Konferenciju, „Stvaranje novog poretka“ organizovali su Studentska unija Pravnog fakulteta, Univerzitetska omladina Beograda, Centar za međunarodnu javnu politiku i Studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uz podršku i saradnju sa Kancelarijom za mlade Grada Beograda i Forumom za diplomatiju i međunarodne odnose Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Svet na raskršću“ je naziv prve panel diskusije u kojoj su učešće uzeli mr Nebojša Katić, dr Darko Drašković i g. Filip Rodić.
Da ovo je link poslusnosti preduzetnika.
https://informer.rs/vesti/politika/502899/predsednice-izvini-necemo-otpustati-radnike-bicemo-srbiju-vlasnici-naisa-shvatili-vucicevu-poruku
Sada i sami se mozemo uveriti ko je pravi vlasnik privrede.A sta ce se dogoditi ako ”vlasnik” hotela ode pod stecaj,jer ce se hotel naci u vlastnistvo drzave,pa posle na licitaciji proda stranom investitoru,kao sto su se banke prodavale,pivare,delovi prehrambene industrije itd…Drzavni kapitalizam,drugi oblik nekadasnjeg komunizma ili samoupravljanja.
Ponasanje drzavnog kapitalizma.Ovaj uspesni privrednik mozda nikad se ne bi bavio privatnim preduzetnistvom da nije drzava bila njegov oslonac/osnivac firme.A i funkcioner je jedne politicke partije.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3900286/radnici-otkazi-aleksandar-vucic.html
Da li cemo uskoro videti i pravo lice ”drzavnog kapitalizma”?
За г. Катића – Хвала на одговору! 😊
Za mihailomz – Novi tekst bi trebalo da bude objavljen u sredu i baviće se uticajem pandemije na ekonomiju.
Г-дине Катићу,
Да ли ћете, можда, ускоро објавити нека размишљања о новонасталој кризи и какве последице средњерочно можемо имати? Мислим пре свега на економски аспект, али ово ће вероватно тек ударити и на друге аспекте људског живота.
Надам се позитивном одговору. 👍
Za Nikolu M. – Koliko se sećam, postoje programi za skidanje jutjub sadržaja, ali ne bih da ih promovišem u mojim godinama.😀
Zahvaljujem na brzom odgovoru. Mislio sam na mogucnost da se na Vasem blogu postavi link, pomocu koga bi se ovaj snimak sacuvao na memorijskoj kartici u mp3 formatu. Trenutno se moze samo gledati preko youtube platforme.
Za Nikolu M. – Nisam razumo Vaše pitanje. Ako je reč o snimku sa konferencije, zar link nije dovoljan?
Da li je moguce (kako sa tehnicke, tako i sa pravne strane), da ovaj snimak postavite na Vasem blogu u mp3 formatu i dozvolite besplatno preuzimanje?
Za Drz ga, ne daj ga – Na moju žalost, u pravu ste. Ponovo sam pogledao knjigu i tačno je da je citat iz Norisovog uvoda, a ne iz Talbotovog predgovora. Da problem bude veći, svoje citiranje nisam bazirao na Čomskom, već sam uzeo iz knjige, ali mora biti da mi je Čomski bio negde u podsvesti. Hvala što ste intervenisali i izvinjavam se što sam publiku doveo u zabludu.
Za Dejana C. – Covid-19 je samo ubrzao dolazak krize i pokazao svu apsurdnost zapadne monetarne politike, ali i ekonomske politike u širem smislu. Kako sam ranije govorio, preko krize iz 2008. štampanjem novca je samo prebačeno monetarno ćebe, dok su svi problemi koji su do krize 2008. doveli ostali ispod ćebeta.
Pomenuta politika nije kejnzijanstvo i to je velika podvala koja se uporno i sistematski širi. O tome sam pisao nekoliko puta, npr. https://nkatic.wordpress.com/2012/11/15/umiranje-socijalne-drzave/.
Na zalost u predgovoru za knjigu Johna Norrisa, koji je u vreme dok je Talbot bio zamenik drzavnog sekretara, bio njegov direktor za komunikacije, Talbot ne kaze nista slicno. Citat je zapravo iz Norisovog uvoda. A ni tamo ne sugerise neki cinican otklon u odnosu na americki propagandni casus belli koji je navodno rukovodio NATO agresiju, gde bi u kontrastu sad Noris priznavao konacno neke prave razloge i pozadinu. Vise je to tamo u funkciji naivne gradacije – kao, eto koliko je Milosevic bio nerazuman pored toga sto je bio dikatator i krvopija opirao se i pre toga nekim politickim i ekonomskim reformama koje smo mi promovisali. Sam Talbot se u svom obracanju dosledno drzi propagandisticke price o humanitarizmu NATO-a i principu drzavne suverenosti koji u novom svetskom poretku sa Amerikom na celu moze imati samo uslovno vazenje. Prvi put, da ja znam, na ovu knjigu u ovom pogresnom kontekstu se pozvao se Noam Comski, naravno, jos jednom kazem na zalost pogresno. Naravno to sto je Comski pogresio u ovom konkretnom slucaju, ne smeta da o u osnovnim kvalifikacijama ostane u pravu.
gdine Katic,
u vezi “stvaranja novog poretka“… kako biste prokomentarisali nedavni stav Martin Armstronga. Ukratko…
Now the market is crashing based on the impact of the Coronavirus insofar as its economic impact. We do expect that the 1st quarter numbers will reflect a recession in may areas. Capital is being pulled back because there is a major liquidity crisis unfolding which has forced the Fed to now expand the availability of money to support the overnight Repo market.
We have a perfect storm of events unfolding which is the prelude to the entire Monetary Crisis and the Mother of All Financial Crises coming directly at us. This is going to be a major financial upheaval that will separate the men from the boys. Those who trade emotionally will not survive. We are looking at major confusion and swings that will get the best of most people.
+ u vezi kamatnih stopa:
QUESTION: I have a question regarding the repo crisis and interest rates. Socrates correctly predicted the start of the repo crisis back in September. When will the Fed give up or scale back intervening in the repo market? When do you/Socrates expect rates to rise as you have been predicting?
ANSWER: The Fed is trapped. It cannot exit the repo market or else short-term rates will rise sharply. By lowering rates when the credit risks are rising, we create a real nightmare for the Fed. Credit risks are rising as many fear that some will be unable to make debt payments and states/provinces will suffer sharp declines in tax revenues. All of this points to rising interest rates — not lower rates. We have a real paradox forming here which is a completely new nightmare scenario all because of the ECB and BOJ are trapped into negative interest rates which have undermined the entire Keynesian Model.
The Fed cut rates but the market6 still crashed. This is reflecting the underlying collapse of Keynesian Economics.
Hvala unapred..
Da ne bude zabune, komentarisaću sada pod imenom Ivan18😉, izvinjavam se
Gospodine Katiću
Primećujem da se u zadnje vreme pojavljije dosta moih imenjaka 🙂
Evo ga trenutno i moj dvojnik Ivan koji traži dozvolu reblogovanja.
Da ne bude zabune JA sam onaj stari Ivan već dugi niz godina 8)
Pozdrav,
Za Ivana – Hvala što tražite moju saglasnost. Naravno, možete reblogovati moje tekstove.
Gospodine Katiću pratim vaš blog redovno i moram priznati da je odličan blog,pišem vam iz razloga zato što bih želeo da blog,tačnije link sa vašeg bloga uvrstim na svoj blog koji pišem,pa da zatražim ipak vašu dozvolu za link.Moj blog Сунашце.blogspot je amaterski blog i još uvek je u fazi izrade.Unapred Hvala
Драго ми је што сам претходну молбу коментаторима упутио пар сати пре објављивања овог чланка https://www.danas.rs/nedelja/skola-je-zatvorska-kazna/ који управо сведочи да сам на добром путу и да нећу залутати у мору бесадржајних информација и заблуда.
Да би модерно друштво опстало све се мора мењати па и образовање. Човек је притеран у ћошак он је збуњен дезоријентисан и неостварен. На овакав начин школовања мучи децу и заједницу. Харвард је урадио један пројекат сличан ПИСА тестовима и утврдио да само 1% житеља на свету може себи и заједници да допринесе добрим, остали или могу себе да зараде за живот или су на терет заједници. Можда је добар као позитиван пример Бил Гејтс. Све мање важне склоности потхрањују се и увећавају до гротескних размера школовање, које, својом тајном образовном стратегијом, спречава успешан развој личности.
Модеран млад човек заувек је лишен могућности да нађе средиште свог посебног талента. Немогуће је да су читање, писање и аритметика одговор, зато што је, ако им се приступи на прави начин, потребно мање од сто сати да се те ствари пренесу деци – а имамо обиље доказа да сваку од ових ствари човек може лако сам да научи у прикладном амбијенту и у право време.
Џон Тејлор Гато је амерички писац, чувар људске савести, чувен по томе што је трипут добио награду Учитељ године града Њујорка и по залагању за укидање школа
ГАТО хвала ти.
1/2 Као фуснота мојег претходног коментара :
Један од лајтомотива наше колективне трагедије је размена овог типа:
– Имам тај-и-тај проблем, који не могу сам да решим.
– Ја ти то не могу помоћи! Иди тамо.
– Тамо сам већ био. Упутили су ме овде.
– Е, не знам… – и онда се ћутање, отпор помагању оправдава веровањем да … *друштво мора да решава тај проблем* , некако, и ко се није „снашао“ у односу на ту колективну крмачу, је сам за то крив.
…….
2/2 На конференцији, негде десетак минута пре краја : „Кадрови решавају све.“
С обзиром на претходну изјаву да у кризи која је пред нама нико не може да предвиди шта ће се догодити, било где у свету, ова тврдња мора бити у домену догме. Али, с обзиром да нисмо догматисти, већ баш супротно, изјава мора да се односи на неки специфичан скуп проблема. Није ми јасно који је тај скуп.
Ја бих пре рекао да кадар мора да буде свестан својих ограничења, и да они који нису кадри такође морају да разумеју ограничења ових првих, без ароганције, и воајеризма, и снисходљивости.
Талбот је написао то, а Кисинџера су цитирали да је рекао да би били бомбардовани у сваком случају, без обзира на став Београда. Ко би могао да верује било коме од њих на реч.
Дошао сам ради нечег другог :
…. Kaко je формулисала то Маргарет Тачер: „Не постоји чак ни друштво. Постоје само људи, са својим малим потребама.“
(https://youtu.be/FcM7w9WEwJI?t=2689)
Ја имам лоше мишљење о идеологији М. Тачер, о њеном спровођењу политике и на домаћој и на међународној сцени. Али, овде морам да реагујем јер мислим да се њен исказ изобличава.
https://duckduckgo.com/?q=thatcher+society+individuals&atb=v193-2&ia=web
Погрешно се представља, а онда је управо та погрешна представа главни повод за скандализовање над Тачеровом, и њено изругивање. Што је неправедно, и безумно.
Тачер је, пре него што је кренула са речима
people have got the entitlements too much in mind without the obligations, because there is no such thing as an entitlement unless someone has first met an obligation
које су брутално погрешне јер би према томе требало малу децу и бебе избацити напоље јер не могу имати обавезе,…
рекла је :
„who is society? There is no such thing! There are individual men and women and there are families and no government can do anything except through people and people look to themselves first. It is our duty to look after ourselves and then also to help look after our neighbour “
Ово „help look after our neighbour“ може звучати као изјава некога ко верује да постоје само мале потребе људи, и навести на закључак да је то било њено веровање. Али, према таквој логици, не би имало потребе ни да постоји влада, и довела би се у питање важност државе и политике уопште. Тешко је то ускладити такво веровање са чињеницом да се радило о пасионираном политичару, који је на челу владе знао рад сваког министарства у детаље, боље и од самих њених министара.
А пре тога, пре свега, долазе речи које у кључне на више од једног начина :
„who is society? There is no such thing! There are individual men and women and there are families and no government can do anything except through people and people look to themselves first.“
Када сам се упознавао са овом изјавом, пре 10ак или више година, мени је од истине коју описује – олакнуло.
Од кад знам за себе, само се говори о друштву, … да треба да учини ово или оно, … а никога, осим ретких појединаца, није брига о том друштву!
Боље и рећи да је друштво фикција, него да се продужава са фикцијом да друштво постоји као природна еманација становништва. То је фикција која се итекако и врло малициозно злоупотребљава, масивно, да би се оправдали себичност и приватизација општег добра. Отуд, сасвим је нејасно шта би некоме апологети себичњаштва као Тачеровој требало да аргументује супротно ради промовисања своје идеологије .
Пошто је тема сложена, може се кренути од оног мини-друштва које нам је најдиректније познато, и које најбоље познајемо: породицу. У мојем искуству, чим неки члан породице оде, ,друштво’ породице се одмах преображава. Не постоји никакав стандард породице који остаје исти без обзира на његове чланове. И није то мој проблем јер сам млад, па не знам за боље од неког неолибералног продукта илити смећа. Радикално и непрестано мењање породице показују и историчари породице („Historical Anthropology of the Family“ (1986)).
Да се вратим на речи : „Ко је друштво? То не постоји! „-
1. Видљиви несклад и незграпност у овим речима, су у усменом изражавању уобичајени, и ако су речи изговорене само једном, као шпто је чињеница, то не мора бити знак никакве страшне агенде
2. Рећи једном успут да је друштво фикција: ако неко може да замисли како би то могло да потакне зло, нека каже. Ја колико видим, злодела се не мотивишу високим социолошким апстракцијама.
3. Збуњујући карактер цитата потиче на реакцију, на опонирање и размишљање : који је доказ да постоји друштво, шта друштво чини друштвом. Шта има лошег у томе?
…
И вероватно има разлога зашто су толиким људима запенила уста баш над овим речима. Вероватно оне бар упућују на истину која вређа.
За Ивана – Талбот је написао предгoвoр за књигу „Collision Course: NATO, Russia, and Kosovo“. Књигу је написао Џон Норис (John Norris) и у том предговору је Талбот написао то што помињем на конференцији. То није први пут да помињем Талбота. Цитат овако гласи “ „it was Yugoslavia’s resistance to the broader trends of political and economic reform – not the plight of the Kosovar Albanians – that best explains NATO’s war“.
Господине Катићу,
Да ли бисте могли да поделите која је књига у питању у вези са предговором који је написао Строб Талбот?
Za Ljiljanu – Izlazak iz EU je skopčan sa rizicima koji se ne mogu proračunati. Meni se čini da je nemoguće napraviti analizu koristi i troškova od napuštanja EU koja bi dala jasan i pouzdan odgovor. Englezi su verovatno skloniji avanturi i kocki od bilo kog drugog evropskog naroda i to je svakako imalo uticaja na konačnu odluku. Tokom kampanje nije se potezao argument o neminovnom kraju EU, ili se čuo samo sporadično. Najveći broj uticajnih poslovnih ljudi, kompanija i institucija bio je protiv napuštanja EU. Meni se čini da je konačna odluka pre svega vezana za loš tajming i frustracije koje sa EU nemaju mnogo veze. Može se za koju godinu ispostaviti da je engleski potez bio odličan, da je UK utekla na vreme, ali to će biti pre srećom nego mudrošću. Hvala na komentaru.
„Да ли по вашем мишљењу постоји слична подела у Енглеској међу владајућом елитом и ако постоји којој групи одговара Брегзит?“
Gospodine Katiću,
Da li Vam deluje da je Brexit donekle motivisan i vrlo pesimističnom vizijom budućnosti EU od strane britanske korporativne elite? Ako pođemo od pretpostavke da je određena vrsta kraha EU neminovnost (Scenario 1: federalizacija gde bi razvijene zemlje kapitalističkog centra morale da prihvate određenu vrstu redistribucije dobitaka ili Scenario 2: kontrilisan ili stihijski raspad u kojem bi svakako neko morao da pokupi ceh). U oba scenarija, ako se isti prihvate kao realni i izgledni, meni se čini da je mudrije napustiti žurku na vreme, pre ostalih i biti spreman da po neminovnom haosu budeš u optimalnoj poziciji u odnosu na okolinu? S te tačke gledišta, Brexit se ne čini kao nekakav ground-up grassroot demokratski pokret već još jedan manevar establišmenta u kritičnoj situaciji.
Za Kaleta – Već ranije sam preporučivao Karla Polanjija (Velika transformacija) i Fernana Brodela (ne znam šta je kod nas prevedeno).
Gospodine Katiću,
možete li ponoviti preporuku za čitanje sa 50 minuta konferencije, autori i dela.
Hvala
За Ненада – Непосредно после гласања 2016. написао сам дужи текст о брегзиту https://nkatic.wordpress.com/2016/06/29/brexit-dan-pre-i-dan-posle/. У Британији је постојала подела у оквиру елите и тињала је дуго, али ми се чини да она није ишла по линији индустрија нпр. и мотиви су се разликовали. Не могу ни да идентификујем структуре које ће засигурно профитирати од брегзита (осим фармацеутске индустрије, здравственог приватног сектора и можда индустрије риболова). Све друго је у ризику и тек ex post ћемо видети ко су добитници, а ко су губитници брегзита. Сигурно је да ће Британија, брже или спорије, усвајати америчке социјалне и индустријске стандарде. Хвала на коментару.
Занимљива дискусија, хвала што сте је поделили са нама.
Имам питање у вези Брегзита. Споменули сте како је Брегзит резултат погрешно каналисаног гнева бирача са севера Енглеске. Ја сам живео у Енглеској 2010-2011 године и сећам се новинарских чланака о сиромаштву и безнађу људи са северо-истока Енглеске, тако да ми таj аргумент изгледа логичан, међутим тешко ми је да поверујем у спонтану манифестацију воље народа.
Да повучем паралелу са САД, већина медија оптужује Трампа да је популиста, али опет око њега је окупљена група милијардера и мени се чини да је тамо пре на сцени сукоб две групе олигарха које имају различите визије света и које за своје потребе каналишу емоције бирача, радна места, имиграција, здравствени систем…
Да ли по вашем мишљењу постоји слична подела у Енглеској међу владајућом елитом и ако постоји којој групи одговара Брегзит?
Хвала
Gospodine Katiću
Vi ste lep primer intelektualca koi je oslobodio misao kanonske stege i pustio je da mirno plovi kroz slobodne lavirinte mišljenja.To potvrđuje pravilo da akademska titula često može da koči slobodu spontanog zaključivanja iz mora informacija i pogleda na sadašnjost. Izlaganje i odgovori su dobro i sigurno struktuisani u jednu logičnu celinu.
Svaka čast,