Po prvim projekcijama, domaća ekonomija je u prošloj godini zabeležila pad BDP-a od jednog procenta. Srbija je zauzela šesto mesto na listi evropskih država koje su kroz kovid krizu u 2020. prošle sa najmanje ekonomske štete. Od pet zemalja koje su ispred Srbije, tri su imale zanemarljivo manji pad BDP-a od srpskog. Iako Srbija nije uzela zlatnu medalju kako su to njeni zvaničnici gromoglasno i neukusno najavljivali cele protekle godine, šesto mesto je odličan rezultat i ima boju bronze.
Ako se oslonimo na ekonomsko prorokovanje MMF-a po kome će rast srpske privrede u 2021. biti oko pet procenata, slika budućnosti je još bolja. Po kumulativnom rastu BDP-a za 2020. i 2021. Srbija bi mogla zauzeti treće mesto u Evropi, odmah iza Irske i Turske. Tu negde se završava prijatna priča o ekonomskom uspehu, a otvaraju se neugodna pitanja. Najvažnije pitanje je da li će Srbija, u kratkom ili srednjem roku, uspeti da održi finansijsku stabilnost i izbegne dužničku krizu.
Spoljni dug i javni dug su već u opasnoj zoni, dok je neto investiciona pozicija Srbije još kritičnija. Država greši ako svoj optimizam zasniva na koeficijentima zaduženosti koji su izračunati na bazi visokog BDP-a iskazanog u evrima. Taj BDP je uvećan kombinacijom višegodišnjih akumuliranih inflacija i precenjenim kursom dinara. Slika zaduženosti je danas veštački ulepšana kao što je to bila i 2008, pred izbijanje velike finansijske krize.
Politika jakog dinara, a ona se vodi od 2017, najveća je greška monetarne politike. Zbog toga, kao i pred krizu 2008, stabilnost finansijskog sistema ponovo visi o jednom klinu – o kursu dinara. Ekonomski sistem je zarobljenik nerealnog kursa koji se može održavati samo uz stalni rast spoljne zaduženosti. Srbija se danas oslanja na devizne prilive koji dolaze po osnovu stranih investicija i po osnovu inozaduživanja. To su nezdravi oblici održavanja spoljne likvidnosti.
Srbija pokušava da privuče strane investicije plaćajući sulude subvencije kako bi stranci došli. U toj ludosti ima više sistema no što se na prvi pogled vidi. Srbija se oslanja na strance ne samo zato što oni otvaraju radna mesta, već i zato što se time ostvaruje devizni priliv kojim se održava spoljna likvidnost. To delom može objasniti i zašto vlasti ne stimulišu domaće investitore. Od njih je mnogo manje „devizne koristi“ i dobar deo njihovih investicija bio bi finansiran preraspodelom novca koji je već u zemlji.
Javnost, i ona stručna, ne vidi opasnost od stranih investicija pošto tu nije reč o kreditima koji se moraju vraćati u fiksnim rokovima. Ali, na duži rok, nema velike razlike između kredita i stranih ulaganja. Stranci ulažu u Srbiju kako bi zaradili i kako bi zaradu, pre ili kasnije, izneli iz zemlje. Vrlo često investitori to rade baš u trenucima kriza, upravo onda kada su države najranjivije.
Slična „devizna logika“ važi i kod investicionih radova koje država poverava strancima. Iz ugla ekonomskog i nacionalnog interesa je apsurdno da stranci grade po Srbiji. On što je loše po Srbiju, dobro je po kratkoročni devizni bilans. Gradnja puteva se finansira stranim, bilateralnim kreditima, a deo tih kredita povećava neto devizni priliv, deviznu likvidnost i pomaže održavanju kursa dinara. To objašnjava, bar delom, i zašto se država nije oslonila na domaća preduzeća. Da jeste, pomenutih kredita ne bi ni bilo.
Kada se država zadužuje pozajmljujući novac na svetskom ili domaćem tržištu kapitala, uslovi zaduživanja su vidljivi, podložni su analizama i kritici – s razlogom ili bez. Kada Srbija direktnom pogodbom uzima kredite od država čija preduzeća izvode infrastrukturne radove, tada je proces, nazovimo to tako, mnogo diskretniji. Kreditori su galantni i lako odobravaju kredite jer o trošku Srbije obezbeđuju poslove sopstvenim preduzećima. U ovakvoj vrsti kreditnih aranžmana se u pravilu i prekomerno uvećavaju cene radova.
Jedini neupitno zdrav priliv deviza je onaj koji srpska preduzeća ostvaruju izvozom, a jak dinar im u tome ne pomaže. Sve drugo, pre ili kasnije, pretvara se u neku vrstu piramidalne šeme. To se jasno vidi tek onda kada je kasno, kada se devizni prilivi uspore ili stanu, a odlivi se nastave.
Poslednji je čas da opasne devizne igre prestanu, pre nego što nova kriza zakuca na vrata. Narodna banka Srbije bi trebalo da krene sa blagom korekcijom kursa u nadi da će imati vremena da ispravi veliku grešku koja je načinjena 2017. Politika kursa i racionalno trošenje deviza su jedini mehanizmi koje država ima pod svojim kontrolom. Sve ostalo zavisi od sreće i milosti stranaca. I konačno, ne ohrabruje činjenica da se svetski analitičari i institucije danas slažu samo u jednom – pred državama u razvoju je period velikih dužničkih kriza.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Dalibora,
Održivo je da dinar ostane i dalje jak prema evru po mom mišljenju sve dok ECB sprovodi program kvantitativnog popuštanja (štampa novac) i drži referentnu kamatnu stopu na 0%…. Kasnije će zavisiti od dinamike i visine podizanja kamatne stope. Moje mišljenje je da samo agresivno dizanje referentnih kamatnih stopa od strane FED-a i ECB-a može ozbiljno oboriti dinar u protivnom dinar će ostati jak preme evru.
Što se tiče drugih interesaqntno je da tržišta misle da će dinar ostati jak.
Ovo je statistika aukcije 12-togodišnjih državnih obveznica u dinarima po godišnjoj kamatnoj stopi od 3,38%.
Click to access Statistika%20aukcije%2003.08.2021%20srp.pdf
Onaj ko je kupio državnu obveznicu po godišnjoj stopi prinosaq od 3,38% misli da dinar neće značajnije slabiti u odnosu na evro u narednih 10- tak godina.
Još su niže kamatne stope na 5-ogodišnje dinarske obveznice
Click to access Statistika%20aukcije%20-%20srp-%2024.08.2021.pdf
Ako pogledamo ponudu banka vraćju se i to masovno dinarski krediti stanovništvu sa fiksnim kamatnim stopama od oko 7% na 6 godina.
Sve ovo pokazuje da za sada ozbiljni igrači na finansijskom tržištu misle da dinar neće značajnije pasti u odnosu na evro u narednim godinama.
Poštovanje,
Laik sam i išćem jednostavo objašnjenje i neku vrstu predviđanja, naime bavim se poljoprivredom i trenutno otkupne cene zitarica su u porastu ali i cene repromaterijala, delova mehanizacije i drugog „prate“, očigledno da kao laik vidim inflaciju, ali vidim i da je kurs eura ne promenjen. Koliko je odrzivo da euro u ovoj situaciji ostane isti do izbora ili posle izbora Mart-April?
Za Nostradurusa – Nije slučajno da MMF ne insistira na uravnoteženju trgovinskog i tekućeg bilansa. Da su ovi bilansi uravnoteženi, ne bi bilo prostora za MMF i ne bi bilo dužničke klopke. Nije slučajno ni što ekonomisti tranzicionih država, oni koji žele uspešnu karijeru, u pravilu ignorišu ove ključne bilanse za stabilnost i nezavisnost zemlje. Da rade drugačije, bili bi na crnoj listi.
Za unutrašnju novčanu emisiju je ključno da se usmerava ka investicijama i poljoprivredi. Nemački model 30-tih godina prošlog veka je najbolji koji ja znam. Kako ne znamo gde su granice emisije, mora se stalno motriti na visinu inflacije, s tim da koridor inflacije mora biti širi od onoga sa kojim danas operišu tranzicione zemlje.
Moje viđenje stvari:
1. Štampanje novca bez duga u državi ima smisla samo kada je postignut vanjskotrgovinski suficit. I on se mora pod svaku cijenu održati.
2. Bankama se mora onemogućiti ekspanzija kredita tj. obavezna rezerva mora biti 50% ili viša.
3. Suficit u vanjskoj trgovini mora biti dovoljno velik da se plaćaju strani dugovi.
4. Vanjski suficit služi isključivo za uvoz ili ulaganja u inozemstvu.
5. Unutrašnja emisija novca ne smije da premaši sposobnost privrede da ga pretvori u robu ili uslugu.
Upozorenje: To je otprilike postigao Čaušesku i završio je sa smrtnom presudom.
Za Miloša Dragičevića:
Izgleda da ste bili u pravu. Krenula je medijska hajka ns brazilsku policiju:
(https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/4363898/brazil-policija-favele-pokolj.html)
Policija je napravila „pokolj“ jer je upala u kriminalno gnezdo dilera droge, koji su u mnogim zemljama latinske Amerike jači i mnogo brutalniji od države, i pobila naoružanu bandu. Pod uslovom da ovo nije false flag operacija, naravno.
Vest samo što ne glasi:
„Policija upala u geto i ubila 29 brazilskih boraca za slobodu trgovanja drogom!“
За Немирног – Моди се у западним медијима приказује као аутократа, популиста и и хинду националиста. Тешко је замислити контекст у коме би западни медији хвалили Модија. Промени имиџа би могао да „помогне“ само какав рат са Кином. (То нема везе за дуговима Индије који су релативно ниски.)
Драматизација ковид кризе у Индији збуњује, будући да је смртност на милион становника и даље ниска. Могуће је да статистика лоше прати оно што се у Индији догађа, или да је висок раст заражавања везан само за пар великих центара, док је највећи део Индије поштеђен. У сваком случају, онима чији је циљ да се паника одржава и шири, потребна је драматизација.
Из информација које имам од „инсајдера“ ово у Индији није напад на Модија, већ напротив. Ово је он лично омогућио договарајући се са СЗО и фондацијом оног са именом четири слова.
Гледајте само шта се дешава са Бразилом и како штимују вести одатле, ту се води за сада главна битка. Болсонаро је амерички човек који је отказао послушност и сада ће или сва сила од медијске до војне да крене на њега или ће да се повинује секти. Ово са лажним вестима из Индије је само загревање за Бразил.
Наравно, све ово је увод у нови свет где ће сви имати подједнака примања и неће постојати приватна имовина, воља, слобода и сл. Ту новац не игра улогу – новца нема, укинут је суманутим штампањем прошле и ове године, наравно да су сви задужени и наравно да се о томе више и не расправља.
За г. Катића:
Да ли се неплаћање иностраних кредита може сматрати поводом за промену режима у некој земљи?
Читам ову хистерију око Индије у западним медијима и питам се, колико Модијева Влада дугује међународном банкарском картелу.
Za Igora:
Baš kad pomislim da se Srbija pomalo migolji iz kandže svetskih globalista, pročitam kako smo zvanično pristali da koristimo isključivo Majkrosoftovo smeće.
Nikad neću shvatiti potrebu ljudi da plaćaju za operativni sistem i najobičniji kancelarijski softver kada postoje besplatne, proverene alternative.
Za Ganeta – Fejsbuk više ne dozvoljava da svoje tekstove sa bloga linkom prenosim na svoju FB stranicu. Kažu da kršim njihove standarde i da se radi o spamu. Dva puta sam tražio objašnjenje, ali bezuspešno jer odgovora nema.
Bajdenov poreski plan se odnosi na podizanje poreze na profit kompanija i na poreze na kapitalnu dobit onih koji zarađuju preko milion dolara godišnje. Porez na profit kompanija bi trebalo da bude 28%, a porez na kapitalnu dobit za najbogatije bi trebalo da bude 43,4%.
Za g. Katića,
Da li je tačno što je g. Dragićević napisao o šerovanju vašeg bloga ili je možda u pitanju problem sa vašim sajtom ?
Kada sam se već javio, iskoristio bi priliku da vas pitam o Bajdenovoj najavi da će povećati poreze u SAD, Koliko sam video planira se dupliranje poreza sa 20 na 40% a za najbogatije 44%…. Bitkoin je na ovu najavu pao 10%…. Međutim, nije mi jasno o kojim se porezima radi. Nije u pitanju porez na kapitalnu dobit. Znam da je porez na kapitalnu dobit u SAD 30%…… Ne znam da li je u pitanju PDV ili možda neki drugi porez…… Ako pratite evo zamolio bih vas da mi objasnite o čemu se radi ?
Цео чланак, анализа, стил и цео блог, као и дискусије које дају посебан буке интелектуалној трпези, толико реткој у данашње време распада цивилизације потрошачког друштва и укидања „наратива“ модерног друштва како га је Попер представио, постали су институција.
На српском, ћирилици (а и како другачије), овде имамо теме и тезе далеко дубље и занимљивије од онога што можемо да сретнемо на стратишту пропагандне битке против човека, коју зовемо јавним медијским простором.
Све то је превише за светске манипулаторе, па је цео блог г-дина Катића забрањен за шеровање на ФБ.
Честитам, није мали успех згазити чудовиште на жуљ тако јако да одјекне на целој планети.
Microsoft je odavno trebalo podeliti kao sto je uradjeno sa AT&T, ali Bil Gejts je uspeo da ubedi SAD da je pametnije da ih ostave kao monopol, zauzvrat Microsoft je omogucio CIA da lakse dolazi do kriticnih informacija. Ovo sve smo saznali kroz Wikileaks i Vault 7 dokumente.
MS trenutno drzi i dobar deo on-line komunikacije kroz Skype i Microsoft Teams software koji su centralizovani, tj. sva komunikacija ide kroz i belezi se na njihovim serverima.
Takodje, kolicina informacija koja se salje kroz „telemetriju“ i Windows 10 je zapanjujuca. Komotno mozete instalirati CIA keylogger na svom racunaru, bicete bezbedniji u odnosu na ono sto Windows 10 salje nazad.
Zanimljivo je i to sto se Srbija obavezala da ce koristiti iskljucivo Microsoft proizvode u drzavnim sluzbama. Ne ostavlja puno toga masti.
Ponovo o Gejtsu,
Bil Gejts se mora shvatiti kao personifikacija jenog vremena, jedne kuklture, kao nekada Aleksandar Makedonski, Cezar i mnogi drugi.
Na takvim mitovoma počivaju civilizacije i te priče su potrebne da bi ljudi budni sanjali snove, bodreći svoju nadu da je sve moguće, jer nada umire poslednja.
Getsov otac, Vilijam Henri Gejts, je bio jedan od najpoznatiji advokata u SAD koji je vodio advokatsku kancelariju „Šidler i King“, koja je danas poznata kao „Preston Gejts i Elis“, ona je na sudu za krađu tehnološkog patenta našem Aleksandru Kavčiću u poravnjanu dobila 750 miliona dolara u sporu sa kompanijom „Marvel tehnolodžiz“ 2016. godine.
Желео бих да се надовежем на претходне коментаре у којима се помињу (до јуче незамисливе) негативне каматне стопе и приметим да долази до некакве инверзије (опет ласери 🙂 ) као феномена нашег доба: наиме, прошле године смо, не први пут, као као последицу корона кризе, имали негативне цене нафте, на светским берзама.
Разбијањем вертикално интегрисаних енергетских компанија (државних монополиста) почетком 2000их и увођењем соларних и ветро електрана у енергетски систем, на берзама елетричне енергије је ова појава већ одавно постала стандард. Као последицу имамо такозвани ефекат самоканибализације: цене ел. енергије падају и доводе до тога да се инвестиције, превасходно у „зелену“ енергетику, не могу повратити. Осигурање за инвеститоре су наравно гарантоване feed-in тарифе, које последњих година нарочито дају владе сиромашних држава, желећи да тиме покажу своју свест и одговорност за животну средину …:D
ps
Феномен надолазеће инверзије и асиметрије је још пре 50 година савршено приказан у Буњуеловом филму Le Fantôme de la liberté.
@Kum
Не знам који је језик алхемичара, знам само да је један немачки шарлатан покушавајући да открије формулу трансмутације олова у злато заглавио као сужањ саксонског краља Августа, који се понадао да ће овај, ако му пружи услове за експериментисање, моћи да пронађе арканум и тиме попуни празну краљевску касу. Од претварања олова у злато наравно није било ништа, али је шарлатанов тим, смештен у Meissen-у, успео да открије формулу за прављење порцулана, тог белог злата које је увожено из Кине. Тако је почетком 18. века настао чувени мајсенски порцулан, увек обележен (брендиран :D) укрштеним мачевима са саксонског грба.
Za Vladimira – Koliko se sećam, Majerova ne piše o Majkrosoftu i Gejtsu. Moje informacije su vezane za praćenje softverske scene od pre dvadesetak godina. Možete pretražiti internet sa npr. ovim pojmovima: microsoft netscape antitrust ili microsoft EU antitrust. Imaćete veliki broj informacija o ponašanju MS, a videćete i da je čak doneta i presuda nižeg suda u SAD da se MS razbije na dva kompanije – jednu koja je vlasnik operativnog sistema, a drugu koja je vlasnik aplikativnog softvera. To je trebalo da bude najlogičniji ishod, ali je viši sud preinačio odluku nižeg suda. Itd.
Poštovani g. Katiću,
Citat
„Oni koji poznaju istoriju računarstva setiće se da je Gejts bio brutalni korporativni ubica sa dečijim licem. Majkrosoft je pod njegovim vođstvom koristio najprljavije trikove da ubije konkurenciju. U njegovu dobru dušu, filantropiju i dobre namere može da poveruje samo beznadežno naivan, ili neinformisan čovek.“
Da li se o ovome može pročitati u pomenutoj knjizi Džejn Majer, a ako ne, molim Vas za informaciju gde može.
Zahvaljujem.
Za Krleta – Veliki prilivi deviza, po bilo kom osnovu, mogu povećavati ponudu na deviznom tržištu, narušiti odnos ponude i tražnje i dovesti do obaranja vrednosti deviza i do jačanja dinara. Ako centralna banka želi da spreči to jačanje, ona se može pojaviti kao kupac na deviznom tržištu, može time povećati (uravnotežiti) tražnju za devizama i tako sprečiti jačanje dinara. U tom procesu se povećavaju devizne rezerve, ali se povećava i količina novca u opticaju koji je emitovala centralna banka kako bi kupila devize.
Ako centralna banka misli da nova količina novca u opticaju neće imati efekat na rast inflacije, kupovinom deviza se priča završava. Ako banka misli da je novca u opticaju više nego što je potrebno, može ga povući na dva načina. Jedan je da poveća obaveznu rezervu banka. To je novac koji banke drže kod centralne banke, koji je imobilisan i ne može se plasirati. Drugi način, češći i popularniji je kada centralna banka prodaje hartije od vrednosti iz svog portfelja i tako usisava viškove novca u opticaju. Banka može emitovati i sopstvene papire (blagajničke zapise npr.) i prodati ih bankarskom sektoru i tako povući deo novca iz opticaja. Ove prodaje mogu biti trajne ili repo itd. ali to nije bitno za kontekst Vašeg pitanja. Proces u kome banka prvo emituje dinare kako bi kupila devize, a potom povlači te dinare iz opticaja je sterilizacija. (Smanjivanje količine novca u opticaju koje nema veze sa deviznim transakcijama nije sterilizacija, već rutinski posao koji centralne banke povremeno rade.)
Efekti deviznih intervencija na dinar su jasni, jer se sprečava njegovo jačanje. Efekti na inflaciju zavise od puno faktora, a efekti na spoljni dug su indirektni – sprečava se jačanje dinara, kvarenje trgovinskog i tekućeg bilansa, a time i potreba za novim zaduživanjem.
@Gane,
Hvala na pohvali.
To mi daje vetar u leđa da mislim kako mislim, bez obzira na česta osporavanja.
Ovaj članak iz Politike dobro korespondira sa mojim duboko logičkim kometarom koji ima i formalnu potvrdu u životu, naravno sa beskonačno mnogo nijansi koje život u određenim situacijama nameće svakom građaninu.
Kreatori sadašnje svetske priče, koja je reflaksija turbilentnih globalnih promena a koje istorija neumoljivo nameće, snose odgovornost za sve učinjeno i ostvareno.
Jeno je sigurno da će pobediti ona ideja koja bide najrealnije izvedena iz činjeničnog principa – STVARNOG I MOGUĆEG –
I TO NIJE ZAMERITI JER SMO MI KAO RAZUMNA BIĆA IPAK OGRANIČENI
Politika:
Ogranicavaju-iznose-novca-na-racunima http://www.politika.rs/sr/clanak/477797/Ogranicavaju-iznose-novca-na-racunima
Iz članka se da videti da zreli i ozbiljni narodi na vreme preduzimaju neophodne korake da izbegnu dužničko ropstvo, i da je ponižavajuće čekaju da im država nešto da.
Dok mi radimo suprotno uvek se nadamo da će nam neko nešto dati. Pa i da nam neko nešto „DA“ to ima svoju cenu, a taj „polon“ je obično sa ukusom gorčine.
Odgovorna država treba da nam omogući i stvori takve uslove da sami ili sa istomišljenicima kreiramo svoj život prema svojim idejama i sposobnostima a ne da nas ona „usrećuje“ .
Za Slobodana – Kako je novac jeftin i kako banke kreditiraju građane, privredu i državu po izuzetno niskim kamatnim stopama, razlika između depozitnih stopa i kreditnih stopa je veoma mala. Ta razlika, bankarska marža, je zarada banaka i ona se topi. Kako banke ne mogu da podignu kamate na kredite, one obaraju kamate na depozite, ponegde i ispod nule. Do juče se mislilo da kamate ne mogu ići ispod nule, a sada se otkrilo da mogu. Uzgred, depoziti koji banke drže kod nekih centralnih banaka sada nose negativnu kamatu. Mislim da je reč o opasnoj monetarnoj politici, i ponoviću, mislim da centralne banke sada funkcionišu od danas do sutra.
Gospodine Katicu,
I ranije ste govorili da kad velika kolicina deviza udje u Srbiju da dolazi do apresijacije dinara, rasta spoljnog duga, trgovinskog deficita i drugo odnosno potrebno je taj novac sterilisati. Mozete li objasniti sta to konkretno znaci, sta je sustina sterilizacije i koji su efekti na kurs dinara, inflaciju i spoljni dug?
Pozdrav!
Ako ste kupili juče Politiku, članak koji sam preporučio za čitanje je tangirao teme o kojima pišete.
Suština je u sledećem:
Najnoviji podaci pokazuju da je potrošnja u EU opala oko 20% uz istovremeni rast štednje od oko 20% uprkos nultim kamatnim stopama. Nemačka sprema odluku da „istera novac“ sa računa građana tako što će ograničiti iznos koji se može držati na računu ili štedeti na 25.000 evra. Prethodno je bio 100.000. evra. Znači već je bila ograničena štednja…. Slična je situacija i u Srbiji raste štednja a pada potrošnja….. Članak nudi još podataka tako da sam ga isekao i ostavio u fasciklu (pored toga što anegdote i podatke iz literature zapisujem u sveske, sečem i članke iz novina i čuvam za potrebe analize)……
Inače, prijatno me je iznenadio Ivan. Mislim da u svom komentaru dobro objašnjava zašto nemamo još uvek inflaciju !!!!
Još nešto:
Zaitrigirao me je onaj fond o kome je pisao Kum….. Mislim da pametno rade šortujući američke i japanske obveznice – pretpostavljam da se tako klade protiv njih……. Kontam nekako ovako:
Ako krene inflacija vrednost njihovih investicionih jedinica će eksplodirati jer su ove obveznice sa niskim prinosima i njihova vrednost će se srozati….. Sa druge strane ako ne bude inflacije i recimo bude neka deflacija….. ne verujem da će biti visoka, te gubici neće biti veliki tj. vrednost investicione jedinice neće pasti… Mislim da je teško poverovati da će biti tako velike deflacije koja može podići cenu američkih i japanskih obveznica značajno…… Pokušaću da ih nađem na berzi…..već me svrbe prsti.
PS:
Neko će reći da se ovaj fond čista kocka, jer su imali rast prinosa u poslednih godinu dana od 51%……. Ne bih se kladio…….. nije to ništa ako su novi na tržištu tj. ako su kupovali akcije u sred sloma u martu ili aprilu 2020 godine. U tom slučaju bi se reklo da su investirali konzervativno.
„Последњих дана је канадска централна банка најавила да ће своје куповине обвезница смањити за четвртину. То је прва таква најава на Западу и везана је за страх од инфлације.
Не мислим да централне банке имају некакве велике идеја о томе како изаћи из овог стања. Централне банке су својом политиком ушле и ћорсокак и воде политику од данас до сутра, надајући се да ће инфлација смањити реалну вредност дугова, а да се при томе неће отети контроли. Наравно, банке пре свега пазе да не дође до колапса берзи и „осиромашења“ оних чије интересе бране већ 40 година. У том процесу страдају они мали, одговорни људи, они који су цео живот штедели и чували новац за црне дане или за старост.“
Vi dugo živite na Zapadu,ali ipak ne možete da proniknete u dušu faustovskog čoveka.Prosto,Vaša ličnost je drugačija.
Lepo je imati prijatelje,ali,čitali ste Špenglera,osnovni imperativ zapadnog čoveka je dužnost da se stremi napred,bez obzira na porodicu,prijatelje….“Ja moram da….mi moramo da….država mora da…To je arhetip Votana.On može imati pomoćnike i ništa više od toga.On će izvršiti svoju dužnost do kraja iako zna da će biti savladan….Votan ostaje nepokolebljivo da čeka poslednji boj iako zna da će poginuti i zna ko će ga i kako ubiti.
PS
Ne treba zaboraviti da je Velika inflacija dosta pomogla generaciji bumera.Red je da se dug vrati.
@Kum – Znao je dosta toga i Marks,ali je slabo baratao sa magijom….Videćemo na kraju koga su čarobnjaci začarali,i kome su za vreme dok magija traje predali sredstva za proizvodnju….
Odgovor Kumu:
Ljudi koji se osećaju nemoćno ili ranjivo skloniji su prihvatanju i širenju teorija zavere.
P:S:
Ovo što prethodno poslah je ujedno i model za otklanjanje zavera.
Nadam se da u njemu nema magije ni zavere već prostog matematičkog modela tumačenog prirodnom logikom sadašnjeg stanja u svetu.
Kao što sam i rekao,na kraju tumbanja očekujte da nekretnine i deonice znatno manje realno vrede.(Nominalno nije bitno.)
(https://www.investorschronicle.co.uk/news/2021/04/26/housing-no-shelter-from-inflation/)
Zašto je inflacija vrlo mala zbog koronskog šoka?
Zašto štampanje $ ne uzrokuje inflaciju ?
Kvantitativna teorija štampanja ovca funkcioniše u ovom slučaju po ovom modelu:
P-const = mv/i
P – cene stabilne
m – novčana masa uvećna
v – multiplikacije novca – brzina cirkulacije smanjena
i – nacionalni dohodak
Iz ove formule se jasno zaključuje da:
Cetrana banka donesi odliku o kvantitativnom uvećanju novčane masa samim tim se ponuda novca uvećava – m, pritom da se ne izazove inflaciju, to može, ali moraju biti ispinjena dva uslova, koja sad u doba kovida su prisutna.
Uslov je da m i v budu oprnuto propocionalni, kad se m povećava brzina cirkulacije v opada, ljudi manje troše jer su u izolaciji i potro[nja je smanjena.
Drugi način razmišljanja o ovom pitanju je zašto je inflacija vrlo mala kada pad proizvodnje padne 20% jer BDP pada.
Ponuda proizvoda se smanjuje. Ako ljudi ne mogu da rade zbog samoizolacije, tržišna ponuda će se smanjiti. Ovo bi moglo biti malo inflatorno, npr. ako je snabdevanje hranom poremećmo jer firme ne rade dovoljnim kapacitetim pa se oseća nedostatak roba na tržištu, ovo će povećati cene hrane.
P;S:
U osnovi je štampanje novca inflatorno, ali u svakom pravilu ima izuzetak kao sadašnje stanje. U ovom slučaju ovakav model je jedino moguć kao najbezbolniji lek za prevazilaženje krize, To je pokušaj uravnoteženja za stabilizaciju deflatornog stanja svetske ekonomije.
Principom međusobnog antagonizma nflacija generisana štampanjem novca uravnotežuje deflaciju koja se trenutno dešava, pa obe međusobno anuliraju. Dakle, tehnički štampanje novca u ovoj situaciji NE uzrokuje inflaciju kada gledamo na ukupno ekonomsko stanje.
@ Ivan
Znao je dosta toga i Marks,ali je slabo baratao sa magijom….Videćemo na kraju koga su čarobnjaci začarali,i kome su za vreme dok magija traje predali sredstva za proizvodnju….
За Владимира Џ:
Захваљујем. Ако се водимо тврдњом да су и пословне банке играчи на финансијском тржишту капитала, онда рате кредита иду у два смера: оне истовремено упумпавају и испумпавају новац из оптицаја. Односно, њихови клијенти враћањем рате кредита делују позитивно на пословне билансе банака. Наравно, ако банка нема клијенте, онда јој се аутоматски ускраћује могућности „штампања“ новца ни из чега. То јесте, банка неће имати профит од камате.
Све ово пада у воду када говоримо о међународним банкарским картелима. Класични економски закони које смо учили на нашим корисним факултетима за ову господу не важе. Они нису вођени бесмисленим играма за нас смртнике, попут јурњаве за профитом или следећом платом.
За њих је довољно да неко откуца цифре на рачунару и притисне Enter.
Једини истински начини да се новац извуче из оптицаја су:
– отпис дугова. Логично, неко, због нечега, махне магичним штапићем и готово, нема више новца.
– велики рат, који уз себе носи велико разарање, које тера људе да се окрену једни другима и забораве на пролазне ствари као што је новац. У тим околностима, обични чепови од боце или цигарете постају „новац“ и служе као посредници у трампи.
– обезвређивање валуте. Просто, валута постаје вредна као и тоалет папир, што води у сличну ситуацију претходној.
Све остало омогућава трајни циклус штампања новог новца, као што је господин доле лепо објаснио.
@ Dodekagon
Uvek je dobro znati nemački jezik.Jezik alhemičara.
@Slobodan – Ja ću dati svoje vidjenje.
Ono se zasniva na onome što sam dole u komentaru napisao. Pošto su svi zaduženi do guše, vrlo malo prostora ima da se nadju novi igrači koji će se zadužiti (sem države) i tako dopuniti hronični nedostak novca za otplatu starih dugova – onda se mora isterati novac sa računa u opticaj.
Ovo je ujedno jedan od dokaza da novac za kredite ne dolazi od uštedjevina. Jer kako bi bilo novih kredita kad bi svi povukli novac sa računa?
Хвала на одговору.
Да, упознат са тим потезом. Нисам сигуран да ли је то толико страх од инфлације колико сигнализирање тржишту некретнина које је усијано од средине прошле године. У сваком случају не очекујем да ће да дуго држати те политике. И FED је пробао да нормализује каматне стопе 2018. па смо видели како се то завршило.
Канада је ужасно задужена, гори смо од несрећне Грчке, као што је неко већ рекао постоји конфликт између политички прихватљивог и економски могућег или неопходног.
https://stats.bis.org/statx/srs/table/f1.1
Мени се чини да ће они покушати да држе каматне стопе ниским, а инфлацију пустити да расте. У пракси ћемо имати негативне реалне каматне стопе.
Pozdrav, kako komentarišete da se u nekim zemljama naplaćuje kad imate novac u banci. Ispada da ako čovek drži novac na štednju da je u minusu. Konkretno u Danskoj.
Hvala puno
Pa da je to sve tako kao što je Nemirni napisao (porezi, sila, sankcije, otimačina, prevare..), to bi svima bilo vidljivo / dostupno preko nekih knjiga, dokumenata, zakona,…. Medjutim ovo je tema o kojoj se najmanje priča.
Nešto od toga je Gosp Katić već pisao u tekstovima o stvaranju novca.
Ukratko. Komercijalne banke stvaraju nov novac prilikom izdavanja kredita (samo glavnica). Taj novac ulazi u ekonomiju, ali se vremenom i povlači iz ekonomije kako se otplaćuju rate. Znači ako je neko uzeo kredit od 100000 eura on će i te pare za nekih 25-30 godina vratiti banci. Novac udje u opticaj i preko rata izidje, nikad više se ne vraća.
Znači ovaj mehanizam je glavni usisivač povlačenja novca. Pošto se mesečno puno rata vrati – puno novca se i povuče.
U ovu vrlo prostu matematiku treba ubaciti i kamatu. Kako banke izdaju samo glavnicu pri izdavanju kredita, ne i kamatu, znači da u ekonomiji hronično uvek fali i novca za isplatu svih kamata. Ovo se nadomešćuje tako što se stvara klima da je normalno biti prezadužen, porodica, privreda, država. Novim kreditima (samo glavnice) se otplaćuju stari krediti (glavnice+kamata)
Ovo traje dok svi budu preko glave zaduženi, kao sada, i onda se traže nova rešenja. Da li će ova korona kriza ponuditi nešto u tom pravcu videćemo. Priča se o nekom velikom resetu.
Ovo je mehanizam koji stvara zavisnost svih igrača u sistemu u odnosu na one koji imaju moć da stvaraju nov novac.
Без секирације, почели смо да зарађујемо са кредитима:
!05.04.2021
У циљу активног управљања портфолиом јавног дуга и заштите од различитих облика финансијских ризика, као и додатног смањења трошкова задуживања, Република Србија је искористила атрактивне услове на финансијском тржишту, повољни односа курса евра и кинеског јуана, као и тренутну дивергенцију између каматних стопа у еврима и јуанима за реализацију своп трансакције везане за кредит код Export – Import Bank of China за пројекат изградње обилазнице око Београда на аутопуту Е70/Е75, који је 2018. године иницијално уговорен у кинеским јуанима.
Наведени зајам, на који је плаћана фиксна каматна стопа од 2,50% годишње у кинеским јуанима, конвертован је у евре по фиксној негативној каматној стопи од -0,07%. Како је уговорена негативна каматна стопа, Република Србија неће имати никакве трошкове по основу камата у првих 5 година своп аранжмана, који важи до 2030. године, већ ће остваривати додатна примања од банака са којима је трансакција закључена. Захваљујући томе, биће остварена уштеда у буџету од око 35,6 милиона евра за време трајања аранжмана. Такође, смањује се изложеност портфолија јавног дуга према кретању оригиналне валуте зајма, кинеском јуану, у наредном периоду. Трансакција је обављена у складу са међународним стандардима ISDA (International Swaps and Derivatives Association).
Министарство финансија Републике Србије ће и даље континуирано пратити кретања на међународном финансијском тржишту и проактивно деловати како би се минимизирали ризици које носи дуг уговорен у иностраној валути и смањили трошкови камата по основу обавеза које су већ уговорене. Захваљујући активном управљању јавним дугом у претходном периоду просечно пондерисана каматна стопа је снижена са 5,70% колико је износила на крају 2014. године на 2,91% на крају 2020. године.“
ПС:
У данашнјој политици имате текст „Ограничавају новац на рачунима“ који препоручујем за читање……..још није касно да се купи новина.
Као што је господин Катић већ писао у текстовима о алхемији креирања новца, улогу „усисивача“ новца, тј. „црне рупе“, игра обична књиговодствена операција: новац се креира у виду кредита; када се кредит врати, новац се анулира као да није ни постојао. Животни век новца траје дакле од момента „принтања“ кредита, како би се колеге изразиле, до момента његовог враћања (мени је пала на памет аналогија са принципом рада ласера). Како се кредит увек даје уз проценат (истина данас се неки дају и са негативним стопама), то значи, да се камата не може вратити без новог „принтања“…
Чини ми се, да домаћин блога већ неколико пута децентно жели да укаже свима нама, да највећи креатор новца/кредита, а истовремено и „црна рупа“, нису централне банке, него како то Немци зову Kreditanstalt, тј. кредитни институти, илити све банке које се баве кредитирањем становништва/привреде. Потврда ове чињенице се лако може наћи у званичним кварталним билтенима BoE или BuBa, тако да је арканум свима познат.
Да ово нисам знао, између осталог захваљујући и читању блога нашег домаћина, исечак интервјуа главе француских „Црвеноштиташа“ 🙂 Шпигелу пред национализацију банака у Француској за време председника Митерана, на који сам случајно налетео читајући нешто сасвим друго (наслов текста вас заголица па кликнете на линк :)), ми не би остао у сећању:
„“…, die größte Dummheit ist es, die Banken nach der Höhe ihrer Einlagen zu verstaatlichen. Die Höhe der Einlagen ist nämlich das unbedeutendste Kriterium. Wenn man schon verstaatlicht, dann nach dem Umfang des Kreditgeschäfts““.
…, највећа глупост је национализовати банке према висини њихових улога. Наиме, висина улога је најбезначајнији критеријум. Ако се већ национализује, онда према обиму кредитног пословања (тј. суми издатих кредита, моја напомена)
Отуда нема дилеме, да је продајом Комерцијалне Банке и оно мало економског суверенитета наше земље потпуно ишчезло. Ово не значи да (све) банке треба да буду државне. Довољно је да власници припадају национално свесној елити, како је то лепо уочио Niall Ferguson у својој књизи The Square and the Tower описујући телеграфску компанију Eastern Telegraph Џона Плендера (тада дуополиста заједно са Western Union-ом):
The hub of the entire system was London, but the government there did not need directly to own the network, any more than it needed directly to rule the princely states of India. A Liberal and later Liberal Unionist MP from the 1860s, KCMG in 1888 and GCMG in 1892, Pender could be relied upon as a fully integrated member of that status-obsessed British political elite…
Za Vladimira Dž:
Ehm, porezima? Grubom silom? Sankcijama? Otimačinom? Na prevaru? Svime navedenim?
Mogli ste da nam to objasnite ako je gospodinu nešto promaklo.
Za Nenada, Toronto:
Mislim da su samo puka nezainteresovanost javnosti za novčane tokove i opšte neznanje jedini razlozi zašto gospođa Lagard i njoj slični „eksperti“ nije u zatvoru. To je skandalozna izjava koja se kosi sa svim elementarnim pravilima dobre ekonomske prakse, ali pošto je dotična na položaju, nju to ne interesuje.
Umesto da ih je sramota što otimaju ljudima životnu ušteđevinu, oni se pravdaju.
Dobro je ovo bezazleni napisao, samo je izostavio ono najbitnije.
Kako se stvara taj usisivač koji izvlači novac iz opticaja.
За Ненада Т. – Последњих дана је канадска централна банка најавила да ће своје куповине обвезница смањити за четвртину. То је прва таква најава на Западу и везана је за страх од инфлације.
Не мислим да централне банке имају некакве велике идеја о томе како изаћи из овог стања. Централне банке су својом политиком ушле и ћорсокак и воде политику од данас до сутра, надајући се да ће инфлација смањити реалну вредност дугова, а да се при томе неће отети контроли. Наравно, банке пре свега пазе да не дође до колапса берзи и „осиромашења“ оних чије интересе бране већ 40 година. У том процесу страдају они мали, одговорни људи, они који су цео живот штедели и чували новац за црне дане или за старост.
За грађане Србије није битно да ли ће евро пасти у односу на долар, јер они када девизно троше, троше у Европи. Проблем евро штедње је везан за потенцијалну инфлацију како у Србији, тако и ван ње. Срећом, грађани који штеде у еврима нису приметили да је куповна моћ евра у Србији значајно опала због политике курса и да су претрпели велике губитке. Они и даље верују да их штедња у еврима штити.
U školi sam donekle i skontao Marksa, ali ovo je već ekonomska metafizika. Izjave koje mute zdrav razum.
Federalne rezerve i Kongres su preduzeli vanredne mere kako bi podržali ekonomiju uništenu pandemijom koronavirusa.
Sjedinjene Države `štampaju` novac kako bi spasile ekonomiju od krize COVID-19, ali neki se pitaju dokle može to da ide?
Federalne rezerve stvaraju dolare od nule bez presedana, jedan od mnogih alata za spasavanje ekonomije usred pandemije koronavirusa.
Odakle dolazi novac za podsticaje iz SAD-a? Evo kako Federalne rezerve spasavaju ekonomiju od krize COVID-19.
„Sjedinjene Države mogu platiti bilo koji dug jer imaju novac za to uvek možemo oštampati novac“, rekao je bivši predsednik Federalnih rezervi Alan Greenspan na NBC-u 2011. „Dakle, postoji nula verovatnoće za neizvršenje obaveza“.
To deluje kao magija. Sa nekoliko poteza na računaru, Federalne rezerve mogu stvoriti dolare iz ničega, virtuelno „ispisujući“ novac i ubrizgavajući ga u sistem komercijalnog bankarstva, slično elektronskom depozitu. Do kraja godine, predviđa se da je Fed kupio 3,5 biliona dolara državnih hartija od vrednosti sa ovim novostvorenim dolarima, jednim od mnogih alata koje koristi za poticanje bolesne ekonomije tokom pandemije COVID-19, prema Okford Economics .
„Način na koji vi i ja imamo račune u našim bankama, tako i sve druge banke imaju račune u Fed-u“, rekla je Pavlina Tcherneva, ekonomista sa Bard College-a u Njujorku. „Sve što Fed radi bukvalno im pripisuje kredite. Oni to jednostavno ukucaju “.
Cilj Fed-a: održati tržište funkcionalnim.Strategija takođe olakšava dobijanje kredita, sa većom novčanom masom i nižim kamatnim stopama. Bez ovih i drugih Fed-ovih vanrednih mera, ekonomija bi već pala, kažu stručnjaci. Predsedavajući Fed-a Jerome Povell rekao je na nedavnoj konferenciji za novinare da su ove kupovine pomogle da se tržišni uslovi „znatno“ poboljšaju poslednjih nedelja.
Kako Fed ubacuje novac u ekonomiju?
Federalne rezerve doslovno ne štampaju papirne dolare. To je posao američkog trezora, koji takođe ubira poreze i izdaje dugovanja po nalogu Kongresa. U ovo vreme krize, Fed umesto toga vrši velike kupovine imovine na otvorenom tržištu dodavanjem novostvorenih elektronskih dolara u rezerve banaka kao što su Vells Fargo, Goldman Sachs i Morgan Stanlei.
U zamenu, Fed dobija velike količine obveznica – hartija od vrednosti američkog Ministarstva finansija i agencijskih hartija od vrednosti koje su podržane paketima kućnih hipoteka.
Da Fed nije preduzeo ove i druge vanredne mere, „sistem bi već eksplodirao“, rekao je Tim Dui, ekonomista sa Univerziteta u Oregonu, koji je ranije radio u američkom Ministarstvu finansija. „Globalno tržište bi se urušilo.Ovo je samo neka vrsta cirkularnog toka u tom pogledu“
Isti kružni tok takođe igra ulogu u Fedovom kriznom planu bez presedana za pozajmljivanje više od 2 biliona dolara preduzećima, te državnim i lokalnim vladama. U ovom slučaju, Fed takođe stvara novac za zajmove, rekao je bivši potpredsednik Federalnih rezervi Alan Blinder, sada profesor ekonomije na Prinstonu.
I, naravno, tu je Fedova magična mašina za štampu.
„Sjedinjene Države mogu platiti bilo koji dug jer imaju novac za to uvek možemo odštampati novac“, rekao je bivši predsednik Federalnih rezervi Alan Greenspan na NBC-u 2011. „Dakle, postoji nula verovatnoće za neizvršenje obaveza“.
Šta bi danas rekao Marks?
Господине Катићи да ли сте имали прилике да видите изјаву госпође Лагард о користима негативних каматних стопа:
https://mobile.twitter.com/ecb/status/1385554398697463810
Моја интерпретација је да централна банка сад и званично потврђује да је концепт штедње ствар прошлости и да је намера да се раст економије стимулише кроз пораст задужености и приватне и јавне.
Ја знам да сте ви у прошлости више пута указивали на опасност задужености грађана и приватног сектора, па ме интересује ваш поглед на одрживост оваквог модела?
Такође, да ли видите последице на грађане Србије који углавном своју штедњу држе у еврима било у инфлацији у евро зони или у паду вредности евра у односу на долар?
У Канади се тренутно дешава веома слична дискусија, јер канадаска централна банка дели исти поглед на монетарну политику.
Za bezazlen:
Vau, moram reći da sam impresioniran. Konačno neko da objasni dolarsku ponzi šemu na jedan logičan i zanimljiv način, bez potenciranja kvazi-naučnih i nebitnih ekonomskih formulacija.
Kapa dole.
@bezazlen
Зашто је ово овако и зашто је долар долар?
Зато што ни једна држава данас није у стању да спроводи независну економску политику, да објављује ратове како јој се прохте или да води унутрашњу политику по свом нахођењу. Државе су у већој мери отворене за махинације светских тржишта, за упливе светских компанија и невладиног сектора, надгледане од стране светског јавног мњења и међународног диктата силе. Државе су обавезне да спроводе светске стандарде финансијског пословања, политике заштите животне средине. Неизмерно моћни токови капитала, рада и информација преокренули су и преобликовали свет, са нарастајућим игнорисањем граница и мишљења локалних владара.
Глобалним царством које се рађа пред нашим очима не влада ни једна посебна држава или етничка заједница, њиме влада мултиетничка елита, коју на окупу држе заједнички интереси. Широм света, све више се позивају предузетници, инжењери, стручњаци, правници и менаџери да се придруже новом царству. Они морају одлучити да ли да се одазову империјалном позиву или да остану лојални својој држави и свом народу. Отприлике да све више и више њих бира ново глобално царство.
Ми отприлике покушавамо да водимо неку међу политику и створимо неки трећи пут неутралног битисања на овим просторима.
Тако нам отприлике диктира геополитички и стратешки положај?!
Идеја је изузетно комплексна, а ако то успемо остајемо своји на своме
са великом шансом за стабилан и миран живот на немирном Балкану.
Za Stanišu M. – Nažalost, ne znam ništa o založnom pravu, pogotovo ne znam ništa o založnom pravu intelektualne svojine. Intitivno slutim da će to ići jako teško, a slutim da ni banke to ne prihvataju.
Nebojša Katić:
„Опште је познато да је долар без покрића бар последњих педесет година, као што су и све друге валуте без покрића. То је оно што се назива „фиат“ новац и он је у темељу модерног финансијског система. Нема потребе да се то стално понавља.“
Бојим се да $ религија нема много везе са економским моделирањем ФИАТ новца. Наиме, ФИАТ (на лат. заједничко, договорено) је у основи буквално свих цивилизацијских скокова а идеалан ФИАТ новац би био онај који има вредност само у тренутку размене. Сам појам подразумева регулисање таквог новца у оптицају у некаквом циљу – иако економисти често без основа подразумевају да је циљ профит, у реалности је често циљ другачији (нпр. гушење, освајање, поробљавање, доминација, обесправљивање итд.).
Е, па $ религија нема везе са парадигмом ФИАТ новца и ту се реалност потпуно разилази са економском теоријом и показује се смисао перманентног упозоравања на карактер долара: данас ПРОФИТ не постоји. Не може ни постојати када један центар управља количином новца у оптицају на целој планети. Шта ће њима профит у новцу који сами принтају и нико није свеснији од њих да заправо вреди само у случају осигурања инвестиција, тј. беспомоћности жртве. Интереси монетарних робовласника потпуно су нелогични са економског становишта. Нпр. данас највредније корпорације, заправо вреде и милион пута мање од декларисане вредности на берзи. До скоро најбогатији човек на планети руководи фирмом која прави мало и то лоших аутомобила на технологији коју једва 5% планете може да конзумира – Елон Маск и његова корпроација вреде као половина аутомобилске индустрије а у животу није зарадио ни цвоњак! Богатство му се базира на УВЕРЕЊУ инвеститора да ће нешто вредети у будућности – што је, наравно бесмислено, нетачно, погрешно итд.
Анализирајмо на тренутак интересе власника принтера (да тако дефинишемо олигархију која управља количином долара, па тако и свих осталих валута у оптицају, а очигледно и политичким, војним и технолошким стањем на планети са можда ирелевантним изузетком Северне Кореје, Кубе и дела бразилске џунгле). Банализујмо принципе уз ограду да не направимо ни једну нереалну екстраполацију: нпр. штампар пожели да пије најбољи шампањац – наштампа новац и да га произвођачу шампањца. после неколико таквих итерација имамо следећу слику; много новца има произвођач шампањца и штампар! То је ситуација у којој њих двојца деле моћ. То је последње што штампар сме да допусти, јер то извесно води до откривања преваре. Шта може штампар да уради да се то никад не деси? Мора да обезбеди механизам који ће, попут усисивача, константно извлачити новац из оптицаја! Данашња $ религија се утолико разликује од система ФИАТ новца, што је карактерише огромна црна рупа која усисава новац огромном силином са циљем да се што је брже могуће ствари потреба за новцем – потреба коју једино може да задовољи ШТАМПАР! И за задовољавање такве потребе, може да спроводи произвољне реалне захвате у свакој сфери живота. Дакле моћ штампара је у НЕ ПОСТОЈАЊУ новца а не у постојању новца који је безвредан у одсуству империје, како се погрешно тумачи $ екстраполирајући моделе које смо сретали у историји. На примеру тзв. Србије то изгледа овако: штампар донесе одређену количину долара, довољну да промени успостављени хијерархијски систем и наметне људе, законе, хијерархију онако како штампар жели. Слободан Милошевић је на основу капитала Југословенско Француске банке и конзорцијума европских енегетских фирми изронио са дна партијског тоталитарног система и створио паралелну институцију која није поштовала нити уважавала квазидржавни СФРЈ систем и наметнуо свој ауторитарни систем који је буквално појео стари, разорио СФРЈ (наравно, у другим деловима Ћопославије је штампар подстицао важећи систем са наметнутим супротстављеним ставовима и воила, дошли смо до садашње ситуације банана робова). Сличан систем је примењен и пре и после на више места на планети.
Манипулација (неки би рекли – дресура) се одувек спроводи на идентичан једноставан начин: одузимање услова за егзистенцију, па подметање супститута којим управља манипулатор а не природа.
Зато Мајкрософт или Епл толико вреде, иако у папирима, готовини, уговорима, некретнинама или патентима вреде милион пута мање – тако се ШТАМПАР обезбеђује да ни у којем случају није могуће да неко на берзи купи корпорацију коју је штампар одредио за гонича робова у одређеном сегменту. И зато штампар може да купује, растура и демфује сваку појаву конкурентске технологије или производа који му сметају у изврђењу циља, какав год да је он (а једино је сигурно да профит не спада у циљеве).
Поштовани Господине Катићу,
хтео бих да покренем тему интелектуалне својине која је у Србији потпуно занемарена, јер сам на допис кабинету премијерке да се у складу са чланом 14 став 3 Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар, да се омогући залога права интелектуалне својине код Фонда за развој Србије за добијање кредита или гаранције, добио сам одговор шефа кабинета Министра за иновације, да Законом о буџету нису опредељена средства за финансирање…, одговор за који се у најмању руку може рећи да је бесмислен. Није помогло ни образложење да имамо програм који је ослоњен искључиво на домаћу сировину и извоз, уз апсолутну ценовну и иновативну конкурентност.
Са поштовањем
Станиша Младеновић
Београд
Оно на шта г. Катић указује, творци домаће економске политике одлично знају, али то не значи да је оно што је добро за Србију добро и за њих. Порука текста веома је једноставна. Боље је десет пута скочити са првог спрата, него једном са десетог. Мислим да ћемо у будућности морати да скачемо са десетог спрата због пожара у згради. У једном од коментара поменуто је наше „савезништво“ са Кинезима. Никаквог савезништва ту нема. Кина је земља која не гради савезништва. Иначе, многим кинеским пројектима у Србији управља се из Будимпеште, тако да не би било добро да се заносимо мишљу да смо ми некакви важни кинески партнери.
@Немирни
Pa ja Gejtsa ne „shvatam oziljno“
Ja ozbiljno shvatam narodnu mudrost:
– SILA BAGA NE MOLI BOG SILU NE VOLI
– KOGA JE MOLITI NIJE GA LJUTITI
Vreme je pretumbavanja geostrateške moći koju mi uopšte ne razumemo,
Jesmo li mi spremni za resetovanje modela državne paradigme?
За Ивана:
Да бисте разумели тренутну фаму око промовисања зелене технологије и обновљивих извора енергије, морате бити свесни геополитичке ситуације у свету.
Кина је тренутно земља са највише термоелектрана на угаљ на свету. Она је такође земља која веома агресивно улаже у енергетску инфраструктуру земаља трећег света (Африка, делови Азије). Да будемо искрени, зелена енергија је веома скупа, па је чак и развијене земље нерадо користе, или је користе врло конзервативно. Поред угља, заговорници зелених технологија се противе кориштењу природног гаса, јер је и он необновљив, „прљав“ ресурс. Циљ западних земаља је да наметну примену зелених технологија земљама у развоју, као и оним земљама чији развој желе да успоре.
Како се зелена технологија може наметнути? Па путем глобалних стандарда, чија ће се примена условљавати кроз тражење уступака или плаћање еколошких пенала. Примена ће важити, наравно, само за оне земље које могу сносити последице. Јасно је одавно да међународне обавезе не важе за одређени број земаља.
Саветовао бих Вам да не схватате Гејтса озбиљно, јер и сам знам да је оно што је господин Катић навео чиста истина. Посебно је цинична његова прича о пандемији, мада о томе неки други пут.
Gospodine Katiću,
ja se pozivam na ove informacije bez obzira dali su one frizirane ili ne.
GEJTS PODRŽAO BAJDENA:
SAD su domaćin međunarodnog samita o klimi od 22. do 23. aprila na koji su pozvani lideri 40 zemalja.
Gejts se zahvalio Bajdenu i američkom klimatskom izaslaniku Džonu Keriju na vraćanju SAD u vodeću ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Gajts je rekao je da je „ovo trenutak koji obećava“.
Gejts je dodao da aktivisti i mladi ljudi s pravom zahtevaju akciju, kao i da su klimatske promene „neverovatno složeno pitanje i korišćenje isključivo tehnologija koje imamo danas neće nam omogućiti da ispunimo ambiciozne ciljeve“.
Gutereš je, na virtuelnom samitu o klimatskim promenama, čiji je domaćin američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden), pozvao svetske lidere da do 2050. formiraju globalnu koaliciju koja će raditi na postizanju neto nulte emisije ugljenika.
On je naveo da zemlje širom sveta moraju da ukinu subvencije za fosilna goriva, povećaju ulaganja u obnovljivu energiju i zelenu infrastrukturu i zaustave izgradnju novih elektrana na ugalj.
Gutereš je pozvao bogate zemlje da postepeno smanjuju ugljenik do 2030. godine, a druge do 2040. godine.
Ovim završavam prepisku, pozdrav
Za Ivana – Oni koji poznaju istoriju računarstva setiće se da je Gejts bio brutalni korporativni ubica sa dečijim licem. Majkrosoft je pod njegovim vođstvom koristio najprljavije trikove da ubije konkurenciju. U njegovu dobru dušu, filantropiju i dobre namere može da poveruje samo beznadežno naivan, ili neinformisan čovek.
Što se Majerove tiče, ona je samo pokazala logiku koja stoji iz „filantropije“ velikih darodavaca. Majerova je selektivna u demaskiranju „filantropa“ i to u mom tekstu i piše. (Majerova je politički opredeljena za „liberalnu“, antirepublikansku opciju.) Međutim, bitno je da je pokazala šta iza filantropije stoji. Ti ljudi na teret američkih poreskih obveznika kupuju uticaj, društveni ugled i, rečju, prave budale od onih koji veruju u njihovu filantropiju. Nije slučajno da Gejts npr. daje ogroman novac medijskim kućama, pa je mala šansa da će neko udariti po njemu. A kada se to i desi, to će biti nežno i blago.
Za Katića,
Kako ste Vi povezali braću Koh sa Bil Gejtsom?
Gospođa Mayer je vrlo selektivna oko toga koje superbogate političare želi таргетирати. Varren Buffett, čije bogatstvo sa 62 milijarde dolara zauzima drugo mesto nakon bogatstva Bila Gejtsa (76 milijardi dolara), i nisu njene mete.
Zašto?
Za Nemirnog – Velike banke su najvažniji privatni kreditori zemalja u razvoju. Te banke kupuju i prodaju državne obveznice, kreditiraju kompanije koje rade u zemljama u razvoju (domaće i strane) itd. Kada banke odluče (iz bilo kog razloga) da im to više ne odgovora, kreditiranje i prilivi deviza po tom osnovu prestaju i dolazi do destabilizacije sistema – kako na nivou države, tako i na mikro nivou, na nivou kompanija. Otuda je važno, kako sam do sada oko 1475,23 puta ponovio, da bankarski sistem bude u domaćem vlasništvu, a da se devizno zaduživanje svede na neophodni minimum.
Za gospodina Katića:
Pišete:
„Jedini neupitno zdrav priliv deviza je onaj koji srpska preduzeća ostvaruju izvozom, a jak dinar im u tome ne pomaže. Sve drugo, pre ili kasnije, pretvara se u neku vrstu piramidalne šeme. To se jasno vidi tek onda kada je kasno, kada se devizni prilivi uspore ili stanu, a odlivi se nastave.“
Kolika je uloga stranih investicionih banaka u formiranju ove piramidalne šeme? Na koji način te banke utiču na prilive i odlive deviznih sredstava? Malo sam čitao o poslovnim aktivnostima investicionih banaka. Zatečen sam sa kojom lakoćom i prećutnim odobravanjem one mogu diktirati vrednošću i likvidnošću kompanija koje su njihovi klijenti.
Povodom Ivanovog komentara,
Postala je moda da bogati ljudi veći deo nasledstva poklanjaju državi ili fondovima a ne svojoj deci. Ovo je izuzetno popularno kod bogatih ljudi na zapadu..
Logika je da ostavljajući deci sve zapravo uskraćuju RADOST STICANJA i na taj način čine njihove živote praznim za tu vrstu zadovoljstva….. Mislim da je to u pitanju a ne visoki porezi na nasledstvo.
Za Ivana – Priča o društvenoj odgovornosti i filantropiji je nešto složenija no što se čini na prvi pogled. O tome sam ovde pisao:
За Кума.
Заборавих Куме да ти пошаљем цитат народног економског просветитеља Зеке, који лепо лаицима објашњава економске парадоксе.
Зека о Бил Гејтсу:“Због пореза на наслеђе и високе свести о друштвеној одговорности најбогатији људи данашњице (Бил Гејтс, Ворен Бафет…) оснивају фондације и остављају иметак друштву, а не сопственој деци.*
*Значи Били има високу свест о друштвеној одговорности према нацији, па неће ту лову однети у гроб нити ће му ђеца пропит’, већ ће је народу свом дариват да стварају нову вредност.
Е Куме, сад оспори нашег Зеку, ја искрено речено не могу.
Али ја верујем да ти то мош.
Za Kuma,
Kume ono što me plaši je tvoja nepokolebljiva sigurnost.
Put do pakala je najčešće popločan zabludom.
Mnogo puta smo to iskusili i ništa nismo naučili !!!
@ Ivan
Ko se divi Maltusu i Gejtsu?Ko promoviše šarene laže koje dolaze sa Zapada?Vi ili ja? Koliko puta sam objasnio kako Zapad razmišlja?Moje analize vrede više nego čitavi odseci koji se bave analitikom.
Više puta sam razgovarao pre svega sa Nemcima,ja ih čitam kao bukvar.Kada razgovaraju sa mnom imaju sasvim drugi ton i odnos nego sa bilo kojim direktorom ovde,koje uvek gledaju sa visine i manipulišu sa njima kako im se prohte.Ja ih gledam pravo u oči,i što je zanimljivo,nikada ne pokušavaju da me slažu i uvek su kratki i jasni.
Nemam vremena da se sa Vama pregonim.Drugi put razmislite kada se budete frljali kojekakvim mapama.
За Милоша Че – Опште је познато да је долар без покрића бар последњих педесет година, као што су и све друге валуте без покрића. То је оно што се назива „фиат“ новац и он је у темељу модерног финансијског система. Нема потребе да се то стално понавља. Узгред, то је одличан систем за оне земље које умеју да га користе и много je бољи од „златног“ важења.
Небитно је што je ФЕД приватни конзорцијум банака. Европска централна банка, јапанска или српска нису приватне, али могу да раде шта хоће и да никоме не полажу рачун. ФЕД макар формално мора да полаже рачун Конгресу. ЕЦБ, нпр. никоме не полаже рачун. Не штампају се само долари, већ и еври, фунте, јени.
Проблем није у томе ко је власник, већ у чињеници да је створен систем „независних“ централних банака које никоме не одговарају и тај и такав систем хвали и слави економска елита и не може довољно да му се надиви.
Проблем је и што су земље попут Србије прихватиле да оне не смеју да штампају своје новац, већ морају да узимају туђу хартију. И коначно, највеће штампарије новца нису централне банке, већ пословне.
На мом блогу је велики број текстова који су указивали на дефектну логику монетарне политике. Не знам економисту који је више писао о томе, бар последњих 12 година. Вероватно сте од скоро на блогу па Вам је промакло.
Miloš Če Dragićević – Никад се у историји није оволико надувао балон неке светске валуте, посебно јер више не помаже ни серија локалних ратова која би уништавањем инфраструктуре и геноцидом могла да сакрије прави карактер шибицарења доларом.
Браво Че, све си једноставно Куму објаснио !!!
Ovo se događalo i ranije,mislim na poslednje godine SFRJ.Dobar način da predvidimo budućnost je da pogledamo u prošlost.
Nema nikakve šanse da se ova politika sada promeni.Posebno jer je narod već iskusio neke blagodeti jakog dinara i vlast bi mu se veoma zamerila ako bi pokušala da oslabi domaću valutu.
Sa druge strane cene na svetskim robnim berzama rastu,što se odražava i kod nas.Ne treba zaboraviti da je ulje već preko 180 dinara po litru.Brašno,hleb,peciva i sl. rastu neprimetno – dinar po dinar.Poskupljenje soje na berzi za sada kompezuje niska cena mesa,do koje uvek dolazi kada inputima u stočarskoj proizvodnji – žitaricama raste cena.Kada se zalihe mesa potroše i broj grla u tovu smanji,cena mesa će skočiti za određeni postotak.
Ključna stvar u ovom momentu,na koju bi nam trebali dati odgovor dobri agroekonomisti (Dobar ekonomista je po mom uverenju dobar prognozer),je kako će se dalje razvijati politika poljoprivrednih subvencija u EU.i posrednih poljoprivrednih podsticaja u SAD.To je rebus koji će odrediti cene hrane u svetu.
Ako,sa dobrim razlogom,verujemo da je potrebno podstaći doziranu stabilnu inflaciju kroz narednih nekoliko godina,cena hrane,pored cene nafte je od primarnog značaja za taj cilj.
Cena gvožđa je otišla 0ko 40%,stiropor čak 70%,plastika i staklo rastu.Novi nameti Vlade na uvoz polovnjaka,kojima već raste cena u Zapadnoj Evropi.Polovni automobili,oni mlađi koji zaista nešto vrede,su sve skuplji.Indeks cena potrošačke korpe je nedovoljan da prikaže punu sliku stvarnog stanja i infacije.
To što sada raste sve ono što ne ulazi u zvanični obračun inflacije može biti i namerna odluka da se ne bi dizala prašina u javnosti,na globalnom nivou.I za ostale cene dolazi vreme,samo je pitanje kako što više toga provuću ispod radara građana i zvanične statistike.Postupnost,i rast u paketima (građevinski sektor,hemijski sektor,transport,itd.) su možda najbolja strategija za to.
Vaš predlog je bio na mestu 2017 ili čak 2020 (kada sam i ja govorio o tome),ali sada je kasno.Devalvacija uz dešavanja u svetu bi bila ogroman udar na standard građana.
#Nebojša Katić na 22/04/2021 u 17:00
„Za Nemirnog – Čini se kao da se u Srbiji izmišlja rupa na saksiji. Ne razumem kako je moguće da se došlo u ovu situaciju, kako je moguće da frilenseri nisu prijavljivali i plaćali porez, kako je moguć da država tek sada primeti problem itd.“
Znalo se vrlo dobro , jer drzava ima prilicno dobru komunikaciju sa bankarskim sektorom
i imala je uvid u devizni priliv po tom osnovu a samim tim i u njen deo kolaca.Verovatno nisu hteli radi socijalnog mira da uteruju pare u kasu od tih lica,jer su unosili devizu u zemlju i indirektno kroz pdv vracali deo para u drzavnu kasu.Ali vremena se menjaju pa je i to doslo na red.
Zakon o PIO ih uopste nije prepoznavao i to je jedan od problema.Tek su izmenama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz decembra 2019 god ta lica stekla svojstvo osiguranika.U prevodu drzava vas tera da placate doprinos za pio 26% , a ne mozete da koristite svoje pravo iz tih placanja , osim ako niste osigurani po drugom osnovu.
Takodje je i fiskalna matematika (vidima drzavnnih davanja po osnovu tih prihoda) obesmisljavala ovaj vid rada uzimajuci u obzir da nije nicim potpomognut od drzave , ali se sasvim lepo razvio.Pa je i to verovatno razlog za pasivnost tih lica u smislu placanja.Jednostavno niko nas ne juri da platimo , poreska administracija
je ionako nezainterosavana , pa da mi radimo , a kad naidje problem tada cemo ga resavati.
Kada se podvuce crta ovo je klasicna igra izmedju ludog (drzave) i navodno zbunjenog (frilanseri) , a zna se sta se desava u takvom odnosu i kod koga je batina.Naravno zakon o poreskom pistupku kaze da drzava ima pravo da se vrati pet godina unazad i da vam naplati sva dugovanja zajedno sa kamatom sto je i pokusala pa se na kraju od toga i odustalo.
Odgovornost drzave je u tome
sto se pravila luda sve ove godine iako je
znala za te prilive a i normativno-zakonski je sve bilo definisano zajedno sa onim besmislom da vas tera da placate doprinose a da ne mozete da koristite prava iz tih uplata,kao i neprimereni iznos dazbina u odnosu na ostvareni prihod.
Naravno svi su mogli da registruju radnje i prijave se za pausalno oprezivanje (sto je jedan deo odgovornih ljudi i radio) i time bi sve bilo cisto.Dobijete resenje od drzave , placate dazbine na bazi pausalnog prihoda odredjenog od strane drzave i sve je cisto.Ali ko je lud da placa poreze i doprinose po resenju kada ga drzava kao fizicko lice ne juri da placa ni dinara.
Prosto je neverovatno da se taj sektor razvio uz totalnu inerciju drzave koja je na kraju resila da uzme svoj deo kolaca iako je sve do sada okretala glavu.
E to Vam je g-dine Katicu prica o Srbiji.
Prica izmedju ludih i zbunjenih.
Веома ми смета што економисти упорно избегавају да помињу чињеницу да је долар приватна валута конзорцијума некаквих банака, без икаквог покрића. Посебно ми то смета код вас, јер вас необично ценим. Никад се у историји није оволико надувао балон неке светске валуте, посебно јер више не помаже ни серија локалних ратова која би уништавањем инфраструктуре и геноцидом могла да сакрије прави карактер шибицарења доларом. Дакле стране банке буквално принтају новац који нам позајмљују да бисмо ми били функционални. Динар није валута, захваљујући квислиншком режиму, већ долар са штампарском грешком, папир који се не може користити за реализацију било чега у иностранству, па је шибицарима утолико лакше да обезбеде да се позајмљена свота никад не нађе у рукама неког способног и поштеног, који би помутио њихове планове. Из овога произилази да то што називате државом, ентитет који би требало да промени законе, курс, правила и економију, није ништа друго него скуп олоша које је изабрао страни кредитор, у циљу обезбеђивања да се позајмљени новац никад не утроши на нешто паметно и корисно, тј. никад не врати. Тј. ми немамо државу већ систем за смањивање отпора окупатору, државне институције тзв. Србије нису ништа друго него маскирани инкасанти страних кредитора и робовласнички предрадници са мало сјајнијим ланцима. У ствари никаква Србија не постоји од 1915. и све ово около је један велики пораз који се крије од народа.
Za Nemirnog – Čini se kao da se u Srbiji izmišlja rupa na saksiji. Ne razumem kako je moguće da se došlo u ovu situaciju, kako je moguće da frilenseri nisu prijavljivali i plaćali porez, kako je moguć da država tek sada primeti problem itd.
@Gospodin Katić:
„Dakle, frilenser nije poreski status – samozaposleni jeste poreski status. Drugo je pitanje zašto je država ovako kasno reagovala.“
Mala dopuna: mnogi „frilenseri“ u Srbiji zapravo rade za nekog stranog poslodavca, samo što je taj rad „regulisan“ isključivo na mreži, odnosno „onlajn“.
Takođe, i samozaposleni „frilenseri“, poput samostalnih programera, uglavnom rade poslove koji uključuju druge kompanije. Hipotetički primer, ja kao webdizajner, sklopim posao sa nekom firmom da joj uradim dizajn sajta.
Suština je da se porezi u ovoj oblasti poslovanja moraju urediti, bez obzira na veličinu priliva deviza. S tim, da je bilo kakva retroaktivna naplate pre uređenja isključena.
Za Jolica – Ako npr. malo preuzeće izvozi, njegov poreski tretman se ne razlikuje od poreskog tretmana nekoga ko samo uvozi. U tom kontekstu, nema razloga da se „frilenseri“ preferencijalno tretiraju u odnosu na one koji izvoze ali su registrovali preduzeća.
Devizne stimulacije su se primenjivale u socijalizmu, ali verujem, dakle nisam siguran, da bi to bilo neko kršenje pravila npr. STO. Ako nema te vrste prepreka, svakako bih svim poreskim merama stimulisao neto izvoznike, bez obzira da li su „frilenseri“ ili ne.
Ovu dilemu bi trebalo da otkloni realniji kurs koji bi „stimulisao“ netoizvoznike како god da su organizovani.
Za Katića
Svi smo usaglašeni da porez mora da se plati, ali ja sam za to da se beneficije dodele ljudima koji zaradjuju devize online I troše ih u Srbiji,mislim da su I’m trenutni nameti 40-50% što je po meni iracionalno I destumuliše pojedince da se bave takvim poslovima.Apropo ove teme da li mislite da država treba da stimuliše fizička pa I pravna lica da zaradjuju u devizama u vidu poreskih olakšica pošto je to jedan od načina kako država može doći do deviza bez zaduživanja?
Za Jolica – Ne znam regulativu u Srbiji, ali mi se čini da se pravi velika greška mistifikacijom naziva frilenseri. Frilenseri su i programeri koji rade za sebe i vodoinstalateri koji rade za sebe. Reč je o tzv. samozaposlenima koji u svim uređenim državama plaćaju poreze i doprinose kao i svi drugi. Ima nekih razlika, poreski tretman je identičan, ali kod doprinosa postoje razlike jer nema doprinosa koje plaća poslodavac. Dakle, frilenser nije poreski status – samozaposleni jeste poreski status. Drugo je pitanje zašto je država ovako kasno reagovala.
Ja sam do penzionisanja bio „frilenser“ i plaćao uredno poreze i doprinose. Mehanizam je jednostavan – pravio sam bilans kao svako drugo preduzeće, ali nisam imao poziciju plate u bilansu. Uzgred, obračunavao sam i PDV i podnosio izveštaje. Kada se od prihoda oduzmu troškovi, ostaje dobit koja se oporezuje isto kao plata. Razlika je samo u tome što se obračun poreza i doprinosa vrši samo jednom godišnje, a ne mesečno.
Slažem se sa vama po ovom pitanju.Smatram da je monetarna politika naj gora od svih ekonomskih politika Srbije danas.Imamo apsudrnu situaciju sa freelancer-ima da Srbija aktivno pokušava da deluje represivno na ljude koji donose devize u zemlju i troše ih u domaćoj valuti, a ti isti ljudi bi u suprotnom bili nezaposleni.Freelancer-i nisu relevantan deo u udelu BDP-a, ali nam ova situacija govori o tome da nemamo kako ste vi to jednom rekli g.Katicu ‘Državu koja misli’.
Za Nemirnog – Da li ste pročitali tekstove na koje sam Vas uputio? Po Vašem komentara mislim da niste. Besmisleno je da stalno iznova tumačim ono što sam već napisao mnogo puta. Politka za koju se zalažem nema veze sa srcem već sa razumom. Ali pošto ne možemo da se saglasimo, da ne gubimo vreme.
Gospodine Katiću, infrastrukturni projekti u Srbiji su deo kineskog BRI (Belt and Road Initiative) projekta. Ako ikome odgovara da ti projekti uspeju, to je Kina. Zašto bi Kina gurala svog jedinog saveznika na Balkanu u dužničko ropstvo? Vi govorite o opasnosti od inozaduživanja kao da je to od juče. Vi najbolje znate da se Srbija masovno zaduživala od 2000.-te pa naovamo. Srbija nije veliki izvoznik, i ne može na drugi način doći do deviza. Tim bolje što smo se konačno rešili MMF-a i Zapadnih zelenaša.
Vaše ideje i savete čitam već 10 godina i stičem utisak po prvi put da Vi mislite kako je u 21. veku Srbija sama sebi dovoljna. Tako smo mislili 90-ih i ostavljeni smo na nemilost Neo-Fašističkom Carstvu.
Nema od umerene politike sedenja na dve stolice ni mrve hleba, što čak i predsedniku postaje jasno. Mi moramo da se opredelimo, i treba da budemo srećni što posle toliko vremena imamo nekoliko saveznika na koje možemo da se oslonimo. Pored Kine i Rusije, mnogi zaboravljaju Japan, koji mnogo ulaže u Srbiju i donira svake godine nešto. Tu su i naši prijatelji iz Višegradske grupe.
Ekonomska politika koju Vi zastupate je srcem na pravom mestu, ali je prevaziđena onog trena kada su se krvnici sa zapada drznuli da nas bombarduju jer nismo hteli da im otvorimo svoje tržište. E pa, nikad više.
@Aleksandar, se pita – Kako ljudi ne shvataju tako jednostavnu istinu?
Šta je to istina? Jel istina Aristotelova logika? Jeste u svetu apstrakcije i matematike.Tačno je da je 1+1= 2, i taj iskaz važi svugde i večito.
Međutim ovakva elementarna istina nije nam mnogo od koristi u životu. U životu čovek koristi prirodnu logiku. svojstvenu njegovom biću, koja je dinamična, prirodno determinisana biologijom nagonima i strastima, ali nepredvidiva apriori. Ta prirodna logika je većinom plod iskustva stečenog kroz istorisko sazrevanje jedinke ili kolektiva, kroz evolitivni tok spoznaje po sebi.
Načelo – Zakon komleksne uslovljenosti je večan i neizbežan.
Naš osnovni problem danas je, da smo zaslepljeni moćnom informativno -manipulativnom kultirom (Platonove Pećíne) gde kao jedinke konzumiramo informaciju, zdravo za gotova, bez dublje analize i jasnog kritičkog suda, jel to tako baš mora? a kako vreme prolazi slabi nam sposobnost analitičkog refleksa sumnje.
To dobro znaju kreatori svetske političke priče pa nam sa lakoćom podastiru senzacionalističke prestave o sreći sad i odmah ovde na Zemlji.
Pobuna je počela, ali uzroci naših nemira nisu identifikovani pa i posledice ne možemo da sagledamo.
Koliko puta g.Katić treba da ponovi da je prvenstveni cilj svakog stranca koji dođe ovde taj ,da zaradi više nego što je uložio,odnosno da iznese više nego što je uneo?Kako ljudi ne shvataju tako jednostavnu istinu?Ono što se dešava u Crnoj Gori u odnosu na kineski kredit,čeka i nas.Samo je pitanje šta će nam uzeti.Tipujem na plodnu zemlju…
Za Nemirnog – Na pitanja koja postavljate sam dao odgovor mnogo puta. Poslednji put ovde: https://nkatic.wordpress.com/2020/09/15/sindikati-i-drutvene-promene-friedrich-ebert-stiftung/. Prvi put sam o tome pisao 2006. ovde: https://nkatic.wordpress.com/2006/09/11/dekonstrukcija-ekonomija-fraze-ko-se-n/
Što se kineskih investicija tiče, prema njima imam isti odnos kao i prema svim drugim. Gradnja puteva u Srbiji nije kineska investicija, već srpska, za kineske pare. Ne vidim razlog da Kinezi, ili bilo ko drugi, gradi puteve. To nisu svemirske stanice i domaća preduzeća su to znala da grade.
Gospodine Katiću, koje su opcije sa aspekta finansiranja investicija dostupne Srbiji? Ako Srbija nema know-how i tehnologiju za gradnju savremenih puteva, građevina, pruga itd, onda ona mora da uvozi tu tehnologiju. Da bi platila sve to, Srbiji su potrebne devize. Kako Srbija da u razumnom roku dođe do tih deviza, ako iskljućimo inozaduživanje?
I još nešto. Zašto ste odjednom protiv kineskih investicija? Ne navodite u tekstu, ali jasno je na koje bilateralne ugovore mislite kada kritikujete ovu najnoviju rundu inozaduživanja.
Nebojša Katić:“Poslednji je čas da opasne devizne igre prestanu, pre nego što nova kriza zakuca na vrata.
Sve ostalo zavisi od sreće i milosti stranaca. I konačno, ne ohrabruje činjenica da se svetski analitičari i institucije danas slažu samo u jednom – pred državama u razvoju je period velikih dužničkih kriza“.
Korona ima drugu stranu medalje, onu humanu – Dugove siromašnijih zemalja teško pogođenih pandemijom korona virusa treba otpisati kako bi im se oslobodili resursi za borbu protiv epidemije, poručili su čelnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
MMF i Svetska banka uveli su krizne programe bespovratne pomoći i kredita za zemlje članice, dajući prioritet tranzicionim i zemljama u razvoju, koje već imaju teškoća sa vraćanjem dugova. Ujedno su pozvali bilateralne kreditore da zbog epidemije u što kraćem roku otpišu dugove najsiromašnijim zemaljama sveta.
„Najteži udarac pretrpeće najsiromašnije zemlje, posebno one koje su imale velike dugove i pre krize“, upozorio je predsednik Svetske banke David Malpas članove upravnog odbora MMF.
On je istakao da će biti potrebno otpisati dugove mnogim zemljama, jer će one samo tako moći da koncentrišu bilo kakve nove resurse na borbu protiv pandemije i njenih posledica u ekonomiji i društvu. Najsiromašnije zemlje ove godine moraju da vrate 14 milijardi dolara duga u okviru bilateralnih ugovora, uključujući kamate i amortizaciju, od čega nešto manje od četiri milijarde Sjedinjenim Državama i drugim članicama Pariskog kluba. Kina je takođe veliki kreditor, ali nije članica Pariskog kluba. Budući da veliki deo iznosa čine dugovi prema bilateralnim kreditorima, ključno je obezbediti njihovo „široko i ravnopravno učestvovanje u rešavanju krize, naglasio je Malpas.