U državama dobro simulirane demokratije građani najčešće glasaju za one političke stranke koje će, kako veruju, na najbolji način zastupati njihove interese i vrednosti. U državama koje demokratiju neuspešno simuliraju, građani glasaju za ili protiv onoga ko je u tom trenutku na vlasti, pa izbori tako postaju neka vrsta plebiscita. Oni koji glasaju protiv vlasti često glasaju za „prvog iz autobusa“, bez jasne ideje šta bi promena mogla da donese. Koliko god prethodni iskaz odslikavao skepsu prema demokratiji, dobro simulirana demokratija svakako je bolja od one druge. Istočna Evropa, i Srbija u njoj, imaju veliko iskustvo u lošem simuliranju demokratije.
Kada su građani (uz izdašnu inostranu pomoć) 2000. godine svrgavali vlast glasajući za šaroliko društvo okupljeno u DOS-u, oni nisu glasali za političke programe udruženih stranaka niti su mogli da naslute šta će budućnost doneti. A budućnost je donela koaliciona trvenja, krizne štabove i dodatnu destrukciju već teško narušenih institucija, podelu države na partijske feude, privrednu destrukciju i još veću korupciju od one iz prethodnog perioda. Udvoričku elitu prethodnog režima zamenila je „evropskija“ elita, takođe udvorička. Onaj deo elite koji se nije jasno politički svrstao ostao je na margini.
Traumatično postoktobarsko iskustvo dovelo je do toga da deo građana čiji su životi upropašćeni i/ili čije su nade izneverene „oktobarskom revolucijom“, radije glasaju za crnog đavola nego za političke snage koje identifikuju s tim periodom. Dobar deo opozicije i njima naklonjenih intelektualaca kao da ne razume tu jednostavnu činjenicu.
Smisao ovog, pretpostavljam za mnoge iritantnog viđenja prošlosti, jeste da ukaže na sličnost današnje političke situacije sa onom od pre dvadeset godina. Ponovo je na sceni binarna podela za i protiv jedne ličnosti. Ponovo je na jednoj strani brutalni monopol partije na vlasti, ponovo je na opozicionoj strani veliki broj malih partija koje se guraju oko političkog centra. Razlika je samo u tome što nema stranog faktora koji bi to šareno opoziciono društvo ujedinio i organizovao – bar ne za sada.
Mnoštvo partija ne reflektuje ni politički dinamizam niti raznolikost političkih ideja i ideologija. Na sceni je veliki broj partija koje ne mogu racionalno da opravdaju svoje nezavisno postojanje. Ove partije su nastale pre svega na sujetama svojih lidera i, još gore, odražavaju njihove međusobne animozitete. Ako sličnomišljenici nisu u stanju da se okupe u jednoj partiji, kakvi su izgledi da koalicija malih partija obezbedi funkcionalnu vlast – ako je ikada osvoji? Da li bismo tada ponovo gledali reprizu onoga što je viđeno u prvoj deceniji ovog milenijuma? Koliko još vremena treba da prođe kako bi politička elita sazrela i razumela da je politika, između ostalog, i veština kompromisa i da počiva na toleranciji partijskih frakcija i kontroli ega?
Okupljanje šarolike opozicije u jedan blok, iz ugla političke pragme i taktike, može biti dobra ideja i možda može doneti pobedu na izborima, jednoga dana. Za budućnost Srbije i normalizaciju političke scene takva smena vlasti bila bi loša repriza. Srbiji nije potrebna široka koalicija političkih snaga, već čišćenje, profilisanje i ukrupnjavanje političke scene, bez obzira ko je trenutno na vlasti.
Građani bi trebalo da znaju kojim putem opozicione stranke žele da vode Srbiju, kako planiraju da ostvare svoje ciljeve i u čemu je fundamentalna razlika između politike koju vodi trenutna vlast i one za koju se oni zalažu. U tom kontekstu nije ni izbliza dovoljno ponavljati fraze o borbi protiv korupcije, o demokratizaciji javne scene i borbi za slobodne medije. Poučeni ranijim iskustvima, građani će im teško poverovati na reč.
Smutna su i opasna vremena, a vlast neprekidno daje povode da se politički diskurs grubo i primitivno banalizuje. U takvom ambijentu nema prostora za ozbiljne razgovore i debate o putu kojim Srbija treba da ide. Ovo je za opoziciju možda i srećna okolnost budući da u tako vulgarnoj kakofoniji ona može da izbegne izjašnjavanje o teškim dilemama koje su pred Srbijom.
Da je politička scena uljudnija i normalnija, građani Srbije bi možda saznali da u bitnim političkim opredeljenjima zapravo nema velikih koncepcijskih razlika između vlasti i najvećeg dela opozicije. Možda bi građani tada otkrili da je reč o nečemu što Frojd (u drugačijem kontekstu) zove narcizmom malih razlika, te da u političkom smislu Srbija živi zadati život bez obzira ko je na vlasti.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Слободан Милошевић: “Моја савест међутим, не би била ни најмање мирна, ако свом народу не бих, после свих ових година на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини, ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако, што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам. Та заблуда, да бира сам оно што за њега бира неко други, најопаснија је заблуда.“
Судбина народа је комплексно антагонистички појам, и најопаснији облик друштвених противречности !!!
Док је кисмет је чиста судбина, на који не можемо утицати нити предвидети. То је обично како народ каже – Виша сила који нисмо могли предвидети због природне ограничености.
Док су карма догађаји на које можемо да утичемо, наслутимо, предвидимо, али ми ништа не предузимамо да је избегнемо.
Значи на карму можемо утицати све дотле док не еволуира у судбину.
Тако да карма, по универзалном закону ентропије, друштвених кретања, временом прелази у судбину.
Универзални закон природе каже: „Догађаји препуштени сами себи, теже од лоших ка горим, са крајњим колапсирајућим исходом нерешивости“.
Што нам се отприлике и догађа.Ми више нисмо у стању ништа да решимо.
Ове Милошевићеве речи личе на пророчанство.
Па није ни чудо јер је ОН имао највише информација.
Повратак у садашњост, и будућност.
“Моја савест међутим, не би била ни најмање мирна, ако свом народу не бих, после свих ових година на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини, ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако, што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам. Та заблуда, да бира сам оно што за њега бира неко други, најопаснија је заблуда.“
Za Milana P. – Mislim da bi uvođenje sankcija Srbiji u ovom trenutku bilo kontraproduktivno i da bi prisililo Srbiju da se okrene Kini i Rusiji. Ako je o pretnjama reč, umesto grubih pretnji Srbiji, pre bih očekivao lične pretnje predsedniku Vučiću. Toliko je problema na globalnoj sceni da mi se čini besmislenim da se od kosovskog problema ponovo pravi svetski problem.
@-Milan Pešić-ili ćemo morati jednostavno da kažemo: „dosta je bilo gospodo, hvala na saradnji“
To jednostavno, već nije politika, jer slabiji nikada nije u mogućnosti to da kaže.
Novih sankcija, onakvih kakve smo imali, neće biti, ali će biti rigoroznijih stavova moćnih koji bi još više otežavali naše stanje.
Evo ponovo, primera iz naše skorašnje istorije.
U Dejtonu, kada se rešavalo pitanje BiH, je ‘tejno’ došao i Rugova, s’ namerom da se u paketu reši i pitanje KiM.
Milošević je taj kontakt odbio.
Tako da posledice vidimo kakve su.
To što naivni misle da vreme radi za nas, niti je tačno niti je svrsihodno. Vreme radi protivu nas. Svi relevatni faktori u životu to pokazuju i dokazuju.
To iskusni i ozbiljni političari i njihovi savetnici dobro znaju.
Faktor vremena je neumoljiv parmetar, koji u kolektivnoj političkoj psihologiji uslovljava da se uzmu u obzir objektivne činjenice koje ne možemo sami rešiti .
@Marko B.
Jednom sam rekao da prezirem DS.Ali oni imaju svoju ulogu kao opozicija u borbi protiv vlasti.
„Građani bi trebalo da znaju kojim putem opozicione stranke žele da vode Srbiju, kako planiraju da ostvare svoje ciljeve i u čemu je fundamentalna razlika između politike koju vodi trenutna vlast i one za koju se oni zalažu.“
Svi mi ovde na forumu bismo svakako voleli kad bi se ekonomska politika vodila u skladu sa savetima koje daje naš domaćin na forumu. E sad, pošto je to u trenutnoj konstalaciji skoro pa nemoguće, hteo bih da kažem da mi se ipak čini da je po tom pitanju trenutna vlast za tanku nijansu bliža nekim shvatanjima g. Katića, u odnosu na one koji su trenutno najglasniji kritičari vlasti, prevashodno na tzv. slobodnim televizijama. Negde bih čak pre mogao da očekujem zaokret u ekonomskoj politici kod vlasti, nego kod proklamovane opozicije. Gledajući s te strane, mislim da se od opozicije ne može očekivati mnogo toga dobrog.
Ono što mene trenutno brine, a vraćam tu temu ponovo u diskusiju, jeste problem Kosova i Metohije. Možda najvažnija tema koju opozicija (osim anti-EU opozicije) uporno izbegava. Gospodin Katić je u jednom intervjuu rekao da ne bi trebalo priznati Kosovo u zamenu za EU integracije. Svedoci smo da se ovih dana, ponovo, ne znam više po koji put, zahuktava tema rešavanja statusa KiM. S obzirom na taj planirani sastanak u Americi, deluje da možda ovog puta čoban ne laže i da je zaista vuk došao po svoje. Čujemo tonove koji prete sankcijama ukoliko Srbija ne prihvati predlog itd. Voleo bih da čujem mišljenje g. Katića. Da li smo doterali cara do duvara? Ukoliko odbijemo dalje ustupke, da li nam slede formalne i neformalne sankcije? Za formalne ne vidim pravni razlog, ali neformalnih se plašim. Da li ćemo i dalje moći da izbegavamo sve te hice koji nam lete oko glave, ili ćemo morati jednostavno da kažemo: „dosta je bilo gospodo, hvala na saradnji“?
„Šta raditi sa onima koji nisu deo Gejtsovog tima?Koji nemaju platu nekoliko hiljada evra.Zar nije,blago rečeno,degutantno da neko ima platu nekoliko hiljada evra u siromašnoj zemlji?“
(Kum, 16/08/2020 u 12:39)
Ja letovanje od 4000€ plaćam od novca koji sam pošteno zaradio, plativši državi Srbiji porez više desetina miliona evra.
I mogu da platim i 17.000€ za vilu sedam dana na moru u hotelu pored mog, i patike od 600€ i sako od 5000€.
(Citirano u: http://www.nspm.rs/hronika/nenad-cekic-sve-dok-dragan-djilas-predvodi-opoziciju-aleksandar-vucic-moze-mirno-da-spava.html)
@Немирни dozvolite mogućnost da osobe koje kometarišu članke g. Katića nemaju odnos prema vlasti kao plenu koji treba ugrabiti po svaku cenu (na bilo kojoj razini). Pojedinci su se možda ostvarili u okviru svojih zanimanja pa, na osnovu nekih svojih iskustava, smatraju da čitavo društvo može bolje. Mislim da ovaj članak upravo cilja to da se u Srbiji rukovođenje državom tretira kao pozicija iz koje treba izvući profit, odnosno kao sredstvo za ostvarivanje sopstvenih interesa. Očigledno da se ovim principom rukovodi i vlast i opozicija. Jedni su u poziciji da izvlače korist, drugi pretenduju na tu poziciju, a sve se dešava pod plaštom demokratije i navodne volje građana. Da ne gnjavim više, kao što je g. Katić već objasnio u svom čanku, izbori su poprimili oblik (emotivnog, odnosno lukrativnog – kako kome) referenduma na kojima se glasa za, odnosno protiv nekoga (ili se ne učestvuje uopšte). Neko je nametnuo takav ton, ali mislim da je društvo u stanju da prepozna podvalu i da svi možemo znatno bolje
За госп. Катића и Предрага:
Један разлог томе могу бити чињенице да наш домаћин нема илузија поводом „просвећености“ тренутне опозиције и да је свестан одговорности која је потребна за управљање државом. „Vuchic bad“ без нуђења смислене алтернативе није одговоран начин бављења политиком.
Некоме се у „Политици“ такав здраво-разумнски начин размишљања није свидео.
Ово је само моја теорија, наравно.
За Предрага М. – Приметио сам, наравно, да је мој текст у интернет издању „Политике“ скрајнут. Да ли то урађено случајно или намерно, не знам.
Морам да приметим да, за разлику од свих текстова нашег домаћина који се могу прочитати у елекронском издању “Политике“, овај текст је прошао непримећено. Зашто? На мом мобилном телефону, као и на компјутеру који користим, када год отворим страницу “Политике“ (нисам претплатник) текст нашег домаћина од прошле недеље увек излази као нов текст у рубрици ‘Погледи“, и не морам да га тражим. Овај пут се то од понедељка до данас није дешавало. Отуда можда и само један коментар на овај текст у “Политици“. Можда је наш домаћин овога пута “претерао“, и дирнуо у нешто/некога или у неку агенду у коју се сад не дира? Текст је у електронском издању политике објављен 17.8.2020. Чудно, зар не?
”Ne bi trebalo previše trošiti snagu i vreme na sukobe sa vlastima i rasprave sa ostatkom opozicije.”
Naravno da ne,ali mediji i njihovi provokatori i manipulativni novinari su ti koji stavaraju kupleraj i rijaliti sou intervjue sa pozicijom i opozicijom,ne konkretnim pitanjima,vec onaj sa pozicije je rekao tako i tako,ili onaj iz opozicije je rekao to i to,a niko da pojuri sudstvo i da resava vrlo opasne intrige i zvrzlame,moramo imati u vidu da su padale vlade od intriga i ratovi su znali zapoceti.
@ Milan
Zanimljivo pitanje.
Ukratko,možda bi opozicija mogla da deluje na sledeći način:Derivati DS-a bi trebali da idu pod jedan krov.Nije bitno da li bi to bila jedna stranka ili koalicija,bitno je okupiti zajedno ljude tog ideološkog profila.Ima tu dosta kvalitetnih i hrabrih pojedinaca poput Marinike Tepić.Tako objedinjeni i uz pomoć nekih medija oni bi mogli „frontalno“ da se bore sa vlastima.To je dobro i za vlasti koje bi rizikovale beloruski scenario ukoliko bi se nastavilo stanje istiskivanja stvarne opozicije van poretka države.
Sa druge strane,ja bih voleo da vidim Dveri kao stožer okupljanja slobodnih patriota u jednu celinu koja bi imala naglasak na jednom intelektualnom krilu,sa širom ideološkom pozicijom,odnosno da se okupe razne frakcije i da se razvija debata unutar tog bloka.Ta patriotska opcija bi trebala usmeriti svoje snage na međunarodno povezivanje,na učenje i kompletan razvoj svojih kadrova.Ne bi trebalo previše trošiti snagu i vreme na sukobe sa vlastima i rasprave sa ostatkom opozicije.To ne bi mogao biti neki masovan pokret,ali bi članstvo trebalo biti visoko motivisano,disciplinovano,posvećeno kako razvoju ideje,tako i ličnom usavršavanju.
Za dve godine to je dovoljno.
@Milan
Na pravo pitanje je danas izuzetno teško dati smislen odgovor.
Ovo pitanje ozbiljnog mislioca tera da problem obuhvati u celosti.
Mala verovatnoća da je to uopštei moguće. Praksa pokazuje da nema takvig intelektualca ili grupe intelektualaca koji mogu da odgovaore sa uverljivim stepenom realne veravatnoće u pouzdan ishod izgovorenog ili zapisanog.
Mislim da niste trebali isticati prepreke, koje su objektivne.
Drugo, pozitivno je što je postavljeno takvo putanje. ono nam govori da ljudi počinju da razmišljaju o mogićem rešenju a ne samo da analiziraju probleme.
Ali evo jednog za istoriju skorašnjeg dokaza da ideju niko ne može da zaustavi.Drugo je pitanje jeli ona ostvarljiva. Ali ideja koja bi se iznela prvo mora da dešifruje realnu želju normalnog građanina koji je ipak svestan tragedije u kojoj se nalazimo.
Dakle primer koji je propao, ali je u početku bio izuzetno stimulatvativan.
Radi se o harizmi i rečima Vuka Draškoviće. Neospornog gospodara trgova i javnoh nastupa širom Srbije. Njegove govore i nastupe nije mogao niko da spreči. Doduše i vremena su bila takva da je narod, naročito maldi, hrlili da čuju Vukove ideje.
Vidovdanski sabor je okipio perko 200000 duša u pionirskom parku.
Tu su govorili tada ugledni intelektualci i ta energija, ali ne ideje, bila bi dans dovoljna da usmeri Srbiju u pravcu koji bi se kretao ka izlazu iz tamnog tunela.
Naravno ponovo je u pitanju- STA I KAKO ISTINU REĆI NARODU – i sta nam valja činiti da se uzvučemo iz vrtloga koji nas vuče ka ponoru.
Očigledno je da se u narodu akumuliralo mnoge energije. Ono što je opasno, ta enegija je većinom destruktivna.E prblem je u tome, i da li je uopšte mohuće konvertovati je i konstruktivnu.
Evo jenog istorijskog momenta koji nije realizovan
Na poziv patrijarha srpskog gospodina Pavla na „razgovor o izmirenju“
Evo u prilogu teksta iz tuh vrenena akademika Borislava Mihailovića Mihiza objavljnog u NIN-u junu 1991godine – NJegov umni „Predlog za razmišljanje u deset tačaka”.
A akademik Borislav Mihajlović Mihiz ponudio je konkretna rešenja. Tačnije, predlog za razmišljanje u deset tačaka. Mihiz iznosi:
„U osnovi svega što se sedamdesеt godina, nesrećno, dešavalo u istorijski promašenoj i na nesklad i stalne sukobe obrečenoj državi Južnih Slovena, dve su suprotstavljene težnje: uporno nastojanje srpskog naroda da održi Jugoslaviju i ne manje uporno nastojanje hrvatskog i slovenačkog naroda da iz nje izađu i osamostale se. Potrošili smo uzalud dve Jugoslavije, a problem nije rešen iz prostog razloga jer je nerešiv i što ne postoji način da se obe ove težnje jednovremeno ostvare.(…)
U danima koji predstoje, valjalo bi možda porazmisliti o sledećem predlogu mogućih srpskih odluka i stavova:
1. Da se u Srbiji odmah obrazuje koaliciona i koncentraciona vlada uz učešće predstavnika vodećih političkih stranaka i uglednih javnih ličnosti.
2. Da ta vlada svojim sastavom, neodložnim ukidanjem ideoloških simbola sa državnih insignija i najavom višestranačkih izbora, jasno stavi do znanja svetu da Srbija nije boljševička zemlja.
3. Da Srbija odmah prizna de fakto samostalnu i suverenu Republiku Sloveniju, uz izjavu da će je de jure priznati kada se, u mirnom dogovoru, izvrši deobni bilans prava i obaveza.
4. Da Srbija izjavi da će priznati legitimitet nezavisne hrvatske države onoga trenutka kad Republika Hrvatska srpskom narodu, na teritorijama na kojima vekovima živi kao većinsko stanovništvo, prizna identično pravo da slobodno odlučuje o svojoj sudbini. Da srpska država učini jasnim da će pravo svojih sunarodnika na samoopredeljenje braniti do krajnjih granica. Da Srbija predloži Republici Hrvatskoj da, posle razgraničenja, recipročno obezbede i međusobno garantuju preostalom srpskom stanovništvu u Hrvatskoj i hrvatskom stanovništvu u Srbiji puna građanska i nacionalna prava i nacionalnu autonomiju visokog civilizacijskog stepena.
5. Da Srbija, uprkos istorijskoj činjenici da je 1918.teritoriju današnje Makedonije unela kao deo svoje države u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prizna pravo makedonskog naroda na samostalnu Makedoniju, koja bi se sa svoje strane obavezala da srpskoj nacionalnoj manjini obezbedi građanska i nacionalna prava.
6. Da Srbija predloži Crnoj Gori da, ako se građani dveju republika o tome pozitivno izjasne, produže da žive u zajedničkoj državi uz modalitete koje ravnopravno i zajednički odrede.
7. Da se Srbija obaveže da će poštovati odluku muslimanskog, srpskog i hrvatskog naroda ako se izjasne da žive u samostalnoj Republici Bosni i Hercegovini, a prihvatiće i podržati i odluku srpskog i hrvatskog stanovništva u Bosni i Hercegovini ako odluče da teritoriju na kojima su u većini priključe Srbiji, odnosno Hrvatskoj.
8. Da se Srbija obaveže pred svetskom zajednicom da će svim nacionalnim manjinama obezbediti građanska i politička prava i kulturno-nacionalne autonomije po najvišim standardima KEBS-a što, razume se, ne obuhvata pravo na secesiju i stvaranje drugih nacionalnih država na teritoriji Srbije, pravo koje ne priznaje ni jedna evropska zemlja.
9. Da Srbija jasno i glasno konstatuje da su se svi napori srpskog naroda za održanje Jugoslavije razbili o legitimno pravo i izraženu volju nekih jugoslovenskih naroda da formiraju i žive u svojim samostalnim državama. Da srpski narod odlučno odbija da ih u tom sprečava. I da Srbija proklamuje svoju neopozivu odluku da ponovo postane samostalna i demokratska evropska država kakva je bila pre no što je 1918. godine ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
10. Da Srbija izrazi svoju spremnost da u razumnim i demokratskim pregovorima razmotri protivpredloge drugih jugoslovenskih republika za istorijski neminovan, a svakako bolje miran no oružan, razilazak jugoslovenskih naroda. Ne treba Srbija da brine šta će osamostaljenjem dobiti ili izgubiti drugi i kakvim se opasnostima mogu izložiti. Za Srbiju će samostalnost svakako biti spasonosna i lekovita: predahnuće i posle tolikih godina odmoriti dušu od neprekidnih sukoba i nesporazuma, te neizlečive boljetice višenacionalne države.“ (NIN, 5. 7. 1991. godine)
P.S.
Imamo li danas takvih duhovnika i intelektualaca?
Pitanje za sve: na koji nacin se izvuci iz postojeceg gliba? Odnosno hipoteticki: da ste vi vodje ili delatnici na opozicionoj politickoj sceni, ciji je manevarski prostor institucionalno, medijski i na skoro svaki moguci nacin ogranicen, sta bi ste vi ucilini? Svestan sam da pitanje otvara brisan prostor za raznorazne teorije, ali da ogranicimo citavu pricu na delovanje u naredne dve godine
„U državama dobro simulirane demokratije …“ – evgenijalno !!!
”u ovom istorijskom tesnacu kreativna i odgovorna inteligencija je važnija i korisnija od kolektivne želje i svesti naroda.”
Tacno tako,jer kada shvati i vidi narod,sta je doprinela kreativna i odgovorna inteligencija,narod ce biti manje ili vise zadovoljan svojim svakodnevnim zivotom.Ipak ni jedna zemlja u svetu nije klinicki cista,pa tako to ne bi bila ni Srbija,ali zato jedan grom iz vedra neba moze Srbiju poremetiti,a to je Republika Srpska.Tesko je ubediti Srbe u Republici Srpskoj,posle tolikih zrtava na svim stranama nacionalnih zajednica,mnogi ce zeleti da se zna zasta i zasto su neki dali svoje zivote,odjednom sve zaboraviti,to se nece dogoditi,jer mi i drugi volimo da oplakujemo svoje sudbine i da su drugi krivi za nase tuge i bolove koje smo pretrpeli,to vazi za sve nacionalnosti,a i politicari bi ostali uskraceni da odlaze na pomen i uz sve pocasti polagati vence.Slicno cine i francuzi,rusi,amerikanci,englezi,grci itd..,da ne nabrajam iz svih dosadasnjih ratova.Jedina alternativa na skretanju paznje bi bila da se privreda i preduzetnistvo ukoreni kod ljudi,tada nastaju materijalni interesi i borba za bolji zivot.
Izbori,mogući za godinu i po !?
Šta ovo govori?
Da se rešenje problema Kosova do tada iskristališe!
Da se posle toga izađe na referendum o izjašnjenu građana po predlogu rešenja Kosova.
Procena je, da će građani prihvatiti predlog rešenja, jer će, Rusija, Kina i ostali naši prijatelji, na taj predlog nam ‘namugivati’.
E sad sledi ono najvažnije, što se tiče nas samih.
No, ključna dilama je šta posle toga raditi?Kakvu Srbiju treba posle toga graditi?
Pred Srbijom su tri puta u budućnost. Kojim krenuti?
Gspodin Katić se u ovom tekstu s’razlogom pita,
“Da li bismo tada ponovo gledali reprizu onoga što je viđeno u prvoj deceniji ovog milenijuma? Koliko još vremena treba da prođe kako bi politička elita sazrela i razumela da je politika, između ostalog, i veština kompromisa i da počiva na toleranciji partijskih frakcija i kontroli ega?”
Građani bi trebalo da donesu važnu odluku kojim putem žele da Srbija ide, kako i ko da izvede taj Kopernikanski obrt da bi se ostvario cilj konačnog smirenja i prosperiteta koje nam je toliko potrebno.
Po meni ovde je ključna misao da građani /narod/ treba da donesu važnu odluku.Što ponovo znači da sve zavisi od kvalitata i istorijke odgovornosti samog Naroda. Kako će živeti zavisi od toga šta traži.
Liberalna politička filosofija podržava slobodne medije, tržište i demokratske izbore, zato što veruje da je svako ljudsko biće neponovljiva jedinka orginalne vrednosti koja slobodnom voljom na izborima bira prestavnika vlasti po meri većinske svesti.
Po ovom principu postoje tri moguća scenarija:
1) Većina glasača će na sledećim izborima obratiti pažnju na stvaranje ozbiljnog privrednog i političkog sistema.
2) Mogića varijanta da neki politički krugovi akcenat stave na nacionalni kolektivizam ingnorišući liberalni individualizam.
3) Mladi intelektualci će tražiti vrednosti u dokazanim pojedincima iz zemlje i inostranstva sa idejom stvaranja elite slične zapadnim racionalistima, koji bi preuzali odgovornost za sređivanje u uređenje zemlje po svetskim standarima moderne, efikasne i jeftine države.
Treća mogućnost je zanimljiva. Nju predpostavlja i podupire objektivno istorijsko iskustvo prošlih srpskih bespuća i zabluda, ova pretpostavka bi nam pružila najširu političkiu i ekonomsku perspektivu. Ona bi, naročito mladima, dala šansu da novom kreativnom idejom grade državu jednaku za sve građane.
Kako vreme prolazi a politička scena se usložnjava ovo postaje urgentno političko, ekonomsko, demografsko pitanje!
Otežnjujuće je shvatiti, da je, odgovor vrlo jednostavan: u ovom istorijskom tesnacu kreativna i odgovorna inteligencija je važnija i korisnija od kolektivne želje i svesti naroda.
@Kum
”Ti beskrupulozni i vešti su bili u čitavoj vertikali društva od paora,preko direktora društvenih preduzeća do ministara.Verujem da se i danas nešto slično događa.”
TACNA KONSTATACIJA!!!
”Međutim,ja nisam sasvim siguran da je Srbija za sva vremena promenjena posle 5 oktobra.Ipak,jugoslovenski model socijalizma je bio nešto posebno što je,uz neminovne nedostatke,napravilo sjajne rezultate u poboljšanju životnog standarda najširih slojeva stanovništva,značajno su smanjene socijalne tenzije,a opšta javna bezbednost je bila veoma visoka,itd.”
Jugoslovenski model socijalizma,je bio poseban zahvaljujuci velikoj emigraciji u svet 60ih i 70ih,godina,radne snage.U Budzet su se slivale velike svote valutnog novca iz emigracije koji salju svojim najblizima da konzumiraju/prezivljavaju,(slicno radi i ova vlast danas),naravno i od turizma,poljoprivrede koja je zadovoljavala potrebe za turizam,ali i gradjevinski sektor koji je bio vrlo jak i radio izvan Jugoslavije,tu dolazi i vojna industrija takodje.i tada je bilo kriminala i sverca,ali medije nisu objavljivale,ipak je bila veca sigurnost kod gradjana,misljenje i zasto je bilo tako,odgovor dole ispod.
U drugim republikama poput Hrvatske i Slovenije,kao i kod albanske i bosnjacke nacionalnosti na Kosovu,Makedoniji,BiH,postala je velika odbojnost prema komunizmu,a prerastala je sa vremenom prema Srbima,jer Srbi su bili komunisticki stozeri,preko velike zastupljenosti u policiskim i vojnim strukturama sirom bivse Jugoslavije,pa zato raspadom Jugoslavije Srbija je bila petokraka na vrhu torte koju treba zameniti,sahovnicom,tri vrha planina,polumesecom,zvezdicama itd…
G. Katiću,
Da citiram fon Mizesa:“…Neki dramatični događaji koji uzburkaju strasti i privuku pažnju površnih posmatrača – samo su završni čin ideoloških promena. Ne postoji tako nešto kao iznenadna promena društvenih odnosa. Ono što se pogrešno naziva istorijskom prekretnicom je u stvari samo stupanje na scenu snaga koje su već dugo vremena radile iza scene. Nove ideologije, koje su već odavno zamenile stare ideologije, tada sa sebe samo zbace svoj poslednji veo i postanu svima vidljive….“Mislim da je 5 oktobar bio taj završni čin promene koja je mnogo ranije počela.Ideje levice su suštinski odbačene verovatno još osamdesetih godina od strane većeg dela poslovne i političke nomenklature Srbije i ostalih republika.(ironično možda su Slovenci ostali najviše socijalisti).Samo je zadržan taj verbalni provizorijum jer široke mase nisu bile spremne da čuju „novu istinu“.Ni Milošević možda nije najbolje shvatao šta se zapravo oko njega događa,a beskrupulozni i vešti su ga koristili kao svojevrsnu dimnu zavesu za ostvarenje svojih ličnih ciljeva.Ti beskrupulozni i vešti su bili u čitavoj vertikali društva od paora,preko direktora društvenih preduzeća do ministara.Verujem da se i danas nešto slično događa.
Međutim,ja nisam sasvim siguran da je Srbija za sva vremena promenjena posle 5 oktobra.Ipak,jugoslovenski model socijalizma je bio nešto posebno što je,uz neminovne nedostatke,napravilo sjajne rezultate u poboljšanju životnog standarda najširih slojeva stanovništva,značajno su smanjene socijalne tenzije,a opšta javna bezbednost je bila veoma visoka,itd.Ne može se to tek tako izbrisati iz sećanja i istorije.Na Balkanu važi i za loše i za dobre stvari – Što ih više gurate pod tepih,to one snažnije isplivaju.
@Nebojša Katić
Мислим да разлаз са комунизмом није био потпун. Можемо рећи да је одбачена идеологија националбољшевизма. Сматрам да су у периоду до 5. октобра идеје левице злоупотребљене. За разлику од неких бивших социјалистичких земаља, трансформација Србије у нормалну земљу нажалост није извршена. Томе је у великој мери допринело задржавање постојећих безбедносних структура. Јако сам критичан према властима након 5. октобра, али не треба заборавити ту страшну деценију 90-их. Први пут у нашој модерној историји остали смо без савезника и цена коју смо за то платили је страшна. И даље је плаћамо. У деценији у којој је дошло до развоја дигиталне економије ми смо били изоловани и одсечени од светског тржишта.
Za Kuma – U svom tekstu i komentarima sam bio ironičan, iako su događaji iz 2000. bili konačan razlaz sa socijalizmom i svim levim idejama. Kako god zvali te događaje, oni su zauvek promenili Srbiju.
@ Ivan
Šta raditi sa onima koji nisu deo Gejtsovog tima?Koji nemaju platu nekoliko hiljada evra.Zar nije,blago rečeno,degutantno da neko ima platu nekoliko hiljada evra u siromašnoj zemlji?Ja nikada nisam oterao osobu zato što sporo bere maline,ako se pridržava radne discipline.Ima ljudi koji beru u proseku tridesetak kilograma maline dnevno uz isti napor kao neko što nabere 60 kg.Na kraju svi će dobiti istu dnevnicu.Moj zadatak je da brinem o svima i o svemu poveronom jednako,nikako da sudim.Gejts presuđuje da ima viška ljudi na planeti i zato je meni Gejts odvratan i ne želim nikakvu vezu sa njim.
Gosa – Milan
Pohvala za zrele i aktuelne kometare na našu političku zbilju !
G. Katiću,
Ne mogu da se složim da je 5 oktobar bio revolucija.Proglašavajući taj događaj revolucijom dajemo neosnovanu ozbiljnost,čak i istorijsku legitimnost obema stranama.To se može kvalifikovati kao prevrat.Slažem se sa Maovom definicijom revolucije – „revolucija je,pre svega,akt nasilja kojim jedna klasa svrgava drugu“.5 oktobra nije jedna klasa unistila drugu jer već je sve 6 oktobra u zemlji bilo isto,samo njega nije bilo na vlasti.Profiteri iz devedesetih su ostali na površini.Promućurniji direktori su postali biznismeni,a gubitnici iz devedesetih su nastavili biti gubitnici.Dakle,nije bilo radikalnih društvenih tumbanja.Nije bilo nikakvih osnova da se proliva krv jer jednostavno nije bilo nikakvih promena koje bi to zahtevale.I bolje je što je tako bilo,jer ljudi poput g.Dinkića nisu rođeni da budu revolucionari.Generacija gospodina Dinkića nije generacija revolucionara.Latinka Perović ima zanimljiva zapažanja vezano za razlike između njene i prethodne generacije,generacije revolucionara.
@Gosa na 16/08/2020 u 09:32
Слажем се с коментаром. Не пада ми на памет да идеализујем опозицију. Али, највећу одговорност сноси онај ко има највећу моћ, онај ко држи све нивое власти, контролише све токове новца и скоро све медије. Власт је обесмислила сваки дијалог у Србији. Да ли се игде може чути нешто паметно о пензионом систему, о пореској политици, стратегији развоја? Да ли грађани знају зашто се бацају паре у рупу без дна звану Ер Србија? Не. Ево поново оживљавају причу о градњи некаквих стадиона. Ко год укаже на пљачку државне имовине одмах га прогласе за издајника. Мене као предузетника интересује докле ћу морати да финансирам овај клептократско-паразитски систем. Када ће привреда бити растерећена од разних парафискалних намета – чланарине Привредној комори, еколошке таксе итд? Докле ће јавна предузећа на локалном нивоу да буду партијски плен и да у њима ради више људи него у фабрикама аутомобила? Власт избегава сваки разговор о овим темама. У друштву се ствара ненормална атмосфера и онда је логично, када људима досаде лажи да се на изборима опредељују референдумски, за и против. У таквим околностима нажалост, многе важне теме нису предмет политичке дебате.
@Milan
”Istakao sam da kritika postojeceg stanja nije dovoljna i da ko god ocekuje da dobije poverenje ljudi, mora da nastupi sa jasnim planovima, u smislu predloga konkretnih mera koje bi postavlie temelj efikasne drzave, koja prenstveno vodi racuna o sopstvenim interesima i dobrobiti svojih gradjana . ”
Postovani Milne,
Vladajuca garnitura mislim na premijer ministarku,a kod nas i u nasem slucaju Predsednik poziva cesto u demokratskim zemljama celnike opozicije na razgovore ili u direktnom prenosu sirokoj populaciji stanovnistva putem javnog servisa na debatu kada je zemlja u pitanju.Tu ne dolaze savetnici,ministri,zamenici itd..,vec celnici partija i kao sto sam naveo mislim na vodje partija,jedino ako nisu bolesni,na porodiljskom pa su spreceni.
Nzalost to se ne dogadja,AV kada je bio uopoziciji,a i Seselj,T.Nikolic su bili u debata panelima ili u skupstinkim odborima su raspravljali,a bilo je i live skupstinskuh prenosa.
Jel mozete Postovani Milane da mi navedete sta je to sto je sadasnja vlast uradila,a nije ucinila opozicija koja je bila na vlasti pre sadasnjih vlastodrzaca?
Jedna od najznacajnih propusta od raspada Jugoslavije,a Srbija nije uradila,to je sudstvo,tuzilastvo,bezbednosne sluzbe,nisu se reformisali da rade kako se radi u zemljama visepartiskog sistema,i pored sto su dolazile mnostvo stranih strucnjaka da nam pomognu da spomenute institucije funkcionisu kao ili slicno na razvijene zemlje EU.I dalje sve radi po starim komunistickim zakonima.
Drugo ni AV i saborci iz SRS,a posle i SNS,nisu nikada predlagali sa jasnim planovima ili predlagali sa kojim merama bi imali da dobijemo efikasnu drzavu.Pa zar mora ministarka gradjevine da obilazi puteve u izgradnji i vidi da li radnici rade? Paralelno gradjani se maltretiraju po institucijama,ili sudovima da bi zavrsili banalne probleme,poput upisa u katastar imovinu,ili ozakoni razvod braka,ili da naplati od poslodavca neuplaceni dohodak u penziski fond,a i sudski predmet mozda se odugovlaci namerno da bi se neko od stranaka ponizijo ili odustao itd…
Od puteva stomak nije pun,ne moze se struja placati,ne mora se cekati danima da se primi na operaciju kod hirurga,ne mogu studenti finansirati svoje studije itd..,itd…Takodje ni u stranim kompanijama raditi za bedne plate,na montaznim trakama,ili motanje kablova itd..,mora se domaca privreda uzdignuti,domaci preduzetnici uvesti u red,zaposleni uvesti u red,tacna i precizna pravila da postoje izmedju odgovornosti poslodavca i zaposlenih itd…
A kada vec dolazimo do takvih mera,odmah isplivaju neki poput Srdjana Noge,Seselja,,Ivice Dacica,Palme,Krkobabica i njima slicna bratija,da radi vlasti i dobrih primanja ne zele efikasnu drzavu,kao ni efikasnu radnu snagu,jer oni su i glasaci na izborima.Ali i uspesne preduzetnike,jer niko od njih ne zeli da se zameri vlastodrscima i na sebe navuku razne inspekcije dokle ih ne ugase i partiski poltroni zauzmu njihovo mesto kao preduzetnici itd…
@Kum tvrdi – Vi ste imali negde u glavi Maltusa i Gejtsa.To su Vaši ideali.
Za Kuma, od mlađane Mare
Kume, nisu to moji ideali već mlađane Mare taletovanog devojčurka, koja sanja da jednog dane radi u svojoj zemlji i u Gejtsovom Majkrosoftu Centar Serbia.
Da ne ide iz Beograda a da prima redovnu i solidnu platu od par hiljada evra.
Pa dobro šta tu ima loše Kume?
Majkrosoft razvojni centar u Srbiji je u stalnoj potrazi za kandidatima sa solidinim iskustvom u IT industriji, kao i za mladim talentima. Svako ko poseduje inicijativu, strast i neophodna znanja može svoje mesto da pronađe u MDCS timu.
P.S.
Prekrših prethodnu odluku o neoglašavanju ne zbog sujete već zbog pametne Mare i ostale dece.
Nerado komentarisem vesti u domenu dnevne politike, ali danas sam se usudio da to uradim na jednom od posecenijih domacih portala. Konkretan clanak je prenosio stavove jednog od vidjenijih ljudi opozicione scene i upravo te stavove sam komentarisao u kratkim crtama, pozivajuci se na upravo ovaj clanak g. Katica. Istakao sam da kritika postojeceg stanja nije dovoljna i da ko god ocekuje da dobije poverenje ljudi, mora da nastupi sa jasnim planovima, u smislu predloga konkretnih mera koje bi postavlie temelj efikasne drzave, koja prenstveno vodi racuna o sopstvenim interesima i dobrobiti svojih gradjana . Rezultat je bio porazavajuci. U roku od sat vremena je komentar diskvalifikovan kao botovski (da ne spominjem detalje), pri cemu niko od komentatora nije naveo konkretne argumente. Mahom su komentari bili podsmesljivi i ukratko banalni. Imam utisak da je Srbija u beznadeznoj situaciji, izlozena propagandnom uticaju raznoraznih centara moci, koji su u stanju da neutralisu svaku ideju koja se ne uklapa u tekuci plan. Ukratko: tesko nama
@Kum
Kume, neću ti oponirati, jer mi gospodin Katić često uskraćuje to zadovoljstvo 🙂
@ Ivan
Ne,niste Vi imali na umu bager kada ste govorili o bespotrebnim ljudima i liberalizmu.Vi ste imali negde u glavi Maltusa i Gejtsa.To su Vaši ideali.Bager nije problem,napredak nije problm.Problem je to što se kod vas uvek pojavljuje višak ljudi.Vama smetaju ljudi jer remete „idealan“ svet.
Ne možete miriti Maltusa i Gejtsa sa Svetim Ilijom i Svetim Avgustinom.Šta ima svetlost sa tamom?Verujući ljudi ne misle da je problem ako na zemlji ima 10 ili 30 milijardi ljudi jer je to Božja volja,kao što je i ova planeta Božje vlasništvo.Vi nemate istinske vere.Nas ne treba da zanima koliko ljudi ima u Indiji ili Africi,to je njihova stvar.Šta je ostalo od faraonskog Egipta.Ostali su samo Kopti jer su prihvatili Boga,inače ni njih ne bi bilo.Šta je ostalo od Vavilona?
@Ivan
Па и у совјетским колхозима и совхозима увели су тракторе уместо да ору воловима и коњима. Ни покојни СССР није био гадљив према технолишким достигнућима. Многима је и сам допринео.
За Предрага М. – Кризни штабови су ефикасно радили и свако ко је био амбициозан а без великог знања, успео је да се домогне положаја који је желео. Најспектакуларнији пример била је НБС, где су наоружани људи преузели централну банку, а господин Динкић се самопрогласио за гувернера. (Срећом да није било аспирација за место патријарха.) Готово све здравствене установе, на пример. претрпеле су насилну смену. Наравно, треба и похвалити револуционаре – нису никога убили, а могли су. Што се вашег првог питања тиче, ту немам одговор. Страшно је опасно када елита створи атмосферу у којој грађани забораве да упитају а шта нам то ви нудите и гласају као на плебисциту.
@Иван Грозни
Moj odgovor:
Obratite pažnju, gde je studija urađana, kada je urađena i kome je namenjena.
Najlibrealnijim zemljama današnjice, koje otvoreno postavljaju ovakva pitanja.
Liberalna vera u individualnost zasniva se na tri važne pretpostavke !
– Ja sam individua
– Moje samosvojstvo je potpuno slobodno
– Zato glasač zna šta je najbolje
Иван Грозни – Не бих све и свашта трпао под либерализам. И багер је одузео посао радницима са лопатама, па нико није кривио либерализам.
Da, bager je oduzeo radnicima lopatu, upravo tamo gde je nastao u liberalizmu a ne u ruskim kolhozima.
Врло интересантан и храбар текст господине Катићу.
Потпуно ми је јасна главна теза вашег текста да се о фундаменталним темама и постулатима политике коју нуди(?) опозиција, и потпуно исте политике коју спроводи владајућа коалиција, у Србији уопште не разговара. Све се своди на “пљачкашке афере“ са “парама грађана Србије“’, као да је са спољном, економском, културном, образовном, сваком другом политиком Владе Србије све у реду.
Међутим, имао бих за вас два питања, уколико можете да одговорите:
1. Имајући у виду (и тада) медијски створену поделу на “за или против“ на савезним и локалним изборима 24.9.2000, затим револуцију 5.10.2000. па изборе у Србији 23.12.2000. да ли можете извести закључак и рећи шта је обичан држављанин Југославије на сваком од ова три важна догађаја, тачно требало да уради, па да помогне својој земљи?
2. Да ли можете навести неке примере кризних штабова који су уследили после револуције Октобра 2000.г. у Југославији, као и њихове конкретне последице?
Хвала.
П.С. Дан после објављивања текста “Политика као плебисцит“ у “Политици“, један угледни недељник у Србији је у свом главном тексту у новом броју, направио поређење између Слободана Милошевића и Александра Вучића. Подела се захуктава?
@Ivan na 15/08/2020 u 11:45
Не бих све и свашта трпао под либерализам. И багер је одузео посао радницима са лопатама, па нико није кривио либерализам. Једноставно, то је развој технологије. Оно што карактерише данашње време и што ће све јаче долазити до изражаја у будућности је спајање информационе и биотехнологије. По први пут у историји постоји опасност да човек постане беспотребан.
@Ivan
Zakoni liberalizma….Da li će „liberali“ doživeti ostvarenje svojih snova?….Staraćemo se da ne dožive.Zato smo i rodili,da vratimo pepeo pepelu i prah prahu u slavu Boga!
U septembru 2013.godine dva naučnika s’ Oksforda, Karl Benedikt i Majkl Obzorn,objavili su studuju,“Budućnost zaposlenja“, u kojoj su istraživali kolika je verovatnoća za razne profesije da ih u narednih dvadeset godune preuzmu kompjuterski algoritmi.Algoritmi koje su Frej i Ozborn osmislili da obave ova izračunavanja procenili su da je 47% poslova u SAD izrazito ugroženo. Verovatnoća je na primer, 99% da će algoritmi do 2033. godine preoteti posao agentima osiguravajućih društava i zaposlenima na telemarketingu, 96% kuverima, 94% kelnerima i pomoćnom osoblju u advokatskim kancelarijama, 91% turističkim vodičima, 89% pekarima i vozačima autobusa, 88% građevinskim radnicima, 86% veterinarskim pomoćnicima, 84% stražarima obezbeđenja, 83% mornarima, 77% šankerima, 76% arhivarima, 72% spasiocima i t.d.Sve ono što ne donosi profit korporacije će eliminisati.
To su zakoni liberalizama, koji garantuju slobodu odluke i pravo izbora.
Vec danas Srbija ima probleme sa visokom stopom nezaposlenosti,ili zaposlenosti sa niskim platama i visokim stepenom korupcije,a uz to i sigurnim korpusom glasaca na izborima,jer uvek ljudi pribegavaju razmisljanju”bolje vrabac u ruci,nego golub na grani”!
Ali zato postoje velike mogucnosti novih profila strucnosti/zanata koji bi mogli da uce ljudi da bi imali posao,a ne parazitska zaposlenja koje sam naveo ovde gore i ko ima koristi od vestackog radnog mesta u javnom sektoru koji ne doprinosi nista u drustvu.Stara navika jos iz samoupravljanja.
Da se nevrtimo u krug,i neko postavi pitanje,a koje su to strucne spreme potrebne u blizoj buducnodti,i gde su im nova radna mesta,odgovor bi bio,da to mozemo i procitati u analizi,predlogu ili bolje receno nedostatku sta je Srbiji porebno ciniti od G.Katica objavljenom za medie.
Uzecu samo jedan primer,a to je da Predsednik AV,rekao za medie dace se obratiti lancima sa prodajom prehrambenih proizvoda da kupuju vise proizvoda od domacih proizvodjaca,uzgajivaca itd..,to je pucanj u prazno,to moze mnogo bolje strateski da se odradi,i pametnije,a i to nije posao za Predsednika drzave da moli ili trazi od privrede sta ce kupovati i od koga da kupuju,vazan je kvalitet i cena pristupacna za krajnjeg konzumenta,a doticna taktika i strategija se radi drugacije,a to rade ljudi koji znaju kako i sta da rade,a nama su oni potrebni,i to da budem shvacen i napisao ovde gore.
Predsednik ili vlada svi znaju svoje obaveze i zaduzenja,a privreda i ekonomija sama sebe uredjuje,naravno uz podrsku nadleznih institucija,jer ako imamo politicare koji pocnu da organizuju zaposljavanje u javnom sektoru,da privredi ukazuju sta ce da rade i kako ce da rade,a to utice i na poslovni prihode i profit,e tu pocinje drzavni kapitalizam da upravlja,a ne trziste.
NASTAJE BESKORISNA KLASA
Već danas možemo svedočiti stvaranje ogromne nove neradne klase, lišene svake ekonomske, političke, vrenosti koji ne doprinose napretku zajednici.
Za 10 do 20 godina mnoge radne profesije će obavljati roboti.
Rutinski poslovi kao, trgovci, kasiri ,službenici, agenti i t.d, biće nepotrebni.
Većina stvari koje danas deca uče u školi biće potpuno beznačajno i neupotrebljivo.
Prestojeća tehnološka revolucija omogućiće da se te neradne klase hrane i izdržavaju preko socijalnih ustanova i tako će da biološki opstaju.
Veći problem će biti kako da im se isipuni slobodno vreme sta će ti beskorisni ljudi raditi po ceo dan. Verovatno će konzumirati opijate ili igrati kompjuterske igrice.
Ludi moraju nešto da rade a ne da misle u prazno, inače će poludeti, to će biti veliki politički problem za države.
”Drzava se vodi kao jedna uspesna kompanija koja vodi racuna o zaposlenima i pravi profit!“
Jer moze da se vodi katastar nepokretnosti RS,komunalna policija,Infostan,parking servis,GSP,gradska cistoca,Air Serbia,zeleznicki saobracaj itd..,slicne delatnosti firme koje se bave servisnom delatnoscu,biti u privatnoj reziji?
Verujem da bi samo ove gore spomenuta javna preduzeca,mnogo bolje i efikasnije radila da su u privatnom poslovnom preduzetnistvu,a gradjani bi imali koristi,drzava ne bi morala da postavlja politicke podobne kadrove i zaposljavaju rodbinu itd..,a svake da kazemo 3g-4g,ponavlja se tender privatnom sektoru da konkurisu koji ce biti najkonkuretniji da obavlja doticnu gore spomenutu delatnost,jer privatni preduzetnik ce znaci dobijati novac iz budzeta da daje usluge gradjanima.Za sigurno bi bili jeftiniji od sadasnjih postojecih drzavnih preduzeca,a i mnogo bolje usluge bi bile.
A kako se vodi racuna o zaposlenima,pa lepo svi rade efikasno zaposleni kod privatnih preduzetnika,ali zato su plate na mnogo boljem nivou.Visak radne snage koja sada imaju u javnom sektoru,kod privatnih kompanija znaci bi bilo manje zaposlenih.
A gde zaposljavati visak radne snage,e tu dolazimo do drugih modela,od prekvalifikacije ljudi,do podsticaja i otvaranje novih delatnosti u preduzetnistvu itd…
Tamo gde moze se obavljati delatnost i preduzetnistvo u privatnoj rezi,umesto u drzavoj,treba odmah to i uraditi,smanjujemo birokratiju i korupciju,a i politicku korist da politicka elita ne ucenjuje i regrutuje glasace praveci od njih poslusne parazite,a i manje ce imati prste umesane razne sluzbe da kreiraju politicki milje,i u stavrnosti se bave poslovima za koje su u sustini i edukovani,od prevara,kradja,kriminala,ucena,pretnji,terorizma,pedofilije,spijunaze,biznis spijunaze,zagadjivanja zivotne sredine,financiskog kriminal,zloupotrebe na pozicijama ljudi iz politickog,privrednog miljea koji se ne drze etike i morala na svojim funkcijama itd..,a bilo bi dosta vise posla za poreske sluzbe,jer bi imali i vise privatnih preduzetnika.
Ima puno toga sto bi mogli uraditi da nam drzava i zemlja bude uredjena kako valja,
@Andrej – „Ne moze samo da ih ‘otpusti’ i kaze ‘problem resen’….“
Izgleda da neke afričke (a rekao bih i ne samo afričke) države rade baš to, kako je to još povodom prethodne krize, 2009. godine, ukazao profesor Jovan Dušanić:
Шта радити са тако огромним бројем људи (40 одсто од сада запослених) који би остали без посла и било каквих средстава за опстанак? Из историје знамо да постоје три могућности: 1) ангажовати их на јавним радовима и обезбедити им средства за преживљавање – план Рузвелта, 2) ангажовати их за рат – план Хитлера и 3) оградити се од њих и дозволити да изумиру у сиромаштву – пример Африке.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html#_ftn39
@Marko B
Ali, i ta i takva Amerika i danas ima preko 36 miliona ljudi koji dobijaju ‘food stamps’ – federalni program da lakse kupe hranu – jer su siromasni. Ne moze samo da ih ‘otpusti’ i kaze ‘problem resen’…. Kao sto kompanije redovno rade sa zaposlenima koji im nisu potrebni, kao sto i trziste reaguje na proizvode i usluge koje vise nisu potrebne, kao sto i svako od nas reaguje na aparate koji vise ne rade, itd….
Ovo nije tema ovog bloga, ali mislim da se jasno vidi jedna od razlika izmedju kompanija i drzava…
„Drzava se vodi kao jedna uspesna kompanija koja vodi racuna o zaposlenima i pravi profit!“
Ovo je jedna velika zabluda koja se ovde servira vec 20ak godina. Kompanija uvek moze da optimizuje broj i kvalitet zaposlenih – drzava „radi“ sa onim cim raspolaze.
(Andrej)
Zanimljivo je da nam je i g. Katić pre 13 godina servirao sličnu zabludu – kako države (SAD, Kanada, Australija, ali i EU) mogu da optimizuju broj i kvalitet zaposlenih (odn. radne snage):
„EU je nezadovoljna činjenicom da kvalifikovana radna snaga radije bira SAD kao svoju destinaciju, a nekvalifikovana Evropu. Iz sedišta Unije u Briselu poručuju da bi EU morala olakšati priliv kvalifikovane radne snage po uzoru na imigracionu politiku kakvu odavno sprovode SAD, Kanada i Australija. EU planira da ipak „radikalno“ odstupi od američkog koncepta, pa bi umesto „zelene karte“ uvela – „plavu“. Ovo bi morala biti odlična vest za sve dobro školovane građane Srbije koji planiraju odlazak iz zemlje. Svoje pridruživanje EU oni bi mogli realizovati na nivou porodice još lakše nego do sada. (…)
Ovaj metod „proširenja“ Evrope bi se mogao nazvati a la kart. Umesto da apsorbuje cele države i njihove probleme, EU će probrati ono najbolje i samo ono što joj treba.“
https://nkatic.wordpress.com/2007/09/18/jedno-dete-jedno-kuce-dva-automobila/
„Drzava se vodi kao jedna uspesna kompanija koja vodi racuna o zaposlenima i pravi profit!“
Ovo je jedna velika zabluda koja se ovde servira vec 20ak godina. Kompanija uvek moze da optimizuje broj i kvalitet zaposlenih – drzava „radi“ sa onim cim raspolaze. Recimo da je ovo jedna velika razlika, a mogli bismo o ovome knjige raspredati…
Ono za sta se mi ovde borimo je da uspostavimo demokratsko smenjivanje vlasti. Kakva ideologija, programi, ideje, kada nemate mogucnost da to bilo kome predstavite? 5. oktobar nije bilo glasanje vec tracak nade da cemo vlasti smenjivati izborima, a ne na ulici. Kostunica je takvu praksu i nastavio, ali se onda desio fantastican povratak na staro. I, nakon 30 godina visestranacja, opet smo gde smo i bili – autokratski rezim jedne interesne grupe i drugacije misljenje koje se cuje po forumima u urbanim sredinama…. Totalna kontrola medija, mrtav politicki zivot… Da bismo polemisali o politikama, treba prvo formirati platformu za polemiku. Ne mozemo se kao u Periklovoj Atini svi naci na trgu pa debatovati. Trebaju nam sudovi, mediji, tuzilastvo, tribine, inicijative. A nemamo ih. Ne biramo mi danas oblik buduce vlasti, vec smo na samom pocetku – uspostavljanje uslova za koliko-toliko razumu blizak izborni proces. Cemu izbori kada se isti pokradu isto vece? Da li je iko ovde svestan da su ovi izbori sprovedeni a da imate preko 2700 aktivnih sudskih zalbi na rezultate istih? Da li je CIK stanacko ili nezavisno drzavno telo? Znamo li da CIK ne sprovodi odluke suda? Otvorite dzak sa glasackim listicima, a ono unutra sve drugacije nego u zapisniku? Odete u prodavnicu, izaberete banane i iste platite, a oni vam zapakuju paradajz… Daleko smo mi od izbora izmedju razlicitih ekonomskih koncepata, pravaca spoljne politike, strategije obrazovanja, odbrane, penzionog i zdravstvenog sistema…
Evo treba poslusati i imati strpljenja do kraja propratiti intervju profesora ovde dole poslatog linka..Procitati vise puta ovaj tekst za Politiku G. Katica,stati malo nepristrasno se sabrati,analizirati i svojom glavom zakljuciti sta nam ovi ljudi salju sa ovim njihovim porukama?Drzava se vodi kao jedna uspesna kompanija koja vodi racuna o zaposlenima i pravi profit!
Drzavu ne sacinjavaju u narodu navijacke grupacije sa sportskih terena,vec i obicni ljudi kojima je preko glave bahatog,drskog,prostog,agresivnog itd..,sugradjanina,svaki covek je zeljan da dobije postovanje,respekt,svakodnevnu ljudsku sigurnost,bez agresije i ponizavanja koji dozivljavaju svaki dan na skoro svakom mestu kad izadju iz svoj cetri zida.
(https://m.youtube.com/watch?v=2UUJw1nCCTg)
OK,neka nastavi ovako kako su zapoceli AV i vladajuca struktura,neka jos vise pojacaju represiju prema drustvu u celini.Sa odlaskom AV i SNS,a sa vlasti jednog dana,jer nije vlast dovjeka kod Srba,budite sigurni da ce se u narodu zgaditi brat Si,i Rusija,ali sledeci koji dodju,ako se do tada nista ne dogodi po pitanju domace privrede,socijalne pravde,reformisanog sudstva,profesijonalnim upravljanje, raznih sluzbi,i drzavnih preduzeca,dobicemo takav bunt u drustvu,rizikujemo nasilje i preke sudove,,jer ipak mi nismo Belorusi,mi smo mngo vise tvrdoglavi i osvetnicki nastrojeni,to bi trebao i AV kao i sadasnji celnici u opoziciji da shvate na vreme.
Evo ovaj tekst za Politiku od G.Katica,je vrlo analiticki objektivno napisan.Evo neka se G.Katic kandiduje za Predsednicke skorasnje izbore,sta mislite da li ima sanse da pobedi?Neka stanu iza G.Katica,SANU,svi profesori unirveziteta u Srbiji,svi iz emigracije/dijaspore,i svi kome je stalo do uredjene Srbije,a i svi preduzetnici,a tek clanovi porodica svih spomenutih grupacije gradjana ovde ispred navedenih.
@Ljiljana – Sjajna ova crtica o tranzicionim gubitnicima! Inače slično je, ali ne tako slikovito, i Đorđe Vukadinović video motivaciju nekadašnjih glasača SRS-a, a potom SNS-a:
„Hoću reći, ti birači, u najvećem broju (čast izuzecima) nisu nikada bili toliko „nacionalisti“ (i „šovinisti“), ili barem ne primarno (kao što ni sada nisu postali Bog zna kakvi „evropejci“), koliko su bili socijalno deklasirani i frustrirani. I zato su, u najvećoj meri, digli ruke i od nacionalizma i od patrotizma, videći da od tog „nema ’leba“. Vučić im je ponudio relativno jednostavno i relativno uverljivo objašnjenje zašto im je loše i obećao da će krivci za to biti privedeni pravdi po kratkom postupku – i zato su pošli za njim. Ponudio im je pravdu, makar nakaradnu i karikaturalnu, i – najvažnije – ponudio im je šansu da se, konačno, malo ogreju na vatrici vlasti. Ili makar da uživaju dok ta vlast kroz medijsko i sudsko blato provlači nekadašnje moćnike.“
(Đorđe Vukadinović, 2014)
http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/pobeda-macke-u-dzaku.html?alphabet=l
@Немирни
За почетак, било би добро да се оставите напамет научених фраза као што су „неофашистичка дубока држава“, „не постоји идеални облик владавине“ итд. Наравно да не постоји идеалан облик владавине. Очигледно је да не разумете шта значи држава. Понављам још једном. За мене је држава сервис грађана који им олакшава живот. У томе постоје мање и више успешне државе, то је очигледно. За Вас, држава је ништа друго него право оних који су на власти да раде шта хоће. Народ је религиозан и у Пољској, па не вешају по улицама и не бичују људе као што то раде у Ирану. Постоји једна психолошка расцепљеност у делу нашег народа. Већина би желела да има животни стандард као на Западу, али да живе у државама које су уређене на принципу блискоисточних или средњоазијских тиранија, Белорусије, Кубе, Венецуеле и сл. На велику жалост, то не може. Што се тиче нашег парламента, да ли заиста верујете да тамо седе посланици? Ја мислим да тамо седе најобичнији партијски делегати, безлична маса дизача руку. Вама је битно само бити против Запада. Није проблем. Али шта је онда алтернатива том Западном моделу? Теократија, тиранија, комунизам? Враћам се поново на „јаку“ власт. За мене је „јака“ власт када неко ко убије девојку на пешачком прелазу одговара пред судом, када неко убије жену на наплатној рампи, такође да одговара пред судом, када падне војни хеликоптер, да се одговара пред судом итд. У данашњем свету, људи не гласају рукама и оловкама, већ ногама. Колико само нашег народа живи на том „мрском Западу“ и ништа им не фали? Зашто неколикко милиона Срба не живи на Истоку, већ на Западу?
Napredujemo…sada imamo i beloruski scenario.
(https://nova.rs/region/beloruski-mup-koristimo-bojevu-municiju-kad-krenu-nas/)
За Ивана Грозног:
Кажете:
„Шта значи имати „јаку власт“? Снагу власти одређују закони. Србији не треба јака власт, већ јаке институције.“
А ко доноси те законе? Сигурно не представници власти, људи који су добили највећи део гласова бирача на легално одржаним изборима? Хе хе.
Да СНС није добио толику власт, сада би неко други седео у тим „институцијама“ и одређивао, доносио законе по својој вољи. Исто онако како је то ДСС радио када је био на власти.
Нема ту неке претерано компликоване филозофије, схватање моћи и власти није питање метафизике. Ако си Краљ земље, ти си тај (или твоје веће) који је Закон. Ако је народ фанатично религиозан, Закон одређују свештеници, као што је случај у Ирану. Ако земљом управља нео-фашистичка дубока држава саткана од државних агенција која је у спрези са мега-корпорацијама, на „власти“ ћете видети или бизнис магнате попут Трампа, или ментално оболеле старце.
Нема савршеног облика владавине, нема власти институција. Пустите те фразе које сте чули од наших пријатеља са Запада. Таве приче су за наивну децу која тек улазе у политику. Власт јесте институција. Било каква, у било којем облику.
За Госу:
„U skupstini mozemo i sami videti da se diskutuje gluposti,a izglasavaju i prihvataju zakonske promene po kratkom postupku…“ плус цели други пасус.
У скупштини сте чули такве приче јер је донедавно каква-таква опозиција била у њој и опструисала рад парламента. Сада када је скоро читава скупштина део власти, нећете морати слушати такве бесмислице и међусобна препуцавања. Закони ће се сада усвајати још муњевитијом брзином, што је дефинитивно боље него да се доношење Закона одуговлачи и условљава беспотребним политичким условљавањима. Имајте на уму да те Законе не припремају посланици, њихов задатак је да их или прихвате или одбију. Закони су већ припремљени и предложени.
Понављам, боље јака власт на челу Земље, него хаос у Парламенту. Јер тај хаос зна врло често да се прелије на улице.
To sam u raznim forumima isto primetio,
najveci protivnici Vucica u sustini nemaju drugaciji koncept od njega. Kazu boricu se protiv korupcija, kupljenih diploma i.t.d. Ali vazne nove ekonomske koncepte nemaju.
Svi bi se oslanjali na stranim investicijama, taktika bi bila gledanje u nebo dok stranac ne dodje.
A kune Vucica, a nista novo ne donesu. I kad njima kazes neke alternative onda.
Srbija nije Juzna Koreja, mentalitet je drugaciji, u evropi ne mozes uraditi model prema neofasistickoj neokonfucionalnoj ideologiji. Pored toga Juzna Koreja je americki projekat. Srbija ne bi imala takav tretman.
Primarna emisija dovodi do inflacije. Dinar treba da bude jak i privrednici kojima je prejak treba da nestaju za trzista.i.t.d.
Ja cisto sumljam da je promena trenutno moguca u Srbiji.
СРПСКО ДРУШТВО ГУБИ КОНТРОЛУ НАД САМИМ СОБОМ
Данaс и они који критикују владајуће стање немају идеју како да владају Србијом на одржив и стабилан начин. Данас је омиљена тема, критика неолиберализма, али критичари не могу да понуде никакво друго решење уместо садашњег.
БУЧИЋ НИЈЕ ПРОБЛЕМ
Данашњи проблем није у Вучићу већ у политици која се води у свету а рефлектује се и на нас што нам само отежава живот .
Наша политика је више условљена геополитичком нужношћу него нашим унутрашњим проблемима који су заиста велики. Те две крајности су нажалост неодвојиве тако да је суштина разумевања интеракције између унутрашњег хаоса и спољних јаких условљавања изузетно комплексно.
Јер много фактора битно утичу на крајње лошу резултанту политичког опредељења и доношења историјских важних одлика.
Ма који лидер без обзира како радио неће дати бољитка. Бољитак долази из промене сазревања народне свести, односно кад народ схвати шта се дешава. Вучић стабилност земље држи само пуком колективном медијском психологијом која је на ивици пуцања. Ако тај психолошки мехур пукне пре решења Косова летеће перје на све стране а наша позиција у преговарању у будуће биће видно ослабљена.
Искрено речено не бих то желео да се догоди па да је на власти и сам ђаво, или Бог а и он нам на би могао помоћи.
Е сад са стране реформе и опоравак земље се не може започети без решавања вековима нагомиланих проблема са околним народима. Да би почео опоравак земље психолошки мехур мора да пукне, Зато људи који то виде ћуте? Зашто се не јављају избавитељи или избавитељ?
Зато Вучић ради ово како ради, јер боље не може, само спречавајући надолазећу имплозију.Е зато нема решења ма ко тренутно владао Србијом.
@Немирни na 12/08/2020 u 15:27
Шта значи имати „јаку власт“? Снагу власти одређују закони. Србији не треба јака власт, већ јаке институције. Код православних Словена као да постоји нека подсвесна жеља за снажним вођом који ће мислити на народ и дати им све, као отац својој деци ометеној у развоју. Држава је сервис грађана, а не машина за млевење људског меса.
@Немирни
Imati jaku vlast bez dobre i jake opozicije,nije jaka vlast,vec stalno trvenje.U skupstini mozemo i sami videti da se diskutuje gluposti,a izglasavaju i prihvataju zakonske promene po kratkom postupku.
Nisam zapazio da se diskutovalo u skupstini,razvoj domace privrede,i ako se nadje tema prica se ko je koliko pokrao novca,koje zemlje su prijatelji Srbiji,ko su globalisti,suverenisti,strani investitori,ko kakve tasnice i cipele nosi,ko gde stanuje i koji auto vozi itd…
Partija koja bude imala na svojoj agendi,socijalna pravda,podrska i podsticaj domace privrede,razvoj i efikasno zdrastveni sistem,efikasno sudstvo i tuzilastvo,jasno definisano zakonodavstvo itd..,pobedjuje na izborima.
Pravi ljudi u svim strukturama drzavnih kompanija,sluzbama bezbrdnosti i drzavnoj administraciji,pravi profesionalci.
Дакле, у Србији тренутно не постоји опозиција која би могла на дуже стазе стабилно да води земљу. Мислим да је много боље да Србија има јаку власт, него да као неке суседне земље сваке године гласамо за политичке луталице које са власти падну на нечији миг са стране.
Бојим се да би сличну судбину дочекали ови наши опозиционари, ако би којим чудом дошли на власт у Србији.
Nakon 5 oktobra bilo je i svetlih primera u Srbiji. Rudnik Kolubara doveden je u red. Stalo se na kraj pljački iako je tadašnje rukovodstvo dobijalo ozbiljne pretnje. Ali to je kratko potrajalo. Kada je Koštuničin kadar preuzeo rudnik sve je vraćeno na staro.
Iz Srbije sam otišla prvi put 2008. i teško sam podnela dolazak SNS na vlast. Valjda zato što sam ta generacija koja je 90’tih bila dete a kojoj je politička svest formirana na po post-petooktobarskim narativima i tabuima… Ono sve-sve ali baš sve se može tolerisati osim „povratak u 90’te“. I tako sam izašla da glasam čini mi se 2016. Naravno za opoziciju, 100% ubeđena u neprikosnovenu ispravnost a i prosvećenost sopstvenog svetonazora. I tako ispred glasačkog mesta vidim matorca… sad možda i nije mator već negde između 50 i 65 godina… sav poderan, nikakav, zube nema, pomalo i vonja.. ide i viče nešto tipa „Svi za Vučića“. Ja sva zgađena rešim da mu ne oćutim jer ima baš puno sveta i kažem mu „Kakav Vučić? Vidite li se na šta ličite? Šta je Vama doneo Vučić?“… I čovek se na trenutak ućuta i zagleda u mene, kao da ne može da veruje da mu se neko uopšte obraća i kaže „Jok glasaću za žute pi*da im materina! Pre nego su oni seli na vlast ja sam bio čovek. Imao sam firmu. Bio sam neko i nešto. Sad sam govno. Običan klošar…“ i zaplaka se čovek… a meni konačno postade jasno šta su tranzicioni gubitnici i šta im je motivacija…
Od tada me trenutna politička scena preterano ne tangira. Čak se više plašim opozicije i scenarija koji ste opisali (tj. ponavljanja Dana Mrmota)… Vi ste samu suštinu opisali u zadnjem pasusu – u kolonijama se živi kako se mora…
„Da je politička scena uljudnija i normalnija, građani Srbije bi možda saznali da u bitnim političkim opredeljenjima zapravo nema velikih koncepcijskih razlika između vlasti i najvećeg dela opozicije. Možda bi građani tada otkrili da je reč o nečemu što Frojd (u drugačijem kontekstu) zove narcizmom malih razlika, te da u političkom smislu Srbija živi zadati život bez obzira ko je na vlasti“