Kao što se moglo i očekivati, Srbija je krenula u novi ciklus deviznog zaduživanja emitujući sedmogodišnje obveznice u vrednosti od dve milijarde evra. Obveznice su emitovane na inostranom tržištu i kupili su ih strani kreditori po stopi prinosa od 3,375 odsto. Stručna javnost je podeljena na one koji misle da ovo zaduživanje govori o finansijskoj snazi Srbije, i na one druge koji insistiraju da je Srbija trebalo da se zaduži kod MMF-a po nižoj kamatnoj stopi. Začudo, niko (od uticaja) ne dovodi u pitanje potrebu da se Srbija zadužuje u inostranstvu.
Duboka finansijska kriza nužno dovodi do velikog budžetskog deficita koji se mora pokriti zaduživanjem države i to nije sporno. Sporno je kako će se pokrivati budžetski deficit i ko će ga kreditirati. Deficit se može pokriti na tri načina, koja se mogu kombinovati. Jedan je da se država zaduži na domaćem finansijskom tržištu, drugi je da se država zaduži kod Narodne banke Srbije (NBS) i treći – da se država zaduži kod inostranih kreditora. (Direktno zaduživanje države kod NBS je zabranjeno zakonom, ali to nije bitno za kontekst ovog teksta.)
Popularna teorija kaže da zaduživanjem na domaćem finansijskom tržištu država guši privredu time što uzima novac koji bi otišao privatnom sektoru. Ta teorija je uvek klimava, a u krizama je i besmislena. Da se država zadužila kod domaćih banaka, ona bi samo reciklirala novac koji je pozajmila i vratila bi ga privredi kroz programe pomoći. Ova vrsta namenskog zaduživanje ne samo da ne ugrožava privredu, već pomaže da preduzeća lakše dođu do kredita i da tokom krize ne budu prepuštena samo milosti banaka.
Druga mogućnost je da država uzme dinarski kredit od NBS i da tim novcem pomogne da se privreda održi na nogama. Uticajni domaći ekonomisti ovaj metod smatraju nedopustivim, uz tvrdnje da on neminovno dovodi do visoke inflacije. Isto misli i većina onih koji imaju više od četiri razreda osnovne škole i pristup “Tviteru”.
Srbija se sada odlučila za treću mogućnost i pozajmila je novac od stranih kreditora povećavajući tako ne samo javni, već i spoljni dug. Ako je cilj ovog zaduživanja da se pomogne privredi kako vlast tvrdi, onda će najveći deo pozajmljenih evra, pre ili kasnije, biti otkupljen novoštampanim dinarima koji će se usmeriti preduzećima i građanima. Tu dolazimo do zanimljivog monetarnog paradoksa – novoštampani dinari kojima se otkupljuju evri i koji podižu tražnju neće izazvati inflaciju. Ali, kada bi ta ista količina dinara ušla na isto tržište kroz kredit koji bi NBS dala državi, to bi izazvalo neopisive strahote zato što … pa zato što tako piše u knjigama monetarnih bajki za zemlje u razvoju.
Zašto se vlada Srbije opredelila za inozaduživanje, za tu najskuplju i najrizičniju varijantu, kojom se ekonomska budućnost Srbije dodatno prepušta volji stranih kreditora? Vlada se nije zadužila u inostranstvu kako bi pomogla privredi kako to tvrde njeni zvaničnici i NBS. Da je to bio cilj, država je mogla da se zaduži dinarski na jedan od prva dva opisana načina. Ne, Srbija se zadužila kako bi popunila devizne rezerve koje se ubrzano prazne. U aprilu je NBS spiskala 440 miliona evra kako bi sačuvala kurs, a sa njim i iluziju o ekonomskoj moći „najbolje“ ekonomije u Evropi.
Po ko zna koji put ekonomska sudbina Srbije se podređuje politici kursa dinara i interesima dužnika i uvoznika. Cena se uvek plaća kroz veliki rast spoljnog duga, kroz stagnaciju ili mali privredni rast, i kroz gubitak ekonomskog suvereniteta. Na kraju tog puta penzije i plate bi se ponovo mogle smanjivati kako bi se uštedeo novac za otplatu inokredita.
Pogledajmo to sa vedrije strane – ako se inozaduživanje Srbije zadrži samo na ove dve milijarde evra, to neće biti strašno. Trošak zaduživanja koji je Srbija prihvatila nije previsok, a kritika vlasti po tom osnovu je nekorektna i politički je obojena. Ali …
Srbija bi morala da odustane od održavanja kursa dinara na nivou na kome je on danas. Troškovi takve politike su već enormni i samo će rasti. Posledice precenjenog kursa dinara bile su vidljive i pre izbijanja krize i u poslednje tri godine ogledale su se u pogoršavanju trgovinskog i tekućeg bilansa. Sa kursom dinara kakav je danas i u ekonomskoj krizi ove dubine, pomenuti bilansi će se samo tonuti u dublji deficit i iznudiće novo zaduživanje.
Ponoviću još jednom, makar i uzalud – država ne bi smela da se zadužuje devizno kako bi pokrivala dinarska trošenja. Srbija bi morala oprezno da aktivira emisioni mehanizam NBS i da zaboravi monetarne mantre čiji je jedini cilj da nerazvijene države drži zavisnim od stranih kredita i od tuđe štamparije novca.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Оправданост приступа који Народна банка Србије спроводи, а који узима у обзир све специфичности домаће економије и окружења, све чешће добија потврду и у економској теорији, што потврђују и последњи радови и истраживања реномираних институција попут Банке за међународна поравнања и Међународног монетарног фонда.
Најновији пример такве потврде представља пре два дана (24. августа) објављена стручна економска анализа Банке за међународна поравнања, која се бави ефектима слабљења (депрецијације) домаће валуте у условима високог степена задужености домаће привреде у страној валути – на примеру 15 земаља у развоју (Corporate dollar debt and depreciations: all’s well that ends well?).
Анализа Банке за међународна поравнања показује да, „супротно популарној теорији по којој депрецијација води експанзији захваљујући повећаној конкурентности домаћег извоза”, „у стварном свету то није случај, нарочито за предузећа с високим дугом у страној валути”. Напротив, према резултатима анализе, „депрецијација може довести до знатних негативних ефеката на биланс стања предузећа и до смањене инвестиционе активности”. У стручној анализи се истиче и да је компанија са задужењем у страној валути, уколико није заштићена од девизног ризика (хеџована) на оперативном нивоу (компанија је извозник) или финансијски (коришћењеm инструмената за заштиту од девизног ризика), рањива на изненадне промене девизног курса.
И недавно објављена анализа Међународног монетарног фонда (Dominant Currencies and the Limits of Exchange Rate Flexibility) указује на сличне закључке. То ново истраживање Међународног монетарног фонда потврђује да су користи од депрецијације домаће валуте ограничене и краткорочне, нарочито у случају земаља у развоју – бележи се тек блага реакција обима извоза на слабљење домаће валуте, и то у кратком року. Негативне последице знатног слабљења валуте по финансијску стабилност Србије могли смо да осетимо у периоду пре 2012. године и нећемо дозволити да се оне понове.
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/15/mediji/vesti/20200826.html
Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту у јулу нето продала 325 милиона евра. Посматрано од почетка године, Народна банка Србије је ради одржања стабилности на девизном тржишту нето продала 1.355 милиона евра.
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=15759
Zakljucite sami.
Skoro sve sto sam uneo u komentare,podudaraju se sa izjavama raznih zvanicnika.
Sad svako moze da zakljuci sam!
Koja je razlika u vezi sa referendumom oko razilazenja izmedju CG i Srbije,ovi zadnji izbori i oni kada je Milova i S.Maroviceva struktura pobedila,ali je u CG uveden evro kao drzavna valuta?G.Katic se nada da to Srbija nece uciniti?Sta je cilj Srba u CG,i Pravoslavne crkve u CG?Da li je ponovo Kosovski problem iskoriscen u ovim izborima,ali i kako ce Srbija uci u EU?Jel nekoga interesuje da je covek moralan i savestan individ,a koliko puta smo svi culi da nam je sudstvo i tuzilastvo ispod svakog kriterijuma,a tek korupcija koja nas gusi i od nje nemozemo ziveti.Sta nam vrede brze pruge i putevi,ako se gusimo po gradovima tokom jeseni i zime? Ko ce biti sledeci koji ce doziveti sudbinu S.Marovica ovog puta u Srbiji?Nekada je bio Goran Knezevic,u Srbiji.Da bi se moral opravdao,mora neko i da plati cenu,jer glasaci moraju da dobiju valutu za svoje pare,ili?Kosovo i dalje nece biti reseno.Jel ono bijade Cernomidin ili neki drugi Ruski zvanicnik,okrenuo avion u vazeuhu da se vrati za Moskvu da kada su nas zapoceli bombardovati?I sta smo dobili od tog saznanja?Zar to nisu uradili Kosovski albnski zvanicnici sada? Haski sud ih optuzio,a sto ih nisu uhapsili,ah da to ce biti samo flaster na ogrebotinu Srbima i Srbiji,jer stize novac,to mozemo i cuti u video zapisu ovom gore.Tamo gde nivac busi,tu burgija nemoze.Zar nije bolje da odmah udjemo u NATO,posle odmah i u EU i to ce uciniti i S.Makedonija,Kosovo i BiH,pa smo resili problem zauvek i sa Kosovom,i sa BiH,granice ne postoje,neki politicari ce zavrsiti svoju karijeru,dobicemo mozda prave politicre i ne politicare koji uzivaju u drzavnom kapitalizmu.
Uff,tesko je objasniti politicke taktike ljudima da nekima ne ide u prilog da se resi Kosovski problem!!!Dokle problem postoji,svi profitiraju na ovaj ili onaj nacin,kada pisem svi,mislim na politicku vrtesku u Bgd,Pristini,Tirani,Skoplju,Podgorici,Sarajevu,i narod se obmanjuje zavlacenjem raznih pricama Brisel,Moskvi,Vasingtonu,Balkanski problemi su kap u moru,za njih,jer ne bi imali administraciju koju bi zaposljavali.
Srbija moze da ucini sta god bilo,Albanci nece prihvatiti,Albanci Kosovski mogu uciniti sta god hoce,srpska politicka elita je udaljena sa Kosova.Sto ne dodju Taci,Veselji,Ramus itd..,za Bgd,ili Vucic,Brnabic,Nebojsa Stefanovic,Vulin na Kosovo?Kojim ce to novcem Srbi i Kosovski albanci da prave biznis?
Prica oko Kosova je u nasem slucaju,borba politickih partija izmedju sebe za dolazak na vlast,sto se tice Kosovskih albanaca nije,jer oni imaju svoju drzavu koja se zove znaci Albanija,a Makedonija,CG,Srbija,BIH,ostalo samo pristupanje u NATO i eto Kosovo otvoreno za sve,bez nekih mini Sengena,ili tamo nekog Kineskog grada koji se spominje.
A na to nece pristati niko u Bgd,jer kako ce objasniti narodu,uporedjujuci da je to ucinio Milo u CG,bez puno objasnjenja,a Bgd,se nije posebno bunio.
Dosta imamo neozbiljnu i najvnu politiku za prevejane politicare velikih sila i ekonomskih asocijacija.Dobro to znaci ide nekom u korist.Sta hocemo u EU,a nismo skoro nista ispunili od poglavlja koja trazi Brisel da ispunimo,ali uzimamo novac za zbrinjavanje izbeglica i dostupnih raznih fondova.
Ne,ne,,mi hocemo u EU,pod nasim uslovima,a VB izlazi iz EU pod njihovim uslovima,i to je sadasnje stanje,a kao da nismo do sada imali slicnih problematicnih situacija od 45 u Evropi.Invazije Varsavskog pakta u Madjarsku,Cekoslovacku,posle Solidarnosc u Poljskoj,pa Istocna Nemacka,Rumunija,raspad Jugoslavije,Raspad SSSR,Ukraina,Krim,Belorusija,i sta to mi hocemo,svet kaze nema prekrajanja granica,osim sto su Rusi to ucinili sa Krimom,a sta to mi cekamo sa Kosovom,ako hocemo da Kosovo bude nase? E sta nam kazu nasi politicari oko Kosova.Sve same price,i misle dace nadmudriti one prevejane ili sto ih zovemo ”duboka drzava”?
SAD nikada nista nece moci preduzeti bez saglasnosti Londona,Pariza,Berlina,Rima,pa ni da odlucuju oko Kosova bez da nisu oni koji odobravaju.Pa ko to zivi u SAD,ako ne doseljenici iz Evrope.
Nama nista ne ide u prilog,osim politicarima koji zagovaraju CEFTA,mali Sengen,pa biznis izmedju Albanaca i Srba,te ne znam neki grad u Kini itd..,a sta ce da zaradjuju na nama svima oni koji vedre i oblace nad Balkanom,ako Srbi i Albanci prave biznis?
Umesto price politicara,zasto ne radimo biznis,manje price,vise rada.E ne mozemo,ne mozemo ni u CG,na more,a kako tek da pravimo biznis sa Albancima na Kosovu?
Nasi politicari sami sebi stavljaju na noge betonske blokove,i sve teze se krecu,a to su pokazali i ovi zadnji izbori,kako opozicija tako i pozicija.
Voleo bi da nisam u pravu,voleo bi da gresim,voleo bi da ima nesto sto ne znamo,a lepo cese nama dogoditi za Srbiju.Samo da ne bude nadanje,ludo radovanje.Ali dobro mi volimo da zivimo u nadi i verujemo u bajke.
@Gosa – Jer kako objasniti nekom da to sto zbori neki diplomata u SAD,moze zaziveti na Balkanu,a u Vasington dolazi izgleda samo AV,bez Kosovskih predstvsnika?
Ne ispoštovali predstavnika Vašingtona Ričarda Grenela koji ih je pozvao na razgovore kao što je pozvao i predstavnike Beograda, je velika graška.Ovo pokazuje međunarodnoj zajednici koliko je zapravo Kosovo jedna nedovršena tvorevina koja ne može opstati samostalno, jer tako ne rade ozbiljni političari.
Bivši zvaničnik Pentagona zadužen za Balkan Majkl Karpenter, govori o tome kako se ne može doći do kompromisnog rešenja bez uključivanja srpskog nacionalnog interesa, za koji Albanci neće ni da čuju.
Ovakav razvoj situacije može ići nama u prilog.
Za g. Katića,
Slažem se sa vama ali se bojim da se ozbiljno razmatra opcija da se pređe na evro. Znam da sam gledao jednu emisiju ili čitao nešto na internetu i da je neko iz NBS pominjao čak i godinu kada to treba da se desi samo ne mogu da se setim koju….. Od ranije sam razmišljao da vas pitam da li imate neka saznanja o tome ali sam zaboravio a kad god bih se setio bio bih zauzet pa opet zaboravio itd….itd…… Mislim da se dobro držanje dinara u korona krizi može objasniti insajderskim saznanjima pojedinih investitora da će Srbija to i učiniti kroz par godina.
” Moj savet- rasčlani pojmove – politička retorika, interes i politička moć – zaviri u njihovu međusobno niteraktivnu strukturalnu vezu i sve će biti mnogo jasnije.
Kompleksnost političke kuzalnosti to naklaže!”
😂😂😂😂😂
Ovde je neko pobrkao loncice!!!
Srbi ni Kosovski albanci nikada nece biti Kinezi,osim sto zajedno rade i dobro se slazu u nezakonitim radnjama!!!
A to sto sto izvozimo njima cajne kolutice,eurocrem,negro bombone itd..,je prica za zamajavanje.Mislim da su vremenske nepogode uticale na los prinos roda malina!!!Jer kako objasniti nekom da to sto zbori neki diplomata u SAD,moze zaziveti na Balkanu,a u Vasington dolazi izgleda samo AV,bez Kosovskih predstvsnika?Sve su to kao komentator gore navedenih reci,koji zive u nadanjima i obecanjima,naravno i fantazijama,a to oni vole da slusaju i propagiraju za svoje licne kratkorocne interese.Vec kakav ce izvoz biti ove godine malina? Eto ipak sam uctiv i parlamentaran bez da zivim u oblacima!🇨🇳😁
Za Ganeta – Nemam nikakvih saznanja o planu da se sa dinara pređe na evro. Ali, ako bi Srbija prešla na evro, to bi značilo da su ljudi koji odlučuju o sudbini zemlje sišli s uma.
Dugo sam razmišljao zašto NBS drži ovako čvrsto jak kurs dinara i došao do zaključka da ćemo najverovatnije preći na EVRO…… Sve ukazuje na to:
1) Negde sam pročitao intervju nekoga iz NBS koji je izjavio da je prelazak na EVRO opcija koju razmatramo i da je potrebno da nekoliko godina imamo stabilan kurs.
2) Strahovit pad kamata na dinarske obveznice. Očigledno je da špekulanti računaju sa opcijom prelaska na EVRO.
3) Jak dinar….. Ko može špekulisati sa RSD na duži rok?……Mislim da ga kupuju oni koji računaju na ovu opciju.
Zamolio bih g. Katića ako ima određena saznanja da se izjasni o ovom mom razmišljanju…..
Za Gosu koji zaključuje – Politicka retorika,interes politicke moci i vladanja,stavila je domacu privredu na zadnjem mestu prioriteta razvoja zemlje.
Moj savet- rasčlani pojmove – politička retorika, interes i politička moć – zaviri u njihovu međusobno niteraktivnu strukturalnu vezu i sve će biti mnogo jasnije.
Kompleksnost političke kuzalnosti to naklaže!
OBRAZLOŽENJE OVAKVE KONSTATACIJE
Ričard Grenel predlaže specijalnu ekonomsku zonu nalik Šenženu, koja se pokazala funkcionalnom i sveobuhvatnom, jer istovremeno anulira mnaga ‘nerešiva’ pitanja.
Grenel je, u intervjuu za američku NJuzmaks televiziju, izjavio kako Beogradu i Prištini predlaže kineski model ekonomske saradnje po ugledu na specijalnu ekonomsku zonu u kineskom gradu Šenženu.
Ovde može da se primenjuje ono što su iskustva u privlačenju stranog kapitala, zajedničkih firmi, integrisanja ekonomije na principima na kojima bi se integrisale srpska, albanska i strana ekonomija.
Osnivanje specijalnih ekonomskih zona podrazumevala bi odluku da se na ovom ograničenom prostoru organizuje proizvodnja, ekonomski odnosi, trgovina, poreski sistem prema uzoru na kapitalističku privredu i da Balkan počne da se uči od uspešnih ekonomija.
Zona bi se izgradila na četiri osnovna principa – oslanjajući se na privlačenje i korišćenje stranog kapitala; da prvenstvene ekonomske forme budu zajednička srpsko-albanska ulaganja, ali dovođenje firmi koje su u potpunosti u stranom vlasništvu; da se što više izvozi sve zasnovano na tržišnim zakonitostima.
Politicka retorika,interes politicke moci i vladanja,stavila je domacu privredu na zadnjem mestu prioriteta razvoja zemlje.Ocaj covek analizira situaciju u Srbiji.
”I šta da utadimo da bi bili kao one zemlje koje su nabrojao?
Unapred hvala na odgovoru Goso”.
Vec sam pisao vise puta sta trebamo ciniti,bar da budemo na klupi,a ovako necemo itd…
I Slobo je ”kupovao”,Airbusove avione itd…
https://www.poslovni.hr/strane/i-srbija-na-popisu-airbusovih-duznika-218578
Projekat „Alstoma“: Gradnja prve linije beogradskog metroa trajala bi pet godina
http://rs.n1info.com/Biznis/a567170/Projekat-Alstoma-Gradnja-prve-linije-beogradskog-metroa-trajala-bi-pet-godina.html
Deponija za Bgd.
https://nedavimobeograd.rs/otpad-javni-profit-privatni/
Goso,ovaj moj odgovor tebi nije zlonameram već ustinu samo produbljena dilema.
Pitaš se „Ko će nam“ pa nabrajaš ovo i ono.Daješ poluodgovor, koliko ja dobro razumedoh, da je novac problem. Nemamo novca jel tako? Pa dopinjuješ kometar dilemom u sportskom smisli da nismo na klupi za rezervne ičrače ieo neke mele evropske zemlje.
E sad se ja pitan – sta hoćeš da kažeš?
Zašto nismo na klipi kao rezerva?
I šta da utadimo da bi bili kao one zemlje koje su nabrojao?
Unapred hvala na odgovoru Goso
Ko ce nam graditi Beogradski metro,ko ce nam graditi u okolini Beograda spaljivanje otpada i smeca,od koga smo kupili helikoptere za potrebe vojske i policije,ko je kupio na Kosovu tokom privatizacije tekekom mreze,ko je kupio nekada cementare,ko investira u Srbiji i ko prima izbeglice koji nemogu steci pravo boravka u EU,ko gradi puteve po Srbiji,ko vodi racuna o domacoj privredi,ko brine o Srbiji i narodu itd..,Tamo gde burgija ne busi,to moze novac probusiti.Globalizacija ekonomskog i politickog svetskog poretka,postoji vec dug niz decenija,samo je problem sto mi nismo kao mala zemlja na klupi za rezervne igrace,bar da se nadamo da mozemo uci u igru,kao na primer sto to mogu uciniti zemlje poput Austrije,Norveske,Finske,Svedske,Danske,Belgije,Holandije,Irske,Ceske,Slovacke,Svajcarske itd..,vec se zadovoljavamo da izvozimo nesto malina,i prehrambenih proizvoda,serpi i lonaca,i nesto slicno to je domaca privreda,a strani investitori imaju jeftinu radnu snagu za motanje kablova,proizvodnju rezervnih delova,zaposleni za brigu oko izbeglica itd..,a doznake iz inostranstva od dijaspore odlaze kroz ciklus zamene valute za dinare,u vracanju dugova itd…
Italy arrests Siemens, Alstom executives over Milan subway deals
https://finance.yahoo.com/news/italy-arrests-siemens-alstom-executives-125103678.html
Za G.Katica,
” Био бих сретнији да је у Србији свест о дубини кризе присутнија.”
Da li ce EU i SAD,financiski podrzati Srbiju cim se stavi neki dogovor ili potpis oko KiM?Pa tako svest u vezi krize mozda nece ni tada biti potreban?Da li ce crkva reagovati slicno kao sto cini u nekim drugom republikama bivse Jugoslavije?Mozda i nece?Da li je Pravoslavni narod u CG,BiH,su veci vernici od svoje brace u Srbiji,ili nece se vise koristiti vera/pravoslavlje u politicke svrhe?Sve je povezano sa novcem,”novac busi,tamo gde burgija ne moze”.
@Kum
Evo Kume skoro će naučnici da naprave robote za branje malina. Biće bržu i bolji od ljudi. Ne jedu ne piji ne umaraju se divota uboga 🙂
E za sada ne mogu baš uzbrdo i nizbrdo oće da se opuče.
http://www.uziceoglasnatabla.com/robot-ubere-malinu-za-10-sekundi-i-jeftiniji-je-od-obicnih-beraca-video/
@ Ivan
Radno vreme je (ako nema kise) od 07:30 do 18:30.U radno vreme se računa oko 2 sata pauza ukupno (doručak,ručak,dva puta kafa)Izuzetno,ako su dnevne temperature suviše visoke odobravaju se dodatne pauze.Efektivan rad je oko 9 sati.Ako berač nabere oko 45 kg maline u proseku za to vreme,rezultat je sasvim zadovoljavajući.(od 35 kg do 55 kg je sve u “granicama normale“.
Da nabere 100 kg dnevno može samo izuzetno brz berač u izuzetno povoljnim okolnostima i to nije nikakav reper za ozbiljniju organizaciju proizvodnje.
Inače,branje po kg je 70 – 80 din,a ne 50 din.
Sve vreme sam govorio da posla u Srbistanu ima !!!! Ajde sada, neka neko kaže da posla nema i da su plate nikakve…..
Lično, mislim da je g. Kum dao odličnu satnicu i da su uslovi rada odlični….. Sada su i deca na raspustu pa može da se bere i porodično…… Ko hoće brzu, laku i sigurnu lovu……….. To je to.
@Kume nisi naveo koliko se sati u proseku radi !!!
Prvi uslov – Da biste uzeli dobrog radnika, morate dobro i da ga platite. Na ovu cenu od 250 dinara to je moguće. Ukoliko beraču obezbediš normalno prenoćište sa kupatilom i hranu, ti faktički s njim radiš u zajedničkom interesu, gde je uračunat tvoj rad, prethodna ulaganja, freziranje, prskanje, kopanje, vezivanje i sve ostalo.
Praksa je pokazala ko iskusnog berača plaća po kilogramu, gde se podrazumeva kvalitetno ubiranje roda, i kad se plaća po kilogramu od ubranog.solidan, iskusan, berač dnevno obere od 60 kg u proseku. Ako je plod krupniji kao ove godine može da se obere i do 100 kg. To se pordazumveva da su uslovi idealni.Na takav način pogodbe nikad nema zamerke. Stvari su jasne ko dan. Ti kontrolišeš samo vagu i kvalitet obranog.Ne prvom branju se jasno pokaže ko je produktivan a ko nije. U tom slučaju često neproduktivan berač otkaže već prvi dan, a i gazda može da mu prigovori i da mu da još jednu šanu.
Ako platiš beraču po 50 din po kg, prosečan berač zaradi 3000 do 5000 dinara.
I ostanete prijetelji 🙂
За Кума – Извоз у априлу је забележо велики пад и у односу на март је пао за 28%, а у односу на април прошле године 29%. Мај би морао бити још гори. Мислим да је стагфлација један од кредибилних могућих исхода. Био бих сретнији да је у Србији свест о дубини кризе присутнија.
Gospodine Katiću,
Ja sam (prateći oglase o potražnji radnika za branje malina) odlučio da mojim radnicima povećam satnicu sa prošlogodišnjih 250 na 300 dinara za ovu sezonu (plus obezbeđena hrana,prevoz ili smeštaj ko ne želi da svakodnevno putuje).Berbu još nismo počeli,ali ja sam rešio da ih pozovem i da ih obavestim o povišici unapred kako bih im ojačao moral.Sa druge strane,odlučio sam da u berbu krenemo tek kada bude dosta zrele maline kako bi radni učinak bio što veći.Ovo će se negativno odraziti na kvalitet maline i prinos po jedinici površine.
Dakle,kod mene troškovi (cene rada) rastu,a proizvodnja pada.To je naša mala stagflacija.
Čini mi se da je stagflacija ozbiljna pretnja za Srbiju.Proizvodnja i izvoz padaju,dok cene u zemlji rastu.Jako me interesuje podatak o uvozu,međutim NBS ga još ne objavljuje.
Po mom mišljenju uzroke za stagflaciju treba tražiti u padu industrijske proizvodnje polufabrikata kod nas,koji su vezani za evropsku autoindustriju,a koja je veoma poogođena krizom.Dalje,podela 100 evra,što je često otišlo u potrošnju.Isplata minimalca od strane države poslodavcima da održe veštačku zaposlenost,dovela je do toga da radnici koji nemaju posla u firmi kod nekog privatnika,idu da mu npr. šišaju travu po dvorištu jer on ne može da podnese da ih pusti kući da nešto produktivno završe u “radno vreme“.Mnogi privatnici kupuju evre ili troše taj novac na uvoznu robu.Veliki broj penzionera i zaposlenih u neproizvodnom javnom i privatnom sektoru vrše pritisak na cene realnih proizvoda (sve češće uvoznih).
Bez obzira na niske cene nafte,visoke akcize sprečavaju pad cene goriva koji bi pomogao domaću proizvodnji.O kursu je sve rečeno.
Šta Vi mislite o riziku stagflacije?
Sadasnja politicka situacija u Srbiji mozda podseca na situaciju u Nemackoj pred II svetski rat?Ili mozda gresimo?Odlicna knjiga!
”Last Winter of the Weimar Republic”
The Rise of the Third Reich
A thrilling day-by-day account of the final months of the Weimar Republic, documenting the collapse of democracy in Germany and Hitler’s frightening rise to power.November 1932. With the German economy in ruins and street battles raging between rival political parties, the Weimar Republic is on its last legs. In the halls of the Reichstag, party leaders scramble for power and influence as the elderly president, Paul von Hindenburg, presides over a democracy pushed to the breaking point. Chancellors Franz von Papen and Kurt von Schleicher spin a web of intrigue, vainly hoping to harness the growing popularity of Adolf Hitler’s Nazi Party while reining in its most extreme elements. These politicians struggle for control of a turbulent city where backroom deals and frightening public rallies alike threaten the country’s fragile democracy, with terrifying consequences for both Germany and the rest of the world. In The Last Winter of the Weimar Republic, Barth and Friedrichs have drawn on a wide array of primary sources to produce a colorful, multi-layered portrait of a period that was by no means predestined to plunge into the abyss, and which now seems disturbingly familiar.
Za Kuma,
Menjačnica kupuje devize po srednjem kursu od NBS a prodaje ih po većem kursu građanima (PRODAJNI KURS). Od građana kupuje devize (KUPOVNI KURS) po nižem kursu a prodaje ih po srednjem kursu NBS……Mislim da je ovo najplastičnije objašnjenje kako funkcionišu menjački poslovi, da može svako da razume…….. Raspon između srednjeg kupovnog ili prodeajnog kursa služi menjačnici da pokrije troškove i ostvari zaradu. To je to.
U mom komentaru se ne radi o rasponu između kupovnog i srednjeg kursa, već o tome da su menjačnice plaćale EVRO iznad srednjeg kursa što ih vodi u gubitak jer one mogu prodati evre NBS samo po srednjem kursu. Očigledno je da postoji neko drugi ko je spreman da plati više EVRO u ovom trenutku jer verovatno računa na nagli pad RSD nakon izbora. Možda se računa na malu izlaznost i demonstracije. Možda, ko zna da ne nagađam.
Na grafiku koji sam postavio vidi se ogroman broj transakcija na valutnom paru EUR/RSD što ukazuje da se najverovatnije masovno menjaju dinari za evro i da NBS brani kurs…..
@ Gane
Mislim da ljudi tek sada postaju malo svesniji u kakvu krizu ulazimo.Kažem -malo svesniji.To se odražava na tražnju evra i smatram da tu nema ništa neobično.Razlika između srednjeg kursa NBS i kursa u menjačnicama nije visoka niti asocira na hiperinflaciju i sl.Pre će biti da je to indikator jake potražnje za devizama.Verujem da taj indikator u NBS pomno prate i da svakodnevno intervenišu iz deviznih rezervi držeći kurs stabilnim.
Da li će dinar padati nakon izbora?Da.Brzina tog pada i „nova ravnoteža“ su pitanja za afirmaciju i zaradu stručnjaka,špekulanata i insajdera.
Ja sam pravio neke meni interesantne „poljoprivredne“ paralele.
Prosečna vrednost godišnjeg izvoza maline iz Srbije je u opsegu 200 – 300 miloina evra.Ove godine se očekuje najniži rod u proteklih 10 godina u Srbiji (ne bih sada širio priču objašnjavajući uzroke).I izvoz srpske maline (bez reeksporta) ne može premašiti 200 miliona.Toliko je NBS izgubila iz deveznih rezervi u samo dve nedelje maja meseca.
Zastrašujuća volatilnost na RSD…. I juče je ceo dan bilo ovako.
https://www.investing.com/currencies/eur-rsd
Treba videti minutni grafik.
Za Ganeta – Mogu samo da nagađam. Verovatno mnogi očekuju da će kurs posle izbora padati, pa se unapred obezbeđuju. Moguće je i da poneko ima insajderske informacije, pa već „radi“. Ne vidim paralelu između događaja iz septembra 2019. u SAD i kretanja kursa dinara. Šteta je što NBS više ne objavljuje podatke o dnevnim intervencijama na deviznom tržištu – imali bismo jasniju sliku.
Nadovezao bih se na Gošin komentar. Pogledao sam video i u prvih 2 minuta g. Šoškić je komentarisao situaciju da se u Beogradu nudi veći kurs za Evro od srednjeg.
Na terazijama su danas menjačnice plaćale 118,1 RSD za EVRO. (samo da napomenem da je danas srednji kurs 177,6).
https://www.aikb.net/t311p805-kurs-eur-rsd ……… Videti poslednji komentar na forumu.
Za g. Katića,
Prilično neobična situacija. Zamolio bih vas za komentar. Neko je izgleda spreman da ponudi vlasnicima menjačnica mnogo veću cenu za evro od srednjeg kursa NBS. Druga mogućnost je da sami vlasnici špekulišu (u šta ne verujem) sa brzim i naglim padom RSD ili je u pitanju nešto treće….. Da li se ovde može povući paralela sa septembrom 2019 i naglim skokom prekonoćnih kamata u SAD ?
Dejan Šoškić
Hvala.
Za Miroslava – Menjačnice barataju gotovinom i to iziskuje dodatne troškove poput obezbeđenja i sl. Pri tome, menjačnica obavlja samo jednu vrstu posla i svoje troškove može da pokrije samo preko kursa. Konačno, u normalnom vremenu, novac na računu donosi kamatu, a gotovina ne, pa promet gotovine nosi oportunitetni gubitak u odnosu na žiralni novac. Uzgred, mislim da su kursevi u menjačnicama, bar u onima gde ja menjam kada sam u Beogradu, sasvim dobri i korektni.
@Мирослав
Нижи је куповни курс, према нбс средњи курс је 117,58. Продајни у мењачницама око 117,0 а куповни око 118,0.
Pozdrav za sve. Zasto je u menjacnicama prodajni i kupovni kurs veci u odnosu na srednji kurs nbs_a?
Sigurno postoji neko logično objašnjenje…
https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/hrvatska-pozajmila-2-mlrd-eur-kao-i-mi-kamata-im-upola-niza/
Ali kada se bolje razmisli…Nas ima duplo više nego Hrvata,naš privredni pad/rast je više nego duplo manji/veći nego hrvatski.Jedenom rečju mi smo najjači i zato je logično da mi plaćamo sve bar duplo skuplje nego Hrvati….
Ipak,ne govorite o ovome ništa AV-u.On je emotivac sa visokim krvnim pritiskom,ko zna kako on ovo može razumeti…
http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/uskoro-dokapitalizacija-er-srbije_1134818.html
Odose arapi.
Za Kuma – Ako se izuzmu dve nove milijarde evra duga, devizne rezerve su efektivno smanjene u odnosu na prošli mesec oko 450 miliona (250 su devizne intervencije). (Mislim da je prilično jasno zašto je Srbija emitovala dve milijarde evra ino obveznica.) Kada budemo oko 20/05 videli statistiku deviznih rezervi, imaćemo malo jasniju sliku šta znače „tržišni faktori“. Što se saopštenja NBS tiče, par puta sam mislio da napišem kolumnu o neukusnom spinovanju koje NBS rutinski radi i kojе је nedopustivо za jednu „nezavisnu“ instituciju.
@ Marko B.
Na Vašem mestu ne bih bio tako srećan.Ne verujem da je i Milo posebno srećan zbog ove ludosti…Ali neko Milu brodove presreće…i ispostavlja mu visoke račune…
G. Katiću,
Imamo izveštaj NBS o stanju deviznih rezervi za maj:
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=15566&konverzija=no
Ako je neto priliv deviznih rezervi u maju bio 2.051,5 miliona evra,a devizne rezerve su uvećane za neto iznos od 1.513 miliona evra,pri čemu je NBS prodala 250 miliona evra radi čuvanja kursa dinara (plus svop aukcija 33 miliona evra) i zabeležen je odliv za razduživanje države u iznosu od 36,6 miliona evra,gde je tačno potrošen drugi deo razlike između 1.513 i 2.051,5 miliona evra?Odnosno,šta konkretno znače formulacije „odlivi po drugim osnovama“ i „negativni uticaj tržišnih faktora“?
Inače,stil i ton pisanja saopštenja su mi izmamili osmeh.Utisak mi je neubedljivi optimizam kojim je tekst sročen.Kao da osećam neku prikrivenu nervozu kod autora izveštaja.
”Što se tiče srpskog IT sektora, za mene ne predstavlja apsolutno nikakav problem što se bave kako Vi kažete „industrijom zabave“. Za naše prilike, zarađuju mnogo novca, i to je najvažnije. …. . Razvijen je uz pomoć domaćeg znanja i pameti. Istina je i to da je veliki deo naših IT kompanija angažovan u vidu podizvođača za strane kompanije, ali i u tom slučaju njihova novostvorena vrednost veća je od one koju stvore motači kablova.”
Tačno je sve ovo, samo što se ne sagledavaju dugoročne posledice intenzivnog konzumiranja igrica. Već sam nešto napisao na tu temu u ovom linku
https://nkatic.wordpress.com/2020/01/12/forum-2020/#comment-19166
I ja poznajem ljude iz poslovnog sveta, i ponekad se dotaknemo teme mladih i novih tehnologija. Spominju mi sastanke kolegijuma direktora velikih korporacija gde su mladi tema razgovora. Nema kvalitetnih kadrova. To je veliki problem zapada, mnogi tihi alarmi su uključeni.
Sa jedne strane imamo već više od jedne decenije kako im bejbi bum generacija opterećuje državne budžete, dok sa druge strane je slabiji priliv kvalitetnijeg mladog naraštaja. Razloge zašto nema dovoljno kvalitetnog kadra sam već opisao u linku. Iz mog komentara se mogu razumeti razlozi zašto zapad i dalje nezasito usisava radnu snagu iz celog sveta.
Oni ako misle da je profit nirvana, nek nastave ovim tempom pa ćemo videti u bliskoj budućnosti efekte stvaranja debilnih generacija. Mislim da su se tu prevarili, da će oni moći da igraju igrice po ceo dan a da im svet ujedno bude njihovo roblje doveka.
@ Иван Грозни
Zanimljiva ”strategija”.Jedan od hiljade primera.
@ Иван Грозни
👏👍👏👍
@Marko B.
Što se tiče srpskog IT sektora, za mene ne predstavlja apsolutno nikakav problem što se bave kako Vi kažete „industrijom zabave“. Za naše prilike, zarađuju mnogo novca, i to je najvažnije. Taj sektor je razvijen bez državne pomoći, bez subvencija, bez pretnji blokadama puteva. Razvijen je uz pomoć domaćeg znanja i pameti. Istina je i to da je veliki deo naših IT kompanija angažovan u vidu podizvođača za strane kompanije, ali i u tom slučaju njihova novostvorena vrednost veća je od one koju stvore motači kablova. Takođe, za mene ne predstavlja problem ni to što vlasnici tih kompanija odluče da ih prodaju (lično poznajem nekoliko takvih primera). To je uobičajena transakcija u takvim delatnostima, gde se uspešan start-up proda. Uostalom, to je pravo osnivača takvih firmi i predstavlja nagradu za sve teškoće koje su prošli stvarajući uspešnu firmu. Ono što meni smeta je što naša država nema nikakvu strategiju da iskoristi neke prednosti koje imamo u tom sektoru. Izmenama poreske politike rasteraće se i ono malo pameti što imamo. Za to vreme, ista ta država se zadužuje na stranom tržištu i onda daje subvencije stranim „investitorima“ koji ulažu u industrije 19. veka, kao što je tekstilna. Zanimljiv primer naopake ekonomije.
Kao primer male zemlje sa razvijenim finansijskim sektorom naveli ste Island. To je tačno, ali islandska ekonomija ima neke specifičnosti. Radi se o zemlji koja ima manje stanovnika nego Novi Sad. Obrazovni nivo stanovništva je visok, zemlja ima stabilan politički sistem i vladavinu prava. Izdaci za odbranu su niski. Ono što je jako važno, zahvaljujući geografskom položaju, Island ima ogromnu ekonomsku zonu u atlantskom okeanu, što praktično znači da su teritoriju uvećali nekoliko puta. Upravo ta ekonomska zona predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih su odbili članstvo u EU.
Kada se radi o bivšem SSSR-u, vidim da mi se u mnogim komentarima zamera to što sam upotrebio naziv „tamni vilajet“. Naravno da je to bio tamni vilajet, a mislim da niko ne može da ospori da je život u današnjim baltičkim republikama mnogo bolji nego u ostatku nekadašnje imperije. Nažalost, i današnja Rusija je neka vrsta tamnog vilajeta, ne zbog toga što predstavlja pretnju za druge zemlje, već zbog kvaliteta života većeg dela stanovništva. Imao sam priliku da proputujem velikim delom Rusije, van dve metropole, i mogu da kažem da je slika te zemlje prilično sumorna. Infrastuktura je na nivou zemalja trećeg sveta, mnogi gradovi i sela se bukvalno raspadaju. Životni vek zaostaje za onim u Evropi, alkoholizam odnosi mnogo života. Rusija je usvojila neku vrstu latinoameričkog kapitalizma zasnovanog na eksploataciji prirodnih resursa i vlasti oligarhije koja te iste resurse iskorišćava, a zatim svoj kapital iznosi na Zapad. Sve u svemu, ekonomska slika današnje Rusije nije nimalo vesela.
Da zaključim, postoje uspešne i neuspešne zemlje. Postoje primeri zemalja koje su bile uništene ratovima, sa teškim kolonijalnim nasleđem, često bez nekih velikih prirodnih bogatstava, a koje su uspele da izađu iz začaranog kruga bede. U prethodnom komentaru naveo sam neke primere. Nisam spomenuo na primer J. Koreju. U Africi imamo dva interesantna primera, Bocvanu i Mauricijus (malo poznat slučaj). U J. Americi imamo primer Urugvaja. Kako to da su Urugvajci stvorili relativno uspešnu ekonomiju i stabilno društvo? Zašto i njihova zemlja ne liči na horor primere Kolumbije, Perua, Venecuele, Salvadora i drugih latinoameričkih zemalja? Ne postoji zemlja koja se izvukla iz siromaštva, a da nije imala neku strategiju, koja nije znala šta hoće. Ne postoji zemlja koja se izvukla iz siromaštva bez obrazovanja stanovništva i bez razvoja institucija. Ono što je naša najveća muka je to što ne znamo za kakvu strategiju se opredelila Srbija. Hoćemo da subvencionišemo strane investitore? Neka bude tako. Ali, da li to znači da moramo subvencionisati sve živo? I motanje kablova, i proizvodnju ženskih čarapa, i proizvodnju sokova, i proizvodnju metli, i proizvodnju nudli, i proizvodnju guma, i proizvodnju čokolada, i proizvodnju automobila, i lepljenje đonova na cipele? Prema podacima za prošlu godinu, ulaganja u nauku u Srbiji iznosila su 0,37% BDP-a. Za to vreme, subvencionišu se razni festivali i pijanke (Guča i Exit), i dalje se govori o izgradnji stadiona (Kragujevac), sponzorišu se polumafijaški fudbalski i košarkaški klubovi, subvencionišu se tabloidi kroz oglašavanje državnih organa, iz Telekoma se izvlači 200 miliona EUR kako bi se kupovale privatne TV stanice, nekoliko miliona EUR svake godine se daje na sportske penzije, baca se novac u rupu bez dna, pod nazivom Air Serbia. Zanimljiva „stragegija“.
За Ивана Грозног
„Србија је још светлосним годинама далеко од изградње економије на финансијским дериватима. Мале економије не могу да се развијају на такав начин.“
На дужи рок, то је тачно. Пример Исланда је то показао, рекло би се недвосмислено. Но то не значи да и мале економије не могу стварати иновативне финансијске инструменте за своје потребе. Господин Катић је своједобно дао идеју за један такав модел (првобитно примењен у Немачкој, 1932. године, у време Велике светске економске кризе): https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/
Такође, шта је спречавало Србију да у претходне три године агресивним интервенцијама Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту покупује милијарде и милијарде долара и евра простим емитовањем динара? Наш домаћин је говорио о томе у једном од коментара на овај текст:
„За Младена – Од марта 2017. до марта 2020. курс динара је ојачао 5,5%. То говори да је тренутак за умерену и стрпљиву годишњу корекцију курса био пре три године и да је од 2017. требало наставити благу депрецијацију од нпр. 2 или 3% годишње. Привреда и грађани би се томе прилагодили без веће трауме.“
https://nkatic.wordpress.com/2020/05/20/kako-sacuvati-kurs-dinara-a-upropastiti-buducnost-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-20-5-2020-pod-naslovom-odrzivost-kursa-dinara/#comment-21168
(Само да подсетим, о проблему прецењеног курса динара господин Катић писао је, између осталог, и 2018. године, но очито, нажалост, узалуд: https://nkatic.wordpress.com/2018/02/28/mocni-dinar-vec-videno-i-skupo-placeno-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-28-02-2018/)
Финансијски систем јесте крвоток читавог привредног система, те на овај или онај начин он свакако представља делатност он највећег значаја за, како оно лепо рекосте, „стварање друштва и економије заснованих на знању и на оним делатностима где је новостворена вредност висока“; с тим у вези, кад већ говоримо о економији заснованој на знању, мишљења сам да је једно од најважнијх знања, ако не и најважније, управо оно финансијско.
„Ви нисте споменули ИТ сектор који се у Србији развија без помоћи државе, без кукања за субвенцијама и заштитом од стране конкуренције.“
Заправо, споменуо сам ИТ сектор, нисте пажљиво читали мој коментар. Наиме, пре пар година је изашао податак како је најуспешнија српска ИТ компанија, са највећом зарадом (највишом новоствореном вредношћу), управо компанија чија делатност де факто спада у индустрију забаве; мислим наравно на компанију „Нордеус“, која производи, како је то формулисао наш домаћин, „алате за губљење времена на друштвеним мрежама“. Свакако, има у српском ИТ сектору и других успешних компанија, мада већина, пре или касније, доживи судбину „Бакине тајне“, тј. буду продате странцима јер у Србији не могу да нађу адекватну финансијску подршку за даљи развој… Иначе, колико је мени познато, исправите ме ако грешим, бар 90 посто српских ИТ компанија раде као подизвођачи (outsourcing), зараде запослених су солидне, на нивоу „сезонских радника у Немачкој“, но то ипак није делатност са, претпостављам да ћете се сложити, не знам како високом новоствореном вредношћу, макар не у финансијском смислу…
Што се тиче балтичких земаља „након изласка из тамног вилајета звани СССР“, други су већ коментарисали, ја бих само подсетио на овај текст господина Катића: https://nkatic.wordpress.com/2014/04/29/srbija-na-baltiku/
Са остатком вашег коментара се слажем.
Ko hoće pare….. evo šanse za laku i brzu lovu u Srbiji.
https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3477247/srbi-smislili-unosan-biznis-ulaganje-nula-zarada-ekstra-ni-prstom-ne-mrdnu-pare-mile-same-po-ulici-do-80-dinara-za-kg
Za Ivana,
Uporedite srpsku i finsku književnost…… Imaju Finci i jednog nobleovca čije sam romane čitao ali sam mu zaboravio ime. Međutim, naša književnost je neuporedivo kvalitetnija. Takođe, uporedite doprinos srba i finaca nauci pa ćete videti gde će se vaši finci naći…..
Što se tiče sporta, zaista ne bih da upoređujem naše i njihove klipane….. Sve je to blejanje što reče g. Petrović.
PS:
U vojsci sam jeo puževe. Jedan poručnik nam je na straži spremio puževe sa graškom, crnim lukom i šargarepom…… Vrh brate…….. Posle smo ih sakupljali svaki dan……
Za g. Katića,
Ali zar upravo finska nije prva uvela sistem masovnog obrazovanja. To je po meni najgori mogući koncept obrazovanja jer podilazi masi, priglupim konzumentima umesto da se bavi fundamentalnim stvarima, suštinom.
.Ne vidim u čemu je to Finska bolja od npr: ostalih skandinavskih država kada su sve na isti kalup. Ekonomske amplitude skandinavskih država su potpuno iste. Sve su bile uboge do 70-tih godina od kada započine uspon i sve imaju slične modele, parametre i stope rasta……
Moje vezivanje uspeha Finske za „carry trade “ nije apsurdno. Uspon Finske korespondira sa „carry trade“ na valutnom paru JPY/finska kruna a tada počinje i uspon cele skandinavije. Kriza iz 2008 godine je pokazala da Finska ekonomija nije imuna na monetarne potrese i malo je falilo da doživi sudbinu Islanda…… Sve isto se je dogodilo i ostalim skandinavskim državicama. ….Logično je da se čovek zapita šta bi bilo sa Finskom kada bi investitori krenuli da povlače kapital ili masovno rasprodaju krune u nekom trenutku. Nikakva organizacija tu ne bi pomogla a tek bi se tada pokazale slabosti obrazovnog sistema. Verujem da bi njihovi ekonomisti bili skroz pogubljeni i paralisani pred ovakvom hipotetičkom situacijom.
Za Ivana,
Nisam čuo za dotičnog gospodina…… samim tim nisam ni čitao njegove knjige tako da bi bilo glupo da komentarišem bilo šta. To što je neko dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju ne znači da je mnogo pametan. Danas je sramota reći tri stvari: da ste akademik, da ste doktor ekonomskih nauka (naročito menadžmenta) i da ste dobili nobelovu nagradu. Jednostavno, smeju vam se ljudi. Eto, dokle je to došlo. Uostalom, poslednjih 20-tak godina su tu istu nagradu dobijali američki neoliberalni ekonomisti (njih 20) a neoliberalni sistem je propao. Sami izvucite ispravne zaključke.
Da vas citiram
„Ah moj Gane, da je nama Bog podario jednog Bengta Holmstroma gde bi nam bio kraj“.
Da nam je bog dao jednog takvog, opet bi sve bilo isto. Potpuno sam siguran da se ništa promenilo ne bi i da bi bili baš tu gde smo sada.
@Куме
Разумевање менталитета народа се најлакше оствари када упознаш његову прошлост. Тако су многи и о нама променили мишљење, тек када су нас боље упознали. Примери Чарлс Четрса и Арно Гујона.
@Гане
Далеко од тога да је прецењујем, имају моје поштовање. Успели су да грађанима остваре висок животни стандард а да притом не експлоатишу други народ или природно богатство, верују у своју државу самим тим желе да остану, раде и стварају ту. Мера успеха једне државе и друштва које га сачињава је у томе да ли тај народ жели да остане ту, да ли је задовољан
Анегдота из неке дискусије. Норвешка која је некада била део Шведске, али се оцепила је била убога сиротиња. Проналаском нафте су постали то што су данас, неко ће рећи да ствар лежи у нафти али не, у организацији друштва је. Екваторијална Гвинеја има огромне резерве нафте а сви осим председникове породице и њима блиских људи су сиротиња.
Za Ganeta – Vaše trejdersko povezivanje uspeha Finske sa jeftinim zaduživanjem u jenima je apsurdno. Resursima siromašna Finska je postigla velike ekonomske uspehe ne zbog tzv. carry trade zaduživanja u jenima, već zbog jasne razvojne strategije u čijem su centru obrazovni sistem i odlična povezanost akademskih institucija i industrije, teorije i prakse. Finska pokazuje kako jedna nacija hendikepirana klimom i jezikom može da postane uspešna zahvaljući jedinstvu nacije i svesti o značaju obrazovanja. Uzgred, kod nas je prevedena odlična knjiga „Zidari života“ G. Petrova (pominjao ju je Ivan K.) koja je pisana 1923. i koja govori o Fincima i njihovoj opsesiji obrazovanjem.
Evo Gane da završim raspravu 🙂
Deset Finaca, Poznatih Celom Svetu – Ko Su Oni?
U svakoj zemlji postoji neko na koga se može ponositi. Finska je mala zemlja, ali je bogata talentima. Živelo je desetak ljudi koji su postali poznati širom sveta i proslavili svoju domovinu. Ko su ljudi na koje su Finci ponosni
1) Geniji Računarske Tehnologije – Linus Torvalds
2) Jorma Ollila je postao poznat po svojim aktivnostima u IT sferi
3) Finski trkač Mika Hakkinen
4) Pilot „Formule 1“ Kimi Raikkonen
5) Predak finske realističke literature Alexis Kivi
6) Karl Gustav Mannerheim genijalni vojni strateg. Bio je asistent tokom
krunisanja Nikole II i Aleksandre Feodorovne, služio u ruskoj vojsci
7) Finski Deda Mraz, osvoio današnju planetu
8) Finac Mati Nikenen, jedan od najvećih skijaša-skakača u istoriji
9) Lase Viren je nakadašnji finski atletičar, četvorostruki olimpijski pobednik.
10) Tuve Janson pisac i autorka poznatih knjiga o Muminu
.
.
.
P:S:
Gane za 5,4 miliona stanovnika nešto ko Hrvata ovo je brate dovoljno 🙂
Gane ponovo protivurečiš činjenicama, kad zaključiješ – Mislim, da korene uspeha Finske treba tražiti u ovome (u zatrpavanju Finske parama) a ne u njihvoj prevelikoj pameti.
Ja tvrdim da finski ekonomski uspeh donosi upravo nobelovac Finac Bengt Holmstrom. Njihov rad predstavlja intelektualni temelj za ustanovljavanje funkcionalnih politika i institucija u mnogim oblastima, počev od zakona o stečaju do političkih ustava.
U obrazloženju dodele priznanja za ekonomiju, koje se zvanično zove „Nagrada švedske Riksbanke za ekonomske nauke“ u znak sećanja na Alfreda Nobela, ustanovljeno je 1968. godine.
Ah moj Gane, da je nama Bog podario jednog Bengta Holmstroma gde bi nam bio kraj 🙂
Za Ivana,
Evo, niste uspeli da nađete (čak ni na internetu) ni jednog poznatog pametnog finca izuzev g. Sibilijusa……
Za perestrojku,
Precenjujete Finsku….. Objasnio sam u komentaru g. katiću korene njihovog uspeha.
@ Perestrojka
Slažem se sa Vašim misljenjem.
Ali hteo bih skrenuti pažnju na neke specifičnosti finskog društva.Vise puta sam cuo sa raznih strana da Finci posebno tesko prihvataju strance.Da je strancu gotovo nemoguće da se uklopi u finsko društvo.
Ima jedna stvar iz finske istorije.Finska je dugo bila siromašna,neplodna zemlja u kojoj su ljudi tesko ziveli u poluizolovanim seoskim zajednicama.Tu nije bilo uslova da se radjaju veliki,svetli gradovi sa onim bogatstvom i bedom koju nose u svakom smislu.
Finci su ziveli u svojim malim siromašnim selima onako kako seljaci u njima zive – uvek oslonjeni jedni na druge i medjusobno zavisni.Tako srasli izmedju sebe,ljudi su dozivljavali patnju jedne osobe iz zajednice kao svoju ličnu patnju.A onaj ko bi naneo povredu i učinio zlo pojedincu ili grupi bio bi osudjen od citavog kolektiva na poseban nacin.Naime,svi bi ga prosto ignorisali,ponasali bi se kao da ne postoji.To je moglo biti cesto i opasno po zivot takve osobe okružene metaforicnim i bukvalnim snegom i ledom.Ako bi se dogodilo da joj je potrebna pomoć…niko joj ne bi pomogao.Odnosno,jedino bi joj Bog mogao pomoci.
Pri tome Finci tu osobu nisu vredjali niti kaznjavali na drugi nacin.Ti jednostavni ljudi su jednostavno smatrali da su kazne,prastanja i osude u Božijoj nadležnosti i da oni tu nisu kvalifikovani da se mešaju.
Tako danas stranci Fince opisuju kao ljubazne,ali distancirane i hladne ljude,koji tesko pružaju ruku prijateljstva.
Finac bi verovatno pomislio – Stranac?Pa sta imam ja sa njim da se druzim.Ne znam mu jezik,običaje,porodicu,itd….Nisam ja „kvalifikovan“ za takvu vrstu odnosa.
Za g. Katića,
Do krize 70-tih godina je za skandinaviju postojao izraz „švedoskleroza“ zato što su je ljudi napuštali a ostajali su samo starci…. Uspon skandinavije (u tom kontekstu posmatram Finsku) je počeo krizom kada su japanci oborili kamatnu stopu na nulu. Tada je započeo špekulantski proces uzimanja kredita u JPY po nižim i prebacivanje u skandinavske krune po višim kamatnim stopama. Na FOREXU se je isplatilo držanje novca u krunama na valutnom paru JPY/neka skandinavska kruna jer se je dobijala kamata na bazi razlike između kamatnih stopa ovih država i Japana bez oročavanja sredstava. To je potražnju skandinavskih kruna diglo u nebo te je omogućilo njima pa i Finskoj nesmetanu primarnu emisiju kako bi sprečili rast krune. Da ne govorim o tome da se skandinavske banke koriste za zamenu JENA u neke druge valute i dalji plasman novca na Wolstrit…… Mislim, da korene uspeha Finske treba tražiti u ovome (u zatrpavanju Finske parama) a ne u njihvoj prevelikoj pameti…………. Lako je biti pametan kada imaš pare……
Što se tiče obrazovnog sistema…. generalno mislim da je svetski obrazovni sistem potpuna katastrofa jer se bazira na sticanju plitkih, površnih, parcijalnih znanja tako da niko nikada ne shvati suštinu. …… Uz sve to je potpuno komercijalizovan i podilazi masi (čitajte: priglupim konzumentima) ….. Ne vidim da je finski obrazovni sistem bitno, suštinski drugačiji.
Finska slavi 13. oktobar kao Dan neuspeha. Finci su specifični jer ne podnose neuspehe i teško se bore sa tim. Kada biste pitali finske psihologe, rekli bi vam da više ljudi u Finskoj pati od straha od neuspeha, nego od depresije.
A mi slavimo sve same poraze 🙂
– U Finskoj, kazna za brzu vožnju zavisi od prihoda vozača koji je napravio prekršaj. Što veća plata, veća je i kazna.
A kod nas najčešće kaznu plaća sirotinja 🙂
– Da li si Gane znao da je strip o Paji Patku (Aku Ankka), pre 30 godina bio
zabranjen u Finskoj. Tadašnje finske vlasti su taj strip smatrali degutantnim, i
sa lošim uticajem na decu, jer je Paja dole bio go, samo je bio u majici, kao i
to da je živeo u vanbračnoj zajednici sa partnerkom Patom.
Dok naš rijaliti učesnici dan i noć ističu svoje zanosne nabujale draži zavodeći
decu da je to smisao i uspeh življenja, i ta bruka stiče status vrhunskog
uspeha i uzor našoj omladini koje mesecima ne pohađaju šlolu.
Evo ti čuvenih Finaca Gane:
– Jan Sibelijus bio je finski kompozitor.
– Pauli Hekinen je finski vozač trkačkih automobila, dvostruki šampion Formule 1
(1998. i 1999).
– Hugo Alvar Henrik Alt je bio finski arhitekta.
– Glumac Matt Damon, likom podseća na nekoga ko je iz severne Evrope,
Njegova majka je finskog porekla, jer je prabaka ovog poznatog američkog
glumca bila Finkinja Impi Nieminen,
-Poznati američki filmski reditelj David Lynch (Twin Peaks) ima finske krvi
– Poznata američka glumica, dvostruka dobitnica nagrade Oscar, Jessica
Lange je finskog porekla
– Poznata američka glumica Christine Lahti, dobitnica nagrade Oscar, koja je
ulogom doktorke u seriji Chicago Hope, stekla svetsku popularnost, je ćerka
eodora Lahtija, čiji su roditelji, Wäinö i Augusta Lahti bili finski imigranti .
P.S.
Tako da dragi Gane nema loših naroda nego ima Loših ljudi 😦
Za Ganeta – Ne razumem Vaš komentare o Finskoj, niti izvore informacija koji Vas navode na zaključke koje iznosite.
@Gane
„Obični indijanci…………. Opstaju zahvaljujući niskim kamatnim stopama na JPY…………….. i misle da su mnogo pametni……………. Po meni potpuno nesposobno i lobotomirano društvo.Pametnom čoveku će sve biti jasno samo kada vidi onog talibana Ahtisarija…………“
Када сам рекао да ће далеко да догурају мислио сам на то какво им је друштво, гледају своја посла, раде на свом систему!
Да ли ће тај систем бити базиран на ниским каматним стопама јена или неке друге валуте обичног човека не занима. Ако друштво верује у себе и не доводи себе у позицију да буде поларизовано оно ће опстати, имају образовни систем који децу наводи на критичко размишљање што је код нас светлосним годинама далеко. Своје академске студије сам не тако давно завршио, уче те шаблонима, уопште не раде на томе да студенти схвате материју у дубини и да је повезују већ само да репродукују када дође испит. Још тужнија чињеница је што је тако на техничком факултету.
Za Ivana,
„Prema UN Indeksu sreće, Finci su najsrećnija nacija na svetu.“
Naravno, ne razmišljaju oni puno.
„Finska nam daje značajnu i kontinuiranu podršku i njihova iskustva u pristupanju EU.“
Ovo je već strašno !
PS:
Navedite mi ime jednog finskog književnika ili bar jednog finskog naučnika iz neke oblasti…… Uh, čekajte teško je ovo….. Navedite mi ime bar jednog poznatog pametnog čoveka iz finske……
Gane o Fincima-Po meni potpuno nesposobno i lobotomirano društvo
Ovo me od tebe iznenađije.Pitam se šta te je navelo na ovakvu tvrdnju !
Prema UN Indeksu sreće, Finci su najsrećnija nacija na svetu.
Finci poseduju nešto suštinsko, a to je poverenje u njihovo društvo. Finci imaju dobre javne usluge, pošten tretman, i žive u ekološki zaštićenoj sredini. Finci se ponose izvanrednim sistemom obrazovanja, efikasnom i transparentnom javnom administracijom, dobrom zdravstvenom zaštitom, i drugim privilegijama. Ono što je Fincima takođe veoma važno je to da bez obzira da li živiš u Helsinkiju ili u malom gradu na severu, pojedinac dobija podjednako dobru uslugu i prilike.
Finska nam daje značajnu i kontinuiranu podršku i njihova iskustva u pristupanju EU.
Finski ambasador Pertijem Ikonenom, koji završava diplomatski mandat u našoj zemlji, zahvalio je na značajnom doprinosu razvoju srpsko-finskih odnosa i na saradnji.
@Иван Грозни
čitajući vaše kometare, još nekih, vidim da nemate dovorljno, realno dokazivih argumanata koju potvrđuju vaše teze, jer ni jednu ozbiljnu i realnu ideju ili primer, ne navodite. I one države koje navodite su ‘uspešne’ zahvaljujući mnoštvu atributa koji je čine baš onakom kakva jete. Osnovni parametar je da su te zajednice i narodi prihvatili programe ‘razvoja’ koji ih čine funkcionalnim.
To što većina ovde piše je čisto suvoparno teoretisanje.
Gospodin Katić, kad piše ili odgovara na naša pitanja / mora se priznati / majstorski zaobilazi zamke koje nameće realno stanje stvari. On ih ne zaobilazi iz neinformisnaosti već svesnosti da bi uleteo u protivurečnost sa onim što piše.
Snovi o bogatoj i ekonomsko moćnoj Srbiji izgrađenoj na informativnim tehnologijama, zabavi, turizmu, ili kopijama zapadnih monetarnih uređenja su samo maštarije koje podgrevaju maštarsko samoljublje uzrečenog.
Jednostavno gopodao, takvi stavovi nemaju realnu osnovu za ostvarenje.
Posebno je interesantno da onaj ko na fikcijama stvarno misli da gradi realni
IT sektor koji je preuveličan u javnom diskursu i kako tvrdite ogroman broj digitalno nepismenih građana ne mogu graditi uspešno društvo.
Evo dobrog primera za moje tvrdnje, koje su u nekim ‘sretnijim’ vremenima funkcionisale, ali ponovo zahvaljujući po principu protekcionizma moćnih.
Sve je to već pokušao Broz ali vremenski sud nije izdržalo.
Nekoliko meseci posle smrti Josipa Broza Tita 1980. godine, jugoslovenska građevinska firma Energoprojekt dobila je najveći projekat u dotadašnjoj istoriji kompanije.Bilo je tu još dobrih firmi i projekata.
„Bio je to pravi, ozbiljan posao“, kaže za BBC na srpskom beogradski arhitekta Dragoljub Bakić.
On je tada sa suprugom Ljiljanom bio zadužen za izgradnju Kongresnog centra i hotela Šeraton u Harareu, glavnom gradu Zimbabvea.
Činjenica da je Bakićima poveren ovako veliki posao bila je kruna uspeha jugoslovenskog građevinarstva u zemljama Pokreta nesvrstanih.
Danas Srbija nije u takvoj prilici i mogućnostima koje se mogu realizovati.
Jednostavno prošla su ona ‘zlatna’ vremena!
Ko to ne razume ili ne shvata stanje u sveti ima krivu sliku objetivnih mogućnosti nas samih.
EU već više od 20 godina ima tačno izrađen prednacrt budućeg ekonomskog razvoja Balkana na osnovu resursa i međuekonomskih kako Evrope tako i interesa autohtonog stanovništva.I to je pošteno, jer ako ne znaš da gradiš svoju kuću sam po svojoj meri, onda moraš prihvatiti gazdu ili propadati. Tačka!!!
Tako da mi otprilike moramo igrati kako drugi sviraju da ne bi propali 🙂
Перестројка
@Иван Грозни
„За Финску се слажем, фантастично друштво које ће далеко да догура ако настави тренутним стопама.“
Obični indijanci…………. Opstaju zahvaljujući niskim kamatnim stopama na JPY…………….. i misle da su mnogo pametni……………. Po meni potpuno nesposobno i lobotomirano društvo.Pametnom čoveku će sve biti jasno samo kada vidi onog talibana Ahtisarija…………
@Иван Грозни
За Финску се слажем, фантастично друштво које ће далеко да догура ако настави тренутним стопама.
Зашто наводиш балтичке земље као позитиван пример? Литванија је деведесетих имала више убистава на 100 000 становника него СРЈ која је била под ембаргом. Трећину популације су изгубили, суочавају се са озбиљном демографском кризом. Естонију извлачи ИТ сектор, Летонија је у мрачном СССР-у производила електронику за Совјетски свемирски програм, конкретно радили су на пројекту Буран. Данас се не баве ни близу тако сложеним пословима.
Тајван је сјајан пример, имали су геополитичку прилику да се развију од економије која је „мотала“ пертле за патике намењене америчком тржишту до технолошког гиганта.
Ivan na 07/06/2020 u 06:19
Ако неко верује да ће захваљујући неком повратку религији решити економске проблеме, нека живи у бајкама. Мауританија или Иран су верни религијском догмама, па нешто не видим да су успели да створе успешне економије. Становници Бутана привржени су будизму, па ипак велика већина живи лошије од затвореника у скандинавским земљама или чак кућних љубимаца на Западу. Теократија је најгори облик владавине зато што тврди да има одговоре на сва питања. Не постоји успешно друштво без изграђених институција, а то ниједна религија не може да оствари.
Marko B. na 08/06/2020 u 11:12
Србија је још светлосним годинама далеко од изградње економије на финансијским дериватима. Мале економије не могу да се развијају на такав начин. Ви нисте споменули ИТ сектор који се у Србији развија без помоћи државе, без кукања за субвенцијама и заштитом од стране конкуренције. Србија не може да се угледа на Јапан или Америку. Зато може на неке мање земље. На пример Финска, Тајван, балтичке земље (након изласка из тамног вилајета звани СССР), Израел итд. Ово што имамо данас је прављење Бангладеша од мале европске земље. Нас нема 200 милиона па да морамо да живимо од мотања каблова или од текстилне индустрије која је скоро умрла у Европи. Нажалост, велики део становништва у Србији је функционално и дигитално неписмен и са неодговарајућим знањима за економију 21. века. Излазак једне земље из сиромаштва је један од највећих подухвата и највећи број сиромашних земаља у томе није успео. Мале су шансе и да Србија то учини.
Улога која нам је као народу и земљи намењена није нимало весела. Постоје само два пута, трећега нема. Први је оно што имамо сада – поликолонијална привреда са моделом клијентелистичко-компрадорског капитализма латиноамеричког типа. Другим речима, вечито сиромаштво и пропаст. Други пут је невероватно тежак, а то је излазак из зачараног круга и стварање друштва и економије заснованих на знању и на оним делатностима где је новостворена вредност висока.
(Иван Грозни, 05/06/2020 у 26:53)
Слажем се са Вама, и ја сам за овај други пут који сте поменули. И ја сам за стварање економије засноване на оним делтностима где је новостворена вредност висока. Али које су то делатности, које делатности доносе високу новостворену вредност, дакле зараду? Здраворазумски гледано, рекао бих да су то делатности у којима су успешне богате државе, државе са високим дохотком по глави становника, а то су, пре свега, западне државе, то свакако није нпр. Кина, која истина има висок апсолутни доходак, али је њен доходак по глави становника вишеструко нижи од дохотка по глави становника у државама тзв. Запада (Северна Америка, Западна Европа). Ерго, које су то делатности у којима су успешне богате западне државе? Одговор на то питање дао нам је наш домаћин, господин Катић, па ћу га (и) овом приликом цитирати, немам разлога да му не верујем:
„Zapadni sistemi su sjajni kada treba „proizvoditi“ finansijske derivate, alate za gubljenje vremena na društvenim mrežama, za holivudske proizvode za ispiranje mozga. Posrću samo kada treba brinuti o ljudima – kada zatrebaju zaštitne maske, respiratori, bolnički kapaciteti, lekovi, ili kakva druga realna dobra.“
https://nkatic.wordpress.com/2020/03/25/a-kada-prode-pandemija-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-25-3-2020/
У том смислу, претпостављам да се и Ви, Иване Грозни, слажете, Србија би требало да изгради економију засновану на софистицираним финансијским услугама те на тзв. индустрији забаве, јер тo су, а не нпр. производња тзв. реалних добара, делатности у којима је, сва је прилика, новостворена вредност највиша.
Drugacija vidjenja ili?
@Ivan Grozni – Сви моји коментари на овај текст односе се само на једно. Не пада ми на памет да се бавим идеалном сликом света у коме ће сви живети срећно нити о религијским догмама.
Suviše je to plitak pogled na ovako dubok problem. Ako želite da odgonetate zašto ovako živimo morate dublje promišljati. Tražiti osnovne uzroke.Ekonomija nije uzrok stanju nego posledica lošeg stanja društva. Drugo svi motači kablova, berači malina nisu došli da rade iz obesti nego nužde, a i rad je stvorio čoveka.A ako pak ima bolje, široko im polje.Treće niko nas nije okupirao i dao nam parče hlaba, nego smo mi molili da dođu da nas nahrane, jer sami to ne umemo..
Tako da kurs sagledavanja stvernosti zarotirajmo za 180°.
Religiozna dogme su osnove istine ko njuh zaobolazi lutaće.
Jevreje su održale upavo dogme iz kojih večno crpe veru i nadu u bolje.
@Ivan
Улога о којој сам говорио није нам само намењена, већ је одавно живимо. То је улога мотача каблова, берача малина, сезонских радника у Немачкој, послуге на крузерима, извора јефтине радне снаге и сировина. То је улога презадужене земље којом се играју велике силе. Да ли неко може да каже да је наша стварност другачија? Мислим да нема потребе да се стално враћате на религију, овај блог није посвећен религијским догмама. А када смо већ код Јевреја, постоји одлична књига „The Chosen Few: How Education Shaped Jewish History, 70-1492“. Закључци су занимљиви. Велики успех који су постигли Јевреји пре свега је последица промене религијске праксе, а никако робовање догмама. У корену свега је образовање. Какву стратешку предност је могла да стекне малобројна прогоњена група? Да ли је то било боље оружје, земља, војна сила? Не. То је било знање.
Сви моји коментари на овај текст односе се само на једно. Не пада ми на памет да се бавим идеалном сликом света у коме ће сви живети срећно нити о религијским догмама. Не постоји веће зло за један народ него живот у сиромаштву и незнању. Већи део нашег народа живи у сиромаштву, а и са знањима потребним за изградњу економије 21. не стојимо баш најбоље. Оставимо теологију теолозима, а економисти нека се брину како да што већи број људи извуку из сиромаштва.
Meni se izuzetno dopada razmišljanje Ivana Groznog jer prati Granscijevu maksimu „pesimizam intelekta, optimizam volje“ . Optimizam bez potpore u realnosti hendikepira društvo kao i realizam bez optimizma. Bez ovakvom pesimističkog (a realnog) sagledavanja stvarnosti nema mesta optimizmu jer nećemo biti sposobni da uvidimo zamke ovog trenutka. Ulazimo u još jednu epohu „bez presedana“ nešto slično vremenu kada su ljudi ulazili u prvu modernost – ništa iz sopstvenog iskustva nije im moglo pomoći da predvode i analiziraju budućnost.
Antonio Gramsci
„Morate shvatiti da sam daleko od toga da se osećam potučenim … čini mi se da … čovek koji je duboko uveren da je izvor sopstvene moralne sile – svoje energije i volje, gvozdene koherencije načina i ishoda – da nikada ne pada u ta vulgarna, banalna raspoloženja, kao što su pesimizam i optimizam. Moje sopstveno stanje uma sintetiše ta dva osećanja i prevazilazi ih: moj um je pesimističan, ali moja volja je optimistična. Bez obzira na situaciju, zamišljam najgore što bi se moglo dogoditi kako bih sazvao sve svoje rezerve i volju da savladam svaku prepreku. „
@Ivan Grozni – Улога која нам је као народу и земљи намењена није нимало весела.
Moje pitanje – Zašto?
Ko nam je namenio tu ulogu, stradalnika, kako mi volimo da se tešimo? Jel to Bog,sudbina ili moćnici?
Ulogu koji igramo na ovoj svetskoj sceni je dvolična i tako svi igraju. U prvom licu je igramo mi kao zajednica, i pokazujemo svu svoju istorijsku nedozrelost da odgovorimo na izazove vremena u kojem živimo. Račun koji plaćamo za improvizaciju stvarnosti je podebeo a budućnost nam je neizvesna.
E sad druga strana obrazine su drugi. Oni se obično imenuju kao ‘neprijatelji’ ili blaže rečeno protivnici. Protivnik po svojoj predatorskoj prirodi teži dominaciji. To je uvek bilo i biće.
Upitajmo se žašto imamo toliko protivnika? Ako dobri Bog postoji zašto neće da nam pomogne?Jer u knjigama piše da Bog spasava pravednike,Ova naša upitanost traje preko 8 vekova.Tako naša istorija svedoči.Ali Spasitelj se ne javlja.
Jesmo li mi ikad postavili, prvo sebi pa drugima pitanje – Kakvo je naše kao naroda, prirodno, etničko , moralno, humano pravo na normalan život na ovom prostoru?
Ja odgovor na to pitanje nisam nikad i od nikoga čuo.Ko ga zna naka ga objavi. Sve dok se to pitanje ne postavi i ne postane načelo svih naših stremljenja, nada, iscekivanja, vrednosti življenja, nećemo moći politički kordinisati kreativnu energiju smislenosti i da se podnese patnja za iskupljenje svih nam zabluda.
Jevreji svoje načelo koje je utkano u njihov evolutivni algoritam grade milenijumima sa željom i delom obnove starog carstva, dok Hazari to pitanje nikad nisu postavili samima sebi, e zato su i nestali.
E sad se pitajmo – Jesu li Jevreji zaista izabran narod ili su ipak kroz istoriju nešto i naučili ? U obe upitanosti odgovr je, uzajamno prožimanje i jednog i drugog.
Naša istorija je burna, a jesmo li nešto naučili ?
Mnogo pitanja nigde odgovora !!!
Marko B. na 04/06/2020 u 05:28
Немам апсолутно никакав кредибилитет да проричем будућност. Нити сам пророк, прави или лажни. Још мање сам дужан да одговарам на питања из ’48, „за кога си ти, за шта се залажеш?“. Неколико пута сам написао, али нисте изгледа схватили. Не залажем се ни за шта. Само за размишљање употребом сопственог мозга и онога што знам, што сам видео, чуо или прочитао. Људи су злоупотребили све што су могли. Смем да се кладим да нас у будућности очекују невиђене злоупотребе технологија за масовни надзор становништва. А када смо код чиповања, ми смо већ обележени неким бројевима. У Србији је то ЈМБГ. Када полиција узме нечију личну карту да нешто провери, не уносе име и презиме, већ ЈМБГ. Све постаје дигитално – порески бројеви, матични бројеви фирми, бројеви социјалног осигурања. Ако имате фирму у Србији, пореску пријаву за ПДВ не можете поднети без личне карте са чипом и дигиталног сертификата. Да ли можемо очекивати да ће неко рећи ово је отишло предалеко, време је да се зауставимо? Неће сигурно, 100% неће. Као што данас полиција има отиске прстију свакога од нас, сутра ће имати и базу података о ДНК, још од рођења. Формални разлози који ће се навести биће крајње добронамерни – брига за здравље становништва и лечење наследних болести.
Мислим да је дискусија која се води на овом блогу занимљива. Што се мене тиче, доста тога сам научио овде. Мало смо се удаљили од теме. Знамо да је главна тема српска економија која се не може посматрати изоловано од онога што се у свету ради и мисли. Улога која нам је као народу и земљи намењена није нимало весела. Постоје само два пута, трећега нема. Први је оно што имамо сада – поликолонијална привреда са моделом клијентелистичко-компрадорског капитализма латиноамеричког типа. Другим речима, вечито сиромаштво и пропаст. Други пут је невероватно тежак, а то је излазак из зачараног круга и стварање друштва и економије заснованих на знању и на оним делатностима где је новостворена вредност висока. Ја не знам да ли ћемо успети. Већа је вероватноћа да нећемо. Управо због тога морамо размишљати без идеолошких или религијских предрасуда.
@Marko B.
Evo mog odgovora na Vaše pitanje.
Ivan Grozni u svojoj tezi izima primere iz raznih časopisa i portala kojih je danas u izobilju. I ono što navodi piše u tim tekstovima, to nije sporno.
Drugo, tada Ivan Grozni izvlači zaključke, e kakve zaključke izvlači zavisi od analiza pročitanog i sinteze njegovih prestava o svetu.
Pročitajte nekadašnje tekstove o atomskoj bombi.Sve je vrvelo od apokaliptučnih predviđanja. Isto kao i danas velika se pometnja u svetu stvorila, ATOMASKA APOKALIPSA, KRAJ CIVILIZACIJE,ITD, ali evo nas još smo živi 🙂
Ekološki poremećaj planete je gori i opasniji od svih ostalih predviđanja.
Tako da ja lično nemam nikakvu zamerku njegovom viđenju budućnosti osim što je malo senzacionalističi obojena. Ali danas je sve u tom narativu.
Evo malo dopune toj priči, ma da bi diskusija trebala da pređe na Forum, jer će otprilike potrajati 🙂
Отац Тадеј 1998 год
За господина Катића – Сећам се да је Ноам Чомски у једном интервјују, крајем деведесетих, мислим са Миром Адањом-Полак, ту негде који месец пре или после бомбардовања, окарактерисао старозаветне пророке као, ако сам добро запамтио тачан термин који је употребио геополитичаре – људе који на основу трендова које запажају, затим разних супротности у оквиру друштва и између друштава, евентуалних климатских промена итд., доносе прогнозе о будућности. Чомски није сматрао да се старозаветним пророцима јавио икакав Бог, божји анђео нити било шта тако натприродно, већ је сматрао да су то једноставно били веома интелигентни људи који су пажљиво посматрали свет око себе и изводили одговарајуће закључке. У том смислу сам питао Ивана Грозног на основу чега он, као савремени пророк, изводи своја пророчанства.
За Марка Б. – Не видим разлог за питање типа: “ … какав је уопште Ваш кредибилитет да пророкујете будућност?“ Иван Г. износи своје мишљење, можете са тим полемисати, слагати се или се не слагати. Када је у питању прорицање будућности, нико нема кредибилитет, а нема ни школе за проороке.
Srbiji ne treba klerikalizam ili ekstremni liberalizam.
Sve ekstremne ideologije i rasprave vode ka praznorečju.
Sribiji ne treba futuristilko pametovenje i zaverenički senzacionalizam.
Srbiji treba jedna normalna razvojna političko-ekonomska putanja koja će obezbediti svakom građanini šansu za nesmetan životni razvoj prema njegovim mogućnostima i potrebama.
Je li to teško ostvariti? Otprilike da jeste!
P.S:
Veoma važna napomena, na koju se ne obraća pažnja u polaznoj konstrukciji same rasprave, da bi sama rasprava bila koegzistentna, tiče se upravo validnosti rasprave koja tone u sopstvenu protivurečnost je-Kulture nastaju pre čovekovog religijskog poimanja sveta.Što za posledicu ima to da religiozna predsava, o biću i sveti, je oformljena na kulturološkoj matrici.
Lep primer paganske Vinčanske kulture i svetosavlja.
Normalno, ovde se misli na prirodan religijski tok sazrevanja predsave o Bogu kao vrhovnom pantokratoru.
Nasilno religiozno nametanje je sasvim druga priča.
За разлику од колонијалних освајања, у будућности, никаква војска неће доћи да осваја нечију земљу. Зато што то неће бити потребно. А неће бити потребно због тога што ће доћи до стварања надмоћније класе. Њена надмоћ неће се огледати у богатству. Огледаће се у стварању надмоћније врсте људи, надмоћније у менталном смислу, захваљујући интеграцији информационих и биолошких технологија. (…)
Шта ћемо радити? Расправљати о космичкој неправди и суровости природних сила? Разуман одговор био би да ћемо покушати да се припремимо за оно што долази.
(Иван Грозни, 03/06/2020 у 13:46)
Ја се не залажем ни за какво чиповање.
(Иван Грозни, 03/06/2020 у 19:45)
Значи не залажете се за чиповање („интеграцију информационих и биолошких технологија“). А за шта се залажете, како мислите да би требало да се припремимо за оно што долази? И друго питање, какав је уопште Ваш кредибилитет да пророкујете будућност? Метеоролог је школован да даје прогнозу времена, на основу чега Ви дајете Вашу прогнозу будућности?
„Сматрам да нас очекује свет који ће бити подељен на две класе, касте, групе, зовимо их како желимо. Једна ће имати знање, друга га неће имати. Једни ће бити конквистадори, други Инке и Астеци, једни ће бити бели досељеници, а други северноамерички Индијанци, и оно што је најстрашније, једни ће бити Хомо Сапијенси, а други Неандерталци. За разлику од колонијалних освајања, у будућности, никаква војска неће доћи да осваја нечију земљу. Зато што то неће бити потребно. А неће бити потребно због тога што ће доћи до стварања надмоћније класе. Њена надмоћ неће се огледати у богатству. Огледаће се у стварању надмоћније врсте људи, надмоћније у менталном смислу, захваљујући интеграцији информационих и биолошких технологија. Многи ће рећи да су моје прогнозе мрачне. Како ће у свим детаљим изгледати тај будући свет и шта нас у њему очекује, тешко је предвидети. Ја само не желим да доживимо судбину Неантердалаца.“
Ko smo to mi?Ko i po kojim kriterijumima razvrstava u kolonu neandertalci i homo sapiens?
Iz citata razaznajem da su drzave i nacije prevazidjene.Da se radi o jedinstvenom svetskom poretku sa samo dve kaste izabrani – homo sapiensi i oni drugi u rangu zivotinja – neandertalci.
Meni ne brine razvoj tehnologije.Brinu me pitanja koja sam Vam postavio.
Kada su konkvistadori stigli doneli su unistenje svetu Indijanaca svojim virusima,puskama i Bogom.Gledajuci uzasne prizore smrti i pakla koje su sejali,mogli su pomisliti da je to Bozja promisao,da ce ta patnja procistiti Novi svet od idolopoklonstva koje je cak i najvisi izraz svesti domorodaca.Jos gore domorodci su svojim zivotom srozali coveka – sliku Boga,u nesto blisko obicnoj zivotinji.Pa da je hteo jos jednu zivotinju,a ne coveka,On bi je i stvorio.Dakle,dosljaci su mogli pomisliti,da je to svo zlo,ukljucujuci i njih same,zarad viseg cilja da se kroz patnju krv starosedelaca pomesa sa krvlju dosljaka.Da se sa genima Inka i Asteka radja covek u cijem telu ce ziveti virusi,covek ciji ce um razumeti pusku i ciji ce duh prihvatiti Boga.Jednom recju covek jednak nama,dete nase civilizacije.Civilizacije gradjene u slavu Boga.
A da li danas homo sapiensi zele da krv neandertalaca pomesaju sa svojom?Zele li da neandertalca nauce svojim tajnama,da ga prosvete?Da ga ucine sebi jednakim?Da grade hramove u slavu Boga?
Ne,oni ne zele da svoju krv prljaju krvlju nedostojnih.Ne zele nikome da povere svoja znanja,svoje tajne.Ne zele da drugog coveka priznaju za sebi jednakog.Jer oni su bogovi i grade hramove samo u svoju slavu.
Koce to da rusi Vucica? Ne verejum radi Kine da ce neko rusiti Vucica?
Kum na 03/06/2020 u 17:05
Оно о чему расправљамо нема никакве везе са Богом или било каквим вредносним судом. Замислимо да је неко пре сто година рекао – онај ко истински верује у Бога мора одбацити будућност у којој ће се трговати људским органима, у којој ће бити употребљено нуклеарно оружје, у којој ће се експериментисати са људским генима? Веровао или не у Бога, прихватао или не прихватао такву будућност, она је стигла. За тридесет или педесет година стићи ће нека нова будућност.
Marko B. na 03/06/2020 u 16:40
Ја се не залажем ни за какво чиповање. Само сам желео да кажем да ће промене у технологији довести до тога да трансплантације органа буду рутинска ствар, као замена ваздушног филтера на аутомобилу. Ако метеоролог каже да ће сутра бити веома топло, да ли се он залаже за сушу? Ако каже да ће бити киша, да ли се залаже за поплаву?
Бог је мртав! Бог остаје мртав! I ми смо га убили! Како да се тешимо ми, убице свих убица? Оно најсветије и најмоћније што је свет до сада имао искрварило је под нашим ножевима — ко ће убрисати ту крв са нас? Каквом водом бисмо могли да се очистимо? Какве ћемо свечаности окајања, какве ћемо свете игре морати да измислимо? Зар није величина тога дела превелика за нас? Зар ми сами не морамо постати богови да бисмо само изгледали њих достојни?
— Ниче, Весела наука, одељак 125
@ Ivan Grozni
Ako istinski verujete u Boga,onda takvu buducnost morate instiktivno odbaciti.Obzirom da to ne cinite,zakljucio sam da je za Vas Bog mrtav.Ja nikada nisam mastao o raju na zamlji.O nekakvoj nirvani.Verujem da je ovaj nesavrseni svet najbolji od svih svetova.I dok je god svet nesavrsen,covek ce imati svoju ulogu i razlog za postojanje.Taj razlog je da usavrsava sebe i povereni mu svet.
Covek nestaje kada njegovo postojanje postane samo sebi cilj,Bez svog zadatka,bez uloge koju treba da odigra,covek postaje visak.
U toj teoriji Hararia ogromna vecina covecanstva je visak.
Ne slazem se sa tim.
За Ивана Грозног – „Замолио бих Вас да ову преписку не банализујемо и да ми не приписујете нешто што нисам рекао. Никакву божју смрт нисам спомињао.“
Потписујем. Никакву божју смрт нисам спомињао. Питао сам само да ли се Ви то, може бити, залажете за то да сви будемо чиповани, како бисмо били „у корак са светом“ (ерго, са исправне стране сафари-ограде).
@ Kum, Marko
Замолио бих Вас да ову преписку не банализујемо и да ми не приписујете нешто што нисам рекао. Никакву божју смрт нисам спомињао. Бавио сам се изазовима будућности. Знајући како су се људи понашали у прошлости, нема никаквог разлога да помислимо да се тако неће понашати ни у будућности. Када год су имали прилику да злоупотребе моћ, људи су је злоупотребили. У данашње време моћ расте, а са развојем технологије још више ће расти. Већ сам написао у претходном посту, проблем у вашој перцепцији је што полазите од одређених вредносних ставова и што сматрате ако је нешто неправедно или неморално, неће се ни десити. Вратимо се само тридесетак година у прошлост и видећемо свет без многих ствари које нам се данас чине незамисливим. За тридесет година можда ће бити сасвим нормално да богати људи на сваких десет година замењују виталне органе, као у ауто сервису, што ће им омогућити продужење живота. Ти органи ће бити вештачки узгајани. За то време, милијарде људи које је роботизација оставила без посла зависиће од милостиње својих господара који ће им давати храну, смештај и забаву, много забаве. Ко је пре само педесет година могао да предвиди сурогат материнство на пример? Још једном наглашавам да се не бавим вредносним питањима, да ли је нешто добро или хумано. При томе не оспоравам Ваше право да маштате о свету без разлика међу људима, о правди, срећи и благостању. Хвала.
@Ivan Grozni
„Огледаће се у стварању надмоћније врсте људи, надмоћније у менталном смислу, захваљујући интеграцији информационих и биолошких технологија.“
Nije to tako daleka budućnost. Dve naizglednije vakcine protiv Covid19 su na bazi mRNK vektora (Moderna) i DNK vektora (Inovio). To su te genetske vakcine koje Gejts promoviše. I sada možda to ništa nije strasno osim što se na mala vrata uvodi presedan da je prihvatljivo igrati se sa ljudskom DNK i to bez neke naročite rasprave… Kao da se radi o najobičnijoj i najbezazlenijoj proceduri a ne na nečemu što će se potencijalno integrisati u naš genetski materijal… I ako počnemo sa Covid-19 gde ćemo stati?!
Zaista se čini da ulazimo u neku novu epohu.
Za Futuriste
Kad budemo čipovani sve će biti pod nadzorom!
Na primer, pišete li nešto na računaru ono će na bazi brzine kucanja prepoznati jeste li pod stresom i zaključiti da ovo možda i nije najbolje vreme da pošaljete taj ljutiti email nekome. Što ja već sad prepoznajem :-).
Kupovaćemo emocije na internetu.Metoda dirkent stimulacije mozga, kao što je optogenetika, omogućiće ne samo čitanje već i zapisivanje informacija u naše neurone.Uskoro će se na tržištu pojaviti roboti ljubavnici i ljubavnice koji će znati sve naše potrebe i ispunjavati sve naše želje 🙂
Čim se ujutro probudite i uđete u kupatilo ogledalo proveri vaš puls, četkica analizirati vašu pljuvačku, vaga ugrađena u pod proveriti težinu i salinitet kože, WC školjka vašu stolicu, a prikupljeni podaci biće obrađeni i upoređeni sa već prikupljenim podacima. Na osnovu tih podataka računar će vam preporučiti jelovnik, povećanu telesnu aktivnosti ili odlazak lekaru. Kad uđete u kuhinju tamo će vas već čekati prilagođeni jelovnik prilagođen vašim potrebama, a kad izađete iz kuće, bićete u potpunosti spremni za nove radne pobede, odlaskom u teretanu da bi izbacili višak kalorija.Pošto se neće ništa raditi svi će šetati, ležati,blejati, realnost će se utopiti u virtualnu stvarnost. To već danas osećamo kao blagodatan uticaj na ljudska ponašanja, druženja, kao i komunikaciju.
Biće to tako dugo sanjani raj na zemlji.
Ali ipak zaustavite voz ja silazim u ovaj pakao, interesantniji je 🙂
@ Ivan Grozni
Citava Vasa prica to je „deja vu“.Nice – nadcovek.
Ne budite tako sigurni da je Bog mrtav.
To Vas ustvari,kao i milione drugih na ovom svetu,zavodi ka opasnim bespucima jedan drugi bog.
За Ивана Грозног – „Разуман одговор био би да ћемо покушати да се припремимо за оно што долази.“
Значи требало би сви да будемо чиповани (тј. подвргнути „интеграцији информационих и биолошких технологија“)?
Za Gosu – Berze će rasti i padati i na bazi kretanja berzi se ne mogu izvlačiti dugoročni zaključci. Berzanska kretanja u ovom trenutku reflektuju optimizam da će EU usvojiti paket pomoći od 750 milijardi evra, paket koji će biti distribuiran iz Brisela i čiji će najveći deo biti dat u obliku granta. Istovremeno, procene oko kretanja BDP-a EU država su pesimističnije nego pre par nedelja i strah je da će pad BDP biti dublji nego što se mislilo. Naravno, sve to je samo gledanje u pasulj. Rast berzi pre svega reflektuje činjenicu da su projekcije kamatnih stopa tako niske da se novac ponovo usmerava u akcije i to obilje novca podiže cenu akcija, bez obzira kakvi su fundamenti na kojima počiva globalna ekonomija.
@Marko B. na 03/06/2020 u 07:24
Сматрам да нас очекује свет који ће бити подељен на две класе, касте, групе, зовимо их како желимо. Једна ће имати знање, друга га неће имати. Једни ће бити конквистадори, други Инке и Астеци, једни ће бити бели досељеници, а други северноамерички Индијанци, и оно што је најстрашније, једни ће бити Хомо Сапијенси, а други Неандерталци. За разлику од колонијалних освајања, у будућности, никаква војска неће доћи да осваја нечију земљу. Зато што то неће бити потребно. А неће бити потребно због тога што ће доћи до стварања надмоћније класе. Њена надмоћ неће се огледати у богатству. Огледаће се у стварању надмоћније врсте људи, надмоћније у менталном смислу, захваљујући интеграцији информационих и биолошких технологија. Многи ће рећи да су моје прогнозе мрачне. Како ће у свим детаљим изгледати тај будући свет и шта нас у њему очекује, тешко је предвидети. Ја само не желим да доживимо судбину Неантердалаца.
Вероватно ће ово што пишем у неким коментарима наићи на осуду због тога што не износим вредносне ставове, због тога што не позивам на хуманији и праведнији свет. Ово је само слика будућности која нас очекује. Да ли је то праведно или не, наравно да можемо расправљати. Другим речима, замислимо да нас очекује најстрашнија могућа олуја или земљотрес. Шта ћемо радити? Расправљати о космичкој неправди и суровости природних сила? Разуман одговор био би да ћемо покушати да се припремимо за оно што долази.
@G.Katic
Sada skoro sve svetske berze beleze plus,a Vi pisete da se EU lose pise pocetkom jeseni?Razlozi po Vama zasto skacu berze u svetu?
G.Katicu prikazacu ovde ispod odgovor koji ste objavili na Vasem blogu.
”Za Gosu – Rana jesen bi mogla biti početak komplikovane faze, budući da će se efekti stimulansa polako gubiti, a slično će se dešavati i u EU.”
За Ивана Грозног – „Ја мислим да нас очекује свет који ће пре функционисати као зоолошки врт, као нека врста људског сафарија. Оно што не желим, је де се у том зоолошком врту нађемо са погрешне стране ограде.“
Опростите, можете ли нам рећи коју реч више о томе какав нас то свет, по Вашем мишљењу, очекује са оне друге, „исправне“ стране ограде (зоолошког врта, односно људског сафарија), на којој бисте, ако Вас добро разумем, желели да се нађемо?
Где је ту Србија?
Доналд Трамп затражио је одлагање скупа Групе седам (Г7) најразвијенијих земаља за јесен и нагласио је да жели да прошири његов састав и на друге земље оценивши да је садашњи облик самита „застарео и не одражава добро шта се дешава у свету“. Међу званицама је и Русија, али не и главни амерички геополитички опонент – Кина.
Трамп је позвао на тај самит Русију, Аустралију, Јужну Кореју и Индију, а једна од тема требало би да буде и „будућност Кине“. Парадоксално звучи, али Трамп о Кини не жели да разговара са Си Ђин Пингом, него са Владимиром Путином. Верује се да за позив Русије постоје најмање два разлога. Први разлог је што се без Москве данас не може решити ниједно важно питање и што Вашингтон то коначно увиђа. Други разлог би могао да буде Трампова жеља не да, како то на први поглед делује, створи Г11, него да створи антикинески самит, увуче Русију у западни клуб и направи раскол између Москве и Пекинга.
Е сад, како ми да се снађемо у том светском политичком замешатељству и себе сместимо негде између?
Велики изазов за нашу малу земљу.
Ото фон Бизмарк закључује: „Политика је уметност могућег.”
@ Perestrojka
DS,prema kome gajim licni prezir je bio po mom ubedjenju stranka politickih naivaca plus su tu bili ljudi koji su nezaobilazni u svakoj stranci,to je amorfna masa koju cini najveci procenat clanova,oportunisti svih vrsta.U SNS-u pored tih oportunista imamo i ljude najrazlicitijih politickih stavova.Ogroman je broj clanova stranke.SNS je preslikana Srbija.Svi imamo rodjake i prijatelje u SNS.Sa SNS se susrecemo svaki dan,ako imamo bilo kakav dodir sa drzavnim organima.Nebitno da li nam je potrebna Poreska uprava ili Direkcija za izgradnju.SNS je sve i svi su,priznalli to ili ne,u vezi sa SNS.Kakve su sve polarizacije u toj stranci,to DS nikada nije iskusio.Sve je to jedna zapaljiva masa,nimalo monolitna.
@Иван Грозни
Zahvaljujem na korektnom i dosta dobrom viđenju stvarnosti iz tog Vašeg ugla.
Ali ja se služm i pozivam na prirone zakone nužnosti ljudkog bića.
SVE NAM JE DOZVOLJENO ALI NAM NIJE SVE OD KORISTI
Neću diskusiju produbljivati jer bi ona zahtevala ozbiljniju analizu i veći prostor. A to već nije primereno ovom blogu.
Samo kažem – OVAKAV VID GLOBALIZACIJE JE NEODRŽIV I ŠTETAN
Smiso života jedinake je traganje za izrazom prirodnim samopotvrđivanjem sopstva kroz slobodnu formu živeljenja u skladu sa prirodom koju mi oponašamo življenjem. Jer život je neprestano treperenje između blaženstva uspeha i agonije neuspeha.
Moderni čovek je prešao granicu dozvoljenog i sebe je ubedio da mi pripada presto Svevišnjeg.
Globalizam nudi opasnu obmanu samoubeđenosti u našu materijalističku beskonačnost.
Svi egzistencijalist od Šopenhauera, Rene Genona, Sartra, Kafke. Joneska upravo o tome govore i to se proročki pred našim očima ostvarije.
Karel Čapek češki dramski pisac u jednom komadu ima ovu scenu –
Vernik od sveštenika tražida mu očita molitvu za spsenje i pita sveštenika:
“ Očitajte mi molitvu protiv ovolikog progresa.“
Sveštanik odgovara: “ Ja smatram da zato molitve nema.“
Vernik tužan odgovori:“ E to je šteta.“
Mračni srednji vek, kako ga istoričati ‘modernisti’ nazivaju nije mračan po nameri nego po nuždi.
Crkveni starovekovni duhovnici su bili svesni da se nagoni čovekovog bića ne smeju razvijati (evoluirati) brže od duhovnog sazrevanja.
To je Muhamed dobro primetio i zakočio 🙂
Prosvetiteljstvo je išlo drugim putem.
E sad sam bacio anatemu na samoga sebe 😦
@Кум
СНС је буре барута исто колико и ДС са својим коалиционим партнерима пре њих. Све је супер док су на власти, моћ их хомогенизује. Губитком те моћи, а изгубиће је кад тад( једног лепог дана када будемо имали опозицију која има идеју и већ смишљење кораке како да те идеје постану стварност) долази до раскола и маргинолизовања на политичкој сцени. Надам се да ће их народ ком је догорело маргинализовати а не нека „мање зло“ партија.
@Гане
Наши млади, у групу где по годинама и ја такође спадам, иду корак уз корак са младима у целој Европи. Верујем да је главни узрок тога инстаграмизација друштва и популарна музика који иду руку уз руку. Конзумеризам који се пласира, завист коју изазива оставиће трагове.
Гане, шта ти мислиш о младима, њиховим способностима и будућности која их чека?
@Ivan na 02/06/2020 u 16:59
Мислим да не понављам никакве мантре, наводим чињенице. Оног тренутка, када је енергија машина заменила енергију људи и животиња, кренуо је незаустављив процес. Што се тиче С. Кореје, мислим да је то изванредан пример, јединствени друштвени експеримент уживо. Нешто слично је покушала и Кина, која је у једном тренутку своје историје помислила да је центар света и да је сама себи довољна. Последице знамо. Заостајање, војне интервенције колонијалних сила, грађански рат, геноцид од стране Јапана. И онда, свега тридесетак година након стварања данашње Кине, били су на путу да почине исту грешку, само што у том случају не би било поправног. На срећу, нису је направили. Ваши ставови су прожети хуманизмом и ту не видим ништа лоше. Грешку правите када кажете да глобализација „не сме бити економски доминантна и пресудна“. А каква је била глобализација од краја 15. века, и нарочито од прве индустријске револуције? Искључиво економски мотивисана. Желим да моја роба што брже стигне на што веће тржиште. Не желим препреке. То је суштина глобализације. Никакво природно право. Што се тиче аутохтоних људских заједница, и за њих можемо рећи да више не постоје или да су сведене на маргину у забаченим деловима света. Друштва која чине конфучијанисти, будисти, хришћани, муслимани, индуси, изабрала су капиталистички економски модел. Наша цивилизација, после ко зна колико времена има суштински исти економски модел – капитализам (уз неколико изузетака као С. Кореја и Куба). Мислим да сте потценили улогу технологије не само у процесима глобализације, већ уопште, у развоју друштва. Овај блог је занимљив због тога што се аутор најчешће бави темама из домаће економије, али уз неизбежан осврт на најважније светске токове. Немам ништа против вашег идеалистичког поимања света о универзалним принципима хуманости или божјим заповестима. Лепо то звучи. Али наша сутрашњица неће бити таква. Ја мислим да нас очекује свет који ће пре функционисати као зоолошки врт, као нека врста људског сафарија. Оно што не желим, је де се у том зоолошком врту нађемо са погрешне стране ограде.
@Иван Грозни
To što Vi tvrdite je mantra koja globalno kruži kako društvenim mrežama tako i moćnom medijima koji su plaćeni da to propagiraju.
Na ovu moju izjavu se pozivam na Špenglara i istorijske cikluse rađanja ideje njenog vrha i propasati. Te istorijske cikluse civilizacije ne mogu izbeći. Prmetićete da danas globalno nema ideje kako rešiti problem. Vidimo da su problemi sve veći i veću.
To sa Severnom Korejom je slabo skaliran primer. Koji nije u domenu geo političkog diskursa ni primer za veće analogne uporedbe. On je zanimljiv i specifičan. One je istovremeno nastao u uslovima same podele nekadašnjeg Korejskog Poluostrva, koja evo danas egzistira na nekim ‘čudnim’ geopolitičkim doktrinama kao političko strategijski ‘fenomen’ moćnih.
Vidno je da ovakva globalizacija usporava.Ona neće nestati, ona je dijalektički i potrebna kao suprotnost undividualizmu kultura, religija, rasa, itd. Ali ona ne sme biti ekonomski dominantna i presudna. Danas je lako uvideti da nema globalnog intelektualca koji makar nazure neko rešenje gde je u fokusu ovakav globalizam. Globalizam se može usvojiti u smislu univerzalnih principa humanosti – pomoći bližnjem u nevolji. Ili jednostavinje rečeno pozvati se na 10 božijih zapovesti kao univerzalno globalni zakon koji prožima sve religije i sve civilizacije.
Ostalo je sve prirodno pravo i sloboda kreiranja autohtonih zajednica od amazonskih plemena preko Kineskog Kofučijanizma i Indijskog Budizma.
Ovde ste izričito jasni kad tvrdite – „Све приче о стварању неког праведнијег света, неједнакостима пашће у воду“.
Upravo suprotno!Sve dok bude postojalo razlika i nejednakosti dotle civilizacija funkcioniše.Paradoksalno jete ali je i istinito. Jer to istorija svedoči. Samo nejednakosti pokreću istorijske cikluse.
Kad sve bude jednako i svi budu sretni entropija znači smrt čoveka, nema procesa.
Srdačno preporučujem sjajan članak:
Џон Зерзан: БРЖЕ!
Доба убрзања
Убрзање је кључна чињеница савременог људског постојања. Време, технологија и модернитет убрзавају се незабележеним темпом. Те категорије или димензије постале су пародије самих себе.
Искуство, свест, наш осећај за све што постоји, јуре безглаво у вечитој, хиперпосредованој садашњости – која није никаква садашњост. „Сада“ је протерано из самог себе. У овој фази цивилизације као техносфере, сам наш појам садашњег тренутка редефинисан је (у највећој мери) као оно што промиче на компјутерском екрану. Летећи фрагменти, укључујући и нас….https://anarhisticka-biblioteka.net/library/john-zerzan-brze
Za Ivana,
Sudeći po berzama danas……. Nemiri u ameriki nikoga ne zabrinjavaju. Lično, mislim da nema ništa dok se ne dignu hispanoamerikanci. Do tada samo polako, zaigraće mečka i u njihovom dvorištu.
Ivan na 02/06/2020 u 10:06
Покушај успостављања самодовољности имамо у С. Кореји. Та идеологија се назива „ђуче“. Резултате знамо. Наивно је веровање да ће се глобализација зауставити. То је процес који је започео са великим географским открићима. Убрзање је добио индустријском револуцијом. Дигитална економија га је убрзала још више. Сада смо на прагу нове револуције. Big Data и Bio-tech неповратно ће променити слику света који памтимо. Од тога да ли ћемо ухватити корак зависи да ли ћемо опстати. То мислим буквално – економски и биолошки. Све приче о стварању неког праведнијег света, неједнакостима пашће у воду. Поставља се много важније питање, о сврси постојања човека и његовог рада у новом свету.,
Наредна три дана су кључна, а расплет америчког хаоса утицаће на цео свет, оцењују гости „Спутњик интервјуа“.
Ovo me je načisto dotuklo ! „Mladi znaju sta zele!“
Realno gledajući, nemaju dve čuke u glavi…… Teško ovoj državi sa njima.
@Gosa – „Mladi znaju sta zele!“
Pametno! Podržavam. Devojka ne kritikuje uprazno, kao većina, već daje sjajan lični primer. Valjda će i drug Vladimir već jednom shvatiti gde je budućnost, da se ni on više ne potuca po Istočnoj Evropi:
„Gospodine Katiću, pričate sa čovekom koji je radio u korejskom Samsungu kao manuelni radnik u fabrici televizora u Voderadiju, u Slovačkoj sa Vijetnamcima za 500 € bez penzionog i socijalnog doprinosa i po 10 sati i 1.200 odrađenih open cell-ova u smeni.
Evo me sada u japanskom Panasonicu u Češkoj sa gomilom Rumuna, Ukrajinaca, naših Srba i Bugara, gde radimo u tri smene od po 8 sati za nešto veću platu, ovog puta sa doprinosima a od januara krećemo sa 12-časovnim radom.
Moja plata je tri puta manja kada se uzme ponderisani prosek 8 najrazvijenijih industrijskih zemalja za minimalac. Ponavljam, za minimalac najrazvijenijih zemalja. “
https://nkatic.wordpress.com/2019/11/06/kurs-dinara-i-koeficijent-kolonizacije-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-6-11-2019/#comment-18688
Свет је пред друштвеним колапсом
Пише – Бранко Милановић виши научник у Стоун Центру за друштвено-економску неједнакост и професор на Лондонској школи економије
ИЗЛАЗ – ПРИРОДНА ЕКОНОМИЈА
Свет се суочава са перспективом дубоких промена, односно са повратком на природну, што ће рећи самодовољну економију. Та промена је сушта супротност глобализацији. Док глобализација подразумева поделу рада између различитих економија, повратак на природну економију значи да ће се државе кретати према самодовољности.
У тренутној кризи, људи који нису постали у потпуности специјализовани уживају предност. Ако можете произвести властиту храну, ако не зависите од јавне доставе струје или воде, ви не само да сте безбедни од поремећаја који могу настати. Што вам мање требају други људи, то је безбедније и боље по вас. Све што је некада била предност у изузетно специјализованој економији сада постаје хендикеп, и обрнуто.
Стога би главни (можда чак и једини) циљ економске политике данас требало да буде спречавање друштвеног распада. Напредна друштва не смеју дозволити да их економија, посебно богатство финансијских тржишта, заслепи пред чињеницом да је најважнија улога коју економска политика сада може играти одржање друштвених веза јаким под овим изузетним притиском.
Извор Forreign Affairs
САД су почеле да се распадају, написао је на твитеру члан Савета Федерације Русије Алексеј Пушков.
„САД почињу да се распадају. То се види у Сирији и Авганистану, по катастрофи са Ковид-19 у самим САД, по неспособности да помогну европским савезницима на врхунцу пандемије, по немуштим оптужбама на рачун Кине, по расном бунту и унутрашњем расколу“!
По његовим речима, САД су се нашле у вртлогу хаоса.
П.С.
Озбиљни политичари и интелектуалци малих народа, треба добро да протумаче (ако већ није касно) знаке времена и да заузму реалан политички курс. Међустраначку политику да уведу у што стабилније оквире јер то је једини пут ка избављењу из ХАОСА !!!
@Marko B
Mladi znaju sta zele!
За Ђетића – Када постоји мањак понуде девиза у односу на тражњу, курс динара пада. Како би спречила тај пад, НБС се појављује на девизном тржишту и продаје девизе из својих резерви. Понуда девиза се тако повећава, а курс се стабилизује око нивоа који НБС жели да брани. Постоји и обрнут процес, када НБС купује девизе како курс динара не би јачао. Када НБС продаје девизе, девизне резерве падају, и обрнуто. НБС држи девизе у облику хартија од вредности, у злату, у специјалним правима вучења, у кешу, и у облику депозита по виђењу које НБС има код банака у иностранству. Девизне интервенције се обично спроводе само прекњижавањем са рачуна НБС, на рачуне пословних банка.
Добро вече. Може ли објашњење ове реченице: „U aprilu je NBS spiskala 440 miliona evra kako bi sačuvala kurs…“ Како то НБС одржава курс? Гдје пласира тај новац? Хвала унапријед на помоћи да разумијем цијели тај процес.
@ Perestrojka
Takav razvoj dogadjaja bi mogao biti veoma krvav.Cini mi se da je SNS bure baruta.Tu imate stotine hiljada nezadovoljnih i ucenjenih ljudi.Tu ima ljudi koji istinski mrze,onom pritajenom mrznjom koju je tako dobro opisao Andric u „Pismu iz 1920“.Oni mrze svoje partijske „drugove“ jer su ovi se domogli polozaja.Mrze i samog AV-a,a to ne smeju da pokazu.SNS nije politicka organizacije,ako bi politicko definisali onako kako to cini Karl Smit.SNS kao interesna organizacija blizi je po svojoj prirodi nekom mega klanu.A znamo kako izgleda kada dodje do rata unutar klana.To je rat do istrebljenja.
Iako najvece,SNS nije jedino bure baruta u Srbiji.
„…Босна је земља мржње и страха. Али да оставимо по
страни страх који је само корелатив те мржње, њен природан одјек, и да говоримо о мржњи. Да, о
мржњи. И ти се инстинктивно трзаш и буниш кад чујеш ту реч (то сам видео оне ноћи на станици),
као што се сваки од вас опире да то чује, схвати и увиди. А ствар је баш у томе што би то требало
уочити, утврдити, анализирати. И несрећа је у томе што се нико неће и не уме да учини. Јер, фатална
карактеристика те мржње и јесте у томе што босански човек није свестан мржње која живи у њему,
што зазире од њеног анализирања, и – мрзи сваког ко покуша да то учини. Па ипак, чињеница је: да у
Босни и Херцеговини има више људи који су спремни да у наступима ¸несвесне мржње, разним
поводима и под разним изговорима, убијају или буду убијени, него у другим по људству и
пространству много већим словенским и несловенским земљама…“
„ko ima „srce“ da se odluči na takav korak i povuče ovako oštar, muški potez…….. Možda jedan u milion……“
(Gane)
Ma sve su to „pičkice“, što bi rekla Dinja:
Za Ganeta – U ovom trenutku se 85 država obratilo za pomoć MMF-u. Pored Argentine i Libana koji pregovaraju sa poveriocima, istim putem idu i Ekvador, Tunis, Bahrein, Angola. Crna Gora je tražila pomoć od Svetske banke, a situacija nije cvetna ni za Hrvatsku. To je tek početak i veliki broj država u razvoju će se suočiti sa ogromnim problemima. Nije reč samo o povlačenju kapitala, već i o drastičnom padu prihoda od sirovinskog izvoza i turizma. Sudeći po kretanju valuta, verovatno je najveće bekstvo kapitala bilo iz Meksika, Brazila. Južne Afrike i Indonezije.
Izvinjavam se g. perestrojki, moj komentar se odnosio na kuma……
Za perestrojku,
Po meni od ovoga ne može biti bolje u ovom sistemu. 300 evra plate i 10 časovno radno vreme uključujući i subotu…. To je to rođaci……. Kada ECB I FED podignu kamatne stope ili dođe do nekog poremećaja na tržištu novca, prosečna zarada u Srbiji će se spustiti na ispod 200 oira……
Već dve godine pokušavam da sugerišem ljudima da kupuju domaćinstva na selu i zemlju……. Mislim da nije loše kupiti i po neku nemačku akciju po ovim cenama…….. Bila je jedinstvena prilika da se stanovi u B.G odlično utope i da se prepakuje život ali ajde……. ko ima „srce“ da se odluči na takav korak i povuče ovako oštar, muški potez…….. Možda jedan u milion…… Možda.
Što se tiče povratka u Nemačku, nema od toga ništa rođaci…… Ide nemačka privreda još dole a o ostalima da i ne govorim……
Za g. Katića,
Pisali ste da su neke zemlje u razvoju već u finansijskoj krizi. Molim vas da konkretno napišete iz kojih država je otpočeo proces povlačenja kapitala.
@куме
Када би се затворио вентил оптерећења и зауставио анестезију коју има као последицу већ шездесет година. У последњих тридесет се показао као катастрофа, економски смо тапкали у месту док смо демографски пропали.
Мислите да су немири заиста толико лоши када се све узме у обзир?
@ Gane
Sta ce ih sacekati u Nemackoj?
Ne znam jeste li svesni da moze doci do gradjanskih nemira u Srbiji,ako se ne otvori „ventil rasterecenja“.
Kad smo vec kod Nemacke,jedna filmska preporuka:
Za perestrojku,
Slažem se sa vama da 60.000. din. prihoda nije mnogo ako se živi u Novom Sadu. Ne slažem se sa vašom procenom da je za lagodan život potrebno 140.000. din, mislim da preterujete…..
Na umu sam imao nešto drugo. Postoje mesta u Srbiji gde su troškovi života veoma niski. Pisao sam o životu na selu, o obradi zemlje za svoje potrebe, dopunama prihoda itd…… Sada npr. nastupa sezona berbi voća…. Hiljade tona divljeg voća propada samo na jugu Srbije jer nema ko da ga ubere……. Naravno, potrebno je promeniti potrošački mentalitet i živeti drugačije od većine ljudi.
Što se tiče ljudi koji žive u gradovima, mislim da je poslednji trenutak da ljudi prepakuju život, prodaju stanove i kupe imanja na selu. Mada nisam siguran da li je već kasno za tako nešto……. Pisao sam mnogo i detaljno obrazlagao ovu transakciju na forumu tokom 2019 godine kada je bio zicer da se tako nešto odradi.
Za Kuma,
U interesu mi je da se Nemačka privreda što pre i što više oporavi .Međutim, napisao sam svoj komentar upravo zato što sam siguran da oporavka neće biti. Neverovatno je da ljudi ne shvataju šta se dešava, ne mogu da verujem da su do te mere lobotomirani. Ako im ni ovo nije bilo dovoljno da ukapiraju neke stvari onda ne znam šta treba da se desi da bi razumeli šta će ih sačekati u Nemačkoj.
Akcije nemačkih firmi sam kupio zato što su strahovito pale a ne zato što sam računao na oporavak.
@ Gane
Valjda je Vama kao drzaocu akcija nemackih firmi u interesu da se njihova privreda sto pre oporavi i da se ti ljudi vrate u Nemacku.
Ako neko iz Nemacke unese u Srbiju godisnje npr. 6000 evra i potrosi ih ovde,ta osoba znacajno doprinosi ovoj zemlji i njenom zdravstvenom sistemu.Sa druge strane,na kom konkretnom teretu su ti ljudi bili kada znamo da i nema neke propisane terapije za covid 19?
@Гане
Како може да се живи лепо са 60 000рсд месечно?
Живим на северу наше државе, тачније у Новом Саду, уколико брачни пар са двоје деце има таква примања тешко да може пристојно да преживи.
За лагоднији живот потребно је далеко више, макар 140 000рсд по породици. Под лагоднијим сматрам да деца виде и море и планине као и да учествују у школским активностима.
@ Kum,
„Oni koji su se vratili iz inostranstva ne zele da se prijave jer ih uzas hvata na pomisao da ih neko zaista ovde pozove i da moraju da rade za 30 000 mesecno.Pored toga,nemaju pravo na nadoknadu za nezaposlenost,a imaju obaveze javljanja i „radionica“ pri NSZ sto ih moze samo dodatno iritirati“.
Da se ja pitam……..,. naplaćivao bi im boravišnu taksu za svaki dan proveden u Srbistanu i uveo bi im obavezu javljanja u policijsku stanicu na svaka 2 sata.
To je po meni najnesposobniji deo našeg naroda. Ne znam samo kako ih nije sramota da se vrate u Srbistan u sred pandemije i padnu na teret našeg zdravstvenog osiguranja….. Da sam ja predsednik za ulazak u Srbistan u vreme pandemije bi moralo da se plati 50.000. OIRA. !!!
Umesto da ostanu da žive na svojoj dedovini ili iskoriste situaciju i dokupe malo zemlje ili neko domaćinstvo na selu, oni maštaju o povratku u Nemačku…… Radiće oni i za 10.000 din……. Živi bili pa videli………. Samo polako.
PS:
U mom selu niko nije izgubio posao. Jura, Đinsi, Leoni…. sve radi punom parom. Po meni cifra od 30.000. din, nije mala plata i može vrlo lepo da se živi od toga pogotovu ako rade bračni parovi (što je praksa u u ovim firmama). Naravno, ako živite na selu, imate svoj krov nad glavom (što u Srbistanu svi imaju) i ako niste alavi i ne razmišljate o avionima, kamionima, kvadratima u B.G i sličnim budalaštinama.
Mislim da statisticka nezaposlenost u Srbiji nije pravi pokazatelj realnog stanja u ekonomiji:
1) Psiholoski razlozi ne prijavljivanja na evidenciju NSZ.
Oni koji su se vratili iz inostranstva ne zele da se prijave jer ih uzas hvata na pomisao da ih neko zaista ovde pozove i da moraju da rade za 30 000 mesecno.Pored toga,nemaju pravo na nadoknadu za nezaposlenost,a imaju obaveze javljanja i „radionica“ pri NSZ sto ih moze samo dodatno iritirati.
2)Poslodavci su merama isplate minimalca od strane drzave (minimalac se „de facto“ isplacuje poslodavcu i radnik od toga u najvecem broju slucajeva nema nista) stimulisani da ne otpustaju.Radnici u ovom momentu ne kostaju mnogo.
3)Sama struktura i organizacija privrede u Srbiji.Npr. u nasoj fabrici nije uopste moguce organizovati proizvodnju sa manjim brojem radnika.Broj radnika u proizvodnji je na minimumu.Privreda je generalno u tehnoloskom zaostatku pa je potreban veci broj radnika da bi ostvarili isti obim proizvodnje kao tehnoloski napredniji takmaci u svetu.Ako imate industrijsku proizvodnju potreban vam je osposobljen covek na masini bez obzira da li on danas proizveo jednu jedinicu nekog proizvoda ili deset jedinica istog proizvoda.Sa druge strane,ako imate npr. projektni biro sa deset masinskih inzenjera,vi u slucaju smanjenog obima posla mozete otpustiti npr. tri inzenjera i nastaviti nesmetano da radite.
Ja rezonujem da je pitanje likvidnosti kljucno za srpsku ekonomiju.Vidimo da se platnobilansne pozicije Srbije pogorsavaju.Kako obezbediti dovoljno obrtnog kapitala kada vam se sve vise povecava deficit racuna?
Likvidnost se do korone obezbedjivala:
1) Kroz strane investicije.Tako sto su investitori angazovali domacu radnu snagu i privredne subjekte prilikom realizacije investicije.
2)Kroz ogromnu masu kes kredita stanovnistvu,njihov stalni i brzi rast.
3)Kroz doznake nasih ljudi rodbini u Srbiji.
Za Gosu – Rana jesen bi mogla biti početak komplikovane faze, budući da će se efekti stimulansa polako gubiti, a slično će se dešavati i u EU. Za EU su prognoze pogotovo loše, a to je glavno izvozno tržište za domaću robu. U aprilu je broj registrovano zaposlenih čak nešto porastao i trend pada koji je trajao od decembra je zaustavljen. Nadajmo se da će godina makar biti rodna i da će poljopriveda pomoći da pad BDP ne bude prevelik.
Да ли је реално очекивати сличну секвенцију догађаја као након кризе 08′?
Бићемо на удару, најбоље ће се огледати кроз пад цена некретнина у 2021. години.
Одбрана курса је почела, незапосленост расте, остају само некретнине да аминују кризу.
Нажалост се то неће десити пре избора.
G.Katic
” Teška vremena dolaze i neke države u razvoju su već na žestokom udaru.”.
Po Vama kada bi mogla da nastupe teska vremena za Srbiju,u kojem periodu bi mogla eventualno da nastupe,pre ili posle izbora,ili mozda na jesen/zimu 2020/2021?
Za Kragujevčanina – Ne bih išao tako daleko da zaključim da je bankrot neminovan, ali mnogo će zavisiti upravo od politike zaduživanja države kojoj sam posvetio kolumnu. Teška vremena dolaze i neke države u razvoju su već na žestokom udaru.
Poštovani gospodine Katiću iz vaših tekstova se da zaključiti da je bankrot Srbije samo pitanje vremena te me u tom smislu intersuju dve stvari koje u vašim tekstovima ne pišu,a to je koliko je vremena preostalo do bankrota i kako će on izgledati?
Profesor Zec odlicno sumira nasu stvarnost.
Moj odgovor vama,
Godinama kometarišem i ni jedan moj kometar niko nije osporio.
U stvari oni ne mogu da se ospore, jer su to najdublje istine.
Evo pozivam bilo koga da navede jedanu jedinu moju tvrdnju koja je negirana.
A malo humora na besmislice nije na odmet 🙂
@G.Katic
Meni nije stalo da imam bilo koji verbalni duel preko Vaseg bloga i da bi nekom koji koristi Vas blog i moje komentare koristio da bi provocirao i omalozavao.
Tamo gde ne pistoji obostrani respekt i postovanje,tu dolazi do anarhije,ako se dobro secam i Vi ste vec jednom upozorili doticnog komentatora da se uozbilji i postuje pravila koje ste dozvolili da bi se neko mogao oglasiti preko Vaseg bloga.
Toliko od mene Gose.
Za Gosu i Ivana – Strpljivo sam, ali bezuspešno čekao da se vaša rasprava okonča. Zamolio bih vas da svoj duel nastavite na nekom drugom mestu. Moj blog nije mesto za takvu vrstu i takav stil dijaloga.
@
”E ako ti ne znaš za te PR onda si ti nekaki komedijant, a ne globalni poslovni čovek, koji prati stabilizaciju sistema u Lufthansu avio kompaniju u koju Nemačka vlada ubrizgava 9 milijardi € i Nemacka vlada je odlucila da pomogne da se Lufthans stresno finansijski stabulizuje. E na tom projekti radi blizak Kalčov saradnik Hans, inače Klačov mentor na projektu Simebs 🙂”.
Glupa masta,lupa svasta!!!Obican amater moze ovakve gluposti da pise,pa zasto bi jedna drzava usla s 9 milijardi €,da bi se stresno stabilizovala,a za uzvrat uzela 20% od akcija u Lufthansi.Cim neko poseduje akcije,automatski je i suvlasnik kompanija.Tu je tacka,amsteru,idi i okopavaj maline!!!
@Goso zaključuješ – Ne zelim da se valjam u blatu sa doticnim komentatorom,ciji je jedini cilj da razvodnjava sve sto on nema kontrolu i boluje od ogromne radoznalosti, jer zivi u ogranicenom prostoru.Toliko daleko odlazi da izvrce tacne cinjenice,jer nije svestan koliko je ogranicen.
Pa Goso odakle izvlačiš ove video klipove sa N1 i ovog Ćulibrka brate mili.
Ako ti je Ćulibrk uzor onda znam dobro koji si kapacitet 😂😂😂 !!!
— Mediji jesu najmoćnije oružje, ali i vrlo opasno za onoga koji ga upotrebljava. U prvom momentu sve što dolazi preko medija predstavlja se kao informacija. Ali, ja imam sposobnost kritičkog mišljenja, pamćenja, upoređivanja onog što je juče prošlo kao informacija i onog što se danas doživljava kao iskustvena činjenica. Jednom reči, kritički um ima sposobnost da razlikuje istinsku informaciju od obmane. Kad se o nekoj temi formira pograšan sud a ne primeti se namera, to postaje jedno od najmoćnijih sredstava manipulacije u 21. veku.
Goso – ČOVEK JE STIL
Ne zelim da se valjam u blatu sa doticnim komentatorom,ciji je jedini cilj da razvodnjava sve sto on nema kontrolu i boluje od ogromne radoznalosti,jer zivi u ogranicenom prostoru.Toliko daleko odlazi da izvrce tacne cinjenice,jer nije svestan koliko je ogranicen.
Ivan
I bre Goso kako ne znaš Sredoja Kalča?
Nema tog poslovnog čoveka ko nije čuo za njega i kome nisu trebale njegove usluge, on ti je čovek specijalista za kontrolu netsabilnih sistema.
Kalčo dela tamo gde se javi pormemećaj stabilnoti i on preciznim korekcijama vraća red u sistem koji se urušava.
Svaka ozbiljnija organizacija ima takve ljude. E ako ti ne znaš za te PR onda si ti nekaki komedijant, a ne globalni poslovni čovek, koji prati stabilizaciju sistema u Lufthansu avio kompaniju u koju Nemačka vlada ubrizgava 9 milijardi € i Nemacka vlada je odlucila da pomogne da se Lufthans stresno finansijski stabulizuje. E na tom projekti radi blizak Kalčov saradnik Hans, inače Klačov mentor na projektu Simebs 🙂
Pozdrav Goso 😦
Ko je vlasnik raznih sektora privrede?
Srbijom tece med i mleko!
I bre Goso kako ne znaš Sredoja Kalča?
Nema tog poslovnog čoveka ko nije čuo za njega i kome nisu trebale njegove usluge, on ti je čovek specijalista za kontrolu netsabilnih sistema.
Kalčo dela tamo gde se javi pormemećaj stabilnoti i on preciznim korekcijama vraća red u sistem koji se urušava.
Svaka ozbiljnija organizacija ima takve ljude. E ako ti ne znaš za te PR onda si ti nekaki komedijant, a ne globalni poslovni čovek, koji prati stabilizaciju sistema u Lufthansu avio kompaniju u koju Nemačka vlada ubrizgava 9 milijardi € i Nemacka vlada je odlucila da pomogne da se Lufthans stresno finansijski stabulizuje. E na tom projekti radi blizak Kalčov saradnik Hans, inače Klačov mentor na projektu Simebs 🙂
Pozdrav Goso 😦
Evo da obradujem one koji misle da drzave ne treba da pomaze privatni sektor.Nemacka vlada je odlucila da pomogne Lufthansu avio kompaniju sa 9 milijardi €,sto cini da je preuzela 20% od akcija kompanije Lufthansa.Ali do kraja 2023g,se ceo paket od 20% profa od steane Nemacke drzave i tako izadje iz akcionarskog drustvs.Drzava sto dalhe od privrede,osim kada treba da podrzi od nacionalnih interesa.
@
”Goso, moj insajder Kalčo mi javlja da si ti siva eminencija udruženih građanskih pokreta UGP a da pišeš i oglašavaš se pod pseudonimom Gosa 🙂”
Jel to bese onaj Kalco sa kojim okopavate maline,pa to mora da je on,on je pravi genije covek,on sve zna i ima tajne dousnike,pa vidis da on zna da i moj brat blizanac,clan UGP?😄
Gosa – imam insajder informaciju da jedan od njegovih ministara je obecao neki projekat bitan za jedan deo nase privredne grane,
Goso, moj insajder Kalčo mi javlja da si ti siva eminencija udruženih građanskih pokreta UGP a da pišeš i oglašavaš se pod pseudonimom Gosa 🙂
@
Jesam li ja to Goso primljen u taj mali ekspertskim tim 😂😂😂 !!! ?
Pitaj Vucica,on vedri i oblaci Srbijom,on drzi budzet,imam insajder informaciju da jedan od njegovih ministara je obecao neki projekat bitan za jedan deo nase privredne grane,ljudi se slikali,medije objavile vest,a kada je trebalo finansirati,e tu je bilo stop,pa posle su bacali drvlje i kamenje na Malog,a on samo poslusno slusa Vucica,a ovaj slusa one koji mu kazu sta treba da radi,izlete se Vucic sa malim Sengenom,i sta bi od toga,pa nista,zna se dokle on moze da prica,a cim predje liniju,e tu vise ne moze,e tako on vodi i njegovi predhodnici racuna o Srbiji!Znaci ne mislim da je to on sto radi,vec oni koji zele od Srbihe da budu francuske sobarice!😁😁😁!U protivnom doticne zemlje imaju jaku podlogu i jake privredne timove,pa mogu sa Srbijom da se igraju ko macka sa misem,e da mi inamo isto tako jak mali tim,e tu vec bi bilo druga pesma.
Gosa
Možda posle ovog mog pitanja i meni ponudiš neki skromni RESOR 🙂
Tvoj odgovor 🙂
Zasto da ne,ako posedujete posebno potrebno znanje i iskustvo,do tada neka je Srbiji Bog u pomoc,jer razmisljam o recima akademika i predsednika SANU,G.Kostica upuceno pre neki dan politickoj eliti Srbije.
Jesam li ja to Goso primljen u taj mali ekspertskim tim 😂😂😂 !!! ?
@
”Ja smo težim da se uverim u ispravnot tvojih ideje. Ona je dosta sofisticirana i teško možeš zadobiti naklonike takvim opservacijama.”
Tacno je da nisu u pitanju moje ideje,vec strategija koja je sofisticirana taktika koja bez puno larme i pompe,radi tiho i odlucno,sprovodi spasavanje domace privrede,posebno malih i srednjih preduzeca,nazalost nekima nema spasa iz vise razloga.
”Meni je cilj da skontam mehanizam kojim ti postižeš cilj”
Nista neiznenadjujuce,ima njih mnogo vise koji isto tako razmisljaju,ne bi da kroz ovaj komentar i njih imenujem,jer sa tim nista se ne postize.
”Ja ne vidim čega se ti bojiš da ti neko ne ukrade fenomenalnu ideju. To ti što pričaš o lovi i idejema to je nonsens.”
E tako razmisljaju ljudi koji nemaju ni u snu predstavu o cemu se u sustini radi,to nije ideja,vec nesto u cemu sam stekao iskustvo i radio i danas se radi u mnogo razvijenim zemljama od Srbije.
”E voleo bih da ja grešim 🙂 Nego ako uspeš ja ću doći da ti se izvinem i kažem – oprosti Goso nema toga koji nije pograšio – PA EVO I JA BOŽIJI RAB”.
Eto neko zeli da u meni probudi inat,dokazivanje,srpsku provrelu krv itd..,ali nema vajde,prosao sam dosts toga u zivotu itd…
”Ta mi tvoja filosofija’ekonomske stvarnosti’ liči na onu staru priču iz Zabavnika Verovali ili Ne -. Mudrac je svoju tajnu odneo na onaj svet jer ljudi ne zaslužuju da im je prenese zato što ona nema cenu za sadašnje spasenje.”
Nemoze se nesto samo preneti,mora se i odraditi konkretno,u prakticnom smislu,nema nista od kabinetskog preglabanja i sastacenja
”Evo kolko već tu priču ponavljaš i niko ko prati Katićev blog se nije zainteresovao, pa i oni najnaivniji iako si svima ponudu uputio.”
Jedno je sigurno,a to je da njihova strucnost iz domena oblasti sa kojima su na vrhu elite koju Srbija ima,naravno i SANU,ali ovo o cemu ja pisem skoro za sigurno i njima je nepoznanica,pa tako uvazena Gospoda Katic,ima svoj blog,pise kolumne za Politiku,odrzava predavanja,i svoje druge obaveze,ali ne bavi se sa privredom.Gospodin Zec,koji je i profesor,ima intervjue za zvucne i pisane medije,a i ucestvuje na raznim trebinama,to vazi skicno i za Gospodina Branka Pavlovica,pravnika i dobrog poznavalaca privrednog ekonomskog prava.Svi se oni znaci pojavljuju i javne su licnosti,ali ja ne,jer ja posedujem specificno iskustvo i znanje,koje nije za kolumne,medije,trebine,jer to se ne moze pred vecom skuponom ljudi diskutovati,jer teme nisu za diskusiju,vec se odradjuju sprovede za dobrobit cele zemlje,naroda i orivrede.
”Pitam te: „Jesu li ti se javili Zec i Petrović, jer pretpostavjam ako si pitao gospodina Katića verovatno da si i ovu dvoicu.”
Pa G.Katic koji je napustio zemlju poodavno,verujem da ima indicije o cemu ja to pisem na njegovom blogu,ali cekam mozda ce sa vremenom se dotaci teme oko domace privrede u svojim tekstovima za Politiku,i ako znam da nije taj deo njegove specijalnisti profesije,ali su povezane.Gospoda Zec i Pavlovic,prate misljenja G.Katica,u raznim oblicima komunikacija koja su im dostupna.
Zasto da ne,ako poseduje posebno potrebno znanje i iskustvo,do tada neka je Srbiji Bog u pomoc,jer razmisljam o recima akademika i predsednika SANU,G.Kostica upuceno pre neki dan politickoj eliti Srbije.
Goso ovaj suvoparni odgovor nije namenjen meni, nego onima koje tvoja tema zanima. Ja se tebi nisam ni obratio nego mom Kumu 🙂
Ja smo težim da se uverim u ispravnot tvojih ideje. Ona je dosta sofisticirana i teško možeš zadobiti naklonike takvim opservacijama.
Meni je cilj da skontam mehanizam kojim ti postižeš cilj, a ne ciljne reference potencijalnih subjakata. Ja ne vidim čega se ti bojiš da ti neko ne ukrade fenomenalnu ideju. To ti što pričaš o lovi i idejema to je nonsens.E voleo bih da ja grešim 🙂 Nego ako uspeš ja ću doći da ti se izvinem i kažem – oprosti Goso nema toga koji nije pograšio – PA EVO I JA BOŽIJI RAB –
Ta mi tvoja filosofija’ekonomske stvarnosti’ liči na onu staru priču iz Zabavnika Verovali ili Ne -. Mudrac je svoju tajnu odneo na onaj svet jer ljudi ne zaslužuju da im je prenese zato što ona nema cenu za sadašnje spasenje.
Evo kolko već tu priču ponavljaš i niko ko prati Katićev blog se nije zainteresovao, pa i oni najnaivniji iako si svima ponudu uputuo.
Pitam te: „Jesu li ti se javili Zec i Petrović, jer pretpostavjam ako si pitao gospodina Katića verovatno da si i ovu dvoicu.
Možda posle ovog mog pitanja i meni ponudiš neki skromni RESOR 🙂
Jer ja sam sugurno karika koja nedostaje 😂😂😂!!!
@
”Primeti Kume kako polako Gosa i ja ulazimo u normalan polemički proces.
I mnoge će se stvari razjasniti 🙂”
Nije mi jasno sta cese razjasniti?Sta je to sto je normalan polemicki proces?Kakvi su to procesi,ako ja imam neko znanje i iskustvo,to nije gratis,ne moj ocekivati onu izreku ”tiha reka,breg roni”.
Koliko para,toliko muzike,jer ako neko misli kada cita moje komentare da ce nesto kroz njih saznati o vestinama osvajanja trzista,ili uspesno probijanje na trziste,tesko se vara,moze samo neke fakta informacije da se procitaju,ali ostale strateske vestine,e to je posebna prica.
Budi siguran da sam ja vise potrebniji Srbiji,nego Srbija meni.Sto se tice politicke elite ona koja je na vlasti i ona koja je u opoziciji,po mojem nekom skromnom tkz,polituckom zakljucku,uvek cu zapaziti ko najmanje manipulise i ko najmanje laze,paralelno shvata objektivno sta je buducnost Srbije i da se ljudima pomogne tj,omoguci da svoje zelje ili vizije ostvare sebe kao preduzetnici,a ne samo da fantaziraju i izgube se u pricama sta bi uradili da imaju rizicni kapital itd…
I da zakljucim,a to je da se kuca gradi od temelja,a ne od krova,drugim recima mi smo nasu kucu gradili posle II Svetskog rata od krova,pa doslo je vreme da se isponova gradi od temelja,a vreme nam brzo istice,nije dovoljno ili dobro sto radimo od raspada Jugoslavije,pa i od 5okt,pa do danas da stalno nasu kucu krpimo.
@Goso
Bravo Goso, sve više me uveravaš u to da tvoje analitičko-logičke relacije polako prelaze iz teorijskih postavki (maštarija) u zakonski realne norme koje možda mogu zaživeti u praksi.
(Nemoze da budu niukakvom slucaju mastarije,jer imam iskustvo iz nekih procesa rada i i kroz rad poznavanje mesovite saradnje drzave/privatnog interesa u drugim zemljama EU.)
A drugo, i po mene ugodnije, je da polkan uvažavaš principe životne nužnosti.
(Nema ja sta da uvazavam,vec znam mesovito suvlasnistvo u nekim koncernima npr:SAS=Scandinavian Airlines,avio kompanija,visokotehnoloska kompanija/saabgroup.com,da ne nabrajam jos kompanija po Evropoi).
Kod teskih i kompleksnih društvenih pitanja moraju se sagledati obe strane problema, da bi rešenje bilo finkcionalno,odnosno donosilo plodove koji koriste i privatniku(VUK KAD JE GLADAN ON JE NAJOPASNIJI),a bilo od koristi društvenoj zajenici (narodu).(LOGICAN SPLET OKOLNOSTI I REZULTATA U MESOVITOJ KOOPERACIJI)!
(Da tacno,da ne bude da znam dosta,to je logicno kada su u pitanju samo neko posebne privredne grane,to pravilo nije dobro da vaze u sirokim spektrima privrede,jer nas mentalitet i nedostatak vrhunskih kadrova,otezava da se razmahne privatno preduzetnistvo u punom sjaju,zbog raznih tkz,EGO BARIJERISTA,a njih ima najvise u drzavno/drustvenom sektoru,a bas oni mogu biti pogubni za nasu zemlju,to govorim iz iskustva!)
Znači treba klasne razlike dovesti na nivo međusobne podnošljivosti.
E to se zove politička veština upravljanja društvom.
(Da tacno,ali ne da dodju ljudi do nivoa medjusobne podnosljivosti,vec da imamo ciste profesionalce,kojima je na prvom mestu,uspeh i oni ne bi trebalo da se bave politikom,vec da se vode uspehom i profitom,jer profit se deli kada su u pitanju mesovita suvlasnicka kompanije,a drzim i dalje sto dalje politika od privrede)!
A to mi sami ne možemo da izvedemo nego nam se sa strane mora pomoći.
(😂😂😂!!!Da tacno,znaci vracamo se da nam treba tim,a pisao sam vise puta koliko znaci tim ljudi koji ce shvatiti brzo o cemu se radi i sta treba da znaju ili tj,da rade itd…)
E zato naša trenutna politika (sedenja na tronošci) nema alternativu.
(Politika i politicari,mogu da sede ili stoje ili leze,kako im odgovara,za to ih i narod placa to je njihov posao ili profesionalnost POLITIKA,kako im odgovara,ali nisu oni ti koji ce da vode interese privrede,inace bi bili privrednici,a ne politicari, ZAR NE?
Ali zato mali tim sposoban koji ima cilj i znaju sta im je raditi,na prvom mestu rade za narod,drzavu i na kraju za sebe.)!
I to je dobro, jer naše komšije nemaju ni tu tronoški i zato nisu onaj kamenčić u cipeli koji žulja moćne.
(Nije dovoljno da nas uljuljkuju tabloidi i ministar odbrane da imamo najjacu vojsku i opremu na Balkanu,a paralelno da imamo svi busne gace=”domaca privreda zivi nam na respiratoru”,cast izuzetcima,a privreda jaka i uspesna je Srbiji najopsanije oruzije od sve celokupne vojne opreme koju imamo,privreda drzi naciju da prezivi i zivi,vojna oprema da nas brani za nedaj Boze pri potrebi,a ne da nas zastrasuje ili dize moral da nam niko nista ne moze)!
@Goso
Bravo Goso, sve više me uveravaš u to da tvoje analitičko-logičke relacije polako prelaze iz teorijskih postavki (maštarija) u zakonski realne norme koje možda mogu zaživeti u praksi.
A drugo, i po mene ugodnije, je da polako uvažavaš principe životne nužnosti.
Kod teških i kompleksnih društvenih pitanja moraju se sagledati obe strane problema, da bi rešenje bilo finkcionalno,odnosno donosilo plodove koji koriste i privatniku a bilo od koristi društvenoj zajenici (narodu).
Znači treba klasne razlike dovesti na nivo međusobne podnošljivosti.
E to se zove politička veština upravljanja društvom.
A to mi sami ne možemo da izvedemo nego nam se sa strane mora pomoći.
E zato naša trenutna politika (sedenja na tronošci) nema alternativu.
I to je dobro, jer naše komšije nemaju ni tu tronoški i zato nisu onaj kamenčić u cipeli koji žulja moćne.
”Samo jedna vrsta svoine ne može postojati jer tog trenutka vladajući ‘kapital’ prelazi u tiraniju. To život potvrđije.”
Postoje instrumenti kako se moze drustveno/drzevni interesi,zajeno sa privatnim interesima i kapitalom,zajednicki isprepletanim u jednu interesnu sveru,a to je pozitivno poslovanje,a to dodeljuje dividendu i jednim i drugima,uz postovanje svih zakonskih normi i odgovornost prema zaposlenima i zaposlenih prema vlasnicima koncerna.Ima jos drugih instrumenata kako zastititi strateski drzavne/drustvene interese u nekim privrednim granama,od nacionalnih interesa.
@ Kum
Opušteno Kume, opušteno 😂!
Nije mi baš drago što toliko omašiš.
Pitam se šta te potsaklo na takav zaključak, jer te smatram bistrim momkom.
Ali otprilike da je u tebi proključao onaj gorštački duh 😦
Najvažnije je šta čovek ostalja iza sebe.Čovak iza sabe treba da ostavi?
Zdravu porodicu, čist obraz, i neki ljudski trag na životnom putu.
A kafana je bila naša sudbina 🙂
Doduše više u nju ne ulazim decanijama dobrovoljno.
Ona je danas izgubila dušu. Nema više onih bistrih duhova koji nadahnjuju.
Kafana je danas stecište očajnika
Pozdrav dragi moj Kume 😂!
@Hvala Goso što me prvi pit imenova kao polemičara 🙂
(To nisam ja ucinio,to je moj brat blizanac😂!)
Pa ovako, ja ti se u te rtgovačke špekulantske poslove toliko ne razumem.Ja sam Goso čovek ideja, jer ideje pokraću svet.Novac je samo sredstvo realizacije(Pa to nazivanje spekulantske poslove,to su komunjare pripisali privatnom biznisu,)
Ali čovek i ne mora znati sve. Jedno je bitno i mislim da ti pomelo grešiš ako hoćeš da favorizuješ samo privatni kapital !? Ti negiraš ‘državni kapital’ a tražiš od države sredstva.(Evo sad i Norveska vlada je odlucila da pomogne Norwegian Air sa 3milijarde NOK!)
Ja taj pojam više volim da smatram ‘narodnim kapitalom’.(Radi uporedjenja radi,nije u pitanju koliko kompanije uplacuju porez,vec koliko zaposljavaju ljudi,a kroz zaposlene uplacije se i porez u budzet,to je dobar efekat za priliv u budzetu.)
U jedno sam sigurna da obadve opcije kapitala moraju imati iste šanse i neka se te dve vrste kapitala nadmeću u konkuretnosti ili još bolje ispomažu.
(Tesko moze da sw ”drzavni kapitalizam”,nadmecu sa privatnim kapitalnim interesima.Evo i zasto,pa zato tamo gde vlada ”drzavni kapitalizam”,ljudi koji su u vrhu doticnih kompanija,u vecini slucajeva nisu ni kap znoja prolili za uspeh istih kompanija,a dalje ljudi rotiraju na pozicijama u drzavnim preduzecima,pa tako vec kada znaju da im je karijera kratkog veka na takvim pozicijama,vlada filosofija,daj sad otmi,uzmi,bezi,da ne bude posle kasno.Mi imamo X primera takvih.Od EPS,NIS,Telekom Srbija i tako dalje da ne
Jer uništavanjem jednog nastaje tiranija drugog.
(Pa bolje da imamo tiraniju od privatnog sektora,umesto kao sada raznih privatnih radio i tv stanica sa nacionalnom frenkvencijom.Takodje drzava izdrzava njima naklonjene tkz,privatnike tj,”drzavne kapitaliste”,da budemo nacistac,tamo gde drzava zeli da komanduje sa privatnim sektorom,umsto da budu na usluzi privatnom sektoru,nisu shvatili u sustini koja je fukcija privatnog sektora u drustvu,jer samoupravljanje i komandna drzava,pa takva ideologija jos nas nije napustila doticna ideologija,i ako se Jugoslavija raspala i Tito nije vise ziv).
Tom principu uzajamnih delovanja nikad se neće ukinuti njihovo protivurečje, koje im i garantuje uzajamnu egzistenciju. Jer oni su dva partenera ( + i – ) koje kontrolišu jedan drugog, držeći sistem u ravnoteži !!!
(Pa da,tipicno nasa zelja da uvek neko nekog kontrolise,to nam je komunizam ukorenijo u nasu svest,a ne zato sto se bojimo jednih drugih,vec zelja za kontrolom nad drugima,da znamo sta ima koliko ima i na koji nacin je to i zarradio,ili dosao do imetka,pa zato imamo razne drzavne sluzbe,koje nisu edukovane za trzisnu ekonomiju i kako ona fukcionise,vec imaju interes da u narodu sire mrznju,zlobu i pakost,na taj nacin i kontrolu nad drzavom i ljudima,ujedno i politicari su preduzetnicki hendikepirani da rade pod uslovima trzisne ekonomije,pa zato samo gledaju da dovlace strane investitore,a nad domacim preduzetnicima samo vrse tiraniju nad njima,od raznih poreskih taksi,do raznih komunalnih tarifa,privatnici se unizavajuci ponasaju prema lokalnim mocnicima,zaposljavaju ljude na crno,zene su njima za izivljavanje,trudnicko bolovanje i nemaju,a tek neka druga osiguranja itd..,zaposleni kod privatnika tesko ostvaruju,ali to ne znaci da se ne moze sve uokviriti kako valja i treba da bude.)
Tako da suvoparne teorije koje favorizuju jedan a isključiji drugi su gluposti.
Tako pružimo jednake šanse i jednom i drugom obliku svojine pa nek se na tržištu nose.
(Isti odgovor kao ovde gore u tekstu koje sam napisao.)
Tog trenutka u nekoj stvari neka pobedi bolji. E to je već zona polituko-ekonomije.Samo jedna vrsta svoine ne može postojati jer tog trenutka vladajući ‘kapital’ prelazi u tiraniju. To život potvrđije.
Nadam se Goso da sam bio jasan 😂!
(E to su razlozi,zasto smo mi hendikepirani od PKS,UPS,raznih preduzetnickih organizavija,kao i ministarstava koja se bave privredom,trgovinom i privatnim sektorom,nismo glupi ni slepi,ali odlicni da budemo uvek drugi na loptu,a ne prvi,to svi dobro drugi i znaju koji imaju nase trziste,ali nama su potrebni ljudi koji mogu da prodrmaju ceo sistem preduzetnistva,zato sto znam o cemu i pisem,treba neko i da plati,jer strani investitori dobijaju novac da otvaraju kod nas motanje kablova za nale mesecne plate,a da neko radi gratis da podigne domacu privredu,e to bi bilo malo kontraproduktivno za onog ko ima znanje i iskustva.)
@ Ivan
Sada na kraju svog zivota,kada podvucete crtu.Sta iza Vas ostaje? Sta ste stvorili sa svojih 10 prstiju,svojom kreativnoscu?
Imali ista vredno za sta se covek moze uhvatiti i da kaze da je Vas zivot imao neku svrhu?
Moja pokojna baba je govorila za one koji dangube po raznim birtijama,koji besciljno trose svoje vreme – „Zive samo da bi bilo vise zivih“.
@Gosa
Hvala Goso što me prvi pit imenova kao polemičara 🙂
Pa ovako, ja ti se u te rtgovačke špekulantske poslove toliko ne razumem.Ja sam Goso čovek ideja, jer ideje pokraću svet.Novac je samo sredstvo realizacije
Ali čovek i ne mora znati sve. Jedno je bitno i mislim da ti pomelo grešiš ako hoćeš da favorizuješ samo privatni kapital !? Ti negiraš ‘državni kapital’ a tražiš od države sredstva. Ja taj pojam više volim da smatram ‘narodnim kapitalom’.
U jedno sam siguran da obadve opcije kapitala moraju imati iste šanse i neka se te dve vrste kapitala nadmeću u konkuretnosti ili još bolje ispomažu.
Jer uništavanjem jednog nastaje tiranija drugog.Tom principu uzajamnih delovanja nikad se neće ukinuti njihovo protivurečje, koje im i garantuje uzajamnu egzistenciju. Jer oni su dva partenera ( + i – ) koje kontrolišu jedan drugog, držeći sistem u ravnoteži !!!
Tako da suvoparne teorije koje favorizuju jedan a isključiji drugi su gluposti.
Tako pružimo jednake šanse i jednom i drugom obliku svojine pa nek se na tržištu nose. Tog trenutka u nekoj stvari neka pobedi bolji. E to je već zona polituko-ekonomije.Samo jedna vrsta svoine ne može postojati jer tog trenutka vladajući ‘kapital’ prelazi u tiraniju. To život potvrđije.
Nadam se Goso da sam bio jasan 😂!
@Ivan
Evo i cas da uznem predavanje za Ivana,mora i da nauci nesto,a to je da se ”drzavni kapitalizam”,nikada nece isplatiti!!😁.
Norwegian Air otisao je pod stecaj.Ista kompanija uzela je na lizing putnicke ovone i od BOC Aviation koja se kontira na Hongkong berzi,naravno uz vise ruku najveci akcionar je jedna od vecih Kineskih banaka,ali najveci vlasnik je Kineska drzava recima BOC Aviation je vlasnik 12,7% akcija u Norwegian Air,ne svojom voljeom vec su morali da pristanu da zamene svoja potrazivanja od Norwegian Air u akcije koje je kompanija zamenila od pravih Norveskih vecinskih vlasnika u Kineske vlasnike.
Sta zelim reci,pa to je da BOC Aviation se ne bavi avio operatorom u prevoz putnika/robe,vec samo sa lizink aviona usmerenim aviokompanijama.E sad je na ekonomistima da zakljuce koje koristi ili gubitke ce imati Kineska kompanija?Kinezi ce sa svim snagama gledati da sto pre prodaju svoje prinudno ”dobijene”,akcije fo kraja godine.Sta ce biti videcemo,a ima i drugih investicija iz Kine po svetu,a trgovinski rat se zaostrava s Kinom,a tu je i prica oko Hongkonga,Taivana,teritorijatilnim pretenzijama prema drugim zemljama,kao i morem itd…
Sad samo ocekujem,kako ce se neko pametan nacin i ovo moje iznosenje u vezi ”drzavog kapitalizma”,pretvoriti u manipulativne price da je Vucic nezaobilazan,a snosice i odgovornost kojim slucajem ne dobije pojas za spasavanje.
Ko ce eventualno placati gubitke Air Serbia?
NORWEGIAN AIR SHUTTLE ASA – DISCLOSURE OF LARGE SHAREHOLDING
BOC Aviation Limited („BOC Aviation“) has entered into an agreement to convert lease obligations to 389,053,742 shares in Norwegian Air Shuttle ASA („NAS“ or the „Company“) in connection with the share capital increase resolved by the general meeting of NAS on 4 May 2020. Upon completion of the conversion, BOC Aviation will hold 389,053,742 shares in NAS, representing 12.67% of the outstanding shares and votes in the Company.
Prior to completion of the conversion, neither BOC Aviation nor any of its controlling companies (identified below) held any shares or votes in the Company.
This disclosure is made pursuant to section 4-3 of the Norwegian Securities Trading Act.
BOC Aviation is a company controlled by Sky Splendor Limited, which in turn is controlled by Bank of China Group Investment Limited, which in turn is controlled by Bank of China Limited, which in turn is controlled by Central Huijin Investment Ltd, which in turn is controlled by China Investment Corporation which is owned by the government of The People’s Republic of China.
BOC Aviation Limited
20 May 2020
Gosa – jer kapitalizam,globalizacija,trzisna ekonomija,konkurencija,slobodna trgovina itd..,to su nepoznati termini za uzgajivace malina😂!
Goso napreduješ 🙂
Ali me uveri da razumeš ovu duboko nužnu istinu koja prethodi aktivnom dejstvu sa pozitivnim političkim ishodom;
– Ko ne razume, globalizam i liberalizam, on ne može razumeti makroekonomiju
I danas se priča, da neki nead čuveni mletački trgovac i istraživač Marko Polo izmislio i ostvario ‘Put Svile’ i stvorio u srednjem veku Veneciju kao super silu.
Koliko je to dobro radio evo i Kinezi nakon 800 godina prave taj isti put pod nazivom – POJAS I PUT 🙂 ma dobro to za put je lepo, ali me brine onaj pojas 🙂 😂!
@Kum – „Mozda mi Srbi odemo sa svetske pozornice…Ali cemo za sobom tako jako zalupiti vratima,da ce citav svet zadrhtati!“
Ma da, nas i Rusa trista miliona! 😀
„Da, to bi bila globalna katastrofa za svet, ali kao ruski državljanin i predsednik Rusije, hteo bih da postavim pitanje: Kome treba svet bez Rusije?“, upitao je Putin.
https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201803071114814304-putin-svetski-poredak-2018-intervju-film-ruska-pobeda-/
Kum – Zasto Bugari nestaju,a nikada nisu ni imali kicmu?
Pa nisu imali Kume kičmu kad su ih naša braća Irci potukli i prvom svetskom ratu štiteći nam ostupnici (bežanje, a ostavili goloriku narod na milost i nemilost švabi) ka drugoj braći Grcima i Svetom nam Krfu (Plavoj Grobnici) i tu Braća Irci ostaviše svoje promrzle kosti za ljubav nas Srba.
U slavu Iraca koji su se borili protiv Bugara, za svetu Srbiju, kod Dojrana i dan danas stoji keltski krst na kome piše: „U znak sećanja na one koji su pali, iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije“.
Mili moj Kume učio si ti neku nakaradnu istoriju 🙂
Dalje Kume prorokuješ: „Mozda mi Srbi odemo sa svetske pozornice…Ali cemo za sobom tako jako zalupiti vratima,da ce citav svet zadrhtati!“
Razumeo sam te stari moj.
Veromatno si prokljuveo ono tajno Teslino oružje. Sinoć je Panta grobar, pričao kod Proka u kavani o tom naumu, bože me oprosti, Teslinim smrtonosnim talasima, pa kaže, da će kuma Mika da otvori ono zeleno koverče što drži na duvaru u kačari. A to gvozdeno koverče sa crvenim dugmićem će gazda Zeko da pritisne i HOP, puče sve i tresnuše nebeska VRATA ili starohristjanskI mlatnuše DVERI i svijet potonu u crnu rupčagu.
Kume ti si car narodnog epa 🙂 🙂 🙂
@Kum
”@ Gosa
Iskreno,Vase pisanje na blogu me ne bi ubedilo ni da Vas zaposlim u berbi malina.Vas pristup me ne uverava da imate motivaciju i da umete da pronadjete zadovoljstvo u poslu.Nisam siguran ni da se mozete uklopiti u tim.Sve se ovo odnosi na berbu malina.
Sto se tice ostalog,nemojte ispadati smesni.”
Hvala na savetu i komplimentu!!!Mozda je vreme da naucim i da berem maline😂!Kao dete rodjeno malte ne na asvaltu,betonu i kaldrmi,treba da nauci i nesto drugo u zivotu,ja ne trazim posao,ja samo znam da ljudi misle da znaju dosta toga u vezi poslovanja,ali nazalost hoce da saznaju gratis sve vestine koje postoje u osvajanju trzista,takodje misle da se Rim izgradio za 3 dana,ali nije se izgradio.
Procitao sam samo etiketiranje jedne osobe,bez da znate bilo koje iskustvo o istoj osobi koju ste etiketirali?Moje nije da citam statistiku drzavnog budzeta,nije da planiram budzetske prihode i rashode,da vodim statistiku zaposlenih ili nezaposlenih,da vodim evidenciju izvoza ili uvoza,da sedim po kafanama i slusam bajke,da idem po raznim sajmovima i pratim ponudu/potraznju raznih sektora privrednih ponuda,ili da sedim i dogovaram oko socijalno-ekonomskog saveta sa drzavnim birokratama itd..,itd..,mozda ispadnem smesan,verovatno sam to i bio za neke ljude iz raznih vlada do sada u Srbiji i BiH/R.Srpskoj,moje je konkretno da osvajam trzista,da takticki i strateski racionalizujem,efekizujem kompanije koje ce da se timski bore sa konkurencijom,ne samo na domacem trzistu,vec i na stranom,da se sluzim raznim vestinama i stvaram nova radna mesta itd…
Meni je drago Kume da ces za sigurno preneti tvojim poznanicima da ima neki otkaceni lik na blogu G.Katica i lupa ko Maksim po diviziji,a niko ne moze da shvati sta on to lupeta i sta u sutini hoce,da osim novca za koje hoce za neke usluge?Smesno zar ne?
E vidis Kume,ipak neko cese pitati,ili je u pitanju prevarant ili stvarno covek nesto zna sto mi ostali ne znamo? U nasem miljeu sigurno ce biti prevarant da je u pitanju,ali u drugim zemljama,za sigurno nije prevarant,jer kapitalizam,globalizacija,trzisna ekonomija,konkurencija,slobodna trgovina itd..,to su nepoznati termini za uzgajivace malina😂!
@ Ivan
Zasto Bugari nestaju,a nikada nisu ni imali kicmu?
Mozda mi Srbi odemo sa svetske pozornice…Ali cemo za sobom tako jako zalupiti vratima,da ce citav svet zadrhtati!
@ Gosa
Iskreno,Vase pisanje na blogu me ne bi ubedilo ni da Vas zaposlim u berbi malina.Vas pristup me ne uverava da imate motivaciju i da umete da pronadjete zadovoljstvo u poslu.Nisam siguran ni da se mozete uklopiti u tim.Sve se ovo odnosi na berbu malina.
Sto se tice ostalog,nemojte ispadati smesni.
Sta mozda moze sacekati domacu privredu posle izbora?
За све оне који се питају зашто г. Катић већ дуже време инсистира на питању девизног курса можемо се послужити једним примером. Замислимо особу са следећом дилемом – да ли десет пута скочити са првог спрата или једном са десетог? Управо са таквом дилемом суочава се и наша економија. До „скока“ ће пре или касније морати да дође. Нико нормалан не заговара уништење домаће валуте и повратак у хиперинфлацију 90-их. Уосталом, ни околности које су постојале тада, сада више не постоје. Ствар је у томе да дође до постепених прилагођавања вредности домаће валуте. Нека то буде за разлику у стопама инфлације између Србије и евро зоне. У супротном, како време пролази, тако се повећава ризик којем се излажемо. Оно што никако не сме да се деси је то, да дођемо у ситуацију у којој су се нашле неке источноазијске земље у предвечерје финансијске кризе из 1998. год. То би значило изненадан улазак у платно-билансну кризу и нагло смањење вредности домаће валуте, са свим негативним ефектима на економију и финансијски систем. То би у ствари био „скок са десетог спрата“.
У појединим коментарима наводи се како ће доћи до повратка производње, углавном из Азије, у развијене земље. Не верујем да ће до тога доћи у значајнијем обиму. Глобализација је процес који траје већ отприлике 200 година. Да ли је реално очекивати да ће неко у Лондону, Паризу или Њујорку склапати мобилне телефоне или лепити ђонове на патике за 300, 400 евра? Да ли је реално очекивати да ће се у Европу вратити прљава индустрија? Наравно да неће. Глобализација ће се наставити и након ове кризе. Можда ће доћи до одређеног успоравања у сегменту кретања капитала, видећемо. За српску економију кључно питање је на којој страни ћемо се наћи у будућности. Да ли ћемо почети да хватамо корак са развијеним економијама или ћемо заувек остати на периферији, заглавњени у пословима са ниском додатном вредношћу и прљавом технологијом? Технолошке промене, нарочито у областима вештачке интелигенције и биотехнологије, створиће стравичан јаз између оних који имају знање и оних који га немају. Тај јаз биће већи него што су постојеће разлике између богатих европских земаља и племена из Амазоније. Неће проћи много времена и пробудићемо се у таквој будућности.
@Kum
”Pa,dobro.Vi predlazete?
A da,Vi bi prvo pare,pa tek onda da izvodite radove.To i nije bas obicaj ni kod onih koji imaju jake reference.Vase reference u privredi?”
Moje reference nisu za oficijalno objavljivanje,a kroz rad dokazacu moje reference,pa cak mogu da placaju po radnom satu,ili dnevno,ili nedeljno,ili mesecno,kako im se svidi,rezultati su neizbezni,cilj bi bio znaci uredjivanje domace privrede,sa krajnjim ciljem da pozitivno posluje.
”Mozda ne znate da je g. Katic bio jedan od direktora Energoprojekta.To vreme je u monografiji firme oznaceno kao „Najbolje godine“.Ipak ni njega vlasti ne slusaju.”
Nisam iznenadjen,posebno poznavajuci sujetu nasih vlastodrzaca koji takdje funkcionisu na daljinsko upravljanje,zato tako nam i funkcionise domaca privreda!Takodje poznato je da razne tkz,”patriotske sluzbe”,kontrolisu ili bolje receno bave se privredom,preduzetnistvom itd..,i ako nisu edukovani za takvu vrstu posla i gurajuci se na uspostavljanju ”drzavog kapitalizma” uz to i zloupotrebljavajuci svoje krovne institucije na pogresan nacin,za sigurno ne od koristi domaceg privatnog sektora itd..,ali ipak citaju blog G.Katica😁!
@Kum
Kao i uvek Kume govoriš u futiru i bez bilo kakvih dokaza za i protiv.
Valjde si intelektualac? A vidim da se trudiš i to je dobro. Kao intelektualac imaš obavezu da operišeš činjenicama a ne opsenama. Avaj u tvojim kometarima nige činjenica.
Jedino je tačno da smo sve naše nebeske podvige preživeli biološki slabiji..
Majka Srbija svoje zablude vekovima plaća naskupljim biološkim imetkom, svojim nejakim čedima.
Pašićev sin boemiše po Beogradu dok nušićev maloletni jedinac strada u pogromu.Tvoje rezultate, kako kažeš, vezuješ za rezultate srpskog naroda.
Kojeg to dela naroda, koji glasaju Vučića, Dačića, Demokrate, Boška, Šešelja ?
Nejasan si Kume mnogo nejasan, to je najopasnije 🙂
Takva politička filosofija je put stradalnika kojih će za 50 godina u ovoj zamlji biti:
Ako se ostvare sumorne statističke prognoze, do 2050. godine u Srbiji će živeti čak 33,2 odsto ljudi manje nego danas. To bi, ilustracije radi, moglo da znači da će nestati čitav jedan grad i to veličine Beograda. U brojkama, to je više od dva miliona ljudi, što bi značilo da će nas biti manje od 5,5 miliona!
Kume na ovu ponudu ja ne pristajem, tesno je nebo za toliko nebeskih Srba!!!
@ Ivan
Govorite u Vase ime i u ime veceg dela Vase generacije.Moji rezultati i rezultati srpskog naroda nisu ocajni.Srpski narod ce i ovo preziveti.Po ko zna koji put ce se osloboditi stranog jarma i izbrisace svaki trag „poturicama“.
Kum – Utisak mi je da predsednik celokupnu ekonomiju zemlje stavlja na pogresnu kartu.
Jeno je Kume utisak ili osećaj, on može da bude pozitivan uli negativan.
Istina obično nije u utisku, to je samo čilna prestava bez dovoljnog broja argumenata. Utisak da bi bio donekle pouzadan mora imati bar tri verodostaojna parametra iz kojih se može izvići neki relevantan zaključak.
Kod nas kao naroda ne uvažava se racionalizam već preovlađuje mit koji je većinom epskog ili tagičnog karaktera.
Mi naše ekonomske sunovrate i pogeršne odluke ne zasnivamo po pragmatici jer sve prepuštamo improvizaciji. Rezultati su očajno. Samo ono što se iz ideje pretvori u stvarnost je realan život. Kakav je taj život vidimo oko nas.
Kakav bi mogao biti ?
Bolji zadugo ne, bez obzira ko vladao i koji sistem uprave postavili.
Više nismo toliko okruženi objektivnom stvarnošću koliko kratkotrajnim virtualnim slikama.
Stvarnost kao da izmiče kontroli svesti koja atrofira kao kategorija zakljičivanja.
Vreme vitla svojim bičem i pravi sprdnju od svega što ne ide u korak s njim. Ono se stapa s tehnološkim postojanjem i na bezbroj načina nam govori da izvan njega nema nikakvih drugih dimenzija.
Vreme se doslovno ubrzalo. Živimo u novom, globalnom vremenskom pejzažu, koji Ben Ager naziva „brzim kapitalizmom“ i „totalnom administracijom vremena“. Kompresiju vremena prati njegova oskudica: čini nam se da nikada nemamo dovoljno vremena; vreme ističe to je karta u jednom smeru …
@ N. Katic
Moja pogresna pretpostavka.Lekovito je ponekad pogresiti.Energoprojekt je bio ozbiljna kompanija.Mislim da treba za to odati priznanje svim zaposlenim.
Energoprojekt ostaje kao jedan od primera da Srbija moze mogo,mnogo bolje.
Letimicno sam pregledao danasnje izjave predsednika Vucica.Rezime – Srbija ostaje cvrsto pri dosadasnjem kursu.Fokus je na statistickim parametrima i ocekuje se da statisticki rast Srbije u narednoj godini bude najveci u Evropi.Utisak mi je da predsednik celokupnu ekonomiju zemlje stavlja na pogresnu kartu.To su strane investicije kao generator rasta.Izgleda da ce kurs biti branjen po svaku cenu.Ili je to samo „dimna zavesa“?
За Кума – Енергопројект-Енергодата, из које сам потекао, била је југословенски лидер у аутоматизацији шалтерског пословања. (Узгред, шалтерска аутоматизација банака у Југославији била je испред многих западних држава.) Моје интересовање и бављење финансијским системом није везано за то искуство делом зато што нисам радио на тим пројектима, а још више зато што је та врста пројеката само мали исечак банкарске стварности. Моје искуство је комбинација школовања, праксе у финансијама и интересовања за системске теме. Ово последње ме није напуштало ни када сам се бавио само микроекономијом.
@epistemologija – I meni se čini da je to preterana procena; ona je koliko shvatam bazirana na subjektivnoj proceni ljudi koliko su spremni da plate za eliminisanje, odnosno značajno smanjenje, rizika od smrti. Pa se onda napravi prosek itd. E sad, ono što mene zbunjuje jeste kakva je objektivna vrednost npr. procene siromašnih ljudi koliko bi bili spremni da plate, ako oni zapravo i nemaju od čega da plate? To se pitam imajući u vidu da „the bottom half of Americans combined have a negative net worth“ (https://www.businessinsider.com/bottom-half-of-americans-negative-net-worth-2019-5); valjda se onda misli koliko su takvi ljudi spremni da se dodatno zaduže, e da bi se oslobodili pomenutog rizika? Sve u svemu, pomislio sam da marksistička teorija ima neku metodologiju kojom bi se objektivno mogla proceniti novčana vrednost pojedinačnog ljudskog života (kao što se npr. poželjna vrednost valuta može objektivno izračunati na osnovu pariteta kupovne moći), da ne ostane sve samo u domenu subjektivne procene pojedinaca, kao u slučaju VSL.
Gospodine Katicu,
Izvod iz monografije Energoprojekta:
U ovoj dekadi informatički biznis je u snažnom uzletu. Energoprojekt nabavlja i pušta u rad novi veliki računar,
Sperry 1170. Osvaja se jugoslovensko tržište automatizacije banaka, pošta i velikih sistema. Energoprojekt
je lider u uvođenju velikih računarskih mreža. Isporučuje se hardver i softver vodećih svetskih informatičkih
firmi. Razvija se i proizvodi sopstvena linija TIM računara za automatizaciju poslovanja pošta i banaka. Razvija
se softver u skladu sa potrebama velikih poslovnih sistema i prilagođavaju inostrani softverski proizvodi
uslovima rada na domaćem tržištu. Formiraju se centri za podršku u svim glavnim gradovima jugoslovenskih
republika.
Neki od korisnika u zemlji su: Jugobanka, Beograd, sa preko 100 ekspozitura i 300 radnih stanica i SW za
poslovanje (1981); Beobanka, Beograd, preko 100 ekspozitura i 600 radnih stanica sa aplikativnim SW (1982);
Privredna banka, Sarajevo (1984); JIK banka, Beograd (1884); Pošta Srbije, Beograd, mreža od 25 regionalnih
centara, 100 pošta i preko 700 radnih stanica sa SW (1981); Titogradska banka, Titograd, Crna Gora (1985);
Pošta Crne Gore, Titigrad, sa preko 250 računara i SW za rad (1986)…
Formiraju se računski centri i nastavlja informatička podrška projektima Energoprojekta u inostranstvu: Badra
Džasan u Iraku (1982), Kiambere u Keniji (1985), u Panami (1986)… Rade se sopstveni informatički projekti u
Iraku, Bugarskoj, Turskoj, Mađarskoj.
Iz Vase biografije vidim da ste radili u OJ koja se bavila informatickim tehnologijama.Dakle,radili ste na nabrojanim projektima.Verujem da ste se tu detaljno upoznali sa mehanizmima funkcionisanja bankarskog sektora.To je cesta tema Vasih tekstova.
@ Gosa
Pa,dobro.Vi predlazete?
A da,Vi bi prvo pare,pa tek onda da izvodite radove.To i nije bas obicaj ni kod onih koji imaju jake reference.Vase reference u privredi?
Mozda ne znate da je g. Katic bio jedan od direktora Energoprojekta.To vreme je u monografiji firme oznaceno kao „Najbolje godine“.Ipak ni njega vlasti ne slusaju.
Click to access monografija_60_god_web.pdf
…Intenziviraju se aktivnosti u zemljama izvoznicama nafte: Iraku, Kuvajtu, Iranu, Libiji, Nigeriji. Projektuje se
i vrši nadzor nad izgradnjom velikih brana na rekama Tigar i Eufrat u Iraku: Hemrin (1981), Hadita (1989),
Baduš I i II i HE Bekme, na reci Veliki Zaab, sa nasutom branom visine 230 metara (1989 – 1991). U konzorcijumu
sa tri švajcarske firme, Energoprojekt ugovara upravljanje izgradnjom ogromne brane Mosul (1990).
Grade se i brane Kiri u Nigeriji (1984) i Kiambere u Keniji (1987).
U zemlji se prema projektima Energoprojekta završava izgradnja reverzibilne HE Bajina Bašta (1982),
HE Đerdap II (1984) i HE Zavoj (1990).Projektuje se i gradi TE Al Šemal u Iraku (1989 – 1991). U zemlji se prema projektima Energoprojekta puštaju u
rad: dva bloka (2×210 MW) TE Pljevlja u Crnoj Gori (1982), dva bloka TE Nikola Tesla B ukupne snage 620 MW
(1983 i 1985), dva bloka TE Kosovo B (1983 i 1984), dva bloka TE Kostolac B po 348,5MW (1987 i 1991).
povodom 35. godišnjice osnivanja Energoprojekt dobija nagradu aVnoj-a, najveće priznanje u jugoslaviji (1986).
na listi časopisa Enr Energoprojekt je 13. projektantska kuća sveta (1988).
Završavaju se dve faze elektrifi kacije Paname (1986 i 1988). Projektuju se i grade dalekovodi u Togou, Nigeriji
i Tajlandu (1990).
U zemlji se gradi i pušta u rad druga faza jugoslovenske visokonaponske prenosne mreže (1984), plod
desetogodišnjeg angažovanja vrhunskih Energoprojektovih stručnjaka. Projektovane su i izvedene tri trafostanice
u Beogradu (1987).Projektuje se i gradi irigacioni sistem Badra Džasan u Iraku (1984), završava faza II hidromelioracionog sistema
Ćira – Pjura u Peruu (1985) i ugovara poslednja, treća faza. Na Kipru se projektuje sistem za transport vode
(1987). Ugovara se izgradnja prevodnice Al Nasirija u Iraku (1989).
Gradi se autoput Kuala Lumpur – singapur u Maleziji (1989), sa 12 nadvožnjaka i mostom na reci Muar, dugim
334 metra i put Mitiana – Fort Portal u Ugandi (1991).
Probijeni su tuneli: Vračar (1981), Karaburma, leva cev (1987) i tunel Zavoj, jedan od najdužih hidrotehničkih
tunela u Evropi (1989). U Beogradu počinju radovi na podzemnoj železničkoj stanici Vukov spomenik,
najznačajnijem objektu beogradskog železničkog čvora. stanica je izgrađena na četiri nivoa, na dubini od
40 metara (1989).U Beogradu počinju radovi na podzemnoj železničkoj stanici Vukov spomenik, najznačajnijem objektu
beogradskog železničkog čvora. stanica je izgrađena na četiri nivoa, na dubini od 40 metara (1989).
nastavljaju se i aktivnosti u oblasti industrije. Ugovaraju se prvi poslovi na tržištu sovjetskog saveza: izvođenje
kompleksnih radova na četiri objekta poljoprivredno-industrijskog kombinata kubanj u rusiji (1989) i izgradnja
fabrike tapeta u kalušu, Ukrajina (1991).
U zemlji je završen topioničarski kompleks feronikla u Glogovcu na Kosovu (1981).
U Iraku se projektuju i grade kompleksi specijalne namene: gigantski projekat vrednosti preko 500 miliona
dolara 202 C (1984), 1050 (1989) i 1100 (1991). Grade se: sportski centar Šah Alam u Maleziji (1985), pomorska akademija, kompleks zgrada od 100.000 m²,
u Tripoliju, Libija (1986), vojna bolnica u Kuvajtu (1987), zgrada Centralne banke Iraka (1989), zgrada partije
ZANU u Harareu, Zimbabve (1990). Prema svojim projektima Energoprojekt gradi dva kompleksa prepoznatljive
arhitekture: stambeno-administrativni kompleks Al Kulafa u Bagdadu (1984) i kongresni centar
sa hotelom Šeraton u Harareu (1985).Energoprekt projektuje i gradi svoju novu poslovnu zgradu od 50.000 m² (1982) u kojoj i danas posluje. Za
ovaj projekat autor, arhitekta Aleksandar Keković nagrađen je Borbinom nagradom za arhitekturu. Za hotel
Hajat u Beogradu rade se delovi projekta i završnih radova i pruža stručna pomoć u organizaciji i koordinaciji
poslova.
Energoprekt projektuje i gradi svoju novu poslovnu zgradu od 50.000 m² (1982) u kojoj i danas posluje. Za
ovaj projekat autor, arhitekta Aleksandar Keković nagrađen je Borbinom nagradom za arhitekturu. Za hotel
Hajat u Beogradu rade se delovi projekta i završnih radova i pruža stručna pomoć u organizaciji i koordinaciji
poslova.
U ovoj dekadi informatički biznis je u snažnom uzletu. Energoprojekt nabavlja i pušta u rad novi veliki računar,
Sperry 1170. Osvaja se jugoslovensko tržište automatizacije banaka, pošta i velikih sistema. Energoprojekt
je lider u uvođenju velikih računarskih mreža. Isporučuje se hardver i softver vodećih svetskih informatičkih
firmi. Razvija se i proizvodi sopstvena linija TIM računara za automatizaciju poslovanja pošta i banaka. Razvija
se softver u skladu sa potrebama velikih poslovnih sistema i prilagođavaju inostrani softverski proizvodi
uslovima rada na domaćem tržištu. Formiraju se centri za podršku u svim glavnim gradovima jugoslovenskih
republika.
Neki od korisnika u zemlji su: Jugobanka, Beograd, sa preko 100 ekspozitura i 300 radnih stanica i SW za
poslovanje (1981); Beobanka, Beograd, preko 100 ekspozitura i 600 radnih stanica sa aplikativnim SW (1982);
Privredna banka, Sarajevo (1984); JIK banka, Beograd (1884); Pošta Srbije, Beograd, mreža od 25 regionalnih
centara, 100 pošta i preko 700 radnih stanica sa SW (1981); Titogradska banka, Titograd, Crna Gora (1985);
Pošta Crne Gore, Titigrad, sa preko 250 računara i SW za rad (1986)…
Formiraju se računski centri i nastavlja informatička podrška projektima Energoprojekta u inostranstvu: Badra
Džasan u Iraku (1982), Kiambere u Keniji (1985), u Panami (1986)… Rade se sopstveni informatički projekti u
Iraku, Bugarskoj, Turskoj, Mađarskoj.
@Marko B.
Za sada koncept VSL-a nisam sretao u marksističkoj literaturi. Stigao sam da preslušam nešto malo ova dva autora ali čini mi se da je 8.000 milijardi $ preterana procena.
@Kum
”Turska ima iste probleme sa deficitom tekućeg računa kao i Srbija.Turska preduzima konkretne mere.Srbija?”
Apsolutno pogresan potez da i Srbija preduzme.Strategija se sasvim drugacije planira i sprovodi.Drugi je problem sto vladajuci rezim i njihovi sateliti nemaju znanje,naravno to vazi i za opoziciju,jer ni oni nisu sposobni!
За Ненада – Забрана директног задуживања државе код централне банке је део регулативе и данас спада у један од монетарних табуа. Колико је табу апсурдан говори чињеница да ФЕД управо најављује да ће директно куповати обвезнице компанија, али не и државе. Што се домаћих економиста тиче они само следе „партијску линију“.
Za Stanimira – U mom tekstu je data cifra samo za aprilske intervencije. U komentaru Ganetu sam 15/5/2020 pominjao cifru od 625 miliona evra intervencija u 2020.
.
Na znanje svima, u Linku se spominje neto prodaja Naradne Banke od 625 miliona evra tokom ove godine
.
Dakle —–> http://www.novimagazin.rs/ekonomija/evro-danas-1175964-dinara
.
Господине Катићићу, споменули сте да је законом забрањено да се држава задужује директно код НБС. Да ли је то уобичајена пракса у европским земљама?
Пошто колико видим канадска централна банка купује све што није заковано за зид, не само федералне и провинцијске, већ и обвезнице приватних компанија. Свој биланс обавеза су повећали са 25 на 80 милијарди долара.
https://www.bankofcanada.ca/markets/market-operations-liquidity-provision/covid-19-actions-support-economy-financial-system/
Нећу да улазим у проблем моралности (чувени концепт моралног хазарда) или чак легалности таквог потеза, али ми је невероватно да домаћи економисти имају погледе и ставове који су очигледно у потпуној супротности са праксом.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=21&nav_id=1686253
Turska ima iste probleme sa deficitom tekućeg računa kao i Srbija.Turska preduzima konkretne mere.Srbija?
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=21&nav_id=1686277
Pad industrijske proizvodnje u Britaniji.Ovo objasnjava zasto nasa fabrika nije dobila uobičajene naloge iz Britanije za maj i jun.
Nazalost,bio sam u pravu kada sam pocetkom aprila rekao da ce se obim narudžbina u industriji smanjiti tek kasnije.Tada sam to u kratkim crtama obrazložio i na blogu gospodina Katica.
”Vičić je trenutno nezaobilazan faktor rešenja”.
S filozofijom kojom se sluzi,pre ili kasnije ce i njega isti kalibar ljudi skinuti sa vlasti.Drugi faktor je da on mora pod hitno da povede racuna o svojem zdravlju,jer se vidi,a sam je to rekao da zdrastveno nije dobro,jer on je ipak mlad covek.Takodje Srbije ne sme da privredno samo zavisi od stranih investitora,mora Srbija da ima uporiste u svoju privredu ili sto bi rekli nasi stari ”use i u svoje kljuse”.
To se vidi iz aviona da neke zemlje iz naseg okruzenja zele da Vucica uvuku u konflikt sa njima,nazalost preko njega i Srbiju,a to ce iskoristiti i nas narod da se obracuna sa svima koji su ponizili Srbiju 90ih.On moze da igra sah sa svima u okruzenju,ali mozda se dogodi i da bude matiran,e tu vise nece moci da manervise sa pijunima,(narodom),topovima,(vojskom),lauferima(policijom),konjicom(navijacima),kraljicom(Brnabickom,M.Cadezom,S.Malim),kraljem,(V.Djukanovicem,N.Stefanovicem,Selakovicem).
Znaci mora domacu privredu podici na respektabilni nivo,ali to on i njegove sahovske figure nisu sposobne da odrade,jer jednodtsvno ne znaju kako se radi.
Ja ne vidim nacin da se kurs održava na postojećem nivou,a da to ne bude kataklizma za domaće neto izvoznike u uslovima svetske recesije.Konkretno,u našoj firmi nam je potrebno oko 900 000 evra mesečno samo za zarade zaposlenih.Obzirom da spadamo u prvih 50 izvoznika iz Srbije,i da nas tek sada kriza zahvata u punom obimu,odnosno tek sada su nam nalozi iz zapadnih zemalja,koje su nam glavno trziste,desetkovani,postavlja se pitanje da li i koliko dugo mozemo izdrzati ovaj kurs dinara.Niko nije očekivao ovako nagli pad krajem prošle i početkom tekuće godine kada su se pravile projekcije godišnjeg poslovanja.Dakle,ovo su okolnosti koje zahtevaju adekvatnu reakciju,da bi izvozno orijentisana privreda prezivela.
I evo sada pisem sa radnog mesta,jer nemam dovoljno posla,pa imam „luft“ za Internet.
@Gosa – A sto se tice AV,procice dosta vode ispod Brankovog mosta dokle shvati kome treba da plati i zemlju pogura u pravi smer
Vučić je to već shvatio,on to najbolje vidi i zna više nego drugi. Sve se vrti oko Vučića. Vičić je trenutno nezaobilazan faktor rešenja.To svi znaju al’ se prave toše 🙂
Nećemo Goso čekati još dugo. Za par meseci stvari će biti jasnije.Osećaju se političke pozitivne vibracije prema Srbiji. Može se očekivati povoljniji politički period za razrešenje balkanskog čvora, u kome mi zauzimamo centralnu poziciju, koja normalno ima i svoju cenu.Samo se fokusiraj na samoregulaciju istorijskih ciklusa i sve se lako složi.
Korona je omeđila kraj jenog istorijskog ciklusa i početak novog. Sa novom vremenskom metrikom i novim šansama.
Novi istorijski tokovi će se meriti do korone i posle korone.
Korona je simbol globalne katarze.
Živi bili pa videli.
Prva mogucnost je pomalo nedefinisana, I uglavnom losa mogucnost, iz 1000 razloga, gde je samo jedan od njih da Drzava ne zna bolje od Banaka gde treba da se ulaze u ekonomiju. Druga mogucnost je Argentina mogucnost. Mislim, Centralna Banka Argentine je pojam za nesto najgluplje i najgore ikada. U Argentini, Centralna Banka, verovatno misleci da je Argentina Amerika, decenijama upropascava drustvo, bilo da su na Vlasti Peronisti, bilo da su na Vlasti ‘Neo-liberali’.
Drzava Srbija prvo i osnovno ne bi smela toliko da trosi na raspali PIO fond raspali prosvetni sistem, 2 najvece trosadzije srpskog budzeta. Ni u normalnim uslovima, ni u krizi, ni nikada. Prvo to, pa iz toga automatski sledi manje zaduzivanja.
Inace, mislim da nigde ne postoji zabrana da neki domaci investicioni fondovi kupuju drzavne obveznici Srbije, da li Vi Gospodine Katicu, pod ‘zaduzivanjem na Domacem trzistu’ mislite na zaduzivanje kod komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji? Pa komercijalne banke uglavnom ne sluze za to, niti se uglavnom bave time, nigde u svetu. To komercijalne banke ne rade.
@” Znači Goso Vućić zna otprilike žta radi 🙂
I politički HAOS ima strukturalnu formu koju narod ne primećuje ali većina intuitivno naslućuje.
P.S.
Vidiš Goso kako ja dajem dobru podršku i to bez nadoknade 🙂
Eto Goso od mene toliko”.
Pa zato sam i ja istu ili slicnu analizu napisao na ovom blogu,a to je samo potvrdjeno.Ni ja nissm dobio nadoknadu,jer za sada je sve jos uvek u opticaju sta ce ciniti strane kompanije koje budu premestale svoju proizvodnju.Ujedno grupa vodecih ljudi iz Nemacke privrede trazili su dozvolu da posete Kinu bez neke procedure zbog coviida-19,ujedno nameravaju da uzmu jedan let i iznajme avion.Nisam pratio dalji tok dogadjaja.
Ja hocu nadoknadu da poguram Srpsku privredu,jer ona se nalzi u haoticnom stanju i mali pozitivni uspeh imaju.Nas privatni sektor nalazi se non-stop na respiratoru,cast izuzeticima it-sektoru i programerima,ali vecina njih je u Bgd,stacionirani,a unitrasnjost zvrji skoro prazna.Sad mozda kada je gradskoj populaciji uvukao strah od virusa,beze van gradske dzungle.
A sto se tice AV,procice dosta vode ispod Brankovog mosta dokle shvati kome treba da plati i zemlju pogura u pravi smer.To vazi i za opoziciju,jer i oni su u istom camcu kao i AV,ne vide od drveta sumu iza.Da ne zaboravim,strani investitori mogu napistiti i Srbiji,ako sada napuste Kinu.Nece oni napustiti Kinu,vec njih primorati da trose vise novca iz budzeta.
„Као што знате, ово није мој први текст, нити сам се данас сетио да пишем о курсу динара и о опасном ино задуживању. О том проблему пишем последњих 15 година.“
(Nebojša Katić)
Malopre sam proverio, gospodin Katić bukvalno od prvog svog teksta, objavljenog pre 15 godina, 20. avgusta 2005, piše o ovim temama:
„Nema razloga da se ljutimo na MMF jer smo se zaduživali svojom voljom a ne prinudom MMF-a, ponosni na stabilni devizni kurs. Održavajući teško precenjeni kurs zaduživali smo se i nemilice arčili devizne rezerve. (…)
Tako dolazimo i do poznate mantre o argentinskom scenariju. Ostavićemo detalje argentinske krize za neku drugu priliku i fokusirati se na samo jedan, poslednji aspekt argentinske drame – problem kašnjenja u promeni promašene ekonomske politike. Kada je postalo apsolutno jasno da je ekonomska politika Argentine napravila katastrofalnu grešku fiksirajući svoju valutu za američki dolar, vlast nije bila spremna da grešku prizna. Slepilo je trajalo više godina. Cena je uvek izgledala previsoka, a MMF je novim kreditima, zbunjujujće, produžio argentinsku agoniju i prolongirao neminovno suočavanje sa realnošću. Cenu odlaganja smo videli.“
https://nkatic.wordpress.com/2005/08/20/k%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bc%d0%b0%d1%88%d0%b8%d1%82%d0%b8-%d1%82%d0%b5%d0%bc%d1%83-%d0%bf%d0%be%d0%bb%d0%b8%d1%82%d0%b8%d0%ba%d0%b0/
Džefri Saks:
– Svet će nakon korone ostati uzdrman, podeljen i siromašan
Iza pandemije korona virusa ostaće duboko uzdrman, podeljen i siromašan svet, rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) Džefri Saks (Jeffrey Sachs), poznati svetski ekonomista, profesor Univeziteta Kolumbija i savetnik poslednjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića.
„Pandemija nas ostavlja i sa pitanjem da li idemo ka novom hladnom ratu, što bi bilo opasno i glupo. Dakle, da li će to biti svet u kom će se demagozi boriti za moć i ona će određivati ishod, ili svet u kom prevagu odnose istina i ljudske potrebe. Oba su moguća“, smatra Saks, navedeno je na sajtu RSE.
On ne misli da će mere poput štampanja para pomoći u obnavljanju radnih mesta.
„Takođe, sektor maloprodaje je uzdrman, zatim gradjevinarstvo, automobilska i avioindustrija, putovanja su skoro obustavljena. Stoga nam predstoji veoma ozbiljna ekonomska kriza“, kazao je Saks.
Prema njegovim rečima, istovremeno Volstrit i investitori smatraju da će jeftin novac i magična vakcina rešiti problem.
„Interesantna je ta utrka između optimista, koje smatram naivnima, i realista koji upozoravaju na nepovoljne scenarije“, naveo je Saks.
Na pitanje, da li će pandemija ubrzati promene u globalizaciji, koje su se prethodnih godina mogle videti, on je naveo da će se sigurno ostvariti nešto od toga, dodajući da je korekcija pojedinih aspekata dosadašnje globalizacije u redu.
„Međutim, treba da se setimo perioda posle Prvog svetskog rata, kada je prekidanje globalnog lanca snabdevanja (decoupling) dovelo do sloma međunarodne trgovine. Nakon toga se pojavio fašizam i izbio je Drugi svetski rat“, upozorio je Saks.
Smatra da ideja da bi mogao da postoji svet bez globalizacije, a da se pritom ne razume kako svetska ekonomija funkcioniše, vodi ka globalnom konfliktu.
„Ako me pitate da li se tako nešto može dogoditi, apsolutno da, može“, rekao je Saks za RSE.
Postovani Gospodine Katicu,
da je neko sa vaznih pozicija proslih / sadasnjih u Srbiji slusao i citao vase „free“ savete gde bi nam kraj bio. Nadam se da ce neko videti blago u vasim analizama i preporukama. Bojim se da cemo ostati u vecnoj nadi. Postoje i drugi umni ljudi, pofesionalci, srucnjaci koji bi pomogli posrnuloj Srbiji, samo ako bi ih neko pozvao. Da samo ponovim, najbolji i najzasluzniji na kljucna mesata (meritocracy), a ostalo ce se sloziti samo po sebi.
Pozdarv iz Montreala.
Srbija ako hoce da zivi dobro u buducnosti, jedino ima sansu industrijalizacije, a malo i poljoprivrede.
Ali nasi beze od ideje industrijalizacije ko djavo od Krsta. Cuo sam ljude koji smatraju buducnost Srbije u turizmu, kao da ne znaju da je Srbija kontinentalna drzava bez mora i za malo kapaciteta alpinskog turizma. Bez industrije nece moci, a to nije industrija tekstila ili motanje kablove. Nego industrije gde trebas skolovani kadar. A nas kadar u Srbiji ili ode vani ili je kupijo diplomu. Unisteno je skolstvo toliko jako, da ce trebati decenija da se to opet ocisti, ako se krene. Toliko ima kupljenih diplomi da svaki politicar koji krene tome, ce izgubiti izbore.
A Srbija ko po obicaju stiti one koji su lose radili, stiti one koje uvoze, koji imaju kredit u stranoj valuti. Unistava svesno gradjane koje rade dobro, rade posteno, placaju poreze, uce i skoluju se posteno. Kao sto ovde uvoznici se stite, tako da njima odgovra jak kurs.
Sva ekonomska cuda, su se desili u rezimu slabe valute od Nemacka 50tih, Japana 60tih, Juzne Koreje 70tih ili Kine 90tih.
A mi hocemo jaku valutu.
@vizantinac- Теоретски, ништа се не би десило. Наиме, новац је универзална роба или услуга која има 5 својстава (мерило цена, мерило вредности, средство плаћања (размене), светски новац и благо). Значи, извршена је размена конкретног добра за универзално добро, то је то, крај.
Хвала на одговору,
Да ли то значи да сад свака Општина може да поднесе захтев републици да им одобре средства из сиве емисије и да запосле своје незапослене као сезонске раднике у изградњи локалне инфраструктуре, као на пример, канализације, водовода ,локалних путева, паркинга, фонтана, гондола итд.
П.С.
Ова Корићанска је добра.
Ја те поздрављам са сличном – Љуби ближњега свога као самога себе –
(Мт. 22, 39).
@epistemologija – Vidim da ste verzirani u proceni vrednosti (u konkretnom slučaju valuta), pa me zanima da li možda znate kako marksisti određuju statističku vrednost života („the value of a statistical life“, abbr. VSL), koja se inače spominje u ovom članku: https://pescanik.net/spasavanje-ekonomije-ili-ljudskih-zivota/
Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
За epija:
„Deprescijacija nije prihvaljiva i neprirodna je ako ide ispod pariteta kupovne moći valuta. Onda bi nerealno jeftin bio kukuruz u Srbiji. To bi možda pospešilo njegov izvoz ali na uštrb ratara koji bi tako poklanjali radne sate u proizvodnji američkim potrošačima.“
Није ли то оно што се догађа са кинеским произвођачима и америчким потрошачима? Кинези својим радом преплављују америчко тржиште и тиме штеде американце рада како би они приуштили себи исте?
Интересује ме колико би динар пао да се његов курс вештачки не одржава?
За госп. Катића:
Захваљујем на одговору. Свестан сам да дуги низ година предлажете малтене исте мере, што само додатно показује колико свака власт у Србији од 2000. до данас не мари за искрен савет струке и пушта странце да јој диктирају монетарну и фискалну политику.
Kurs valuta treba da održava njihov paritet kupovne moći. Recimo radi ilustracije, ako 1 kg kukuruza košta 4 dolara u Americi, a u Srbiji 16 dinara onda 1 dolar vredi 4 dinara.
Tako se postiže ravnoteža cena ako je produtivnost rada ista za obe zemlje.
Ako bi NBS zbog političkog diktata vodila nerazumnu politiku apresijacije dinara i držala kurs na 1 $ = 2 din onda bi kukuruz bio nerealno jeftin u Americi, tačnije koštao bi 8 dinara za kilo.
Tako se daje neodrživa i imaginarna veća kupovna moć stanovništva u Srbiji.
Isplativo bi bilo da se kupi kukuruz u Americi i preprodaje na našem terenu ili da se prosto kupuje i troši jer se tako štedi novčanik. To bi postepeno uništilo proizvodnju ove ratarske kulture u Srbiji.
Kurs treba da se vrati na paritet, a to se postiže puštanjem na volji deviznom tržištu da postepeno depresira dinar. Zbog plaćanja kukuruza u Americi, počeće da se traži dolar sve više i tako će „poskupiti“, zapravo dinar će gubiti svoju vrednost.
Deprescijacija nije prihvaljiva i neprirodna je ako ide ispod pariteta kupovne moći valuta. Onda bi nerealno jeftin bio kukuruz u Srbiji. To bi možda pospešilo njegov izvoz ali na uštrb ratara koji bi tako poklanjali radne sate u proizvodnji američkim potrošačima.
Prema tome, kurs treba da odražava paritet kupovne moći valuta s obizrom na dostignute nivoe produktivnosti rada u nacionalnim ekonomijama. Svaka apresijacija/depresijacija vodi distorziji cena i neracionalnoj alokaciji resursa u zemljama u međunarodnoj razmeni.
Ako su građani uzimali kredite da bi kupovali stranu robu, onda im treba neko objasniti da su lažno uljuljkivani nižim cenama uvoznih dobara. To nije fer plej. I treba ih uputiti na Mlađana Dinkića i Vojislava Koštunicu. Iz doba njihovog vakta potiče ta igrarija sa kursom dinara, a i mnogo toga drugog što danas ne valja u ekonomiji. Vučić mu tu dođe samo kao sledbenik, doduše karikaturni.
@Ivan
Теоретски, ништа се не би десило. Наиме, новац је универзална роба или услуга која има 5 својстава (мерило цена, мерило вредности, средство плаћања (размене), светски новац и благо). Значи, извршена је размена конкретног добра за универзално добро, то је то, крај.
Али ако би инвестиција у физички фонд почела да остварује било какав пословни резултат, опет би морали да „одштампате“ универзалног добра да би испунили 3. и евентуално 5. својство. Даље, то се зове мултипликатор и представља даљу надградњу теорије.
Почетна основа сваке економије представља план или одговор на питање: шта ми хоћемо да урадимо и где хоћемо да идемо?
Ово је сада политика и ту не бих даље, али опет понављам и мислим да је то најважније: морате волети овај народ и ову државу. Ако ми волимо наш народ и државу, добићемо и краља, председника, оца, шефа који воли нас и тада ћемо знати који економски правац бирамо.
једина дефиниција љубави је у посланици Коринћанима гл.13.
За Немирног – Курс се не препушта судбини, већ се бира ниво на коме ће се курс бранити. Што је ниво виши, потреба за интервенцијама је мања. Колико је мања не знамо егзактно, јер ће то зависити од калкулација увозника, тражње и сл. Још важније, проблем курса се радикализује у ситуацијама каква је ова данас, а мудра власт ј морала да се тиме бави у претходним годинама и да постепено депрецира курс по подношљивој стопи од нпр. 2-3% годишње.
Као што знате, ово није мој први текст, нити сам се данас сетио да пишем о курсу динара и о опасном ино задуживању. О том проблему пишем последњих 15 година. Узгред, о политици курса у овом последњем циклусу, писао сам почетком 2018. – поново узалуд: https://nkatic.wordpress.com/2018/02/28/mocni-dinar-vec-videno-i-skupo-placeno-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-28-02-2018/
Катастрофа и последице по дужнике и увознике, ако је о тој катастрофи реч, неће се избећи, већ ће се само померити у времену. При томе, трошкови политике курса динара ће бити пренети на цело друштво. То смо видели кроз пад БДП-а, кроз раст спољног дуга, кроз емиграцију, кроз смањивање плата и пензија.
Дакле, то што грађани троше преко могућности је стимулисано прецењеним курсом и то на два начина – кроз јефтиније задуживање код банака и кроз јефтиније увозне робе. Друга страна тога је систематско кажњавање одговорних грађана. То није од јуче и о томе сам писао нпр. овде: https://nkatic.wordpress.com/2010/06/16/kaznjavanje-zdravog-razuma/
За господина Катића:
У одговору Младену сте делимично одговорили на доле постављена питања. Ипак, Србија мора да бира између два зла: јак динар и јак увоз односно дефицит; или слабији динар, мало бољи извоз и огромни проблеми са дужницима.
Мора се водити рачуна и о људима које запошљава страни капитал. Држава нема капацитете да запосли толику армију људи на краћи рок ако део њих буде отпуштен услед „пада конкуретности“ и „финансијских проблема“ српске привреде.
Ово је један од разлога зашто власт одржава тренутни статус кво.
“ U aprilu je NBS spiskala 440 miliona evra kako bi sačuvala kurs, a sa njim i iluziju o ekonomskoj moći „najbolje“ ekonomije u Evropi.“
Ово звучи много, али не видим цифру колико би Србија уштедела евра да је препустила курс својој судбини.
Истина је да јак курс одговара увозницима, али не знамо да ли он не одговара људима који живе у Србији. Оно што знамо је да у Србији постоји много дужника којима пад вредности динара значи омчу око врата. Не можемо кривити Србију за то што њени грађани купују аута за које немају новца, или стан, или фрижидер, или било шта друго на кредит.
Дакле, који су то опортунитетни трошкови којих се Србија одриче бранећи јак курс динара и који би трошкови били одустајања од те политике? Каква би социјална катастрофа уследила када би Србија препустила динар судбини?
@Gosa
Evo Goso, za sada i moja malenkost ‘informativno’ da pogura tvoju ideju !
Povratak proizvodnje u Evropu, mnogim Evropljanima je postalo jasno koliko Njemačka i ostatak Evrope zavise od kineske ili indijske proizvodnje.
Sadašnja politika pokušava da zaokrene točak globalizacije. Pose skoro 30 godina političari zahtijevaju da firme svoje proizvodnje povuku iz Kine i da ponovo počnu da proizvode u Evropi, kazao je nedavno evropski komesar za industriju Thierry Breton za Welt.
Njemačka i ostatak Evrope zavise od kineske ili indijske proizvodnje. Od tada se političari, poput njemačkog saveznog ministra zdravlja Jensa Spahna (CDU), zalažu za to da se proizvodnja važnih lekova vrati u Evropu.
Reshoring piše, u jednoj još neobjavljenoj analizi, eksperata Germany Trade and Invest (GTAI). Ova poludržavna agencija savetuje nemačke firme koje investiraju u inostranstvu za lokacije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, jer su bliže kupcima, kaže se u ovoj analizi.
Pre svega su to države bivše Jugoslavije, koje dugoročno gledano žele da postanu članice EU, atraktivni ciljevi.Upravo su industrijski iskusne države Z. Balkana, poput Srbije, BiH ili S. Makedonije, piše u analizi.
Srbija je nedavno najavila da želi da bude najinteresantnija država za investitore na planeti. Narednih će godina tamošnja vlada ući u reforme da bi u doing-business izvještajima Svetske banke, koja još žali zbog nedostatka investicione klime, izbila među prvih 5 država.
Srbija se može nadati investicijama evropskih povratnika iz Kine, kažu eksperti GTAI teritorijalna bliskost mali troškovi transporta, imamo sporazume o pridruživanju i relativno niske cene proizvodnje.
Znači Goso Vućić zna otprilike žta radi 🙂
I politički HAOS ima strukturalnu formu koju narod ne primećuje ali većina intuitivno naslućuje.
P.S.
Vidiš Goso kako ja dajem dobru podršku i to bez nadoknade 🙂
Eto Goso od mene toliko
@vizantinac
Дали сте леп и сликовит пример узајaмне везе количине оштанпаног новаца и укупне суме вредности производа, добара или новостворене вредности.
И то је у апстракцији или теорији тачно.
Е сад се мени у глави врзма једно ново потање: “ Шта се дешава кад ова новостворена вредност, објекти, немају употребну вредност, односно нема повраћаја уложених средстава?
Народ то обично зове промешена инвестиције. Како се правда та инвестиција и има ли тада инфлације?
Унапред хвала на одговору,
Инфлација је по дефиницији: пораст количине новца у оптицају. Она се мери са сумом робних цена, тј. сума робних цена је иста као и количина новца у оптицају (упрошћена дефиниција). Оно 90-их није била инфлација, нити је то био економски феномен. То је једноставно била пљачка, и то посматра и анализира правна научна дисциплина.
Ако би, теоретски Држава и НБС „одштампали“ новац и тако створен новац употребили за куповину девиза, добили би хаос, непотребан хаос. Али ако би тако створен новац употребили да наруче новостворена добра и услуге, онда би се повећала и сума робних цена и не би било инфлације. Н. пр. наручите од домаћих фирми, магистрални пут до неког лепог планинског места, неколико хотела у складу са амбијенталним окружењем и пристојним урбанизмом и пратеће комерцијално-туристичке садржаје. Добили би новостворену вредност, повећали би суму робних цена а не би повећали општи ниво цена, због новостворених добара и тиме би изједначили суму цена са порастом новца у оптицају. Нема инфлације…
Ефекти таквог пројекта су јасни, а 90% може да се изведе без потреба за девизама, само од домаћих извора.
Мало сам упростио, али мислим да је суштина коментара јасна.
И на крају: да би управљали државом или народом, морате га волети.
Znaci Srbija se zaduzuje,predsednik AV priprema nastavak plana izgradnje infrastrukture u Srbiji,i moli Boga da se EU sto pre otvori da bi se obnovio izvoz iz Srbije.
E sad,kada je u pitanju nasa domaca privreda nece biti tako lako da se povrati na svoje izvozno strano trziste koje smo imali pre covida 19,ali postoji mozda i velika sansa da kompanije iz EU,prebacuju svoje proizvodne linije iz Kine blize njima,,sto omogucava da se neke od njih angazuju i u Srbiji i na taj nacin dobiju nove dobavljace blize sebi.
E tu naravno bice vazno da imamo odlicne mogucnosti sa ponudama koje kompanije bi mogle preduzeti na sebe kvalitetnu proizvodnju komponenti za potrebe EU privrede,takodje i da smo i konkurentni.
Takodje jedan deo privrede pogotovu nase domace bice potrebno da se sinhronizuju,efikasnije organizuju itd..,i bore za trziste kako domace,tako i strano.
Tesko da ce moci da im u dovoljnoj meri pomogne PKS,UPS,ministarstvo privrede i trgovine,i druge institucije koje se bave privredom u celini.
Sta nam je ciniti?Uglavo siguran sam da trebamo biti pametno i strucno agresivniji oko trzisnih mogucnostima da nasoj privredi omogucimo bolju privrednu poziciju i poslovnost.
@Kum
Dragi Kume, protiv toga ne bih imao ništa 🙂
I moje vreme na mom fakultetu dolazili su studenti prava, ekonomije i drugih fakulteta, da slišaju neponovljiva predavanja legendarnog prf. Ćurčića.
Često je profesor umeo u sred predavanja da iznenadi studeta nekim vickastim pitanjem. Kolega fizički prisutan a dihovno otsutan samo sleže ramenima.
Vremešni profa roditeljski ga posavtuje:“Dragi študent, nije ovo fakultet za vas, bolje bi bilo i za tebe i tvoje roditelje da pređeš u onu žutu zgradu, ovde samo gubiše vreme i novce.“
P.S.
Nije ovo žal za mladost nego tuga za takvim legendom i vrenenima koja su proćerdna u nepovrat.
A tako smo maštali da ćemo biti neko i nešto 😦
@ Ivan
Ja mislim da je vreme da nas cuveni brend znan kao Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu iznesemo na trziste,da ga prodamo posto-zasto i da usrecimo profesore na njemu koji zude za idolom slobodnog tržišta.Ja sam human covek,lepo se osećam kada ljudima učinim uslugu.Kada bih prodao Ekonomski fakultet….mojoj sreći ne bi bilo kraja.
Sa druge strane bi u prilog decentralizaciji mogli preurediti Ekonomski fakultet u Kragujevcu kao drzavni fakultet sa predavacima koji bi bili zastupnici druge ekonomske koncepcije.Tako da u uslovima zdrave konkurencije dobri obrazovni rezultati ne bi izostali.
За Небојшу Катића – Слажем се са вама, хиперинфлација јесте политички феномен и произилази из одређеног контекста. Да ли је СРЈ могла боље да се снађе под санкцијама је једна велика тема…Мој утисак је да је и економски контекст у коме се распала СФРЈ један битан фактор. Гурање санкција УН под тепих јесте разлог да се наши западни пријатељи не увреде и ту сте у праву. Уз то мислим да би могао бити доведен у питање и цео концепт из 2001.г. по коме чланство у ЕУ по сваку цену нема алтернативу, уколико би се спровела коректна дебата коју сте поменули. Сећајући се и наших “независних“ медија из периода 90-их, чини ми се да су делимично већ тада градили концепт у коме живимо данас. Али, то је већ друга прича.
Надам се да ми нећете замерити на овом скретању са теме текста.
Хвала на коментару.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da NBS na razne načine povećava količinu novca, pa i otkup obveznica može biti jedan od njih.
„Doneli su odluku o otkupu obveznica kojih nema. Samo da to ne bude namenjeno finansiranju državnih preduzeća, kao što su EPS, Er Srbija, Telekom iz primarne emisije. Mi smo već imali tako nešto u bivšoj Jugoslaviji. Tada se to radilo preko refinansiranja kredita. Banka odobri kredit društvenom preduzeću, jer zna da će joj taj kredit otkupiti Narodna banka. Osim toga i određivanje rejtinga od strane APR-a nije kredibilno na međunarodnom tržištu“, upozorava Arsić podsećajući da Srbija nije SAD ili evrozona i da ukoliko bi se emitovalo previše dinara građani bi mogli da odu u menjačnice da ih menjaju za evre. To bi prema njegovim rečima, značilo da bi prevelika ponuda dinara mogla bi da stvori dodatni pritisak ka smanjenju deviznih rezervi.
Za Dejana – Moja poslednja rečenica u tekstu objašnjava šta se htelo članom 62. Zakona o NBS. Američka država se još ne zadužuje direktno kod FED, već to radi na sekundarnom tržištu, ali UK najavljuje direktno zaduživanje centralne banke. Pri tome, zaduživanje na sekundarnom tržištu je danas samo smokvin list za jasnu eksploziju štampanja novca.
Neto izvoznici ne bi bili ugroženi deprecijacijom dinara jer bi njihov prihod u dinarima porastao, a porasla bi i neto zarada. S druge strane, možda bi domaći proizvođači bili stimulisani da pokušaju da konkurišu repromaterijalu koji se uvozi. (Napravite malu računicu npr. prihod je 100 evra, a repromaterijal je 60 evra. Zatim obračunajte zaradu u dinarima sa npr. 118 dinara za evro i zaradu ako je evro 130 dinara. )
За Предрага М. – Више сам него свестан 90-тих и отуда сам врло стрпљиво, годинама, покушавао да објасним да је феномен хиперинфлације нешто што не пада с неба, већ се увек дешава у хаосу. Дакле, хиперинфлација се манифестује као монетарни феномен, али је по својој суштини заправо политички. Хиперинфлација прати ратове, санкције или периоде у којима је држава пред распадом. Да постоји коректна дебата то би било јасно, као што би било јасно и какве су разорне штете Србији нанете санкцијама. Као да неко жели да сакрије ово друго, па отуда хиперинфлацију гура у први план. Тиме се сва кривица сваљује на домаће власти, да се не би увредили наши западни пријатељи.
G.Katiću,
U Vašem članku kažete da je „direktno zaduživanje države kod NBS je zabranjeno zakonom…“. Da li možete da objasnite šta se htelo tim zakonom, da li da se spreče eventualne zloupotrebe/manipulacije vlasti/vlada nad monetarnom politikom ili…? I ako se ne varam, vlada SAD se takođe zadužuje kod FED-a, iako je to privatna organizacija ali svejedno u ulozi centralne banke.
I još – ako bi se odustalo od veštačkog održavanja kursa dinara, zar ne bi to ipak negativno uticalo na domaću proizvodnju (ovo malo kakve je imamo)? Jeste, sa nižim kursom bi naši proizvodi bili komnkurentniji ali treba imati u vidu da se velika većina repromaterijala za tu istu domaću proizvodnju uvozi (samim tim, plaća u devizama). Pa bi samim tim, niži kurs dinara doveo do inicijalnih većih troškova tih proizvoda (čini se kao kvaka22).
Hvala unapred na odgovoru.
Текст је врло језгровит и показује да се са кризом (која предстоји) може борити и помоћу новца који се може створити, и али и новца који се може повући из банака, па вратити у систем. Можда држава Србија треба да посегне за оба модела. Господин Катић је и раније писао о истим моделима развоја (нпр,“Баук примарне емисије и угодно ино-задуживање“), али и проблемима који стоје, а о којима нико не расправља, попут ефикасности банкарског система у Србији везано за укупан развој (нпр,“Када кредитни систем убија економију“). Ове теме су индиректно дотакнуте у тексту, или ја превише широко размишљам. Парадоксално, из ове кризе бисмо, када би се применили горе описани “опасни“ модели борбе са кризом, могли и научити да држава може сама утицати на развој. Изгледа да ћемо опет пропустити ту прилику. Али, оптимизам ме не напушта, јер Србија има још “добрих крава“ за продају, до те 2027. године.
С друге стране, сматрам да “грађани“ Србије имају исконски страх од НБС и њене “немилости“, у виду примарне емисије (читај: хиперинфлације). Тај период од 1992-1994. у СРЈ је дубоко урезан у памћење. Пошто сматрам да се сваки страх да би се победио, мора рационализовати, “грађанима“ Србије се мора објаснити зашто је и како дошло до тог страшног периода у њиховим животима. Без рационализације и научног објашњења, пре свега на “слободним“ телевизијама у Србији, тешко да ће се неки нови концепт развоја пробити у нашим најутицајнијм медијима. Говорим и из личног искуства, јер коме год да сам препоручио (а пуно је тих људи), између осталог, и текстове које сам горе навео, сви би ми одговорили у стилу: “А сећаш ли се Дафине, газда Језде, када си куповао бензин на флаше…Иди бре…“ С тим у вези, ко год буде покушао да објасни поменуту хиперинфлацију, доћи ће на јако, јако клизав терен. Терен који води у спиралу на доле, где ће бити означен као један од многих “профитера“ и миљеника “брачног пара Милошевић“, који нам је и “донео“ санкције… После такве стигме се губи сваки кредибилитет, чак и код припадника “грађанске“ Србије.
За Младена – Од марта 2017. до марта 2020. курс динара је ојачао 5,5%. То говори да је тренутак за умерену и стрпљиву годишњу корекцију курса био пре три године и да је од 2017. требало наставити благу депрецијацију од нпр. 2 или 3% годишње. Привреда и грађани би се томе прилагодили без веће трауме.
Узгред, обзиром да је кумулативна инфлација у том периоду била око 7%, евро камате су биле нула, куповна моћ евра у Србији је опала бар 12%. Подсетићу да је током прве деценије 21. века куповна моћ евра у Србији драстично опала, а да грађани нису ни приметили. Евро није заштитио штедише, већ је само „заштитио“ илузију сигурности.
Фиксни курс уноси стабилност у економске калкулације, али фиксни прецењени курс тихо убија економију. Он шаље све врсте погрешних сигнала – подстиче увоз, дестимулише извоз, олакшава задуживање које је валутно индексирано и уљуљкује државу у уверењу да су макро параметри ризика веома добри. Када тренутак истине дође, тешко је прихватити реалност. Промена курса кроз депрецијацију изазива потресе свих врста – од притиска на цене, до немогућности враћања кредите итд.
Кретање трговинског и текућег биланса најбољи су показатељи његове „реалности“. При томе, уместо појма „реални курс“ који је варљив, радије бих користио појам „курс који одговара интересима домаће економије и њеног раста“, или „курс који уравнотежује текући биланс“.
Mislim da privreda ima kapaciteta da odgovori pojačanoj traznji.Ni u jednom sektoru kapacitet nije potpuno angazovan zbog uvoza koji je subvencionisan kursom dinara.Treba biti kreativan posebno u gradjevinskom sektoru.Tu imamo kompletnu paletu domacih proizvodjaca materijala.A imamo trenutno ne iskoriscenu radnu snagu,koja se vratila iz inostranstva zbog krize.Dati povoljne kredite gradjanima za gradjevinski matrijal,itd.
U principu strance,bilo investitore,bilo njihovu robu ili usluge,treba istiskivati pazljivim merama,korak po korak,a prazan prostor brzo popunjavati domacim.Pri tome strogo vodeći računa da nasi ne podbace u kvalitetu,jer to bi bio težak marketinški udar koji bi protiv nas upotrebili oni koje menjamo.
Za Krleta – Odgovor na Vaše pitanje je komplikovan, jer postoje različite kombinacije koje se mogu javiti na tržištu. Kada je inflacija u pitanju, dinar iz emisije NBS i dinar iz prodaje evra dobijenih evro obveznicama na inflaciju utiču na isti način, pod uslovom da je NBS otkupila evre. U oba slučaja reč je o novoj emisiji novca i povećanju novčane mase.
Ako su evri otkupljeni od strane bankarskog sektora, situacija je slična. Slobodan novac banaka koji je bio imobilisan vraća u promet preko trošenja države čime se povećava tražnja. (Dinarske slobodne rezerve banaka se smanjuju, a devizne rezerve banaka rastu.)
Ako se evra otkupljuju od strane privrede radi uvoza, otplate kredita i sl. tada se dinarska tražnja u prvom koraku smanjuje, ali se u drugom koraku vraća na isto, jer se država zadužila da bi kreditirala privredu, pa će se dinari kojima su otkupljena evra vratiti u promet.
Da li će doći do skoka inflacije ne zavisi od načina zaduživanja, već od toga da li privreda može da povećanjem ponude odgovori na rast tražnje koji je kreiran emisijom dinara, po bilo kom osnov. Ako privreda ne može da odgovori rastom ponude, cene će rasti, a rast će i uvoz. Rast uvoza će smanjiti pritisak na cene, ali će to pogoršati trgovinski bilans.
Kurs dinara će zavisiti od politike NBS. Ako NBS brani kurs, tada će emisija dinara biti neutralna sve dok NBS nastavi da interveniše i prodaje evra. Zaduženje od dve nove milijarde evra pomaže da NBS može duže da interveniše. Rezerve su veće i lakše se može smiriti paniku ako građani krenu da povlače depozite. Direktan dinarski kredit NBS dodatno ugrožava kurs pre svega ako domaći akteri masovno špekulišu na tržištu kupujući evra iako im nisu potrebna za trgovinske transakcije i time vrše.
Moje mišljenje,
Srbija mora da veže svoju valutu za evro i ne sme da je devalvira ili depresira kako bi poboljšala svoju konkurentnost, eksternu poziciju, dala podršku izvozu, bez saglasnosti zemalja EU
Gospodine Katicu
Nisam jos procitao Vas clanak ali sta mislite o ovome
https://www.apr.gov.rs/%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8/%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B8/%D0%B0%D0%BF%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82/%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3.1571.html?fbclid=IwAR0Qp3bxWb-EmmigQapklPZqrgj39NqeArEcZB2YAmUp-JSNY_NIBPYujiE
Поштовани господине Катићу,
Пошто сам последњих пар месеци пратио ваша излагања (и морам признати уживао у њима) приметио сам да сте више пута поменули да је курс нереалан.
Занима ме по вашим проценама који би био реалнији курс динара у овом тренутку? (бар отприлике)
И још једно питање уз скромну констатацију – по мени је једна од ретких добрих ствари ове па владе стабилан курс тј. не као у блиској прошлости кад су нас за иоле неку инвестицију па чак и приватних моћника пљачкали тихо са варијациом курса од пола динара – динар, наизглед невидљивом али после више пута поновљеном итекако осетљивом. Исправите ме ако грешим, али да ли би опет народ платио то пуштање курса на реалне параметре, да би му се можда исплатило касније кроз јаку државу или постоји неки бољи начин играња са курсом, а да ја са том неком динарском уштеђевином не добијем мање евра некада и самим тим не економски речено будем поново опљачкан?
П.с. Разумем ваш апел за курс на дуге стазе и грађења квалитетне државе, али ме занима тај тренутак промене и ко би га платио, грађани или држава
Gospodine Katicu,
Sta bi se desilo da je drzava uzela dve milijarde od NBS; odnosno kako bi se to odrazilo na kurs dinara i inflaciju i kako bi to „vratila“ narodnoj banci?
Pozdrav!
Odlica, pitak i jasan tekst.
Medjutim mi smo granicu propasti vec presli….