Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (100)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (83)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Dejan na Moj intervju dat za Catenu Mun… Pera Kojot na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Pera Kojot na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Bojan na Forum 2021/2022 Михаило na RTS1 – OKO 21/4/2023. –… Бојан 2 na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Бојан 2 na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022 Бојан 2 na Forum 2021/2022 Бојан 2 na Forum 2021/2022 Gane na Forum 2021/2022
-
Prati
Pratite
Already have a WordPress.com account? Log in now.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
За Младена
Интересантна је реченица након пасуса који сте цитирали:
Verovatno je da je primarna emisija iz republičkih izvora van Narodne banke Jugoslavije prestala tek sa uvođenjem novog dinara 24. januara 1994.
Да ли је могуће да гувернер централне банке, који је остао упамћен у народу по изразу „Аврамов динар“, не зна тачно, па користи реч вероватно (макар након толико година), ко се све бави/о примарном емисијом након увођења новог динара? Питање је више реторичко 🙂
@soso,
Биће да сте (барем једним делом) у праву. Управо читам књигу: „Реконструкција монетарног система Југославије“, Драгослава Аврамовића, где на страни 20. каже, цитирам:
„Specifična crta naše inflacije bila je tada postojeća decentralizacija odluka o primarnoj emisiji, tj. o štampanju para: one nisu bile u potpunosti u rukama Narodne banke Jugoslavije.
Prema izjavi Saveznog ministra finansija i bivšeg guvernera Narodne banke, „petnaestak dana pre nedavnog stupanja na snagu zakona o NBJ, koji ukida narodne banke republika i pokrajina, nelegalnim putem emitovano je dvostruko više novca nego što je emitovala centralna banka. NBJ je pustila 240.000 milijardi, a nelegalni izvori gotovo 400.000 milijardi.
Upravo to je izazvalo eksploziju žiralnog kursa (kurs marke plaćenog sa računa, ne u gotovini). Ta ogromna sredstva su ,dolivena’ na račune
banaka i preduzeća, pa ih je kod tolikih dinara na računima bilo baš briga da
li će marku platiti 15, 20 ili 30 miliona dinara, kada je cena marke na slobodnom tržištu za gotovinu bila znatno niža.
Haos u vlasti emisije se izgleda nije popravio ni posle donošenja zakona o NBJ. To je bar proizilazilo iz izjave predsednika vlade Crne Gore od 2. avgusta 1993. da svi participiraju u kreiranju novca. Šta više, zamenik guvernera NBJ, posle sednice Saveta Narodne banke od 4. novembra 1993, izjavio je da je „zaključeno da Narodna banka Jugoslavije nije jedina monetarna vlast, jer je duplo više novca u prometu nego što je emitovano.
Zato se najpre mora zaustaviti emisija novca po republikama, a na nekoliko sastanaka sa predsednicima triju vlada dogovoreno je da se emisije u republikama ugase i da ona teče samo iz centralne banke.“
За Милана – Питање које ми је постављено јесте бесмислено у држави у којој се поштују Устав и закони, али у Србији се то не поштује. Мој одговор је био у контексту домаће реалности и наслонио се на мој стари текст (https://nkatic.wordpress.com/2014/04/29/srbija-na-baltiku/).
Prava je šteta da država, koja ima sve prerogative da bude uspešna i svojim građanima obezbedi jednake početne uslove za lična ostvarenja, prosperitet i udoban život postane marioneta. Jeste, mislim prvenstveno na Srbiju, ali takođe i na neke druge države iz bližeg okruženja. Ali, to nije razlog zašto sam se odlučio na komentarisanje. Intervju sam pogledao par puta i prilikom svakog gledanja mi je zaparalo uši pitanje postavljeno u 29. minuti i 22. sekundi: „Ali za nas je ovde mnogo važnije sa kojih udžbenika prašinu briše ovdašnja vlast i koje ekonomske udžbenike čita Aleksandar Vučić. Šta Vi mislite, ko na njega ima veći uticaj: Čikaška ekonomska škola ili možda ovi drugi teoretičari poput Kejnsa koji smatraju da država treba da ima aktivniju ulogu u privredi?“ Odgovor je bio diplomatski i to je ono što mi se ne sviđa. Mislim da je trebao biti principijelan, kao i odgovori na sva prethodna pitanja. Ukratko: ovakvo pitanje je besmisleno u državi u kojoj se poštuju Ustav i zakoni.
Za Krleta – Kažete: „Ako je tako zasto onda Amerika ne nastampa dolare i tako otplati kompletno spoljni dug.“
Prvo, SAD to upravo i rade, s tim da ne mogu da otplate svoj dug jer stalno pristižu novi dugovi. Drugo, kako sam pomenuo, SAD moraju da vode računa o inflaciji, a posledično i o kursu dolara, kako ne bi došlo do potpunog obezvređivanja valute. Treće, SAD efektivno nemaju spoljni dug u srpskom smislu, jer se sve događa u dolarima.
Gospodine Katicu,
Kazete kad se drzava zaduzuje u sopstvenoj valuti moze malo da nastampa para i tako otpacuje dugove vodeci pri tome da ne izazove vecu inflaciju.
Ako je tako zasto onda Amerika ne nastampa dolare i tako otplati kompletno spoljni dug. Ili zasto euro zona ne nastampa evre i resi problem duznicke krize,
ili zasto Velika Britanija ne nastampa funte i resi problem. Ako razumete sta hocu da kazem.
Da je to bas tako lako svaka zemlja bi se zaduzivala u svojoj valuti ( politicari bi to naravno radili nekontrolisano) a kad treba vracati dugove onda stancuj pare.
Mozete li to malo detaljnije pojasniti?
Pozdrav!
За sosu:
„Ekonomija je sada mnogo manje bitna.“
Напротив, стабилна економија скоро увек значи и стабилно, нормално друштво. Ако је коронавирус светска завера како би се увела општа контрола и драстично смањење људских слобода, слаба економија је у исто време последица тога и доливање уља на ватру.
Жао ми је што нисте у стању да ми наведете пример предности хиперинфлације у односу на алтернативе. Заиста сам желео да чујем Ваше стручно мишљење о тој могућој државној завери. Сада ми то делује више као теорија завере.
Немојте се љутити.
@Ivan, @Nemirni
Sada mi je tema za praćenje grafen oksid u tzv. vakcinama, maskama, štapićima za tzv. testove… Namagnetisani ljudi, planovi za decu itd.
Ne mogu više razmišljati o inflaciji od pre 30 godina. Ekonomija je sada mnogo manje bitna. Izvinjavam se… i odjavljujem odavde.
Hvala na razumevanju.
@Nemirni – Srbiji očigledno nisu potrebne glave koje misle…
Али су зато ‘мислеће главе’ потребне онима преко који знају да их упосле за добар профит.
Zanimljivo da u članku na sajtu RTS-a nema komentara. Komentare odobravaju na nekim nebitnim temama, poput „Da li ženama na poslu obezbediti sredstva za intimnu higijenu?“ Sećam se da je dotična novinarka napravila čak i nastavak na taj tekst.
Izgleda da niko ne želi javno dostupnu diskusiju o ovome. Čak su i komentari na Youtube-u onemogućeni. Ne mari, Srbiji očigledno nisu potrebne glave koje misle…
@soso – svi odgovori su poznati…
Nisu baš – evo nekih pitanja.
1- Bankari i ekonomisti spore se samo oko nijansi — hoće li nas zakačiti inflacija malo ispod ili iznad „hiljadarke“.“
Večernje novosti, 10. 1. 1992. godine
2 – „Novi vid jugo-trgovine sve više postaje i trampa. Donedavno se u novinskim oglasima moglo pročitati da neko menja manji stan za veći, stan za kuću i obrnuto. Sve više je, međutim, oglasa za razmenu svakojakih stvari, a naročito se traži hrana. Tako je sve više ovakvih oglasa: menjam dvosed za krompir, menjam štenad irskih setera za krompir, menjam invalidska kolica za zamrzivač, menjam bojler od 220 litara za krompir, menjam slavine za živinu…“
Vreme, 27. 9. 1993. godine
3 – U 1990. godini imali smo inflaciju od 121,7 odsto, da bi za njom došla 1991. u kojoj se u oktobru osniva Dafiment banka, a već uveliko posluje Jugoskandik banka. Ta godina se završava inflacijom od 235 odsto. Pre toga država je „zamrzla“ celokupnu deviznu štednju građana. Tako i nastaje problem „stare devizne štednje“. Procene su da su obaveze banaka prema građanima Srbije i Crne Gore iznosile 8,7 milijardi maraka, mada je dosta deviza ostalo i u slamaricama.
P,S,
Odavno u Srbiji nije bilo toliko straha kao danas.
Taj strah je posledica ćutanja inteligancije, jer ako ona nema odgovor na ovakvo stanje običan građanin gubi potrebnu moralnu podršku „pametnih“ i to je ono nespokojstvo koje nas gura u očaj !?
Za posledicu imamo na delu neimoljiv zakon propasti svega.
Jer – društvena kretanja prepustena sama sebi teže od loših ka gorim –
Za Krleta – Rusija se sramno ponela prema Srbiji tokom devedesetih, a tu je uključeno i glasanje za sankcije. Tih godina se Rusija ponela sramno i prema sebi. Razlika između Rusije i naših zapadnih prijatelja je što Rusija nije poštovala sankcije i što su mnoge građevinske firme npr. nastavile da rade u Rusiji neometano.
За sosu:
Делујете као неко ко је дубоко упућен у монетарна дешавања 90-их. Шта Вас је натерало да тек сада с тим одете у јавност (а овај блог је јавност, многи економисти и политичари га прате с пажњом)?
Нажалост, много реалних добара јесте отишло из бивше државе, заједно са реком младих људи. Али претпостављам да сте у праву. Имајте на уму то да до хиперинфлације (вештачки или не изазване) не би ни дошло да није било санкција наших западних „пријатеља“.
Можете ли да нам на примеру наведете ефекте хиперинфлације 90-их, како бисмо могли боље да поверујемо у њене предности у односу на алтернативе? Како је тада хиперинфлација „штитила“ домаћу економију?
Gospodine Katicu
Nisu nam samo zapadni „prijatelji“ uveli sankcije. Cesto se zaboravlja da su i Rusi glasali za to da nam se uvedu sankcije, a imali su pravo veta i mogli su to da sprece. Kinezi su bili bar uzdrzani.
Pozdrav!
@Mladen
Isto se odnosi i na bezgotovinski novac. Stvar je vrlo prosta. Zanemarite sve poznato…
U dve susedne države se nalazi po otprilike ista količina istog novca. U jednoj državi je taj novac legalno sredstvo plaćanja, njime se može sve kupiti itd… A u drugoj državi je taj novac bezvredan, bezvredniji od toalet papira.
Pitanje glasi:
U kom smeru će po prirodnim zakonima taj novac težiti da se kreće?
Nebojša Katić: „Nije lako zemniti velike količine novca, a da vlast ne pita odakle novac dolazi. Takođe, obično se ne dopušta da novac menjate više puta, itd.
Što se zamene novca npr. u Francuskoj tiče, to ne bi moglo, niti bi iko menjao novac zemlje pred raspadom.“
Možda nije lako u banci… Ali na ulici smo nas 5-6 komentatora odavde mogli za devize menjati po kamion tih dinara svaki dan. Po npr. 10-20% po nas lošijem kursu od važećeg, bez ikakvih problema, kontrola, pitanja.
I mislio sam (a tako i napisao) na ulicu Francusku (ugao sa Đure Đakovića), mesto koje je tada bilo najveća „menjačnica“ u Beogradu, odnosno u čitavoj SRJ… a ne na državu Francusku.
Ivan: „Ovo što pišete je za mene logički mozgolom, al ne nađoh iskaznu nelogičnost !
Ovaj komatar sam po sebi rađa mnogo novih pitanja koji traže dublje odgovore.“
Zato što ni nema nelogičnosti, a i svi odgovori su poznati…
Inflacija ’92-’93. je planirani državni projekat. Autor projekta, koji ga je došapnuo Slobi, je bio pokojni profesor Kosta Mihailović. Boljeg rešenja, ni približno, nije bilo.
Eto, to su svi odgovori.
Dopustiti da se zamenjeni (nevažeći) dinari, običan papir je li, ulivaju u SRJ, a iz nje odlivaju realne vrednosti, devize, zlato, roba, šta god… bi prouzrokovalo neuporedivo veću štetu po narod i državu od hiperinflacije.
SRBIJA AVGUSTA 1993: STANJE STVARI
Inflacija je postala stagflacija,guverner Narodne banke ne zna da se nova novčanica već pojavila kod“dilera“ na ulicama prestonice, nacionalni dohodak je sa 3000 dolara (1989)pao na 350 dolara (Milošević je 1991. javno obećao njegovo povećanje na10.000 dolara do kraja veka), ukradeno je oko 45 milijardi dolara (delom otišlo na vojsku a delom na “pranje novca“ u inostranstvu).
14. avgust 1993.Izvod iz teksta
Bez oznake gde je i kada objavljeno
Za Petra – Pretpostavljam da povremeno dolazite na moj blog pa Vam je promaklo puno tekstova u kojima sam davao konkretne predloge. Neka, ne mari.
За Младена – Заборавља се да су санкције уведен 30/5/1992, а да је инфлација сузбијена тек две године касније. У том периоду је привреда успела да како-тако, и уз високе трошкове, увози и извози упркос санкцијама. Требало је две године да се систем привикне на нове услове. Није било књиге о томе како се сузбија инфлација у тренутку страховитог економског шока када су на свим границама контроле и када сте искључени из глобалног платног система. Није било књиге јер су санкције таквог обима први пут примењене на увозно зависној земљи средње развијености. Понављам, жао ми је што у Србији мало ко разуме стварне размере санкцијског шока.
@soso,
Већину новца у оптицају чини безготовински новац (салда текућих рачуна). Тај новац бивше републике нису могле „спаковати“ и унети у СРЈ без учешћа и одобрења наших власти, јер оставља траг.
Што се враћених новчаница тиче, одређену инфлацију су могле изазвати, али НИКАКО онакву инфлаторну спиралу.
Друга ствар, то што је хиперинфлација сасечена преко ноћи и у јеку санкција, јасно говори да ни санкције нису њен узрок. Оне јесу довеле до великог пада животног стандарда, али то нема везе са хиперинфлацијом.
Сиромаштво је могуће и кад су цене релативно стабилне. Држава да је хтела је могла прилагодити динарску масу новим околностима. Били би такође сиромашнији, али без инфлаторног лудила, и људи би подједнако поднели тај терет. Овако, неко је намерно изазавајући хиперинфлацију жестоко профитирао за кратко време, док су други грцали.
Плус је нанео можда и непоправљиву штету будућим поколењима, јер Срби сад зазиру на саму помен штампања новца, не схватајући да ако држава неће да штампа/креира своју валуту, онда ту улогу преузме неко други (читајте: странци), као што и јесу, нормално у своју корист и за своје циљеве, а не за развој економије и друштва.
Postovani g. Katic, pratim vas blog godinama posto volim da cujem razna misljenja, moram priznati da mi smeta sto skoro nikad ne kazete sta bi ste vi uradili. Lako je reci treba proizvodnja, to znam i ja kao masinski inzinjer koji ne zna mnogo o ekonomiji, ali ne mozete vi tek tako poceti proizvoditi nesto. Nije dovoljno samo obezbediti ekonomske i trzisne uslove i sve ce se samo resiti, tu dolazimo na istu poziciju kao sto liberalni kapitalizam kaze da ce slobodno trziste resiti sve.Da bi ste poceli nesto proizvoditi treba vam skolovani iskusni strucnjaci, trziste, tehnologine, kapital, iskusan menadzment, masine (produktivne)… Drugo, npr. mislite da ce vam zapad tek tako dozvoliti da stampate novac a ne pozajmljujete ga od njih, nema sanse, onda niko od njih ne bi uzimao kredite i oni ne bi mogli stampati novac, lepa je to sve prica zajavnost sto pricate, ali pogledajte kako je prosao Gadafi, Sadam, Iranci… samo zbog toga sto su malo poceli podrivati dolar.
Lako je sedeti sa strane i komentarisati samo gde neko gresi, ali ako ste tako dobar analiticar, recite nam sta bi vi uradili, ali zajedno sa malo dubljom analizom o posledicama, sta je za a sta protiv. Postoji danas veliki broj analiticara, pogotovo geopoliticara koji samo pricaju sta vecina zeli da slusa. Tipa okrenimo se Rusiji i Kini, emotivno je to super ali geopoliticki samoubistvo, hocu reci da bi bilo dobro da cujemo malo dublje analize oko svega a ne samo ekonomske teorije i detektovanje gresaka.Nemojte ovo sto pisem licno shvatati jel se odnosi na skoro sve analiticare, ali mislim da je ovom narodu vec dojadila i pozicija i opozicija, spinovanja, manipulisanja, laganja i treba napokon da neko objasnjava narodu neke stvari. Da, da ne zaboravim, jem moguce nekako da na nekom TV kanalu sednete zajedno sa Ministrom Malim i na lep i kulturan nacin popricate sat dva o ekonomskoj politici Srbije i o buducnosti. Napominjem kulturno.
@soso
Ovo što pišete je za mene logički mozgolom, al ne nađoh iskaznu nelogičnost !
Ovaj komatar sam po sebi rađa mnogo novih pitanja koji traže dublje odgovore.
Avramovo rešenje mi izgleda jedino moguće u tom trenutki iako je nesvakidašnje. Dilema je, da li ga je on lično osmislio, ili je njemu, kao miljeniku naroda samo pripisano, da bi se ideja lakše sprovela u praksi.
Pozdrav,
Za Soso – Najveći deo novca je žiralni i to je manji problem u zameni novaca. Kada se menja gotovina, provera se i izvor. Nije lako zemniti velike količine novca, a da vlast ne pita odakle novac dolazi. Takođe, obično se ne dopušta da novac menjate više puta, itd.
Što se zamene novca npr. u Francuskoj tiče, to ne bi moglo, niti bi iko menjao novac zemlje pred raspadom.
Nebojša Katić: „Problemi te vrste se obično rešavaju uvođenjem nove valute i kontrolisanom zamenom stare.“
Ako se neka republika još uvek nije otcepila – vi morate novom valutom da zamenite dinare koji su u opticaju i u toj republici. Je l’ tako? Kako drugačije?… A onda, nakon njenog otcepljenja, vi opet ostajete u istoj situaciji.
A ako se neka republika već jeste otcepila i uvela svoju novu valutu, zamenivši njome YU dinare – kako vi da sprečite da se ti YU dinari još jednom zamene, sada ponovo i za vašu novu valutu? Ti njihovi, već jednom zamenjeni, dinari su potpuno isti kao i vaši važeći koje sada menjate novom valutom. Osim toga, ratno je stanje, dinari se mogu zameniti za nemačke marke, dolare itd. na svakom ćošku… itd.
Šta onog menjača u Francuskoj ulici briga odakle su vaši dinari? Kako službenica na šalteru banke da zna da li su dinari koje joj pružate iz opticaja u SRJ ili su oni dinari koji su već zamenjeni HR dinarom/kunom u HR? Kako vi to da „kontrolišete“? Uopšte ni ne znate koliko tačno ima jednih, a koliko drugih.
Ako postoji realna opasnost da se ti zamenjeni dinari ubacuju u SRJ, ovde menjaju za DEM, USD, materijalne vrednosti… i onda da se to iznosi van iz SRJ – šta čini razliku ako vi uvedete novu valutu? Samo uvodite jedan međukorak koji ništa ne rešava. Koja je razlika da li će YU dinari, već zamenjeni u npr. HR, biti u SRJ ponovo zamenjeni za DEM ili biti zamenjeni za novu SRJ valutu?
Na stranu to što bi i samo ubacivanje zamenjenih dinara (po ostalim republikama/državama) u SRJ, i bez da se iz SRJ iznose devize i materijalne vrednosti, izazvalo veliku inflaciju u SRJ.
Molim vas da razmislite. Vi i jeste dobar ekonomista zato što koristite sopstveni mozak za razmišljanje, a ne samo konzumirate mišljenja autoriteta. Ovo je više stvar logike, nego ekonomije. Vodite računa da se SRJ, a za razliku od ostalih republika, nije otcepila od SFRJ… Pa da samim tim nije nikako mogla da uvede novu valutu na način kako su to ostale republike/države uradile.
Zar ne bi bilo sjajno po ekonomiju npr. Švajcarske ili npr. USofA da sutra objave da uvode novu valutu, kojom menjaju franke ili dolare… Ali menjaju samo one franke ili dolare koji su u opticaju u njihovim državama, na računima isl. samo njihovih državljana i firmi u njihovom vlasništvu, u njihovim bankama itd? Hipotetički, kada bi se to moglo tako do kraja razdvojiti, kontrolisati i sprovesti, je li? Dolari po ostatku sveta nas više ne zanimaju, vi ostali zemljani sami vidite i dogovorite se šta ćete sa njima?
„Nova valuta“, u međuvremenu do „avrama“, i jeste uvedena. To su bili čekovi državnih banaka SRJ. Svaki npr. penzioner (zaposleni itd.) je dobijao mesečno određeni broj čekova, a njihova ukupna maksimalna (realna) vrednost je u tom trenutku, na početku meseca, bila dosta veća od penzije… da bi se do kraju meseca dosta smanjivala, je li. Svaka prodavnica, trgovina, šalter, benzinska pumpa, javno preduzeće… su bili obavezni primiti čekove kao sredstvo plaćanja.
Bila je trka s vremenom, bilo je iznuđenih manjkavosti… ali je država na taj način štitila svoje građane od inflacije.
Šta god bila neka zvanična ocena… Ta hiperinflacija je bila namerni, planirani državni projekat. I jedino moguće rešenje u datoj situaciji. I pravovremeno je sprovedena. Jedini način na koji je SRJ mogla sprečiti ubacivanje zamenjenih, dakle nevažećih, dinara i iznošenja realnih vrednosti, je bio taj – obezvrediti inflacijom taj novac bukvalno do nule.
Šta su Nemci uradili u prvoj polovini 20-ih kada su ukapirali da nikada neće moći da isplate astronomske ratne reparacije razrezane nakon 1SR, a razrezane im u njihovoj valuti? – Pa naštampali pare, ratosiljali se reparacija/dugova… i onda uveli „novog avrama“ – novu rajhsmarku, i tako rešili problem.
Za Nemirnog – Ne, nisam rekao da Srbija veštački održava nisku inflaciju. Već sam objašnjavao da cene nekretnina ne ulaze u obračun inflacije i da je to problem. O politici jakog dinara sam mnogo pisao, pa ovde ne bih ponavljao.
Za Soso – Problem koji pominjete je daleko u prošlosti. Problemi te vrste se obično rešavaju uvođenjem nove valute i kontrolisanom zamenom stare.
Za gosp. Katića:
Kažete da je svaka nerazvijena zemlja prošla kroz periode kada je inflacija bila visoka. Kažete da Srbija veštački održava nisku inflaciju i da je realnije da ona bude veća.
Kako onda objašnjavate višegodišnje povećanje cena nekretnina u Srbiji? Zar to nije prikrivena inflacija, koju Narodna banka Srbije vešto umanjuje? S druge strane, cene namirnica i potrošačke robe ne rastu toliko.
Kako gledate na ove finansijske akrobacije NBS? Da li su one vredne (po)hvale?
SLO, HR i sve ostale bivše republike se po redu odvajaju i štampaju svoj novac… I ne samo one, već se tu prave i krajiški dinari i šta već sve beše.
Taj novac (tolari, HR dinari/kune…) zamenjuje YU dinare.
Sad… Nisam ekonomista, ali ti zamenjeni YU dinari bi po logici stvari morali svi biti vraćeni u narodnu banku u BGD-u, ili komisijski spaljeni ili šta već.
Dalje se nameće logično pitanje – da li je bilo normalno da neko u YU (ili tad valjda beše SRJ) očekuje od npr. HR, sa kojom se u tom trenutku ratuje, sve te zamenjene YU dinare lepo spakuje, popiše i šta već, i uredno vrati u BGD?… Ili je bilo izvesnije za očekivati da će ti (sada valjda više nevažeći?) dinari biti raznoraznim kanalima ubacivani u SRJ i menjani za DM, $, zlato itd… pa i nekretnine? A povrh svega, u SRJ niko ni ne zna koliko tih dinara tačno ima u svakoj od republika/država?
Kako je taj problem u najavi mogao drugačije biti rešen, nego onako kako ga je Sloba rašio – obezvređivanjem dinara do nule, pa na kraju pravljenjem novog dinara bez onih 15-20 nula ili koliko već beše… i u međuvremenu uvođenjem čekova za zaposlene, penzionere itd, koji su praktično menjali novac i štitili domaće stanovništvo od inflacije?
Taj sav novac iz bivših republika, ubačen u SRJ, bi svakako izazvao veliku inflaciju, zar ne? S tim što bi devize, materijalne vrednosti itd. pozavršavale van njenih granica?
SRJ se, za razliku od ostalih republika, nije otcepila od SFRJ, s punim pravom je insistirala da bude njen pravni naslednik, pa shodno tome ona nije mogla da poništi sopstveni novac, naštampa neki novi?
Kako biste vi Nebojša rešili taj tadašnji problem?… I, naravno, bilo je zloupotreba, direktori banaka isl. su uzimali čekova koliko su hteli, zidali vile za 6 meseci itd… Ali šta je drugo moglo biti urađeno tada i u takvoj situaciji?