Pitanje,mozda malo ‘off side’
Kao sto redovno radim (pratim vase pisanje i intervjue)…intervju ‘od brane’ je obuhvatan…ali,ovoga puta bih vas zamolio da ,u kontekstu teme ‘gubitak stida’ ponovite,(dali sam dobro cuo) da je u Britaniji,Engleskoj nemoguce u javnom medijskom prostoru videti scene koje ste naveli ( seks.odnos ‘in vivo’ i …) nasa moralna situacija je ,izgleda,vrlo losa. hvala na kratkom odgovoru. pozdrav Damjan.
Свака част обојици. Баш због тих повишених искрених емоција је интервју једниствен. То не треба да вас брине, напротив то је доказ о искрености свега што говорите.
Одслушах овај интервју два пута, и иако сам већину изреченог већ чуо или прочитао на овим страницама, дођох до неких нових закључака. Можда би било интересантно поделити их:
1. Тренутна власт у Србији успева да се адаптира и да омекша и најинтелигентније и најјаче критичаре изигравајући „отпор“ и „балансирање“ између спољних утицаја и унутрашњих притисака. Изигравањем „реализма“ и „политике могућег“ они постају прихватљиви чак и људима чије су личне вредности потпуно супротстављене стандардима, култури и моралу које та власт заступа (Примери: Д. Бокан и Н. Катић). Мислим да је Србији потребан бар један Кат(ић)он који би оне који иоле мисле подсећао где је Картагина.
2. Демократија и слобода нестају када престане да постоји независно судство и када се закони почну селективно примењивати. Западна друштва су се дичила праведним судовима током претходног века, али тога више ни у назнакама нема. Тренутна суспензија свих елементарних људских и колективних права показује да се обично хумано становништво планете земље своди на ниво домаћих животиња, о чијем добру и интересима одлучују они који им господаре. Самим тим, ове растуће неједнакости међу људима због расподеле богатства су само привремене, јер најбогатија мањина себе већ неко време не посматра као део исте биолошке врсте као остало становништво и чека се само озваничење поделе. Недостатак стида и нестанак морала је последња карта оних из тора који покушавају да се уселе у господарску („белу“) кућу.
3. Човек који пусти сузу на помен бомбардовања родне му земље може да окачи мачку о реп своје двоструко британско држављанство и не би морао да се крије иза такве врсте формалности уколико мисли да је нешто потребно и могуће урадити, а у стању је да на нешто утиче… Г. Премијеру, немојте се фемкати, него тражите министре…
Hvala Bogu sto, ipak, jos uvek postoje emotivni ljudi. Oba razgovora su bozanstvena. U kontekstu drugog razgovora, u svakom smislu na liniji klasika. To je sve sto nam je danas potrebno do krajnje neophodnosti. Pozdravljam Vas,
Pitanje,mozda malo ‘off side’
Kao sto redovno radim (pratim vase pisanje i intervjue)…intervju ‘od brane’ je obuhvatan…ali,ovoga puta bih vas zamolio da ,u kontekstu teme ‘gubitak stida’ ponovite,(dali sam dobro cuo) da je u Britaniji,Engleskoj nemoguce u javnom medijskom prostoru videti scene koje ste naveli ( seks.odnos ‘in vivo’ i …) nasa moralna situacija je ,izgleda,vrlo losa. hvala na kratkom odgovoru. pozdrav Damjan.
Свака част обојици. Баш због тих повишених искрених емоција је интервју једниствен. То не треба да вас брине, напротив то је доказ о искрености свега што говорите.
Одслушах овај интервју два пута, и иако сам већину изреченог већ чуо или прочитао на овим страницама, дођох до неких нових закључака. Можда би било интересантно поделити их:
1. Тренутна власт у Србији успева да се адаптира и да омекша и најинтелигентније и најјаче критичаре изигравајући „отпор“ и „балансирање“ између спољних утицаја и унутрашњих притисака. Изигравањем „реализма“ и „политике могућег“ они постају прихватљиви чак и људима чије су личне вредности потпуно супротстављене стандардима, култури и моралу које та власт заступа (Примери: Д. Бокан и Н. Катић). Мислим да је Србији потребан бар један Кат(ић)он који би оне који иоле мисле подсећао где је Картагина.
2. Демократија и слобода нестају када престане да постоји независно судство и када се закони почну селективно примењивати. Западна друштва су се дичила праведним судовима током претходног века, али тога више ни у назнакама нема. Тренутна суспензија свих елементарних људских и колективних права показује да се обично хумано становништво планете земље своди на ниво домаћих животиња, о чијем добру и интересима одлучују они који им господаре. Самим тим, ове растуће неједнакости међу људима због расподеле богатства су само привремене, јер најбогатија мањина себе већ неко време не посматра као део исте биолошке врсте као остало становништво и чека се само озваничење поделе. Недостатак стида и нестанак морала је последња карта оних из тора који покушавају да се уселе у господарску („белу“) кућу.
3. Човек који пусти сузу на помен бомбардовања родне му земље може да окачи мачку о реп своје двоструко британско држављанство и не би морао да се крије иза такве врсте формалности уколико мисли да је нешто потребно и могуће урадити, а у стању је да на нешто утиче… Г. Премијеру, немојте се фемкати, него тражите министре…
Hvala Bogu sto, ipak, jos uvek postoje emotivni ljudi. Oba razgovora su bozanstvena. U kontekstu drugog razgovora, u svakom smislu na liniji klasika. To je sve sto nam je danas potrebno do krajnje neophodnosti. Pozdravljam Vas,