Krajem juna, spoljni dug Srbije (dug države i privrede inostranim kreditorima) dostigao je opasnu 31 milijardu evra. Samo od juna 2019. do juna 2020, dug je porastao za 3,5 milijarde evra. (Gotovo polovina ukupnog prirasta zaduženja potrošena je na održavanje kursa dinara.) U poslednjih dvadeset godina ovako spektakularan rast duga u tako kratkom periodu viđen je samo tokom finansijske krize 2008.
U kontekstu ovog dramatičnog povećanja spoljnog duga i nastavka ekonomske krize izazvane epidemijom kovida 19, neodgovorno je i gotovo nadrealno da se Srbija (upravo potpisanim Vašingtonskim sporazumom) obavezala da učestvuje u gradnji puta i pruge Niš – Priština. Neko bi rekao da je suludo da se Srbija dodatno zadužuje i da o svom trošku gradi saobraćajnice koje joj nisu neophodne. One su sigurno potrebne Albancima i NATO paktu, ali njihovi prioriteti se ne poklapaju sa prioritetima Srbije.
Politički skeptik bi rekao da je još luđe investirati u političke projekte u trenutku kada je rešavanje kosovskog pitanje o dugom štapu i kada sa albanske strane neprekidno stižu grubi i provokativni signali. Za Srbiju je važno da svoje odnose sa SAD unapređuje, ali ne po cenu dodatnog ugrožavanja svoje ionako teške ekonomske pozicije.
Može biti da je prethodna skepsa sasvim promašena, te da je saobraćajnica Niš-Priština fantastično isplativa vizionarska ideja, i da baš to Srbiji danas treba. Može biti da je Srbija savršeno uredila sveukupnu infrastrukturu, pa je samo ostalo da modernizuje još taj zanemareni putni pravac.
Da bi razuverila dobronamerne skeptike i, dobro, ponekog zlobnika, vlada bi morala stručnoj javnosti što pre da predoči studije isplativosti planiranih saobraćajnica. Bilo bi dobro znati ko je te studije pravio i ko ih je revidirao. Bilo bi dobro znati kako i iz kojih sredstava će se servisirati krediti koje Srbija planira da uzme za finansiranje ovih projekata. Bez kvalitetnih analiza, samo države koje su izgubile razum mogu ući u skupe infrastrukturne investicije.
U poslednjih četrdeset godina Srbija je dva puta ušla u dužničku krizu i skupo, preskupo to platila. Kao deo Jugoslavije, Srbija se suočila sa dužničkom krizom tokom osamdesetih godina prošlog veka, kad je bila prinuđena da reprogramira dugove. U toj deceniji, kao posledica dužničke krize, prosečna stopa rasta BDP-a bila je oko nule. Srbija je tako, sa ostatkom Jugoslavije, izgubila deceniju privrednog rasta. Ekonomska stagnacija, stalni manjak deviza i česte nestašice pojedine potrošne robe doprineli su rastu nezadovoljstva građana, međurepubličkim trvenjima i raspadu Jugoslavije.
Drugi put se Srbija suočila sa dužničkom krizom 2008. Ponovo je došlo do stagnacije privrednog rasta i Srbija je izgubila još jednu deceniju. Reprogram dugova i još teže finansijske posledice ove druge krize izbegnute su pre svega zahvaljujući drastičnom padu svetskih kamatnih stopa. To je činjenica koja se olako zanemaruje, kao što se uporno i sistematski zanemaruje maligni uticaj visokog spoljnog duga na privredni rast.
Dužničke krize se ne razrešavaju nužno bankrotom države i reprogramom dugova. Po cenu drastičnog rezanja potrošnje i po cenu višegodišnje recesije, države mogu izbeći reprogram dugova. Ali, čak i kada se reprogram dugova i može izbeći, ne mogu se izbeći teške socijalne i ekonomske posledice koje nastaju kao rezultat dužničke krize.
Niske globalne stope inflacije i signali sa finansijskih tržišta su takvi da se još zadugo ne očekuje rast svetskih kamatnih stopa. To je faktor zbog koga se, pretpostavljam, domaće vlasti opušteno odnose prema problemu spoljnog duga. Oni, može biti, očekuju da će stare kredite, kao i do sada, otplaćivati novim kreditima s relativno niskim kamatnim stopama, te će na taj način izbeći reprogram dugova i stigmu koja s tim ide.
Ekonomska istorija uči da se stvari mogu brzo i neočekivano preokrenuti, da jeftini novac može presušiti i da se finansijski ambijent može drastično promeniti. (Krajem sedamdestih godina prošlog veka niko nije sanjao da bi američke kamatne stope mogle dostići nivo od oko 20 procenata – taj nivo je dostignut sredinom 1981.) Istorija takođe uči, da su dužničke krize plodno tlo za sve vrste političkih pritisaka i ucena.
Srbija ima hiljadu razumnih argumenata da zadugo odloži investicije planirane Vašingtonskim sporazumom. I MMF je upravo, veoma glasno, upozorio da zemlje u razvoju ulaze u težak period i da verovatno predstoji dramatična kriza dugova. Biće zanimljivo videti, u svetlu tih upozorenja, kako će se delegacija MMF-a (koja je upravo u Srbiji) odnositi prema najavljenim investicijama. Da li će se možda, uprkos zdravom razumu, MMF ipak pretvarati da ne vidi kakve to opasne posledice može imati po ekonomsku budućnost Srbije?
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Сва срећа па је наш председник брже-боље одустао од примене дела Вашингтонског споразума везаног за Русију, уз малу ‘помоћ’ господина Лаврова. БиХ, у свој мудрости дела њених политичара, није била те среће:
https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4188542/avaz-rusija-smanjila-isporuku-gasa-bih-za-50-posto.html
Сергеј Лавров је фактички трећа особа по моћи у Русији, тик иза Путина и Шојгуа. Непоштовањем тог човека, препаметна господа Комшић и Џаферовић показују непоштовање према самој Русији. Ово је лекција и за наше европејце у Србији.
Једва чекам реакцију привредника и увозника гаса у ФБиХ. Знам да ова одлука неће имати утицаја на Републику Српску, или се барем надам.
Jel je Srbija bankrotirala?
(https://m.youtube.com/watch?v=Q7tjLyN2Pmo)
@Gosa – I to nije sve:
Потписивањем уговора о 85 милиона евра вредном кредиту са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) затворили смо финансијску конструкцију за прву деоницу Аутопута мира Ниш – Мердаре, изјавио је по потписивању уговора министар финансија Синиша Мали.
Мали је нагласио да је обезбеђивањем новца за почетак изградње прве деонице Аутопута мира испуњен и део Вашингтонског споразума, као и да ће тај пројекат допринети регионалном развоју и бржем протоку роба и људи и унапредиће економску повезаност региона.
http://www.nspm.rs/hronika/mali-potpisivanjem-ugovora-o-85-miliona-evra-kredita-sa-ebrd-zatvorili-smo-finansijsku-konstrukciju-za-prvu-deonicu-autoputa-mira-nis-merdare-momirovic-ovaj-projekat-otvara-perspektivu-za-srbe-i-albance.html
Da li nova zaduzivanja ce biti opterecenje za budzet?Mislim jos ostrije uterivanje dodatnih nameti gradjanima?
(https://m.youtube.com/watch?v=Xyrw1WiEyOI)
Stručnjaci iz SAD došli da „zavrnu“ ruski gas
Šta je američka delegacija prošle nedelje radila u Srbiji?
(…)
Druga tema na stolu, čini se za Amerikance mnogo značajnija, bila je diversifikacija energetskih izvora, prostije rečeno tragali su za modelima kojima bi se smanjila zavisnost Srbije od uvoza gasa iz Rusije.
To je deo njihovih strateških ciljeva, da snize ukupnu zavisnost Evrope od ruskog gasa, jer bi time umanjili i politički uticaj Rusije na Starom kontinentu a pre svega u regionu Balkana gde je i najveći.
https://www.danas.rs/ekonomija/sta-je-americka-delegacija-prosle-nedelje-radila-u-srbiji/
Gosa – Oni svi su puni ko brod,a ja cekam da vidim sta ce da bude sa brodom,u ovoj oluji koja vlada svetom,mislim na pandemiju i ekonomsku krizu.
Nemam nameru da jurisam,jer sko brod kojim slucajem pocne da tone,zna se ko ce prvi da napusti brod.Ali ne verujem da ce brod poceti da tone,ima Srbija ekonomske resurse i rezerve.
Moje smatranje:
Goso vidim, a i sam navodiš kako izuzetni ceniš gospodina Nebojšu Katića.
Evo i ja se pozivam na Katića i na jedan negov članak. navodim po sećanji. Napisan je negde možda 2013, ili tuda negde. Lepo čovek piše i pravi istorijski pregled kroz primere odnosa tajkuna, revolucionara i drževe /po mom mišljenju to je jedan od njegovig najbiljih ekonomsko – političkih studija / za nas znatiželjne pratioce sadašnje situacije.Ilustrovao je primerom Južne Koreje. Znači u svetu se znaju pravila.To što mi govorimo, zavera, lopovluk, prevara, su samo zamajavanja prostote. Sve funkcioniše u dobro projektovanoj matrici. Evo jednog dana će se ponovo spojiti Severna i Južna Koreja. To je Goso prirodno, kao nekada Zapadna i Istočna Nemačka.
Tako ne brini za potapanje brodova sa ‘zlatom’ i Kariće i Miškoviča i Kostića, i Drakulića.Neće to blago sa tih punih brodova takjuni odneti u grob., niti će ono da satrune.Ono će Goso doći u prave ruke, koje znaju da se služe tim sredstvom i da ga bolje koriste nego nakad kalašnjikove.A da se Narod dokopa tog zlata on bi to ‘zlato’ onako u radosti i histriji, prokocko, propio, profićko, dao na žene, pesmi igru i veselje. Jer se narod oslobodio diktatora, lopova, tajkunea ostalih ‘zlotvora. Koje nikad u životu nije video, osim na televizoru i u tabloidima. Ovo što ti pripovedam je adekvatan istoriski milje satkan u Španije kad su iz latinske amerike brodovima dopremili Kortesovo zlato u Šanske mirne luke. Niko ništa nije radio 500 godina. Samo trošili,kupovali mirise, tkanine, svilu,zacine, svirali gitere igrali sambu, rubu, slikali pejzaže,pravili dvorceitd i živeli rajski život. A Francizi Nemci rmabačili, Goso razvijali, mozak, etiku,filosofiju, i došli da demokratije, slobode, imperijalizma, neoliberalizma, i gde se ko sad pred ovu biru nalazi? Sve je ovo Goso prosto, samo ti se kaže.
Pa ni Tito ništa nije odneo u grob. Jeste ostavimo neke kreditiće, ali on je triput više dobio donacija i pomoći nego što je zdužio.Pogledaj kako mu živi unuk Jaška Broz. Kominista i danas i običan čovek.
Pa ti misliš da bi mi živeli i ovako da nije pomoći od bogatih?
Goso utuvu ovu:
BOG NITI SE SKRIVA NIT OTKRIVA ON SAMO ZNAKE ŠALJE.
E naš je zadatak da ih protumačimo. Kako ih protumacimo tako ćemo i živete.
Ponovo jenodtavno, stvari ne treba komplikovati.
Sve će to maj Goso jednog dana ući u mirnu liku i dobiti svoj pun smisao u pametnoj oplodnji srpskog kvaliteta življenja. Ali ne više arhaično i zbrda-zdola već kroz zakonsku regulativu i po principu pravi čovek na pravom mestu.
Tako da je ova nužda. pravi čovek na pravo mesto, nejteži zadatak nove vlade. Vidiš li ti Goso nove ministarke,više ih od pola,svet nam se divi, blistaju od kulture, pameti i lepote.E takvi nem političari trebaju.Ulivaju brate neko poverenje.Jer treba, u narednom mandatu. toliku silu birokratije, neradnika, mudrovana, prodavaca mgle, džabalebaroša, neznalica, muljatora, ukloniti sa ove pozornice – Apsurda Srbija – da bi mogli da prodišemo i postavimo ljude od znanja i sposobnosti.
Tako Goso evo ja u brzini nabacah neke misli onako instiktivno bez dublje analize, ali otprilike to je to.
Samo da proverim,jel je u pitanju ista organizacija ili neka tkz,”sestrinska”, mislim na
”Međunarodne asocijacije za industrijske i radne odnose (ILERA) iz Ženeve.”
I ove dole ispod sa linkom?
https://www.ilo.org/global/lang–en/index.htm
”Stižu mladi i pismeni ljudi Goso, sa titulama DR. velikom radnom energijom, zdravom logikom i izuzetnim intuitivnim osećanjem odakle vetar duva. Zato i ti ne oklevaj nego guraj bre napred u nove radne pobede.😂😂😂”
Jel ima neki video zapis da poslusam sta bi doticni menadzer preduzeo da pospesimo mikro,mala i srednja preduzeca,moze i po koje vece preduzeca.Slusao sam sta ima da kazu Karic,Miskovic,ona Miskoviceva plavusa sto je posle napustila Deltu,Kostica,Drakulica,Popovica itd..,na mene je ostavko dobar utisak Drakulic,za ostale bi bio uzdrzan,jer mozda je jedna prica za medie,a druga u prakticnom smislu?
Oni svi su puni ko brod,a ja cekam da vidim sta ce da bude sa brodom,u ovoj oluji koja vlada svetom,mislim na pandemiju i ekonomsku krizu.
Nemam nameru da jurisam,jer sko brod kojim slucajem pocne da tone,zna se ko ce prvi da napusti brod.Ali ne verujem da ce brod poceti da tone,ima Srbija ekonomske resurse i rezerve.
Za Gosu
Vladimir Marinković
Čovek od izuzetne karijere – doktor ekonomskih nauka, ima zvanje naučnog saradnika na Institutu za ekonomiku poljoprivrede, vanredni profesor Univerziteta „Džon Nezbit“ (Megatrend) i da je vanredni profesor Nezavisnog univerziteta u Banja Luci. Profesor je i Visoke škole za preduzetništvo. Na Univerzitetu „Braća Karić“ gde je 2008, za godinu dana, završio doktorske studije.Iste godine postao je direktor beogradske Visoke strukovne škole za preduzetništvo, među čijim vlasnicima su bile kompanije biznismena Bogoljuba Karića
Autor jednog univerzitetskog udžbenika, dve monografije i više od 80 naučnih i stručnih radova u relevantnim domaćim i stranim časopisima iz oblasti ekonomije, menadžmenta i preduzetništva.Jedan od objavljenih radova mu je udžbenik ‘Etika kao društvena praksa’ koji je napisao zajedno sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem, a u kojem su analizirali nemoralne pojave u društvu, uključujući i vidove korupcije.
Predsednik Nadzornog odbora Društva ekonomista Beograda i član Međunarodne asocijacije za industrijske i radne odnose (ILERA) iz Ženeve. Potpredsednik je Privredne komore zelene Srbije i član Upravnog odbora Regionalne mreže parlamentarnih odbora za finansije, ekonomiju i evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana.
Bio je Generalni sekretar Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore, zamenik direktora Instituta za razvoj malih i srednjih preduzeća.
P:S:
E Goso ovo je pravi čovek za tvoj MALI TIM.
Da je u Srbiji više ovakvih ljudi bili bi ispred Amerike
Moram priznati da me neodoljivo podseća na mladog lidera Crne Gore Dritana Abazovića
Stižu mladi i pismeni ljudi Goso, sa titulama DR. velikom radnom energijom, zdravom logikom i izuzetnim intuitivnim osećanjem odakle vetar duva. Zato i ti ne oklevaj nego guraj bre napred u nove radne pobede.😂😂😂
”Prognoza pogrešna, jer AV ne upravlja sistemom nego nevidljiva ruka daljinskim iz senke.”
Tacna konstatacija,ali ima prostora da mi sami nasu privrdu i ekonomiju uzdignemo.Ali kratkovidni i gramzljivi nasi politicari,lakse ih je korumpirati,nego da cese odazvati da dodju na slavu.
To vazi za sav treci svet,znaci ukljucujuci i Srbiju.E eto imacemo u vladi i jednog menadzera vlasnika hotela,koji ce imati vazan resor,a i osmislio je radni program od 16 tacki kako Srbija da pobedi pandemiju i ekonomsku krizu?
Komentatori neka potraze njegov program i procitaju sta covek predlaze u 16 tacaka za spas zemlje.
Gosa-Nesto mi govori da je moguce da ce AV,zavrsiti kao njegovi predhodnici koji su bili na politickoj sceni od 90ih.
Prognoza pogrešna, jer AV ne upravlja sistemom nego nevidljiva ruka daljinskim iz senke. Mi nismo uopšte u stanju da shvatimo dubinu problema koji nas steže.
Ovi koji su započeli najteži posao u novoj istoriji srbije moraju ga i završiti.
To je naredba !
Tek u sledećem istorijskom postkonoranom ciklusu, kad se postave stabilni temelji modernog društva,otvoriće se vrata taletovanim,ambicioznim, radnim,kreativnim ekspertima, časnim i poštenim ljudima da grade prosperitetnu Srbiju.Počev od školstva, zdravstva, privrede, kulture itd.
Nova-stara vlada gde vecina ministara roturaju na funkcijama,odslikava da AV,nema hrabrosti da menja tim i da uvede nove ljude sa mnogo vecim sposobnostima,iskustvom iznanjem.Ovo sve lici na drugarsko i prijateljsko nominiranje ljudi postavljenih na vlasti,u ovoj ekonomskoj i pandemskoj krizi.
Nesto mi govori da je moguce da ce AV,zavrsiti kao njegovi predhodnici koji su bili na politickoj sceni od 90ih.
Nije u pitanju godiste starosti politickih aktivista,vec njih oslikava neznanje i nesposobnost,ali i izostatak ljudi koji ce umeti privredno/ekonomski Srbiju da uvedu u mnogo bolju zemlju za zivljenje.
Nedostatak sposobnih ljudi koji treba da u raznim institucijama i sluzbama sprovedu reforme i drustvo uvedu u okvire razvoja.
Tu cenu placamo mi gradjani.
За Ивана Г. – Не могу да проценим реалност прогноза везаних за раст следеће године, будући да криза и даље траје и да је дужина трајања кризе неизвесна. По логици статистике, ако у овој години пад буде већи од пројектованог, то би следеће године раст могао бити већи од планираног и обрнуто. Следеће недеље ћемо имати нове ММФ-ове прогнозе за светску економију.
@Ivan
Садашња власт ће признати Косово. Не директно, већ индиректно кроз давање сагласности за чланство у УН. Мислим да је то јасно. Само се тражи мање болан начин да се то учини. Тако се избегава и могући референдум. Да се не удаљавамо од теме. Хтео бих да видимо шта г. Катић мисли о томе колико су реалне прогнозе о опоравку економије (светске и наше) у наредној години. Ближи се крај ове године, а крај пандемије се не назире. Да ли ће Србија и у следећој години наставити са садашњим темпом задуживања?
Nekako se ovaj video nadovezuje i konkretizuje Katićev tekst.
(https://www.youtube.com/watch?v=FilE0ZSGcsM)
Ozbiljna preporuka za gledanje. Ovo je najbolji ekonomista juga Srbije i izneo je detalje uz navođenje konkretnih imena, događaja, situacija……
Ko hoće da nauči i čuje nešto novo neka pogleda video.
Иван Грозни – Лажна је дилема ЕУ или Турска
Значи Европа, али морамо да признамо Косово, то је бре болно !
@Gane
Највећи број Срба запослила је Немачка и остале европске земље. Један од главних разлога смањења незапослености је исељавање радно способног становништва. Погледајте мало статистике. Не ону о броју незапослених, већ ону о броју запослених. Сви ти страни „инвеститори“ добили су субвенције државе које су финансиране задуживањем. Сутра када нека Молдавија или Египат понуде боље услове, велики број „инвеститора“ ће отићи.
Bez obzira na sve kritike jedno se mora priznati. G. Vučić je zaposlio sve živo u Srbiji…. U mom kraju svi rade. Jedino neko ko baš neće da radi ima i takvih ali su veoma retki. . Sada je u Leskovcu otvorena firma „APTIV“ – dele flajere na ulici i traže radnike. Primaju sve, ne pitaju za godine niti za stručnu spremu, ne gledaju ni to da li su radnici muško ili žensko…. Jednostavno: „Hoćeš da radiš izvote“… Polovina ljudi iz mog sela radi tamo. Kažu da je plata između 40.000 i 50.000. din…. Druga polovina radi u Leoniju… Nezaposlenih nema.
Upravo dolazim iz Leskovca i na žalost nisam snimio javni oglas na centru Leskovca jer sam žurio da radim fasadu na ogradi oko kuće. Ovo pišem u pauzi za kafu. Kada sledeći put budem išao snimiću ili ću uzeti flajer pa objaviti na internetu.
@Ivan
Лажна је дилема ЕУ или Турска. Оно што мени смета је што Србија гради блиске политичке односе са Турском. Наравно да не предлажем да будемо непријатељи. Поновићу још једном. Шта је то што можемо добити из Турске? Улагања у текстилну индустрију која се упокојила у Европи? Иста та Турска технолошки је зависна од Запада. Турска цивилизацијски не припада Европи и тачка. Цео ХХ век у Турској је историја прогона и геноцида – над Јерменима, Грцима, Асирцима, Арапима, Курдима.Свака идеја напретка у тој земљи наметана је силом. Кемализам је представљао једну врсту турског шовинизма. Ердоганизам је то исто, са додатим исламизмом.
Na sve dileme Evropska Unija ili Turska?
Evo jasnog odgovora koji otklanja sve dileme, kojem se carstvu privoleti.
Od 9 milijardi evra bespovratnih sredstva koja će evropskim Ekonomsko investicionim planom biti izdvojena za Zapadni Balkan, šest milijardi je planirano za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja.
Od preostale 3 milijarde oko 1,5 milijarda je namenjena privatnom sektoru, dok bi oko 1,5 milijardi bilo za reforme institucija i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima.
Projekti su podeljeni na „ključne inicijative“ koje se odnose na transportno povezivanje istoka sa zapadom, severa sa jugom, povezivanje obalskog regiona, prelazak sa uglja na održive izvore energije, otpad i upravljanje otpadnim vodama, digitalna infrastruktura i konkurentnost privatnog sektora.
Kada je Srbija u pitanju, ključni transportni projekat je autoput Mira, Niš-Priština gde EU izdvaja polovinu neophodnih sredstava za obe strane.
Predviđene su i investicije u železničke pruge Beograd-Podgorica i Beograd – Priština.
Kada je reč o energetici, Evropska komisija planira investicije u prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas, što je u skladu sa evropskim Zelenim planom klimatske neutralnosti do 2030. godine.
EU će investirati u gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, kao i projekat transbalkanskog koridora za prenos električne energije u Srbiji koji je deo interkonektora Srbija, CG i BiH.
Od Srbije se očekuje da dostavi projekte koji se odnose na obnovljive izvore energije (sunce, voda, vetar), a planirane su investicije u upravljanje otpadnim vodama i regionalne sisteme za njihovu preradu.
Poseban deo evropskih investicija odnosi se na izgradnju digitalne infrastrukture širokopojasnog interneta to je u skladu sa evropskom Digitalnom agendom.
Ekonomsko investicioni plan predviđa i garancije za podsticaj privatnog sektora preko Evropskog fonda za održivi razvoj, kao i uspostavljanje Garantnog fonda za Zapadni Balkan, koje bi, kako ocenjuju u Briselu, mogle dodatno da privuku 20 milijardi evra za investicije.
Ekonomsko investicioni plan predviđa i približavanje Zapadnog Balkana Jedinstvenom tržištu EU kroz jačanje i integraciju regionalnog tržišta i uspostavljanja slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i pružanja usluga.
P.S.
Tako da štap i šargarepa su na stolu. Izmi ili ostavi.
A kolonijalna zavisnost je relativan pojam.
Ako ćemo da budemo nezavisni ješćemo gloginje, a kolonijalno zavisni ješćemo i mrvice sa stola bogatijih.
Pa uzmi ago što ti drago
@Kum
Неће САД, а поготово Немачка препустити Балкан Турској. Овај регион се обликује према интересима Запада, а не према интересима Турске. Ако би Немачка препустила Балкан Турској, онда више не би била ни регионална сила. Да ли се у земљама у нашем окружењу може донети било каква важнија одлука без сагласности ЕУ/Немачке? Наравно да не може. Можда звучи чудно, али Турска нема капацитет за тако нешто. Турска војска, као друга армија НАТО пакта је доживела озбиљне поразе од растурене сиријске војске. Колико немачког, а колико турског капитала је уложено на Балкан? Које то стратешке привредне секторе држе Турци? Турска је пре свега нека врста регионалног представника САД за део Блиског Истока и Кавказа. Турска има одрешене руке да ради шта хоће на Кавказу, у деловима Сирије и Ираку. Код великог дела муслиманског становништва на Балкану постоје снажна туркофилска осећања и то је чињеница. Али то није довољно. Овај регион ће остати у неком полуколонијалном односу према ЕУ. Тако ће бити све док не дође до промене односа снага међу водећим светским силама. ЕУ је пријемом Бугарске и Румуније заокружила овај простор и ми смо постали дубока НАТО позадина, без излаза на море.
Duznicko robstvo,precenjen kurs dinara,nezaposlenost,covid-19,jednoumlje,nadostatak vladavine prava,korupcija itd..,ali Srbija i Srbi uvek opstanu i u nevoljama prezive,gladni nece biti,to znaju dobro i politicari.
(http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4104623/zimnica-jovanovici-ajvar-dzemovi-prodaja.html)
„Ne vidim kako će put Niš-Priština neutralisati turski uticaj, niti vidim da je u interesu SAD da taj uticaj suzbiju. Naprotiv, mislim da je i za SAD a i za EU najbolje da naš region prepuste Turskoj, da je time kompenziraju za neulazak u EU i da istovremeno trajno izbace Rusiju sa ovog prostora. Itd“
Taj scenario o prepuštanju Turskoj Balkana plaši.Oportunističke elite u SAD (Demokratska stranka) i u Nemačkoj (frakcija Angele Merker u CDU) su sklone toj vrsti trgovine.Ne moram naglašavati koliko je taj pristup kratkovid,i koliko su štete samim SAD donele te elite do sada i koliko je slepilo Merkel oslabilo političku moć Nemačke i doprinelo urušavanju nemačkog društva.
Za Turske ambicije Balkan je samo odskočna daska.Nemačka bi izvršila samoubistvo prepuštajući Balkan Turcima.Matematika je jasna,Nemačka je zemlja staraca,Turska mladića.A znamo da ‘kadrovi rešavaju sve“,ili na srpskom – Boj ne bije svijetlo oružije,već boj bije srce u junaka.
Prepuštajući Balkan i Evropu Turskoj i muslimanima,SAD bi uništile i same sebe.
Rusija vodi sumanutu spoljnu politiku,sa istim sistemskim greškama kao i nekada SSSR.Drugim rečima,Rusi su okupirani trivijalnim stvarima i sopstvenom sujetom,dok im suštinski sve bitno izmiče iz ruku.Trampova administracija,kao i neki,krugovi na Zapadu misle da je Rusija više za žaljenje nego što predstavlja stvarnu pretnju.
Stvarna pretnja po judeo-hrišćanski svet i njegove svetonazore su Kina i ekspanzionističke islamske sile.
Da sumiram,naš je zadatak da ukažemo SAD i evropskim silama,Nemačkoj pre svega,da nije u njihovom interesu prepuštanje Balkana Turskoj.
За Ивана Г. – Мој коментар говори о интересима САД и ЕУ, не о интересима Србије.
„Naprotiv, mislim da je i za SAD a i za EU najbolje da naš region prepuste Turskoj, da je time kompenziraju za neulazak u EU i da istovremeno trajno izbace Rusiju sa ovog prostora. Itd.“
Не бих се сложио са овим. Турској су препуштени делови Сирије, Ирака и Кавказа. Препуштен јој је и северни Кипар. Наш регион је двориште ЕУ. У односу на ЕУ, турске инвестиције су занемарљиве. Уосталом, која то знања и технологије можемо добити из Турске? О цивилизацијским вредностима да не говоримо.
@Epi,
Vaš kometar je jedan od boljih koji zavređije pažnju.
SFRJ je bila zemalja jugistočne Evrope posle dugog svetskog rata,koja je pronašla svoj srednji put razvoja, normalno iz pomoć zapadnih ‘prijatelja’ i istočnih ‘saveznika’.
U onim teškim vremenima stradanja u drugom svetskom ratu i raskida sa Staljinom, komunisti kroz svoju ideologiju aktiviraju ogromnu radnu energiju naroda.
Normalno, sve ima svoj kraj pa i ta jugoslovenska ‘zabluda’ u kojoj smo spokojno živeli četiri decenije.
Ovde je danas problem, što ova kriza traje decenijama a da joj se kraj ne vidi.
Deca rođena početkom raspada Jugoslavije danas su u proseku ušli u četvrtu deceniju života sa istim egzistencijalnim pitanjem i dilemom – KO I KUD JA ???
To pitanje ruši sve iluzije o izgradnji stabilnog društva.
E sad, ako je istorija cikličan proces padova i uspona, sa približnim vremensko- faznim prelazima u sazrevanju kolektivne svesti, sad ulazimo u četvrtu četvrtinu „kognitivističke katarze”.
Za Kuma – Iskustva sa SAD nas uče da sporazum koji potpiše jedna njihova administracija ne obavezuje onu koja dolazi posle nje. Dakle, moguće je da ovo otopljavanje sa SAD traje vrlo kratko, a da obaveze iz sporazuma ostanu trajno. (Ne znamo da li SAD ne traže da priznamo Kosovo, i to ćemo tek videti.)
Milijarda više ili manje, čini ogromnu razliku. Danas dve milijarde za održavanje dinara, sutra milijarda dve za put i prugu, prekosutra … A onda dolazi do krize, do rezanja plata i penzija, do stagnacije, možda i do reprograma.
Ne vidim kako će put Niš-Priština neutralisati turski uticaj, niti vidim da je u interesu SAD da taj uticaj suzbiju. Naprotiv, mislim da je i za SAD a i za EU najbolje da naš region prepuste Turskoj, da je time kompenziraju za neulazak u EU i da istovremeno trajno izbace Rusiju sa ovog prostora. Itd.
Za Mr Radomira – Kao što je nekada u srednjem veku postojao lov na veštice po izgovorom da one vračanjem nanose zlo, pa su mnoge žene tako poubijane na lepo ime, tako je danas izgleda socijalizam žrtveni jarac za sve nedaće kapitalizma, iako socijalizma ovde nema već 30 godina.
Autor bloga neka mi ne zameri, ali mi koji se bavimo ekonomijom moraćemo da uložimo dodatni napor da bismo razvejali mitologije koje služe za primitivne političke narative.
Govoriti da su se inostrani krediti u SFRJ koristili za „balgostanje“ je non sense jer plate se nisu isplaćivale iz ino-kredita već za nabavku mašina, goriva i repro-materijala. Tvrde ekonomske činjenice se prosto opiru.
Ko iole zna šta je računovodstvo, lako će videti da je vrednost ukupnih osnovnih sredstava kojima je SFRJ raspolagala (mašine, oprema, saobraćajna sredstva, magacini, proizvodne hale, generatori itd.) iznosila negde oko 148 milijardi dolara.
Ukupno korišćenih kredita za ceo vek postojanja SFRJ je bilo svega 1/3 ove sume, a sigurno i manje jer se negde oko 17 milijardi dolara potrošilo na uvoz nafte, čija je cena u 70-tim godinama 20 puta porasla na svetskom tržištu usled izrealsko-arapskog sukoba.
Redovno se prećuti da je zbog divljanja cene nafte krajem 70-tih bilo par-nepar sistema sa benzinom čak i u pojedinim delovima Sjedinjenih Država.
Prema tome, produktivnost rada koja je postignuta 60-tih i 70-tih postignuta je akumulacijom iz domaćih izvora, a mnoge lepše rečeno – iz vrednog rada naših deda, baba, ujaka, sestara, teča i tako dalje. Ovaj narod je sebi stvorio materijalnu osnovicu da bi živeo bolje i ništa nam nije poklonjeno zbog navodne Titove „pro-NATO“ politike.
Ekonomske činjenice opet tvrdo pokazuju: kada se pogledaju bilansi plaćanja, SFRJ je vratila do raspada 1991. godine ukupno 52 milijarde i 93 miliona dolara od toga glavnice 34 milijardi i 216 miliona dolara i kamate 17 milijardi i 877 miliona dolara. Udeo spoljnog duga u BDP-u je 1990. godine smanjen sa 28 % (1982.) na 21 % i iznosio je nešto više od 17 milijardi dolara.
Prema tome sve priče da SFRJ nije bila sposobna da vraća kredite padaju u vodu jer im se suprostavljaju tvrde ekonomske činjenice iz inostranih izveštaja poverilaca, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora poput NBJ i saveznih organa, a koji su međusobno usklađeni. Da nije tako onda SFRJ ne bi dobijala finansijske kredite za refinansiranje upravo u jeku krize tokom 80-tih.
Kada se govori o krizi duga u ranim 80-tim godinama, treba reći da je masa zemalja, a ne samo SFRJ, ušla u problem zato što je Pol Volker, tadašnji guverner američkih Federalnih rezervi, digao referentu kamatnu stopu na 20 % kako bi Reganova administracija zaustavila inflaciju u Sjedinjenim Državama koja se zahuhktala krajem 70-tih.
To je drastično otežalo vraćanje kredita seriji država i nikakve specifičnosti jugoslovenskog socijalizma nisu tu doprinele nekakvoj posebnoj vrsti krize. Uzmimo samo Čile, kojim se libertarijanci dive, upravo je početkom 80-tih bio u jezivoj recesiji kao i mnoge druge latinoameričke države.
Na kraju, savremene kapitalističke zemlje imaju spoljne dugove u rasponu od 70 % do 240 % BDP-a, pa niko ne kaže da sa kapitalizmom nešto nije uredu.
G. Katiću,
Čitava stvar,što se tiče tog putnog pravca, izgleda malo drugačije ako se gleda iz šire – geopolitičke perspektive.I taj put je deo šireg projekta puteva kroz Srbiju i samo sa njima ima svoj puni ekonomski i naravno (verovatno i ključno) svoj vojni značaj.
Mislim da u ovom momentu precenjujete značaj NATO pakta kao homogene vojno-politčke grupacije.Sa druge strane podcenjujete opasnost koja nam preti od Turske i nekih proglobalističkih grupa unutar zemlje.
SAD su se držale neutralno oko CG,ne traže da priznamo Kosovo.To je dovoljno za početak.Milijarda više-manje nas sigurno neće spasiti.Nismo jedini dužni,kako i ostali tako ćemo i mi.Mnogo više problema nam zadaje precenjen dinar.Tu se slažem sa Vama.
https://serbianleaders.com/
https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/grenel-amerika-menja-pristup-srbiji-tramp-prvo-stvori-ekonomske-uslove-pa-se-onda
За Мр Радомира – Често сам коментарисао разилку између „некад и сад“. Огромна је разлика између задуживања у социјализму, и данас. Огромна је разлика у висини дуга, а још више у чињеници да Југославија ништа није продавала и да је целокупна имовина, државна и приватна, била у домаћем власништву.
Стара комунистичка мантра благостања, задуживање на међународном тржишту. Још се отплаћују Титови пословни промашаји и комунистичке пљачке. Србија данас има услужну привреду. Неједнаки су услови за српске у односу на стране фирме. Стране фирме добијају подстицај од државе Србије, ваљда је циљ да сви радимо за странце. Јер нас нуде као најјефтинију радну снагу на свету. По извештају Светске банке, криза ће снажније погодити домаћинства и земље са нижим приходима од богатијих земаља. Али, неки кажу уз дозу цинизма, да се никада у Србији није живело боље!
Г. Катић је већ небројено пута упозоравао на опасности које нам прете од прекомерног задуживања у страним валутама. Што се тиче поменутог ауто-пута, ево једног предлога. Ако је толико исплатив као што то тврди власт, зашто се онда не гради по моделу концесије, без задуживања државе? Такође, власт на критике о расту јавног дуга одговора да учешће јавног дуга у БДП-у није високо. Није, зато што је курс динара прецењен. Право стање видећемо у комбинованом утицају раста каматних стопа на светском тржишту и слабљења вредности динара. Ломови на светском финансијском тржишту су изненадни. Сетимо се само помало заборављене азијске кризе из 1998. Прикривени циљ српске економске политике је вештачко одржавање стабилности курса динара или што је још луђе, јачање домаће валуте.
Нажалост, држава се задужује ради стицања политичких поена, тек ће народ осетити последице. Али можда је на неки начин то и добро, јер сте, изгледа били у праву кад сте рекли да нам након потпуног слома може бити боље. Иначе, хвала Вам на оваквим текстовима.