Poslednjih pedeset godina kapitalizam je funkcionisao na proklamovanoj doktrini po kojoj korporacije imaju samo jedan zadatak, a to je da brinu o dobrobiti akcionara. U takvom ambijentu interesi drugih aktera (takozvanih stejkholdera), onih koji su povezani sa korporacijama i zavise od njih – radnika, dobavljača, kupaca, lokalne zajednice i konačno države – apsolutno su podređeni interesima profita. Svaka drugačija pomisao doživljavana je kao socijalistička besmislica.
Najpoznatija argumentacija za ovakav stav data je daleke 1970. godine kada je čuveni ekonomista Milton Fridman objavio tekst u „Njujork Tajmsu“ pod naslovom „Socijalna odgovornost biznisa je da uvećava profit“. Nobelovac Fridman je bio najuticajniji ekonomista druge polovine 20. veka, guru neoliberalizma, i njegovi (olako) iznošeni politički stavovi brzo su postajali opšteprihvaćene „naučne“ mantre.
Fridman insistira da korporacije, praveći profit, nemaju nikakvu drugu odgovornost osim da poštuju osnovna društvena pravila – zakone i etičke uzanse. Ako direktori akcionarskih preduzeća baš žele da se igraju socijalne odgovornosti i da budu galantni prema spoljnim akterima, oni to mogu da rade samo svojim ličnim novcem. U tom kontekstu, dobrovoljna davanja korporativnog novca za „više ciljeve“ oblik su neovlašćenog samooporezivanja.
Kada je Fridman pisao svoj tekst radničkoj klasi je išlo veoma dobro – sindikati su bili jaki, realna satnica američkog radnika bila je u zenitu, a udeo plata u bruto domaćem proizvodu bio je na nivou koji nikada kasnije nije dostignut. Do 1970. realna prosečna primanja američke porodice rasla su po godišnjoj stopi od oko tri procenta, da bi od 1970. do danas, ta ista stopa jedva prelazila pola procenta. Kasnih šezdesetih, pa i ranih sedamdesetih globalizacija nije bila ni u povoju.
Od Fridmanovog teksta do danas, svet se dramatično promenio ušavši u period koji neki teoretičari nazivaju hiperglobalizacijom. Jureći za profitom korporacije su izmeštale pogone po svetu, tražeći što jeftiniju radnu snagu. I niko se nije previše sekirao što je odlazak velikih preduzeća iz matičnih država često za sobom ostavljao ekonomsku i socijalnu pustoš. Tvrdilo se da će moć tržišta rešite i te, kao i sve druge probleme i neravnoteže.
Ogroman novac trošen je za političko lobiranje i za finansiranje institucija koje su u javnoj sferi promovisale interese najbogatijih. Pažljivo je stvaran zakonski i intelektualni ambijent u kome korporacije mogu da rade šta požele – da ne plaćaju poreze, da zapošljavaju i otpuštaju radnike pod uslovima koje samo one diktiraju, da rade u deregulisanom ambijentu i da ne daju ni pet para za ekološke ili socijalne posledice onoga što rade. Rečju, najveće korporacije su postale jače ne samo od malih država, već i od onih najmoćnijih.
Posledica takve politike je sistematsko pogoršavanje položaja radničke i srednje klase u razvijenim državama, ubrzani rast socijalnih nejednakosti i urušavanje socijalnih funkcija država. Velika recesija 2008/09. godine prelila je čašu nezadovoljstva i dovela je do ozbiljnijeg preispitivanja Fridmanove doktrine.
Ta doktrina se danas gnevno „preispituje“ kako na izborima tako i na ulici. Protest se iskazuje glasanjem za „populiste“ (leve ili desne, svejedno), i/ili agresivnije – nasiljem i neredima na ulicama velikih gradova. Dolazak nove ekonomske krize mogao bi dodatno da dramatizuje postojeće socijalne tenzije i da još žešće uzdrma socijalnu i političku strukturu razvijenih država. U takvom scenariju zamislivo je i da na vlast dođu snage koje bi se mogle ozbiljnije suprotstaviti totalnoj dominaciji velikih korporacija.
Pomalo paradoksalno, „profitnu doktrinu“ danas preispituju i oni koji su od nje imali najviše koristi. Mudriji, ili možda perfidniji deo svetske poslovne elite svestan je rizika nekontrolisanih promena i pokušava da kontroliše socijalne štete nastale globalizacijom. Oni u javni diskurs ponovo uvode socijalnu odgovornosti preduzeća i interese stejkholdera, a čak se, tobože, iskazuje i briga zbog zjapećih nejednakosti. Najpoznatija imena globalnog kapitalizma, udružena u nekoliko poslovnih grupa, sve češće govore o inkluzivnom kapitalizmu, o potrebi da se investira u obrazovanje i infrastrukturu, pa čak i o potrebi da se porezi za najbogatije povećaju.
Skeptičniji deo publike veruje da je reč o manevru da se otupi oštrica nezadovoljstva time što će poslovni lideri simulirati empatiju i brigu za nakaradno društvo koje su sami kreirali. Čini se da je cilj ovih inicijativa da se vlasnici korporacija i upravljačke strukture prizovu pameti i samokontroli gramzivosti. Time bi se sistem dobrovoljno i kozmetički reformisao iznutra kako bi se izbeglo da ga neko drugi reformiše spolja i radikalnije. Teško je poverovati da te inicijative mogu dati rezultat, da mogu dovesti do stvarne reforme sistema i da će kapital dobrovoljno pristati da čuva druge od sebe. Nije u prirodi vukova da brinu o ovcama.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Lakija – Toma Piketi misli slično, ali ga napadaju i sa leva i sa desna. Hvala na komentaru.
Iako pomalo egzotična tema, svakako se uklapa u celokupnu krizu koju je produkovao neoliberalizam. Kao što u fizici deluju šire akcije i reakcije, u društvenim naukama se mogu zapaziti prociklicna kretanja kao što je zapazio Tojbi ili sledeći logigu Polanjija, liberalizam nužno dovodi do produbljivanje razlika kako na individualno i grupnom tako i na medjudrzavnom ili međunarodnom planu. Stoga pozivi ‘kolega’ na promene su više poziv za kozmetičkim promenama nego stvarna želja za krucijalnim promenama. Smatram da je jedini i istinski lek progresivno oporezivanje koje bi obezbedilo dostojanstven život svake jedinke, ali isto tako ne bi urusio motivaciju pojedinaca ukoliko bi se približio jednakosti ishoda.
Zahvaljujem na odgovoru i korisnim preporukama za citanje. Pokusacu da se donekle „oduzim“: Adam LeBor: „Tower of Basel“; Eustace Mullins: „Secrets of the Federal Reserve“; Antony Sutton: „The Federal Reserve Conspiracy“. U dve knjige koje za temu imaju FED nalaze se redovi koje bi neki mozda nazvali senzacionalistickim, ali podaci koji se tu mogu naci i (prvenstveno) literatura na koje se autori pozivaju ih svakako cine vrednim citanja. Svako dobro.
Krajnje je vreme da se proda Pošta. To bi bilo olakšanje.
Za Marka Bojkovića – Hvala na podsećanju. Taj spisak i dalje ostaje, s tim da on pokriva mnogo šire oblasti od ekonomije. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, da li ovaj Vaš sadašnji izbor knjiga znači da knjige koje ste ranije preporučivali (izuzev Polanija) po Vašem mišljenju više ne vredi čitati? Mislim na ovaj Vaš izbor knjiga dat u ranijem komentaru:
https://nkatic.wordpress.com/2012/12/17/radio-beograd-1-emisija-talasanje-171212/#comment-2531
Za Nikolu Markovića – Odličan i čitljiv je Ha-Joon Chang i koliko znam, preveden je i na srpski (npr. 23 Things They Don’t Tell You About Capitalism, Bad Samaritans: The Guilty Secrets of Rich Nations and the Threat to Global Prosperity). Robert Skidelsky i Mariana Mazzucato su takođe dobri, pa pogledajte naslove i vidite šta Vam odgovara tematski. Često preporučujem i Karla Polanjija (Velika transformacija). Polanji nije baš lak za čitanje, ali mislim da je njegova analiza kapitalizma odlična. Jovan Dušanić je napisao par čitljivih knjiga o neoliberalizmu (npr. Ekonomija postmoderne), ali kako smo prijatelji, meni je neprijatno da ga promovišem. Uzgred, imam nelagodu kada preporučujem knjige jer mi se čini da izborom indoktriniram. Hvala na komentaru.
@Немирни – Ако се ЕПС прода, много људи ће да изгуби посао.
Тачно и то је једини одговор, али то и врапци на гранама знају, то је „проблемчић“ у односу на оне језиво дубоке.
ЕПС није социјална установа.Кад је 670000 изубило посо у друштвеним фирмама онда то није била трагедија.Њих 270000 никада није нашло посао и ти људи су у најосетљивијим годинама имају већ зрелу децу махом без посла, а родитељи загазили у шесту даценију нису ни за тежак физички рад а пензија тек за 15 године. Е то нико не помиње.
Ко у ЕПСу не види дубљи проблем он је стварно кратковид.
Народ који не може да сагледа сву дубини кризе не може ни да је спречи.
Ово довољно говори о неизговореном.
http://www.novimagazin.rs/vesti/srbiju-mesecno-napusti-vise-od-4000-mladih-ljudi
Koju literaturu (knjige, casopisi – po mogucstvu na srpskom, nemackom ili engleskom jeziku) biste mogli da preporucite onima koji po struci nisu ekonomisti, a zeleli bi da steknu i prodube znanja iz oblasti makroekonomije? Podrazumeva se da zelja za znanjem prevazilazi zvanicne, neoliberalne okvire. Meni se cini da je veliki broj radova namerno napisan komplikovanim recnikom, da „zaseni prostotu“ i da se iz njih ne mogu dobiti kvalitetna znanja. Naravno, dozvoljavam mogucnost da gresim… Ukoliko Vam se ovakva ili slicna pitanja cine nedostojnim jednog strucnog foruma, slobodno recite – necu se naljutiti.
Приметна је врло активна кампања да се ЕПС упрља што је више могуће, како би му се цена нагло спустила. Коментар који је пренео Иван је класична измишљотина неолибералне елите. Занимљива је и бројка од тачно 7 (седам) година „лошег управљања“. Као да су 2000.-2012. цветале руже. Али ето, сазнали смо како менаџмент не ваља само у протеклих седам.
Вукови су гладни, захтевају нову жртву. Ако се ЕПС прода, много људи ће да изгуби посао.
Za Nebojšu Katića
Hvala gospodine Katiću na javljanju,
U pravu ste za ono vreme. Upravljanje je bilo stručno i odgovorno.Oprema nije bila u ovakvom stanju.
Gospodine Katiću ovde je više problem izraubovane tehnologije,a ekonomska efikasnost je između ostalog samo posledica tog stanja, počev od socijalnih, društevenih i svih zala koje dolaze po svoje.
Jedino nama vremenski tok negativnih gomilanja je regresivan i nije bitan..
Mogao bih sigurno izneti dosta neospornih činjenica za ovo što tvrdim nego nemam snage a i čemu to?
Ne ide da se namećem i hvalim jer to nije svojtveno mom karakteru.
Jedan sam od onih koji je kroz međinarodne seminare prošao izuzetno kavalitetna predavanja i obuke o privatizacije dok smo još verovali u Kopernikanski obrt ovog društva.
Imao sam tu čast da slušam najbolje svetsle predavače na tu temu.
Ali uviđajući pravo stanje stvari i mišljenja političkih „eksprata“ shvativši da je pomahnitali brod u vrtlogu beznađa a kapetan bez busole napustio sam ga kao jeretik, skupio svoje prnje i otišao u očaj.
Evo već 16 godina kako se stvari odvijaju po lošem scenariju. Ali, ali …
Srdačan pozdrav,
Za Ivana – Dve male napomene. EPS koji se danas uništava nisu napravili privatnici, već država u vreme SFRJ. Čini se da državno vlasništvo tada nije smetalo da se dobro upravlja. Drugo, ogroman broj preduzeća u Srbiji je privatizovan, pa zatim upropašćen. Nekako izgleda da privatizacija nije baš usrećila naciju. Hvala na komentaru.
@inzaghi
Sve napisano se lako pobija, ali da ne idemo dalje u nadgornjavanju postaće dosadno gospodinu Katiću i ostalima.
Drago mi je što ima ljudi koji su na istoj liniji mišljanja i zaključivanja sa mnom.
Tema je privatizacija Javnih preuzeća.Ovde nema ni F od filosofije već o stanju nacije u sadašnjem trenutku koji je zabrinjavajuće i svi ćute.
Ruku na sece gospodin Katić ipak pokušava pokrenuti neki dijalog.
Evo viđenja jednog anonimnog autora,
„Preduzeća kojima upravlja država su rak rana naše privrede. Možda je izraz „upravlja“ čak i pogrešan jer država to ne zna da radi. Ona ne upravlja, ona siluje javna preduzeća. Zahvaljujući upornosti i analitičnosti Fiskalnog saveta javnost se skandalizuje količinom neznanja u upravljanju najvećeg državnog preduzeća – EPS-a. Sunovrat koji ta kompanija doživljava zbog modela korporativnog (ne)upravljanja dostiže epske razmere. „Menadžment“ EPS-a odgovoran je ne samo za trenutne loše poslovne i proizvodne rezultate koji traju već sedam godina i za izgubljenu dobit već i za ugrožavanje privredne stabilnosti zemlje.
EPS je vrh ledenog brega kome pripada još nekoliko desetina važnih kompanija koje vode takozvani menadžeri a zapravo neznalice, nikogovići, partijske siledžije i poslušnici. U Srbiji postoji još 527 javnih preduzeća čiji su vlasnici (osnivači) lokalne samouprave. Kad se samo začeprka u njihovo korporativno upravljanje otvara se rana iz koje cure fekalije amaterizma i neznanja.
To neznanje ima cenu, ne samo za državu i njenu ekonomiju nego i za običnog građanina koji je primoran da plaća skupu (i obično nekvalitetnu) uslugu koju mu prodaje državno preduzeće.
Znanje je tema o kojoj se u Srbiji malo priča, ono je skoro pa tabu tema. Znanje na svim nivoima i u svim oblastima, ne samo u politici. Ono se, trenutno, najbolje vidi u politici a pošto politika ima veliki uticaj na privredu to neznanje hara preduzećima kojima upravljaju polupismeni i priučeni partijski kadrovi.
Znanje, znanje, znanje.
Srdačan pozdrav.
Moj omiljni lik blagopočivši Vladeta Jerotić lepo i tačno besedi:
„Blago onima kojima razim stanuje u srcu“
Srdačan pozdrav,
Sto kaze Hegel : ako ne odgovara cinjenicama,tim gore po . . .
Jedinstvo suprotnosti je kada zuris u EU,a priznao bi Krim da je ruski .
Ima E . Sioran jednu za svoje kolege filozofe – da im ideje vrede samo u glavama .
Pozdrav se ne prihvata ni da je bio iskren
@inzaghi – Tu se svasta drobi,mrsi.
Јасно показујете немоћ спознаје суштине проблема, не дајеш никакав аргиментовано логичан одговор за оповргавања изреченог већ бесмислено закључујеш синонимима дробљња и мршења,а изводиш познати закључак завере, да неко намерно потура народу клипове под точкове његовог неспутаног кретања ка златној будућности самосвојствене среће у изолацији.
Ево да помогнем добронамерним саветом, овим начелом овладај и биће ти много лакше судити у комплексним животним изазовима које време намеће.
– ПЕВАЊЕ И МИШЉЕЊЕ –
Хераклитов принцип „мере“(quantum) у процесу квантитативних промена стања јесте нешто константно, као што се то јасно види из –
ЛОГОС ЈЕСТЕ ПРИНЦИП ЈЕДИНСТВА ДВЕЈУ СУПРОТНОСТИ У СВАКОЈ ПОЈЕДИНОЈ ПОЛЕМИЧКОЈ СТВАРИ
фрагмента 23
Они који желе да зборе (и творе) са разумом,
морају наћи снагу у ономе што је опште за све;
баш као што једна градска република налази
снагу у свом уставу, само много снажније неголи она.
Јер сви људски устави добијају храну из једног јединог,
божанског (устава) он досеже толико далеко колико само жели,
и довољан је за све (људске уставе) и још преостаје.
Према томе, људи ваља да иду за оним што је опште.Па ипак, премда је овај принцип (Логос) општи, живи већина људи тако као да поседује неку сопствену мудрост.
Хераклит закључује:
Логос је као врховни закон у свом објашњењу света, што је важније, у својој свакодневној животној и политичкој делатности.
Хераклит мрачни , говори о универзалном принципу (логосу) око 480, пре н.е, чија је садржина јединство или подударност два супротна појма у свакој емпиријској ствари.Тај принцип јесте оперативан у свету човекова непосредног искуства, у свету што нас окружује. Ако претходно не схвате и не усвоје тај универзални принцип, људи неће бити способни да са успехом делају у своме свакодневном животу ни у политици.
Поздрав,
@Ljiljana
„Da se vratimo neoliberalizmu, palo mi je na pamet pitanje – ko li je prvi shvatio da je akumulacija kapitala na Zapadu dostigla takav nivo da ne postoji potreba za bilo kakvim protekcionizmom, a još manje kolonijalizmom u svojoj originalnoj fizičkoj formi… da je dovoljno samo ukloniti barijere i da startna pozicija osigurava pobedu? I onda to promovisao u zvaničnu politiku? Neki političar tipa Kisindžer ili ekonomista? Globalni finansijski sistem je kao kovitlac u sudoperi – svi tokovi završe u centru… kod onih koji su na pravom mestu pre ostalih napravili rupu. “
Мислим да ћете одговор пронаћи у књизи „Globalists: The End of Empire and the Birth of Neoliberalism“.
Поздрав свима!
Taj liberalizam se gubi sve vise.Tu ima nasilja u tonu,nacinu,stilu pisanja.Daleko od bilo koje slobode.Ali je jasno – pusta ih se – bili su stecajni frakcionasi u koaliciji sa dverjanima,pa su “nasi“.Ali,neceto to reci jer smo kao neutralni.
Tu se svasta drobi,mrsi.Ispade da bez kvantne harvardske,Srbija nije znala za neutralne,objektivne testove,pa bez emocija.Svemocni algoritam znanja je cv danas,tako da to nije vise ni smesno .
Potreba je da se zamuti sustina,tema i uspeva se .Dodavanjem istina u nekim sarlatanskim teorijama,skuplja se paznja citalaca i komentatorki,ali ne ide .
Ima na RTS 3 serija “ Idiot “ (samo jednom nedeljno) – na Youtube pobrisali sve snimke . Iako nije krenulo sa 10 000 pregleda,a zavrsilo sa hiljadu – nasli da stite svoja prava .
O ruskoj dusi,zapadu,liberalizmu,svega ce biti .
Bolje jednog proglasiti za idiota nego raspravljati o takvim stvarima .
@Ivan
„Globalni algoritan je nešto što pojmi sva bića umnožena u ekvilibrističku matricu koja obezbeđuje najveći stepen pravde i stabilnosti.“
Zaista zvuči i futuristično i optimistično 🙂
Možda biste mogli podeliti link do sadržaja koji detaljnije obrazlaze temu. Neću više skretati diskusiju na G-dina Katićevom blogu na ove šire teme.
Hvala i Vama na odgovoru i G-dinu Katiću na prostoru!
@Ljijlana-Čini mi se da je startna pozicija u domenu znanja takva, da bi goreopisani algoritam samo cementirao trenutnu distribuciju.
Algoritam nije aksiom i ja ga ne opisujem.
Otprilike da pod pojmom algoritma Vi i ja nemamo istu pojmovnot.
Moj metod, aje ne moj već kvantno programerski , na Harvaru već koriste za ispite u ocenama studenata i svih korelacija student profesor.
Šta je razlog? U tome je poenta.Pa osnovni razlog je taj da usptivač i ispitanik ne mogu svojim emocijama, strastima, ličnim interesima da utiču jedni na druge.
Mašina je bez emocija interesa i navijanja,čovek to nije. Zato i spitivač i ispitanik strepe od ishoda i rezultata. Profesor od kvaliteta ocene njegive edukativne sposovnosto, odnosno plate, a ispiatnik od kvaliteta odgovora i ocene od koje mu sutra zavisi karijera.
Jeste hladno ali lekovito i objektivno. Nema kupljenih doktorata 🙂
Ne postoji renmetilački subjektivni faktor.
I na kraju algoritam u svojoj efikasnosti napreduje dodavanjem novijih faktora efikasnosti tako da ishod uvek biva poboljšan.
Globalni algoritan je nešto što pojmi sva bića umnožena u ekvilibrističku matricu koja obezbeđuje najveći stepen pravde i stabilnosti.
Jeste futuristično ali i optimistično
Tako da će ako Bog da Nebojšine ovce mirnije pasti ovozemaljsku travu 🙂
Vama i gospodinu Katiću srdačan pozdrav,
@Ivan
„Danas se razmišlja a možda pronađe izlaz preko kvantne ekonomije algoritamskih programa koji bi taj problem donekle rešili kompjuterskim programa izrade portfolija pojedinca, koji treba da objedinjuje opis i dokaze o svemu onome što predstavlja sposobnosti, iskustvo, veštine, kojima raspolaže pojedinac, kao bi se prema tim osobinama odredio lični kod kapitalne dobiti koja bi ga tačno klasifikovala gde objektivno pripada u odeđenoj zajednici.“
I elite bi bile OK sa tim izlazom? Verovatno samo u onoj meri u kojoj algoritam reprodukuje izvore i strukturu hijerarhije koja postoji i danas. Npr. zanimljiv je pojam „ljudskog kapitala“ koji se zasniva na obrazovanju, veštinama, iskustvu. To je slično osnovama američkog meritokratskog sistema gde bogati roditelji investiraju neverovatne količine novca i vremena u obrazovanje, stvarajući tako meritokratsko nasledstvo koje omogućava njihovoj deci dominaciju u elitnim univerzitetima i na elitnnim poslovima – i sve to skoro pa potpuno meritokratski (ima naravno nameštanja i nepotizma ali većina ipak napreduje po zasluzi. A ta većina su ipak deca iz najbogatijih porodica). Nije svejedno da li vam je tata ribar iz Bangladeša ili banker sa Volstrita. A algoritam bi to verovatno prepoznao kao svejedno… tačnije algoritam koji bi elite danas podržale.
Da se vratimo neoliberalizmu, palo mi je na pamet pitanje – ko li je prvi shvatio da je akumulacija kapitala na Zapadu dostigla takav nivo da ne postoji potreba za bilo kakvim protekcionizmom, a još manje kolonijalizmom u svojoj originalnoj fizičkoj formi… da je dovoljno samo ukloniti barijere i da startna pozicija osigurava pobedu? I onda to promovisao u zvaničnu politiku? Neki političar tipa Kisindžer ili ekonomista? Globalni finansijski sistem je kao kovitlac u sudoperi – svi tokovi završe u centru… kod onih koji su na pravom mestu pre ostalih napravili rupu.
Čini mi se da je startna pozicija u domenu znanja takva, da bi goreopisani algoritam samo cementirao trenutnu distribuciju.
@Ljiljana -Šta ostaje nama koji nemamo akumulaciju kapitala?
Pitanje je fudamentalno, kapital, kapital, kapital.Šta je to kao opšti, ajde da kažemo ekonomski pojam u životu? U teoriji je otprilike ovo – Kapital (lat. capitalis – glavni, caput – glava) u ekonomiji predstavlja vrednost (u formi novca, imovine ili ljudskih resursa !?) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu ekonomsku delatnost sa osnovnom namenom da se uveća, odnosno da donese dobit. Kapital se može ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna namena je uvek ista !!!, a to je uvećanje osnovne vrednosti ili proizvodnja drugih dobara. S obzirom na to da kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.
E sad kad kljični pojam ne možemo svesno ili ti vizuelno jasno zamisliti već ga tumačimo preko grafikona ili numerički preko tabela mi tad tumačimo prošla stanja i njegove verednosti. Kakva je spoznajna korist od toga? Pa ima neke koristi.Ona se može iskazati na primer kroz uvežbano iskustveno nagađanja, kroz intuitivnu slutnju budućih kretanja tog fluidnog pojma – kapital.Međutim danas se pojam kapital obično koristi u manipulaciji javnosti.Sve zavisi ko ga i zašto koristi.
Ako sad pojam kapitala posmatromo kao produkt njegovog uvećanja kao ličnu ili opštu dobit neke zajednice, omah nam na pamet pada modus njegove raspodele. Kako tu dobit pošteno raspodeliti.Normalno kreatorima idja dobiti pripada najviše, realizatorima manje a ostalim „ostatak“. Tu je problem RASPODELA. Ona je kroz istoriju ekonomskih kretanja uvek sporna i ta raspodela je uzrok svih sukoba interesa.
Danas se razmišlja a možda pronađe izlaz preko kavntne ekonomije algoritamskih programa koji bi taj problem donekle rešili kompjuterskim programa izrade portfolija pojedinca, koji treba da objedinjuje opis i dokaze o svemu onome što predstavlja sposobnosti, iskustvo, veštine, kojima raspolaže pojedinac, kao bi se prema tim osobinama odredio lični kod kapitalne dobiti koja bi ga tačno klasifikovala gde objektivno pripada u odeđenoj zajednici.
Zanači na skali vrednosti od genije koji zajednici najviše doprinosi da socilano ugroženih koji mroaju dobiti minimum za nesmetan žuvotni razvoj po standardima koje bi „socijalni“ program iskazao.
Normalno ideja je zanimljiva, Zemlja kao planeta ima resurse da 10 milijardi žitelja, e sad koliko je namera i praktično ostvarljiva, to zavisi od nas samih i našeg smisla za objektivnost.
Pozdrav,
Moram da kažem da se meni komentar @episemologija izuzetno dopada,
tačnije, čini mi se da pogađa samu suštinu.
„Kada posmatrate velike ideološke mene, uvek obratite pažnju na materijalne uslove kriznog trenutka u istoriji…Dalji opstanak kapitalističkih visokorazvijenih zemalja je zahtevao napuštanje kejnzijanizma jer on je 70-tih doživeo fijsko u istovremenoj rastućoj nezaposlenosti i inflaciji. Moralo je nešto da se preduzme i odlučeno je da se u novoj oblandi postupi po staroj dobroj maksimi liberalizma o nesputanosti slobodnog tržišta.“
Kapitalizmu danas je nužno da se vrati intervencionizmu kako bi kapital nastavio da se uvećava. Mene samo plaši kakvu će formu taj novi intervencionizam i navodni suverenizam da zauzme. Da li će politike kakve su Green New Deal, stakeholder capitalism, green finance, wealth tax itd. zaista uspeti da restartuju kapitalizam tako da benefite oseti i srednja (radnička) klasa?
Meni se čini da na Zapadu danas i tzv. srednja klasa svoj status duguje više prinosima od kapitala (rastu vrednosti nekretnina, investicija, osiguranja, penzionih fondova) nego naknadi od rada. Da li će ove gore navedene politike išta od toga da promene? Šta ostaje nama koji nemamo akumulaciju kapitala?
За Драгана – График показује да је глобализација помогла да се подигне стандард у великом броју држава, али пре свега у Азији. С друге стране, стандард највећег броја грађана Западних држава је стагнирао или је опадао. Када је о неједнакости реч, грађани гледају себе и свој положај у држави у којој живе. Чињеница да се стандард веома повећао у Кини, неће много обрадовати грађане Небраске, или Ајове. Вукови то знају, па покушавају да смире губитнике. Што се Србије тиче, она на глобалној сцени назадује деценијама, у њој је дошло и до великог нарастања социјалних разлика, и не видим како се у постојећој ситуацији тај тренд може зауставити и преокренути. Хвала на коментару.
Колега Катићу, можете ли прокоментарисати познати графикон „“слон“ нашег економисте Бранка Милановића?
https://www.bbc.com/news/business-37542494
Како се он уклапа у вашу причу о овцама и вуковима? Шта мислите како би овај графикон са истом икс и ипсилон осом изгледао за Србију?
Visokotiražne novine su Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo i slično smeće.
Politika je službeni list.
Када сам прочитао чланак, био сам без коментара. Све је добро. Утисак је још бољи када се узме у обзир да се ради о тексту за високотиражне новине у Србији данашњице.
Да мени дају у задатак да пишем за новине, могао бих само да циљам на један овакав резултат.
С друге стране, у ужем кругу људи, као што је овај блог, могло би се и расправљњати о нијансама изреченог. Пада ми у очи закључак чланка. Да се све на свету дешава по неумитној логици је нешто о чему би се сложили. Питање је у ком степену ту логику разумемо да би нам она дала сигурност предвиђања. Рецимо, да ли бисмо, ако би живели пре сто година, предвидели кејнзијанизам? Не знам. Али, можда је педантније и боље скренути пажњу на чињеницу да, пред нашим очима, елите понекад праве потезе који нас изненађују. Присећам се да је аутор чланка погрешно очекивао да ће Најџел Фараж након његове референдумске победе остати на челу његове странке. Фараж је, међутим, испонио дату реч и дао оставку, а касније и изашао из те исте странке, коју је основао. : Мала, али речита илустрација да и изузетни интелекти и еманципаторски духови из нашег поднебља, са малтене идеалном позицијом да процењују дешавања у иностранству, имају проблема да разумеју западни и елитни ментални склоп.
Као да се ти привилеговани странци поигравају са нашим расуђивањем, попут мале деце која се игра око реномираног, а остарелог академика.
Сјајна је метафора да није у природи вукова да брину о овцама.
Али, није ни у природи слободумних људи да се ослањају на један једини модел реалности, ма колико он био генијалан.
Посебно када се ради о критичним питањима друштвене реалности.
Тако ми је отприлике ишао ток мисли, и у часу када сам кренуо да визуализујем дете изузетно богатих родитеља, сетио сам се… Сетио сам аргумента који макар изгледа да би могао да торпедира скептични став на крају чланка. Тај аргумент је овде:
(Daniel Markovits) (https://www.youtube.com/watch?v=CtZZj4j5UpI)
Vukovi su naterali cuvare novca, da potpise dekret i omoguci da novac iz penzionih fondova ubace u igru berzu i prokockaju bez grize savesti najpoznatiji slucj je ENRON.
Za Kuma i Nemirnog,
Ja se izvinjavam gospodo što uskačem u polemiku.
Nisam mogao da odolim izazovu teme kakva je religija i novac.
Taj latmotiv seže još iz hristovog perioda i jedan je od naznačajnijih jevanđelskih priča o tru Hristova iskišenja i ako je hrićanstvo pomerilo granice spoznaje su upravo ove aporije.
Temu ste nametnuli i ona je večita i neicrpna.
Ja bih se osvrnuo na dva jevanđeljska događaja, gde ih jevanjelisti beleže, i oni kroz vekoje ostaju najinspirativnijim stubovima Hrišćanatva.
Prvi događaj kad Isus izgoni trgovce iz jerusalimskog hrama, Drugi događaj kad carinik kuša Hrista pokazujući mu zlatnik sa likom ćesara i pita ga:“Čije ja ovo carevo ili božije?“ Hrist odgovara:“Bogu božije a Caru carebo“. On tu jasno razdvaja religiozno od zemaljskog, iako je ovosvetovno produkt religioznog.
Kasnije Kant izvodi jasan i racionalan zaključak i rešava problem religioznog principa koji ga je mučio do starosti i zrelog filosofskog iskustva i razumevanja beskonačnosti.
On jasno kaže:“ Čoveka sam morao da ograničim da bi ostavio prostora za Boga.“
Zaključak:
Banke i dalje moraju postajati jer su se pokazale kao finkcionalne tvroevine ljudskog iskustva i potrebe. E problem je što se taj bankarski sistem mora uvesti u stroge zakonske okvire prilagođene vramenu i narodu.
Evo javlja se elektronsko plaćanje koje verovatno može da poništi mnoge nepravilnosti.
Možda je islamsko bankarstvo bez kamatnih profita neki putokaz ?!
Znači dve strane koje ugovaraju neki posao dele dobit i rezik, to je pošteniji i jasniji model. Ali to je već druga priča.
Srdačan pozdrav,
За Кума:
Не бих да се удаљавамо превише од теме. На Вашу критику рећи ћу само да лична вера у постојање више силе и организована религија нису исте ствари.
Ако нисте знали, само постојање новца је омогућено веровањем људи у његову вредност. Затим, имамо правила о томе како поступати са новцем, ко може да га емитује, на који начин да га користи, итд. Другим речима, новац и све што је везано за њега је врста религије. Живимо у финансијском свету који су скројили други, живимо по њиховим правилима. Сопствену земљу развијамо, морамо да развијамо по тим правилима. Опет се враћам на питање контроле уз помоћ религије.
Запитајте се ко су банке у овој религији? Ко су банкари? Шта су корпорације? И шта смо то ми? Па, банке су светилишта, банкари су свештеници, корпорације су вукови а ми смо њихове овце.
Поздрав.
@Nemirni
Apsurdno je poređenje inkvizicije i bankara.Inkvizicija je imala milosti,bankari ne.Inkvizicija je zagledana u večno i onostrano.Bankare zanima samo novac.
,@ Nemirni
Nisam očekivao od Vas tako arogantan stav prema hrišćanstvu i uopšte prema religiji.
Možda ste čitali „Majstora i Margaritu“.Na početku Miša Berlioz na sličan način Vašem obrazlaže pitanja vere.
Komuniste je skupo koštala takva oholost.Dijalektički materijalizm je samo deo slagalice.Marks objašnjava samo jedan segment,nema kapacitet da objasni celinu.Zato je poraz komunista tako potpun.Zivot i ljudska priroda su pregazili komunizam istočnog bloka.
Za Jr – Vaš uvredljivi komentar nisam pustio. Ne možete vređati domaćina bloga – Vaše gostovanje je ovde završeno. Posetioci bloga mogu nastaviti da polemišu sa Vama na Vašem blogu.
Za Jr – Reagovao sam na kovanicu Slobodni svet, jer je smatram ciničnom i provokativnom u svakom, a pogotovo u srpskom kontekstu. Ako dobro razumem Vaš poslednji komentar, oni koji su bombardovali Srbiju su bili socijalisti – fabijanci. Kako je i ovde reč o gruboj, dodatnoj provokaciji, ovu vrstu komentara više neću puštati. Vi ćete, nadam se, u međuvremenu razrešiti kontradikciju o „životinjama“ koje su istovremeno i životinje, i socijalisti i „Slobodni svet“. Hvala na komentaru.
@Jr
Delfski ronilac svedoči.
Zapanjuje vaša dubinska i mutna plitkoća i to sve zavijano u šljasteće pravoslavlje.
Što sam dokučio, izvrsno je, mislim i ono što nisam; no zato bi bio potreban neki delfski ronilac
Aferim 🙂
Kad je kapitalizam u krizi, uvijek se poseže za fašističkom/vojnom diktaturom. Korporacijama vojna diktatura nikad nije bila probem jer je i pokrenuta radi njihovog opstanka.
Zbog toga se čini da „bojazan za vlastiti položaj“ nije stvarna nego fingirana.
—
Druga je stvar da li postoji plan koni bi povratio države u stanje manje socijalne nejednakosti uz zadržanje sistema? To bi otprilike moglo značiti da će svi oni sa velikim kapitalom sada početi da ga gube, dok će oni na dnu početi da ga povećavaju. Vjerojatnost takovog razvoja događaja spada u sferu fantastične priče. Prevelika je moć koncentrirana među najbogatijima da bi prošao takav scenarij.
@Nebojša Katić Da li sam to počeo ili su drugi? Da li imate isti aršin za sve ili zavise Vaša upozorenja i uskraćivanja slobode govora od ideologije za koju se komentatori zalažu? Zašto niste reagovali na očigledna i besramna podmetanja protiv Hrišćanstva? To je dozvoljeno?
Još jednom još preciznije – koje su ideologije životinje koje su bombardovale SRJ?
digital.library.lse.ac.uk/objects/lse:tim417xoh
@Ivan @Vladimir Dž
Naravno… Prvo gospodin/drug na pristojno pitanje nastupi nadmeno, zapovedno i nepristojno a potom kada se vidi da nema šta da kaže glumi žrtvu i onda ja ulazim destruktivno u sukob, a drugi gospodin/drug na pristojan odgovor eto… naziva me ili provokatorom ili tinejdžerom…
Znate kako kažu „komunisti jauču od bola dok vas udaraju“ i „što više kmeče – više otimaju“. Da li ste komunisti?
Za Jr – Zamolio bih Vas da svoje ode Slobodnom svetu (sa velikim S) pišete na svom blogu. Srbija je imala bliski susret sa „Slobodnim svetom“ 1999, kao što se sa tim svetom dnevno susreću nesretnici u dobrom broju zemalja. HVala na komentaru.
Složio bi se sa Ivanom. Ili je provokator ili neki tinejdžer.
@Jr
Vi veoma destruktivno ulazite u sukob sa većinom kometatora.
To je očevidno simtomatično za konstruktivan dijalog.
Zato je neplodotvorno dalje polemisati
@Vladimir Dž Koji kolonijalizam? Jesu li svi kolonijalizmi isti? Dokazi i kontekst stvari? Primera radi – kako dokazujete recimo da je “zlo koje su Britanci radili” kako se često kaže veće i posebno u odnosu na zlo drugih, da kažemo politika tokom istorije? Jeste li to uporedili sa činjenjima drugih imperijalnih sila i drugih država i na pravi način? Još jedno važno pitanje – da je Srbija bila u istim istorijskim, političkim, ekonomskim i vojnim uslovima odnosno da je imala istu moć kao Britanija da li bi postupanja bila drugačija i zašto? Da li druge politike nisu bile kolonijalne zato što su ih sprovodili sve sami anđeli – ili zato što nisu mogli da budu kolonijalne sile?
Uglavnom su pokušaji diskreditacije Slobodnog sveta po pitanju kolonijalizma i ropstva komunističke laži. Zločinačka ideologija jednostavno ne može da prihvati da postoji Slobodan svet, zasnovan na ideji slobode pojedinca nasuprot zločinačkim, kolektivističkim ideologijama.
Zavist je to…
@Ivan Aaa da… Kada je drug/gospodin uhvaćen u podmetanju onda opet eto… nisam razumeo. Crkva uopšte ne propagira razvoj bilo kakvih nagona i strasti, a kamoli da se bavi uopšte da li će se razvijati brže ili sporije od bilo čega. To je samo Vaše podmetanje i to je očigledno. Naravno, možete da se bavite izbegavanjem i laganjem ali to jednostavno – svi čitaoci mogu da vide.
Naravno, ponovo laganje i u vezi Inkvizicije. Jasno je da je to bio samo moj odgovor drugom gospodinu, jer je on to prvi pomenuo a ne ja.
Sada me zanima kako ćete dalje lagati? 🙂
@Jovan T. Auuu… pa nemojte molim Vas… Vi… razumete da od tolikog šoka mogu doživeti srčani udar!? Ponovo Vaš komentar meni – a nijedne niskosti! Šta Vam je? Šok za šokom… 🙂
Teme od kojih drugovi i drugarice beže kao đavo od krsta:
1. Koje su ideologije zveri koje su bombardovale SRJ?
2. Ko promoviše „pravo na abortus“? Kako ide ubijanje beba tj. abortus u Srbiji drugovi i drugarice? Je l’ se opiru mali mnogo…? Da li vam treba pomoć da ih savladate…?
Jr – Zapad je ubedljivo ispred svih drugih. Najveći doprinos slobodi ljudi i razvoju čovečanstva.
Zapad je najveća perjanica nesloboda. Imaš listu ispod svih njihovih bivših kolonija.
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_European_colonies
Isto to i danas rade samo u drugoj formi. Pre neki dan na ovom blogu je Gosp Katić napisao šta nama rade.
Inače JR smatra da su nas ’99 bombardovali komunisti….
Ovo je tema za forum.
Što se tiče razvoja Evrope u srednjem veku, istina je da su ljudi svoj kreativni potencijal tada mogli da ostvare više nego u Kini. U Kini je birokratija bila sveprisutna i iz filozofskih razloga nije dozvoljavala razvoj tehnologije.
Evropa je izumela vodenični kamen, razvila proizvodnju papira i štampanje, tu su i naočare za vid koje omogućavaju zanatlijama da duže rade precizne poslove, Evropljani su barutnu smesu pretvorili u zrno(ili prah, nisam siguran), svi ovi izumi nisu u potpunosti evropski, jedini istinski evropski izum tog doba je mehanički sat.
Inače, zanimljivo je da je u pojedinim afričkim kraljevstvima postojao savet koji je ograničavao vlast vladara, što je nepoznato bilo nepoznato Evropljanima.
Crkva u srednjem veku je i sama bila pod kontrolom velikaša dok jedan papa nije ušao u sukob sa nemačkim vladarem i izdejstvovao slobodu.
@Jr
Мени је страшно жао што суштину мог мишљења нисте разимели,или га намерно искривљујете.
Али добро то је ваша ствар а не мој образ.Tо није мој проблем него ваш.
Цитирам себе: „Црквена догматика и њена схоластика у „Мрачнмом средњем веку“-ово је под наводницима-, проповеда да човек своје нагоне и страсти не треба (понављам – НЕ ТРЕБА) да развија брже од дубине спознаје божијег суштаства. Религија учи да су људи у основи (по својој природи – Адамов грех) себични и похлепни.Јер спознајом суштине битка по Богу а не по слободи је смисао живљења.“
Црква кроз своје проповеди говори да народ мора бити прибран и да не развија од рођења похлепу и нагон за стицањем, већ да буде одмрен и да схвати Божије учење- речи чувене Исусове беседе-Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела? Погледајте птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може додати расту свом један лакат?) Па кад овлада спозмајом сужтине свог бића онда је лакше поднети и сурови живот.
Суштина поуке је да материјални развој не сме ићи испред духовног развоја.
Смисао горе наведеног исказа сам морао упростити до баналности не због Вас већ због себе да би скинуо одговорност за неизречено.
Ја говорим о Хрићанству Источног верског обреда а не о Инквизицији коју потурате у полемици.
Има тога много да се каже али поново понављам овде томе није место.
Неолиберализам и тржишни фундаментализам наводе се као главне идеологије које усмеравају економску политику. Међутим, да ли се економија у којој важи правило „too big to fail“ може сматрати неолибералном? Ако држава спасава велике банке и корпорације о каквом неолиберализму се ради? Да ли у ствари постоји једно перверзно стање где неолиберализам постоји само док се остварују профити? Када се праве губици, онда долази до њихове социјализације.
@Немирни Stavljate u jedan koš sve religije Vašom izjavom. Nije tema domaćina ali je dozvoljeno da se u komentarima napada Hrišćanstvo pa imam pravo da odgovorim na takve napade.
Religije nisu iste. Neke su bolje od drugih. Kulture nisu iste. Neke su bolje od drugih. Ljudi nisu isti. Neki su bolji od drugih.
Zapad je ubedljivo ispred svih drugih. Najveći doprinos slobodi ljudi i razvoju čovečanstva. Za sada, dok ne proučim pitanje prosečnog IQ, rekao bih da postoji praktično samo jedan razlog za to – njihova društva su zasnovana na boljim idejama slobode (pre svega kroz Hrišćanstvo), umesto kolektivističkog/komunističkog ludila.
Šta je to Inkvizicija i koliko je to ljudi ubila? Dokazi i kontekst? Dokazi za Krstaše? Zašto su nastali Krstaški pohodi na Svetu zemlju? Dokazi za itd.? Svesni ste da promovišete komunističku propagandu zapadnih komunista tj. globalista, „rodnoravnopravnih“ i sl. Svesni ste da je u pitanju ideološko krivljenje slike stvarnosti tj. ono što slobodni ljudi Zapada zovu Matriksom u političkom smislu?
За Jr:
Хехехе, видим ја да grey owl наше колонизаторе не назива без разлога Боговима. Има све то некакве везе са религијом, ипак. Али бојим се да таква религија о којој пишете није тема овог текста нашег домаћина. Ја сам се надовезао на Иванову опаску тврдњом да су људи кроз векове имали начин да контролишу велике масе људи. То је било или кроз дуг, надницу, насиље или путем некаквог облика организоване религије. Промакло Вам је да су и Римљани имали своју религију, да су и они убијали чисто због мржње према другоме. Што је опет последица контроле и испијеног мозга. Уосталом, ни хришћани се нису прославили што се убијања тиче. Знате ваљда за Инквизицију, Крсташе, итд.
И модерна религија о новцу има своје инквизиторе. Зову се банкари. Можда вас банкари неће убити ако сте грешили (нисте вратили рату), али ће вам зато одузети кућу, стан, ауто и све вредно што сте заложили за отплату. Па ћете ипак пожелети да јесу. Наравно, под условом да нисте too big to fail. Онда сте не само имуни на инквизицију, ви ЈЕСТЕ инквизиција.
Поздрав.
@Немирни“У праву сте, права сврха организоване религије је била контрола.“ To je ono što vidite u religiji? Mora da su mnogo ludi ti… kontrolori…
Nekada…
„Januar
10 (28) Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
Veliki gonitelj hrišćana, rimski car Maksimijan Herkul, boraveći u Nikomidiji saznade da u njoj ima veliki broj hrišćana. Kad se na ponoćnoj službi okupi ceo grad, car naredi da se hram opkoli i zapali. Tako postrada 20.000 ljudi 302. god.
12 (30) Sveta mučenica Anisija
Rođena u Solunu u hrišćanskoj bogatoj i uglednoj porodici. Beše izuzetne duhovne i telesne lepote. U vreme Maksimijanovog gonjenja hrišćana jedan vojnik očaran njenom lepotom, priđe joj na ulici i upita za ime. Ona odgovori: „Sluškinja sam Hristova“. Vojnik je probode mačem 298. god.
April
18 (5) Sv. muč. Agatopod i Teodul
Starac Agatopod i mladić Teodul, obojica iz Soluna. U vreme Dioklecijanova gonjenja javno ispovediše svoju veru u Hrista. Vezaše im ruke, obesiše težak kamen o vrat i baciše ih u more. Njihova tela more izbaci na obalu i hriščani ih časno sahraniše. Postradali 303. god.
23 (10) Sv. mučenici Terencije, Afrikan i dr.
Terencije, Afrikan, Maksim, Pompije i 36 mučenika sa njima postradaše u veme cara Dekija 250. god. Izdržali neviđene muke i ostali čvrsti u vojoj veri. Kad su povedeni na gubilište pevahu psalme i hvaljahu Boga što ih udostoji mučeničke smrti.
To su samo neki primeri iz Vekovnika (Ranković Lj., protođakon, (autor i urednik), (1996.) Vekovnik – Pravoslavni večni kalendar, Beograd: Bigz Beograd i Glas Crkve – Valjevo)
Sada…
http://www.gatestoneinstitute.org/14573/persecution-christians-may-2019
http://www.christiantoday.com/article/persecution-of-christians-is-set-to-rise-in-2019/131375.htm
@Ivan Aaa da… Čim gospodin/drug nema šta da kaže onda kreće nadmenost i čak zapovedni način govora… Još jednom – dokazi? Naročito za sramne tvrdnje da Crkva propoveda nekakav razvoj nagona i strasti? Inače, korišćenje nedefinisanih, nerazumljivih i besmisleno uopštenih izraza, uopšte (a naročito u filozofiji) je takođe gotovo uvek siguran znak zločinačke propagande. Tako se drugovi kriju… Da li ste komunista pa pokušavate da provučete sramne napade na Crkvu kroz sakrivanje u besmisleno uopštenim tvrdnjama?
Svaka čast g. Katiću na oštroumnosti.Ljudi poput Vas,sposobni za dubinsku sintezu,su retkost.
Slažem se sa rečenom.Samo,mislim da ne treba potceniti moć ni inteligenciju globalista.U tim „vunenim vremenima“,u koja smo već možda i uplovili,njima ostaje jedna važna karta u rukama.Vojni sukob sa Rusijom svojom paklenom veličinom baca u senku pitanja koja se otvaraju u razvijenim zemljama.Ruski rulet je igra na život ili smrt i oni će je igrati,ako im neko ne uspe da oduzme revolver.
@Jr. – Neverni Toma 🙂
Ne traži dokaze, misli svojom glavom, tako dozrevaš.
Ne uči po uzorku već po umozrelnom razmišljanji.
Blago onima koji poverovaše a ne videše 😉
DOKAZ:
Mračno doba ili mračna vremena je izraz kojim se u delu istoriografije nastoji slikovito opisati srednji vek, odnosno istorija Evrope od kraja starog veka do početka novog veka; odnosno kolaps i nazadovanje zapadne civilizacije i kulture koja je svoja nekadašnja antička dostignuća počela dostizati tek u doba Renesanse; u tom smislu je, pogotovo, u popularnoj kulturi taj period poznat kao „mračni srednji vek“.Da bi se pravilno definisalo vreme o kojem se govori, prvenstveno njegov nastanak, potrebno je uzeti u obzir različite aspekte ljudskog delovanja, kao i procese, koji traju mnogo godina i duže vekova, akumulacije religioznog diskursa.Veoma su važni procesi ekonomskog, filozofsko-religijskog i umetničnog evolutivnog toka, kroz taj vremenski kaledoskop možemo posmatrati prelaz iz antike u „mračni srednji vek“.
Početkom nove ere (I vek), Rimska imperija je na vrhuncu svoje moći, i svako ko bi pomislio da će jedna mala judejska sekta, svojim propovedanjem, pokoriti paganizam i „zameniti“ antičku filozofiju, verovatno bi smatran ludim ili neozbiljnim. Međutim to se desilo. Nova filozofija propoveda nove poglede, kako na život tako i na smrt. Hrišćanstvo donosi preobraženje, jer antički bogovi više nisu mogli zadovoljiti duhovne potrebe novovekovnog čoveka koga je mučila beskonačnost.
Vekovi koji dolaze pokazaće svu snagu kulture, filozofije u hrišćanstvu, pa će varvarski vladari, pokršteni i preobraženi metafizičkom evolucijom više civlizacijske dimenzije koja se razvijala na Mediteranu pronašla novi sveti gral smislenosti. E danas je moderni čovek pred novim kušanjem.
Istorija se ponavlja u ciklisima.
No to je duga i lepa priča, za neka sretnija vremena.
@Ivan „Црквена догматика и њена схоластика у „Мрачнмом средњем веку“ проповеда да човек своје нагоне и страсти не треба да развија брже од дубине спознаје божијег суштаства. Религија учи да су људи у основи себични и похлепни.Јер спознајом суштине битка по Богу а не по слободи је смисао живљења.“ Dokazi?
За Ивана:
У праву сте, права сврха организоване религије је била контрола. Да се ја питам, човечанству је најбоље да што пре заборави све што се десило у средњем веку.
Авај, чини ми се да човек религију о Богу замењује неком новом религијом. Оном о новцу, односно профиту. Јер за неолибералне магове и свештенике, ако у нечему нема профита, то се не и ради. То је грех.
Будите сигурни да ће се и та нова утопијска идеја о којој пишете протраћити зарад нечијих интереса.
@Немирни
Пастири и стадо
Сетимо се појма „мрачни средњи век“.Та кованица рационалних философа је значила да је хришћанска религија спутава слободу и нагоне људске мисли и делања.
Хуманизам и Ренесанса крше религиозни кодекс и рађа се нови слободан човек кои своју судбину узима у своје рике.
Црквена догматика и њена схоластика у „Мрачнмом средњем веку“ проповеда да човек своје нагоне и страсти не треба да развија брже од дубине спознаје божијег суштаства. Религија учи да су људи у основи себични и похлепни.Јер спознајом суштине битка по Богу а не по слободи је смисао живљења.
Међутим Ниче кличе -Бог је мртав!
Ко ово није схватио макар начелно, а упућени у „науку“ која почива на премиси да су људи пре свега себични и похлепни, тешко се може смирити
Права питања су како да одговоримо на технолошки раст продуктивности и пад тражње за радом, како да ефикасно уредимо сопствени живот по мери свога бића и средини у којој живимо? За то нам је потребна другачија врста знања. Нека нова и одржива наука мораће или да се ослони на религиозне догмате или на акумулирана знања, бихејвиоралне економије, психологију и антропологију да би развили теорију о стварном понашању људи, или да се врати идеји о планетарној заједници свих људи. То је велики изазов, интелектуални и политички.Одбацивање неокласичне економије која је очигледно у кризи и коју западни медији доводе до непорецивог култа који је преобликовао представе о људским мотивима и дометима човекових могућности.То је велики изазов за генерације које долазе.
Вероватно ће наићи још један велики шок који ће својом силином вратити човека ка сопственој природи и спознаји.
Ако до тог шока дође он је најизвеснији у колевци неолиберализма јер је ту и извор свих противуречја.
Са моћи долази и жеља за потчињавањем другога. Криви су они који су дозволили корпорацијама и њиховим неизабраним представницима да диктирају своје услове на тржишту. А то су углавном људи из врха власти који су желели свој део колача, а да не мрдну прстом за њега.
Нажалост, на овим просторима од 2000-те неки други диктирају темпо на тржишту, па се и народ мора прилагођавати само да би опстао. Ако нам је утеха, макар смо у бољем положају од народа у већем делу азијских земаља.
Za epistemologija – Fridman i Čikaška škola, nažalost, nisu samo epizoda. Oni su uspeli ne samo da indoktriniraju ogroman deo sveta, već su uspeli i da svojim uticajem i aktivnim delovanjem modifikuju pravni sistem, pogotovo u SAD, koji je postao prirepak neoliberalizma. Ovaj uticaj na pravni sistem možda je i važniji, a svakako je trajniji, od uticaja na ekonomski.
Sedamdesete godine i kriza koja je izazvana kombinovanim delovanjem Vijetnamskog rata i naftnim šokovima, dakle eksternim faktorima, bila je samo izgovor da čikaški momci dođu na scenu kreirajući mit o propasti kejnzijanstva. To je danas jasnije – katastrofalna kriza monetarizma i neoliberalizma iz 2008/2009, izazvana internim faktorima, nije dovela do odbacivanja ovih doktrina, iako je ta kriza bila neuporedivo, da ponovim, neuporedivo dublja od one iz sedamdesetih. Ako je kejnzijanstvo munjevito odbačeno jer je „propalo“, zašto se danas ne odbacuju neoliberalizam i monetarizam, već se 10 godina uporno istrajava na istim politikama. Hvala na komentaru.
Za Ljiljanu – Čitao sam neke od radova gospodina Milanovića, ali nisam čitao njegove knjige. Već sam pominjao – reč je najpoznatijem ekonomisti srpskog porekla, bez konkurencije i o čoveku koji je „globalno“ ime. Ne poznajem gospodina Milanovića, ali po svemu što sam video, čini se da je reč o veoma skromnom i odmerenom čoveku. Cinik bi rekao: kao da nije iz naših krajeva. Hvala na komentaru.
Mislim da je sticanje profita i njegovo beskonačno uvećanje u samoj biti kapitala i njegovoj opštoj formuli: N-R-N’. Kapitalizam kao društveni sistem sa svojom političkom, pravnom i kulturnom sferom predstavlja izdanak i ambijent, kako se to danas kaže, ove osnovne reprodukcione matrice.
Što se tiče Miltona Fridmana i ostalih Čikago bojsa, oni su samo epizoda u predugoj seriji apologeta i apostola kapitalističkog načina proizvodnje, za koji se drži da je nešto bezalternativno čak i „prirodno“.
Kada posmatrate velike ideološke mene, uvek obratite pažnju na materijalne uslove kriznog trenutka u istoriji. Ofanziva monetarizma sa kristalizacijom u ekonomsku, političku i filozofsku ideologiju neoliberalizma nikako nije plod puke odluke elita već posledica slamanja režima akumulacije pod kejnzijanskom doktrinom. Dalji opstanak kapitalističkih visokorazvijenih zemalja je zahtevao napuštanje kejnzijanizma jer on je 70-tih doživeo fijsko u istovremenoj rastućoj nezaposlenosti i inflaciji. Moralo je nešto da se preduzme i odlučeno je da se u novoj oblandi postupi po staroj dobroj maksimi liberalizma o nesputanosti slobodnog tržišta.
Dokle god bude kapitalizma imaćemo cik cak borbu između državnog intervencionizma i free-marketara…
Šta je korporacija? To bih shvatio kao udruživanje poslovnih ideja i kapitala, kako bi akcionari uvećali svoju početnu novčenu masu, jer je sasvim prirodnodno da čovek ima nagon za sticanjem kapitala.Uzmimo primer kompanija Bosch, ona je došla i u Srbiju.Kompanija ima ponude akcija na berzi. Ljudi kupuju te akcije i nadaju se dobiti većoj nego kod štednje.Rukovodstvo te kompanije u okviru zakonskih regulativa brine o kcionarima više nego o radnicima. To je činjenica.Jer ako bi se srušio model upravljanja i akcionari bi povukli svonje ulaoge i kompanija doživljava svoj sunovrat. Lakše je probleme rešavati preko radnika, plata, socijalnih davanja,ekoloških taksi i drugih odliva novca.Osnovna svrha preduzaća je da poveća svoj profit.
E tu nastaje problam na globalnom tržištu ima novih surovijih i snažnijih igrača koji su u usponu kao Kina, koja za sada koristi gotovo iste matrice ali sa daleko povoljnijom klimom razvoja jer su duštvo u industrijskom natajanji. Inače put je sličan onom zapadnjačkom ali sa veoma povoljnim uslovuma za delovanje. Još nema socijalnih zahteva koji bi ugrožavali kapitalni rast, nema jakih sindikata, nema penzionog izdvajanja, plate su niske jer je jaka konkurencija jeftine radne snage koja hrli iz unutrašnjosti Kine, Tako da Kina ugrožava svetsku globalnu ekonomsku filosofsku teoriju profita konkurencijom, a tome nema ispravnog odgovora iz zapadnih ekonomija. Jer problem sad nastaje u samim državama koje su do juče bile vodeće privredne velesile. Nema više rasta društvenog standarda. Ovde je izrazita regresija u napretku da svaka privredna godina biva sve neuspešnija i neprofitabilnija.Zapadni radnički konformistički progres je pokazao svoje lice i motivisao niže slojeve da traže više.Evo u Francuskoj staju železnice između ostalog traže da radni vek bude 52 godine,štrajkuju , policija, zdravstvo,prosveta, aerodromi … Progres je jedini motiv koji se ne može obuzdati.
Tehnološki napredak će veoma brzo manuelne radnike zameniti roboti koji su savršeni na proizvonim trakama i uslugama. Radnici će ostati van fabrika. I šta onda? Oni moraja živeti.Problemi tek dolaze. Važno je o tome progovoriti jer je zrelo za to.
Jedino što se može učiniti je da se svi problemi ozbiljno analiziraju i ekstremni faktori srežu u normalne zakonske okvire koji regulišu humaniju preraspodelu, a strukturalna foprma da ostane približno ista.Nisu krive strukturalne forme, one su nužne, jer obezbeđuju neophonu funkcionanu dinamiku, krivi su njihovi nesraznerni odnosi koje su vremenom preobratili u međusobnu protivurečnost i sad prete da razore sam funkcionalni fundament koji prelazi u svoju protivurečnost.
Rušenje sistema je rizično jer za bolji ne znamo i teškoga je izgraditi bolji a pošteniji.
Izreka ”Nije u prirodi vukova da brinu o ovcama.”,a ko je vuk,a ko je ovca,kada znamo za CEFTA ili tkz,”mali Sengen”,najnovija vizionarska prica?Drugo kako prolaze zemlje u sistemu globalizacije poput Finske,Svedske,Norveske,Danske?Da li je u pitanju da su to zemlje bolje uredjene od zemalja bivse ex,Jugoslavije i Balkana,a konkretno kod nas u Srbiji vlada totalno ne znanje i sposobnost kako da domacu privredu i to posebno privatni sekror i sve njene grane uspesno razvijamo,cuvamo,usmeravamo itd..,pa tako i na taj nacin da ne budemo ovce?E takva vrsta znanja,organizaciskih vestina,strateske taktike,sinhronizacija privrednih resursa,vestine poslovanje itd..,se ne mogu odradjivati na raznim biznis forumima,ministarskim kabinetima,predsednistvu,kafanama itd..,vec tamo gde i treba bez politickog uticaja i kontrole raznih partiskih vukova,koji su politicki obojeni bez trunke gore spomenutih znanja i vestina,a to vazi i za razne sluzbe koje takodje ne poseduju potrebne sposobnosti kada je privreda u pitanju.Ili sto poslovica kaze ”I vuci siti,i ovce/koze na broju”.Mi sami smo duzni i odgovorni za svoju zemlju,a ne neki da nazovemo zagovaraci globalizma.
@Nebojša Katić U redu. Hvala još jednom na objavljivanju linka.
Hvala na još jednom odličnom blogu! Odličan tajming. Trenutno ni ja uopšte nisam sigurna da li je bilo koji od predloga za „reformu“ iznutra (Green New Deal, Wealth Tax, Stakeholder Capitalism, Climate Action) u bilo kojoj meri motivisan ikakvom brigom za društveno dobro ili je samo još jedan od, kako kažete, manevara korporacija i vlasnika kapitala zabrinutih za svoje interese koji su u procepu… Cela ta doktrina (mene podseća na religijski kult) ionako ne prepoznaje društveno dobro kao vrednost.
U međuvremenu se nastavlja komodifikacija svega što već nije komodifikovano. Tržišta se šire ne samo lateralno (geografski), već i u dubinu, prodirući sve više u sferu privatnog. Malo rentiramo sedište u kolima (Uber), malo sobe (AirBnB), malo slobodno vreme (gig ekonomija), malo i emotivnu sferu (npr. u Americi je izuzetno popularna platforma na kojoj se povezuju studentkinje sa „sponzorima“ „sugardaddies“… i to se ne smatra prostitucijom već najnormalnijom tržišnom transakcijom. Studentkinje u svakom slučaju trebaju partnera, ali takođe trebaju i novac za školarinu. Zašto tržište i tu ne bi arbitriralo?!)…
Sve u svemu, plaši me sve ovo. Što više upada u krizu, neoliberalizam će nas više „pujdati“ jedne na druge. Narode protiv naroda. Religije protiv religija. Komšije protiv komšija. I na kraju i samu porodicu kada svaki ljudski odnos postane puka transakcija. Sve samo da bi se sakrila otimačina.
Jeste li čitali Branka Milanovića i šta mislite o njegovom radu? Razmišljam da kupim Capitalism Alone.
https://www.bloomberg.com/features/2018-rich-new-zealand-doomsday-preppers/
А у међувремену песимистичнији део вукова припрема бункере на Новом Зеланду.
Занимљиво је како и Илоне рекламира свој нови камион, каросерија отпорна на ударце чекића и стакло отпорно на метке. Циник би рекао да је то идеално возило за евакуацију до аеодрома.
Za Gosu – Da, gospodin Radulović je čitao moje tekstove i video neke od nastupa i čini se da je neke od mojih stavova usvojio. Hvala na komentaru.
Za Jr – Moj tekst govori o novom fenomenu koji se nedavno pojavio. Neki od najpoznatijih svetskih biznismena pozivaju svoje „kolege“ da se urazume, jer su zabrazdili. Dakle, nije reč o uopštenoj kritici kapitalizma, kako se Vama učinilo, već o vrlo jasnoj kritici sistema koja dolazi od visoko pozicioniranih insajdera. Samo sam skrenu pažnju na fenomen o kome se u Srbiji malo zna. Vaši komentari (citati drugih autora) u kojim se pominje „otrovni socijalizam“, Kuba, Severna Koreja, KGB, problem jednakosti, itd. nemaju nikakve veze sa temom teksta. Kao što rekoh, imate svoj blog, dao sam njegovu adresu mojim čitaocima, i tamo možete debatovati o temama koje su Vama važne. Hvala na komentaru.
G.Katicu,
Intervju S.Radulovica koji dosta toga sto zbori,po meni i nekom mojem skromonom shvatanju ima dosta slicnosti s Vasim vidjenje na Svetsku ekonomiju,takodje i Evropsku tj,Balkanskih zemalja.Ako ste u mogucnosti i mozda zelite da prokomentarisete S.Radilovica politicko/ekonomsko/privredno izlaganje?Jedino imam zamerku na izgovorene reci S.Radulovica u smislu da u Srbiji izadje preko mislim 6,500 000 glasaca,a da u Srbiji ima oko 5,000 000 izdatih licnih karti.Drugim recima zeli reci da u Srbiji i mrtvi glasaju?Ali kada pomislim na podatak da ima van Srbije tj,u Dijaspori preko cirka 3,000 000 gradjana Srbije,pa da li oni poseduju tih da kazemo cirka1,500 000 licnih karti?Unapred zahvaljujem kojim slucajem se odlucite da prokomentarisete S.Radulovicev intervju,a takodje uvazavam i ako to ne zelite ili nije u sveri Vase profesionalne strucne spreme.Ipak se radi o nasoj Srbiji,jer Srbija je na prekretnici.Da budem iskren,postao sam umoran na Kopaonik Biznis Forum,i druge slicne biznis forume po Srbiji,koji totalno nista ne doprinose domacoj privredi i domacim preduzetnicima,ne bitno o kojoj pribrednoj grani se u sustini radi.
P.S.
Nisam zagovarac bilo koje partije ili njihovih predstavnika,pa ni S.Radulovica.Vec samo mene zanima kriticki stavovi ili podrzavajuci kada je naza zemlja u pitanju.
Hvala. Dva komentara su drugi tekstovi sa korektno navedenim autorima. Jedan komentar je moj i ne vidim nikakav problem da objavim svoje mišljenje ako već dozvoljavate komentare. Nije to nikakva promocija nego jednostavno imam pravo da komentarišem kao i svi drugi. Kada uopšteno govorite o kapitalizmu, ideologijama, radnicima i sindikatima – moji komentari su na mestu i treba da budu objavljeni. Pored toga pre komentara drugih autora koje sam naveo, jasno je istaknuto ko i o čemu govori te ljudi imaju izbor da li će čitati, a i bez toga je njihov slobodan izbor…
Zato sada Stiglic zeli da spase neoliberalizam tako sto bi ga on “ promenio “ .
Znaci da je tesko menjati (iznutra ) sistem.
Malo ce biti komentara jer se nema sta dodati (prosli text je zatrpavan drugim stvarima)
Za Jr. – Nisam pustio Vaša tri preduga komentara jer se ne tiču mog teksta. Zamolio bih Vas da moj blog ne koristite za promociju svojih tekstova ili tekstova autora koji Vam se dopadaju. Ovde objavljujem adresu Vašeg bloga, pa ko želi može sa Vama polemisati tamo: http://slobodnotrzisteideja.wordpress.com/. Hvala na komentaru.