Narodna banka Srbije (NBS) ne krije oduševljenje sopstvenim rezultatima i politikom jakog, stabilnog dinara koju godinama vodi. Na toj liniji samohvale je i saopštenje kabineta guvernera od 26.08.2020. kojim je javnost obaveštena da politika stabilnog dinara ima i teorijsko utemeljenje i potvrdu.[1] NBS se poziva na dva teksta za koja veruje da joj idu u prilog – jedan je objavljena na blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF),[2] a drugi na internet stranici Banke za međunarodna poravnanja (BIS).[3]
Kako nas obaveštava NBS, pozivajući se na pomenute tekstove, deprecijacija valute ne podiže konkurentsku sposobnost privrede, i još gore, ona čak smanjuje investicije onih kompanija koje su zadužene u stranoj valuti. Dakle, NBS je u pravu što interveniše i što ne dopušta da dinar deprecira.
Čini se da u NBS postoje snage koje žele da kompromituju guvernerku dezinformišući je o stvarnom sadržaju analiza koje kabinet pominje u svom saopštenju. Da je guvernerka zaista čitala analize na koje se poziva njen kabinet, verovatno bi bila mnogo opreznija i mudro bi se uzdržala od davanja saopštenja. Šta je problem sa pomenutim saopštenjem?
Prvo, ozbiljne centralne banke se ne bave samohvalom niti imaju potrebu da svoju politiku pravdaju selektivnim pozivanjem na stručne radove. Ova vrsta saopštenja pre govori o nesigurnosti NBS i odudara od nečega što bi morao biti poslovni bonton jedne nezavisne institucije koji podrazumeva da se samohvala izbegava. Uzgred, ovo nije prvi put da NBS krši taj elementarni bonton pokušavajući da ojača svoj kredibilitet. Efekat je upravo suprotan.
Drugo, besmisleno je pravdati svoju politiku pozivajući se na dva teksta za koje NBS veruje da joj idu u prilog. Postoji ogroman broj drugih radova koji decenijama upozoravaju na štetnost politike precenjenog kursa za zemlje u razvoju. Iskustvo same NBS, pogotovo iz perioda 2001-2008, jasno govori o pogubnosti politike jakog dinara i održavanju njegove vrednosti na silu.
Treće, NBS ne izvodi svoje zaključke iz radova koje navodi, već iz tvitova BIS-a kojima se promoviše jedan objavljeni rad. Da stvar bude grotesknija, NBS čak kopira tvitove i objavljuje ih u svom saopštenju ne bi li navodi bili verodostojniji. Na nesreću, jedan od tvitova BIS-a je zbunjujuće netačan i ne odgovara onome što je napisano u radu koji se promoviše. Istina je da se veliki broj stručnjaka u Srbiji obrazuje čitajući tvitove i/ili objavljujući svoje analize na Tviteru, ali NBS bi morala da bude iznad tog metoda „stručne“ rasprave.
Četvrto i najvažnije, obe analize na koje se poziva NBS bave se uskim segmentima kursne politike i ne mogu se upotrebiti kao opravdanje za politiku NBS koja je na sceni već duže od tri godine.
Minijaturna analiza na blogu MMF-a bavi se kratkoročnim efektima deprecijacije koje je pandemija izazvala u velikom broju zemalja u razvoju. MMF samo ponavlja ono što niko ne spori – krizna, iznuđena deprecijacija ne dovodi do popravljanja izvoza u kratkom roku, budući da se izvozne cene u visoko dolarizovanim ili evroiziranim ekonomijama formiraju u stranoj valuti.[4] S druge strane, efekat deprecijacije na turizam npr. ima zanemariv stimulativni efekat budući da je pandemija drastično smanjila broj turista bez obzira na nivo cena turističkih usluga.
I ovako kratku analizu NBS pogrešno interpretira. NBS kaže: „To novo istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda potvrđuje da su koristi od deprecijacije domaće valute ograničene i kratkoročne, naročito u slučaju zemalja u razvoju – beleži se tek blaga reakcija obima izvoza na slabljenje domaće valute, i to u kratkom roku.“ To što NBS tvrdi da u analizi MMF-a piše, ja nisam uspeo da nađem.
Druga analiza jednog od ekonomista BIS-a bavi se efektima deprecijacije na bilanse preduzeća koja su opterećena inostranim kreditima. Autor zaključuje da deprecijacija dovodi do pogoršavanja bilansa takvih preduzeća čime se smanjuje prostor za investicije. Nije potrebna nikakva dubinska analiza da bi se razumelo da deprecijacija valute i šok koji time nastaje nanose štete bilansima devizno zaduženih preduzeća (kao i građanima čiji su dugovi valutno indeksirani). Svako razume da deprecijacija podiže kreditno zaduženje iskazano u domaćoj valuti. Srbija je to iskusila posle finansijske krize 2008/2009. i nije neophodno da bilo ko sa strane to objašnjava domaćoj javnosti.
Problem kursa dinara i njegove precenjenosti nisu nastali u trenutku izbijanja pandemije već traju od 2017, od trenutka kada je NBS dopustila da dinar neprekidno jača. Kurs je sa nivoa od oko 124 dinara za evro (februar 2017.) ojačao na današnjih oko 117,6. Kao posledica ovakve politike, trgovinski deficit je rastao iz godine u godinu i 2019. je udvostručen u odnosu na 2016. Kurs je stimulisao i dodatno zaduživanje privrede i građana u stranoj valuti i danas je ceo finansijski sistem talac kursa, baš onako kako je to bio i tokom krize 2008/2009.
Novo rukovodstvo NBS je 2012. nasledilo evroizirani i visoko rizičan finansijski sistem, ali nije učinilo mnogo da se zatečena monetarna politika bitnije promeni. Ono što jeste promenjeno dobrim delom je rezultat povoljnih spoljnih okolnosti, pre svega pada svetskih kamatnih stopa i priliva stranih investicija. Pandemija je zatekla Srbiju sa prejakim dinarom i ogromnim rizikom da zaduženost Srbije krene u ponovni ubrzani rast. To je velika opasnost koju NBS ne sme potcenjivati.
Frustracija NBS i njena potreba da brani svoju politiku delom se može razumeti. Danas politiku kursa dinara kritikuju mnogi koji su se do 2009. pravili da ne vide kakve se užasne ekonomske štete nanose politikom kursa i monetarnom politikom NBS u širem smislu. Ta frustracija nije dovoljno opravdanje da se neukusno propagira sadašnja monetarna politika jer će, bojim se, đavo doći po svoje, kakva god saopštenja NBS pisala.
[1] https://www.nbs.rs/internet/cirilica/15/mediji/vesti/20200826.html
[2] https://blogs.imf.org/2020/07/20/currencies-and-crisis-how-dominant-currencies-limit-the-impact-of-exchange-rate-flexibility/
[3] https://www.bis.org/publ/work879.pdf
[4] Kovanica „kratki rok“ se u minijaturnom tekstu pominje četiri puta.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
@Драган
Да ли бисте смели да уштеђевину у страној валути (еврима, доларима) орочите у банци рецимо на две или три године у условима укидања валутне клаузуле? Сви знамо да је динар прецењен, али смо ушли у зачарани круг. Излаз из тог круга ће бити болан и то ништа није ново, у многим земљама се дешавало.
Колега Катићу, захваљујем се на одговору. У контексту доларизације/еуризације српског банкарског сектора постоји ли могућност да Србија у новим динарским кредитима и новим динарским депозитима забрани уговарање девизне клаузуле?
За Драгана – Не бих придавао велики значај ни анализи ММФ ни БИС-а. Није спорно да ако под притиском пандемије и пада привредне активности дође до притиска на курс, да то неће битно помоћи извозу на кратак рок. Није спорно да депрецијација у доларизованим и евроизираним економија угрожава билансе оних који користе стране кредите. Тезе које су изнете су у основи тачне, али су небитне.
Битно је да континуирано прецењивање валуте доводи до доларизације економије, и да на тај начин упаде у клопку из које готово да нема излаза. Србији се то догађа од 2001. Такође, депрецирање валуте је брана од трошења девизних резерви и нужног раста спољног дуга. Дакле, није реч само о депрецирању ради извоза, већ и депрецирању као брани од задуживања у тренуцима криза.
ММФ и БИС ће увек гледати „меко“ на прецењене валуте јер то помаже потчињавању државе које крену тим путем. Томе се нема шта замерити, јер ове институције раде у корист оних, који их контролишу.
Колега Катићу, ММФ зна да је курс динара прецјењен. Писало је о томе у једном извјештају ММФ-а, а и ви сте писали на ту тему. Зашто је баш сада, и у овоме тренутку ММФ-у (и Банци за међународно поравнање) у интересу да пишу стручне чланке/објаве о негативним ефектима депресијације и убјеђују земље које имају прецјењен девизни курс (по мишљењу ММФ-а то је Србија) да не требају депресирати девизни курс?
@ Kum
Deflacija u evrozoni je posledica krize….. tj. usporavanja obrta novca….. Nije bitna samo količina novca u opticaju već i brzina obrta…. E, sada i mene muči pitanje inflacije…. Šta NPR: ako ekonomija ubrza ? Vidim da je percepcija većine investitora da neće birti inflacije u dužem vremenskom periodu ali ja ne bih da se kladim na tu opciju….
@Petar
Kada posmatramo tržište nekretnina uglavnom se fokusiramo na tražnju o čemu je već bilo mnogo diskusija na ovom blogu. . Međutim, u Srbiji veliki uticaj na pumpanje cena imaju i faktori na strani ponude (izgradnje stanova)….. Treba imati na umu da gotovo svi političari imaju po nekoliko građevinskih firmi i da postoji veliki interes kako građevinaca (tajkuna) tako i finansijera (banaka) da se što više gradi…… Naravno, vreme će pokazati da li su se preinvestirali….
Trenutna situacija je da se nenormalno mnogo gradi naročito u Beogradu. Karić gradi Tesla grad, zatim Beograd na vodi, zatim češki investitor gradi na Košutnjaku a koliko tek ima manjih investitora koji grade po 10-tak zgrada…… Započeta je izgradnja više miliona kvadrata samo u Beogradu mada se i u drugim gradovima mnogo gradi……….
Imam drugare koji su napustili selo i zaposlili se u Beogradu uglavnom u građevinskim firmama…. Svi su kupili placeve i grade kuće po Beogradu…. Pre neki dan sam bio kod jednog od njih. Svi pričaju samo o nekretinama i ni o čemu drugom… Kako gde kupiti, i pa izdati stan, kuću, lokal, plac, kolika će biti kirija…. U očima sam im video toliku pohlepu da gotovo da nisam mogao da verujem koliko su se promenili.
PS:
Mislim da ne treba da pišem kako sam im savetovao da malo uspore sa nekretninama, da su po mojim procenama cene prenaduvane, da treba sačekati trenutak rušenja cena pa tek onda kupiti…… I kako sam ponovo ispao smešan i zaostao u njihovim očima.
@ Petar
Mislim da je Varufakis to lepo objasnio.Ali šta će se dalje događati?Ne verujem da je ovakvo stanje održivo u globalnoj ekonomiji. U evrozoni je deflacija i pored tako obimnog štampanja novca. (https://www.capital.ba/deflacija-u-evrozoni/)
Mislio sam da će pre doći do stagflacije,međutim niska cena nafte i odlazak sveže štampanog novca u finansijski sektor sprečavaju takav scenario,bar za sada.Ipak,Bafet je kupio deonice japanskih trgovačkih kompanija i akcije u kanadskoj rudarskoj kompaniji koja se bavi bakrom i zlatom.Japan uvozi preko tih firmi mnogo hrane.Rekao bih da i Bafet računa sa mogućom inflacijom.
Kod nas jak dinar u kombinaciji sa deflacjom u zoni evra deluje povoljno na životni standard potrošača.Po našu ekonomiju to je fatalno.Ali koga to zanima,uživajmo pre fajronta!
Cudno reaguje trziste nekretnina u Beogradu. Kriza je ocigledna u realnoj ekonomiji. Perspektiva jos sumornija. Ali cene kvadrata ne padaju. Da li toliko ima sivog novca ili su krediti sada tako povoljni da im se ne moze odoleti?
Imam laicki osecaj da stampanje novca prestavlja suvise pojednostavljen odgovor na duboku, sistemsku krizu na koju se nadovezala i Korona virus. Nesto slicno analizira i Varufakis u tekstu dole:
https://pescanik.net/leto-postkapitalizma/
Imate li komentar?
Za Nenada Savića – Makedonija, BiH i Bugarska vode politiku fiksnog kursa prema evru kroz tzv. valutni odbor. To po definiciji obezbeđuje stabilnost kursa, ali je cena takve politike i takve stabilnosti nizak privredni rast. Valutni odbor, pojednostavljeno, znači da se količina u novca u opticaju drži pod strogom kontrolom i da uvek postoji ravnoteža između deviznih rezervi i količine novca u opticaju. To je dobra politika za države koje imaju hroničan suficit tekućeg bilansa, kao što je npr. bio slučaj sa Hong Kongom. Za države koje treba da ubrzavaju svoj razvoj, to je, po meni, loša politika. Što se Hrvatske tiče, ona želi da pređe na evro i prinuđena je da kunu draži stabilnom, po svaku cenu. Mislim da i Hrvatska plaća visoku cenu takve politike.
Ne bih rekao da je situacija u Srbiji mnogo lošija, ali Bugarska i Hrvatska imaju kišobran EU. S druge strane, za Srbiju nije kompliment kada se upoređuje sa Makedonijom i Bih i kada ove zemlje koristi kao etalon.
Poštovani gospodine Katiću,
pretpostavljam da ste na temu (ne)održivosti kursa dinara u pravu. Verujem i da je suština problema baš takva kao što ste je predstvili.
Ipak, kako sam za ekonomiju potpuni laik, bilo bi mi drago ako nađete vremena da mi razjanite neke činjenice.
Naime, ne razumem kako je dugogodišnja valutna stabilnost održiva u npr. Makedoniji, BiH, Bugarskoj, Hrvatskoj…? Smatram da su ove zemlje po privrednim karakteristikama bar donekle uporedive sa Srbijom. Da li je ekonomska situcija kod nas zapravo mnogo lošija ili je drastična deprecijacija i u ovim zemljama neminovnost?
За Золета:
„Odlični ste u citiranju ali ne i u korišćenju informacionih tehnologija, jer u suprotnom bi znali da font možete i sami povećati na svom računaru/telefonu.“
Знам, и текстове на овом блогу читам зумиране. Али чланак са сајта НБС морам повећати 5 пута да би прочитао шта. На крају крајева, делује непрофесионално за такву институцију, као да је неко просто прекопирао текст с фонтом величине 10 са Word-а у HTML параграфе.
Што се права и адвоката тиче, не знам где сте то приметили? Само сам изнео чињеницу о којој нисте сигурно упућени јер не пратите толико овај блог. Јер да пратите, нашли би аргументе које тражите.
Za Kuma – Mislim da NBS ne treba da piše saopštenja poput ovoga koji sam kritikovao. Sve i da je interpretacija tekstova bila korektna, saopštenje bi bilo promašeno. Žao mi je ako ljudi u NBS to ne vide, ali se ipak nadam da će se buduća saopštenja malo pažljivije pisati.
Za Zole – Moj je utisak da je Ekonomista, a ne knjigovođa u svoja dva komentara propustio da odgovori na bazne teze iz mog priloga na blogu i da je napravio digresije braneći sve aspekte politike NBS, koje ja nisam ni kritikovao, bar ne ovoga puta. (Kritikovao sam samo višegodišnju politiku kursa dinar.) Te argumenta koje ste Vi videli, ja nisam uspeo da vidim niti da ih dovedem u neposrednu vezu sa ključnim tezama mog teksta.
Gospodine Katiću,
Pitali ste „Ko podvaljuje guvernerki?“Ipak,ovako formulisano pitanje sugeriše nečasnu nameru da se jedan visoki državni funkcioner obmane netačnim informacijama i da se pogrešnim analizama navede na određene odluke.(Koje bi,verovatno,služile interesima nekih lobističkih grupa.)
Jasno je da su tekstovi ( ili objave ) dve međunarodne institucije pogrešno interpretirani,međutim to još uvek ne dokazuje namernu podvalu.Dopustimo da su zaposleni u NBS slučajno pogrešili.Razlozi mogu biti od veoma,veoma niske koncentracije „tog dana“,preko (suviše) jake želje da prikažu ono što im je srcu milo,ignorišući činjenice,do prostog nedostatka stručnih znanja i kompetencija.
Što se tiče rasprave o stavovima za ili protiv jakog dinara,o tome se može razgovarati tek kada diskutanti počnu koristiti istinite argumente,a ne lažne interpretacije.
@Zole – Ako sam dobro razumeo vaš komentar, iako NBS možda i nije odlična u citiranju i prevođenju stranih analiza – bar po mišljenju g. Katića – njenoj politici u poslednjih osam godina se nema šta zameriti?
Немирни – Ово не морате објашњавати господину Катићу, он на свом блогу годинама демистификује економску теорију коју су нам сервирали неолиберали.
Да видимо шта су то нама сервирали неолиберали ?
Juval Noa Harari
Krаtka istorija сutrašnjice; na stranama, 462-463 kaže
Многи неолиберално настројени економисти и политиколози сматрају да је најбоље оставити све важне одлуке у рукама слободног тржишта,чиме дају политичарима савршен изговор за недејствовање и незнање, који се тумаче као дубока мудрост. Политичарима је сасвим пријатно да верују како не разумеју свет због тога што немају потребе да га разумеју…..
Опасно је поверити нашу будућност силама тржишта, зато што те силе раде за добро тржишта, а не човечанства нити света. Рука тржишта и слепа је и невидљива, и препуштана себи могла би да баш ништа не предузме против глобалног загревања или опасних потенцијала вештачке интелигенције…..
У једном хаотичном систему, сужен поглед има предности, а моћ милијардера строго је пропорционална њиховом циљевима. Кад најбогатији светски тајкуни пожеле да зараде још милијарди долара, они могу лако да надиграју и злоупотребе систем. Насупрот томе, чак ни они не би били у стању, ако би их случајно обузело такво расположење, да умање неједнакости на свету или да прекину глобално загревање, зато што је систем сувише сложен.
Данашње демократске структуре просто-напросто не могу довољно брзо да прикупљају и обрађују релевантне податке, а већина гласача не схвата ни биологију ни кибернетику довољно добро да би створила о томе било какво трајније мишљење. Зато традиционална демократска политика губи власт над догађајима и не успева да нам представи никакву смислену верзију будућности.
Мој закључак – ЧОВЕК ЈЕ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА ?
Za gospodina Nemirnog.
Odlični ste u citiranju ali ne i u korišćenju informacionih tehnologija, jer u suprotnom bi znali da font možete i sami povećati na svom računaru/telefonu.
Važnija je želja de se nešto sazna, proveri i dokaže, od tehničkih prepreka koje to otežavaju ali ne i onemogućavaju.
Takođe, tema je ekonomska, a ne pravna, pa nam, bar je to moje skromno mišljenje, nisu potrebni advokati.
Za Ekonomistu, ne samo knjigovođu:
Poštovani gospodine, davno nisam pročitao smisleniji odgovor. Istina rečena kako u redovima, tako i između redova. Dovoljno bi bilo da ste samo napisali „Savetnik bez odgovornosti“, a kao argument naveli sam članak i to je to…tačka.
Za gospodina Katića:
Poštovani gospodine Katiću dozvolite da ova izuzetno zanimljiva razmena mišljenja ostane to, a ne postane razmena niskih udaraca. Inteligentan čovek dozvoljava opciju i da nije uvek u pravu. Bolje i to nego praviti se da ne vidite argumente koji su očigledno navedeni.
Izvinjavam se na upadu ali ne bih ni ovo napisao da se nije umešala „pravna struka“ u vidu nemira.
За господина Катића:
Тај чланак као да су писали мрави. Да је ико из НБС желео да се тај текст прочита, барем би повећао величину фонта.
За Економисту:
Цитирам Вас:
“ Вратите се на струку, али немојте заостати у прошлом времену, јер економија је веома динамична наука. Теорија много ствари није успела да објасни, полази од упрошћених премиса или не узима у обзир специфичности земаља.“
Ово не морате објашњавати господину Катићу, он на свом блогу годинама демистификује економску теорију коју су нам сервирали неолиберали.
А кад смо код специфичности земаља, ту сте у праву. Србија је једна специфична земља. Она је понижена, збуњена, колонизована и апсолутно зависна од воље својих ментора. Обична теорија јој свакако неће помоћи.
За економисту, не само књиговођу – Као и Ваш први коментар, и овај коментар избегава основну тему мог прилога на блогу. Поново сте пропустили да ми укажете где се у анализама ММФ-а и БИС-а помиње оно што је кључна порука из саопштења кабинета.
Још једном – нигде у анализи БИС-а не пише да „супротно популарној теорији по којој депрецијација води експанзији захваљујући повећаној конкурентности домаћег извоза …” и нигде у анализи ММФ-а не пише „да су користи од депрецијације домаће валуте ограничене и краткорочне, нарочито у случају земаља у развоју – бележи се тек блага реакција обима извоза на слабљење домаће валуте, и то у кратком року.“
Анализе су лоше, недопустиво лоше интерпретиране и НБС је направила непотребан и озбиљан гаф. Проблем је тим већи што је НБС ту грешку направила покушавајући да похвали и оправда своју политику.
Ваше питање: „Али зар ставови челника „банке свих централних банака“, како називају BIS – нису довољно кредибилни?!?!“ је бесмислено у контексту наше полемике. Ја не спорим анализу БИС-а, већ Вашу интерпретацију те анализе која се базира на твиту БИС-а. Узгред, аутор анализе није челник БИС-а, већ један од великог броја економиста који раде у БИС-у и овакве анализе нису ставови БИС-а.
Кажете: „Суштина је у томе да гувернер не мора да гледа колеге централне банкаре да би исказао свој став, зар не? У тим другим земљама, које вероватно имате у виду, није било потребе бранити од напада „саветника без одговорности“ (међу којима се можете пронаћи) …“
Гувернерка може и треба да исказује своје ставове, али нема потребе да се брани од „саветника без одговорности“ тако што ће писати похвале сама себи. Мислим и да је саопштење од 06/08/2020 https://www.nbs.rs/internet/cirilica/15/mediji/vesti/JT_20200805.html било грешка и да је требало замолити некога „са стране“ да то напише.
Можда ће Вас изненадити, али централне банке нису свете краве и њихову политику јавност критикује. Допуштам да би Србија могла бити изузетак и да би можда требало да НБС направи спискове „критичара са одговорношћу“ и оних других, па да тако унесе ред у јавни простор.
Кажете: „Да се кратко осврнем и на ваше коментаре – нигде се у њима не може приметити аргументација за ставове које заступате – нека анализа, неки модел, било шта што се може применити у Србији. Немојте наводити „општа места“ и тврдње, нисмо на том нивоу.“
Моји текстови су покушај да се економске теме демистификују, ослободе жаргона и приближе заинтересованој лаичкој публици. Ретко се позивам на стручне радове јер не пишем текстове за стручне часописе.
Радо ћу се осврнути и на друге делове Вашег текста, али тек онда када завршимо са основном поруком мог прилога на блогу.
Још једном хвала на труду.
Ипак се деси чудо
И овај блог доби квалитет.
Без обзира ко је више у праву, пратиоци блога могу јасније и дубље да појме изузетно комплексне проблеме монетарне политике.
Моје скромно мишљење, да је ова полемика класична кантова апорија.
Господина Катић се базира не теоретски део економских законитости, што је у праву. Док господин Јовановић акценат ставља на практичну компоненту истог проблема.
Е са, ја као пратилац позивам се на моју моћ суђења и закључивања.
За нијансу је уверљивији господин Јовановић.
Можда ћете се упитати зашто тако тврдим?
Па у критици господина Јовановића провејава универзални принцип скалирања. Јер економски процеси су изузетно динамични и комплексни тако да се стално мора примењивати и одмеравати неопходни регулатор стабилности да систем остане у функционалној равнотежи. Вештина држања стабилности је кључна за комплексне друштвене системе, јер су спољни утицаји често турбулентни и непредвидиви
Хоћу да кажем.
ЕКОНОМИЈА ЈЕ ВИШЕ ВЕШТИНА КРЕАТИВНОСТИ НЕГО СТВАР ЕКОНОМСКИХ ЗАКОНИТОСТИ.
Тако сам, барем ја, схватио полемику, јер ми се некако лакше уклапа у детерминистички процес предвидивости.
П.С.
Волео бих да се и даље наставе полемике, јер би она привукла и друге актуелне мислиоце а ми пратиоци би полако схватали – зашто нешто мора тако а не онако.
Срдачан поздрав
Господине Катићу,
„Nomen est omen“, одавно је познато, па стога ни nickname, добро сте претпоставили, није случајан. Одговор ћете, верујем, пронаћи.
„Дуга реакција на текст“ је у ствари – суштинска и аргументована реакција. Дуга је, како наводите, јер је било неопходно изнети низ аргумената који иду у прилог монетарној политици НБС последњих осам година и која се не може упоредити ни са једним претходним периодом, ни по својим карактеристикама, нити по неспорним резултатима – који су били основ за општу макроекономску стабилност, повећано поверење међународних финансијских институција у нашу земљу, повећање кредитног рејтинга који би, то знате и Ви и ја и сви у држави – био повећан на ниво „инвестиционог ранга“ да није наступила ова криза. Па због остварене стабилности и далеко боље позиције у којој је ову кризу Србија дочекала у односу на претходне – ниједна рејтинг агенција није смањивала рејтинг Србије – извесно је да ће тај рејтинг бити у наредном периоду повећан на ниво „инвестиционог“.
То што иронијом покушавате да створите „превагу“ на Вашу страну само показује да мислите да са друге стране имате недораслог саговорника и критичара. Свако ко износи погрешне ставове и неаргументоване тврдње заслужује да му се одговори аргументима, а тврдње оповргну. Нико није маргиналан, то би било потцењивање. Само је интересантно да своју реакцију на саопштење НБС, управо Ви износите „на маргинама“ – на blog-у.
Нешто што Ви називате „самохвалом“ није то што наводите и то не виде сви на тај начин. Ви очито имате политички контекст у који желите да ставите одлуке и активности НБС. Вратите се на струку, али немојте заостати у прошлом времену, јер економија је веома динамична наука. Теорија много ствари није успела да објасни, полази од упрошћених премиса или не узима у обзир специфичности земаља. Али и кроз наведене текстове (ако сте се удубљивали у њих), али и кроз читав опус других научних радова јасно је да се и ставови и објашњења економиста мењају, прилагођавају установљеној пракси, усавршавају и допуњују новим премисама, које претходно нису узимане у обзир. То је оно што се види као суштина саопштења НБС које сте назвали „самохвалом“. Да је прво пракса препознала прави приступ, а теорија га све више доказује – на примерима земаља у развоју – узимајући у обзир све специфичности њихових економија. Знамо како је изгледало када су се теоретске претпоставке и тезе базиране на развијеним тржиштима примењивале у растућим економијама – не дао Бог да осетимо поново такве експерименте у Србији.
Колико пратите рад гувернера других централних банака, то не знам. Вероватно пратите опет оне највеће, најутицајније. Окрените се мало другим земљама, можда нађете примера. Али зар ставови челника „банке свих централних банака“, како називају BIS – нису довољно кредибилни?!?! Међутим, није то поента. Суштина је у томе да гувернер не мора да гледа колеге централне банкаре да би исказао свој став, зар не? У тим другим земљама, које вероватно имате у виду, није било потребе бранити од напада „саветника без одговорности“ (међу којима се можете пронаћи) монетарну политику и доказивати из године у годину да је приступ који НБС заступа – исправан и базиран на стручним анализама – што, признаћете, госпођа Табаковић већ годинама уназад ради веома успешно. Колико сам могао прочитати последњих година, чак је и ММФ „поклекао“ у својим изјавама и заступањима „већих флуктуација“ – очигледно су аргументи НБС постали уверљиви чак и за највеће „неверне Томе“. Ово саопштење се, дакле, може видети и само као истицање тога да је приступ који се годинама примењује и теоријски поткован…колико год Ви покушали да га обезбредите истицањем да су то погрешно интерпретирани делови или што би професор Ђуричин рекао – „амалгам“ појединих реченица навођених текстова.
Да се кратко осврнем и на ваше коментаре – нигде се у њима не може приметити аргументација за ставове које заступате – нека анализа, неки модел, било шта што се може применити у Србији. Немојте наводити „општа места“ и тврдње, нисмо на том нивоу.
Што се тиче квалитета НБС да „стерилише нагли прилив инвестиција“ – зар није наведено да је у две ипо године „стерилисано“ преко 5,3 милијарде евра!!! Мислите да то није довољно? Поред тога што није дозвољено прекомерно јачање динара, створен је „бафер“ да се спремно дочека кризни период, попут овог – па то су изјаве званичника НБС, не могу баш све препричавати. А зашто је било битно да се одржи стабилност у овој кризи? Па зато што свака економска криза носи собом и кризу поверења, које евидентно НБС не дозвољава последњих осам година – па колико је пута поновљено да стабилност нема алтернативу? Не само на девизном тржишту, већ и на новчаном – знам да сте проучили све већ, нема потребе за уверавањем.
Погледајте мало цифре за смањење штедње почетком Светске економске кризе – одлив је за месец дана био готово милијарду евра – током ове, не да нису забележена слична кретања, него се од почетка 2020. бележи раст и динарске и девизне штедње. И ништа што се овде помиње није неповезано са темом о којој пишемо, напротив све је веома повезано – није било скретања с теме.
Коначно, изузетно ми је драго да аргументима оповргнем Ваше тврдње срочене у следећем „Не сећам се да се та чињеница потенцирала као нешто што је помагало да се трговински биланс поправи и да се инфлација стави под контролу. Напротив, увек се потенцирала мудра политика НБС која је инфлацију ставила у циљани оквир. Не сећам да сам у изјавама НБС чуо реченице типа да су нам спољне околности ишле на руку, и сл.“
Па господине Катићу, Вама не би смело да промакне да је у Годишњем извештају о монетарној политици НБС за 2015. годину истакнуто следеће:
– страна 16 – „Спољнотрговинска неравнотежа је у 2015. наставила да се смањује, у великој мери захваљујући спровођењу фискалне консолидације и структурних реформи, паду цене нафте на светском тржишту и постепеном опоравку екстерне тражње.“ и
– страна 17 – „У 2015. забележен је раст робног увоза од 4,1%. У највећој мери је повећан увоз машина, телекомуникационе опреме и металних руда. С друге стране, знатан пад цене нафте на светском тржишту омогућио је увоз веће количине нафте и нафтних деривата, уз скоро 300 млн евра мању вредност у односу на 2014. годину.
Ово баш и не личи на потенцирање „мудре политике НБС“, већ као и увек – истицања истинитих чињеница.
Захваљујем се на интересовању за одговор, на ову тему нема смисла више дужити и образлагати је –резултати говоре много више од речи, а они су ту у периоду који се у економији сматра нечим што је између средњег и дугог рока, тако да о краткорочности је требало да говорите 2013. или 2014.
Велики поздрав од Вашег верног читаоца Милоша Јовановића!
G. Katić je minuciozno odradio analizu objavljenog članka na sajtu NBS i argumentovano osporio dobar deo navedenih hvalospeva. Na nama je da zaključimo nešto iz svega navedenog. Kako treba voditi monetarnu politiku, o tome možemo polemisati. Ono o čemu ne možemo polemisati je činjenica da je NBS instrumentalizovana institucija (što i nije neka novost) i da se već duže vreme bavi propagandom u sprezi sa drugim državnim institucijama. Ne bih se iznenadio da je RTS u vestima preneo deo članka objavljenog na sajtu NBS, makar one najoptimističnije delove, jer u poslednje vreme zdušno prenose šta je ko objavio na svojim Instagram, Tviter i Fejsbuk nalozima, bez ikakvog kritičkog osvrta
@Gane:
Тако је, НБС ће бранити курс све до последњег евра, сем уколико се Србија не задужи поново за пар милијарди и тако попуни девизне резерве. Апсолутно не могу да видим ману у том генијалном плану гувернерке Табаковић.
„Kurs je stimulisao i dodatno zaduživanje privrede i građana u stranoj valuti i danas je ceo finansijski sistem talac kursa, baš onako kako je to bio i tokom krize 2008/2009“.
Upravo to….. Finansijski sistem je talac kursa…….. Jorgovanka je svojom kratkovidom politikom dovela državu u ćorsokak i sada nema nazad…..NBS će braniti kurs u slučaju krize PODIZANJEM KAMATNIH STOPA i trošenjem deviznih rezervi……. Ovo sam imao u vidu kada sam pisao pohvalno o obveznicama TELEKOMA…. Odavno nisam video hartiju koja mi se ovako sviđa.
Из цитираних извора за оправдавање тренутне политике јаког динара, види се да је НБС све само не независна институција. Централне банке других држава бар покушавају да одрже привид независности тако што не објављују изворе треће стране ради приказа резултата сопствене политике.
Подсећање да су скоро све Централне банке, част ретким изузецима чије државе трпе дугогодишње ратове и/или санкције, директно увезане са светском финансијском мафијом. Да је НБС заиста независна централна банка, она би радила у интересу Србије, а не западних земаља из којим увозимо робу. Још неколико начина да НБС постане независнија:
– да диверзификује структуру страних валута које држи за плаћања (убацивање јуана и јена у корпу као алтернативе евру и долару),
– убрза куповину златних полуга из поузданих земаља (Кина, Русија, Јапан),
– одустане од таргетирања стопе инфлације или бар постави стопу у реални оквир који захтева развој привреде,
– смањи потрошњу која је попримила комичне размере.
Нису ово револуционарни кораци, напротив. Ово је минимум који мора да се деси како би НБС повратила свој олако укаљани углед током протекле две деценије као наследнице Народне банке Југославије.
„Хвала на труду и дугом коментару.“
(Nebojša Katić)
Da, koliko me sećanje i google služe, Statističar ali pravi je imao kraće komentare, doduše popriličan broj.
https://nkatic.wordpress.com/2011/05/17/zvanicno-zvanicnije-najzvanicnije/
За економисту који није само књиговођа – Не видим разлог за ово рогобатно представљање. Зашто се плашите да се представите именом и презименом? Чему тај страх? Ако су моји текстови само текстови књиговође како индиректно сугерирате, а мени заиста не смета, откуд тако брза и дуга реакција на текст? Зар није боље игнорисати маргиналног аутора маргиналног блога?
Прво, мој текст је покушао да укаже да је НБС погрешно интерпретирала два рада и да је из погрешне интерпретације извукла погрешне закључке како би правдала своју политику курса динара. Да ли Ви тврдите да су текстови добро интерпретирани у саопштењу кабинета?
Ако „НБС нема потребе да објављује текстове самохвале, јер резултати и ефекти политике која се водила претходних година и која се води и данас говоре довољно сами по себи“, чему потреба да се кабинет оглашава саопштењима оваквог типа? Допуштам да ми је нешто промакло, али нисам видео да гувернери других централних банака издају ову врсту саопштења.
Друго, између погоршавања трговинског биланса и јачања динара постоји видљива корелација. Може бити да је реч о корелацији без каузалности, али корелација стоји. Као аргумент за кварење трговинског биланса сте поменули раст цене нафте 2019. Тај раст је у 2019. био маргиналан. У 2020. дошло је до слома цена нафте, али је трговински дефицит упркос томе за првих 7 месеци ове године веома висок (упркос паду економске активности). Даље, од средине 2014. пад цене нафте је био драстичан и помогао је тровинском билансу. Не сећам се да се та чињеница потенцирала као нешто што је помагало да се трговински биланс поправи и да се инфлација стави под контролу. Напротив, увек се потенцирала мудра политика НБС која је инфлацију ставила у циљани оквир. Не сећам да сам у изјавама НБС чуо реченице типа да су нам спољне околности ишле на руку, и сл.
Треће, када говоримо о утицају курса на трговински биланс, он је неспоран и није неутралан. И ММФ у раду који је послужио да се направи сажетак на блогу ММФ на који се НБС погрешно позвала стоји: „Exchange rate flexibility remains a key mechanism to facilitate durable, medium-term external adjustment.“ Отуда није случајно да ММФ говори о слабом подстицајном ефекту пада курса у условима пандемије, али на КРАТАК РОК и то понавља четири пута.
Аргументација по којој јак динар не смета трговинском билансу је нешто што је НБС понављала пред слом 2008. у годинама када је јаки динар буквално сатирао трговински биланс. У том периоду господин Јелашић је тврдио да је са курсом све у реду и изјавио негде у мају 2007: „Заиста сматрам за добру шалу када ми неко и данас говори о нереалном курсу“.
Истина је да нагли, велики прилив страних инвестиција врши велики притисак на јачање динара. Тачно је и да није лако стерилисати такве приливе, али ту се и огледају вештина и квалитет НБС.
И коначно, проблем девизног курса није везан само за трговински биланс већ и за последице које курс има на раст спољног дуга. Две милијарде евра које је Србија недавно позајмила су цена курсне политике.
Хвала на труду и дугом коментару.
Navodi u vezi sa posledicama politike deviznog kursa koju vodi NBS i dopuštanje „da dinar neprekidno jača“ nemaju uporište ni u stvarnosti, ni u rezultatima koji su očigledni i dostupni svima na uvid, zahvaljujući upravo transparentnosti NBS.
Tekući deficit poslednjih godina nije proširen zbog deviznog kursa (odnosno zbog jačanja domaće valute), već je rezultat niza drugih faktora, od kojih su samo neki – rast cena nafte tokom 2019. godine, kvote na izvoz čelika nametnutih od strane EU, pojačani uvoz/smanjeni izvoza nafte usled remonta naftne industrije tokom prve polovine prethodne godine, kao i pojačanog uvoza sirovina i repromaterijala u sred investicionog ciklusa, koji je sam, bez potrebe reakcije monetarnih vlasti, bio više nego dovoljan da zatvori trgovinski i tekući deficit i dovede čak do aprecijacijskih pritisaka koje je NBS uspešno branila. Aprecijacijskih dakle, suprotno tezi da je NBS dozvoljavala prekomerno jačanje domaće valute.
Priliv po osnovu tih investicija je čak bio toliki nekoliko godina unazad da je NBS braneći da dinar ne ojača previše prikupila preko 5,3 mlrd. evra deviznih rezervi u dve ipo godine (od aprila 2017. godine do kraja 2019. godine). To znači da u vreme jačih aprecijacijskih pritisaka NBS nije dopuštala preterano jačanje dinara, već je naprotiv ublažavala preterano jačanje dinara intervencijama na deviznom tržištu i održala relativnu stabilnost deviznog kursa, koja je u uslovima još uvek visoke stope evroizacije srpske ekonomije ključna za ostvarivanje osnovnih ciljeva NBS – stabilnosti cena i finansijskog sistema. Kod visoko-evroizovanih (dolarizovanih) ekonomija, uloga deviznog kursa i intervencija na deviznom tržištu radi očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti je drugačija nego u slučaju razvijenih ekonomija sa niskim stepenom evroizacije (dolarizacije), u smislu da je jača i da je transmisija velikih oscilacija deviznog kursa na inflaciju brža i veća.
Ono što pokazuju objavljene analize BIS-a i MMF-a je da je negativan efekat deprecijacije domaće valute po bilanse preduzeća veći od ikakvih benefita po osnovu konkurentnijih cena na međunarodnom tržištu. Prvo, taj efekat je odložen; drugo, mali je i više nego negativno kompenzovan inicijalnim smanjenjem tražnje; treće, troškovi poslovanja kompanije, pre svega finansijski, preovladavaju ikakve koristi od tzv. U-oblika krive koja oslikava odnos deprecijacije domaće valute i trgovinskog bilansa, a koja je u slučaju Srbije u obliku izuzetno izduženog U, u smislu da je zbog još uvek niske dodatne vrednosti izvoznih proizvoda i eventualni pozitivan prenosni efekat deprecijacije na trgovinski bilans – neizvestan i mali.
Ovakva istraživanja i zaključci se, inače, ne javljaju prvi put u literaturi i među ekonomskom stručnom javnošću. Slični zaključci se mogu naći i u navodima prvog čoveka (generalnog direktora) BIS-a, Agustin Carstensa, u njegovoj prezentaciji iz maja 2019. godine, gde se navodi da u uslovima ekstremne volatilnosti na tržištima, tradicionalni pristup monetarne politike koji se fokusira na kratkoročne kamatne stope možda neće biti dovoljan da se usidre inflaciona očekivanja i da bi u tim uslovima bila odgovarajuća upotreba ostalih instrumenata, poput intervencija na deviznom tržištu. Naročito se navode primeri centralnih banaka zemalja u usponu (emerging market economies), u kojima je praksa pokazala da upravo zbog visoke evroizacije (dolarizacije) politika deviznog kursa i očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa imaju značajnu ulogu za postizanje niske i stabilne inflacije, odnosno za ostvarenje inflacionih ciljeva centralnih banaka. Upravo je ovo segment gde, kako navodi Agustin Carstens, „teorija treba da uhvati korak sa praksom“.
U poslednje vreme sve je više naučnih i stručnih istraživanja upravo na ovu temu, pri čemu treba imati na umu da su uobičajene ekonomske pretpostavke i teorije, kao i neka ranija istraživanja uglavnom zasnovana na primerima velikih ekonomija, poput SAD, koje nemaju problem da viskom izloženošću čitave ekonomije deviznom riziku, dok se gotovo sve ekonomije zemalja u usponu, među kojima je i Srbija, upravo suočavaju sa takvom situacijom, pa je i odgovor monetarnih vlasti i upotreba instrumenata monetarne politike u skladu sa time drugačiji, ne može biti identičan.
Objavljena istraživanja predstavnika BIS-a i MMF-a, kao i politika koju NBS vodi nekoliko godina unazad, potvrda su da politika kursa treba da bude skrojena uzimajući u obzir strukturu i sve specifičnosti konkretne ekonomije, a ne prepisivanje univerzalnih rešenja iz udžbenika, jer – i praksa, a i teorija pokazuju da univerzalno rešenje ne postoji.
NBS nema potrebe da objavljuje tekstove samohvale, jer rezultati i efekti politike koja se vodila prethodnih godina i koja se vodi i danas govore dovoljno sami po sebi.
Za Marka B. – Ni kada se kombinuju različiti delovi teksta ne dobija se smisao koji NBS sugeriše. MMF govori da su kratkoročne koristi od deprecijacije ograničene (što nije sporno). Ceo kontekst MMF-ovog teksta je vezan za pandemijske deprecijacije i zaključak da to neće kratkoročno pomoći izvozu. NBS to interpretira kao da su (pozitivni) efekti deprecijaciji kratkoročni, dakle reč je potpuno pogrešnom čitanju teksta.
„To novo istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda potvrđuje da su koristi od deprecijacije domaće valute ograničene i kratkoročne, naročito u slučaju zemalja u razvoju – beleži se tek blaga reakcija obima izvoza na slabljenje domaće valute, i to u kratkom roku.“ To što NBS tvrdi da u analizi MMF-a piše, ja nisam uspeo da nađem.
(Nebojša Katić)
Čini se da je sklepano iz različitih (delova) rečenica:
„Building on a new dataset, research laid out in a new IMF Staff Discussion Note indicates that the short-term gains from weaker currencies may be limited. This is especially true for EMDEs“
+
„Thus, in EMDEs, where dominant currency pricing is more common, the reaction of export quantities to the exchange rate is more muted and so is the short-term boost of a depreciation to the domestic economy.“