Sve što se poslednjih nedelja dešava na političkoj i medijskoj sceni može stvoriti utisak da je Srbija konačno dodirnula dno. Nije. Domaća politička stvarnost uvek ume da iznenadi na goru stranu, pogotovo onda kada je jedna vlast u odlasku, kada počinje njeno paranje i kada strah i panika uzimaju danak. Ključno pitanje za Srbiju je šta dolazi sutra, bez obzira da li će sutra doći brzo ili nešto sporije?
Opoziciona javnost u Srbiji je sklona da politiku aktuelne vlasti naziva fašističkom. To je naravno i preterano i pogrešno. Fašizam je pre svega ideologija, pa tek onda metod vladanja. A kada je ideologija u pitanju, ova, kao i prethodne vlasti, ideologiju nema – lični ćar nije ideologija. Neka mi arhitekte ne zamere ovu terminološku pozajmicu, ali metod koji se danas vidi na domaćoj sceni bih nazvao brutalizmom – vulgarno i bezobzirno vladanje lišeno političkog sadržaja i ideje.
Poslednji događaji iznova pokazuju i svu besmislenost teze o apsolutnoj vlasti jednog čoveka. Niko nikada nije imao apsolutnu vlast i samo infantilni vladari, na svoju štetu, mogu poverovati u nju. Apsolutnu vlast nisu imali ni daleko sposobniji i inteligentniji tehnolozi vlasti od ubogih balkanskih karikatura. Postoji samo iluzija apsolutne vlasti. Ona se održava onoliko dugo, koliko politička oligarhija uspeva da harmonizuje svoje privatne interese isturajući jedno ime – prvo kao simbol, potom kao kišobran, a na kraju kao gromobran.
Ako je ovo kratak opis današnje vlasti, kako bi mogla izgledati ona sutrašnja i čemu nas iskustvo uči?
Kao na kraju devedesetih godina prošlog veka, Srbija je i danas nepomirljivo podeljena na dva tabora – one koji su za predsednika i one koji su protiv njega. Kao i tada, opoziciono nastrojeni građani žele samo da „on“ ode. Kao i tada, opozicioni blok je podeljen na veliki broj malih partija sa precenjenom idejom o sebi i svom značaju. Ključna je razlika, za sada, što nema stranog faktora koji bi ujedinio i organizovao opoziciju i, da upotrebim eufemizam, finansijski je ozbiljnije pomogao.
Srbija je prevratom iz oktobra 2000. platila visoku cenu tog binarnog političkog pristupa u kome ni politika ni programi nisu važni – važno je samo da „on“ ode. A posle … a posle ćemo već videti. A kada je „on“ otišao, došla je koalicija koja je svađe i otimanje oko vlasti započela već prvog dana, rano, zorom. Ona je ne samo dodatno ruinirala državu, već je ubila i svaku nadu u promenu. Sve ključne maligne političke brazde su tada zaorane, a danas aktuelna vlast samo dublje i bolje ore.
Bilo bi tragično da Srbija, sa iskustvom kakvo ima, ponovo utvrđuje isto gradivo. Ako opozicija nije u stanju da se ujedini oko pitanja koja su trenutno vezana isključivo za izborne uslove, kako će onda upravljati državom ako jednoga dana dođe na vlast? Kako će izgledati buduća koaliciona vlast kada krenu da se dele resori, javna preduzeća, ove i one sinekure? Hoće li morati da se iznova hrane neka nova gladna usta željna ćara? Ko i kako garantuje da se neće ponoviti ono što je već viđeno, ili gore?
Bilo bi korisno da opozicioni lideri objasne kakve su to nepremostive ideološke i koncepcijske razlike dovelo do toga da Srbija ima ovako veliki broj partija na političkoj sceni. Konačno, ako su razlike tako velike, kako bi onda trebalo da izgleda zajednički politički program tih rogova u vreći?
Bilo bi dobro, odlično čak, kada bi mediji i novinari počeli ozbiljnije da se bave i politikom opozicije i da postavljaju ozbiljna pitanja o „danu posle“. Za opoziciju je velika sreća što mediji koje vlast kontroliše ne otvaraju svoja studija i što nema prilike za teška pitanja. Na taj način opozicija ima dvostruku korist – može s pravom žestoko da kritikuje provladine medije, a da se istovremeno ne izlaže riziku objašnjavajući sebe, svoju politiku i zajedničke planove.
O metodu današnjeg vladanja, o do sada neviđenoj zloupotrebi državnih institucija i medija ne treba trošiti reči. Ko to ne vidi, neće najednom progledati. Besmisleno je i nepotrebno iz dana u dan ponavljati istu kritiku vlasti, uz istu vrstu argumentacije i uz uvek isto iščuđavanja: „c, c, c“. Srbiji ne treba privremeno ujedinjena opozicija već radikalno ukrupnjavanje političke scene, smanjivanje broja poslanika u skupštini i njihovo direktno biranje. To se neće dogoditi bez pritiska javnosti, i to pre svega opozicione. A do tada, najbolje je da svi napamet nauče Disovu pesmu „Naši dani“ kao himnu usuda Srbije – i juče i danas.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
(https://www.youtube.com/watch?v=JwXiLvQYtW8&t=3028s)
Ovde imate sve o kriptovalutama.
Skrenuo bi samo pažnju da zakoni u svetu i kod nas definišu kripto kao „Digitalnu imovinu“. Nije u pitanju novac. Možda je pravi razlog Porez na kapitalnu dobit koji se plaća na kripto. Na promet novca se ne naplaćuje nikakav porez.
Ajd i ja da rečem neku,
Na berzi postoje 2 oprečna mišljenja u pogledu kretanje cena Bitkoina.
Po jednom mišljenju Bitcoin se nalazi u trećem Eliotovom talasu koji je najžešći i stim u vezi bi trebao da dostigne cenu od 128.000 USD a ako probije drugi fibonačijev nivo mogao bi ići do 200..000. USD.
Po drugom miušljenju FED će podići kamatnu stopu i smanjiti bilans za 30% do 2026 godine. Novac će poskupeti i bitkoin bi mogao izgubiti oko 80% svoje sadašnje vrednosti.
Evo, dao sam info šta se može očekivati. Ja nemam svoje mišljenje u pogledu cene Bitkoina jer ne postoje po meni parametri koji bi mogli bar malo pomoći pri proceni koja je cena iole realna. Ne trgujem kriptom i to je to.
Naravno, pratim šta se dešava.
@Бојан
Дужег коментара /погледа/ на стање у друштву нисам прочитао а да немам буквално ништа да додам или одузмем. Све остало је само шира расправа те полазне идеје. Коју бих са оптимизмом, што овом друштву видно недостаје, прихватио а вероватно и многи добронамерни ‘спавачи’ би се активирали.
То ме храбри и уверава да нисам у заблуди, а поново претпостављам да таквих грађана има.
Основни друштвени принцип успеха остваривања неке идеје лежи у квалитетној организацији за спровођење замишљеног.
Очевидно да ту практичну тему нико не покреће. Добро, има појединаца који маргинално мисле и пишу о томе али такве теме немају одјека у јавност. Е сад се питам, зашто нема следбеника те идеје?, да ли је то намерно или из страха да те идеје, ретроградне снаге,не осуде и провуку је кроз друштвену каљугу, то је код нас уобичајена појава, што је сасвим друго питање.
Тако да отприлике још није сазрело, али треба покушати.
Ево таман је у петак проф. Зец објавио нови коментар: (https://www.youtube.com/watch?v=Z0ukYehL-jc)
Овај пут тема је донекле синхронизована са чланком – од 3. минута прича се о посланицима, трошку државе и сл.
@Ivan
Мој коментар је донекле био наиван и провокативан, али у суштини мислим озбиљно.
Што се тиче немогућности приједлога, навешћу примјер организације Срби за Србе, која дјелује у хуманитарном домену, и већину донација скупља онлајн. Годишње им се обим прикупљених средстава повећава за 15-30%, и тако 10+ година. Ове године ће бити вјероватно 2 милиона. Није то неки новац, али није ни мало. Ово је тек једна организација, са конкретним хуманитарним циљем, али тако постоји мноштво организација у разним областима, са људима који успјешно и предано раде годинама. Crowdfunding је иначе у свијету широко распрострањен метод и тим путем се успјешно заокружују многе иницијативе, од развоја нових производа, истраживања, софтвера, до иницијатива из области стваралаштва, културе, или хуманитарног рада.
Све ово што г. Катић помиње стоји и ок је, али ја једино имам велике скепсе према томе да ће се из садашњег политичког система икада ишта корисно изродити. Мислим да већина странака државу посматра као плијен, и квалитетне људе тешко ћете наћи у политици. Странке почивају на опортуној међустраначкој трговини без узимања у обзир општег интереса. Исто се дешава и унутар странака, тргује се и међусобно задужује када људи треба да се поставе на позиције или прогурају корисне иницијативе. Квалитетни људи и идеје тешко да могу да прођу неки интерни филтер а да се не упрљају. Они који гледају општи интерес, најчешће немају инфраструктуру, новац, или једноставно им недостаје искуства и знања.
Нама треба нека српска НВО која ће професионално радити на томе да се српски простор стратешки подиже на виши ниво, да инсистира и подстиче на истјеривање права и правде, да заговара корисне иницијативе, да шири општи ниво информисаности, да служи као противтежа пропаганди и манипулацији. Ово треба да буде независно од локалног система и организовано на професионалној бази, дакле, да људи који ту раде примају солидне плате, имају дугорочну стабилност по питању запослења и висок ниво професионалне слободе. Тематска база, идеје и знање већ постоје, ево овај блог је један од примјера. Неке обимне студије не сматрам да су неопходне, све што је потребно знати већ је негдје анализирано и разрађено; битно је само извршити синтезу свега, уобличити у програм са конкретним иницијативама и затим предано инсистирати на њима.
Ево на примјер, идеја о промјени броја посланика. Тако нешто тешко да ће доћи из странака. То треба да покрене и истјера неко са стране. Исто тако, генералну реформу изборног система. Свака реформа коју странке саме договоре и усагласе биће само варијација на тему отимачине. Већина суштински битних издвојених грађанских иницијатива осуђене су на пропаст јер немају добру инфраструктуру и мотивације за рад.
Колико инфраструктура кошта? Ово овдје је само једно веома грубо лицитирање, али рецимо, узмимо да нам треба 150 људи, од тога 50 запослено на пуно радно вријеме, и 100 на дјелимично (нпр 40%). Ако узмемо да је једна бруто плата 1600€, то је 1,8 мил € годишње. Узмимо да су на то други трошкови још толико, то је око 3,5 мил € годишње за неку нво која нешто ради. Ако бисмо буџетирали на 5 год, то је укупно око 18мил €. Да ли је овакав оквир довољан, не знам, али мислим свакако да нам требају неке домаће организације овог типа.
Kume džaba daješ pravac, kad se lepo vidi da iza leđa kriješ jadac 😂
@ Ivan Grozni
Kada počnete da se slažete sa Ivanom – znači da je vreme da se zapitate gde grešite.
@ Nemirni
I Deng Sjaoping je prvo išao na Zapad….Sećate li se priče „Đavo i njegov šegrt“?
Зашто систем пропада?
Наша политика задњих тридесет година има велики проблем, а тај проблем се зове – пропадање.Нисмо ли и ми, данас, помало наивни у веровању да је могуће рационално објашњење оваквог стања? Јер, једно је евидентно, овакву пропаст није лако објаснити.
Зашто већ деценијама пропадамо ? Чини се да је уместо рећи зашто, упутније је рећи како. Можда је јасније оправдати ово пропадање утехом да је ово дело нечастивих сила, будући да су оне ушле у све поре друштва. Шта је лек овоме, па можда молитва? Отприлике да ту молитва не помаже. Е онда политика. Добро а каква политика? Е на то питање немамо одговор. У Србији се, одувек, састављало оно најгоре из прошлости са најгорим из садашњости као завет будућности. И тако се затварамо у кружно бесконачан вртлог који нас вуче ка дну.
@Nemirni
”Italijani rade da bi mogli da jedu,a nemci jedu da bi mogli da rade”.
U svakom slucaju,Nemirni ako mislimo da korupciju i kriminal suzbijemo,da nas zivot koliko toliko bude normalan i da zivimo ko ljudi,moramo jedan deo javnog sektora racionalizovati,mnoge delove istog pojednostaviti,efektizovati,
Ustedom novca upotrebiti razvijati privatni sektor i podrsku pruziti privatnim preduzetnicima,da sto bolje posluju,zaradjuju,zaposljavaju itd…
Ima jos puno toga sto bi se moglo odraditi,neke institucije i agencije ugasiti,ukrupnjavati itd..,a neke nove osnivati itd…
Da se ne vrtimo u krug,potreban je mali tim koji ce ekonomski i privredno,moci raditi na vise nivoa sa razvojem drzave,uz podrsku vlade i predlagati vladi reforme po raznim nivoima u drustvu.Sve sto se radi mora da ima podlogu rentabilnosti i koristi za celo drustvo,mora se tacno znati gde odlazi novac poreskih obveznika.
Evo primer,zamislite da oredsednik AV,ide da obilazi graditelje puteva i zeleznice,i da sa njima pred kamerama utvrdjuje ”pazar”,kada ce ispuniti ugovor preduzetih obaveza.To je ne dopustivo da se tako radi,mora se tacno i precizno znati ”ko kosi,a ko vodu nosi”.Ne treba da predsednik obilazi graditelje,vec moraju graditelji da ispunjavaju obaveze za koji su i placeni,u protivnom placaju penale,u krajnjem slucaju izgube posao da grade.Naravno da postoji i razumni dodatni rokovi zbog nepredvidivih iznadjenja u izgradnji,ali fuseraj,bezobrazluk,nerad itd..,treba sankcionisati pravnim ugovorima itd…
Takodje privatni sektor uvesti u red postovanje socijal-ekonomskih dogovora,postovanje sindikalno-socijalne sigurnosti zaposlenih,odgovornost zaposlenih prema svojim obavezama prema poslodavcu itd…
Efikasno privredno sudstvo,koji ce brzo resavati sporove preduzetnika,preduzetnika-zaposlenih-sindikata itd…
Uf,da se zaustavim ovde,jer ce mnogi smatrati da vec imamo postojuce ili slicne institucije,ali njihov ucinak je katastrofalan,mora se nesto menjati,reformisati i sto bi se narodno reklo ”izmesati karte i kockare oko stola”.
@Nemirni
Немојте мислити да некритички прихватам све што долази са Запада и да пред појмом Запад падам на колена. Једноставно, оно што постоји на Западу је најмање лоше од свега што се до сада налазило у историјској понуди идеологија и модела функционисања друштва. Никакве предрасуде немам према Истоку. Од источноазијских земаља могу се преузети бројна искуства у обнови уништене економије. Али и те земље су почеле да се развијају када су прихватиле капиталистички модел и прилагодиле га својим посебностима. Вратимо се на Србију. Оно што додатно отежава наш положај је несрећно наслеђе 90-их. Први пут после пада у отоманско ропство према нама се најмоћније силе односе као према пораженој страни. У два светска рата имали смо страшне жртве, али смо били на победничкој страни. После Другог светског рата, без обзира да ли би на власт у Југославији дошли комунисти или монархисти, та земља би била на правој страни. Највећи проблем 90-их је што нисмо били на „правој страни“. Мале земље такве стратешке грешке плаћају ужасно скупо. Тадашња српска елита свакако да није могла предвидети пад Зида, али то што није могла, знала или хтела да предвиди последице тог пада, показало се као кобно.
Sada bih lajkovao komentar g. Nemirnog, samo nema ono dugme za lajk.
Иван Грозни
Луцидно процењујете.
То је позитивно, као оправдано и исправно мишљење грађанина.
Таква „јавна“ мисо је пожељна, али нажалост недовољна, да би се нешто убрзано променило.
У јавном дискурсу се мора развити широк дијапазон сличних гледишта како би временом све варијација на друштвени проблем сплеле у чвршћу потку за њихову реализацију.
П:С:
Оно што ме онеспокојава је да нема реакција на ову моју иницијативу, а друго можда и домаћину оваква расправа не годи. Тако да закључујем, овде није место за такве покушаје.
Можда грешим видећемо.
.
Za Ivana Groznog:
Na Zapadu se ne živi, na Zapadu se robuje.
Ja prvi ne bih želeo da živim ni u jednoj Zapadnoj zemlji, siguran sam da nas ima još puno u Srbiji.
@Ivan na 26/03/2021 u 14:57
Сложио бих се с Вама. Али шта хоће већина? Већина машта да живи као на Западу, али да држава функционише као у доба Абдул Хамида I. Погледајте само начин владања од увођења вишестраначја. СПС, ДС и СНС су постале странке са стотинама хиљада чланова које је потребно збринути. Тако нешто не могу да издрже ни много богатије земље од Србије. Додајмо и то да су СПС и СНС странке које су неговале и негују култ вође. Са сваком променом власти не мења се систем, већ само људи. Долазе нови буџетски корисници. Изградња државе је јако тежак посао.
Иван Грозни – На првом месту је одговор на питање шта је то држава.
Држава као појем има много дефиниција али по мени је овај за наше прилике најприкладнији, у овом тренутку – Држава је уређен систем по мери већине грађана који живе у тој заједници, и који јавно изнесу своје захтеве шта хоће а шта неће. То значи да политичари препознају вољу већине и на основу потреба граде законска правила обавезног понашања, а њихову примену обезбеђују судском и извршном снагом којом располажу.
Тако да опет долазимо на исто.Политичке „идеологије“, односно државна правна конструкција мора претходити самој њеној градњи.
Мислим да наш проблем није у тумачењима политичких идеологија. Оне се налазе на другом месту. На првом месту је одговор на питање шта је то држава. У великом делу наших политичких елита, без обзира на странке, одговор на ово питање даје се са османлијског становишта помешаног са православно-словенским фатализмом и месијанством и хајдучко-епском традицијом. Према таквом схватању држава је пре свега вођа. Често се код нас може чути да „без чврсте руке нема ништа“. Само да се појави неки јак вођа који ће нам решити све проблеме. Онда тај вођа дели државне ресурсе својим послушницима и тако их награђује за верно служење. Историја се посматра искључиво са становишта ратова и битака, а готово никако са становишта услова живота народа. Држава је пре свега сила и потпуно је небитно на који начин људи добијају грађевинску дозволу, какви су путеви, да ли постоје дивље депоније. Држава се бави оним што не треба (гради станове за безбедносни апарат), а не оним чиме треба (решавање еколошких проблема, ефикасност судства). Томе у великој мери доприноси и менталитет. Код нас се многи диве разним убицама ширем света, само зато што су „јаке вође“. На првом месту је наравно, бркати Грузин. Велики део народа државу схвата као неки облик вртића, јаслица. Држава ти даје неко следовање, али зато мораш да останеш са унутрашње стране ограде. А што се тиче питања „суверености“ Србије, мислим да би се ту могло одговорити контрапитањем. Г. Катић је написао велики број текстова који се тичу изласка појединих земаља из сиромаштва и убрзаног економског развоја. Да ли је иједна од малих земаља успела да пређе из клуба сиромашних у клуб богатих, а да је била у непријатељским односима са Западом?
Gosa – Jel je moguce definisati tacno i konkretno,koja resenja su potrebna i koji su to sektori u pitanju,gde smo kao drustvo ”zaglavili”?
Јесте, могу се дефинисати координате које би одредила правац , смер и интензитет кретања ка најизвеснијим динамичким променама оваквог стања и временски канонисати неку видљивију друштвену извесност стабилније форме животних циклуса.
Ево за почетак неких друштвених параметара које треба хармонично скалирати.
-Не постоје чак ни у стручним круговима у земљи и ван ње никакав наговештај о намери реформи система који се урушава. Слажем се у једном, веће и дубље реформе државног управљачког сектора су изузетно комплексне у организационом смислу, и у сваком тренутку како време протиче трошкови одлагања реформи су све скупље, политичарима изгледају непотребне, чак и онда када су, кумулативно посматрано, у овом тренутку су оне најбитнији.
На кога се угледати? Тешко је рећи, јер су реформе друштва готово свих земаља на Балкану у кризи и вапију за реформама. Стога је, можда, најбоље кренути храбрим путем само иновативних реформи ослоњених на светска искуства сличних нашим а поново прилагођених нашим посебностима које постоје у културном миљеу у понеким земљама, које су, будући и саме у нужди, покушале нешто ново и изгледа успеле, Словенија.
Овде се прећуткивањем признаје да нико заиста не зна шта да ради у случају пропуста у управљању у сиромашним земљама. Дубље гледано шест нацрта реформи јавног сектора у стилу Светске банке нису успели. Прво дефинисати проблеме уместо да тражимо решење, усвајамо „збрку“ уместо „најбоље праксе“ и престанимо да рачунамо на локалне лидере избавитеље. Досадашњи саветници су нас подучавали да побољшамо своје институције копирањем институција богатих земаља што је брже могуће и што темељније. Међутим ми примећујемо зашто овај приступ није успео: мора доћи да такве прекретница која ће променити начин који свеобухватно разумемо и осмислити институционалну реформу која би кроз покушаје прилагођавања и са што мање потреса профункционисала
дајући набоље резултате.
Ето толико.
П:С:
За даљу расправу, која би имала смисла треба шири круг људи.Наравно и Катић који је незаобилазан.
”Problem je da se ponude nova rešenja. E tu smo ga zaglavili kao narod. Takvih profila i mozgova ovde nema.”
Jel je moguce definisati tacno i konkretno,koja resenja su potrebna i koji su to sektori u pitanju,gde smo kao drustvo ”zaglavili”?
@ Gosa
Ja sam se pozvao na istraživanje ovog tink-tenka.
(https://wiiw.ac.at/)
Poznajem ljude koji su otišli u inostranstvo,neki su se vratili,neki nisu.Mnogi bi želeli da se vrate.Uvek sam bio za to da svi probaju,da odu,da vide kako to u praksi izgleda.Znam mnoge koji su otišli u Ameriku i već godinama se potucaju u SAD bez papira.Danas otići nije isto kao pre 20 ili 40 godina.Niko raširenih ruku ne dočekuje ni školovane,ni neškolovane migrante.Možda je još Norveška najbolja za emigraciju.
Školovani ili ne trebaju,dok su jeftina radna snaga,da se preko njihovih leđa lome sve veće slabosti zapadnih država.Zato je najbolje da odu i osete na svojoj koži kako to izgleda.
Vreme isčekivanja Godoa,
Ovo je Goso jalova polemika, vrćenje u krug je gubljenje vremena.
Tamo gde nema baram idejnog konstruktivizma, po pitanju „Šta da se radi“ je izraz nemoći definisanja problema, a komoli postavljanja porblematičnih pitanja koje traba definisati. Mediji, mreže, forumi su otvoreni, sloboda govora nikad otvorenijam, fakultetlija, doktoranata, akademika, po broju stanovnika više nego u Americi, ali ideja nema, to sve govori o načem duhovnom stanju.. …Tačka!
Zato svi čekamo spasitelja koji zna sve odgovore na goruća pitanja u društvu.
Ovo društvo tek uči političku veštinu .
Nivo zrelosti koji smo dosegli je da svi vidimo probleme i njih analiziramo do tančina, ali nije u tome poenta,. Problem je da se ponude nova rešenja. E tu smo ga zaglavili kao narod. Takvih profila i mozgova ovde nema.
”zato Goso što ječoveku imanentna potreba da menja svet i teži da stvori Raj i na Zemlji.”
Raj na zemlji je san koji je tesko ostvarljiv.
”Gosa-Zasto bi neko svoje znanje i vizije delio sa nekim stranim faktorom,/ovo ne razumem verovatno ćeš jasnije obrazložiti !?”
Upotrebio bi staru izreku koju sam u novinama procitao,a koju je izrekao ulicni kriminalac u Bgd.”Mala bara,a puno krokodila”.Tako je danas i u svetu.
”Gosa – koji kada bude znao sta treba raditi sa zemljama visokog koruptivnog miljea i kriminala?/šta si hteo ovim reći?”
Srbija je lak plen za cerupanje,i cvetanje kriminalnih radnji,zato imamo sto svi se mozemo uveriti i videti.Sprega drzave sa kriminalom,bavljenje politikom je odskocna daska za licno bogacenje,Sluzbe koje trebaju sankcionisati razne anomalije u drustvu,zauzimaju politicki stav i coporativne sekundarne interese,a pojedinci i licne interese sprovodeci licnu moc nad pocinjenim i zavisnim ljudima.
Gosa – A zasto bi mi bili bas ti koji hocemo da stvaramo neki idealan svet!
Moj odgovor – zato Goso što ječoveku imanentna potreba da menja svet i teži da stvori Raj i na Zemlji.
Gosa-Zasto bi neko svoje znanje i vizije delio sa nekim stranim faktorom,/ovo ne razumem verovatno ćeš jasnije obrazložiti !?
Gosa – koji kada bude znao sta treba raditi sa zemljama visokog koruptivnog miljea i kriminala?/šta si hteo ovim reći?
@dzogovic
Da to je istina sto ste napisali u komentaru Vasem!”Na bolesnog konja i zabe pisaju”.Izvinite na recniku svi citaoci komenara na ovom blogu G.Katica,izvinite i Vi G.Ksticu na mojim napisanim recima.
Sve se da urediti,ali ne bi ni jedna vlast i sluzbe imale cime da ze bave,jer tako omogucavaju bezvlasce,korupciju i kriminal,drugim recima oni za druge ekonomske i privredene procese nisu sposobni.
Šta meni recimo najviše smeta. Nije čak i problem strano vlasništvo nad nekom kompanijom. Problem je što im se dozvoljavaju razne mahinacije kad je u pitanju izvlačenje novca iz zemlje. Takodje je tu i pitanje društvene odgovornosti, naročito ako je u pitanju neki monopol. Navescu primer Duvanske industrije Niš. Pre privatizacije, DIN je nabavljao duvan iz krajeva oko Niša. Mnogo domaćinstava je živelo od uzgoja duvana. Danas to nije slučaj. Duvan se uvozi, i preko transfer ih cena se izvlači profit. Takodje je DIN imao ogromnu društvenu odgovornost. Finansirali su sport, kulturu, obrazovanje… što je danas svedeno na minimum. I još tu ima stvari, kao što je redukcija velikog broja radnika… Upošljavanje stranaca na ključnim pozicijama upravljanja i rukovođenja itd.
Za početak recimo da država propiše obavezu da se najpre vrate na duvan domaćih proizvođača, da im se nametne viši nivo društvene odgovornosti, pa ako im se ostaje, još bolje.
”Таква идеја може да покрене многа конструктивна питања да тако скупљени прилози уложе у финансирање интернационалне интелектуалне групе експерата која би сачинила озбиљну студију изласка из кризе, да се уклони или потврди уверење да овако мора да живимо или има алтернативни пут којим би требало поћи.”
A zasto bi mi bili bas ti koji hocemo da stvaramo neki idealan svet!Zasto bi neko svoje znanje i vizije delio sa nekim stranim faktorom,koji kada bude znao sta treba raditi sa zemljama visokog koruptivnog miljea i kriminala?
@Бојан – Да ли је 50 мил € довољно да се направе озбиљни помаци у успостављању квалитетног система?
Кажеш – Мени не би био проблем да донирам ако би се појавила озбиљна и квалитетна опција.
Е та квалитетна и озбиљна /идеја/ опција је кључна полуга свих промена!
Бојане, занимљив ти је предлог. Праве промене почињу од једноставних предлога о којима коментаторлук може слободо да размишља.
Ево мени је овај предлог крајње практичан и реално наиван, мада многима изгледа немогућ, па га и не коментаришу.Таква идеја може да покрене многа конструктивна питања да тако скупљени прилози уложе у финансирање интернационалне интелектуалне групе експерата која би сачинила озбиљну студију изласка из кризе, да се уклони или потврди уверење да овако мора да живимо или има алтернативни пут којим би требало поћи.
Ако би „светски а и наши експерти“ одговорили позитивно под насловом- ОВАКО ТРЕБА ДА РАДИМО ДА НАМ ЗА 10 ГОДИНА БУДЕ ВИДНО БОЉЕ – и ту студију после поделити преко друштвених мрежа народ би могао да раздвоји истину од лажи и на изборима одабере реално могућу опцију ако она уопште буде осмишљена по метрици објективне стварности.
Оно што је занимљиво да ни један коментатор на ову твоју изазовну мисао није обратио пажњу.
Али отприлике никога то и не занима. Овде се воде коментари из сфере политичке завере,војних интервенција, криминала, сензације и политиканства о темама које не тангирају сурово реалан живот.
@Kum
”Naravno da se ne vraćaju samo pravnici i ekonomisti.Dolaze IT stručnjaci i inženjeri raznih profila.Pogotovo iz Nemačke.Nemačka je veoma blizu sat-dva vožnje avionom.”
A gde ste to procitali u tekstu koji ste link poslali?Da ne zaboravite,za nemacke kompanije rade vise hiljada IT strucnjaka iz Poljske i zive u poljskoj i rade na distanci.Jel je napisan tekst ciji ste link postavili u Vasem komentaru,napisan od profesora ekonomije ruskog porekla?
@Kum
”Naravno da je teško to uraditi.I trebaće dosta vremena,ali je moguće.To je neophodno i iz perspektive konsolidovanja ekonomske i političke moći.”
Hmm,jel mozete objasniti zasto je tesko,a i zasto ce trebati dosta vremena,po Vama Kume?Jer pretpostavljam da za sigurno znate kako se moze proces odraditi,jer potvrdno smatrat da je moguce ostvariti ciljeve?Takodje smatrate da je neophodno sprovesti ekonomske i privredne efektivizacije od koristi politicke moci,jer smatrate ekonomiju i privredu kao korisni monopolizam u smislu politicke moci?
@ Gosa
Naravno da se ne vraćaju samo pravnici i ekonomisti.Dolaze IT stručnjaci i inženjeri raznih profila.Pogotovo iz Nemačke.Nemačka je veoma blizu sat-dva vožnje avionom.
@ dzogovic
Naravno da je teško to uraditi.I trebaće dosta vremena,ali je moguće.To je neophodno i iz perspektive konsolidovanja ekonomske i političke moći.
Kako će se to odvijati zavisi od slučaja do slučaja,i od odnosa na međunarodnoj sceni.To naravno ne znači da će svi do jednog biti proterani,već da moraju biti isključeni iz upravljanja u ključnim oblastima privrede i politike.
@dzogovic
E to sto ste postavili pitanje,mozda Viktor Orban ce moci reci svoj recept,ali tada ne znam sta cese desiti sa madjarskom npr;bankom OTP u Srbiji?
A ako to nece uciniti Viktor Orban,e onda treba platiti one koji to znaju da odrade,jer ako se mogu bahatiti i uzimati novac od carine,budzeta,raznih spekulacija itd..,moze se i platiti i posteno oni koji znaju svoj posao da rade i nisu stranci,ali ne ni monopolisti,vec sposobni borci po trzisnim principima.
Slažem se da treba istisnuti strance, naročito iz visoko profitabilnih i monopolizovanih delatnosti, kao i iz bankarstva i trgovine. Samo bi voleo da znam, kako se to u praksi može uraditi. Ako ne grešim, Viktor Orban je to nekako uspeo i čini se da se Mađarskoj isplatilo. Da li je to moguće i u Srbiji, ili smo mi u nešto nepovoljnijem položaju?
Hvala
@Kum
Verovatno se vracaju ”pravnici i ekonomisti”sa kupljenim laziranim diplomama,jer na zapadu ne mogu naci uhlebljenje,takodje link koji ste poslali ne pise nista o onima koji se vracaju i tacno iz kojih se zemalja vracaju i koje su struke zavrsene.Placeni tekst je objavljen.
A cime se bave sluzbe,zar Kume ne zivite u oblacima,emigrantima se uteruje strah u kosti,zar stvarno Kume verujete da Djilas ima racune na desetine banaka po inostranstvu?Biti vlasnik preko 619 miliona € i drzati na racunima,a ne unosno plasirati,mora da je covek totalni glup,ali mislim da je nesto drugo u pitanju,jer jos niko nije saznao gde su milijarde iznesene u koferima na Kipar?Mozda je neki novac i prebacen na otvorene naknadno racune Djilasa,jer i ovako znamo da su se nasi sluzbenici raznih sluzbi vrzmali po svetu da bi osigurali dopremanje respiratora za Srbiju,a i to kosta,a kako i na koji nacin su placeni respiratori to nas nije obavestio AV,ali zato da sluzbe se bave na osiguravanju respiratora.
Emigracija se ucutkava,zastrasuje isplivava na povrsinu demokratija na srpski nacin,a sta ce misliti CG koji se ne deklarisu kao Srbi i ne zele napustiti NATO,ili Bosnjaci koji jos uvek strahuju od veliko srpske dominacije,ili albanci koji ne zele skloniti simbole Klintona na Kosovu,naseg dela drzave,ili hrvata koji jos uvek ne mogu zaboraviti Vukovar itd…U ostalom sta se dogadja sa ”mini Sengenom”? Znamo sta rece Edi Rama u vezi sa bombardovanjem Srbije 99,a Albanija bi trebalo da bude clanica ”mini Sengena”,a AV je rekao da Srbi i Srbija se nece vise ponizavati?Mozda bi trebalo da sluzbe saslusaju AV u vezi sa idejom ”mini Sengen”,da imamo saradnju sa zemljama koje nam ne misle dobro?Jer oni slave bombardovanje Srbije,kao hrvati ”Oluju”,za koga rade sluzbe koje privode gradjane i prisluskuju predsednika?Ko je ucutkao Vladimira Djukanovica istaknutog SNS,ovca koji je kritikovao javasluk u sluzbama i samoj vodecoj partiji?
(https://m.youtube.com/watch?v=odjcRsCdgGE)
За Драгана – Квалификација која Вам је заметала је вероватно преоштра и понекад ми умакне нека јача реч, колико год да се трудио да будем одмерен. Нажалост, превише је тешких па и невероватних гафова на јавној сцени који прелазе све границе подношљивог. Не када се мора реаговати оштрије.
Што се страних државника тиче, они су данас у већини Лилипутанци како сам их назвао у свом тексту о Де Голу. Међутим, и такви какви су, неке елементарне цивилизацијске принципе и узансе у својим земљама поштују.
Што се вођа и вођољубивости тиче, мени то не смета, све док „ради“ на корист земље. Највеће успехе многе државе су постигле под вођама и без харизматичних вођа се тешко чине велики преокрети. Питање је само какве су вође, како планирају транзицију власти и шта остављају иза себе.
„Стигли смо до дна, али ме се нећемо зауставити на пола пута”. Извињавам се аутору ових ријечи, не знам ко је он, радо бих га навео као извор.
@ dzogovic
Mislim da je proces povratka olako izgubljenog suvereniteta neminovan.Velika međunarodna gibanja su šansa za to.
Budućnost će pripasti onima koji budu uspeli da istisnu strance iz Srbije,čak i šire,sa Zapadnog Balkana.Bez obzira da li su stranci Kinezi u Boru ili neki Nemci u Novom Sadu.
To je svojevremeno uradio i Broz.Jugoslavija u svakom pogledu nezavisna – to je ono što je bila formula za mobilizaciju masa,pre svega Srba kao najbrojnijih.
(.https://biznis.rs/vesti/u-poslednjoj-deceniji-vise-obrazovanih-mladih-doslo-u-srbiju-nego-sto-je-iz-nje-otislo/)
Istorija uvek daje šansu.Ali,malo njih ume da tu priliku iskoristi.
E to je retorika koja je u sustini istinita,ali i obojena tj,cesto i privredno ekonomski pogubna za nasu zemlju i narod,ali nekima karijeru obezbedjuje.Tuzna je nasa sudbina,ne samo iz 90 godina,vec istoriski je slicna i bila.
(https://m.youtube.com/watch?v=7nN1X–fwyg)
@dzogovic
Vas komentar je vrlo konkretan,tacan,istinit,realan i objektivan.Potpisujem svaku Vasu rec koju ste srocili.Pitanje je zasto nasa politicka elita je zaslepljena i ne vide sta konzumiraju i sta im se servira?
Mogu oni da nam pricaju da su ponosni,da im ne podilaze pod kozu,da im znaju skresati u brk,da im se nece Srbija saginjati,da im se nece dozvoliti da ponizavaju Srbe itd..,a mi smo danas nacija zavadjena,ponizena,netrperljiva,ekonomski ruinirana,privredno opustosena,pojedinacno nepoverljiva i sumnjicava itd..,i to smo mi sami sve rezirali i sprovodili,a najtragicnije je da nam privredu vode neznalice (cast izuzetcima),da nam se u ekonomiju i privredu umesali politicari bez znanja i iskustva,takodje i razni sluzbenici,sluzbi drzavnih institucija koji nisu osposobljeni za ekonomiju i privredu u trzisnoj utakmici,jer inace bi izgubili moc u drustvu,kojim slucajem bi se bavili poslom za koje su skolivani,a korupcija ih unistava.
U SNS ima pojedinaca koji jos uvek odrzavaju koliko toliko jedan nivo svesti da je ekonomija i privreda znacajan faktor u zemlji,a vidim da se malo povukao sa politicke scene u zadnje vreme,a razlog zato sto je bio kritican prema svojim ”sabircima”,u SNS.I u mnogim njegovim debatama ne bih se slagao sa njime,sli kada je privreda i ekonomija u pitanju,dosta toga zbori tacno,i nije ekonomista i nije iz privrede,ali kao vecina celnih ljudi iz SNS,je pravnik.
Dodao bi jedan pozitivan element koji je AV uneo u zemlji,drugim recima stavio je samar na ledjima narodu.Mi smo navikli da radimo toliko koliko da se moze kazati da imamo posao,ali ucinak nam je na radnim mestima porazavajuci,ali AV je bio prinudjen da se udalji od samoupravljanja,i radnicima onemoguci da budu nisko produktivni,a strah od gubitka posla najvise zene ispastaju,ali takodje i nisko,srednje obrazovani kadar koji nije zaposlen preko veze u cinovnicke ustanove.
A skolovani kadar nam je napustio zemlju,zbog boljih primanja i uslova rada u razvijenim zemljama,to su razlozi zasto imamo sastav skupstine kakva i jeste,ali i oslikava biracki korpus u zemlji.
За Драгана:
У праву сте. Зато ја и предлажем Конфучијизам као једини прави пут којим Србија може наставити. Да ми тај наш племенски нагон просветлимо древном теоријом са Истока, онако како наш Велики Цар Александар жели.
Можда зато и узима кинеске вакцине у толиком броју, да нас конвертује и омађија кинеском мудрошћу. Али неки на овом блогу то не разумеју, па му предвиђају крај. Још се и надају томе!
Живео наш Цар још много лета!
Да би дошло до оваквог стања активно су допринели и страни актери, поред осталих (унутрашњих) фактора, са финансијском и другим видовима подршке опозицији. Неки извјештаји помињу улагање 40 мил $ у опозицију.
Колико кошта да се организује реверзибилни процес и повећа степен уређености система? Да ли је 50 мил € довољно да се направе озбиљни помаци у успостављању квалитетног система? 50 мил €, то је 5000 (људи/€) х 10000 (€/људи). Може и са crowdfundingom да се проба. Мени не би био проблем да донирам ако би се појавила озбиљна и квалитетна опција.
Da li mislite da je moguće, realno, povratiti suverenitet Srbije u nekom relativno skorijem periodu. Koliko ja vidim, svi ključni resursi, odavno nisu u našim rukama. Većina ključnih preduzeća je takodje u stranom vlasništvu. Zaduženi smo do guše, opet kod stranaca. Koja je to politika, koje su to mere, koje nas mogu vratiti na pravi put. Čini se, ako ne budemo bili poslušni, da nam ne gine neki veliki ekonomski sunovrat. Pitanje je za domaćina, ali i za druge goste.
Hvala,
Колега Катићу, да термин „убоге балканске карикатуре“ није ипак уврједљивог и понижавајућег карактера? Нисам сигуран да су енглески премијер, француски предсједник и амерички шеф администрације моралне и интелектуалне громаде попут Де Гола. Схватам поенту вашег текста и слажем се са њом – владавина институција, а не људи … политички и економски програми, а не омрази према једном човјеку и/или друштвеној групи која га је истурила и поставила на позицију. Међутим, у Србију деценијама постоје вође и тренутна ситуација није другачија од претходне. Србија увијек има неког лидера на „ић“, Коштуница је био изузетак и по садржају презимена и по стилу руковођења. Не знам да ли сте примјетили, али ваш тескт је негација теорије коју је развио покојни др Јован Рашковић по којој Срби као народ имају едипални комплекс – уздигну вођу, „обоже га“ , а на крају се свим силама боре против њега – управо како сте то описали у свом тексту. Др Рашковић је сматрао да су Срби трибални/племенски народ и да желе вођу. Јесте ли сигурни да послије једног „ић“ неће доћи друго „ић“ и да се један народ засита може одмакнити од начина понашања који постоји, са мањим прекидима, стотинама година, без обзира што иза тога „ић“ у позадини стоји одређена дрштвена група чија је он експонент, а коју огроман дио друштва не примјећује?
Мислим да би било најбоље да после брутализма дође Конфучијизам, а да наш Александар постане доживотни Цар Србије.
Za g.Katića:Kod nas je došla indijska varijanta AZ vakcine,pod komercijalnim nazivom COVISHIELD.Cena je oko 3 dolara po dozi,ubedljivo najjeftinija.Najviše smo nabavili najskuplju,kineski SINOPHARM(cena je tajna,ali mislim da nije ispod 40 dolara po dozi)
Odličan tekst.
Lepo podsećanje na Disa.Pomalo je deprimirajuće da posle 100 godina imamo iste dijagnoze.Sa druge strane,100 godina u istorijskim veličinama nije mnogo.Švajcarska,Švedska,italijanske i nemačke države,itd.svima je trebalo vremena u Evroijipi.
Moja generacija je više posvećena razmišljanju o periodu između dva svetska rata.(Snimaju se filmovi,proučavaju se temeljno sve okolnosti,ljudi i događaji…)Mislimo da se tu kriju greške i rešenja koja će oblikovati našu budućnost.Posebno je bitno da razumemo taj period i zbog međunarodnih okolnosti koje su isto tako opasno zategnute i složene.
Više-manje znamo šta je bilo devedesetih i dvehiljaditih.Ipak,moram to reći,poslednjih 30 godina zemlju vode posleratno oblikovane generacije.One se nisu istakle po dubini političkog i svakog drugog promišljanja.To vreme ističe i Srbija iz dvehiljaditih više nije moguća.
Pomenuli ste brutalnost.Čini mi se da je Vaša generacija (stasala posle rata) manje brutalna od moje.Mi posedujemo veću ličnu hrabrost,ali smo brutalniji i prema sebi i prema drugima.Skloni smo da idemo na sve ili ništa.
Verovatno je brutalna vladavina i u Kini u poslednjih 30 godina, ali ima iza sebe visi cilj i rezultate.
Ovo je prva recenica definicije jednog pojma sa wikipedije:
A mafia is a type of organized crime syndicate whose primary activities are protection racketeering, arbitrating disputes between criminals, and brokering and enforcing illegal agreements and transactions.
Ovo sto mi imamo je slucaj kada M preuzme drzavu u potpunosti dobijemo novi vid piramidalne seme gde ucestvuje celo drustvo. Cilj je bogacenje i vlast vrha piramide. Propada donji deo piramide.
Zasto nema revolucije – donji deo piramide bezi ili je pobegao iz zemlje. Tako da cemo verovatno videti zamenu donjeg dela piramide- drugom populacijom.
Postoji rešenje za ovu situaciju u koju smo zapali, to je obnova kraljevine. I to sa kraljem koji ima stvarnu vlast a ne da to bude krunisana monarhija. Kralj bi bio benigni samodržac i faktor stabilnosti.
Što se tiče demokratije, dodao bih i to da je neophodna decentralizacija na opštinskom nivou. U Srbiji postoji 145 opština i 28 gradova. U Mađarskoj postoji 1.300 opština, u Hrvatskoj 450. Slična je situacija i u drugim Evropskim zemljama. Srbija ima skoro najmanji broj opština u Evropi. Pored toga Novi Beograd ima 300.000 stanovnika a Crna Trava 2000. Obe ove jedinice su opštine.
Demokratija počinje na lokalu kao što je i u staroj Grčkoj svaki stanovnik učestvovao u demokratiji na osnovu pripadnosti demi.
Jevrem Grujić, liberal, govorio je „ja sam se parlamentarizmu i demokratiji naučio ispod seoskog hrasta“.
@Gosa – Mislio sam da ne nude viziju budućnosti Srbije. To im vladajuća stranka olakšava jer se stvara klima u kojoj je dovoljno da se kritikuje Vučić i razotkrivaju afere da bi se isplivalo na površinu i bili smatrani alternativom.
Priznajem da je Đilas pominjao „državni kapitalizam“ svojevremeno pa čak i vodio raspravu u novinama a Jeremić držao „zakačen“ video isečak g. Katića na svom tviter nalogu, ipak mislim da je to bio politički marketing (ljudi se sećaju državnih kompanija sa nostalgijom) i kao što vidimo više ne spominju tu ideju.
@Katić – Ključno pitanje za Srbiju je šta dolazi sutra?
Моје питање на Вашу упитаност – Који услови морају да се испуне за позитиван преображај друштва које је на ивици колапса?
Више нико јавно не поставља питање како систем променити.За такво питање треба нова идеја која имплицира логичко решење који ће подржати већина гласача.
Претпоставимо да будући творци прогласа – јавно обелодањују да се прекида са једним системом који већ деценијама шлајфује у месту са све већим изгледом на вековни безизлаз – Овај накарадни систем не може да се извуче из сопственог глиба и све веће пропасти.Јесмо ли зрели као друштво да покажемо своју зрелост и да се направи нови друштвени договор?
Стање у коме се налазимо ствара друштвену атмосферу неподношљивом. Ми по својој прилици осим голог кукумакања нисмо спремни за темељни преображај. Самим тим немогуће је направити суштински заокрет у друштву без стварања јасне доктрине, такве која би мобилисала губитнике и створила здраву друштвену атмосферу која омогућава друштвени преображај.
Кључни проблем је данас, лош однос појединца према себи и другим људима који спречава нормалну промену.
Значи темељне претпоставке за квалитет остварених промена је право и правда. Мислим да такав спој између потенцијално критичне масе и вере да такав ризик има свога смисла још није довољан. То су пресудни фактори који су потреби да се поверује да ће доћи да позитивних друштвених промена, али не и довољни. Нема добрих друштвених промена без преиспитивања свих досадашњих заблуда којима смо деценијама завођени за голеш планину.
Услови су се стекли али нема позваних. Није ни чудо много је кроз векове било позваних али ретко изабраних.
Када се то постигне, све је онда много лакше извршити.
За господина Катића,
Да, прочитао сам тај чланак раније, познати су ми Ваши ставови по питању изборног система. Због тога сам и написао мало дужи одговор.
Очигледно је да не постоји идеални систем, мане пропроционалног система у избору послушника су очигледне, али мени је несхватљиво да у енглеском парламенту постоји функција партијског бича чији је посао да утерује посланике у линији.
https://en.wikipedia.org/wiki/Whip_(politics)
Па зашто их онда бирамо и плаћамо ако су обавезни да прате линију, уместо да гласају у складу са својим ставовима и савешћу?
Проблем са Вучићем је што он у Србији формирао феудални систем. Он капиларно убацује своје људе у сваку пору друштва, где свако дугује намештење и лојалност ономе изнад, са њим на врху пирамиде. Ја сам причао са директором приватне фирме у Београду који је затворио фирму јер су му дошли напредњаци и инсистарали да поставе напредњачког директора. Њему у том тренутку тај бизнис и није доносио много пара, али је то била кап која је прелила чашу.
Али тај проблем неће нестати са променом изборног система. Штавише Вучићу ће дати још већи проценат гласова, поготову кад буде кренуо да се игра са границама изборних јединица.
Шта је решење? Искрено не знам. Вучић је акумулирао велику финансијску и медијску моћ, а влада и по вољи западних држава. Корумпиран вођа кога је могуће држати у шаци је бољи избор за њих од аутентичног, патриотски настројеног, компетентног политичара. Да не спомињемо што такву особу не видим у опозцији.
Историја нас учи да се радикалне промене дешавају само после системског шока, рата, револуције, кризе.., што ја људима у Србији искрено не желим.
У сваком случају хвала Вам што нам пружате прилику да дискутујемо на ову тему. Ја нисам размишљао о проблему изборног система и легитимитета власти док нисам прочитао Ваше чланке.
За Ненада из Торонта – Да се ни бих понављао, аргументацију за и против директних избора сам покушао да дам овде: https://nkatic.wordpress.com/2018/07/18/da-li-je-demokratija-moguca-u-srbiji-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-18-07-2018/
Za Gosu – Znate i bez mene kome sve odgovora komplikovana politička situacija u Srbiji.
Koliko vidim, niko se ne utrkuje da saopšti koliko je plaćao vakcine i verujem da u ugovorima o kupovini vakcina postoji klauzula o tajnosti informacija. AZ je britanska vakcina, ali pretpostavljam da je u Srbiju stigla iz neke evropske fabrike.
@Jovan T
”Od opozicije čujem dve stvari:
1. Izborni uslovi
2. Tajni dokumenti i afere”.
Da,postovani Jovane,dobija se osecaj da imate vec unapred stav oko opozicije i njenih informativnih poruka,ali niste objasnili pod sta se misli sa ”Izborni uslovi i tajni dokumenti i afere”.
@Nenad,Toronto – Pogodili ste u suštinu problema moderne demokratije i opadanja izlaznosti glasača, a to je upravo osećaj da nema istinske participacije u vlasti. Kao što je rekao jedan mislilac o demokratiji „moć dolazi odozgo a legitimitet odozdo“.
Ruso je govorio „U Engleskoj građanin je slobodan samo na izborima a posle ponovo postaje rob“.
Tokvil „Građani su neazvisni samo dok ne izaberu svoje gospodare a potom ponovo bivaju zavisni“.
Ви сте већ пресудили овој власти? Зар стварно очекујете да се понови 2000.?
Ови аматери и политичка одојчад што планирају пуч неће доћи на власт, отићи ће право у затвор. Сви до једног, од њихових спонзора до несуђених властодржаца. Чуди ме како нисте напоменули да је већи део опозиције, скривене и нескривене, у спрези са криминалом. Био је и те несрећне 2000. па су на власт дошли кланови и криминалци. Који су, узгред, убили премијера јер ипак није хтео да се повинује свим захтевима окупатора. Помало слична ситуација данас, сложићете се?
Највећи грех опозиције није њена безидејност и нејединство. Њен највећи грех је спрега са криминалом и деценијско пљачкање ове земље уз великодушну помоћ странаца. Али ако то напишете, онда више нисте „ни тамо, ни овде“. Морате задржати део политичке непристрасности, зар не? А ја Вас питам, зашто?
Зар није боље написати потпуну истину?
Поздрав.
Od opozicije čujem dve stvari:
1. Izborni uslovi
2. Tajni dokumenti i afere
Nigde vizije.
Sećam se kad je Saša Janković govorio „prvo ćemo državu da uredimo a onda će ona ići malo levo pa malo desno“, kao da ne znamo da je politika kod nas (a i u svetu) borba do uništenja protivnika.
@ Ненад, Торонто
” Искрено више бих преферирао кинеску администрацију, јер ми изгледа компетентнија.
Pa postovani Nenade,zasto se nepreselite u Kinu,vec ste jos uvek nastanjeni u Kanadi?
Osim odlicnog i duboko umnim i analitickim tekstom G.Katica za Politiku,i moj u razmisljanju odgovor Vama Nenade,samo bi kompletirao sa jos jednim sjajnim intelektualcem S.Kovacevicem,pa kada se tekst G.Katica i njemu slicnih intelektualnih velicina spoje,Srbiji nije potrebno da kopira razne sisteme,vec ih treba angazovati za Srbiju.Takvi ljudi su nam potrebni,nema tu puno filozofije,vec cista logika i realnost kako se treba drzava voditi.
(https://m.youtube.com/watch?v=lXfJnpPnhqM)
Господине Катићу, распрачаност и импотенција опозиције је проблем, али ја не верујем да ће директно бирање решити наше проблеме, а вероватно ће увести и нове.
По мом мишљењу, директно бирање и ефективно двопартијски систем који постоји у англосаксониским земљама су један од узрока њиховог постепеног пропадања.
Двопартијски систем је лакши за контролу од стране лобиста, јер потребно плаћати само две партије уместо пет или десет. То се огледа у томе да не постоји јасна разлика у програмима партија, нпр. агресивна спољна политика према Кини и Русији или приступ дерегулацији тржишта рада и капитала. Разлике се своде на wedge issues, као што су transgender rights, где се подстиче поларизација друштва, док се теме битне за курс и будућност државе склањају са стола. Недостатак дугорочног планирања и јурење брзог ћара / апанажа од стране спонзора води да слабљењу друштва.Погледајте само public speach cicuits шему, где бивши премијери и преседници добијају милионе од компанија за пар сати јавног наступа.
Филтрирање идеја и партија води ка политичком екстремизму. Постоји историјски примери, Rump Parliament током Енглеског грађанског рата или превирања током Француске револуције. Сваки пут кад се елиминишу или умање опречна мишљења, законодавна власт дивергира ка екстремном полу. Постоје истраживања која указују да такав систем повећава вероватноћу ступања државе у ратни сукоб.
https://en.wikipedia.org/wiki/First-past-the-post_voting#Likelihood_of_involvement_in_war
Такав изборни систем значајно умањује плуралитет политичких идеја и искључује значај део популације из политичког живота. Локалног посланика никада не интересује мишљење мањинског дела његових гласача, јер они неће пресудити изборе док год не гласају за његовог „супарника“.
Ја се се лично никада нисам осећао толико политички обесправљеним и изолованим од политичког процеса као сада у Канади. Ја не очекујем да би идеје које ја подржавам требало да добију већину у парламенту, али сматрам да би требало да буду део политичке дискусије у парламенту. При томе не говоримо о грандиозним проблемима геополитике, већ о економским проблемима и шпекулацијама на тржишту некретнина које погађају велики број људи.
На крају, за мене је потпуно свеједно да ли живим у „аутократској“ једнопартијској Кини или „демократској“ двопартијској Канади, моја способност да учествујем у политичком процесу и пружим feedback политичарима је минимална. Искрено више бих преферирао кинеску администрацију, јер ми изгледа компетентнија.
G.Katic,
Odlcan tekst i sledi jedno pitanje?
A kome najvise odgovara politicka situacija koja danas vlada u Srbiji? Evo jel se moze saznati odakle je stigla vakcina Astra Zenece u Srbiji,koliko je placena itd…
https://www.politico.eu/article/italian-authorities-discover-29m-oxford-astrazeneca-vaccine-doses-la-stampa/