Veliki trud vlasti usmeren ka stalnom iritiranju i antagonizovanju intelektualne javnosti daje sjajne rezultate, najbolje u modernoj istoriji. Na javnoj sceni gotovo da nema ni jednog intelektualca od ugleda i imena koji će jasno stati na stranu vlast. Ali to je nepravda – uprkos razumljivom nezadovoljstvu većine intelektualaca, postoji deo javnosti koji bi morao biti zadovoljan politikom vlade. Reč je o ekonomskoj eliti čiji su ključni saveti, propagirani poslednjih dvadeset godina, zdušno prihvaćeni od strane vladajućih političkih struktura.
Koalicija SNS-a i SPS-a je dolaskom na vlast napravila takav zaokret u vođenju ekonomske politike, da sam tu promenu, te 2012, ironično nazvao radikalnim zaokretom od 360 stepeni. Sve što su dotadašnje vlasti radile, aktuelna vlast je nastavila da radi jače, brže i bolje. Podsetimo se najvažnijih stavova koje su uticajni domaći ekonomisti, nevladine organizacije, strani savetnici i institucije promovisali (i promovišu) na javnoj sceni.
Ključni stav je da su strane investicije najvažniji pokretač razvoja tranzicionih država. „Naučno“ objašnjenje polazi od toga da se investicije mogu finansirati samo iz štednje, jer svaki drugi način tobože vodi u hiperinflaciju. Kako je domaća štednja mala, potrebni su strani izvori finansiranja bilo u vidu inokredita, ili bolje, u vidu stranih direktnih investicija. Strane investicije će podići zaposlenost i produktivnost i time obezbediti dinamičan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). I ne samo to – doći će i do transfera tehnologije, unapređenja tehnološkog i upravljačkog znanja, i do svakakvih drugih čudesa. Iako glorifikovanje stranih investicija nema utemeljenje u iskustvu, ovaj narativ je bezrezervno prihvaćen i u Srbiji.
Istina, tu i tamo pominjale su se i domaće investicije, ali samo usputno i tek reda radi. Zanemarivanje domaćih investicija i domaćih privrednika se „naučno“ pravdalo time da je u stvari nebitno da li su vlasnici preduzeća i resursa stranci ili domaći preduzetnici, nebitno je da li su banke ili trgovinski lanci u domaćim ili stranim rukama, nebitno je ko izvodi investicione radove – strana ili domaća preduzeća. Ili, kako je predsednik Srbije to radikalnije objasnio i jasno presudio- stranci sve znaju bolje.
Na istoj doktrinarnoj liniji je i stav da država ne treba da bude vlasnik privrednih preduzeća i da ih zato sve treba privatizovati, uključujući tu i državne monopole. Poziv za privatizaciju državnih monopola je samo kodirana poruka da ih treba prodati strancima budući da nema domaćih preduzetnika koji imaju novac za tako velike poduhvate.
Kako bi strane investicije došle potrebno je unaprediti poslovni ambijent i popraviti poziciju Srbije na listi lakoće poslovanja (tzv. „Duing biznis“ lista). Mesto na toj listi je sintetički pokazatelj kvaliteta poslovnog ambijenta. Do juče se tvrdilo i da strani kapital (simbol vrline) ne ide tamo gde je korupcija visoka, gde nema vladavine prava i da je to razlog što strane investicije nisu hrlile u Srbiju.
U okviru iste „naučne“ matrice insistira se da je uravnoteženi budžeta preduslov za ubrzani, održivi razvoj. Javna potrošnja zato mora biti što manja i veliki deo onoga što država radi treba dati efikasnom privatnom sektoru. Na liniji takve argumentacije je i forsiranje empirijski potpuno diskreditovanog modela javno-privatnog partnerstva. Rečju, država treba da bude što manja, treba da uređaje ambijent, ali ne treba da se meša u privredne tokove koje treba prepustiti slobodnom tržištu. U tom smislu, bilo kakav oblik državnog intervencionizma je nepotreban, i još gore, štetan. A kako država ne treba da se meša, domaći ekonomisti strogo vode računa da slučajno ne predlože kakve konkretne, upotrebljive razvojne mere koje bi vlasti mogle da koriste u vođenju ekonomske politike.
Želeo to neko da prizna ili ne, aktuelna vlast se odlučno držala ključnih doktrinarnih saveta i sprovela ih u delo. Aleksandar Vučić je prvi premijer koji je jasno rekao da ekonomski put Srbije treba da vodi kroz tesna, neoliberalna vrata, te da je za Srbiju najbolje da sledi baltičke uzore. I bi tako.
Baltičkim putem se krenulo krajem 2014. kada je vlada smanjila i penzije i plate u javnom sektoru, jer eto, takva politika je bila nužna i nije imala alternativu. Smanjivanje javne potrošnje ekonomisti su podržali sa velikim entuzijazmom, ne obazirući se na teške socijalne posledice koje to izaziva i koje traju i do danas. Tvrdilo se i da smanjivanje javne potrošnje ne samo da neće ugroziti privredni rasta, već će dovesti do njegov ubrzanja.
Istovremeno, vlada je energično radila na dovođenju stranih preduzeća i uspela je da postane ne samo regionalni, već i globalni lider u privlačenju stranih investicija. Na listi lakoće poslovanja Srbija je sa 88. mesta 2012. skočila na 48. Srbija je danas na toj listi ispred svih svojih suseda i zaostaje samo za titanima ekonomskih reformi i simbolima ekonomskog uspeha – Severnom Makedonijom i samozvanom državom Kosovo.
Učešće javnog duga u BDP-u je značajno smanjeno, zaposlenost je porasla, inflacija je drastično oborena, kamatne stope su pale, dinar je ojačao, otvoreni su novi autoputevi. Gledano iz ugla prihvaćene doktrine i njenih ciljeva, Srbija je postigla značajne ekonomske uspehe. Ne iznenađuje da su ovim uspesima ushićeni svi relevantni međunarodni faktori – MMF, Svetska banke, EU institucije.
Začudo, domaći ekonomisti ne aplaudiraju vladi i nastavljaju da gunđaju. Istina, kritika je pre svega okrenuta načinu na koji srpski zvaničnici promovišu svoje rezultate. Najčešće se kritikuju iskazi po kojima Srbija neprestano obara nekakve istorijske rekorde i prednjači u regionu, pa i u vasceloj Evropi. Predmet naročite poruge je i tvrdnja da Srbija ulazi u „zlatno doba“ i da upravo počinje da sustiže države koje su ispred nje.
Kada je o faktografiji reč, kritika ekonomskih rezultata vezana je za činjenicu da je prosečan rast BDP-a u poslednjih sedam godina bio manji od dva procenta, da je to drugi najniži rast u širem regionu, a da obećanih 500 evra prosečne plate nikako da stigne.
Ostali uspesi se relativizuju tvrdnjama – tačnim – da su se svetske kamatne stope stabilizovale na najnižem nivou u istoriji i da su zato troškovi servisiranja spoljnih i unutrašnjih dugova mnogo niži, da su pozitivni statistički pokazatelji ulepšani precenjenim kursom dinara, da je stopa nezaposlenosti smanjena jer građani masovno napuštaju Srbiju, itd.
Druga linija kritike tiče se optužbi za korupciju, voluntarizam i nesposobnost vlasti da projekte završava u roku i po planiranoj ceni. Ostavimo po strani činjenicu da sve to nije počelo 2012. i pogledajmo efekte ovih poraznih fenomena iz malo bizarnijeg ugla.
Paradoksalno jeste, ali i korupcija i nesposobnost, bar kratkoročno, pomažu povećanju BDP-a. Nekompetentnost, kada se isti poslovi rade po dva-tri puta i zato koštaju mnogo više, podiže BDP iako s radi o neproduktivnom trošenju. Korupcija, kada se cene projekata uvećavaju ugrađenim provizijama, podižu vrednost radova, a time i BDP. Cinik bi rekao da ovde nije reč o neznanju i lopovluku, već o ekonomskom patriotizmu i plemenitom pokušaju da se na najbrži način uveća BDP.
Sledeći istu ironičnu liniju moglo bi se reći i da je vlast našla efikasan način da privatizuje državna preduzeća i tako ispuni još jedan važan zahtev domaćih ekonomista. Taj način počiva na čerupanju državnih preduzeća u korist podobnih, dobro povezanih partijskih biznismena. Metod jeste malo zaobilazan, ali funkcioniše. Kada se proces prvobitne akumulacije kapitala konačno završi, propala preduzeća će biti prodata u bescenje i privatna preduzeća će imati apsolutnu dominaciju na domaćem tržištu.
Ne treba zaboraviti i da su prihodi od prostitucije i trgovine drogom komponenta srpskog (i ne samo srpskog) BDP-a. Otuda promovisanje seksualnih radnica na televizijama koje podržavaju vlast, kao i neobično blizak odnos vlasti i navijačkih grupa (za koje se sumnja da trguju drogom) treba razumeti kao rad u pravcu povećavanja BDP-a, a ne kao tragično društveno posrnuće.
Ostavimo ironiju po strani i uđimo za trenutak u imaginarni političi svet. Zamislimo da se vlast, umesto neukusnih preterivanja, drži samo činjenica i da njima ne manipuliše. Zamislimo da medijski nastupi predsednika države nisu psihodrame, zamislimo da se kritičari uvažavaju i da se sa njima vodi civilizovani dijalog. Šta bi u tom slučaju ekonomisti mogli da prebace vlastima? Koji od ključnih saveta, na kojima počiva vladajuća ekonomska doktrina, vlasti nisu poslušale? Da li su prethodne vlasti vodile drugačiju i/ili bolju ekonomsku politiku?
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Gospodine Katicu, procitao sam Vas tekst a tekst Ljubomira Madzara.
Madzarove tekstove i price slusam 30 godina. Ne cudi me sto se prepoznao.
Meni je Vas koncept razvoja potpuno logican. Drzava mora imati razvojnu funkcinu. Naravno, pametna drzava mora imati plan razvoja, a onda trzistu prepustiti da ga najbolji ostvare. Plan mora biti u interesu drzave Srbije i srpskog naroda – to se podrazumeva. Ko je taj na celoj zemaljskoj kugli kome srpski interes moze biti vazniji nego sto je interes nas Srba? Hoce neko da nas ubedi kako je normalno da Amerika ima nacionalni interes na Kosovu i Metohiji, a da mi Srbi ne trebamo da ga imamo.
Vidim da Vas neki ne razumeju ili imaju interes da Vas ne razumeju. Cude se kad kazete da drzava treba da stiti svoja preduzeca na sve moguce nacine koji su ostvarivi. Ja bih pitao zasto kao roditelji nisu pustili svoju decu sa 5 godina na ulicu jer drugi roditelji svoju decu pustaju. Da, pustaju ih jer imaju ne 5 vec 25 godina. A kad su imali 5 godina nisu ih pustali same na ulicu i nisu se zadovoljavali samo time da im stvore ugodan ambijent za igru vec su ih i kroz igru, kroz sport, skolovanje, vaspitavanje, osposobljavali za zivot i borbu na ulici tj. na trzistu.
Ko jos nejakog, bolesnog i ranjenog izbacuje napolje na vetrometinu?
Samo smo mi posle 2000. – te razorenu drzavu ratovima, sankcijama otvorili i dali na izvolite.
Lakse bi mi bilo da su nas okupirali jer bih bio siguran da bismo se kad tad oslobodili.
Ja se ipak nadam da cemo se osloboditi i ovom slucaju, samo moramo sacuvati sto sacuvati moze. Mozemo sacuvati svest o tome i vas koji ste luconose takve ideje.
Hvala ti na svemu sto cinis za svoj narod i neka te Bog pozivi. Divim se Vasoj energiji.
Za Sladimira – Da, nažalost ću morati da trošim vreme na besmislenu polemiku. Hvala na komentaru.
G.Katiću
Možemo li očekivati polemiku sa g.Madžarem,jer je u NIN-u,napisao tekst,kao kritički osvrt na vaše viđenje doprinosa srpskih ekonomista,objavljenom u.jednom od prethodnih brojeva NIN-a?
Evo zašto Slobodan svet neda da se uništi heroin. Veoma su uvidjajni, ja bi reko.
Gosp Katić – “Ne treba zaboraviti i da su prihodi od prostitucije i trgovine drogom komponenta srpskog (i ne samo srpskog) BDP-a. Otuda promovisanje seksualnih radnica na televizijama koje podržavaju vlast, kao i neobično blizak odnos vlasti i navijačkih grupa (za koje se sumnja da trguju drogom) treba razumeti kao rad u pravcu povećavanja BDP-a, a ne kao tragično društveno posrnuće.’
Zaboravih da vas pohvalim za ovaj hrabar komentar.
Ja bi dodao na ovo kako se inače Slobodan svet bori protiv trgovine narkoticima. Pošalju vojnike da ih oslobode terorista i onda imaju problem kako da obuče seljake da ne uzgajaju više heroin. Lepo im govore nemojte to više da sadite već vam je ovo bolje. Padne tu bogami i dobra kritika. Uz američke vojnike su i vojnici iz drugih zemalja Slobodnog sveta. Ako odemo u NATO i naši momci će biti čuvari plantaža. Ovaj prilog sam preveo davno.
Za Nebojšu Katića
Svaka čast gospodine Katiću na jednom izuzetno korektnom odgovoru, na isto tako izizetno aktuelan zahtev za odgovor.
Vaš blog je zaista jedan mali ali otvoren prozor kroz koji ipak dopire malo svežine u ovu ustajalu društvenu atmosveru u kojoj nema razmene ideja, jer nema ideja, pa ni onih loših.
Nema greške, samo namera.
Mazohisti vole da budu žrtve. To mu dođe kao pasija. Srećom, uvek imaju spasitelje.
Za Nikolu Markovića – Devedesete ne komentarišem jer je reč o periodu u kome se raspala država i u kome su vođeni krvavi ratovi. Srbija je bila u sankcijama kroz kakve nikada nije prošla ni jedna evropska zemlja, i ne samo evropska. To je tragičan period kakav se u istoriji retko javlja. Gotovo da je deplasirano govoriti o ekonomskoj politici u takvom ambijentu.
To nije opravdanje za maligne pojave poput Dafiment banke ili Jugoskandika, ili hiperinflacije, ali jeste neka vrsta objašnjenja. Dakle, to je bio nenormalan period, ne ponovio se. To je sada prostor za istoričare i ekonomske istoričare. (Uzgred, piramidalne šeme su se pojavile u gotovo svim istočnim državama, iako nisu bile u ratu.)
Moj je utisak da je u ekonomskoj analizi tog perioda bilo i mnogo preterivanja i propagandnih laži, da su politički motivi prevagnuli i da nemamo objektivnu sliku o tim događajima. Najveći deo tog vremena sam proveo van zemlje i nemam pouzdanih informacija o tokovima državnog novca. (O sankcijama i mukama koje su one stvarale znam mnogo.) Nikada nisam poverovao u astronomske cifre „pokradenog“ novca preko Kipra, jer znam da se tim novcem plaćao uvoz sirovima i roba, a da se ta dimenzija potpuno sakrila. Građani su stekli utisak da je novac iznošen iz zemlje, a da su robe i sirovine valjda ulazile u Srbiju bez plaćanja. Naravno, mnogi su se obogatili u tom periodu, ali to je fenomen koji uvek prati ratove jer se pravna država raspada. Ovo nije opravdanje, već samo konstatacija.
Od oktobra 2000. do danas, Srbija je ušla u fazu normalizacije, a nove vlasti su imale prostora da vode odgovornu ekonomsku politiku. Nažalost, priliku nisu iskoristile. Nemam iluzija da je prostor slobode za nove vlasti bio preveliki, ali sam siguran da se moglo, i da se može mnogo bolje. Pokušao sam da ukažem na greške, da predložim alternative, ali pre svega da stimulišem, koliko sam umeo, da se o alternativama povede debata. Činjenica da ni danas nema debate ili preispitivanja politike govori o tome da se greške prave namerno, kao što se i debata namerno izbegava. Hvala na komentaru.
Ukoliko bi neko imao uvid u noviju politicku i ekonomsku istoriju nase zemlje samo na osnovu Vasih clanaka i medijskih nastupa, neminovno bi dosao do sledeceg zakljucka: do 5.oktobra 2000.smo ziveli lepo i bezbrizno, a onda su dosli neki zli ljudi, instruisani i placeni spolja, i sve to unistili. Nema sumnje da je Vasa kritika neoliberalnog modela opravdana, i obrazlozena na nacin koji je jednostavan za citanje i razumevanje, a istovremeno intelektualno brilijantan. Medjutim, ono sto kod Vas upadljivo nedostaje je kriticki osvrt na jad i bedu kojima smo bili izlozeni devedesetih godina proslog veka. Bilo bi vrlo zanimljivo procitati, Vasu analizu (ili cuti eventualna bliza saznanja) o radu dve „banke“ – Dafiment i Jugoskandik, svih desavanja koja su prethodila njihovom osnivanju, o akterima koji su ucestvovali, kao i pokusaj odgonetanja tokova tamo ulozenog novca. Nadam se da zadatak nije pretezak, a tema je jos uvek bitna. Ipak se ne radi o tako dalekoj proslosti…
Alkohol je najbolja droga. Olakšava svako samoubistvo (čak i srpsko).
Za Vladimira Dž. – Ranije sam davao primere uspešnih evropskih razvojnih modela koji su pri tome bili i socijalni poput Finske ili Francuska npr. Istočni modeli su tvrđi, jer je socijalna struktura tradicionalno drugačija i surovija od evropske. Dakle, istočna društva nisu bila nežna društva, pa su sada u stanju ekonomskog uspeha uz socijalnu regresiju. Hvala na komentaru.
Uvođenje nove političke paradigme u naš sistem otprilike ne može se izvesti bez ekonomskog nasilja koje mora da sprovede nova i odgovorna državna,zajednica tu žrtvu mora podneti ova napaćena generacija zbog budućnosti zemlje i naroda. Budimo seme budućem polodu.
Ovakva logička teza povlači za sobom dve šanse.Prva činjenica je da se ceh mora platiti svim prošlim zabludama. jer se samo tako otvara šansa uz pregalački rad za akumulacijom nove nacionalne vrednosti.
Drugi princip je da se uspostavi rigorozna kontraola upravljanja novostečenim vrednostima, mehanizmom slučnim nekadašnjem SDKu.Korupciju dovesti na NULU !
Ovaj izlazak iz haosa treba da trasira vlada nacionalnog spasa, koja bi narodu jasno stavila do znanja šta očekivati I taj program treba da dobije saglasnost od naroda za sprovođenje tog nauma.Ovaj recept je jedini potvrđen kroz istorijske lomove kao opravdan I spasilački.Država iznad svega, jer logika države je logika autoriteta i vladanja a ne improvizacija.
Neko će upitati – mora li baš tako? Taj ko to pita, neka nađe novi istorijski model, nislim da sve ostalo je utopija, jer capital je product stvoren uz znoja i muke a ne dangubnog uživanja u besmislu modernizma.
Biblija beleži – u znoju lica svog zarađivaćeš hleb svoj nasušni. Ovoj dogmi se već hiljadama godina nije našao protivargumet.
Kako drugačije razumeti velike lomove koje definiše sadašnji istorijski trenutak?
@Vladimir Dž
Sigurno da je bio veliki čovek čim je digao ruku na sebe.Fukara obično ne želi da nas oslobodi svog prisustva.
Da nas hrišćanstvo ne uči da je samoubistvo još veći greh nego ubistvo,ovaj svet bi bio u još većem deficitu sa dobrim ljudima.
Treba uvek naći snage za dalje,ne samo zbog onih kojima smo bitni,već i zbog naših neprijatelja.Ne želimo da im učinimo zadovoljstvo,neka se sami potrude ako im smetamo.😁
Moje predhodno javljanje jeste van teme.
Pogodilo me samoubistvo mog dugogodišnjeg prijatelja pre nedelju dana. Završio je poljoprivredni fakultet, bio je dugi niz godina direktor jedne ovdašnje poljoprivredne zadruge. Zadruga je bila uspešna, čak i u današnje vreme.
Prijatelj mi je stalno bio pod pritiskom posla. Sve ga je doticalo, bio perfekcionista i veliki radnik. Oko njega hijene. Saradnici njegovi su mi rekli da se ubio zbog posla. Stres koji nije mogao da kontroliše ga sustigao.
Izuzetan stručnjak i još veći čovek. Ostavio je ženu i dete. Ovo me veoma dotaklo pa odatle moje pisanije.
Inače vidim da pritisak ove ekonomije koja se zasniva samo na uspešnim ekonomskim parametrima ostavlja trag i u glavama mojih kolega na poslu.
Dosta se govori i raspravlja na temu zašto je neoliberalna ekonomija postala kod nas neupotrebljiva u godinama pre i posle krize 2008. Taj fluidni pojam neoliberalna ekonomija je samo pojmovno nakalemljen na jedan drugi propali pojem samoupravljanja koji se urušio sam od sebe i njega je zamenio još neutemeljeniji u svesti narona pojam neoliberalizma.
Problem je otprilike da nema nove ekonomske pragme i nikakve ideje kako dalje kroz razmatranje klučnog nezaobilaznog problema funkcionisanja mehanizma – novca i države – o kojima većina ekonomista nerado govori i kad govori to je sa nedokazivom uverljivošću u argumentima i činjeničnim prognoziranjuem budućih ekonomskih zbivanja.
Najvažnije je, izglada da ovo pitanje polako ulazi u javnu diskusiju.
Eh kako nam tek sad trebaju jedan deda Avram i akademik Kosta Mihailović.
Oni su pored godina imali iskustvo i petlju.
Gosp Katić – Pošto ste vi ekonomista, vas interesuju samo ekonomski pokazatelji. Meni ti pokazatelji govore samo koliko su bankovni računi menadžera i programera puni ili se slabije pune.
Mene intersuje šira slika. Mene interesuje samo kako narod živi. Ako su ekonomski pokazatelji sjajni, a narod nestaje – takva ekonomija me ne interesuje. Zapravo ja sam protiv iste takve.
Već sam na ovom vašem blogu spominjao da Južna Korea ima najnižu stopu prirodnog priraštaja u svetu od 1,1. Ova brojka znači da jedna porodica ima 0,1 deteta. Ovaj pokazatelj mi govori da su ljudi tamo izloženi izuzetnom životnom stresu. Da im je rađe da imaju kera ili mačku nego dete. Da su nesrećni.
Slična situacija je i u ostalim ekonomskim uspešnim zemljama Azije. Stres koji je prouzrokovanom težnjama menadžera da im džepovi budu puni ubija narod. Taj azijski model koji vi uzdižete meni deluje samoubistveno.
Dozvolite mi da iznesem svoje mišljenje o takvoj uspešnoj ekonomiji. Pre neki dan sam odgledao ovaj dokumentarac o uspešnosti takve ekonomije.
G.Katicu,
U ovom video zapisu Vas spominje i S.Radulovic.
Za Vladimira Dž. – Vaš komentar nema veze sa tekstom jer tekst nije o ljudskoj prirodi, konzumerizmu i sl. Moj tekst je o razvojnom modelu koji je Srbija prihvatila i koji ne funkcioniše. Azija je takođe prihvatila mnogo toga što je došlo sa Zapada, pa i konzumerizam, ali se sve to događa u okviru drugačijeg, uspešnog razvojnog modela. Moj tekst je o promašenom modelu koji srpski ekonomisti uporno promovišu. Hvala na komentaru.
Vezano za stav po kome neoliberalni ekonomisti savetuju elitu i onda se tako stvara društvo.
Od 2002 godine moj brat je šest puta posetio Kubu. Živi u Kanadi a njihovi građani mogu da je turistički posećuju, za razliku od američke zabrane njihovim građanima.
Po njemu postoji velika razlika između 2002 i zadnje posete 2018 godine. Ključni momenat je bio kad je američka administracija promenila kurs sankcija i uspostavila nov pristup po kome, parafraziram jednog njihovog zvaničnika – nek osete naš način života.
Pre nekoliko godina sankcije su liberalizovane pa sad imamo zapadnjačke krpice i gedžete po kubanskim ulicama. Klasna podvojenost u narodu se već dosta oseća. Nema više spontanog okupljanja komšiluka na plaži u sumrak dana oko logorske vatre i gitare. Te komunističke idile skoro da više i nema. Njihova omladina danas isto šamara i boca androide kao i ona na Pikadiliju.
Zapad je promenio taktiku. Ta taktika radi svuda u svetu i ona je najuspešnija. Stvara se nov potrošač u nekoj svetskoj zabiti. On se formira od malih nogu. U njegovoj glavi se idealizuje zapadnjački način života – život sa puno sloboda, lakšeg života i lake dostupnosti krpica i gedžeta. Ova idealizacija ide preko medija. Autokratije to znaju te svojim građanima na kašičici doziraju zapadni život. Pogotovo su restriktivni oko stvaranja zavisnosti građana prema nečem zapadnjačkom. Povratka nema kad se oseti slast nove igračke.
Građanima ne trebaju nikakvi ekonomisti da objasne prednosti i mane pojednih sistema. Oni su jedno krdo koje samo odlučuje šta je njima bolje. Nikakva ekonomska nauka tu ne pomaže.
Naš narod je decenijama žudio za zapadnim načinom života. Ta žudnja je toliko jaka da nas je polovina otišlo tamo da živi.
Vlast je deo naroda, oni su deo tog krda. Njihov mentalitet je isti kao i narodni. Nije bitno koja politička stranka je u pitanju – ubedljiva većina je ista, vlast i opozicija. Zapad ima bolju ekonomiju – mi ćemo prekopirati taj model – a na tom putu ćemo slušati njihove savete.
Nikakvi saveti neoliberalnih ekonomista nisu nas doveli do ovog. Baš kao što kubance niko ne savetuje da ne treba da bocaju smartfone i postaju narkomani. Mi želimo njihov način života, baš kao i mladi kubanci, a to što je danas aktuelna neolibaralna ekonomija svuda u sveta – šta koga briga.
Većina je postala ovisna o zapadnjački načina života i mi kao i ostali svetski narkomani pratimo globalne trendove. Tu povratka nema. Nema povratku na selo o kojoj Gane mašta, neće biti više veće i stabilnije porodice, nema povratka ekološki i psihički zdravijem životu, …. sve je to stvar prošlosti.
За Драгана – Под „домаћим економистима“ мислим на оне који су утицајни, орбитирају око власти и оне који имају редован приступ медијима. Свакако да има економиста који не припадају неолибералном кругу, али они се углавном не виде и не чују. Мислим да је генеза неолиберализма у Србији кренула од искрене вере у идеју, а потом су следбеници идеје видели да се то и исплати и награђује. Хвала на коментару.
Колега Катићу,
У вези реченице:
„Moja poenta, u ovom tekstu, je da domaći ekonomisti nemaju mnogo razloga da se ljute na vlast, jer se vlast drži ključnih saveta koje su ekonomisti davali do juče“
Који су разлози по вашем мишљењу српске економисте наводили да влади даје неолибералне савјете:
1. Синекура,
2. Привилегије,
3. Егзистенцијални страх,
4. Незнање?
Јесте ли сигурни да у Србији није било и још увијек нема економиста који размишљају попут вас и који јавно иступају?
Za Ivana,
Naravno, ako g. Katić ne želi ne mora da se izjasni…… I ja ne želim da ga mučim pitanjima kojima se nerado bavi.
Ne mislite valjda da na isti način radim analizu preduzeća i banke ???? Slažem se da je analiza bilansa banke kompleksnija.
Ne bih dalje da komentarišem…..
Poštovan Gane,
To ste mogli odmah da napišete i spor bi se neutralisao.
Ali ponovo pravite jenu malu ali značajnu grešku.
Mešate dve bitne stvari koje nisu baš u bližoj korelaciji, pri proceni vrednosti.
Mislim na preuzeće i njegovu procenu i banku i njenu procenu.
Moje skromno mišljenje je da je procena preduzeća daleko lakša nego banke.
Procenu vrednosti preduzeća uraditi programskom metodom beskonačnog umanjivanja greške daje sasvim dobre rezultate.
Kod banaka je daleko kompleksniji problem, jer je u igri i ljudski faktor.
Tvrdim da se može predvideti sasvim solidna procena rizika ako se uvrste svi predvidljivi faktori za procenu.
Gane moje iskustvo govori da podaci obično nisu verodostojni.
Problem je u skrivenim parametrima koje jedna od strana skriva.
Negde sam ovde o tome komentarisao ali prošlo je neopaženo.
Normalna stvar ne može se Laplasovski tačno determinisati ali može se zadovoljavajuće predvideti, ako je dovoljno tačnih podataka.
P:S:
Gane nemojmo gospodina Katića uplitati u ovu polemiku čovek se bavi realnijim temema a i često opominje komentatore da takve prognoze nerado daje..
Za Ivana,
Predlažem da pitamo g. Katića ko je od nas dvojice u pravu. Evo ja tvrdim da je ovo što ste napisali besmisleno u proceni realne vrednosti preduzeća:
„Poznate su i najčešće korištene dve metode statistička procene koje ponovo ima dva načina jedan je analizom i procenim vrednoti i njihovih dinamičnih promena u vremenu.
A driga se zasniva na komplaksnim algoritamskim metodama ihfinintne indukcije.“
Takođe, tvrdim da se realna vrednost preduzeća ne može odrediti nikakvim egzaktnim metodama i da zavisi isključivo od očekivanja. U ovom slučaju investitori očekuju da država padne pred MMF-om a ne isključujem ni kartelski dogovor – zato je ponuđena cena besramna.
Što se tiče ocene onih 10 i više rizika, pošto sam na trtžištu 10-tak godina tvrdim da to radim za 5 min na osnovu znanja i informacija koje imam.
Izneo sam podatke koje ukazuju da K.B. mora da vredi više od 1,2 milijarde evra i molim g. Katića da se izjasni.
Narano imam svoju exel tabelu i radim unakrsno analizu bilansa preduzeća koja me zanimaju. Radio sam i analizu bilansa K.B. od 2013 na ovamo. Nisam koristio klasične racije već sam sagledavao odnose između aktive i pasive koje smatram bitinim…… Ali, i bez toga samo na osnovu podataka koje sam izneo u komentarima zamolio bih g. Katića da se izjasni u vezi moje procene.
Prihvatam sve što g. Katić kaže.
Pozdravljam vas puno obojicu,
Za Drz ga, ne daj ga – O problemu nekompetentne administracije, o dominaciji partijskog interesa nad svakim drugim pišem već 14 godina, i to su danas dobro poznati fenomeni svakome ko političku scenu zainteresovano prati. Ali, i da je administracija vrhunska, patriotska itd, sa savetima koje dobija od vodećih ekonomista, ni ona ne bi mogla da uradi ništa, jer su u etru samo opšta, neoliberalna mesta. Ne treba zaboraviti da je ključna poruka ekonomista da Srbiji ne treba razvojna politika već samo ambijent, strani kapital i uravnotežen budžet, a tržište će potom sve urediti. Hvala na komentaru.
@Gane,
znači intuitivna metoda, a za to treba urođeni telenat koji verovatno imate
Za epistemologija – O neoliberalnoj misli i njenim naučnim dometima sam pisao mnogo puta, pa nije bilo potrebe da to ponavljam i u ovom tekstu. Ekonomska nauka se pretvorila u farsu, car je go, i o tome ću pisati vrlo brzo. Moja poenta, u ovom tekstu, je da domaći ekonomisti nemaju mnogo razloga da se ljute na vlast, jer se vlast drži ključnih saveta koje su ekonomisti davali do juče. Biće zanimljivo da ekonomisti objasne zašto nije bilo ekonomske eksplozije, sada kada su investicije tu, a deficit budžeta tamo gde „treba“. Tekst je o tome. Hvala na komentaru.
Za Ivana,
Evo sad ću da vas ubedim.
K.B unazad 5 godina ima dobit u proseko oko 70 miliona evra. Redovno se donose odluke da se oko 50% dobiti isplati kao dividenda ali Jorgovanka Tabaković ne da. Blokira isplatu i tako već 5 godina.
Onaj ko danas bude kupio banku već sutra može podići na ime neisplaćenih dividendi oko 200 miliona evra čistog keša i još 200 miliona evra na ime neraspoređene dobiti. Oni hoće da kupe banku danas a da već sutra vrate uloženi novac. To je to. Država mora pokazati zube a ako se to ne uradi onda znači da smo otišli u …..
Uprkos svemu mislim da banka vredi mnogo više i neprijatno sam iznenađen ponuđenim cenama.
Što se tiče statističkih metoda koje ste naveli, tvrdim vam da su bezvredne i da ih ni investitori ne rade u cilju realne procene vrednosti osim možda u slučaju da bi našli opravdanje za cenu koju su ponudili…… Realna vrednost banke je ona o kojoj sam govorio…… Naravno ostajem pri stavu da „tajming“ za prodaju nije dobar.
Mislim da se doktrinarni razlozi u ekonomskom ponasanju rezima u Srbiji prilicno precenjuju. Koju ce ekonomsku politiku jedna drzava voditi zavisi od osnovne ekonomske doktrine. Koju ce osnovnu ekonomsku doktrinu usvojiti, ne smatram da zavisi toliko od slobodnih ekonomskih uverenja vlastodrzaca koliko od kvaliteta i sposobnosti drzavne administracije. U Srbiji se od pocetka visepartijskog sistema administracija unistava i koristi iskljucivo kao partijski plen i resurs za stvaranje drustvene klijentele. U ovakvom administrativnom ambijentu besmisleno je kritikovati nekakav doktrinarni izbor izmedju politike koja bi osmisljavala razvoj i neke druge koja bi se samo ogranicila na uredjivanje privrednog ambijenta, razvoj prepustajuci silama trzista. Zasto? Prosto zato sto nikakav izbor ovakva drzavna organizacija nije ni bila u stanju da ucini, jer ona nije ni dizajnirana da vodi drzavnu vec samo partijsku politiku. Ona je, dakle odustala ne samo od razvojnog planiranja vec i od elementarnog uredjivanja ambijenta. Uostalom ako nemate administraciju sposobnu da elementarno pravno uredi privredni ambijent kako cete tek od nje traziti da vodi neku kompleksnu razvojnu politiku. Zato mislim da ste ipak prestrogi prema srspkim neoliberalima kada im pripisujete neosporno roditeljstvo nad srpskom ekonomskom sudbinom. Razlozi su cini mi se ipak slozeniji.
@Gane-P.S.-Kada bih radio analize na način o kako mislite da treba….. nikada ne bih napravio ni jednu transakciju na berzi.
Pozdrav.
Ostali ste nedorečeni još u prvom javljanju.
Poznate su i najčešće korištene dve metode statistička procene koje ponovo ima dva načina jedan je analizom i procenim vrednoti i njihovih dinamičnih promena u vremenu.
A driga se zasniva na komplaksnim algoritamskim metodama ihfinintne indukcije.
Koliko je meni poznato.
P.S.
Ovim se ne bavim ali uvek sam želeo da me diskutant ubedi gde grešim i dokaže ispravnijom metodom da je u pravu.
Pozdrav Gane,
Nije to specifičnost srpskih ekonomista pa još neoliberala. Bojim se da je čitava ekonomska nauka postala lepo ispečeni ideološki konstrukt. Naši ekonomisti su samo periferni ponavljači „velikana“. Kada bi se logički, metodološki i epistemiološki cepidlačilo čitava ekonomija bi se sunovratila u bezdan neodrživih postulata.
Za Ivana,
Bilans K.B. je težak 3,2 milijarde evra….. Samo su depoziti u evrima teški 1,7 milijarde evra…….. Krcata je sa keš-om…….U normalnim okolnostima banka bi morala tržišno da vredi najmanje 1,2 milijarde evra. Verovatno je njena realna tržišna vrednost oko 1,6 milijardi evra.
Pored straha od ekonomske krize moguće je da investitori misle da država mora da proda K.B. jer tako stoji u sporazumu sa MMF-om iz 2017 godine pa nema više kud….. Takođe, moguiće je da je finansijsko tržište kartelizovano od strane krupnih igrača pa se dogovaraju. Hoću reći da je moguće da su ponude fingirane u korist „Američkog fonda“……..
Inače, nije dobar „tajming“ za prodaju banaka. U svetu i u regionu banke se prodaju za 40-60% knjigovodstvene vrednosti što govori da je trenutak za prodaju loš.
Nadam se da država shvata da sada ima jedinstvenu šansu da pokaže zube i odbije nepristojnu ponudu za K.B.
Pominjali ste profesionalizam radnika u K.B. i to istakli kao kvalitet banke……. S tim u vezi želim napisati a nadam se da će neko od nadležnih za K.B. ovo i pročitati…..“Nikada u životu nisam naišao na profesionalnije ljude od radnika K.B u filijali u Leskovcu. Sproveli smo bezbroj najkomplikovanijih finansijskih transakcija bez i jednog problema. Sve razumeju, sve znaju, nisu napadni, sa klijentima imaju ljdski ali uzdržano profesionalni odnos, uvek predusretljivi i spremni za pomoć. Zaista je uživanje raditi sa njima, te ih ovim putem želim pohvaliti i pozdraviti“.
P.S.
Kada bih radio analize na način o kako mislite da treba….. nikada ne bih napravio ni jednu transakciju na berzi.
Pozdrav.
@Gane mnogo si omanuo u proceni
E sad ne znam jesi li radio ozbiljnu analizi ili onako intuitivno
Za ozbiljnu analizu trebaju ti ovi podaci,tzv 10 nužnih faktora, ali ne i dovoljnih.
– kreditni rizik (uključujući rizik druge ugovorne strane);
– tržišni rizik;
– operativni rizik;
– rizik koncentracije;
– rizik likvidnosti;
– kamatni rizik;
– devizni rizik;
– rizik zemlje;
– rizik usklađenosti poslovanja;
– rizik ulaganja banke,
kao i drugi rizicima kojima je banka izložena u poslovanju.
Za Ivana,
Očekivao sam juriš investitora na K.B. i prognozirao cenu od 1,2 milijarde evra. Ostali berzanski špekulanti su prognozirali cenu od okd 500 miliona evra za celu banku……. Izgleda da će ponude biti daleko niže od toga….. I sam sam iznenađen razvojem događaja.
Moja pretpostavka je da je stanje u svetskoj privredi izuzetno loše i da se svi plaše nove ekonomske krize……..Poslovanje banaka počiva na plasmanima novca koji će u krizi biti teško naplativi….. Verovatno se investitori plaše da ne puknu preveliku lovu u ovom trenutku a da im za uzvrat ne ostane „vruć krompir“ u ruci, ako se desi ekonomska kriza u budućnosti….. Drugog objašnjenja nemam.
Ovde mi ništa nije jasno
Prodaja banaka je valjda prodaja neke vrenosti ili kapitala.
Ako neko prodaje banku u kojoj se čuva, oplođuje, pozajmljuje novac znači da je to dobar biznis. prodaje se nešto da bi prodavac zaradio. A motiv kupca je mišljenje da kupi da bi još više zaradio od uloženog pri kupovini.Niko u svetu nije lud da izgubi. Sve su to elitni trgovci visokog raga i dobrog prognoziranja.
E sad se pitam, ovako zbunjen zašto kupci ne jurišaju da kupe tu banku jer svi tvrde da banksteri odraše narod kamatama i da svi imaju pune džepove love.
Tvrdi se da je Komercijalna Banka naša najveća banka, valjde je najveća po količini novca,po najpisnemijim službenicima, po najkvalitetnijim uslugama, garantovanoj sigurnosti i poverenju.
Tako da sam kometarima informisanijih i kopetentnijih od mene zbunjen. Svi pričaju niko ništa ne tvrdi a narod se muči u dilemi -što se prodaje a što se pak ne kupuje.
Čudni su ti špekulatski putevi.
O prodaji Komercijalne banke,
Na berzi se šuška da Komercijalna banka ipak neće biti prodata. Cifre koje su preneli mediji u prvim neobavezujućim ponudama su daleko od pravih. Očekuje se da cena u obavezujućim ponudama bude još niža. Cena koja se nudi za K.B. je ispod svakog nivoa i razmišlja se da se odustane od prodaje.
Čovek koji trguje milionima evra na BERLEX-u je prognozirao odustajanje od prodaje. On ponekad podeli informacije koje ima sa nama sitnim berzanskim špekulantima…….. Do sada nije grešio u procenama…….. Ostaje nam da vidimo šta će se desiti.
За Драгана – Мислим да је продаја Комерцијалне банке велика грешка, али то је одлучено пре 2012. Страно власништво над банкама је великим делом одредило економску и развојну политику Србије и о томе сам писао много пута. Хвала на коментару.
Sjajan tekst G.Katicu,a i sjajna analiza ekonomske/privredne situacije u nasoj Srbiji.Nasi politicko/ekonomski/privredni kreatori Srbije,nisu otporni na novac koji im se ukaze da da stave u dzep/partiske kase i zato se vecina po enerciji svesti i logicnog razuma samoinicijativno gura u clanstvo politickih partija kao poput za koje svi znamo hvalisanja najjace partije na srpskoj politickoj sceni da ima 700 000 clanova? Oni koji nisu uclanjeni ili nemaju vise nade da ce uspeti s politickim angazmanom,a vreme i godine brzo prolaze,gledaju na svaki moguci nacin da napuste zemlju,posebno oni koji imaju struke znanja i potrebni su u razvijenim zemljema.
Licno sam za privatizaciju drzavno/drustvenih dobara,osim onih strateskih koji su znacajni za drzavu.Takodje privatizacija drzavno/drustvenih dobara vlast mora tacno da unapred zna koji model odgovara a da su i od drzavnog interesa,a ne politicke elite.E sad sto se politicka elita samoinicijativno sluzi propagandom da su oni isto sto i drzava,a to mozemo zakljuciti kroz terminologiju propagande i strategije vojno i policiskih pokaznih vezbi,nabavka vojne opreme i tehnike,raznih afera s namenskom industrijom itd..,je cisto ispiranje mozga sirokoh masa,uz pomoc koristeci slavne istorije srpskog hrabrog vojnika koji je braneci srpstvo,Srbiju i Jugoslaviju,zasluzio da bude snazan,jak i hrabar.Tako i danas u svakom trenutku ista matrica se svakodnevno koristi.
A to sto nam je domaci privatni sektor obezglavljen,razbijen,neorganizovan itd..,je samo politicka odgovornost,uz pomoc raznih sluzbi koje se koriste u takve svrhe je cisto nasledje jos od 45g,i takva filozofija u doticnim sluzbama se prenosi s kolena na koleno,a to dobro znaju svi politicari u Srbiji,kao i oni koji dolaze da investiraju u nasu zemlju.Naravno da strani investitori su mnogo bolje organizovaniji,sami imaju kontrolu nad svojim preduzetnistvom,strateski znaju kako da ostvare svoje interese itd..,jedino sto im je ostalo to je da ispunjavaju svoje zakonske obaveze u zemlji u kojoj se bave privredjivanjem,
UPS=Unija Poslodavaca Srbije,PKS=Privredna Komora Srbije i druge ostale preduzetnicke organizacije u Srbiji su pod kontrolom politicke vladajuce strukture i njenih sluzbi,pa i to je jedan od mnostvo razlog zasto nam domaca privreda na niskim granama,a pogotovu kada znamo kako se etiketiraju domace tkz,”gazde”,vlasnici privatnih subjekata.I ne samo sto domaci privatni sektor je na niskom granama u nasoj zemlji,vec i celokupna prateca struktura domaceg privatnog preduzetnika je jos uvek manje ili vise na nivou iz doba komunizma kada su bila razna zakonska ogranicenja i pogledi na privatno preduzetnistvo itd…
Колега Катићу,
Да ли сматрате да пословна политика банака, па сами тим и њихова власничка структура, индиректно одређује карактер економског система и његове циљеве? Постављам вам ово питање зато што је најављена приватизација једне од рјетких преосталих српских државних банака, Комерцијалне банке Београд.
Bogovi kontrolišu domaću korumpiranu stoku. Kao i uvek i svuda.
Stoka je talentovana oduvek.
Za električara – Mora se priznati da domaći privrednici još nisu socijalno sazreli i da prečesto daju povoda za svoju satanizaciju. Ipak, kao što sam već pisao, oni se mogu kotrolisati ako to neko želi, dok se stranci ne mogu kontrolisati. Hvala na komentaru.
Ako se osvrnem na ovaj pasus
На истој доктринарној линији је и став да држава не треба да буде власник привредних предузећа и да их зато све треба приватизовати, укључујући ту и државне монополе. Позив за приватизацију државних монопола је само кодирана порука да их треба продати странцима будући да нема домаћих предузетника који имају новац за тако велике подухвате.
da nije bilo monopoliste Ilije Kolarca nikad nam austrougari nebi izgradili nijednu naucnu ustanovu,kako sam vas razumeo stranci monopolisti ce nas vratiti u sradnj vek oni su kao krpelj,pa zato i vode kampanju protiv domacih privradnika Miskovica, Beka i ostalih.
@Немирни @Nebojša Katić Hvala na odgovorima.
За Jr:
“ Zalažem se za ideju prvo minimalne države, pa potom i njenog potpunog nestanka i idealnoj situaciji. Ne razumem kako, ako je u državi problem i njenom finansiranju to znači nekakvu „krivicu“ slobodnog tržišta, ako sam bar u osnovi dobro razumeo Vaš odgovor?“
Ја анархију никад не бих назвао „идеалном ситуацијом“. Та утопија је већа илузија чак и од комунизма.
А сада на Ваше питање. Да је држава нормална, она би своје финансирање решавала нормално: користећи свој фискални и монетарни суверенитет. Нажалост, већина држава нису нормалне, па тај суверенитет (нарочито монетарни) препуштају банкама, како светским, тако и локалним, пословним путем кредитне експанзије монетарне масе (новца у оптицају). Зашто је тако?
Одговор је или јако сложен, или врло једноставан. Сложен одговор би био да је држава неефикасан играч на тржишту због могућности корупције, недостатка финансијске стручности политичке елите, бирократије и сл. То су могући разлози које најчешће наводе либертаријанци и други либерали.
Једноставнији одговор би био да су САД свима наметнуле Вашингтонски консензус као свети грал вођења економске политике. Више о томе можете прочитати у једном од доле поменутих текстова господина Катића. Схватите га као глобални рекет светских банкара остатку света. Главни рекеташи су, наравно, САД и њихови НАТО сателити. Државе које не поштују Вашингтонски консензус су мете санкција, насилних промена режима и војних интервенција.
Za Jr – Možda će ovi stari tekstovi pomoći u razumevanju neoliberalizma, bar kako ga ja vidim: https://nkatic.wordpress.com/2010/01/20/neoliberalni-koreni-svetske-ekonomske-krize/ i https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/. Hvala na komentaru.
Za Marka – Urbana kasta, pogotovo mlađa, prošla je kroz dril na domaćim fakultetima, i to ih je zadojilo nežnim emocijama prema neoliberalizmu. Tu je, bar ja tako verujem, ključni razlog uspeha neoliberalizma u Srbiji. Hvala na komentaru.
@Немирни Hvala na odgovoru gospodine. Nisam stručan za ekonomiju ali počinjem polako da sve više učim o tome pa ću pažljivo i detaljno razmotriti sve što ste naveli. Zalažem se za ideju prvo minimalne države, pa potom i njenog potpunog nestanka i idealnoj situaciji. Ne razumem kako, ako je u državi problem i njenom finansiranju to znači nekakvu „krivicu“ slobodnog tržišta, ako sam bar u osnovi dobro razumeo Vaš odgovor?
За Jr:
Држава bad, стране фирме (по могућству из западних земаља) good. У суштини, све се своди на то.
Дужи одговор:
Неолиберализам је перверзија старе либералне идеје да држава не сме да се меша у привредне токове, него само да буде неми посматрач, односно регулатор. За све остало ће се побринути невидљива рука тржишта, ма шта год то значило.
Према гуруима неолиберализма, држава не сме да финансира буџет из примарне емисије, јер то 100 % води ка хиперинфлацији. Уместо тога, мора позајмљивати девизе од ММФ-а, Светске банке и других, јер и врапци на грани знају да је страни дуг добар друг. Надаље, домаћа предузећа су неспособна по дифолту, треба их маргинализовати и сву правну и финансијску подршку дати великим страним играчима који овде апсолутно не улазе само због јефтине радне снаге и тржишта.
Инфлација је врх врхова свих приоритета, и све се подређује што нижој инфлацији. Висока стопа незапослености? Нема везе, инфлација је ниска. Велики спољни дефицит? Нема везе, инфлација је ниска. Индустрија не постоји? Нема везе, инфлација је ниска. Поплаве у Крагујевцу? Нема везе, инфлација је ниска. Итд, итд…
Надам се да сам мало помогао. Поздрав.
Šta je to neoliberalizam, kako se određuje i kako ga Autor i komentatori vide u Srbiji?
Sjajan tekst, gospodine Katiću! Gotovo na nivou onog antologijskog:
https://nkatic.wordpress.com/2016/11/04/o-neoliberalnom-analitickom-metodu-superiornost-logike-i-konstrukta-nad-empirijom/
Odlican tekst gospodine Katicu.
Tekstovi su vam sve bolji!
Potpuno ste razoblicili neoliberalnu mantru.
Ipak, jedan komentar. Neoliberalnu mantru u Srbiji ponavlja i u nju veruje ne samo vlast, nego citava tzv urbana kasta, tj oni koji se jos uvek nadaju da su „mladi, lepi i uspesni“.
Verovatn o ce se u postavle neoliberalizma u Srbiji verovati i kada ta ideologija bude potpuno napustena u ostatku sveta.
Ово је био један детаљан и нешто дужи текст него иначе. Свака част господине Катићу на одличној анализи вишедеценијске и трагичне економске политике Србије.
Жао ми је што линк о говору Милтона Фридмана, иначе месије неолиберализма, нисам оставио за овај текст. Али ови наши су по први пут у модерној историји превазишли и њега, па није ни историјско чудо што се по први пут у историји налазимо у „златном добу“ наше модерне историје.
Ако оставимо иронију по страни, а има је и превише у овом тексту, лако се може десити да општенародно незадовољство плане чим славине финансирања власти пресуше. А нисмо далеко од тога, будући да Србија дуго тестира стрпљење својим западних ментора. Довољни су и обриси санкција их 90-их да пољуљају историјски модерну Србију, с обзиром да данашња Србија нема ни десети део домаће, индустријске производње бивше Југославије.
Срећа наша па имамо руске БМП-ове, мигове, а ускоро и Панцир-С, те нам мрски Запад не може ништа. Ко зна, можда и председник напише књигу „Уметност седења на две столице“, па да живимо од продаје његове књиге. Ментор му је издао бруку са још шашавијим насловима, што не би и он макар једну.
Добро, доста ироније. Срдачан поздрав!
@Kinsli Koman
Imao sam priliku da slušam gospodina Kneževića,
čovek filosof koji razumno zbori a narod ovo može razumeti.
Fitilj dogoreva,
Da,ova vlast vodi istu ekonomsku politiku kao i predhodne,cak to rade i jos aktivnije.Smatram da je koalicija SNS-SPS iscrpla sve iz neoliberalnog arsenala,i da se silom prilika mora desiti zaokret u ekonomskoj politici.
Za Kinsli Koman – Mislim da g. Knežević nema redovnu kolumnu, pa je najbolje da guglujete ili da pretražite NIN-ovu internet stranicu. Hvala na komentaru.
da li neko može da kaže koja je periodika objavljivanja tekstova Milana Kneževića u ninu, da bih mogao da potražim starije brojeve da pročitam, hvala