Ekonomska čuda u Evropi su moguća, a Srbija je mesto gde bi se čudo moglo dogoditi. To sledi iz obimne studije „Novi program za rast Srbije“ (Serbia’s New Growth Agenda) koju je Svetska banka (SB) upravo objavila. SB veruje da bi uz reforme kakve predlaže, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih dvadeset godina mogao biti sedam procenata godišnje. Reč je o spektakularnoj prosečnoj stopi kojom bi se BDP Srbije za dvadeset godina povećao gotovo četiri puta. SB naglašava da bi bez mera preporučenih u studiji BDP mogao da raste najviše tri do četiri procenta godišnje – nedovoljno da Srbiju približi životnom standardu Evropske Unije.
Svi uobičajeni recepti kakve SB i MMF zastupaju već decenijama i u ovoj studiji su na broju. Da bi Srbija rasla po stopi od sedam procenata, ona mora podići stopu investicija i produktivnost, mora unaprediti finansijski sistem kako bi se povećalo kreditiranje privatnog sektora, mora reformisati obrazovni sistem i podići kvalitet radne snage, mora podstaći konkurenciju i podići učešće izvoza u BDP-u. Navedeni ciljevi se mogu ostvariti samo strukturnim reformama i stvaranjem povoljnog regulatornog ambijenta. Receptima se nema šta zameriti, ali optimizam SB nema uporište u istočnoevropskom iskustvu.
Nijedna evropska tranziciona država nije ostvarila dvadesetogodišnju prosečnu stopu rasta kakva se obećava Srbiji, niti se takvoj stopi ikada približila. Ni razvojni fondovi EU, ni integrisanost u regulatornu i ekonomsku arhitekturu EU, ni armije stranih savetnika nisu pomogli da se u ovim državama dogode ekonomska čuda. Čini se da je prosečna dugoročna stopa od oko četiri procenta maksimum kome se mogu nadati evropske tranzicione zemlje – bar kada se pridržavaju reformskih saveta vašingtonskih i briselskih institucija. Zašto bi baš Srbija bila izuzetak?
Teško je razumeti kako Srbija može postići visoke stope rasta kada emigracija i ubrzano starenje nacije smanjuju broj radno sposobnog stanovništva i obaraju njegov kvalitet. Nejasno je kako država čiji je bankarski sistem dominantno u stranim rukama može obezbediti dovoljno kapitala koji bi bio usmeren u investicije i razvoj. Nejasno je kako se bez kreditne kontrole, kreditnog usmeravanja i bez tzv. finansijske represije mogu obezbediti i osloboditi sredstva za investicije. Nejasno je kako se bez carinske zaštite i uz precenjeni kurs dinara može podstaći razvoj domaće industrije.
Nejasno je kako se u globalnom ambijentu anemičnog rasta i pretećih ekonomskih ratova može načiniti čudo. Nejasno je kako se visoko zadužena ekonomija može 20 godina razvijati po stopi od sedam procenata kada je njena neto investiciona pozicija u ogromnom minusu i time strahovito ranjiva na iznenadno zaustavljanje priliva kapitala.
Analiza SB daje preveliki razvojni značaj mikro, malim i srednjim preduzećima. Koliko god pomoć ovom zapostavljenom sektoru bila važna, njegov razvoj ne može dovesti do stope rasta kakva se studijom SB obećava. Bez velikih domaćih industrijskih preduzeća i trgovinskih lanaca na koja bi se mala privreda oslanjala, visoke stope rasta su u sferi fantazije. Velika domaća preduzeća ne mogu nastati samo popravljanjem ambijenta, već je za to potrebna aktivna i agresivna industrijska i trgovinska politika.
Ekonomska istorija nas uči da su čuda ipak moguća i da su se već dogodila u 13 država koje su prosečnu stopu od sedam procenata (ili veću) ostvarivale u kontinuitetu od četvrt veka. Ta iskustva su analizirana u jednoj važnoj razvojnoj studiji (koju sam komentarisao u „Politici“ daleke 2008, u tekstu pod naslovom „Pohvala efikasnoj državi“ https://nkatic.wordpress.com/2008/06/03/pohvala-efikasnoj-drzavi/.
Uprkos sličnosti u nalazima dve studije, ona iz 2008. pokazuje da se ekonomski uspeh ovih zemalja u velikoj meri bazirao na jakoj i efikasnoj državi i njenoj aktivnoj ulozi u kreiranju industrijske politike. Takvu i toliku ulogu države SB ne preporučuje Srbiji. Istini za volju, da bi država mogla odigrati takvu ulogu, ona mora biti popunjena sposobnim i posvećenim kadrovima kakve Srbija niti ima, niti se trudi da stvori.
Treba istaći da je u svojoj analizi SB dala objektivnu i detaljnu sliku stanja domaće ekonomije i da je napravila veoma dobar inventar njenih slabosti. Dat je i niz vrlo upotrebljivih „ambijentalnih“ saveta koji se mogu relativno brzo integrisati u domaću regulativu i ekonomsku politiku. Ovaj dokument je zato odlična polazna osnova na kojoj bi mogla otpočeti ozbiljna rasprava o ekonomskoj budućnosti Srbije, rasprava kakvu čekamo već decenijama. Biće tužno ako se ovaj dokument brzo zaboravi ili nekritički prihvati i posluži, pre svega, ili samo kao opravdanje za brzu prodaju velikih državnih monopola. Gotovo da već čujem rečenicu: hoćete li da zadržimo Elektroprivredu Srbije, ili hoćete stopu rasta od sedam procenata i prosečnu platu od 900 evra?
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Uspeo sam na BELEX CLUBU da postavim fotografije.
Na ovoj stranici možete pronaći slike izgradnje Gasovoda:
https://www.aikb.net/t1434p175-privreda-srbije-stanje-trendovi
Za Ganeta – Ako država ne ulaže u infrastrukturu, onda nema ko, a bez dobre infrastrukture nema ubrzanog razvoja. Naravno, i infrastrukturna ulaganja moraju da prođu analizu troškova i koristi. To se nekada ozbiljno radilo, ali ne znam da li se to i danas radi. Pri tome, infrastruktura nisu samo putevi. Hvala na komentaru.
Za Kuma,
Moj mejl: marjanovicgane69@gmail.com
Zanimaju me podsticaji i tu spadaju TAFE 542 i MAHINDRA 547. Nema takvih traktora u mom kraju. Pošto se bavite poljoprivredom mislio sam da možda u vašem kraju ima neko ove traktore te bi bilo dobro da porpičamo o tome kako su se pokazali. Inače svaki savet mi je dobrodošao. NPR: zanima me koji traktor vi koristite i kako se je pokazao? Takođe, postoji i jedan voćarski traktor SOLIS 26 koji mi je zapao za oko a podleže subvencijama i mislim da se može koristiti i u ratarstvu jer ima i obe vuče – evo možda možete dati informaciju kako se je pokazao ako ga neko u vašem kraju ima????
Odlučio sam da uskoro uđem u poljoprivredu i obrađujem zemlju. Mislim da je trenutak za to dobar. Svi izlaze, u mom kraju ljudi razočarani niskim cenama masovno vade maline i krče vočnjake, zemlja nikada nije bila jeftinija, subvencije su niske a cene poljoprivrednih proizvoda su na apsolutnom minimumu……. Moj berzanski instikt mi govori da je sada pravi čas da se uđe………. Na sve to država daje dobre podsticaje za nabavku mehanizacije. Inače, nemam ambiciju da se obogatim u poljoprivredi. Moj san je da obezbedim hranu za potrebe moje porodice i da mogu da pokrijem troškove komunalija a sve što zaradim preko toga je puna kapa. Dakle radi se o maloj pre svega naturalnoj proizvodnji za svoje potrebe.
Za g. Katića,
Mislim da se radi upravo o tom vremenu. Moguće je da su bila u pitanju samo osnovna sredstva a ne i investicije u infrastrukturu…. Nekako stičem utisak da država masovno ulaže u infrastrukturu koja neće direktno brzo vratiti novac…… Meni se ova ulaganja čine opasnim i čini mi se da se preterano troši novac koji bi se možda mogao produktivnije uložiti…… Takođe, već sam pisao da mi smetaju neproduktivana ulaganja u stadione, hale i igrališta u ovom trenutku………
PS:
Pre neki dan sam išao do Boljevca da pogledam fabriku traktora SOLIS…. Radi se o hali u kojoj nema mašina. Jednostavno traktori se dovoze u delovima i sklapaju….. Nema proizvodnje već je u pitanju šravciger industrija.
Na putu za Boljevac sam video izgradnju Gasovoda i napravio par fotografija. Ovde se ne umem snaći ali ću ih postaviti na sajtu BELEX CLUB i onda postaviti link na ovom sajtu da ljudi pogledaju. Kuriozitet je da se izgradn ja gasovoda radi u potpunoj tajnosti daleko, daleko od očiju javnosti.
Evo, možda će ovo biti nekom zanimljivo da pročita.
@ Gane
Nemam vremena sada da tražim Vas mejl.Bicu kratak.Mislili ste na TAFE 42DI,IMT je nekada imao model 542.Taj TAFE uglavnom imaju komunalna preduzeća.To je isti traktor kao cuveni „Ferguson“,nas IMT 539,samo jaci za nekoliko ks,sa jednom brzinom vise i sa gumama 12 u odnosu na 11 na 539.Dakle TAFE je u transportu brzi i jaci nego 539,pogotovo na asfaltu,zato ga cesto uzimaju komunalci.Za poljoprivredne poslove su bolji traktori sa vucom na sva 4 tocka,tezi napred i sa jacom hidraulikom.Obzirom da ovaj TAFE kosta oko 12 000 evra sa kabinom,ako se ne varam,bolje je dati nekih par hiljada vise za kineskog duplaka YTO 454 koji ima i druge bolje performanse pored prednje vuče ili jos kvalitetniji i malo skuplji Foton Lovol 454.Ako se traži najjeftiniji traktor i performanse nisu bitne Mahindra ima u ponudi jednu verziju bez ili sa kabinom i bez prednje vuče,zastupnik je u Nisu.A taj traktor potpada pod državni podsticaj za 2020-tu.Zaboravio sam cenu Mahindre,ali mi se cini da je nekih 9 000 bez kabine.
Za Ganeta – Bilo je perioda kada je država zamrzavala i ograničavala investicije u osnovna sredstva, ali se ne sećam da su se ikada ograničavale investicije u infrastrukturu. Mislim da su pod ograničenjem bila ulaganja u neproizvodna osnovna sredstva i da se u tim perioda dopuštala samo zamena amortizovanih sredstava. Pri tome, koliko se sećam, to je bilo tek osamdesetih, dakle posle Titove smrti i u periodu dužničke krize. Na udaru zabrane investicija su bile ponajviše banke i druge finansijske organizacije. Generalno, period kasnog socijalizma je bio period u kome su zanemarivana obrtna sredstva i to je stvaralo ogromne probleme sa likvidnošću. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Pre 10-tak. godina sam pričao sa jednim ostarelim knjigovođom ali i jednim od najboljih u Leskovcu na ekonomske teme. On mi je tada rekao da je u Titovoj Jugoslaviji postojao propis koji je ograničavao investicije u osnovna sredstva i infrastrukturu. Po njemu propis je donet kako bi se sprečila prevelika ulaganja u nešto neproduktivno, što sporo vraća novac. Po njemu država je uradila pametnu stvar i on misli da preterana ulaganja u infrastrukturu i osnovna sredstva nisu dobra te da bi ih bilo pametno ograničiti………… Pristalica je izbalansiranih ulaganja ali sa dominacijom u ono što brzo vraća novac. NPR: znam da je savetovao jednog privatnika da novac ne ulaže u zgradu koju je nameravao da podigne i ne duplira kapacitete već da unapred plati robu i uhvati rabat koji je tada iznosio 10-tak a možda i vikše %………. Čovek inače ima ogromno iskustvo u privredi jer je bio direktor u JKP Bojnik ali i nekih drugih preduzeća u Leskovcu.
Naravno, sada me zanima da li su vam poznata ova ograničenja i šta mislite o njima. Takođe me zanima da li su ta ograničenja posledica konkretnih makroekonomskih okolnosti toga vremena ili mislite da su univerzalna i da li bi ih trebalo primeniti i u današnjem vremenu.
Za Kuma,
Da li je u vašem kraju neko kupio ili ima od ranije traktor TAFE 542 i kakva su iskustva. Ostavio sam u jednom komentaru mejl te mi možete odgovoriti privatno da ne dosađujemo g Katiću temama koje samo mene zanimaju……
Pozdrav.
Кога даље занимају даље анализе и подаци може их наћи у студији урађеној у сарадњи ЦЕВЕС-а и ПКС-а под називом Analiza performansi i lanca vrednosti odabranih sektora 2017. Овај документ је цитиран у студији СБ-а и на први поглед даје корисне информације и препоруке.
За Небојшу Катића:
Мудри економисти Светске Банке су се тек сада сетили да метод подстицаја страних инвестиција треба мењати. Није им тај метод сметао раније, када су компаније из Емирата и Европе добијале новац будзашто. Али што баш сада, шта се то променило у односу на ранији период?
Променила се структура инвестиција. Сада нису западни инвеститори приоритет, већ те подстицаје добијају предузећа из Кине и других земаља. Треба сузбити ту навалу капитала и утицаја, па отуда овакве препоруке.
Подвлачим да у овом извештају нема ништа нарочито новог. И даље се инсистира на либерализацији тржишта, „владавини права“ и сличним отрцаним флоскулама. Само се убаци понека пецка и препорука према којој воденици треба Србија да нагиње. Овај извештај треба гледати пре свега као политички документ.
Поздрав.
Za marka B. – Mora se priznati da je Svetska banka korektno analizirala strane investicije i njihove efekte, mnogo korektnije od lokalih ekonomista. Subvencije Rachu su samo dokaz da do njihovog dolaska mi nismo znali kako se pravi visokotehnološki proizvod kakav su voćni sokovi. Tu je reč o klasičnom transferu znanja i tehnologije. Hvala na komentaru.
Možda ima veze s temom:
https://theconversation.com/bernie-sanders-economic-adviser-has-a-message-for-australia-we-might-just-need-130182
„Rast SDI (stranih direktnih investicija – prim. MB) u industrijama sa malom dodatom vrednošću i ograničenim vezama sa domaćim firmama navodi na zaključak da bi izmena kursa u pogledu podsticaja za SDI mogla više doprineti privrednom rastu od postojećeg modela. Postojećim mehanizmima prvenstveno se podstiče stvaranje novih radnih mesta, što je mera preživela iz vremena kada je Srbija bila suočena sa visokom nezaposlenošću a njen status kao destinacije za SDI nije bio poznat. Današnjoj Srbiji su potrebni podsticaji usmereni na rast produktivnosti kroz podsticanje rasta industrija sa većom dodatom vrednošću i stvaranjem efekata prelivanja.“
(Svetska banka: „Nova agenda za rast Srbije“, Okvir 7, str. 38)
Click to access SRB-CEM-Synthesis-SRPSKI.pdf
Poštovani gospodine Katiću, može li se reći da je aktuelna subvencija austrijskom Rauch-u možda i prvi primer podsticaja kakav je potreban današnjoj Srbiji, dakle podsticaja usmerenog na rast produktivnosti, a ne prvenstveno na smanjivanje nezaposlenosti?
Mislim na ovu subvenciju, od 73000 evra po novozaposlenom:
https://www.danas.rs/ekonomija/rauhu-za-30-radnika-drzava-dala-22-miliona-evra/
Za Ivana,
Mislim da grešite…… Verujem da su rudni potencijali Srbije nesagledivi…. U jednoj od ove dve emisije je o tome govorio dr Predrag Mitrović.
Toplo preporučujem svima obe emisije jer ćete mnogo saznati o mnogim zanimljivim ekonomskim temama.
PS:
Dr. Mitrović je jedini čovek koga su tužili strani investitori i čija je istraživanja o iznošenju novca iz Srbije potvrdio „Fanenšejl tajms“………. Radi se o bivšem bankaru i današnjem profesoru Ekonomskog Fakulteta u Nišu.
Svake godine čitam ovaj jedan te isti tekst, sa naravno, malim, ne bitnim izmenama…
Govoriti o zlatu je elokvencija koja najuspešnije muti razum
Jednom u Zaječaru, drugi put u Kuršumliji, treći put Kinezi u Boru itd.
Normalno, zlatno doba se najlakše propagira na „zlatnoj polozi“ !!!
Idu izbori Gane pa valja da se navata koji glasić više 🙂
Stiže zlatno doba i u mom kraju !
https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3151163-zlatna-juzna-srbija-kanadjani-potvrdili-da-su-nasli-pravo-bogatstvo
Zlatno doba je ipak moguce,jedino ako se politicka elita odvoji od privrede tj,da ona upravlja privredom,a upravljaju privredom iz cistog razloga jer u privrdi mogu i politicari da za sebe nesto zgrabe,ali i da svoje partiske kase blagovremeno popune za buduce financiske potrebe kojim slucajem budu otisli u opoziciju.Pa tako politicka elita i njeni dobro placeni politicari ili kao i njene vodje raznih politickih partija,nije samo dovoljno sto dobijaju apanaze iz budzeta,vec pune svoje partiske kase kroz privatnu delatnost partiskih lojalnih vojnika,koji su kroz saradnju partiskih otvorenih privatnih firmi rade sa preduzecima iz drzavnog/javnog sektora i tako pune partiske kase.To kontrolisu razne unutrasnje sluzbe,jer u protivnom ne bi partiski cinovnici samo medijalno verbalno optuzivali suparnicke politicke cinovnike iz drugih konkurentskih politickih partija za pljacku i izrabljivanje javnih i drustvenih preduzeca,a da niko iz sudstva i tuzilastva ne reaguje.Zar nije to jasno svima o cemu se radi da nam SB ili MMF predvidjaju lepu buducnost,a G.N.Katic lepo opisuje nasu zlatnu buducnost,jer ipak domaca privreda treba da se vodi nezavisno od politike,partiskih parazita i ideologije drzavnog kapitalizma.
Lepo je sve opisano u tekstu.SB je na svojim pozicijama,ali se ne daje paznje uslovima rada,pravednijoj raspodeli.
Mozda sve i uspe.Rumunija je imala velike stope rasta.
Ocekivano je da se zanemari humani aspekt jer se veruje na zapadu da socijalizam,egalitarnost ne vode rastu,razvoju .
Za Krleta – Nesporno je da se kontinuirano visoke stope rasta lakše ostvaruju na niskom početnom BDP-u. To može delom objasniti rast Kine, ili Južne Koreje npr. Ali, bar stotinak država je imalo nisku osnovu, a da nije ni prišlo visokim stopama. Kada su tranzicione države u pitanju, one su u najvećem broju tužna priča. Npr. od 1989. do 2018, Bugarska je rasla po prosečnoj stopi od 0,5%, Mađarska 1,4%, Rumunija 1,5%, a Poljska 3,3%. Pri tome, obećavano im je da će se promenom sistema i prilivom stranih investicija dogoditi čudo. Srbija je imala prostor za mnogo veću stopu rasta budući da nivo BDP-a početkom 2000. bio oko 50% onoga iz 1990. Biće da je problem ipak vezan za model i doktrinu rasta. Hala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Ne mozete da poredite tranzicione zemlje i na primer Kinu kad je krenula u tranziciju. Kina je krenula u neku vrstu tranzicije 1978 godine; u to vreme se oko 65 % stanovnistva bavilo poljoprivredom, 30% bilo nepismeno a GDP je bio na nivou najsiromasnijih drzava Afrike. Naravno da su mogućnosti za brzi rast bile daleko vece nego kod zemalja istocnog bloka i bivse SFRJ.
Slovenija i Ceska su 1990 godine bile po razvijenosti na nivou Spanije i nerealno je bilo ocekivati da rastu po stopi 7%.
Poenta je sto je drzava nerazvijenija, sto je niza startna osnova, i sto je veci procenat poljoprivrednog stanovnistva uslovi za brzi rast su veci.
To je uradio i Japan od pocetka pedesetih do pocetka osamdesetih godina 20 veka, Italija od pocetka pedesetih do pocetka sedamdesetih godina ali i mnoge socijalisticke zemlje.
SFRJ je od 1955-1980 imala otprilike rast oko 6,5%.
Pozdrav!
Kakvi Korejanci, Kinezi i ostali, ako smanjimo porez na 2 % BNP Srbija ce rasti 20 % godisnje.
Stvarno samo porezi da snizimo.
Ironija.
@Gane – Možda ste upoznati sa projektom FINTEL ENERGIJA……radi se o sistemima vetrenjača u okolini Vršca….. to je bio prvi IPO na našoj berzi nakon 70 godina
Nisam to pratio.
ali sam sa trane pratio razvoj vetroparkova.
Moj tim i ja smo davno pokušavali da projektujemo vetro turbine sa vertikalnom osovinom. To je teortetski zamišljno dakoristi prednosti Venturijevog efekat. Ali nismo uspeli da dobijemo dobre empirijske parametre.Ustanovili smo da su potrebni novi materijali po principu što lakši, fleksibilniji i žilaviji na frontalne udare vetra.
Danas je stanje drugačije tehnologija materijala je vidno napreovala, ali mislim da su materijali jo dosta skupi.Istraživanja smo obustavili davno jer nismo imali više sredstava. Modele kojes mo naprvili i probali funkcionisalisu ali ekonomska isplativost je dosta zagonetna.
Gane jedno je jasno nema tu velike dobiti i balagostanja. Ti koji o tome piši uli nisu odgovorni ili su neozbiljni.
Evo u Ruminije vetro park ĐE je prodat. Drugo vetrovi su tu bili kvalitetni i gustina je bila homogena. Sad tu dolazi do turbilencija velikih vazdušnih masa koje stižu s9 mora. Ptice, kopnene životinje se sele. Kopno nema više onaj kvalitet kao nekada.
Investitori sve to prenebregavaju pa su rezultati uvek pod znakom pitanja.
Ovde je u pitanju krupni kapital i multinacionalne kompanije se bore za prestižnu tehologiji izrade opreme, boreći se za dominaciju na globalnom tržištu.
Jedno je jasno Bog je cicija neda nam on izobilje jer je čovek kvarljiv i brzo pobesni 🙂
Pozdrav,
Za Ivana,
Da ne dosađujemo g. Katiću….. moja adresa:
marjanovicgane69@gmail.com
Zanimaju me vetrenjače u Vojvodini, preciznije Vršcu – da li će to biti profitabilno po vama???
Pozdrav.
@Gane
Poštovani Gane,
Hvala Vam na pohvali moje ‘ludosti’ !
Taj projekat obnovljivih izvora energije ili OIE započet je još davne 1992 godine, stao je, nedaće više sile i istorijski nepovoljan trenutak nije omogućio realizaciju istog. Većina ljidi više nije s’ nama.
To je bio ‘ambiciozano realan ‘ projekat ali zaustavljn je.
Pre 4 godine je dogovoreno da u sedam nastavaka popularišem tu ideju u okviru svetskih standarda a ne ovako kaubojski. Kako mi to umemo sve dobro da pokvarimo.
Posle četvrtog nastavka sam zaustavio tekstove i to stoji. Dokad? Bog sveti zna. Projekat je nameravao da od ideje do ekonomske isplativosti jasno na jednom mestu prikažu sve aspekte koji se javljaju kao nedoumice. Ali neki drugi su preuzeli inicijativu i evo dokle smo došli.
Šaljemti još dva teksta kao poklon za pohvalu.
Uživaj u čitanju.
https://galaksijanova.rs/ogledanje-puta-ka-istini/?script=lat
Evo jednog teksta iz faze tehničkog dela, gse se jasno uviđaju objektivne mogućnosti i isplativot.Sedmi deo je trebalo da rekapitulira i zatvori finansijsku konstrukciju, ali alavi su našli drugi put koi je onakav kakav vidimo na terenu.
https://galaksijanova.rs/reka-u-cevinije-reka-3/
Možeš postaviti Gmail za dalje diskusija da ovde ljude i gospodina Katića ne opterećujemo.
Srdačan pozdrav,
Za Ivana,
Odavno nisam čitao nešto tako vrhunsko kao što je vaša „Filozofija fizike“….. Mnogo lepo….. Mislim da tekst zaslužuje pomno proučavanje a ne samo čitanje.
Sa uživanjem sam pročitao vaš tekst o minihidroelektranama. Želim samo da vam skrenem pažnju na ekonomski aspekt…… Za vlasnike ovih hidrocentrala ekonomski aspekt će biti pozitivan jer EU insistira da određeni procenat od ukupno proizvedene energije mora biti iz obnovljivih izvora. Dakle, plasman je zagarantovan a cena nije upitna jer će država morati da otkupi sve što se proizvede po cenama koje obezbeđuju profit iako su mnogo veće od tržišnih. Ovo objašnjava veliko interesovanje za izgradnju istih od strane investitora jer je malo roba na tržištu koje imaju zagarantovan plasman po ceni koja sigurno donosi profit.
Možda ste upoznati sa projektom FINTEL ENERGIJA……radi se o sistemima vetrenjača u okolini Vršca….. to je bio prvi IPO na našoj berzi nakon 70 godina. Građani su mogli kupovati inicijalnu ponudu akcija po ceni od 500 din. Ovde sam pogrešio jer ih nisam kupio plašeći se matične firme iz Italije I velikog broja povezanih pravnih lica u ovom projektu. Trenutna cena po kojoj se trguje ovim akcijama je 650 din. Da sam učestvovao na IPO već bih izašao sa masnom zaradom…… Sada me zanima da li znate nešto više o energiji vetra, da li ga ima u Vojvodini, koliko je stalan vetar, kakav je ekološki aspekt ovih vetrenjača itd…. Na internetu se mogu pronaći mnogi negativni tekstovi ali mene zanima vaše mišljenje ako ovu temu pratite i znate nešto više.
Veliki pozdrav za vas.
@ inzaghi – Andric rece da kada otvoris jedna vrata,desetak zatvoris
Ne znam za ovu Andrićevu ali znam za sopstvenu.
Kad dođem Svetom Petru na istinu, sva će se vrata za mnom zatvoriti ali nadam se da će Sveti Petar mi otvoriti ona RAJSKA !
Valjda ću zaslužiti 🙂
Kod najelitnijeg Ivana je sve lako
Andric rece da kada otvoris jedna vrata,desetak zatvoris .
POZDRAV
@Gane
Evo Gane jednog linka sa P.U.L.S. – ea
Ova tema je inspirativna sama po sebi.
Teorija determinističkog haosa je teorija u začetku. Ona je najbitniji kvantni skok u evoluciji ljudcke misli, potiskuje teoriju redukcionizma i traga za opštim principima. Od funkcionisna naše svesti, preko psihologije, ekonomije, politike do kosmičkih razmera. Univerzalni princip skaliranja pokazuje i daje prve rezultate na polju odgonetanja božije tajne. Kako funkcioniše Univerzum?
https://pulse.rs/filosofija-fizike/
Mladi i zapitani ljudi treba da se pozabave ovom temom.
P:S:
Ostavite se mobilnih, rijalitija i gluvarenja.
Život je veliki izazov i njega treba iskoristiti konstruktivno, maštati , maštati …
Dobro iskorišten dan,miran san,
Dobro iskorišten život laka smrt.
LEONARDO
Pozdrav,
Мене је овај текст подсјетио на један чланак Бранка Милановића:
http://glineq.blogspot.com/2018/02/how-is-world-ruled.html
Претпостављам да су и ове препоруке написане у духу примјера који је навео у чланку.
Небојша каже:
“ Ovaj dokument je zato odlična polazna osnova na kojoj bi mogla otpočeti ozbiljna rasprava o ekonomskoj budućnosti Srbije, rasprava kakvu čekamo već decenijama. “
Да би постојала расправа тј некакав процес дијалога, изналажења најбољих решења, и њихове примјене, потребно је прво да имамо инфраструктуру која ће да осигура спровођење тог процеса. Можда нисам више у току али мени се чини да не постоји таква инфраструктура. Ако и постоје неки њени дијелови, они више фигурирају као сурогати, играју улогу тотално другачију од намјењене, или раде за неког газду.
Za Ganeta – Ja se sećem Ivanovog teksta o mini hidroelektranama:
https://galaksijanova.rs/reka-u-cevi-nije-reka/?script=lat
Drugi deo: https://galaksijanova.rs/reka-u-cevi-nije-reka-2/?script=lat
A davao je bio linkove u svojim komentarima, par puta, npr.:
https://nkatic.wordpress.com/2011/08/22/kraj-epohe-i-sumrak-imperije/#comment-17725
Za Ivana,
Nisam razumeo o kojim stručnim tekstovima govorite….. Da li imate blog ili ste pisali za neke časopise ??? Zamolio bih vas da postavite linkove da pogledam.
Pozdrav.
@hercegovac- jer ne bi hvalio ideju čovjeka koji ima ozbiljnih psihičkih problema
Dragi zemljak, mogu ti reći, da ubijaš ko granom,što rekli naši zemljaci. Probleme pojednostavljiješ do banalnosti pa i redikcija ti je bemislena.
O mojoj struci i stručnosti možeš naći tekstove koji su dobro posećivani, čitani i komentarisani.
Više putam sam ih ovde navodio. Ali više ne bih, jer bilo bi neukusno da se samoreklamiram.
A i brate nisi zasližio da se trudim 🙂
Drgo i tebi kažem – ne gađaj čoveka to je neljudski, negiraj izrečeno jačim i argumentovanijim stavom.To je osnovni princip uljudne polemike. Nemoj ovaj blog tabloidizovati urušavaš mu renome.
Jesi mi zemljak ali moram te trpeti taka mi sudbina 🙂
„Treća opcija postoji, ali se od nje unapred odustaje, jer je ideologija demobiliše. Ako se protestuje zbog pretnje oduzimanja crkvene imovine u Crnoj Gori, zašto se građani ne okupljaju i ne traže da se EPS-om upravlja profesionalno, te da se ne uništava i pljačka njihova imovina. Kao što „ideologija“ okuplja prve, tako i ideologija ne okuplja druge. Tu i jeste ideja nametanja samo dva prva modela. Hvala na komentaru.“ Ova vam je „ka u Njegoša“ U sretnijim društvima oko 80 „čobana“ razumije samo parolu, 10 do 15% razumije ideologiju a par procenata suštinu a kod nas su zadnja dva procenta nekoliko puta manja. Da belaj bude veći redovno se dešavaju tumbanja pa se onih par procenata između dva tumbanja ne stignu povezati i organizovati. Uz to danas Kanada i Njemačka imaju ulogu ventila na pretis loncu tako da u dogledno vrijeme neće biti kritične mase za promjene
@ Ivan „Ali pošto sam čovek iz struke i prošao sam neke obuke“ Ajdeee? a koja je to struka ako se smije znati?? Elektrika očigledno nije da jeste znao bi da je većina „gubitaka“ ustvari nelegalna potrošnja uglavnom politički podobnih a tehnički gubici su kao u Evropi ili manji jer su komunisti sve što su radili radili solidno. Ekonomija takođe nije jer ne bi hvalio 128978656888 po redu ideju čovjeka koji ima ozbiljnih psihičkih problema a o njegovoj stručnosti bolje da ne pričamo. Pa šta je onda?
Gotovo da već čujem rečenicu: hoćete li da zadržimo Elektroprivredu Srbije,
Slažem se zadržati – Zašto EPS ne treba prodavati?!
Kadrovi su sve.
Izveštaj o stanju životne sredine iz aprila 2019. godine, tačnije na deo koji se tiče podataka o emisiji praškastih materija iz termoelektrana gde se kao najveći emiteri PM čestica među EPS-ovim termoelektranama navode TENT A, koja je u 2018. emitovala čak 2.999 tona ovih čestica, i TENT B sa 1.731 tonu.
Dodaju da je i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu naveo da su termoelektrane samo u 2018. godini prekoračile dozvoljene emisije, jer su iste bile šest puta veće od dozvoljene, a na „crnoj listi“ našle su se i Toplana Vreoci Kolubara Prerada, Kostolac A2, Kostolac B i TENT A1-A3.
I ne smemo izaći na berzu jer bi saznali pravu vrednost EPS-a.
Jer niko ovo ne bi ni kupio. Protiv ovog nema leka.
Četrdeset godina nije u reparaciju tako složenog sistema uloženo ništa.
A partijskih poslišnika more.
Dalje se sve smo kaže.
Nemam nikakve veze s krugom dvojke.
Ali vlastela ima. To su, što bi Štulić rekao „salonska stremljenja“. Mada se oni baškare i na Dedinju. Lepo im je.
A da bi BDP rastao, a pre svega njihove provizije, duboko su zaorali ceo grad.
@grey owl
Bravo elitisto iz kruga dvojke 🙂
Na istoj smo talasnoj dužini.
Ali različitih frekvencija 🙂
Da bi bolje rađala zemlju treba duboko zaorati
Večernji pozdrav,
@ Ivan
Nisam elita, ja sam fosilni ostatak. Otprilike kao i jedna Jugoslavija.
Malo mozgova može da shvati da pojam elita, uopšte nije vezan za krvna zrnca pa ni teritoriju. Zato je taj Tesla postao Amerikanac.
S druge strane, elite su tokom istorije gradile nacije oko heterogenih teritorija uz pomoć ideologije. A mali čobani koji misle da se teritorija gradi oko krvnih zrnaca su bili i uvek će biti kmetovi.
Vlasteli nije problem da budu vazali, jer je tim parazitima uvek zlatno doba.
Za Ivana – Jedini način na koji se stvari mogu promeniti je profesonalizacija kadrova u EPS-u. Kadrovi postoje, svakako su bolji od ovih koje vidimo, ali im se mora dati šansa i moraju se dobro platiti. Konsultanti mogu pomoći, ali su ključ domaći kadrovi koji uz rad uče i stiču iskustvo. EPS nisu pravili konsultanti, a rizik je da bi i EPS prošao kao željezara kada je data ekipi iz Slovačke. Bojim se da smo se udaljili od osnovne teme članka i tu je Andrej kriv 😀. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Treća opcija postoji, ali se od nje unapred odustaje, jer je ideologija demobiliše. Ako se protestuje zbog pretnje oduzimanja crkvene imovine u Crnoj Gori, zašto se građani ne okupljaju i ne traže da se EPS-om upravlja profesionalno, te da se ne uništava i pljačka njihova imovina. Kao što „ideologija“ okuplja prve, tako i ideologija ne okuplja druge. Tu i jeste ideja nametanja samo dva prva modela. Hvala na komentaru.
g. Katicu,
Cinik bi rekao da je vlada vec privatizovana… No, dilema i dalje stoji – stranci ili kaficari? Treca opcija nije realno da se u dogledno vreme stvori…
Stranci – imamo primer NISa. Kaficari – EPS, Putevi, Telekom…. Pametan, iskusan i sposoban covek na celu drzavnog preduzeca – nemamo….
Hvala vam na odgovoru!
@Andrej
Više puta sam taj problem kometariso.
Gospodin Katić je bio protiv mojih ideja. To poštujem ipak je on autoritet i više informisan.
Ali pošto sam čovek iz struke i prošao sam neke obuke govoriću možda idealizovano. E dali to drži vodu pitanje je.
Eps treba dati nekoj konstltankoj kući da ga sredi.Rok 10 godina.
Na sređivanje mislim kako kadrovsko,stručni, informativno, i najvažnije tehničko tehnološki.
Ovo sređivanje distribucije energije do potrošača i samim tim smanjivanjem ogromnih gubita, dovođenjem na normalne svetske standarde, pri curenju izolatora donelo bi veloku ustedi i samo to da se izvozi EPS bi imao veću ukupnu zaradu nego što ima danas. Za deset godina EPS biva vrećen nama u odličnom stanju i mi finansijsku samo dobijamo.
Ovu pretpostavku nemam snage da dokazijem jer treba truda vremena i prostora. a to ionako nikoga ne interesuje.
Tako da ponovo džaba krečim.
Voleo bi da neko ovi moju tezu argunentovano demantuje.
Hvala.
Za Andreja – Ponoviću nešto o čemu sam već pisao. O kadrovskoj politici demokratskih vlasti se mogu napisati tomovi užasa, i o tome sam pisao i pre nego što su „ovi“ zamenili „one“ (koji eto nisu grešili u padežima). Sve što bih rekao na ovu temu sam već napisao pre 15 godina ovde https://nkatic.wordpress.com/2005/09/28/varljivi-aksiomi-tranzicije-politika/. Rugao sam se, delimilično, da bi najbolje bilo privatizovati vladu, ako se ide logikom i razlozima kojima se pravda poziv za prodaju svega postojećeg. Hvala na komentaru.
„Gotovo da već čujem rečenicu: hoćete li da zadržimo Elektroprivredu Srbije, ili hoćete stopu rasta od sedam procenata i prosečnu platu od 900 evra?“
„Mилoрaд Грчић, биoгрaфиja
Рoђeн je 14. нoвeмбрa 1970. гoдинe у Oбрeнoвцу, гдe je стeкao oснoвнo и
срeдњe oбрaзoвaњe. Висoкo oбрaзoвaњe и звaњe диплoмирaни eкoнoмистa стeкao je нa Унивeрзитeту Educons у Срeмскoj Кaмeници.
Oд 1992. гoдинe пoчињe дa сe бaви привaтним прeдузeтништвoм, кao влaсник и oснивaч привaтних фирми и тoкoм 19 гoдинa нaстaвљa кaриjeру успeшнoг прeдузeтникa.“
– za neupucene bio je vlasnik kafica i pecenjara u Obrenovcu…
Ovo je covek koga „drzava“ postavi za CEOa preduzeca koje upravlja kapitalom od preko 10 mlrd eura…. Sada, dugo vec pratim g. Katicevu tezu o pametnoj drzavi i upravanja razvojem, ali moramo biti svesni da pametne drzave ovde nema i nece je ni biti. Kada to shvatimo, onda ostaje pitanje sta raditi. Stranci ili kaficari? Iskreno, ne znam….
Za Nebojsu – Međunarodna investiciona pozicija je naziv za bilans svih vrsta obaveza i potraživanja koje država ima prema iniostrastvu. Neto investiciona pozicija govori da li je država neto dužnik, ili je neto kreditor. Dakle reč je o istom bilansu.
Što se predloga o tome kako popraviti ekonomsku situaciju tiče, napisao sam ogroman broj tekstova, pa ih neću ovde ponavljati niti sažimati. Hvala na komentaru.
Elita je privreda,inteligencija,Univerzitet,Akademija.
Miskovic,Mladja,Madzar,M.Zec.
Pruzena im je sansa,mozda da nastave . Ali,nisu vladali radnici poslednjih decenija.
Postovani,
mozete li da objasnite neto investicionu poziciju i medjunarodnu investicionu poziciju, razliku te dve i zasto su vazne?
Da ste u prilici da popravite ekonomiju Srbije, molim Vas da mi navedete 5 stvari koje bi ste uradili, uz jednu recenicu zasto je dobra svaka od njih. Hvala Srdacan pozdrav
Nebojsa
Za Makija – Odricanje od sopstvene valute jedna je od najvećih greška koju država može da napravi. Pod odricanjem podrazumevam ne samo formalnu zamenu sopstvene valute tuđom, već i vezivanje kursa svoje valute za tuđu. Za vlasnike svetskih valuta, a to pogotovo važi za dolar, pozitivni efekti su fantastični. O tome sam pisao u ovoj seriji članaka: https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/, https://nkatic.wordpress.com/2011/10/18/rat-dolara-i-evra-ii-deo/, https://nkatic.wordpress.com/2011/10/19/rat-dolara-i-evra-epilog/. Hvala na komentaru.
Dragi Kume ne znam šta htede ovim kometarom reći,
Elita je Kume odabirom formirano jezgro jedne zajednice koja zagovara filosofiju krvi i tla, na kojem najlepši cvetovi niču … Heralit !!!Ona se formira vekovima. Elta je bio i sam Heraklit najveći Helenski mudrac iznad sedam proglašenih.
Šezdesetih su odlazili radnici trbuhom za krihom. Danas odlaze najbolji od kojih se može stvoriti elita. Lično znam momka sad,već uspešnog oca i biznsmena koji je potekao iz jedne male srpske palanke pa preko velikih evropskih univerzitata preko Samsunga, sidnejske brerze stigao do Volstrita u svojoj 35 godini.
Žao mi je što mu žena nije našeg roda ali nije momak mogao sve, i jare i pare.
Ali evo istorijsku slikovitog primera. Mehmed Paša Sokolović, rođen kao Baica Nenadić i selu Sokolovići. Naš Baica je dogurao do velikog vezira i svojom genijalnošću obnovio Pećku patrijaršiju i ugrozio sam sultanov tron.
E taj bajica je više ostavio svom rodu nego sva naša srednjevekovna elita.
Da zaključim – ovde danas Kume nema gazde a mladi neće da gube vreme i slušaju nebuloze.
Da li bi Kume da su ostali ovde Tesla i Pupin postali elita?
Vreme je Kume najskuplji resurs.
Pozdrav,
Nebojsa , u kojoj meri se idolopoklonstveni odnos pojedinca prema tudjoj valuti odslikava na kursne liste dajuci vecu uvoznu kupovnu moc stanovnicima zemalja cije su valute predmeti jedne takve potraznje? Hvala.
@Ivan
Elita?Elita su oni koji se izbore da budu elita.A od kuda to da ljudi odlaze samo poslednjih 30 godina?Po cemu su bili gori oni sto su otisli sezdesetih?Ili neki 1945?
Ti koji odlaze nisu elita u novim domovinama .Zna se ko je gazda u Americi ili Engleskoj.Pitajte Katica.Gazda se moze biti samo na svome.A gazda ima da se slusa,jer je uvek ruka koja daje iznad one koja prima.
Za Ivana – Pitanje je zašto danas nemamo elitu, a nekakvu, sasvim pristojnu smo imali. Bojim se da ćemo na kraju doći do toga da nedovršena društva ne mogu da funkcionišu bez kakave nacionalne, zajedničke ideje ili ideologija. Hvala na komentaru.
За Немирног – У аналитичком делу студија СБ је корисна. Хвала на коментару.
Gospodine Katiću,
Ovde zaklučujete :“Gotovo da već čujem rečenicu: hoćete li da zadržimo Elektroprivredu Srbije, ili hoćete stopu rasta od sedam procenata i prosečnu platu od 900 evra?“
Ova Vaša zaključna „dilema“ je samo vrh ledenog brega naše zbilje.
Ja se pitam – Zašto se ne otvori pitanje svih pitanja. Zažto se ne upitamo, ko te probelme treba da rešava?
Zašto te teške odluke ne donose Ustavom odgovorni ljudi?
Eto pitanja svih pitanja.To je problematičan uzrok svih uzroka.
Što nam se sve ovo i ovako dešava?
Odgovor je zato što nemamo ELITU !!!
E elita se stvara vekovima. Mi 200 i kusur godina pokušavamo da stvaormo elitu i svaki put omašimo. Svaku pokušaj završava prevratom i počinjemo po principu – ajmo JOVO NANOVO.
Ako smo, kroz surovu nam istoriju, i imali elitu to danas mitski redukujemo na CARSTVO NEMANJIĆA. Koliko je ono zaista i bilo ELITA a koliko je to samo miteska želja da se stvori elita? Proteklo verme od 800 godina je zadržalo taj mit u svesti naroda. Pa po dugom vekovnom algoritmu, se može zaključiti da ono što je održalo ovaj narod u nekoj disharmoničnoj zajednici taj mit i opravdava i potvrđije ga „korisnim“.
Jevreje na okup drži njihov biblijski miti. I vidimo on polako rađa novu stvarnost.
Možda i nisam u pravu?!
Možda su nova elita grey owl i inzaghi.
Ali jeno je svima jasno. Materijal od koga se mogže izgraditi elita odlazi već dobrih 30 godina.E ona će da gradi neka druga tuđa carstva.
Bog skriva veliku tajnu od njegovog NEBESKOG NARODA, koji ubog tumara po Balkanskim urvinama.
Pozdrav,
Извештај Светске Банке је уобичајени скуп опште-познатих економских кованица. Препоруке су годинама исте и годинама се умотавају у обланду шаблонских израза ради замајавања јавности.
Наравно да ће свима бити боље ако раст буде 7%. Наравно да би било боље да мање трошимо а више зарађујемо. Исто тако ће свакако бити боље ако будемо више улагали у инфраструктуру, помоћ малим и средњим предузећима, итд. Ту боб-роковску филозофију може да прича и било који становник Србије у локалној кафани.
Главно питање је КАКО? На који начин све то постићи? Како привући инвеститоре када је Србија већ понудила све што се може понудити странцима? Како образовати људе који не желе да се образују? Како натерати младе да остану овде, а не понудити им услове за то? Како повећати наталитет кад је, поред пуког преживљавања, проблем и то што младе рађање деце све мање интересује? Како уштедети новац кад је конзумеризам и живот на кредит у моди?
Проблеми имају и своје узроке. Док се они не препознају, неће нам бити боље, па макар и раст Џи-Ди-Пија био 10%. годишње.
„Biće tužno ako se ovaj dokument brzo zaboravi ili nekritički prihvati i posluži, pre svega, ili samo kao opravdanje za brzu prodaju velikih državnih monopola.“
To nisu državni, nego partijski (mafijaški) monopoli. Iz tog razloga će prodaja biti odlagana što je moguće duže. To je odavno jasno, kao i da opravdanja za tugu, čemer i jad ovde uvek ima na pretek.
Najbolji zaboravljeni dokument je Memorandum iz 1986.
Prava dilema je: Da li je Kosovo srce Srbije ili ćemi deda-mraz staviti litar ulja i kilo brašna u bušnu čarapu pred izbore. Zlatno doba je odavno tu.
Malopre sam prošetao kroz centar grada u kome živim i videh da se otvorio još jedan dobar kafić. Cenim da su vlasnici stukli barem +200k u prezentaciju. Ovo je već ko zna koji ovakav kafić / restoran u gradiću koji ima jedva 24,000 stanovnika.
Možda su belosvetski bankari baš uzeli srpsku kafićarsku industriju kao motor razvoja koji će nas dogurati do neverovatnih 7%.
Znaju zapadni tink-tankovi da tu braća srbi pomno razglabaju o svetskoj politici, čaršijskim prevarama, da li sad odigrati Real na tiketu, kuju se planovi za naredne koridore, kako zavaljati neki autić za 700 somića, zašto Zvezda slabo igra u Aba ligi, da li smo ipak trebali uzeti S 400 a ne Pancir,….
Sve su to teme koje mi pomno razmatramo već godinama i po svemu sudeći izgleda da će ispasti nešto produktivno iz svega. Bankari su analizirali sva ta naša produktivna baljezgarenja i to pretočili u jedan ozbiljan dokument.
Nažalost sve ovo je promaklo Gosp Katiću pa otud njegov skepticizam. Njega ignorišite.
Zasto Evropa ne raste deset odsto kada ima mala preduzeca,ambijent,kvalifikovane kadrove dobija besplatno !
Jos prekovremene torture,piramida,projekata .
Materijalizam,progres (bez snega,klime) .
„Gotovo da već čujem rečenicu: hoćete li da zadržimo Elektroprivredu Srbije, ili hoćete stopu rasta od sedam procenata i prosečnu platu od 900 evra?“
Pa,bio bi zanimljiv odgovor biraca i clanstva SNS-a na ovo pitanje.Da li je ta armija ljudi tako slepa i gluva,ili se samo prave?
Pouzdan odgovor ne znam,ali ga naslucujem…
Za Marka B. – Hvala za korekciju.
Hahaha, poslednja rečenica je najbolja! Ozbiljno: izvanredan, na empiriji (uključujući nažalost i pomenutu rečenicu) zasnovan tekst; svaka čast, gospodine Katiću!
P:S. Samo bi na početku poslednje rečenice u prvom pasusu „CB“ trebalo zameniti sa „SB“ (potkrala Vam se greška u kucanju, istina sasvim nebitna, ali da ne kvari utisak).