RTS ima odličan ciklus emisija pod nazivom “Vreme (je) za elitu”. Neko će se setiti da sam u jednoj emisiji i sam učestvovao. Sa žaljenjem sam primetio da je broj pregleda po emisijama na Youtubu nezasluženo mali, iako ima sjajnih razgovora. Danas sam pogledao razgovor sa profesorom Aleksandrom Zečevićem https://www.youtube.com/watch?v=59-vzDWLUNU, pre toga npr. sa Milovanom Danojlićem, Latinkom Perović, itd. Hteo sam zato da preporučim vašoj pažnji ovaj ciklus emisija.
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (100)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (83)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Jovana na Forum 2021/2022 Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun…
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Ova vrsta elite ima za sigurno vise pregleda?
Gledali smo naravno…:-)
Емисија “Време (је) за елиту“ (мала грешка у наслову) је лепа препорука, због богатог садржаја. Нажалост, у Србији од популарних емисија до домаћих серија и филмова “на нивоу холивудске продукције“, где форма вишеструко превазилази значај садржине, текста, па и уметничког израза, овакве емисије остају незапажене. Незапажености добрих садржаја у великој мери доприноси и велика поларизованост друштва у Србији која је производ дневно-политичког обрачуна, веома оштрог сврставања медија на “слободне“ и “режимске“, “професионалне“ и “непрофесионалне“. У тој борби, бојим се да је цео РТС остао означен као искључиво “режимски“ и да је његов културни програм потпуно скрајнут и заборављен, чак и од стране оних “грађанских“ интелектуалаца који су последњих осам година “на страни културе, образовања, и наравно слободе“. Делу програма РТС који није информативни, имам и сам шта замерити, али ако гледам неку емисију, то чиним без обзира на каквом је гласу телевизија на којој се приказује и ко је водитељ.
Пошто сам љубитељ “старина“, препоручио бих кратак серијал “Руски бели неимари“ који је одавно снимљен (потражити на Јутјубу), као и емисију “Архитектура данас – Николај Краснов“. Подсетићу да је Николај Краснов своју улицу у Београду добио тек 2016. године. То нешто говори о нама као народу, а можда и о нашим поделама и нашој искључивости. Уживајте.
Ovo sa prof. Zecevicem je fenomenalno.
Čovek je strucan, al’ tako lepo objasnjava. Tako jednostavno…
Ko voli ove „fundamentalne“ teme, evo jos jedne poslastice za preporuku:
Hvala na preporuci, gospodine Katiću. Veoma dobar, inspirativan, razgovor, u vrlo lepo odabranom ambijentu (gost ne samo da mudro zbori, baš kao nekoć Ivo Andrić, nego čak i fizički liči na njega). A hvala i za druge preporuke; upravo slušam razgovor sa autorkom „Dominantne i neželjene elite“. (Jeste li to beše baš za autorkinog vakta na vlasti, 1972. godine, bili na ivici da budete izbačeni iz gimnazije – kao neželjena elita par excellence, ako možemo tako reći?)
Time for the U.S. to Declare Independence From China
Nadia Schadlow & Anthony Vinci
Americans now know they can’t rely on China or even our allies to produce the goods we need during a pandemic. That’s why it’s time for the United States government to do what it did during the Cold War — pioneer a new approach to manufacturing. One of the most frightening aspects of the coronavirus pandemic is the realization that the U.S. is no longer self-sufficient and cannot produce enough of the most basic items needed to protect against and fight the virus. From N95 face masks to ventilators to essential pharmaceuticals, America is dependent on China. Now we watch as China threatens U.S. shortages and uses such trade for geopolitical gain in Italy and elsewhere.
This reliance on China has been a growing concern of the national security community for years, as it watched U.S. dependence on China grow in a range of areas, from military equipment components to rare earth minerals. While we could afford to ignore that uncomfortable recognition for a while, today our short-term critical needs make that impossible.
The problem with dealing with our dependence on Chinese manufacturing is that we are stuck in a deadlock. Some political leaders have called for a gradual economic decoupling to mitigate the risk. Others argue that decoupling would impose too many costs on consumers and businesses.
In the meantime, no matter how this debate plays out, there is a meaningful change that America can begin to implement now, that will not only cushion us against key dependencies, but also provide a road map for reducing the most serious ones, for good. This is for America to lead in agile manufacturing.
Agile manufacturing, sometimes called manufacturing 4.0 or digital manufacturing, involves implementing technology, such as robots, and more flexible processes that make it easier to quickly change factories from producing one good to another. This allows the manufacturer to respond to demand quickly. Think of how Ford Motor Company and Tesla are now producing masks and ventilators, except being able to do this easily and efficiently whenever there was a shortage of goods or other change in supply or demand.
Investing in agile manufacturing would pay significant strategic and economic benefits for the U.S. Investments could be used immediately to support the shift of some manufacturing to a COVID-19 response. It would enable a backup plan for any weaponized manufacturing power plays by China. Agile manufacturing would also help the U.S. manufacturing sector by making jobs much more resilient. Instead of a town being dependent on one product or company, if that product is no longer needed or that company goes bankrupt, the factory could quickly be retooled to manufacture other goods. There would also be consumer benefits, since new goods could be produced as consumer tastes or technologies change. Finally, there would be significant benefits for the technology, aerospace, and defense sectors, since they require much faster updates for strategic reasons.
Government agencies have individually called for more agile approaches. Last fall, before the crisis broke, senior FDA official Janet Woodcock urged a shift to advanced manufacturing technologies to improve drug quality, address shortages of medicines, and accelerate time-to-market. Last week, the Air Force acquisition chief, Will Roper, called for “digitized engineering” and highlighted an example from the 1950s when the Century Series of fighter planes produced six different jets in five years (compared with the decades it took to produce the current F-22 and F-35).
China is already strategically implementing agile manufacturing. Its “Made in China 2025” plan identified “numerical control tools and robots” as a key investment domain. Even more worryingly, China realized that Germany is the leader in agile manufacturing and has acquired German companies such as Kuka, one of the most important German flexible manufacturing companies.
Flexible manufacturing is not just a business school case of achieving efficiencies. It is a strategic tool that offers a concrete way to set ourselves up better for national security in the future. Three specific measures could be a start.
First, we need a strategic approach in which the U.S. government maps strategic industries so that they could produce related components if needed. A tiered system of categorization could identify plants that could be grouped by the speed at which they can change manufactured goods. While legislation such as CIFIUS effectively provides a “defensive mapping” of what we need to protect, a proactive strategic mapping approach takes the offense and begins the process of shifting the U.S. manufacturing industry.
Second, federal, state, and local governments must incentivize agile manufacturing through tax incentives and loan guarantees. The government must remove disincentives, such as contract requirements by the Department of Defense for dedicated tooling. Going further, agencies should require that manufacturers have an ability to retool quickly to continue production if geopolitical actors threaten supply chains of strategic industries. At the local level, factory towns should not be subject to the fortunes of a single product. They need to be able to adapt to changes in market supply and demand, which is good for both the nation and local communities.
Finally, the private sector has a role too. It should factor in flexible manufacturing as part of its initial investment assessments. This makes sense from a competitive standpoint, as it helps companies adapt to changing conditions. The government, as needed, could provide relevant industries with threat assessments, while organizations that cater to C-suite executives could evaluate the costs and benefits of moving in this direction.
Power and geostrategic influence depends as much on speed and agility as on any weapons system. COVID-19 has shown us and the world America’s manufacturing weakness. Agile manufacturing is one way to become stronger. In the long competition with China, it could mean the difference between winning and losing.
https://www.hudson.org/research/15893-time-for-the-u-s-to-declare-independence-from-china
@ Ljiljana- Hoću reći ovo je doba kada je sposobnost nezavisnog kritičkog promišljanja stvarnosti i što šira baza obrazovanja bitnija nego ikad.
Mala ispravka ali velika potreba – ovo je doba kada je sposobnost nezavisnog kritičkog promišljanja stvarnosti, presudno, što dublja sposobnost analitičkog zaključivanja bitnija je nego ikad.
Mald čovek nije vreća koju treba napuniti (informacijama) već luča koju treba potpaliti, da kreativno misli.
@Ivan Grozni
„Телевизија неће нестати, али надајмо се да ће њен значај бити све мањи у корист Интернета. Преко телевизије пратим једино преносе утакмица.“
Nisam sigurna da će se to pozitivno odraziti na sveukupni kvalitet informisanja. Gospodin Katić se u intervjuu dotakao fenomena „tržišnog društva“ u kome je sve na prodaju čak i ono što nikad nije bilo na prodaju, a internet je noseći stub i facilitator komodifikacije svega u našem vremenu pa čak i našeg privatnog prostora, intimnih osećanja a pre svega „budućih ponašanja“.
Odavno nam internet ne nudi mogućnost da saznamo sve što bismo mogli ili želeli da saznamo već prevashodno ono što neko misli da bi bilo korisno da svako od nas pojedinačno sazna zavisno o podacima koje velike informatičke korporacije imaju o našem kretanju, društvenom krugu, finansijskom stanju, emocionalnim potrebama (big data, data mining, algoritamska analiza čiji je rezultat profajling na osnovu predviđanja budućeg ponašanja i prodaja takvog znanja zainteresovanim tržišnim učesnicima)… Svako od nas ima „zadovoljstvo“ da mu internet iskustvo bude filtrirano prema potrebama, navikama, mogućnostima i željama kojima arbitrira tržišna ponuda i potražnja uz facilitatore kakav su Google i Facebook.
Hoću reći ovo je doba kada je sposobnost nezavisnog kritičkog promišljanja stvarnosti i što šira baza obrazovanja bitnija nego ikad.
Inspirativni GLAJK
Modena privreda i teorija tržišta.
Godinama prateći Katićev blog primetio sam da kometatori ekonomslih zbivanja u privredi ne povezuju sa teorijom tržišta. Često sam pkušavao da navedem kometatorluk na tu temi ali nisam imao uspeha.
Evo jednog divnog Glajkovog pasusa koji se bavi upravo ovim problemom, u srcu tog problema je upravo obilje informacija koje neko ima i one su uzročno posledicno prožete rezultatima koje ima sama odluka o nekom činjenu ili nečinjenju.Sve izvan toga je čisto nagađanje. Zato kvantni kompjuteri će uskoro pruzeti sav taj nezahvalni posao tržišne procene.
Moderna privreda oslanja se u velikoj meri na dobru teoriju tržista. Pretpostavka je da znanje slobodno protiče (što kod nas nije slučaj) sa mesta na mesto. Trebalo bi da donosioci važnih odluka imaju pristup do manje više istog broja informacija. Naravno, tu i tamo će uvek biti rupa neznanja, a obično znanja je više dostupno onima koji su bliži izvoru informacija.Naravno. U vremenu ga su globalne mreže, generalno gledano, znanje je javno, i dobri ekonomisti pretpostavljaju da je uvek dostupno.Istoričari ekonomskih nauka četo se oslanjaju na svoju ‘teoriju tržišta’ za koju,nakako, smatraju da se sama po sebi podrazumeva. Naime: ako je jedno otkriće učinjeno, ako je jedna ideja iskazana, onda je time stavr suštinski rešena, to su od tog momenta, stvari u zajedničkom vlasništvu celog naučnog sveta.Svaka nova infermacija, svaki novi uvid, dodaju se na prethodna saznanja, i ekonomska teorija dovija na stepenu verovatnoće i pouzdanosti..
За Драгана – Не познајем данашњи образовни систем у Србији, па не могу да о њему дајем суд. Међутим, није битан само образовни систем, већ и окружење. Ако из окружења стижу погрешни сигнали, и најбољи образовни систем ће се поткопавати.
Један од већих проблема са којима се Србија суочава је прилично ниска информатичка писменост. Читаве генерације добрим делом су одсечене од савремених технологија. Огроман број људи стоји у редовима испред банака како би подигли новац са рачуна, уместо да то учине на банкомату. У таквим условима ужасно је тежак посао изградње друштва заснованог на знању и дигиталним технологијама. Додатни проблем је и то што се велики део људи у Србији информише искључиво преко телевизије. Таквим људима лако је манипулисати. Телевизија неће нестати, али надајмо се да ће њен значај бити све мањи у корист Интернета. Преко телевизије пратим једино преносе утакмица.
Колега Катићу, хвала на препоруци.Ум треба тренирати, а менталну хигијену одржавати. Професор Зечевић је прави учењак, не устручава се да одговори на питање са „не знам“, чиме не унижава себе, већ показује своје високо образовање и интелектуални интегритет. Посебно је корисна информације о пракси општег образовања на којој инсистира језуитски универзитет, без обзира на врсту специјализације. Видите ли ви у српском образовном систему барем назнаку поновног покушаја стварања образовног модела који ствара интелектуалца?
Za Ivana K. – Немам много живаца за афектиране, шоуменске наступе који често карактеришу америчке коментаторе. Чињеница је да финансијски сектор разара светску економију и да је такво понашање могуће само зато што централне банке, ФЕД поготово, подржавају и одржавају такав систем. Тачно је и да је политичка елита корумпирана и/или немоћна да се томе супротстави. Тачно је и да грађани не разумеју шта се око њих догађа. Све ово је међутим познато и кристално јасно бар од 2007.
Можда је боље да сте коментар поставили на форуму.
Ових дана сам одгледао пар говора на тему текућег развоја догађаја у свету финансија, који су ми оставили утисак… и које је њихов аутор замолио да их, као публика, поделим с другима
(https://www.youtube.com/watch?v=09-K_IgZhF8)
С друге стране, бојим се да је аутор или превише баналан (1), или да у саморекламерству неке појаве представља драматичније него што јесу (2), као и да прави знатне превиде и грешке (3). Финансије су ван мојег домена експертизе : такве би појаве прошле испод мојег радара глатко. Погледајте и формирајте сопствене погледе.
(https://www.youtube.com/watch?v=4iLyqo2r3PQ)
(https://www.youtube.com/watch?v=Qvv4xEerfh4)
Ваши погледи би ме живо занимали.
Nisam elita, ali jesam slobodan mislilac i to me čini čovekom 🙂
„Konstante su osnova svih tkanja u
pojavnim procesima. Nema dokaza da su
one večne i nepromenljive, ali je sigurno
da se njihovi međusobni odnosi ne menjaju
i drže se u stalnoj srazmeri koja garantuje
postojanost i harmoniju Univerzuma?!“
https://galaksijanova.rs/broj-137-u-nastanku-zivota/
Hvala na preporuci. Ja sam tek sada odgledala i epizodu u kojoj ste Vi učestvovali. Ne mogu da izrazim stepen zahvalnosti što ste jedan od retkih intelektualaca, ne samo ekonomske struke, koji se trudi da Srbiju sagleda iz „ptičje perspektive“ ali tako da kritički pogled zahvati ceo sistem odnosa koji prevazilaze naše granice. Čini mi se da je u današnje vreme (tzv. globalizacije) apsolutno besmisleno (a često i štetno, jer navodi na pogrešne zaključke) posmatrati Srbiju van tih najširih mogućih okvira globalnih dešavanja. Naše, kao i svako drugo liberalizovano društvo, istvovremeno i zaostaje za svetom i prati ga u stopu. Tek kada se pogleda tako široko, mogu se pravilno identifikovati uzroci i moguća rešenja za naše specifične patologije. Vi ste to vrlo lepo sumirali u ovom razgovoru i zaista je bilo zadovoljstvo!
Potrudiću se da odvojim vreme i za ostale učesnike.
РТС има много добрих емисија на 3. и Наука каналима. Некада пусте и добар филм у поподневном термину. Нажалост, већина људи углавном прати репризе серија на РТС 1-ци.
Кад сам био дете, обожавао сам да гледам Опстанак. Волео бих да видим Планету Земљу 2, на пример, на РТС-у, иако сам је већ гледао.