglo da se pipne.
Kompanije iz J. Koreje ili sa Tajvana na primer, prodavale su pre dvadesetak godina lošu tehnološku robu i to baš u Srbiji. Pele su se Listovim meredevinama, polako i strpljivo, i danas prave vrhunsku elektroniku.
Uzalud je da dajem konkretan predlog u vezi sa zaštitom industrije. Vi verujete u slobodno tržište, vašu veru ja ne mogu ničim poljuljati. Hvala na komentaru.
Oba citirana komentara odnose se na sledeći tekst sa ovog bloga:
https://nkatic.wordpress.com/2012/07/27/listove-merdevine-i-zadati-zivot-nove-vlade/
Za epistemologa,
Da vas citiram.
„Gospodine Katiću, pričate sa čovekom koji je radio u korejskom Samsungu kao manuelni radnik u fabrici televizora u Voderadiju, u Slovačkoj sa Vijetnamcima za 500 € bez penzionog i socijalnog doprinosa i po 10 sati i 1.200 odrađenih open cell-ova u smeni.
Evo me sada u japanskom Panasonicu u Češkoj sa gomilom Rumuna, Ukrajinaca, naših Srba i Bugara, gde radimo u tri smene od po 8 sati za nešto veću platu, ovog puta sa doprinosima a od januara krećemo sa 12-časovnim radom.
E, sad zanima me sledeće,
1) Šta tražite u Slovačkoj i Češkoj ???…… Zar sami ne uviđate o kakvim se indijancima radi ??? Zaista ne razumem šta pametan čovek poput vas traži tamo………
2) Zašto ste odustali od intrvjua sa g. Katićem ???? Imam utisak da jedino vi možete napraviti antologijski intrvju sa njim.
3) Molim vas da ovo objasnite „Posle toga odvezite se prema aerodramu da vidite kinesko naselje za kažnjenike koji se koriste za gotovo besplatni rad u rudniku. Ajde što nema zapošljavanja za naše inženjere nego se sad neće ovajditi ni rudari“. Zaista ne razumem o čemu se radi???
Nadam se da nećete ignorisati moj komentar……….
Srdačan pozdrav i vraćajte se u Srbiju odmah.
„Za epistemologija – Očekivao sam da ćete me uputiti na analize na kojima je bazirao Vaš prethodni komentar. Ne mari.“
Da vidimo ovako. Srpski dinar je od 2010. do danas pao sa 100 na 124 u 2016. za evro.
https://imgur.com/BCaAuol
Da pogledamo tekući tačun i kretanje uvoza roba za Srbiju.
https://imgur.com/xF3uQFu
Vi tvrdite da depresijacija poskupljuje inostrane robe, što jeste tačno, i da to vodi smanjenju njihove kupovine i dalje smanjenju trgovinskog deficita. Šta je onda ovo? Ovde vidimo permanentni skok uvoza u istom periodu sa 11 mlrd € na 17 €.
„Odgovoriću kratko na Vaš dugi teorijski komentar, primerima iz prakse. Ne verujem da ću za svog života videti promenu sistema i dolazak zore novog socijalizma, a do tada valja živeti. Ako ste Vi u pravi i sve je kako Vi kažete, onda su uspesi Kine, Koreje, Tajvana itd. nemogući i nisu se dogodili.“
Gospodine Katiću, pričate sa čovekom koji je radio u korejskom Samsungu kao manuelni radnik u fabrici televizora u Voderadiju, u Slovačkoj sa Vijetnamcima za 500 € bez penzionog i socijalnog doprinosa i po 10 sati i 1.200 odrađenih open cell-ova u smeni.
Evo me sada u japanskom Panasonicu u Češkoj sa gomilom Rumuna, Ukrajinaca, naših Srba i Bugara, gde radimo u tri smene od po 8 sati za nešto veću platu, ovog puta sa doprinosima a od januara krećemo sa 12-časovnim radom.
Moja plata je tri puta manja kada se uzme ponderisani prosek 8 najrazvijenijih industrijskih zemalja za minimalac. Ponavljam, za minimalac najrazvijenijih zemalja.
Platiću vam benzin i odvezite se do mog rodnog Bora gde su kinezi kupili RTB i zamolio bih vas da ujutro u 7 sati odete u centar grada kako biste udisali tri puta veće koncentracije sumpor-dioksida od zakonski dozvoljenih granica i ko zna čega još. Sramota je da proteste građana neće da prenesu mediji a inspekcije i država Srbija se prave ludi.
Posle toga odvezite se prema aerodramu da vidite kinesko naselje za kažnjenike koji se koriste za gotovo besplatni rad u rudniku. Ajde što nema zapošljavanja za naše inženjere nego se sad neće ovajditi ni rudari.
Gomilu članaka sam pročitao outsorcingu gore pomenutih zemalja i njihovih kompanija koje tim putem sramotno eksploatišu radnike i radnice kako na svom tlu tako i svuda širom sveta.
Posle toga vi i ja možemo da pričamo o uspešnosti razvojnih modela dotičnih zemalja i porazmislimo koliki bi kurs valuta trebao biti. Hvala na pažnji.
@Kum-Vidim podsetili ste nas na veliki dan iz istorije nase zemlje 29 novembar.
Kume ja bih i na ovo potsetio.
Analize neumoljivo pokazuju da smo u socijalizmu imali 3x vecu industrijsku proizvodnju, 3x vise stoke i 5x manje dugove.U svakom slucaju 89te i reformi Ante Markovića je izvoz SFRJ bio 27 mimijardi dolara odnosno preko 50% BDP, danas je izvoz Srbije oko 20% BDP.U svakom slucaju davne 89te smo ucestvovali sa 0,238% u svetskom BDPu, a danas sa 0,09%, smanjenje za vise od 4X otkad su “domacini” poceli da vladaju.
Danas se sistem pretvorio u “hibridnu” nakazu gde princip – profit moj a gubitak zajednicki, promovišu pre svih političari i banke, pa je po mom mišljenju jasno kako sistem treba “leciti”. Amputirajte “bolesne” delove društva i videcete ko su krivci za ekonomski neuspeh zemlje.
@ Epi
Druze Epi,ne brinem ni najmanje za buducnost kapitalizma kada mu takva levica „radi o glavi“.
Dobro je da su drugovi iz ’41 davno „zamakli“ inace bi i mene bilo sramota kako „nastavljaci komunisticke ideologije“ postuju njihove zrtve i rade na izgradnji „socijalizma u nasoj zemlji“.(ne koristim sampon domacih proizvodjaca)
Vidim podsetili ste nas na veliki dan iz istorije nase zemlje 29 novembar.Poslali ste poruku u smislu da sa strahopostovanjem gledamo na sve zrtve tragicnog i herojskog vremena 1941-1945,a sa posebnim pijetetom se secamo partizanske borbe,itd,itd…
Ali posto od toga nema nista,dozvolio sam sebi da u uspomenu na 29 novembar i herojstvo partizana postavim linkove:
https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/kadinjaca-poema-o-hrabrosti-i-zrtvovanju-spomen-obelezje-tuge/
За Драгана – Линк је овде: https://www.imf.org/en/Publications/CR/Issues/2019/07/22/Republic-of-Serbia-Staff-Report-for-the-2019-Article-IV-Consultation-and-Second-Review-under-48511. Ако учитате ПДФ фајл, на 63. страни извештаја ћете наћи дискретно упозорење влади и НБС. ММФ ретко сугерира депрецијацију и то увек ради дискретно. Страх је да би отворенији позиви могли довести до напада на локалну валуту. Хвала на коментару.
Poštovani Nebojša i vi Epi, kao laik sam uživao i naučio nešto iz vašeg polemičkog sukobljavanja između teorije i prakse.
Polemika ima smisla ako su polemičari čitaoca doveli u stanje dubljeg promišljanja kompleksnih problema koje život nameće.
E ovo je pravi smisao bloga koji tek tada postiže svoj cilj razumevanja stanja i vremena u kome živimo.
Običan čovek se pita – dal ovo sve mora da ide ovako ili ima neki bolji put?
Pozdrav,
Колега Катићу,
У вези тврдње „Da je dinar precenjen, priznao je čak i MMF koji to inače retko i nevoljno radi“ можете ли само послати линк на којем се она налази овај став ММФ-а?
Za epistemologija – Očekivao sam da ćete me uputiti na analize na kojima je bazirao Vaš prethodni komentar. Ne mari.
Odgovoriću kratko na Vaš dugi teorijski komentar, primerima iz prakse. Ne verujem da ću za svog života videti promenu sistema i dolazak zore novog socijalizma, a do tada valja živeti. Ako ste Vi u pravi i sve je kako Vi kažete, onda su uspesi Kine, Koreje, Tajvana itd. nemogući i nisu se dogodili. Sve te države su bili u istoj, ili goroj situacija od one u kojoj je Srbija, imale su inferiornu industrijsku struktura, ali su opsesivno štedele devize, strogo vodile računa o svojoj kursnoj politici vodeći politiku potcenjenog kursa, imale ozbiljnu kapitalnu kontrolu i strogu selekciju stranih investicija. Planirale su razvoj, i razvoj im nisu diktirali stranci. I uspele su. Naravno, ne sporim da je teorija uvek u pravu, pa i onda kada je u potpunom sukobu sa praksom. Uostalom, na tom intelektualnom principu i dominaciji teorije nad praksom počiva i moćni neoliberalizam. Hvala na komentaru.
Zs Nebojšu Katića.
Kapital počiva na eksploataciji rada i prisvajanju viška vrednosti, sve jedno da li se vrednost izražava u dinarima, evrima, dolarima, krunama, kunama, pezosima, rupijima, rubljama itd. niti se stvar za radnike poboljšava kada ih umesto „stranca“ degradira vrli srpski domaćin.
Dalje, kurs bi barem trebalo da odražava paritet kupovne moći valuta na pretpostavci jedne cene za robu iste kvalitete i količine u dve različite zemlje.
No, s obzirom da kapitalizam baštini svetost haosa ponude i potražnje ama baš za sve onda međunarodno kretanje kapitala neizbežno stvara distorzije valutnih kurseva. Centralne banke mogu samo dovitljivim manipulacijama ponude novca da se igraju sa kapitalistima i eventualno malo izvade stvar ali ne mogu da promene suštinu kapitalističke reprodukcije – istiskivanje drugih kapitalista sa tržišta i koncentracija i centralizacija kapitala u malo ruku i stvaranje mase „slobodnog“ radništva za dalji najamni rad. Ovog puta na međunarodnom nivou.
Trgovinski deficit među nacijama je neizbežna posledica konkurencije a valutni ratovi su njen nastavak.
Ne znam kako mislite da depresijacijom dinara otklonite pritisak uvoza kada Srbija sa ovakvom tehnološkom bazom nije sposobna da konkuriše ni finalnim a ni intermedijalnim proizvodima sa svetskog tržišta?
Šamponi za kosu nisu dobrog kvaliteta i sumnjičav sam prema njima i neću da ih kupujem od domaćih proizvođača makar depresirali dinar na 250 za evro!
Koliko stvari ima koje se u Srbiji čak nemogu ni proizvesti i šta sad tu mi da radimo? Postoji nešto što se zove neelastičnost tražnje pa ćete erodiranjem dinara izazvati skok cena robama koje nemaju supstitut i onda nećete značajno smanjiti trgovinski deficit, barem ne u tom segmentu, ali ćete zato izazvati poremećaje u širokom dijapazonu domaćih privrednih grana jer će ljudi početi da racionališu potrošnju i skratiti kupovine za robe koje im nisu preko potrebne.
To može da izazove i priraštaj nezaposlenosti a koja je gorući naš problem. Ljudi nam masovno beže u inostranstvo radi golog opstanka i vi nikada u svojim tekstovima niste proanalizirali neto efekat depresijacije na zaposlenost.
Pitate me da li strani kapital u Srbiji plaća uvoz iz svog džepa ili pozajmljuje od „naših“ banaka? Odgovoriću kontrapitanjem a šta se dešava kada srpski kapitalisti nabavljaju mašine iz inostranstva (bez obzira da li iz slamarice ili se zadužuju u banci) a prodaju finalni proizvod samo na domaćem tržištu? Koja je bitna razlika?
Jel se tu vrši ili ne vrši pritisak na platni bilans?
Negde ste već u komentarima drugim posetiocima vašeg bloga eksplicitno napisali da strategija jačanja izvoza depresijacijom nacionalne valute vodi transferu vrednosti preko izvoznih cena na korist stranih kupaca a na štetu stanovništva kod kuće.
Vrlo dobro. Dakle, u kapitalizmu postoje dva puta puta izlaska iz kriza koje sam stvara, jedan je depresijacija valute, a drugi je „interna devalvacija“ kada države koje su prešle na evro i poništile svoju valutu moraju da krešu plate i socijalna davanja.
Oba puta se slivaju u jedno ušće – spas se traži u povećanoj eksploataciji rada!
Dva imena za istu stvar. I posle kažu socijalizam je utopija a kapitalizam suvo realan. Mgh, ok….
Za epistemologija – Kada pišete kolumnu, a ne esej, ograničeni ste brojem reči koje možete smestiti u tekst i ne možete da razvijate sva scenarija koja u ekonomiji postoje.
Kažete: „Srbija je razvalila svoju industriju pa strani kapital kada pokreće svoj pogon onda on mora da uvozi repro-materijal, goriva, instrumente i mašine iz inostranstva za svoje devize. Rast trgovinskog deficita po tom osnovu nije problem jer ga pokrivaju “stranci” za svoje pare.“
Da li imate analizu koja pokazuje da stranci kupuju repromaterijal i mašine za svoje devize, a ne za devize koje im npr. daju banke u Srbiji? Da li ta analiza pokazuje kako i odakle plaćaju devizne dividende oni koji u Srbiji rade samo za domaće tržište?
Kažete: „Dalje, količina dinara ne treba da bude fiksna veličina. Inostrani kapital zapošljava domaću radnu snagu koja stvara novu vrednost a to znači rast realnog srpskog GDP-ja, a monetarna teorija savetuje postepi rast ponude novca. U takvim okolnostima dinar bi kratkoročno apresirao ali bi se vratio na stari kurs.”
Ne razumem na šta se odnosi prethodni citat. Uzgred, koliko meseci ili godina traje kratak rok o kome govorite?
Kažete: „Ovo važi pod uslovom da inostrani kapital proizvodi samo za domaće tržište. No, kod nas nije tako. Ove fabričice veći deo asortimana plasira na svetsko tržište. Ovde se koristi samo jeftina radna snaga kojom Srbija obiluje usled katastrofalno velike nezaposlenosti i niske agregatne produktivnosti rada.“
Pretpostavljam da ste radili (ili čitali) analizu stranih investicija i njegovog uticaja na trgovinski bilans i da ste prethodni stav izneli na bazi te analize. Meni je zanimljivo kako se u tu analizu uklapaju strane banke, strani trgovinski lanci, fabrike vode, duvana, prodavci medijskih usluga, VIP telefonija, strani revizori i sl. Ili, šta sa kompanijama koje proizvode i za domaće i za strano tržište. Da li oni divdende iznose delom u devizama, a delom u dinarima? Ali možda je bolje da me samo uputite na te analize, pa ću sam pogledati.
Kažete: „Domaći kapitalisti troše na luksuznu robu iz inostranstva, troše novce na turizam i skupa putovanja, šalju decu na školovanje preko grane i napokon jure veće profitne stope napolju i traže plasman gde je moguća realizacija roba na tržištu a to su obično bogate zemlje zbog velike kupovne moći stanovništva.“
Ovo je besmislen argument, jer sve to rade i mnogi građani Srbije, iako nisu kapitalisti, a pogotovo rade kada je dinar precenjen. Taj fenomen nema veza sa onim o čemu ja pišem. Ovaj deo: „ … grane i napokon jure veće profitne stope napolju i traže plasman gde je moguća realizacija roba na tržištu …“ apsolutno ne razumem.
Ja govorim o sistemskom problemu – da se dobit iznosi u devizama i kada se stvara u dinarima, da se u devizama plaćaju stranici koji rade u Srbiji, da se u devizama plaćaju nadoknade za tehnička znanja i licence, da se centralama plaćaju nadoknade za upravljanje kompanijama u Srbiji, da se robe kupuju od svojih ino kompanija i da se cene naduvavaju u tom procesu i time povećavaju troškovi. Cene za isporučenu izvoznu robu se smanjuju preko povezanih preduzeća i tako se dobit umanjuje i skriva. Ovo je abeceda „poreske optimizacije“.
To mogu da rade i domaća preduzeća kada rade preko svojih offshore kompanija. Razlika je u tome što ako kao vlast to želim da sprečim, to mogu. A ako želim strance da sprečim, to ne mogu. Ovo je sistemski problem.
Kada kažete: “Kapital je problem sam po sebi a ne loša namera “stranaca”, pretpostavljam da ste negde pročitali da sam pisao o „lošoj nameri“. Možete li me podsetiti gde?
Hvala na komentaru.
„Kada strani investitori unose devize u zemlju dinar jača, strane robe postaju jeftinije i trgovinski deficit raste.“
Ne ide to baš automatski.
Srbija je razvalila svoju industriju pa strani kapital kada pokreće svoj pogon onda on mora da uvozi repro-materijal, goriva, instrumente i mašine iz inostranstva za svoje devize. Rast trgovinskog deficita po tom osnovu nije problem jer ga pokrivaju „stranci“ za svoje pare.
Dalje, količina dinara ne treba da bude fiksna veličina. Inostrani kapital zapošljava domaću radnu snagu koja stvara novu vrednost a to znači rast realnog srpskog GDP-ja, a monetarna teorija savetuje postepi rast ponude novca. U takvim okolnostima dinar bi kratkoročno apresirao ali bi se vratio na stari kurs.
“ Kada se investicije aktiviraju, počinje obrnut, kontinuirani proces iznošenja deviza iz zemlje. Tražnja za devizama raste, a time i pritisak na devizno tržište i na kurs dinara. “
Ovo važi pod uslovom da inostrani kapital proizvodi samo za domaće tržište. No, kod nas nije tako. Ove fabričice veći deo asortimana plasira na svetsko tržište. Ovde se koristi samo jeftina radna snaga kojom Srbija obiluje usled katastrofalno velike nezaposlenosti i niske agregatne produktivnosti rada.
Devize ulaze pa zatim izlaze iz zemlje.
„To čini ogromnu razliku između domaćih i stranih investitora i njihovog uticaja na platni bilans i kurs dinara.“
Ni ovo nije potpuno tačno.
Domaći kapitalisti troše na luksuznu robu iz inostranstva, troše novce na turizam i skupa putovanja, šalju decu na školovanje preko grane i napokon jure veće profitne stope napolju i traže plasman gde je moguća realizacija roba na tržištu a to su obično bogate zemlje zbog velike kupovne moći stanovništva.
Sve to vrši pritisak na tekući bilans male nesrećne Srbije.
Kapital je problem sam po sebi a ne loša namera „stranaca“.
Za Miloša – Profesor Avramović je radio u Svetskoj banci kada je profil te institucije bio bitno drugačiji nego što je danas. I važnije, činjenica da neko radi u Svetskoj banci, ili kakvoj drugoj sličnoj instituciji, ne kvalifikuje ga kao „izdajnika“, „prodanu dušu“, itd. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću, da li biste bili ljubazni da kažete koju reč o ,, ekonomskom čudu“ Dragoslava Avramovića. Nije mi jasno da ekonomista Svetske banke radi za opšte dobro. S poštovanjem, Miloš Lučić.
Za Vladimira DŽ i Nemirnog,
Zahvaljujem se na odgovoru na moj komentar o zlatu.
U prošloj krizi 2008 godine zlato je bilo „Blu čip“ skočivši za 700% koliki je bio vrh 2011 godine……. Šta će se desiti sada – videćemo. O rizicima kupovine zlata po sadašnjim cenama sam dovoljno pisao te ne bih da se ponavljam.
Gospodine Katiću, molim Vas izbrišite prethodni moj komentar zbog slovnih grešaka i nejasnoće iskaza.
Pozdrav,
Novac je ljudska izmišljotina bez koje se danas ne može.
Navac je samo naša virtuelna vera u međuljudsko poverenje.
To poverenje je izgrađeno i izraslo na dva najbitnija faktora koji olakšavaju funkcionisanje života ljudi i zajednica.
Jedan faktor je građen na biološkoj nuždi izvesnosti da se u nekom trenutku kupi nešto što drugi imaju a tebi treba, pa da mu ne bi otimao i krao ti to kupiš.
Drugi faktor je sila prinude.Jači to, resurse na primer,silom prisvoje,zaposednu.E sad da ne bi bilo mnogo krvi i muke jaki smislili pa odštampaju ‘vrednosne’ papiriće na kojima napišu nominalne cifre, potpiše guverner, pa plaćamo kupujemo i zlato.
Svi znaju cenu niko ne zna vrednost.
Hrist nije bez razloga rekao:“ Caru carevo a Bogu božije“.
Gde nađoše da ga drže baš u Švajcarsku……..
Sreća je što moji rođaci iz Švajcarske ne čitaju ovaj blog, sada bi likovali.
U svakom slučaju hvala na odgovoru.
Za Ganeta – Iako ima smisla diversifikovati rezerve, dosta je rizično kada se to radi u periodu kada su cene najviše. U ovom trenutku cene su pale ispod nivoa na kome je Srbija kupila zlato u oktobru. Da li je to bio dobar potez pokazaće vreme i to ćemo znati gledajući unazad (kako sam to već napisao). Lično sam ravnodušan prema toj kupovini. Uzgred, izgleda da Srbija drži zlato u Švajcarskoj. Hvala na komentaru.
Meni skokovi cene zlata više pokazuju koliko postojeći finansijski sistem veruje u svoju budućnost. Najveće kupovine dolaze upravo odatle.
Sami znaju koju nakazu od sistema su napravili pa se spremaju za krah. U krahu će imati nešto što je uvek bilo predmet trgovine. Nakon kraha, ako se uspostavi nov sistem, zlato će opet biti marginalizovano.
Поштовани Гане, може НБС куповати злато сваки дан, читаве године, али џаба све то ако га физички не поседује.
Ја бих се уздржао од куповине тих златних полугица, макар док у Србију не стигне бар једна цела полуга.
Za g. Katića,
Čitajući vaše komentare o zlatu stekao sam utisak da niste baš fascinirani potezom NBS o kupovini zlata. Nisam od onih koji brzo kapiraju tako da vas i dalje ne razumem da li je ovo bio dobar ili loš potez po vašem mišljenju……
Zanima me takođe, da li u slučaju bankrota prvoklasnih banaka kod kojih se čuva naše zlato možemo ostati bez zlata. Takođe, ako bi zlato držali kod nas u Srbiji koliko sam vas razumeo postojao bi problem u realizaciji tih poluga zbog visokih troškova transporta odnosno zlato bi bilo sterilno i ne bi mogli intervenisati njegovom prodajom u slučaju krize……. Pre vaših komentara mislio sam da je kupovina zlata dobar potez NBS – sada je moje mišljenje poljuljano. Molim vas da mi razjasnite kako ovde stoje stvari…… Naravno samo ako vas moja znatiželja ne zamara i ako imate vremena.
Informacija za ostale posetioce bloga,
U Srbiji je od nedavno moguća kupovina zlatinh polugica (2, 5, 10, 50, 100 grama) bez PDV-a. U praksi zlato se kupuje po berzanskim cenama + 7% provizije zlatari, ko ima zlatnu polugicu može da je proda po berzanskim cenama sa -7% provizije. Čisto da ljudi znaju da je i fizičkim licima omogućena kupovina zlata kod nas. E sada da li kupiti zlatne polugice po trenutnim cenama je vrlo diskutabilno i nezgodno pitanje ????
Ja nisam levičar, ali bi nacionalizovao sve privatne banke. Zabranio današnji model izdavanja kredita, i uveo nešto slično muslimanskom.
Kreditiranje mora biti pod okom zajednice, to je prevelika moć za privatna lica.
Za Nostradurusa – Kurs valute je ključni instrument uravnoteženja tekućeg bilansa i jedini je mehanizam koji je preostao nerazvijenim državama, budući da se ne mogu oslanjati na carine i vancarinsku zaštitu. Potcenjeni kurs za nerazvijene zemlje znači i da se deo vrednosti preko nižih izvoznih cena poklanja strancima i da se time obara ionako nizak standard stanovništva. Nažalost, to je jedini put razvoja koji je još ostao otvoren.
Naglo obaranje kursa ima teške posledice i proizvodi šokove. Zato je bitno da države pažljivo vode svoju politiku kursa, da je stalno i blago koriguju, kako bi privreda i građani tome mogli da se prilagode. Najgore je kada kurs nezdravo raste, jer pre ili kasnije mora doći do šoka koji je u pravilu posledica rasta tekućeg deficita i sa njim direktno povezanog rasta spoljnog duga.
Što se kreditnog novca tiče, on nosi rizike o kojima ste pisali, ali je to prevelika tema za komentare. Ključno je, bar po meni, ko štampa novac i ko ubira kamatu. Danas to rade privatne banke. Problem ne bi postojao, ili bi bio mnogo manji, ako bi bankarski sistem bio nacionalizovan. Besmisleno je da se emisija novca, taj monopol, daje privatnom sektoru. To nije daleko od toga da se Dunav ili kakvo drugo javno dobro npr. pokloni privatnoj firmi.
Što se Kineza tiče, njihov bankarski sistem je isti kao zapadni, počiva na istim premisama, s tim da su najveće banke državne i da su instrument razvojne politike. Tu je ključna razlika između nas i njih. Uzgred, i kineska preduzeća su žestoko zadužena. Hvala na komentaru.
Poštovani g. Katiću, sve je točno što ste napisali, ali bi trebalo dodati još neke činjenice koje imaju veze sa devalvacijom valute.
Možda sam to već prije napisao, ali je dosta važno da se shvati problem slabljenja tečaja i njegov krajnji učinak.Još 2010. sam analizirao kako raste dug u uvijetima kada se novčana masa povećava iz kredita. I zaključak je da dug sa dužim vremenom teži da raste zbrojem inflacije i kamate kreditora. Inflacija uopće, u ovim uvjetima, ne šteti bankama. Svako poskupljenje znači da će trebati više novca u opticaju. Dio kredita se utapa u novčanoj masi da bi je povećao i ne može se vratiti. A svaki nevraćeni kredit stvara rastući dug. Niti jedna ekonomija ne može platiti tako nastali dug. To je objašnjenje zbog kojeg i države koje imaju dobar izvoz teško mogu smanjiti dugove. Jer što više izvezu, iz tako stiglih deponiranih sredstva se mogu dijeliti krediti koji se stvaraju multiplikaciju novca na koji ide opet kamata prema banci i njenim štedišama. (https://sites.google.com/site/financijskisustav/inflacija-bez-primarne-emisije).
Budući da rezanje kursa u državi koja ima veliku uvoznu ovisnost vodi u lančana poskupljenja i potrebu da se ima više novca u opticaju, što inače traži i svaka povećana proizvodnja, čak i da se ostvari željeni cilj vanjskotrgovinskog suficita zbog ekspanzije tog priliva novca u kredite nastao bi sve veći unutrašnji dug koji se ne može otplatiti. A to na kraju šteti privredi.
Kako je onda Kina to prevladala? Neki ekonomisti tvrde da je Kina to prevladala na jedini mogući način – stvaranjem novca koji nije dug (vjerojatno opraštanjem dugova). To je i moje mišljenje. A neki tvrde da je Poljska to isto radila.
Htio sam samo reći da, premda dobro zvuči da će se rušenjem tečaja moći rješiti problem vanjskotrgovinskog deficita, u uvjetima korištenja kredita za ekspanziju novčane mase to ne može završiti dobro. I to pokazuje period kada je Srbija imala slabi dinar. Bez obzira koliko ste oslabili valutu, dogodila se inflacija pa ste kreditima nadopunjavali smanjenu kupovnu moć. I to je kreditna klopka iz koje nema izlaza. U ovom sistemu dug se ne može pobijediti inflacijom. Na linku se nalazi i tablični izračun koji to dokazuje. U konačnici dug raste zbrojenom stopom inflacije i bankarske kamate. Realno dug raste i dalje stopom bankarske kamate. Međutim, kada je inflacija visoka tada je i bankarska kamata visoka. I to je dodatni razlog zašto tada bankarski sektor koji premda se čini da je u grču zbog inflacije, strahovito koči napredak zemlje.
Za Gosu – Kupovina zlata je obično samo „papirni“ posao gde kupac dobija sertifikat o posedu, a da fizičkog kretanja zlata nema, budući da je transport veoma skup. Srpsko zlato je verovatno u SAD-u i/ili u UK, ali to samo nagađam. Poslednjih godina su neke velike zemlje tražile da zlato i fizički prenesu kod sebe. Pojavili su se davno i spekulacije da su stvarne količine zlata u trezorima u SAD manje od deklarisanih i da je to možda razlog zašto države svoje zlato žele kod sebe. Hvala na komentaru.
Srbija će „svoje“ zlato da drži na kupolama i ornamentima SPC objekata.
Predsednik je kvalifikovan za ozbiljan biznis.
Kada smo vec kod zlata,gde drzi Srbija svoje tone zlata?
Za Zi arica – Iskreno se nadam da zlato nije kupljeno zato što je to rekao predsednik Srbije. Koliko je meni poznato, on se nikada nije bavio finansijskim špekulacijama i nije kvalifikovan za taj posao. Hvala na komentaru.
Poštovani g. Katiću, najlepše vam hvala na odgovoru; ovo je originalna vest na koju sam mislila, izvinjavam se što nije u okviru samog pitanja.
https://www.bnnbloomberg.ca/serbia-buys-nine-tons-of-gold-to-heed-president-s-crisis-advice-1.1348044?fbclid=IwAR0FgfU73N3d7Oc-teqSVzOou12sypx_xZL8dvrGBZ_yGCl7A5LRKRxuums
Za Zi arica – Centralne banke kupuju zlato kako bi diversifikovale svoje plasmane, pogotovo u vremenima kada se očekuju veliki globalni poremećaji zbog čega cena zlata u pravilu raste. Centralne banke drže novac u obliku zlata, u obliku depozita kod prvoklasnih banaka, i u obliku prvoklasnih državnih obveznica. Kako su kamate danas jako niske ili negativne, ta vrsta plasmana je danas destimulativna i dodatni je razlog da se nešto uloži u zlato. Slabost zlata je što za razliku od depozita ili obveznica (u normalnim vremenima) od držanja zlata nema prihoda. Prihod se može pojaviti samo ako ste zlato kupili jeftino, a posle ga prodali skuplje, ili ako vrednost zlata nastavi da raste posle vaše kupovine, pa time i imovina centralnih banaka raste. Ne znam da li je Srbija zaista kupila novih 9 tona zlata, ali tu vrstu kupovina obavljaju i druge centralne banke. Kod zlata, kao i kod drugih spekulativnih roba, da li ste pogodili ili pogrešili, znate samo u retrospektivi. Ako cena zlata posle vaše kupovine poraste, pogodili ste, ako padne, napravili ste promašaj. Nema egzaktnog načina na koji možete predvideti kretanje cena i to je uvek spekulativna transakcija. Da skratim, nema ničeg neobičnog u tome što NBS kupuje zlato, a vreme će pokazati da li je to bio dobar potez. Hvala na komentaru.
Poštovani g. Katiću,
nedavno sam videla da je Srbija kupila 9 tona zlata (po najskupljoj ceni, platila NBS).
Molila bih da mi ukažete na smisao i svrhu ovakvog poteza.
Hvala i svako dobro.
Генерал Парк и Коста Стојановић су изгубили главу јер су мислили да знају.
Што би Ви рекли: ,,само испод радара“.
Za Gosu – Mislim da sam u mojim ranijim tekstovima sve to već prokomentarisao. Uz to, u jednom nedeljniku ću objaviti novi tekst koji se tiče ovih tema, pa ćete moći da to pročitate za narednih desetak dana. Hvala na komentaru.
G.Katicu,
Jel mozete prokomentarisati ove izjave nasih zurnalista-ekonomista u ovoj emisiji,poseban akcent na ekonomiju i privredu?Unapred zahvalan.
Za Ljilju;
Već se dugo vrtimo oko ove teme, ali uglavnom s opisivanjem pojedinih slučajeva i nekih protivurečnosti koje produkuje neoliberalni financijski kapitalizam.
Ako posmetramo društvo kao jedan dinamičan proces sa svojim padovima i usponima on se ili razvija ili propada ako se na vreme ne otklone uzroci.U vremenu klasičnog kapitalizma do otprilike 1972 godine, to je zavisilo od proizvodnih odnosa, i tehnoloških struktura koje grade snažnu privrednu energiju. Lepi primeri su druga polovina 20-og veka. Japan, Južna Koreja I danas fascinantna Kina. Nemoguće je održati visok nivo stabilnosti bilo kojeg društvenog sistema bez tehnološkog razvoja.Za dostizanje zapadnog ili pak Kineskog tehnološkog nivoa teba nam vreme koje smo uludo potrošili u decenijskom političkom gloženju. A najgore je da smo energiju smislenosti i kreativnosti totalno potrošili u jalovim istoriskim raspravama.Dok nam najdarovitiji mladi ljudi upravo iz oblasti tehnoloških inovacija odlaze da uzdižu zapadnu privredu.
Danas globalni dug iznosi 230% globalnog BDP-a. Stoga je profit u financiskom sektoru mnogostruko veći od dobiti u industriji ili uslugama. Iz toga već možemo zaključiti da svet ne živi u kapitalizmu, već u neoliberalizmu. U tom svetu glavni eksploatatori odavno nisu vlasnici sretstava za proizvodnju, već vlasnici banaka. Zapravo, neki analitičari su govorili o vremenu i dominaciji financijskog kapitala, samo niko na to nije obraćao pažnju.
Steklo se kolektivno mišljenje – kako je bez kredita proizvodnja nemoguća.
Naš poštovani Gane svojim idejama pokušava to da opovrgne. Doduše na mikro planu svog sela, ali narod to neće.
Danas u biznisu nema profitabilnijeg zanimanja, osim, možda, nelegalne trgovine,od pozajmljivanja novca uz kamate. Danas praktično ne postoji područje ekonomskih aktivnosti koje nije zavisno od kapitala i kredita. I ovde ne mislim na privrednu aktivu nego o ličnim potrebama.Očito je da takav sistem ne može dugo opstati. Danas živimo u vremenu gde se niko ne pita:“Pa jer realno, ako smatramo da je dolar na primer osnovni etalon neke nove vrednosti, da se on može neograničeno štampati bez katastrofalnih posledica.Ili pak da se kao posledica prve zablude, nameće druga, da se, dugovi mogu neograničeno naplaćivati, što bi u suštini bila civilizacijska glupost, kolektivno nesvesnog pred budućnošću.
Dinamika faznog prelaza u sledeću globalnu krizu postaje sve kompleksnija.
I sanim tim biće sve teže upravljati masama koje slute svu pogubnost budućnosti. Upravo nam se ta globalna predsava pred očima događa u svetskoj pozornici apsurda.
Pozdrav,
@Ivan- „Vaoma lepo ste izneli neko Vaše viđenje političko-ekonomske filosofije naše zbilje i amnestirali odgovorne za nečinjenje, onoga što se moralo učiniti da se stvori prostor za radikalnu promenu filosofije življenja…
Nisam imala nameru nikoga od njih da amnestiram za bilo šta učinjeno ili neučinjeno. Moje viđenje je da postoji jaka uzajamno korisna povratna sprega između globalizovanog bankarskog kapitalizma i korumpiranih i/ili nesposobnih političara na kapitalističkoj periferiji. Centrifugalne sile u centru su toliko jake da su periferiji mogući samo marginalno različiti ishodi. Teoretski možda smo mogli više ličiti na Mađarsku… šta znam. Ali suštinski bi sve ostalo isto (visok koeficijent kolonizacije je neminovan, ako su tokovi kapitala takvi kakvi su. A na to kakvi su imamo vrlo malo uticaja. Svako veliko odstupanje od zacrtanog kursa bi nas ponovo dovelo na liniju sudara sa „powers that be“).
„Čemu se mi u budućnosti nadamo Bog sveti zna.“
Ne znam za ostale, ali ja se nadam suštinskoj promeni u centru kapitalističkog sveta, jer je ceo sistem postao globalno neodrživ… Ovoliki nivo duga uz kamate koje se nemaju kako više smanjiti mi ne govori da ovo, kako je sada, može dugo da opstane bez velikog finansijskog sloma ili suštinske reforme. Samo velika promena u centru bi omogućila da se, kako Vi kažete, otvori prostor za radikalnu promenu filosofije življenja u Srbiji.
A što se tiče „čekanja“ i pripreme odgovora na buduće izazove, mislim da je za Srbiju ključno da neguje te neke drugačije glasove (gospodin Katić je dobar primer, od političara recimo Radulović). Bilo kakve politike koje se kreću u smeru suverenizma su trenutno na nivou Srbije skoro pa nemoguće, ali ih treba gajiti zbog onoga što treba da dođe „posle“. Meni se čini da je suštinski bitno da se kao narod oslobodimo podaničkog mentaliteta, da prestanemo da se samobičujemo i da svo zlo tražimo isključivo u sopstvenom dvorištu (iako ga naravno i tu puno ima). Da postepeno vratimo samopouzdanje. Ni bolji se sa našim „kartama“ ne bi naročito bolje snašli. Da počnemo da vidimo Srbiju kao maticu za sve naše ljude bez obzira gde žive i šta rade. Jer kod njih je znanje, a bez znanja nema razvoja. Postoje stvari (vrednosti ako hoćete) koje ne može nadomestiti emigracija. Naši ljudi imaju potrebu da budu povezani sa onim što doživljavaju kao „koren“, ali ne postoji politika koja bi tu potrebu iskoristila za razvoj u okvirima 21. veka, kada geografska distanca nije presudna. Presudniji je osećaj pripadanja zajednici. Kapitalizam generalno ima problem jer ne uspeva da vrednosti, kakve su tradicija, moral, osećaj pripadanja zajednici itd. nadomesti.
Današnji svet je globalizovan, a Srbija, kakva god da je trenutno, je deo tog sveta, definisana njegovim procesima. Politike, ekonomske a i druge, koje odbijaju da bulje isključivo u svoj zagnojeni pupak, i gledaju šire oko sebe su jedina nada za neki budući preporod… kada i ako se stvore uslovi.. koji po meni ne zavise mnogo od nas.
U međuvremenu, zaista mi se čini da su Kurta ili Murta samo nijanse…
Izvinjavam se na dugom postu. Ne pokušavam da budem prorok i vrlo je verovatno da ništa od ovoga čemu se nadam se ne ostvari, ali treba biti bar malo konstruktivan.
Ono što Srbiji više od bilo čega fali je vizija u koju svako može da poveruje.
@Gane: pošto sam poreklom sa sela, a i relativno sam mlada, što znači da se nisam davno odselila, mogu se složiti samo da ljudi na selu nikome od političara više ne veruju. Ali generalno odlično rezonuju. Sa svim mojim „obrazovanjem“, kad god odem kući na selo, pa popričam sa ljudima iz kraja, nalazim da se uglavnom odlično razumemo a i slažemo kada se radi o trenutnoj političkoj i ekonomskoj situaciji. Ljudi su očuvali „zdrav razum“… ostalo su mehanizmi prilagođavanja i racionalnog izbora u datim okolnostima.
@Gane – većinom se slažem sa tvojom pričom.
Da se ne ponavljm, odovor koji bih napiso je sličnog formata Ljiljaninom odgovoru.
Pa šta nam ostaje? Nama kao nedovršenom narodu znači sleduje degenek.
Nije slučajno Bog stvorio i surove ali pravedene diktatore, kao na primer Miloša Obrenovića.
@Ljiljana-Sve više sam ubeđena da je sve što se kod nas dogodilo puka neminovnost.
Vaoma lepo ste izneli neko Vaše viđenje političko-ekonomske filosofije naše zbilje i amnestirali odgovorne za nečinjenje, onoga što se moralo učiniti da se stvori prostor za radikalnu promenu filosofije življenja.
Ono što užasava i plaši ljude je budućnost opstanka društva pod ovako teškim uslovoma, kada se gnev naroda gomila u zabrinjavajućim količinama.Osnovni uzrok svemu je neodgovorno improvizatorska politika i nemanja ideje izlaska iz ovog lavirinta propadanja.
Čemu se mi u budućnosti nadamo Bog sveti zna.
Završavate sa – nama ne preostaje ništa drugo do da taj trenutak sačekamo.
Ali sad ja vas pitam:“ Sa čim da sačekamo? Ne možemo čekati završnicu bez pripremljenih odgovora na buduće izazove „.
Optimistično i u veri završavate – Verujem da se ovog puta, za razliku od 2008. neće biti moguće nastaviti po starom.
I ja tako mislim, ali ono staro jeste bilo traljavo, eli smo nekako bauljali.Međutim princip entropije ili ti totalnog razaranja je karta u jednom smeru i taj smer je nepovretan kad se pređe Rubikon. Mi do tog trenutka,koji je neminovan, moramo sve predvideti i pripremiti novu paradigmu odbrane od globalnog ekonomskog cinamija.
Očegledno da odgovorne to uopšte ne sekira.
Biti optimista, je samo onaj, ko veruje da smo mi Nebeski Narpod.
Pozdrav,
Žao mi je što skrećem sa teme ali jednostavno moram da prokomentarišem ovu Ivanovu rečenicu:
„O prihvatanju ideja okupljnja oko zajedničkog inetrese niste u pravu.
Kad se meštaninu objani pošteno i tačno, i oni vide zajednički inateres koji se veže poštenim i čvrstim ugovorom oni to sigurno prihvataju.“
Neće se seljaci nikada dogovoriti oko bilo čega. Ništa nikada neće prihvatiti,……. Žao mi je što to kažem ali to je istina. Ljudi u malim mestima su toliko posvađani da je nemoguće sastaviti 3 čoveka zajedno a da međusobno govore. Drugo, ljudi su izgubili poverenje u državu, institucije, autoritete, prijatelje. Treće, U proteklim decenijama nema ko nije prevario seljaka i sada su podozrivi prema bilo kakvim idejama i udruživanju i u svim predlozima vide zadnju nameru……
ISPRIČAĆU JEDNU ANEGDOTU IZ MOG SELA. Nadam se da g. Katić ovo neće cenzurisati.
Živim na selu doduše u unutrašnjoj emigraciji ali posmatram stvari i znam o čemu govorim. Kod nas NPR: ni jedan zbor građana se nikada nije održao do kraja. Jednostavno ljudi se žestoko posavađaju zbog politike i svaki zbor se rasturi.
Najveću zaslugu za sejanje zla, pakosti, zavisti ima politika jer u malim mestima svako svakog poznaje i sve se zna pa i ko je kako i za koga glasao. Kod nas NPR: kada se je odlučivalo o kanalizaciji opozicioni odbornici u mom selu su nagovorili ljude da glasaju protiv. Ja sam tada prvi put otišao na zbor i na zboru zamalo dobio batine jer sam ukazivao da treba što pre ugrabiti priliku i uraditi kanalizaciju, a zbor se je rasturio bez odluke posle velike svađe i zamalo tuče.. Samo zahvaljujući hrabrosti Jovice Aranđelovića tadašnjeg predsednika opštine Bojnik doneta je odluka da se i moje selu priključi projektu za kanalizaciju i bez odluke zbora zbog čega su mu neki ljudi podneli anonimno krivičnu prijavu (potpisujući neke druge ljude). Kada je krenula da se radi kanalizacija pristalice opozicije su nagovorili ljude da legnu pred bager i ne dozvole da im se kopaju ulice. Ja sam uspeo da sprečim blokadu u mojoj ulici i danas imamo kanalizaciju koja je otvorila prostor da se kasnije dovede gradska voda i ulica asfaltira ali sam krv propišao dok sam to izgurao. To je bilo u julu- avgustu 2007 godine. Onda je nastupila kriza 2008 godine i svi prijekti su zaustavljeni tako da i danas pola sela nema kanalizaciju……
Za Ljiljanu – Marijana Macukato je popularna poslednjih godina i ja sam je prvi put pominjao 2013. ovde: https://nkatic.wordpress.com/2013/12/12/retorika-mitovi-i-preduzetna-drzava/ (Knjiga koju čitate je i na spisku literature koju sam skorije čitao: https://wordpress.com/page/nkatic.wordpress.com/3020.) Nisam imao utisak da bi u Srbiji njene knjige mogle imati većeg odjeka.
Što se digitalnih valuta tiče, moj instinkt je da su Kinezi videli šta se sprema, pa je njihov projekat državnog digitalnog novca „samoodbrambeni“ potez. Na korak smo od stvaranja privatnog novca i inicijativa Facebooka, iako je trenutno zastala, svedoči o tome. To je još jedan korak u razvlašćivanju države i potpunog gubitka suvereniteta, ovog puta, monetarnog. I postepeno ukidanje papirnog novca je samo međukorak u tom pravcu. Hvala na komentaru.
Kao i obično, tekst je odličan i vrlo informativan. Pogotovo opservacija o koeficijentu kolonizacije!
Nisam ekonomista ali u poslednje vreme slušam knjige iz oblasti ekonomije. Trenutno knjigu Marijane Macukato, italijansko-američke ekonomistkinje „Vrednost svega – ko stvara a ko se „švercuje“ i globalnoj ekonomiji“ (The Value of Everything: Making and Taking in the Global Economy
Book by Mariana Mazzucato) .
Sve više sam ubeđena da je sve što se kod nas dogodilo puka neminovnost – sudar nekih naših istorijskih osobenosti sa rentijerskim financijalizovanim kapitalizmom od 70-tih godina 20. veka. Naše osobenosti su učinile da Vaš keoficijent kolonizacije bude izrazito visok, ali meni se čini da je visok koeficijent kolonizacije u svakom slučaju bio neizbežan. Najbolja ilustracija mi je ono što je Asanž rekao još 2014. u intervjuu za Blic, kada je rekao da je Srbija država u međuprostoru gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. Mi smo sa te tačke gledišta ispred sveta, a ne iza… al i ostali se polako ali neminovno približavaju.
Globalizovani bankarski kaputalizam živi od rente koju na razne načine izvlači iz produktivnih delova ekonomije, najviše financijalizacijom, sekuritizacijom i raznoraznim špekulantskim akrobacijama koje čine da vrednost proizvodnje ne bude ni n-ti deo „vrednosti“ proizvoda. Tako da je i nama sasvim normalno da se automobili sklapaju u Srbiji, u subvencionisanoj fabrici, sa platama ispod svakog dostojanstvenog nivoa, u fabrici bez profita, da se cela ekonomija organizuje tako da inputi za tu proizvodnju budu minimalni, tačnije da se maksimizira vrednost akcionara, poverilaca i berzanskih špekulanata a minimizira trošak rada.
Taj sistem izvlačenja vrednosti kroz različite forme rente je toliko uznapredovao da je postao (skoro pa) neodrživ. Pitanje je trenutka kada će cela piramidalna šema da pukne… nama ne preostaje ništa drugo do da taj trenutak sačekamo. Verujem da se ovog puta, za razliku od 2008. neće biti moguće nastaviti po starom..
Na kraju, šta mislite o kineskom projektu za državnu kriptovalutu i posledicama koje tako nešto može imati na globalizovani bankarski kapitalizam?
Održivost EU u situaciji kada Kina prestaje da uvozi nemačke industrijske proizvode kao ranije?
Hvala još jedanput na odličnom blogu.
Za Nenada,
Berzanski indeksi služe brokerskim firmama kako bi „ložile ljude“ na priču da je berza najsigurnije mesto za njihov novac jer se svi indeksi pogotovu taj čuveni S&P 500 uvek vraćaju nakon sloma na mnogo viši nivo od maksimalnog pre sloma. Ono što vam neće reći to je da najveći deo firmi koje su činile S&P 500, nakon krize više ne ulaze u indeks jer su ili bankrotirale ili više nisu najtrgovanije na berzi. Dakle, na berzi se novac itekako gubi ali brokeri će vam to prikriti pokazivanjem dugoročnih grafika kretanja indeksa. Videćete da indeksi rastu ali nećete znati da su u pitanju neka druga preduzeća a da ona koja su pre krize činila indekse više ne postoje jer su u krizi bankrotirala.
Naravno, da su preduzeća na svim berzi precenjena i da je pitanje dana kada će balon pući ili se izduvati. Razume se da nikada nije bilo rizičnije za investiranje……… Što se tiče skoka cene zlata to samo pokazuje pesimizam investitora u pogledu stanja svetske ekonomije. Naravno da je itekako rizično kupiti zlato po ovim cenama jer su očekivanja nisko postavljena tako da svaki pa čak i beznačajni pomak na bolje može oboriti cenu zlata.
Skrenuo bih vam pažnju da pročitate malo o prikupljanju novčanog kapitala putem IPO jer vidim da mešate IPO i trgovinu akcijama…….. Trgovina akcijama na berzi ne donosi ni cent preduzeću. Samo doprinosi da tržišta vrednost preduzeća izgleda bolje ili lošije……..
Možda bi vaša ideja o IR imala smisla kod kupovine državnih obveznica jer sam pisao da naš narod drži novac po slamaricama ili ga zakopava u zemlju odnosno tezauriše ga a za državu je bolje da pozajmi novac od svojih građana jer bi tada trošili kuponske stope u zemlji. I za građane je bolje da imaju neki prinos od novca a ne da ga čuvaju bez prinosa……… Međutim, sada kada država pozajmljuje novac od profesionalnih investitora sa kamatom od 1,25% na 10 godina ova priča nema smisla……… Kamate su previše pale da bi građanima bile atraktivne.
Opisani način na koji sistem IR funkcioniše u SAD i nekim drugim državama pokazuje da je svetska ekonomija otišla u ….. i ništa više.
Gane
Za Ivana,
Hvala vam baš ste me nasmejali.
Drago mi je Gane, u ovim sumornim vremenima smeh je najdelotvorniji lek 😉
Pišeš mi Gane: Znate kad će seljaci da se dogovore oko bilo čega………
Nemoj Gane zadiratii u onaj najzdraviji,najkvalitetniji i najtragičniji sloj ovog naroda.
Mi smo seljački narod. Ovde u Srbiji nema familije koja je u kontinuitetu starija više od 200 godina. Ako je stara i toliko ona ti je u zabitima i vrletima dinarskih predela.
Taj naš srpski seljak je najtragičniji sloj naroda koji je platio svojim glavama najljuđe ideje naših istorijskih stratega.Taj sloj naroda je kroz istoriju bio biološki najreproduktivniji. Naš seljk je kroz istorijsku patnju iskustveno skovo pojam ketman.Tako da njegove današnje reakcije na moderne izazova je prirodana princip prilagodljivosti.
Ali on će se prvi vratiti na okućnicu. Pooraće rodnu njivu i okopati plonu šljivu. U to budi siguran. Seljak instiktivno oseća nepogodu.
Ne zaboravi Gane da je prva srpska škola u Srbiji otvorena negde oko 1812 godine u Smederevu. Da su škole na Balkanu bile u Prištini, Prizrenu, Skoplju ali njma se upravljlo iz Carigrada. Prva srpska škola na Kosovu je otvorena negde 1885 godine.
Ali te istorijske tragedije nisu ih mogle sprečiti da ispevaju nejlepše pesne i izreke ravne Homerovim epovima.To svedoče Evropski prosvetitelji tog vremena.
O prihvatanju ideja okupljnja oko zajedničkog inetrese niste u pravu.
Kad se meštaninu objani pošteno i tačno, i oni vide zajednički inateres koji se veže poštenim i čvrstim ugovorom oni to sigurno prihvataju.
E nakaradna politika je omča koja nas guši kolektivno.
Za Kuma
Pa dobro Kume jeste u tekstu bilo reč o bukvama ali nismo valjde bukvalisti 🙂
Erski menjaš smislenost veznika do u od i iskaz biva skraćen smešan i besmislen. Pišeš:“I mene ste nasmejali.Bukva od 50 metara!?…..Ja nisam video takvu bukvu“.
Doslovno moj iskaz galsi:“Vidite li da imamo bukvi 50 metara do Cvetkove livade…
Vi Kume niste doslovno preneli moju rečenicu.Moj veznik do /koji ozbačava referancu udaljenosti/ zamenili veznikom od koji upućuje na dimanziju bukeve.No to nije bitno.
Bitno je da je ideja smislena i uz ozbiljnije angažovanje može biti i veome korisna, iz ekonomskih razloga.Kvalitet bukve iz Srbije je izuzetno cenjen jer njena struktura daje kvalitetne mehaničke performanse.
Radio sam nekad, u nekim smislenijim vremenima, na sličnim projektima pa mi je materija poznata.
Evo par neoborivih dokaza.
Drvo se na svtskim tržistima varaća kao veoma vredan asprtiment. Prvo on je prirodan materijal. Drugo današnje tehnologije obrade drvetu daju izuzetne karakteristike koje zamenjuju metale po svojim mehaničkim karakteristikama. Treće gašenjem velikih kombinata i nekadašnjih velikih seča godišnji prirast se uvećana.Četvrto drvo je reurs naroda koji živi u tim predelima Srbije. Peto transport trupaca do Slovenije ili Hrvatske je veliki trošak iz koga kupci ponovo izvleče lepu dobit.Šesto pogledajte da Kinezi uzimaju seči velikih povrešina u malenoj Srbiji.Niko na to ne obraća pažnju.To sve ukazije da Ima dosta prednosti i logike pozabaviti se tom privrednom granom, ali ovde niko ne obraćapažnju na ove neosporne prednosti.Ostalo što navoiš je stvar države u kontrole seče.
Tako da sam siguran da taj deo privređivanja u šumovitim delovima Srbije su šansa za bolji zivot tuh ljudi.
@Gane
Ovaj sistem sto sam napisao sam malo izmjenio ali postoji u Americi i Kanadi. To je sistem u kojem se posudjuje novac na hipoteku i kamata je (eng tax deductible) sluzi kao porezna olaksica na prihod.
Banke za krize 2008. uopce nisu zvale vlasnike investicija da vrate pare. I zasto bi? Dokle god vlasnik ne prodaje kucu ovo je na obostranu korist. Kamata je kolika je i kredit za kucu. Od 2.5-3.5% i odprilike 1/3 ti se vraca. Ovisi o prihodu vlasnika nekretnine.U Kanadi samo 7% ovo ljudi koristi! Zasto? Zato sto ostalih 93% se zabavlja odlazeci na ljetovanja, kupujuci automobile, gleda sport. Zivi svoj zivot kroz tudje uspjehe.
Drzava Srbija je dozivjela fijasko 2017 prilikom plasiranja jer nigdje nije obavjestila gradjane. Nema nikakvih programa niti emislija o investiranju.
Dionice, obveznice i zlato su 3 razlicite klase za investiranje.
Pausalno i povrsno je govoriti sve je precjenjeno.
Ti od kada si poceo pisati govoris kako je sve precjenjeno i sve je smece. Moje pitanje tebi je koliko je S&P 500 narastao od kada i koliko je zlato naraslo?
Isto tako mali broj ljudi ima mogucnost, kapital i ono najvaznije znanje da se bavi biznisom. U svakom narodu ni 10%. A sta sa ostalih 90%?
Ti kazes netrebaju da se zaduzuju da kupuju HOV? Ok! A odakle poljoprivrednicima da kupuju traktore i kombajne od desetine i stotine hiljada evra? Iz kesa? Ti kazes da su banke pune novca ko brod. Po tebi je bolje da fabrika namjestaja podize kredit od njemacke i austrijske banke nego da proda dio vlasnistva Kumu, Ivanu,Vladimiru…i tako dodje do kapitala.
Ti si bezbroj puta rekao da si spekulant. Normalno da je tebi sve rizicno jer ti sve gledas na kratko.
Isto tako, financijski sektor u anglosaksonskom svijetu je otisao predalek, skoro perverzno.
Poanta investiranja je pronaci podcjenjenu dionicu, industriju, sektor i drzati je na duge staze.
@ Ivan
I mene ste nasmejali.Bukva od 50 metara!?…..Ja nisam video takvu bukvu.A video sam ih dosta…Da ste malo vise obratili paznju videli bi kamione koji svakodnevno kroz Srbiju vuku trupce.Sece se nemilice,a sumar ima platu od 35000 dinara i raspolaze hiljadama kubika drveta.Ne trebaju Nemci da donose opremu za pilane.Pogledajte koliko ima npr. u Bajinoj Basti pilana i susara,da progutaju celu Taru za par godina.A kako je krenulo,tako ce i biti.Drvna gradja je sirovina od koje nema puno koristi onaj ko je prodaje,kao i svaku drugu sirovinu.Cudi me da to niste razumeli iz primera Bosne pod Austro-Ugarskoj okupaciji.
Iz vasih komentara stalno provejava neko divljenje strancima a podcenjivanje nasih ljudi.Ocigledno je da skoro niste zalazili po selima,jer bi videli da je ta struktura seljaka i takvi drustveni odnosi na selu proslost,koja jos opstaje u tragovima.Ti seljaci koje vi zamisljate su izumrli.Danas u svakom selu dominiraju velike gazde sa imovinom koja se meri stotinama hiljada evra.A tamo gde nema gazda vise nema ni sela.Pogledajte traktore u Vojvodini,pogledajte hladnjace u Z. Srbiji.Problem je sto je takvih gazda veoma malo,a ostali su puka sirotinja bilo u selu,bilo u gradu.
Vi ne razumete koliko je se struktura poljoprivrede izmenila u poslednjih 30 godina.Danas da dodje do krize,nema kombinata koji bi proizvodili hranu koja bi se plasirala gradskoj sirotinji,kao nekada cuvene polutke preko sindikata.U planinskim predelima nema vise vrsalica,nema proizvodnje zitarica,nema vise starih roditelja „sa sela“ koji ce poslati pune torbe hrane deci u grad kao devedesetih godina,itd,itd…
@ Gane
Verovatno su po selima stvari komplikovanije nego u vreme jednopartijske tiranije.
A jel gine više životinja od kako postoje dva udruženja ubica?
Za Ivana,
Hvala vam baš ste me nasmejali.
Znate kad će seljaci da se dogovore oko bilo čega………
Ja sam se grdno namučio da se organizujemo da izgradimo kanalizaciju i asfalt a to smo nekako uspeli samo pukim sticajem srećnih okolnosti. Imam utisak da smo zakasnili jedan dan ostali bi i bez jednog i bez drugog……. To je bilo baš u 2007 godini u periodu jul – septembar pre sloma tržišta nekretnina.
Najveći problem mi je bio da okupim tri čoveka zajedno…… Ljudi u mom selu su toliko posvađani da gotovo niko sa nikim ne govori, najviše zbog politike. Kod nas na izborima od 500 stanovnika ima bar 150 što glasača što kontrolora. Možete li zamisliti dokle to ide kada su se lovci posvađali i formirali dva lovačka udruženja koje su sada na sudu ?????? Šta dalje da vam pričam.
Zamolio bih Nenada da se ne opterećuje objašnjenjima u vezi investicionog računa jer sam shvatio o čemu se radi nakon Ivanovog komentara.
Banke su krcate sa novcem i zaposlenima nije problem da dobiju kredit bez zaloge nekretnine. Ovo može biti primamljivo nezaposlenima kojima banka neće odobriti kredit. Ali avaj………Založiti kuću, otvoriti kreditne linije a zatim novac ulagati u HOV, vraćati kredit sa kamatom i živeti od berzanske zarade na neki dugoročno održiv rok. Pa toga nema ni u Mikijevom zabavniku…….
Ipak, ideju ne bih sasvim odbacio. Otvaranje ovakvih investicionih računa bih podržao samo u 2 slučaja:
1) Kupovina seoskih domaćinstava i zemlje. Vlasnici stanova bi zadržali vlasništvo nad stanom koga bi izdali a svoje porodice povukli na selo i obrađivali zemlju.
2) Ulaganje u reciklažu i preradu otpada u manjim mestima. Otpada imate na sve strane a konkurencija je nikakva. Niko se time ne bavi. Ovde bi se mogla uspostaviti saradnja sa opštinama i verujem da bi država baš ovo morala podržati.
Gane
Za Nenada,
Ja sam to shvatio ovako.
Najjednsotvnije prenosim razgovor seljana, e sd dali je to izvodljivo baš tako jednostvno to je drugo pitanje.
Pretpostavimo neko zabačeno selo u planinskoj Srbiji.
U njemu živi stotinak domaćinstava. Ima momaka koji se već u godinama a neoženjeni. Imaju rodbinu u inostranstvu oni imaju zaparloženu zemlji. Neki pametniji međi njima predloži na saboru na Tičaru sledeće:
„Znate šta ljudi od ovakvog života nam nema ništa, dan i komad. Sve ovo zaraste u šumu. Evo i međedi nam postaše komšije. Propada nam prađedovima.Nego evo da se mi udružimo i da preduzmemo nešto za spas našeg sela Rovine.Nađimo ljude stručnjake da nam procene imovinu pa da za tu vrednost neka nam džava ili banka otvori investicioni račun za spas sela.Tu pozovemo i sve naše ljude iz Njemačke i svijeta da ulože neku dinar pa da imaju dobit ako nam ovo sve uspe. Za te pare odemo kod Njemaca i nabavimo liniju za preradu bukovina. Vidite li da imamo bukvi 50 metara do Cvetkove livade đe ćemo da postavimo pilanu.Njimci će nam dati opremu da im za 5 godina isporičomo proizvoda 50% kroz isplatu kredita i 50% kroz novčano plaćanje za obrtna sredstva.
Te pilane su savremene ništa se ne baca. Otpadak služi za loženje u energanu koja može da pokriva proizvedenom električnom energijom skoro celu našu pilanu. Zposlimo se nas 30-etk. I kad to sve krene odemo u Albaniju i nađemo sebi đevojke albanke“.
Reče to Totor, al’ Ljubodrag stariji momak prigovori – nema ti od toga Todore ništa,samo bulaziš.Mitar reče ljudi razmislite nije Todor baš toliko lud.
Ovo mi sve ispriča Mitar.
Ja im obećeh da ću se kod nadležnih raspitati 🙂
A ti Gane proceni
Za Nenada,
Zanimljiva mi je vaša ideja. Zamolio bih vas da objasnite kako bi se punio investicioni račun? Nisam vas razumeo, uzmemo kredit kupimo stan i šta onda da investiramo u HOV…… Ko će obezbediti početni kapital??? Kako to na podlozi nekretnine da investiramo, koji novac.
Banke su odavno prestale da daju kredite na podlozi HOV. Ti krediti su se zvali lombardnim kreditima. Pre krize 2008 godine je bilo moguće uzeti takav kredit, danas ne. Raspitivao sam se u mnogim našim bankama nedavno ali se već godinama ne odobravaju?
Teško je ubediti naše građane da investiraju u HOV. U decembru 20017 godine država je emitovala štedne obveznice i doživela fijasko, mada su po meni bile odlično kreirane, dajući odličnu sigurnost i unosne. http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=190 To su inače bile poslednje srpska obveznice koje sam kupio. Strane obveznice inače ne kupujem niti nameravam da kupujem.
Lično, mislim da ne bi trebalo podsticati građane da investiraju u HOV. Pogotovu ne u strane HOV koje su toliko precenjene da su postale smeće…….. Poltrebno je mnogo znanja, godine analiza i veliko iskustvo da bi se plivalo na berzi a prosečan građanin to nema. . Ali, voleo bih kada bih mogao da razumem vašu ideju, te vas molim za pojašnjenje.
Za Buky – Možda će ovaj tekst pomoći: https://nkatic.wordpress.com/2018/09/12/strane-investicije-domace-iluzije-i-bdp-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-12-09-2018/ Hvala na komentaru.
Poštovanje g. Katiću, najprije bih se zahvalio na izuzetno zanimljivom i poučnom postu. Ono što me zanima, iako ne znam je li prikladno za objavu u formi komentara, je štetnost stranih investicija. Razumijem da postoje strane investicije koje sišu isključivo domaće tržište (npr. bankarski, telekom i energetski sektor u stranim rukama) no što je sa investicijama tipa Fiat? Jasno je da se tu neće dogoditi transfer tehnologije niti transfer znanja, no s druge strane što je točno bila alternativa? Srbija nije mogla financirati Zastavu niti je mogla samostalno razviti novi model automobila. Dakle ta strana investicija istina neće razviti Kragujevac ali će barem zadržati par tisuća ljudi tamo koji će primati plaću. Ta investicija doduše povećava i uvoz i izvoz pa je s te strane skoro pa neutralna, poreza na dobit će se platiti malo ili nimalo zbog razloga kojih ste naveli, no na kraju mislim da je ta priča s obzirom na okolnosti bila pozitivna za Srbiju jer iako neće generirati rast na duže staze je zapravo spriječila katastrofu na kratke staze.
P.S. Fiat sam uzeo samo kao primjer izvozno orijentirane investicije.
Da bi se ekonomija razvila trebas imati stabilnost. Nama nije dozvoljena stabilnost i nama se dogadjaju nezamislivi poremecaji u drustvu. Toliko politickih potresa u zadnjih 100 godina pa to je svakom strancu nezamislivo.
Npr da se napravi posebni investicion racun(IR). Svaki vlasnik nekretnine po volji moze ga otvoriti.
Oni koji imaju hipoteku prebacili bi na poseban kredit koji bi bio spoj kredita za nekretninu I investicionog racuna. U sustini bila bi kreditna linija za investiranje.
Investicioni racun bi izvlacio vrijednost iz nekretnine do maximuma od 60%. U prvoj godini bi bilo max dozvoljeno izvuci 20% vrijednosti i onda bi se podizalo svake godine po 10% do maximalnih 60%.
Ulagalo bi se u obveznice Republike Srbije i trziste dionica u Srbiji i vani.
Prve godine od pocetka programa bi bilo dozvoljeno minimalno 20% u obveznice R.Srbije i trziste dionica u Srbiji i max 80% vani.
Moment ulaganja se racuna.
Svake godine bi se za po 2% povecavao minimum sa pocetnih 20% dok ne dostigne minimalno 50% i obratno. Sa max 80% ulaganja na tudjim berzama taj bi broj pao na max 50%.
Ulagacu bi bila dozvoljena kreditna linija s koje bi on podizao novac i kupovao dionice, obveznice zlato. Ujedno te iste bi bile i osiguranje kredita.
Bilo bi dozvoljeno par trgovina mjesecno. IR je napravljen za dugorocno ulaganja sto znaci nebi bilo dozvoljeno ulagati u proizvode koji su produkti derivata. Jednostavno vlasnik bi postao suvlasnik biznisa na dugi rok ili kreditor.
Drzava bi bila naklonjena isplatama dividende ali nazad na isti racun da se profit reinvestira a ne da se kupuju automobili, ljetovanje. zimovanja, placaju racuni…
Kamata bankama bi bila placena sa IR sto znaci da se ne bi dirao kucni budzet.
Kamata bi iznosila kao i za stambeni kredit.
Kada bi bilo dozvoljeno skidati pare sa racuna bez poreza? Kada se profitom odplacuje glavnica kredita za nekretnine, ide u penziju ili kupuje nekretnina sa statusom “kupac prve nekretnine”.
Status “kupac prve nekretnine”(ciljano za mlade ljude) bi imao pravo da sa minimalnim ucescem kupiti nekretninu i taj status bi mu se obnavljao svakih 15 godina.
U slucaju da banka zeli da vlasnik IR vrati kredit, on ce to morati ucinit na rok od 15 godina.
Krediti bi bili izdavani u EUR valuti. Mislim da to nebi stvaralo pritisak na kurs jer bi dio novca bio konvertiran u dinare a i izvor im je u Srbiji. Kamate i dividende iz stranih zemalja bi isle prema Srbiji iako bi to u pocetku bio veliki odljev iz drzave.
Domace firme bi dobile inicijativu da izlaze na trziste kapitala.
Ne mislim da treba bežati od radijacije u Srbiji, nego da treba pobeći iz Srbije.
I nismo mi pod „božjom“ nego pod mafijaškom kapom.
Za grey owl-a,
Kocka je zakonom zabranjena a život je kocka.
Ako mislite da treba bežati od radijacije u Srbiji – smatram da je to besmisleno. Svi smo pod božjom kapom i ne zna se šta donosi dan a šta donosi noć.
Ultra-rizičan je život u srbiji.
Za g. Katića,
Ja sam o dinaru pisao iz ugla špekulanta. Čudi me da me ljudi nisu razumeli i da me pogrešno tumače. Nisam tvrdio da je jak dinar dobar za našu ekonomiju…… Naprotiv, podržavam sve što ste napisali. Inače, mislim da ako o nekom pitanju postoji koncenzus srpskih ekonomista to je da svi smatraju da je dinar precenjen i da svi preporučuju depresijaciju……
Malo upozorenje za čitaoce: Ja se ne bih igrao sada sa srpsklm obveznicama, smatram ih danas ultrarizičnim ulaganjem.
Za Ganeta – Repo stope su bile ogromne i pre krize 2008. i bile su faktor privlačenja špekulativnog kapitala koji je ojačao dinar i uništio ekonomiju. O tome sam pisao npr. https://nkatic.wordpress.com/2007/09/04/susa-nije-kriva-za-sve/ ili ovde https://nkatic.wordpress.com/2008/10/21/nemoguce-trojstvo-u-krizi-koje-nema/. Ta politika može biti dobra za banke i špekulatne, ali je ubitačna za zemlju. Hvala na komentaru.
Za Kaleta,
Država je nakon 2008 godine strahovito podigla REPO stopu kako bi sprečila odliv deviza iz zemlje (kako bi stimulisala investitore da ne izlaze sa dinarskih pozicija i ne menjaju dinar za evro). Rezultat toga su bile ogromne kuponske stope na srpske dinarske obveznice. Pošto su obveznice emitovane na 10 godina većina njih i danas radi. Ja sam naveo primer srpske obveznice iz 2011 godine koja će raditi do 2021 godine. Ona je prodata sa izvršnom stopom prinosa od 16%. Pošto se kuponske stope isplaćuju godišnje one su se mogle reoročavati. Do sada se je kuponska stopa isplaćena 2012 godine mogla reoročavati 7 puta. Kuponska stopa iz 2012 do sada 6 puta itd….. Takođe kuponske stope su se mogle koristiti i za kupovinu novih emisija obveznica a sve do 2016 godine dinarske obveznice su donosile ekstra zaradu. U međuvremenu je inflacije smirena a dinar jača tako da je ukupna zarada na ovim transakcijama basnoslovna….. Prevashodno sam mislio na to kada sam tvrdio da je dinar najbolja valuta na svetu. Mada je i klasična štednja u dinarima donosila odličnu zaradu.
Nebojša Katić – Za Krleta – Politika države je ključna u razvoju, ali istini za volju, svi poznati razvojni modeli (osim kineskog) realizovani su u povoljnijim geopolitičkim uslovima od onih koji vladaju poslednjih 30 godina.
Slažem se …
Biti slobodan je prvo uslov imati ekonomsku suverenost.A to je ponovo imati slobodnu i nezavisnu radničku klasu.Pitajmo se zašto vlast ne usmeri svoje investicije u razvoj preduzetničke aktiva u poznatim privredno partnerskim odnosima u svim kombinacijama. Državno, javno, privatno preduzetničko ili pak kombinovano.Toga nema.I to je osnovni razlog zašto nema rasta privredne aktivnosti.Država može da uđe u javno i privatno partnerstvo kako bi podstakla privatna ulaganja, bilo uprave, zaposlenih ili spoljašnjih partnera, na osnovu kojih bi državna ulaganja bila manja i efikasnija, a privatna bi, bar jednim delom, bila rukovođena prisvajanjem dobiti.
Uzmimo da je država uložila u neko potencijalno profitabilno preduzeće na promer u neki rudnik. Ajde da kažem Jadarita jer, recimo, preduzetnici nisu iskazali zainteresovanost za njega. Državna ulaganja imaju prednost isplativosti jer je državi dostupniji jeftiniji izvor finansiranja, a to je porez. Ne ulagati u infrastrukturi, za koje ne postoji dovoljan preduzetnički interes i dugoročna isplativost.Španija sa svojim magistralnim putevima sebi o vrat okačila dužničku omču.Prednost države ili ekonomska prednost ulaganja u privredu, u odnosu na privatno preduzeće jeste u tome što svoje izdatke finansira iz poreza, dakle iz prinudno prikupljenih sredstava. Jer dok država danas finansira i neisplativ posao iz poreza, i svi znamo da neće moći da ostvari povoljnu ili bilo kakvu cenu kada bude htela da ga proda,recimo kalemagdansku gondolu.Dilema je samo da li je bolje da je kapital uložen u projekte u kojima država ima prednost u sredstvima, kadrovima, operativnim mogućnostima u odnosu na privatne preduzetnike, a ne u neprofitne političke ideja poploćavanja trgova, krečenja i šminkanja.
U Srbiji raste i izvoz,i uvoz,ali u procentima je veca pokrivenost. Primer-14 mld prema 8 je losije od 26 prema 20,a u oba slucaja je deficit isti.
Mozda ce 2040. biti 37 prema 31 u korist izvoza .
Zar Poljska,Ceska i sve te zemlje nemaju ili nisu imale veliki dug,deficit bilansa.Njih hvale kao tranzicione dobitnike.
Za inzaghia – Izneli ste niz zanimljivih opservacija, ali ne znam na čemu su utemeljene. Npr. statistika pokazuje da od 2017. pokrivenost uvoza izvozom opada. Može biti da su istočnoevropske zemlje uzor svima, ali ne znam ko su to svi. Što se Čilea tiče, „nesposobni i lenji“ već mesec dana izazivaju haos u zemlji. Ne mari, argumenti ne moraju biti jaki kada je ton jak. Hvala na komentaru.
Jak dinar,kolonizacija,trgovinski deficit…
Koliko je sve ovo demagogija/populizam,prica protestnih glasova,gubitnika (tranzicije),podilazenje (kako bi rekli) neukima,mentalno slabijima,neobrazovanima !
! ! !
Posebno,imajuci u vidu da raste pokrivenost uvoza,npr.-popravlja se slika bilansa. U dogledno vreme,mozda ce deviznih doznaka biti manje,a da se proda vise nema sta.
Verovatno ce jednog dana IT,vestacka inteligencija,PERMANENTNO obrazovanje ,nadoknaditi sve ove minuse,deficite (medicinska poredjenja ekonomista su, ionako ,davno deplasirana) .
Sve zemlje ,u koje se kunu i neoliberali,balticke,Ceska,Poljska su prosle isto. Danas su uzor svima .
Ispostavilo se tacno ,kao u Pinoceovom Cileu,da je deo zemlje preporodjen,a da se drugi
( 😕 ☺ da li nesposobni,svesno/nesvesno lenj )
– sto rece filmadzija , ‘ povukao – iz “ sopstvenih “ 😂 😂 😂 😂 razloga ‘ .
Za Krleta – Politika države je ključna u razvoju, ali istini za volju, svi poznati razvojni modeli (osim kineskog) realizovani su u povoljnijim geopolitičkim uslovima od onih koji vladaju poslednjih 30 godina. Što se Singapura tiče, on nije imao industriju i morao je da daje velike ustupke ino kapitalu. Srbija je imala industriju i osnovu na kojoj se mogla voditi drugačija industrijska politika. Još jednom, kada je reč o transferu tehnologije, njega nema već decenijama i to iskustva istočne Evrope jasno pokazuju. Zapadne tehnologije su tamo, ali transfera nema i nema nikakvih samoniklih preduzeća nastalih na tom transferu. Vlasnici tehnologija, što je i logično, vode računa da sebe ne potkopavaju i ne stvaraju sebi novu konkurenciju. Hvala na komentaru.
Možda je Gane, kad piše o dinaru, imao ovo u vidu. Pre 4 godine sam pogledao ponudu banaka na dinarsku štednju. Izabrao sam ponudu sa najvećom kamatom i oročio 200.000 din na 4 godine. Pre dva meseca sam podigao 280.000 dinara.
Gospodine Katiću,
Rekli ste “ Трансфер знања је само мит, сем (данас) у Кини која изнуђује трансфер знања и то јој се оштро замера“. Ne mora da znači i sve zavisi od politike države.Postoje države koje su odlično iskoristile strani kapital i transfer znanja kao npr. Singapur. Singapur je još šezdesetih godina prošlog veka osnovao takozvane industrijske zone i dao brojne povlasice stranom kapitalu.Kako se Singapur sve više razvijao tako je koristio strani kapital i znanje u razvoj visko tehnoloških proizvoda koje zahtevaju veliko znanje i postao je to što jeste.
Pouka je da možete koristiti strani kapital za razvoj visoke tehnologije koja zahteva stručnu i skupu radnu snagu, a možete kao npr. Srbija koristiti strani kapital za jeftinu radnu snagu.
Pozdrav!
@Предраг Маринковић
Ваш кометар завређује пажњу,
Инспирисан коментаром из дела – пропасти друштвених предузећа – замолио бих господина Катића да ту тему обради подробније,како он то уме. Мислим да је та тема кључна за сва каснија догађања, која и данас производе друштвене (не)стабилности почев од социјалних до класних.
Поента целе приче је губљење средње класе, која као резултат даје перманентну друштвену не стабилност.
Ова кључна тема је изузетно комплексна и ретко се код нас може наћи у неким озбиљнијим расправама и јавној дебати. Или се тема намерно избегава, или људи нису спремни и довољно информисани о овоме, а она би можда могла да покрене циклус извесније егзистенције младих . У свету се о томе доста расправља, како у Кини тако и шире. Предузимљиви људи из позитивне законске норме и постицање мере државе постају власници средстава за производњу а пракса показује да то може да функционише.Таквих фирми данас има преко 50.000 нарочито у неразвијеним подручјима.
За Предрага Маринковића – Динар је био најпрецењенији пред избијање кризе 2008. Тих година сам написао велики број чланака критикујући такву политику. Први, „програмски“ текст сам написао https://nkatic.wordpress.com/2006/03/31/olovno-monetarno-sidro/. Однос власти према прецењеном курсу сам поменуо овде: https://nkatic.wordpress.com/2007/06/05/dobra-sala-i-losa-zbilja/. Следећа фаза озбиљног прецењивања је била у периоду 2011-2013 https://nkatic.wordpress.com/2011/05/11/paradoks-jakog-dinara-2/ , а четврта фаза је почела 2017 (https://nkatic.wordpress.com/2018/02/28/mocni-dinar-vec-videno-i-skupo-placeno-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-28-02-2018/).
О изношењу добити сам први пут писао овде https://nkatic.wordpress.com/2006/07/29/tranzicioni-poreski-raj/. Порески биланс се умањује тако што се увећавају трошкови пословања – увећане фактуре за купљену робу (репроматеријал и опрему), увећава се вредност унете опреме, увећава се вредност плаћених услуга, измишљају се услуге, повећавају се камате на позајмљени капитал од власника, итд. Све ово се реализује преко повезаних ино предузећа у иностранству или у пореским рајевима. Хвала на коментару.
Govorenje i tvorenje
Ovde rasprava ulazi u ključnu fazu razrešenja dileme gde je problem. U znanju ili našoj nesposobnosti da problem rešimo. Normalno ne zauvek,jer život je dinamičan tok pojava koji donosi izazove i na njih narod, a danas političari treba
da daju odgovor kako?, i da preuzmu akciju za rešeavanje.Ali u ovako kompleksnom trenutku svetske istorije gde se problem jednostavno ne može rešiti bez šire svetske akcije i prizivanja pameti.Veoma je teško naći najbolje rešenje. Jer došlo je vreme takve informativne obmane da se svi zaneseni zahtevom – rešavajte ali da ja ništa ne izgubim već da dobijem. Niko neće da izgubi a svak bi da dobije. Normalno to je nemoguće.Uzmimo primer žutih prsluka. Oni znaju da ovo ne valja ali ne znaju kako valja da se niko ne promeni, da niko ne izgubi.To je nemoguće. Ekonomisti,pravnici, politikolozi, psiholozi, razni politički savetnici daju fenomenalne ideje ali samo teoretski zasnovane na izvesnosti dobra. Političari to moraju da sprovedu u delo i za to da odgovaraju pred narodom i istorijom. Znači oni krivi ako ne uspa,ali slavni ako uspe po aršinima propagane mašinerije. Žrtve se ne broje.Milošević svojom harizmom i propagandnom na Gazimestanu 1989-te okuplja milion Srba i otvara Pandorinu Kutiju, iz koje uzbijaju sve nemani zatvorene vekovima, ali verovatno da se stekao i istorijski trenutak da se to dogodi.Jer da nije bilo onog Slobe bio bi neki drugi, ogromna energija se akumulirala u narodu. Jer politički problemi kod Broza su gurani pod tepih.Danas kada bi pitali- ko je bio na Gazimastanu – kad je Milošević držao govor, ne verujem da bi se neko javio da pošteno svedoči. Tako poenta cele priče je da je mnogo lakše teoretisati nego to zamišljno sprovesti u delo.
Evo skorašnjeg primera:
Posle petog oktobra okuplja se vrhuška DOSa i raspravlja – Kako dalje sa reformama . Bilo je tu i umnih glava, profesora Univerziteta, istaknutih javnih delatnika. Svi došli da daju svoj doprinos, pozitivnim tokovima istoriske zbilje.
Bulo je tu raznih predloga, imalo je dosta energije, osećala se neka pozitivna energija suprotna onoj gazimestanskoj sa nadom demokratsko je bolje.Posle mnogih i dugih diskusija, javlja se istaknuti govornik i stari opozicionar, čije su reči često odzvanjale širom Srbije. Iznese govornik svoje stavove dosta sugestivno i uverljivo. Nasta tajac, treba to sprovesti. U tom mučnom ternutku prozbori jedan ćutolog i ovako teče: „Uvažena, sve ovo što ste rekli i ovde napisali samo još potpišite i ja prihvatam“. Nasta još veći mučni tajac, poće komešanje i puče idejna konstrukcija kao mehur od sapunice.
E to je ona tačka preloma, preokrata ili izvod prelaska u realno ostvarivanje zamišljenog.
Zaključak – život je doveden do apsura – nema dobrih rešenja, mora se izvršiti novi evolutivni skok,milom ili silom.ali verovatno u još veću neizvesnost.
Izgleda da u srbiji ima parčića gde balegari i murija još uvek ne zalaze.
Ili je srbija Pink. A dinar grom.
Можда грешим, али мислим да је политика јаког/прецењеног динара настала 2001. године са образовањем владе Зорана Ђинђића. Та политика се можда интензивирала у задњих неколико година.
Иначе, уз коментар Небоше Катића везано за домаћа предузећа и технологију додао бих само да је још пре “догађања народа“ Октобра 2000.г. у нашим медијима постојала тиха кампања да ми у својим фабрикама користимо машине из 19. века, да смо апсолутно, у свим областима (!), далеко заостали технолошки, и да се све (али баш све!) наше фабрике морају затворити, продати и из “вечитих губиташа“ прећи у руке приватника, јер они најбоље знају шта треба,итд. Та тиха, подсвесна апатија, коју су спроводили прваци ДОС-а, је била само један део “културног рата у Србији“ (С. Антонић, истоимена књига). Тај “културни рат“ је данас еволуирао у својеврсни феномен пропагирања тихог “аутошовинизма“ (С. Антонић). Колико је то “тихи“ рат, говори и, на пример, чињеница да се у нажим “непристрасним медијима“ много пажње у овој години посветило докторату министра финансија, него његовом образложењу продаје Комерцијалне банке. На вести о току продаје ове банке, нико из “опозиције“, “опозиционе стручне јавности“, “опозиционих протеста“, није протестовао, отворио дебату, итд. Као да нека невидљива сила то ставља у други план.
Замолио бих г. Катића да помене неке начине на које стране компаније легално износе новац из Србије, или да ме упути на неки стари текст (можда ми је промакао). Захваљујем.
Za Ivana,
Vaše poznanike koji su otišli u inranstranstvo – mogu da razumem. Obrazovani su i rade pristojne poslove koje vole. To je u redu. Ali ja sam pisao o ogromnoj većini onih koji se u Srbiji stide da uberu jednu jabuku – to im je ispod časti jer zaboga nisu oni seljaci…………… Ti isti kada odu u inostranstvo menjaju pelene nepokretnim starcima u Nemačkoj………. Na takve se je odnosio moj komentar. Inače, znam da je naša ekonomija loša, da su velike nepravde u društvu, da ima korupcije, nepotizma i sl…….. Međutim, ne mogu da prihvatim da je u Srbiji nemoguće živeti pa se zbog toga mora ići u inostranstvo. Svako ima svoje parče zemlje i svoj krov nad glavom, niko nije gladan. Takođe, nije istina da je nemoguće naći posao kada posla ima na svakom koraku. Evo NPR: u poljoprivredi i građevinarstvu imate ogroman deficit radnika i posla ima za svakog ko hoće da radi. U građevinarstvu su dnevnice otišle u nebo i tu već možemo govoriti o pristojnim evropskim platama.
Za g. Katića,
O dinaru sam pisao kao o valuti koja je u periodu od 20 godina donosila najveću zaradu (nisam uzimao samo odnose kurseva već i kamate, kuponske stope, reinvestiranja, izvršne stope na HOV itd)…… U kontekstu o kome sam govorio smešno je poređenje RSD i funte….. Dinar je za nju Bizmark.
Za Vladimira Dž. – Ogroman deo tehnološkog znanja je izgubljen jer su preduzeća koja su umela nešto da rade uništena. Veliki broj profesionalaca je napustio zemlju i neće se vratiti. Mnogi su odavno u penziji i nisu imali kome da prenesu znanje. Kada nemate domaća preduzeća, nema ni učenja kroz rad i osvajanja tehnologije. Kada je ekonomija u pitanju, po komentarima koje srećem, vidljivo je da je iznikla nova generacija ekonomista koji su prošli kroz neoliberalni kalup i tu više pomoći nema. Oni će potom učiti nove generacije. Naravno, nametnuta ograničenja spolja su ogromna, ali ona ne mogu biti izgovor za svaku besmilenu ekonomsku odluku. Dakle, u Srbiji se nije pokušao drugačiji model razvoja, pa se dobilo po nosu. Naprotiv, domaći ekonomisti su oberučke prihvatili neoliberlne fraze i ponavljaju ih i danas, uprkos svim iskustvima, i domaćim i stranim. Hvala na komentaru.
Ne bih se složio sa opaskom da u Srbiji vlada deficit znanja.
Eto vi ste tu snama, jeste u Londonu, ali danas to ništa ne znači. Vas čitaju mnogi. Siguran sam i centri odlučivanja u Srbiji. Ako ne sam Vučić, onda oni oko njega koji se bave ekonomijom. Svako ko je iole ozbiljan u ekonomskoj struci neće čitati neki Blic ili B92, već Politiku – a tamo ste i vi. Ruku na srce danas je i teško naći nešto dobro i stručno u štampi.
Moje mišljenje je da ljudi poput vas ne mogu da imaju pristup centrima odlučivanja. Na isti način vidimo da se to dešava širom sveta. Vi ovde nama pišete da ste šokirani trenutnom politikom koja se vodi u monetarnom domenu Evrope, negativne kamatne stope, da ste zbunjeni što nema inicijative za javne investicije, …. itd…
Ljudi poput vas sigurno ima širom Evrope koji to isto vide. Ja recimo pratim ove u Americi. I koja vajda od svega toga? Nikakva. Prazna slova na hard disku.
Centri ekonomske moći su upregli političare i to je to. Kad se desi neki kuršlus, kao 2008-e, smeni se neki ministar, možda neki Madof ode u zatvor, a teret restruktuiranja se prebaci na narod. Posle toga se nastavi sve po starom, ofšorovanje se nastavlja i to je to.
X puta sam ovde postavio citat iz memoara jednog američkog zvaničnika u kome stoji jasno da su nas bombardovali jer smo se opirali kolonijalnim stegama, a ne zbog Kosova. Kosovo je bilo potpaljeno da bi se imao izgovor. Sutra ako neka partija angažuje recimo vas kao savetnika, potpaliće nam Sandžak, ili če nešto loše uraditi našoj ekonomiji – potom sankcije, neko lako bombardovanje i tako u krug.
Potom se vi vratite na vaš blogić i zajedno kukamo da smo kolonija.
Замислимо следећу ситуацију. Пацијент са високом крвним притиском долази код лекара, овај га прегледа, и саопшти му дијагнозу. Ако не промените животне навике ваш живог може озбиљно бити угрожен. А онда му пацијент каже како је он навикао на такав живот, на цигарете, алкохол, слаткише, лежање испред телевизора. Као што сваки лекар који држи до професионале етике треба да каже пацијенту од чега болује, тако и економиста који држи до своје етике треба да укаже на ризике којима је нека економија изложена. Овај текст сам тако схватио и то је његова основна порука. Многи постављају питање шта ће бити са дужницима који су се задужили у кредитма индексираним у страној валути, шта ће бити са ценама увозних производа? Одговор је дужници ће теже измиривати своје обавезе, а део увозних добара ће се мање трошити. То је цена прилагођавање новим економским параметрима. То је цена што прилагођавање девизног курса није извршено раније, постепено, барем за разлику домаће стопе инфлације и стопе инфлације у евро зони. Шта је боље, скочити десет пута са првог спрата или једном са десетог?
Za Ganeta – Prosečan kurs dinar-funta je u 2002. bio 94,6388, dok je 2015. bio 164,9391. To je ogroman pad dinara. Dakle, u poslednjih 20 godina kurs dinara je drastično pao u odnosu na funtu. Od 2016. do danas dinar je ojačao, ali to nije period od 20 godina i to je period od kada je počela politika jakog dinara koju kritikujem. Hvala na komentaru.
Pokušao sam da postavim linkove ali izgleda da nisam uspeo…….
Evo linka za proveru kurseva od 2002 godine.
https://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/scripts/ondate.html
A evo možete pogledati i kursnu listu iz 2015 godine pa videti koliko je funta oslabila u odnosu na dinar.
https://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/scripts/ondate.html
Evo, npr: konkretne cifre za 2015 godinu.
https://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/scripts/ondate.html
Verujem da vi znate za ovo ali za čitaoce bloga evo linka na kome mogu proveravati kurseve od 5.5.2002 godine.
https://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/scripts/ondate.html
Ja brate Gane moram da se uključi u diskusiju, jer na to imam pravo, zato što sam ja prvi primetio da se ti – ne samo sa Nebojšom – nego sa svima nama šališ 🙂
Daješ šaljiv primer iz života i pišeš – NPR: jedan moj drug koji ima privatnu firmu se je dogovorio sa poslodavcem i radi samo nedeljom u trećoj smeni kod njega. Evo i to može.
Pa ne kažem da ne može u bajci, ali u realnom životu to je nemoguće.
Pa dobro da je tako, ali kolika je njemu satnica i plata mesečno, može li on i njegova porodica da prežive i plate obaveze?
Ali i to mi je Gane čudno, obično ono što se noću radi i to nedeljom je visoko profitabilan posao, ali opet se postavlja pitanje što se taj poso ne radi danju, ako je legalan?
Dobro, dosta šale.
Ali ovo sa odlaskom mladih je gorući problem koji će pokazati sve svoje slabosti u budućnosti.
Danas nema nepretka jednog društva bez visokotehnološkog razvoje. Počev od energetike pa do poljoprivrede.Ti navodiš primere onih koje vidiš oko sebe i to je tačno, deca bez nade, ideja i budućnosti. Ovi koji odlaze su sagledali svu tragiku vremena koje dolazi i zato odlaze. Oni mahom visoko obrazovani će kreirati tuđu budućnost koja dolazu. To je najveći potencijal koji gubimo. Lično znam sedmoro mladih koji rade u poznatim svetskim kompanijama i kada ih pitam – kako je – odgovor je: nije loše. Na pitanje – kad će se vratiti- kažu pa mi u Srbiji nemamo šta da radimo, mi smo ovde visoko-tehnološke grupe koje kreiraju nova rešenja. Plate su dobre standard odličan, svemu se zna red. Doduše to su sve fizičari, matematičari, hemičari, tehnolozi i naravno programeri. Većina njih je tek napunila 30-tu a već doktoranti.Najveći problem im je stupanje u brak, čeznu za našim čeljadetom.
E gane ovo nije šala.
Ovo ti sve ozbiljno svedočim jer je gospodin Katić davno piso o ideji vraćanja 40.000 hiljada mladih za obnovu srpske vertikale i državne uprave. Tada na to nisam obratio pažnju ali bio je u pravu.To vraćanje nije u inateresu ni jednima ni deugima. Svi gibe i oni iz dijaspore ako dođu na mizernu platu i ovi ovde gube radna mesata, jedino država za sada dobija nekoliko milijardi godišnje priliva iz dijaspore.
Pozdrav Gane,
Za Ganeta – Možete li mi dati cifre (kurs dinar-funta) koje pokazuju da je dinar strahovito ojačao u odnosu na funtu u poslednjih 20 godina? Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Boje je bilo štedeti u dinarima nego u funtama. Dinar je strahovito ojačao u odnosu na funtu u prethodnih 20 godina a uz to je i donosio mnogo veću kamatu. U neki periodima je kamata na dinar bila preko 20% a inflacija nije bila tolika niti je dinar približno slabio prema drugim valutama…… Sa kamatama koje je dinar donosio u prethodnih 20 godina i reoročavanjima se je moglo zaraditi pravo bogatstvo. Ilustracije radi, država je 2011 godine prodala 10-ogodišnji dinarsku obveznicu sa izvršnom stopom prinosa od 15,99%. E, sada bar vama ne moram da pričam kolika je tu realna zarada od daljeg reoročavanja kuponskih stopa i koliko sada vredi ta obveznica ako neko hoće da je proda na sekundarnom tržištu. Definitivno igrajući na dinar se je moglo višestruko zaraditi u odnosu na funtu.
„A propo funte“
Funta konstantno istorijski slabi. Čitao sam jednu pripovetku Roberta Luisa Stivensona i u njoj zapazio jedan detalj.. Glavni lik je bio primoran da napusti Britaniju i ode za Ameriku. Tada je menjao funte za dolar. 1 GBP je vredela 6 USD. To je bilo u 19 veku.
Za Ganeta – Možete li mi objasniti (ili ilustrovati) kako se to dinar „pokazao kao mnogo bolja valuta od funte u prethodnih 20 godina“? Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Dinar se je pokazao kao mnogo bolja valuta od funte u prethodnih 20 godina. Drago mi je da ste shvatili moju šalu sa jakim dinarom i da niste reagovali. Nadam se da niste ljuti na mene i da mi nećete zameriti za ovu malu šalu…… Sa svime što ste napisali na temu jakog dinara se slažem, samo sam pokušao da rasvetlim još neke uzroke jačanja dinara.
Jedino se ne slažem sa vama za odlazak mladih ljudi iz države. Mislim da precenjujete omladinu. Po meni omladina nam je nikakva: razmaženi, neradni, samo bulje u one telefone, stide se da rade fizičke poslove ovde ali zato nema problema kada odu vani – tamo ih niko ne vidi pa su u stanju da rade po farmama ovaca, krava, da menjaju pelene nepokretnim ljudima u staračkim domovima i sl……… Pustite to…… Meni se gadi od takvih (navodno fakultetski obrazovanih) što odlaze i tamo rade fizičke poslove. A ovde propadoše silni vagoni divljih kupina, pečuraka i jagoda…….
U Srbiji definitivno može lepo da se živi jer se mogu pronaći mesta u kojima su troškovi života ravni nuli. Takođe, nije tačno da ne može da se nađe posao, naprotiv posla ima koliko hoćete. Danas možete da se dogovarate sa poslodavcima pa možete raditi 2, 3 sata nedeljno, možete birati smenu, raditi u subotu ili nedelju po svojoj volji par sati po dogovoru……. NPR: jedan moj drug koji ima privatnu firmu se je dogovorio sa poslodavcem i radi samo nedeljom u trećoj smeni kod njega. Evo i to može.
За Ивана – Шок терапија је изнуђена мера и долази после година у којима се грешке кумулирају. Још горе, шок не гарантује промену. Србија је 2008.-2009. доживела шок, а потом је наставила по старом. Спољни фактор је моћан, простор је сужен, али квалитетна власт може наћи простор за развој и са таквим ограничењима. Бојим се да је у Србији сада кључни проблем везан за дефицит знања. Хвала на коментару.
За јак и слаб динар, питање је сад!?
Коме одговара јак динар?
Из текста смо схватили, јак динар одговара увозницима, задуженим грађанима. задуженим привредницима и задуженој држави.
Много је задужених, јер тако господине Катићу.
Из наведеног логично следи, да смањењем вредности динара доводи до отежаног враћања многих кредита а и до банкрота, односно распродаје имовине.
Чупање из тог монетарног загрљаја је довођење привреде у ред. А то је поново немогуће.
Зашто? ево зашто.
Довођење економије у ред код нас, захтевало би шок терапију, којом би тренутно јачи, мислим многи који живе на државним јаслама, а не од свог рада били погођени.Е сад и да има ко да спроведе тако генијалан и успешан план у Србији, опет би било немогуће то урадити јер спољни фактор у виду ММФ-а, Светске Банке, и других интересних група које исто имају своје захтеве.
Где грешим господине Катићу?
Динар јача како би увоз сировина и материјала за прераду из земаља ЕУ био јефтинији. Јак динар одговара само странцима који отварају масовно фабрике за склапање свега и свачега у Србији и запошљавају наше људе за џабе.
Такође, јак динар одговара и увозничком лобију, који згрће новац, хех, лобирајући за робу горе наведених странаца. Ове смо све давно установили на овом блогу.
Моја једина нада је да из свих ових инвестиција Србија добије барем нешто добро.
Dragi moj Gane, mora da si se malo iz rodoljubivosti i vere u naše špekulatske snove zaneo pa nisi ukapiro da u svetu ima i drugih DINARA. Ali, na Blumbergu ta vest ne može da se nađe. Ta agencija pominje bahreinski i kuvajtski dinar, ali našeg nema, a kamoli još sa pohvalama.
Hvala ti na prodrmavanju svakodnevne učaurenosti, jer svaka senzacionalna vest nas malo otrezni da mislimo i pravilno zaključujemo.
Za g. Katića,
Trebalo je na vreme kupovati dinare a ne devize…… Izgleda da vam je krivo što dinar jača pa sada gubite novac.
Za Ganeta – Vaša analiza je zanimljiva i otkriva novi fenomen, a to je da prezadužena, nerazvijena i kolonizovana zemlja iz koje ljudi masovno odlaze – ima „najkvalitetniju“ valutu na svetu. Hvala na komentaru.
NBS je od 2012 do danas oborila REPO stopu sa 10,25% na 2,25%. Samo u ovoj godini 3 puta je smanjivana REPO stopa. Ujedno država je kupovala devize na tržištu. Samo u prvih 9 meseci ove godine je kupljeno više nego što je prodato oko 3 milijarde evra a prošle godine 2,5 milijardi evra (mislim na devize u toj vrednosti – pretpostavljam da nisu kupovani samo evri već i dolari). Od nedavno je država počela masovno kupovati zlato….. Ovim potezima je NBS obuzdavala jačanje dinara ali uprkos tome dinar je i dalje jak i čak pokazuje tendenciju jačanja. Devizne rezerve su zahvaljujući ovim kupovinama dostigle rekordan nivo od oko 14-15 milijardi evra.
Agencija „Blumberg“ je dinar prošle godine proglasial kao drugu najjaču valutu na svetu (gledano iz ugla špekulanata najviše se je isplatilo držati novac pod interes u dinarima). Po mojim proračunima dinar je u poslednjih 20 godina bio ubedljivo najkvalitetnija valuta na svetu. Na dinaru je dugoročno gledajući prosečan investitor mogao zaraditi više nego na bilo kojoj berzi.
Nema da brineš. Tu je veštačka inteligencija.
Sve to treba shvatiti kao nužnost istorijskih procesa.Andrić govori:“S vremena na vreme dešava se ljudskom društvu da se mržnja i gnev izliju iz svog korita, da poruše sve, zasene razum i ućutkaju sve bolje nagone u čoveku. Dok besne, izgleda da je smak sveta i da će umesto svega što postoji, živi, sja, kreće se i govori, ostati samo mrtvi okean od mržnje i gneva, sam sebi svrha do veka. Tek dublji i pažljiviji pogled pokazuje da nije tako i da mržnja i gnev ne uništavaju život, nego ga preobražavaju. Tako je sazdan ovaj svet da nas ljubav i razum vode u stvaranju boljeg reda, ali mržnja i gnev otklanjaju zlo i nepravdu. Samo mržnja i gnev mogu da zbrišu granice trulih carevina, pomere temelje trošnih ustanova i brzo i sigurno obore krivdu koja preti da se zacari i ovekoveči. Jer mržnja daje snagu a gnev izaziva pokret.
Posle, mržnja se ugasi, gnev klone, a plodovi snage i pokreta ostaju. Stoga se i dešava da savremenici, u takvim istorijskim trenucima, vide samo mržnju i gnev, kao apokaliptičke zveri, a potomstvo, naprotiv, samo plodove
snage i pokreta.“
I podvlačim ovu rečenicu:“ Tako je sazdan ovaj svet da nas ljubav i razum vode u stvaranju boljeg reda, ali mržnja i gnev otklanjaju zlo i nepravdu.“Nažalost naša zemlja je puna zla i nepravde i oni se sve više množe,jer je Rubikon davno pređen,iz spirale nema izlaska,ona mora biti prekinuta.Danas je država inspirator najvećih nepravdi jer za bolje više nema ni snage ni volje.Evo najsvežijeg primera:
https://www.blic.rs/vesti/politika/mali-sengen-nam-donosi-ustede-i-jedinstveno-trziste-ali-i-ove-izazove/2bl0h50
За Ивана Грозног – Управо чињеница да су камате већ годинама на овако ниском нивоу и да се и даље одржавају на овако ниском нивоу, говори о драми глобалне економије десет година после Велике рецесије. Питање је само где ће пући први дужнички балон – да ли ће то бити на тржишту приватних дугова, или на тржишту државних дугова. Све велике економије су ровите, укључујући чак и Кину овога пута. Сукоб САД и Кине тренутно највише утиче на финансијска тржишта, али се сутра може појавити нешто треће што би могло покренути лавину. Мислим да ћемо тек по избијању нове кризе схватити какве су се финансијске аномалије догађале последњих десет година. Хвала на коментару.
За г. Катића
Што се тиче закључака из текста, о њима не бих расправљао зато што се веома тешко могу довести у питање. Мене занима једна друга ствар. Највећу опасност од урушавања оваквог система монетарна и политике девизног курса представљају поремећаји који могу доћи са светског тржишта капитала. С обзиром да се у Европи тренутно води политика јефтиног новца, и да ће се тако највероватније наставити у будућности, шта је то што може бити окидач финансијске и валутне кризе у Србији? Овде не убрајам ратове на Блиском истоку и сличне политичке догађаје. Мислим пре свега на економске окидаче.
Gopodine Katiću, oprostite ali ne mogu da ne odgovorim na ovu Vašu veoma suptilnu procenu. Normalno, po pitanju kolapsa ovog sistema.Po pitanju pokušaja istorijske revizije zadnjih 20 godnina vidljivog sunovrata i da niko,od pretendenata na vlast, ne reaguje i ne iskoristi energiju naroda da otkloni naslage protivurečnosti koje su već bile vidljive i lakše otklonjive u oktobarskim promenama mirnim putem. To je bila najveća i najbolja istorijska šansa za mirne promene u Srbiji zadnjih 200 godina.
Pitam se jer moglo drugačije? Pa verujem da nije. Ponovi se pozivam na Hegela koji tvrdi /parafraziram/ – da ono što se istorijski događa je jedino koje se u tom trenutku rodilo kao takvo i realistično. E da li je dobro ili loše to zavisi od mnogo okolnosti koje su tog trenutka kreirale pojavnu stvarnost. Tadašnji DOS nije imao idejne, intelektualne, iskustvene, potencijele da taj energetski kvantitet masa prevede na nov i funkcionalan kvalitat.To su mogle uraditi samo izizetne ličnosti najčešće u liku autokratskog diktatora koji uspe da promeni nepovoljne tokove istorije ka manje tragičnim ili događaje determiniše u pozitivnom istorijskom smeru. Za takve podhvate treba je da se steknu istoriski, najčešće spoljni pozitivni faktori. Ovako ovo vreme koje živimo u Srbiji je vreme KATARZE, ili duhovnog čišćenje kroz patnju.Problemi su se toliko nagomilani da nema ni jednog društvene oblesti kojom bi mogao da se pohvališ da je zdrava. Mi danas ne kontreolišemo probleme već problemi uprevljaju našim odlukama, odlažući neizbežno. Tako da odakle god bi počeo da rešavaš bilo koji problem odmah bi se javio protivurečni drugi još opasniji i neizvesniji. Tako da mislim ovde se čeka totalno posrnuće gde će većina naroda shvatiti bezizlaznost i nemanje nikakve nade da ovo bolesno društveno tkivo normalno i postepeno izleči.Slikovitije rečeno ovde se istorijski nisu poklopile dve međusobno zavisne društvene promenljive koje bi konvergirale u jednoj zajedničkoj tački, koja bi se mogla istovremeno i pouzdano kontrolisati. Prva uslov je da reformisti nisu uočili trenutak kada je energije naroda bilo dovoljno za izvođenje brzih promena društvene klime i drugi uslovni faktor je da je se kriza mogla kontrolisati u vreme reformi koje bi trajati jenu deceniju.Danas je to nemoguće jer narod je izgubio društvenu smislenost za žrtvu a kriza je na ivici kolapsa ili jasnije rečeno, sitemu preti totalna entropija u kojoj ta dva društvena procesa sad jedan drugom protivureče.Dokaz, gore iznetom je, kad ljude pitaš- kao je? Oni jeino što sa sugurnošću tvrede je:“Ćuti bre biće još gore“!
E zato niko ne sme da pokuša da rešava probleme, jer zana da se mora đavolu platiti ogroman ceh.
Ovde se mora iz početka praviti novi temelj društvenih odnosa kada se ova istoriska nepogoda sama od sebe stiša.
Sa uvaževanjem svih svetskih normi koje iskusteveno kreiraju moderne i funkcionalne države.A to košta svakim danom sve više i više.
Pitanje je koliko i zapad može da nastavi sa ovom politikom. Zamisli imaju jake valute a ništa ne proizvode.
Ne misle valjda da nam doveka nameću svoje valute svojim moćnim oružjem_?
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_id=1615647
Za Alexa – Ovo ne može trajati u nedogled jer se problemi gomilaju, postaju sve veći i potrebna je samo varnica da se cela suluda konstrukcija sruši. Ne pamtim ovako nezdrav ekonomski i politički ambijent koji se održava samo na besmislenim kamatama. Da li će za Srbiju prva varnica dođi spolja ili iznutra nije previše bitno. Nadam se da grešim. Hvala na komentaru.
Odličan tekst kao i uvek. Pitanje za Vas da li se očekuju neka skorija dešavanja na globalnom ili regionalnom nivou koja bi za posledicu imalo da se koriguje kurs dinara, pošto država to ne radi proaktivno. Ovako odokativno za mene kao laika deluje da ovako može da traje do u nedogled.
Samo opušteno. Kurs dinara je magija.
За Ганета:
10 година је предуг период за тачно предвиђање курса било које валуте, нарочито слабе попут динара.
Ваши инвеститори су у заблуди. Искрен да будем, не бих веровао никоме ко „инвестира“ у новац ради профита од разлике курса.
Ma daj Gane nemoj tako. Investitori su se kladili u mnoge gluposti tokom istorije, setimo se samo koliko para se uložilo u sve one gluposti koje su dovele do krize 2008-e.
Mislili su da su investicije sigurne u narednih par decenija.
Za Olgicu,
Ako ste zaduženi u evrima pretpostavljam da su vam tekstovi g. Katića, naši komentari na temu jakog dinara kao i Dragaševi nastupi uneli nemir u život.
Verovatno niste primetili moje komentare na ovu temu, zato želim da vam malo relaksiram situaciju sledećom informacijom: „Investitori se na berzi klade na dinar“. Po njima kurs se neće menjati u narednih 10-tak godina. Kamate na dugoročne srpske dinarske obveznice su u slobodnom padu. NPR: na poslednjoj aukciji su prodate sedmogodišnje srpske dinarske obveznice sa godišnjom stopom prinosa od 2,7% uz procenat realizacije od 100% što znači da je prodata celokupna emisija……. Da investitori misle da će dinar slabiti ne bi ih kupili po ovako niskoj stopi prinosa.
Dakle, ako se ispostavi da su investitori u pravu – možete da nakrivite kapu. Dinar neće značajnije pasti u odnosu na evro bar ne u narednih 10-tak godina.
Za g-dina Katića – Hvala na odgovoru. Bar da odokativno znam koliko bi mi bila rata stambenog kredita indeksiranog u evrima. Branko Dragaš se gađa nekim ciframa preko 200 din za evro…
Za inzagija – Izneta dobit je u bilansu MII (koji sam pomenuo) jer je i to prošlo kroz tekući bilans. U tekućem bilansu, na samom dnu, postoji pozicija „Neto greške i propusti“. Ekipa oko Tome Piketija veruje da se tu kriju iznosi koji su na ovaj ili onaj nelegalni način izneti iz neke zemlje. To ne znači i da je sve što je na toj poziciji nužno ukradeno. Hvala na komentaru.
Za Olgicu – Nema precizne matematike i modela kojim se može izračunati kurs koji bi uravnotežio tekući bilans, ili još bolje, trgovinski bilans. Kursna politika funkcioniše po metodu probe i greške, s tim da mudre nacije više vole da greše na stranu potcenjenog kursa. U politici kursa se mora voditi računa i o visini domaće inflacije u odnosu na inflaciju u najvažnijim zemljama koje su trgovački partneri. Kada bi me neko stavio na muke verovatno bih rekao da bi kurs trebalo da bude oko 140 – 150 dinara za evro, kako bi omogućio domaći razvoj. Ovo je neprecizna, „odokativna“ procena. Hvala na komentaru.
Za Katića – Da li ste možda napravili analizu koliki je realan kurs dinara prema evru, i za koliko bi trebalo minimalno pomeriti kurs evra da bi se sprečila katastrofa?
postoji li iznos dobiti , koji su izneli ….
treba li sve to oduzeti od onih 38 mld
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3731461/vucic-za-rts-gradjani-srbije-su-finansirali-izgradnju-koridora.html
500 милиона евра за 87 км ауто пута, што значи око 6 милиона евра по километру.
Новац су наравно обезбедили Светска банка и ЕУ, а један део је из буџета Србије. Или како је искрено рекао председник, све то ипак плаћају грађани Србије јер треба вратити кредите.
У преводу, 58,750,000,000 динара по курсу од 117,50 динара за евро.
Ако рачунамо да је бар трећина тог износа отишла у приватне џепове, добијамо износ од 41,107,000,000 минуса у буџету Србије само по основу номиналног износа инвестиције.
Уз камате, то је сигурно преко 70 милијарди динара, које треба вратити некако. Сигурно је неко радио и ту рачуницу…Можда.
Za Nebojšu – Ekonomska bajka,
Sve što ste rekli je realna kritika kompleksne teme u kojoj bi mladi ljudi spozlali ideju koju mogu u datoj realnosti sprovesti sa što manje rizika.
Slažem se da je sistem izgradnje i uslovi na kojem se događa rast i kvalitet privredne stabilnosti, osnovni uslov na koji može realno da se primeni neka ideja.
Ova tema je veoma važna za mlade ambiciozne ljude da ih zadržimo na rodnoj grudi ovde i da materijalizuju svoje ideje. A ne da tu istu rodnu grudu iz očajanja i beznađa napuštamo i da je prepuštaju drugima koji su veći očajnici od nas.
Ovde je problem što mi nemamo strategiju, jer vladajući nemaju ideju kako da koncipiraju objektivne uslove za realizaciju nužnog a mogućeg.
Ova tema je aktuelnija i svrsihodnija i od samog Kosova. Ako ovaj problem ne počnemo da rešavamo sve ćemo izgubiti..
Ljudi imaju novca u slamarici ali nemaju sigurnost u investiranje.Profit neka bide najmanji ali stabilan.Mi nemamo kvalitetan proizvod, nismo konkurentni ni u Srbiji. Najvaći problem je što sam život, praksa, protivureči izgrađenoj teoriji, ali to je i za očekivati, zato i najblistaviji ekonomski teoretičar se ne upušta u realizaciju svojih idejnih teorija i turbuletnim političkim uslovima.
Citiram vas jer se ostvaruje upravo ono što ste pisali u Politici još davne 2008 g. „Umesto u razvoj, budući prihod će ići na otplatu dugova. Kako je rast prihoda mali, novi dugovi će se koristiti za vraćanje starih. Ciklus siromaštva se tako ne može prekinuti. Kada su siromašni u pitanju, ko se nije zadužio, taj se spasio“.
Pozdrav,
Za Ivana – Temu Kine u Srbiji sam pomenuo u ovom intervjuu za RTV: https://nkatic.wordpress.com/2018/11/01/rtv-emisija-pravi-ugao-1-novembar-2018-snimak-gostovanja/ Hvala na komentaru.
Hajde da sagledamo situaciju iz jednog ”jeretickog“ ugla. Pretpostavimo razvoj situacije koji dovodi do značajne devalvacije dinara i visoke inflacije. Gradjani zaduženi u dinarima su rastereceni. EPS i Telekom su u problemu i čitava privreda zadužena u devizama. Uvoznici kolaboriraju. Penzioneri su u bedi,a zaposleni na teret budžeta doživljavaju dramatičan pad standarda. Potpuno izmenjena struktura poljoprivrede i prehrambene industrije u odnosu na devedesete godine ne pruža mogućnost za održavanje socijalnog mira obezbedjenjem hrane gradskom stanovništvu koje više nije u mogućnosti da je plati. Nagomilano nezadovoljstvo ljudi isplivava na povrsinu…Da li je moguće u tim uslovima sačuvati mir u zemlji kao devedesetih godina?
Za Katića i nemiranog
Gospodo započinjete jednu zanimljivu temu.
Ovde se pominje i Kina.
Šta bi Kina mogla ‘dobro’ da donese Srbiji ako bi se ona ovde „ugnezdila“?
Već sa naveliko priča o kineskim tehnološkim parkovima.
За немирног – Странци не отварају ни истраживачке, ни развојне центре у Србији, већ пре свега користе голу радну снагу. Ако нпр. Фијат оде из Србије, радници неће кренути да праве домаћи аутомобил. Трансфер знања је само мит, сем (данас) у Кини која изнуђује трансфер знања и то јој се оштро замера. Нешто се увек може научити у вези са дисциплином и организацијом рада, али то неће битно допринети промени лоше ситуације.
Не знам колико злата купујемо и то се из табеле не види. Раст који се у табели види је комбинација промене цене злата и промене количине златних резерви. Узгред, биланс показује да је злато купљено „туђим“, позајмљеним парама. Хвала на коментару.
Србија нема изграђену индустријску производњу, па ни знање неопходно за индустријализацију земље (тачније је рећи: индустрија је уништена у рату, али то не мења тренутно стање ствари). Апсурдно је у 21. веку развој базирати примарно на пољопривреди. Не браним стране инвеститоре, али они су тренутно најбржи пут ка довођењу тог знања у земљу. Оно што Србија мора да уради је да се побрине како би то знање и остало.
Најлакши пут ка томе је давање странцима веома повољне услове, између осталих и курс који погоди увозу. Рекао бих да се ова тактика (јер „стратегија“ не пије воду на дуже стазе) исплатила, али по коју цену, остаје да се види.
Текст је као и увек врло јасан и прецизан. Само бих желео да се и позитивни ефекти уваже, ма колико тренутни били. Такође, приметио сам из табеле да купујемо много злата у последње две године, а то је увек добар знак.
Поздрав.
Za Branka – Ranije sam pominjao da je za nerazvijene države koje su se oslonile na strani kapital najopasnije kada dođe do iznenadnog zaustavljanja priliva kapitala. Ovo zaustavljanje može imati različite razloge – globalna kriza, regionalana kriza, lokalna kriza itd. Tada ide lančana reakcija – pad kursa, rast inflacije, veliki pad deviznih rezervi, novi pad kursa, povlačenje deviza iz banaka, nelikvidnost banaka, nemogućnost servisiranja ino obaveza, rast nenaplativih potraživanja itd. Prvi udarac najčešće ide preko kursa. Hvala na komentaru.
G. Katiću, najgore tek može da nas zadesi, a to je nastavak pada EU bezrizične kamatne stope, uz istovremeni grom iz vedra neba u vidu iznenadne sumnje tržišta u kreditnu pouzdanost Vlade (rast prinosa na državne obveznice). Imamo iskustvo Italije iz avgusta 2019.
Za Branka – Po relativnoj veličini deficita tekućeg bilansa (u odnosu na BDP), Crna Gora je apsolutni rekorder, pa njena investiciona pozicija mora biti katastrofalna. Ali, u data bazama koje sam gledao (IMF i Eurostat) nisam našao Crnu Goru, pa je zato nisam pominjao. Hvala na komentaru.
Ispravka g. Katiću, Crna Gora ima još goru investicionu poziciju. Na kraju 2018. je iznosila 170% BDP-a (-7,90 mlrd. € / 4,66 mlrd. €).
Господине Катићу
:Ваш чланак Курс динара и коефицијенат колонизације у Политици 0д 6.11.19 отвара затворене очи свима који пливаjу у поплави разних информација и дезинформација о нашим успесима. Истину стално даве али она увек исплива.. Честитам Вам.
A ево и један мој епиграм, Ваш чланак ме инспирисао, на ту тему
БИЛАНС СТАЊА
Ми смо се много задужили
власт тврди да иде Златно доба
А када видимо биланс нашег стања
Осећамо да смо близу положаја роба
За Ганета -Мала корекција – ММФ је сугерирао корекцију курса од око 3%. Мислима да ММФ зна да би корекција морала бити већа, али не жели да буде извор панике. Хвала на коментару.
Za g. Katića,
Zahvaljujem se na postavljenom linku.
Što se tiče investiranja u srpske dinarske obveznice – očekivanja da će dinar držati ovaj kurs ili još jačati u narednih 10-tak godina su po meni nerealna………. Tako da me čudi da se investitori ovako kockaju na dinar (pri godišnjoj kamatnoj stopi od 2,7%)…….. Situacija sa kamatnim stopama na svetskom tržištu kapitala nije više kristalno jasna kao do pre par godina kada se je mogao sa izvesnošću prognozirati njihov pad. Evo NPR: jutros su snažno skočile kamate na dugoročne obveznice američkog trezora a da to nije bilo u skladu sa očekivanjima….. Mnogo je rizika koji bi mogli poljuljati dinar već sam pisao o njima tako da nema više smisla da se ponavljam. Rast kamata na dolarske obveznice je samo jedan od njih.
Prokomentarisao sam malo situaciju oko dinarskih obveznica kada već nećete vi, čisto zbog čitalaca bloga.
Još nešto mi upada u oči……. Svi ekonomisti koliko vidim insistiraju na depresijaciji dinara a vidimo da to sugeriše i MMF. Mislim da o ovome postoji opšti koncenzus. U redu, sada su izbori pa od toga nema ništa ali šta posle izbora? Da li će se vlasti dozvati pameti i krenuti bar sa laganom depresijacijom bar da vrate dinar na nivo 122-123 din za 1 evro? Čitajući vaš tekst stičem utisak da mislite da će vlasti nastviti sa ovom politikom. Samo mi nije jasno zašto? Imaju opšti koncenzus ekonomista (NPR: Vi, Dana Popović, bivši guverner Šoškić….bukvalno svi koje sam čitao i slušao, da budem precizniji ne znam ni jednog da je pisao u prilog jakom dinaru) i kada ih svi savetuju da krenu u depresijaciju??? Da li je moguće da je uvoznički lobi toliko jak da može da ih drži na istoj poziciji do samog kolapsa???? I da li je moguće da su ti ljudi toliko ogrezli u materijalizmu da im ništa ne znači da iza sebe ostave nešto veliko, trajno, da nešto promene kako bi ih pokolenja pamtila po dobru ???
За Ганета – Овде имате датотеку коју можете учитати: https://nbs.rs/internet/cirilica/80/ino_ekonomski_odnosi/mip/index.html. Што се осталих питања тиче, нећу их коментарисати. Хвала на коментару.
Za g. Katića,
Nisam baš razumeo o kojem bilansu stanja ste pisali u tekstu. Zamolio bih vas da postavite link da pogledam bilans i vidim o čemu se radi.
U vezi jakog dinara……. zanimljivo je da se investitori klade na dinar. Prinosi na srpske dinarske dugoročne obveznice ubrzano padaju……. NPR: http://www.javnidug.gov.rs/upload/Statistika%20i%20rezultati%20aukcija/2019/05.11.2019/Statistika%20aukcije-srp-05.11.2019.pdf
Nema straha od pada dinara u narednih nekoliko godina sudeći prema najnovijoj aukciji…… Voleo bih da prokomentarišete ovu situaciju. Kako to da nema straha od naglog pada kursa dinara među investitorima ??? Ja sam NPR: odavno prestao da kupujem srpske dinarske obveznice još pri stopi prinosa od 10% baš iz straha od nagle devalvacije.
Za Ivana – Ne vidim politički problem za izvoz domaćih roba koje ispunjavaju stroge zapadne standarde. Nevolja je što su troškovi ulaza na nova tržišta dosta visoki, pa je bolje prvo otpočeti prodaju kod kuće, potiskujući uvozne proizvode. Hvala na komentaru.
Ovo Vam je najbolje u tekstu koji ste mi preporučili -Smisao prethodnih poređenja je da ukaže koliko su pokazatelji rasta BDP-a varljivi i kako se njima lako manipuliše, pogotovo kada javnost ne razume šta pokazatelji zaista znače.
Sada bih Vas pito nešto, pretpostavljm prosto a za mene dosta važno u ekonomskoj paradigmi zaključivanja.
Pretpostavka:
Okupi se nekoliko desetina građana da u investiraju u agropreradu na primer voća, recimo maline. Ulože novac koji deca pošalju iz vana. Oni kupe savremenu tehnologiju za preradu.
Svojski zapnu da izguraju ideju poštijući osnovne ekonopske principe proizvonje,ekonomičnost, produkrivnost i rentabilnost. Naprave proizvod po svetskim standardima i konkurentnoj ceni.
Znači sve bude skoro idealno.
Ostaje jedno veliko i zagonetno pitanje koje glasi:
U ovakoj političkoj konstelaciji odnosa nas i EU, jer bi imalo smetnji u plasmanu proizvoda na EU tržišta?
Za Ivana – Ovaj tekst je delom povezan sa tekstom: https://nkatic.wordpress.com/2018/09/12/strane-investicije-domace-iluzije-i-bdp-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-12-09-2018/. Hvala na komentaru.
Za Makija – Vaše pitanje je preteško za mene. Pri tome, promena kursa dinara tu neće pomoći😁. Hvala na komentaru.
Za Marka B. – U pravu ste, u mojim podlogama preuzetim sa sajta NBS kurs je tačan, ali sam pogrešio u kucanju. Greška ne menja zaključak, ali nije smelo da se dogodi. Hvala što ste me upozorili, korigovaću.
Poštovani gospodine Katiću, hvala vam, pre svega, na objašnjenju novog (bar meni) ekonomskog pojma „međunarodna investiciona pozicija“. Tekst je odličan, pa bih vam upravo zato skrenuo pažnju na jednu, rekao bih, omašku koju bi valjalo ispraviti da ne kvari utisak o inače izuzetno dobrom tekstu. Naime, kao što se može proveriti na sajtu NBS, početkom 2107. godine kurs je bio oko 124 dinara za evro, a ne oko 127, kako ste naveli u uvodnom pasusu. (“ Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 127 dinara za evro pao na oko 117,50.“)
Za Nebojšu,
Hala Vam na ovome, što napisaste:
„Potencijalni rizici stranih investicija najbolje se mogu sagledati u jednom važnom makro bilansu za koji u Srbiji niko ne haje.
Reč je o tzv. međunarodnoj investicionoj poziciji, o bilansu stanja – objavljuje se kvartalno i za njega šira javnost nikada nije čula. Kroz ovaj bilans prelamaju se svi finansijski odnosi Srbije sa svetom, sve obaveze i potraživanja i to po svim osnovama. Ovaj bilans zaduženosti i najbolje odslikava finansijske rizike jedne zemlje. Na bazi tog bilansa mogu se anticipirati budući devizni odlivi ne samo po osnovu otplate inostranih kredita, već i po osnovu odliva koji su u vezi sa stranim investicijama. Što je ovaj bilans u većem minusu, to je rizik finansijske krize veći. Za države u razvoju, negativni saldo ovog bilansa je i najbolja mera ekonomske potčinjenosti, pa bih dao skromni „doprinos“ ekonomskoj nauci definišući ga kao koeficijent kolonizacije“
P;S;
Ovaj kamičak ekonomske logike mi je godinama nedostajao pa da skockam konstrukt 20-to godišnje pogubne politike.
Intuitivno narod oseća tragediju ali ne ume da je koncipira.
Iz ovoga se lepo vidi da opozicija mečka narod, ili za ovo oni ne znaju. Ako ovo ne znaju ona je stvaro pogubno bilo šta im verovati.
Hvala za sjajan tekst,
Nebojsa, zar nije lakse da covek vec jednom zaokruzi staru, poznatu mantru, da zbog ateisticke unutrasnje kontradikcije sekularne vrednosti uopste ne piju vodu, i da odzivimo ove nase kratke, pale zivote, koliko toliko dostojanstveno, bar pred nama samima, ako smo vec prsli pred Bogom? Hvala