Odlazak „Geoksa“ iz Vranja bio je dobar povod da se još jednom progovori o politici i smislu domaćih podsticaja stranim investitorima. Po proverenom modelu, umesto ozbiljne rasprave o industrijskoj politici i o mestu stranih investicija u njoj, ponovo su u etru uvek iste ideološke poduke o značaju poslovnog ambijenta i vladavini prava u privlačenju stranih investicija. U tom frazeološkom narativu Srbija je osuđena da strance privlači subvencijama jer jedino tako može da kompenzuje svoj loš poslovni i institucionalni ambijent.
U alternativnom ekonomskom prostoru, tamo gde postoji vladavina prava i gde je korupcija iskorenjena, događaju se investiciona čuda koja se ne baziraju na subvencijama. Kada bi Srbija stvorila takav ambijent ekonomija bi procvetala baš kako su procvetale i sve one zemlje u razvoju koje ne daju subvencije već nude svoj sjajni, nekorumpirani poslovni ambijent i još sjajniji pravni sistem. Čitalac razume da je ovo ruganje jednom narativu koji slušamo više od 20 godina, koji sa realnošću nema nikakvog dodira, i koji realnost zamenjuje apsurdnim teorijskim konstruktima i modelima.
Istina je surovija – međunarodni kapital jači je i od najjačih država, može da bira, može da ucenjuje i ne libi se da to agresivno radi. Ne samo da subvencije moraju davati uboge zemlje poput Srbije, već to rade i razvijene zemlje čineći sve vrste ustupaka – od subvencija (direktnih i indirektnih), preko poreskih podsticaja, pa do prilagođavanja zakonske regulative interesima investitora. Ovaj proces je olakšan i korupcijom – o, da – i u najuređenijim državama raskošno cveta visoka korupcija koju njeni blaženi građani veoma retko mogu da naslute. Ili, da parafraziram Sartra, iz ugla razvijenih država i njihovih medija, „korupcija, to su drugi“.
U SAD, državi uzornog pravnog sistema, savezne države se utrkuju koja će investitorima ponuditi veće ustupke, materijalne dakako. Ko ne veruje neka proveri koliko podsticaja u raznim oblicima dobijaju „Amazon“, „Epl“, „Alfabet“ (Gugl), „Fejsbuk“ ili „Tesla“, danas najmoćnije i najbogatije svetske kompanije koje najčešće plivaju u okeanima novca. Po istom principu, manje ili više otvoreno, sa ovim ili onim izgovorom, funkcionišu i ostale razvijene i institucionalno uređene države.
Kada je reč o zemljama u razvoju, ne treba mnogo ekspertskog znanja da bi se razumelo kako su njihove „prednosti“ vezane za siromaštvo i niske troškove rada, za galantne subvencije i poreske podsticaje, kao i za nuđenje resursa svih vrsta – ili besplatno, ili nešto skuplje – u bescenje. Dodatna pogodnost je vezana za činjenicu da u ovakvim državama strani investitori funkcionišu van domaćeg pravnog sistema, van zakona i mogu da rade što god požele. Domaći ekonomski i institucionalni prostor ne odbija strane investitore, naprotiv, to je za njih ambijent snova. Naravno, i ovde korupcija igra veliku ulogu i investitori baš takve zemlje vole. U njima lako i ispod cene dobijaju i ono što se ne bi smelo prodavati.
Ako je sve ovako kako je prethodno opisano, zašto ekonomska pamet Srbije uporno insistira na institucionalnim, ambijentalni bajkama za odrasle? Razlog je jednostavan – milozvučne fraze uvek zvuče učeno i elegantno su pokriće za bezidejnost. Pogotovo je ugodno kada se fraze uklapaju u vladajući ideološki koncept po kome je svaka vrsta planiranja besmislena, dok je proaktivna politika razvoja jeres koju promovišu samo inferiorni umovi. U tom narativu opstaje i suluda teza po kojoj je nebitno da li su investicije strane ili domaće, niti je bitno u čijim rukama su resursi i ekonomija. U ambijentu koji kontrolišu strani interesi, ova vrsta bajki je vrlo često i unosna za njihove pripovedače.
No, vratimo se faktima života. Države danas moraju davati subvencije privatnim preduzećima, ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da to rade i sve druge zemlje i da se od te realnost pobeći ne može. Još važnije, subvencije i ostali podsticaji nisu greh po sebi kada su deo jasne razvojne politike, kada postoji strategija investiranja i kada ta strategija počiva na modernizaciji, razvoju i jačanju domaćih preduzeća. Podsticaji su otuda neophodan instrument složenog mehanizma osmišljene politike razvoja.
I da nema deficita znanja i suficita korupcije, danas je teško, očajno teško, promeniti ekonomsku politiku. Strateške ekonomske kote su odavno zauzeli stranci i osnova na kojoj bi drugačija ekonomska politika mogla da se vodi je svakim danom sve manja. Ali ako je tako, srpsku javnost bar treba poštedeti dodatnog poniženja nuđenjem frazerskih, sterilnih analiza domaćeg posrtanja. Te šuplje analize su manje vulgarne, ali su isto tako propagandističke kao i groteskne priče o „zlatnom dobu“ Srbije.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Veliko hvala Nenadu i Ganetu.
За Николу,
Shorting је механизам који се заснива на позајмици и продаји обвезница или акција.
Нпр. ви имате акције Тесле, а ја верујем да ће њихова цена да падне у наредних пар недеља.
Ја могу да склопим уговор са вама да позајмим од вас акције Тесле на месец дана уз неку каматну стопу коју ћу да вам платим.
Чим их позајмим, ја ћу да их прода, у нади да ћу их купити после месец дана за нижу цену. Онда ћу вам вратити акције, а задржати профит.
Овде можете наћи детаљније објашњење
https://www.investopedia.com/terms/s/shortselling.asp
Недостатак је што су губици потенцијално неограничени, јер у данашњем сулудом пословном окружењу, акције могу да порасту веома брзо за веома кратко време, као у случају GameStop, тако да ја могу да изгубим рецимо 300-400% оригиналне цене.
Постоје и друге примене, нпр да се направи притисак на одређену компанију, тако што у кратком периоду позајмите и продате велики број акција неке компаније и потенцијално изазовете панику код осталих инвеститора који онда продају своје акције и додатно оборе цену.
Za Nikolu Marinkovića,
Moguće je. Veći a pogotovu inostrani brokeri nude takvu opciju…. Suština je u tome da možete pozajmiti tuđe obveznice (ili akcije) i odmah ih prodati. Zatim sačekate da njihova cena na berzi padne da bi ih ponovo kupili (ali sada po nižoj ceni) i vratili vlasniku. Nakon izmirenja obaveze (brokerske provizije i naknade vlasniku) razlika u ceni ostaje kao vaša zarada….. Sve je ovo lepo ako cena obveznica pada kao što onaj ko ih šortuje misli da će da se desi. Međutim, ako se desi suprotno onda bi onaj ko je šortovao akcije morao da ih kupi u jednom trenutku po višoj ceni i tada pravi gubitak + mora da plati proviziju brokeru + mora da plati naknadu vlasniku obveznica.
Ko je kupio akcije ili obveznice i namerava da ih drži dugoročno (da se ne obazire na kratkoročne oscilacije u ceni) može ih dati na šortovanje. Tada pored dividende ubire i nadoknadu za šortovanje i to ponekad zna da bude lepi novac…..
Što se tiče Varufakisa ako je šortovao grčke obveznice u vreme kada je bio Ministar finansija onda je to velika sramota jer on na primarnim aukcijama treba da ubedi investitore da su kvalitetne i da njihova vrednost neće padati kako bi postigao povoljnu cenu (nižu izvršnu stopu prinosa). U praksi se je Šortovanjem akcija kladio na njihov pad kao bi zaradio.
PS:
Ovo je dobar primer za šortovanje. Lepo objašnjava suštinu operacije i pokazuje koliko to nekada zna da bude rizično.
(https://www.youtube.com/watch?v=VKy-fMvdyNw&t=76s)
Verujem da je Vas blog orijentisao dosta ljudi ka literaturi u kojoj se obradjuju slozenije ekonomske teme. Nazalost, laici (od kojih Vam se jedan obraca) nisu uvek u stanju da razumeju sve sto u toj literaturi pise. Konkretno, u knjizi „Adults in the Room“ Janisa Varufakisa, na jednom mestu se pominje da je autoru bilo zameren pokusaj kladjenja na pad grckih drzavnih obveznica („shorting of Greek bonds“). Moje pitanje (samo za informaciju, ne i primenu): kako je to moguce, kao i gde se te spekulacije vrse?
Naravno, ukoliko odgovor zahteva suvise vremena, ili je za razumevanje neophodno sire ekonomsko znanje, slobodno ignorisite pitanje.
Srdacan pozdrav.
Код нас се често у медијима спинује на тему важности страних инвестиција, а често се појаве и поређења инвестиција из ЕУ па у односу на Русију, Кину и сл. Ових дана имали смо прилике да сазнамо да су САД за 20 година на рат у Авганистану потрошиле преко 2,2 трилиона долара, од тога преко 500 милијарди само на камате. У односу на ово, у обнову је „инвестирано“ 145 милијарди. Сматра се да 90% популације данас располаже са мање од 2$ на дан.
https://watson.brown.edu/costsofwar/figures/2021/human-and-budgetary-costs-date-us-war-afghanistan-2001-2021
За Андреја:
„„Amazon“, „Epl“, „Alfabet“ (Gugl), „Fejsbuk“ ili „Tesla“
Mi pricamo o industriji sivenja obuce, a gorenavedene kompanije su sve do jedne moderne ‘platforme’. Tu im i lezi vrednost dok je nasa mantra iz rane faze marksizma o ogromnoj vrednosti ljudskog rada…“
Једина „вредност“ коју горе наведене компаније производе је у енглеском језику позната као „intel“. Обавештајни подаци, подаци о нашим навикама и жељама, наша мишљења која свесно пуштамо у јавност, наше фотографије, адресе и бројеви телефона, итд…
Једина цивилна употребна вредност платформи попут „Facebook“-а за обичан свет је бржа, бесплатна комуникација са свима који су вам „пријатељи“. Брза комуникација је била већ решен проблем. Много пре него што се „Facebook“ појавио, појавили су се мобилни телефони. Шта је спречило мобилне оператере да добар део комуникације са нашим „пријатељима“ учине бесплатном? Па то што се ти разговори нису могли поуздано прислушкивати, цензурисати и „наплатити“ путем реклама. Такође, много је теже било послати фотографију некоме путем мобилне мреже, па тако NSA није знала ко смо и где смо све били ове године.
Марксисти су мале маце у односу на ове данас.
@Andrej
Jedan od retko dobrih komentara !
„Amazon“, „Epl“, „Alfabet“ (Gugl), „Fejsbuk“ ili „Tesla“
Mi pricamo o industriji sivenja obuce, a gorenavedene kompanije su sve do jedne moderne ‘platforme’. Tu im i lezi vrednost dok je nasa mantra iz rane faze marksizma o ogromnoj vrednosti ljudskog rada…
Ja ne bih olako odbacivao kvalitet okruzenja. Mislim da je nas najveci problem pravosudje. To se ne vidi od strane ekonomista ali drzava ovde ne ispunjava jednu od svojih osnovnih uloga – da obezbedi sprovodjenje ugovora. Imam posredan uvid u mnoge probleme. Privredni sporovi predugo traju, mnoge firme rade na „dodjem ti“ i jos uvek imamo sistem koji stiti duznike na racun poverioca. Sudije su nestrucne i nemaju pojma kako privreda funkcionise – ne znaju sta je faktura, menica, zaloga, berza… Na kraju, imamo totalnu nepredvidivost sudskih procesa. Interesantno je da vas svako moze zavrnuti u prvoj ili drugoj godini poslovanja jer da biste na sudu dokazali stetu morate im predociti da ste najmanje dve prethodne godine imali odredjene prihode. Primera ima mnogo… Medijski je eksponiran proces Ilije Devica i autobuske stanice u Novom Sadu. Epilog – covek je propao, propao je najveci autoprevoznik u Vojvodini, nikada nije obestecen, a sporovi se jos vode dok nova autobuska stanica zvrji prazna a autobusi se i dalje lomataju po staroj… I dalje je u Srbiji isplativije poslovati neposteno nego ispunjavati svoje obaveze.
Otisao je sada Geox, pre njega i Beneton ali se nije toliko galamilo… Mene zacudjuje kako mnogi jos uvek ovde ostaju. Kako raste prosek plata u eurima mnoge niskoprofitne kompanije ce se spakovati i otici u jos jadnije zemlje no sto smo bili….
Ja bi dodao na sve ovo ono što se vrlo malo piše na ekonomskim portalima. Plan, ideologija, agenda, …. koja nema nikakvu pozadinu u dosada vidjenim ekonomskim školama – sem u dugoj ljudskoj istroriji – narod protiv elite.
Mislim da ovo ne može da objasni nikakva ekonomska nauka sem da je maltuzijanski fundamentalizam.
They are setting the rules and will define a company or even a country by the degree of carbon emission they create.
If you are clean and green, you potentially get investment.
If you are deemed a carbon polluter as the oil, gas and coal industries are deemed today, the global capital flows will disinvest or avoid funding you.
The immediate target of this financial cabal is the backbone of the world economy, the oil and gas industry along with coal. [It has also geopolitical and strategic implications].
(https://www.globalresearch.ca/great-reset-follow-money/5740424)
@ Ivan Grozni
„Домаћа акумулација је недовољна да финансира инвестиције које ће довести до високих стопа раста БДПА- у дужем периоду. Оно што нам додатно отежава „маневарски“ простор је глобализација која је довела до тога да је малим земљама готово немогуће да своје привреде штите разним царинским и нецаринским баријерама.“
Sa svim što je rečeno do ovog dela se slažem.Sa navedenim citatom se ne slažem.
Nikakve akumulacije tu nema,samo se pare štampaju.Globalizacija koju poznajemo je odsvirala svoje.Bitno je to videti na vreme.
Sada se hvataju startne pozicije za sutra.U kraćim crtama to znači – Danas uzmite sirovine i sredstva za proizvodnju,a tržište će te dobiti kasnije kada se globalističke kompanije povuku. (Nešto slično kao iz Avganistana)
@Kum
Србија је мала европска земља која из године у годину губи становништво. Они који остају да живе у земљи знатно су старији од светског просека. Улагање у шрафцигер индустрије је сасвим легитимна стратегија у сиромашним земљама које имају младо становништво и где се број становника константно повећава. У такву групу спадају земље попут Вијетнама, Бангладеша, Пакистана, Етиопије, Египта, Нигерије итд. Даље, у поменутим земљама миграција становништва у Европу и Америку је знатно тежа него што је то случај са европским земљама које су ван ЕУ. Како време пролази, миграција радне снаге из Србије у ЕУ биће све лакша. Према томе, стратегија шрафцигер индустрије је погубна за земље као што су Србија. На другој страни, имамо мале европске земље попут Финске чија стратегија се заснива на улагању у образовање. Тај пут је дужи и тежи, али на крају даје резултате. Нажалост, у Србији се не види да су образовање и наука приоритет. Много важнија питања су изградња националног стадиона и пензије за освајаче медаља. Што се тиче страних инвестиција, нисам а приори против. Домаћа акумулација је недовољна да финансира инвестиције које ће довести до високих стопа раста БДПА- у дужем периоду. Оно што нам додатно отежава „маневарски“ простор је глобализација која је довела до тога да је малим земљама готово немогуће да своје привреде штите разним царинским и нецаринским баријерама.
Kum – Ono što pišete o šrafciger tehnologiji stranih investicija je tačno.
U osnovi tih subvencija stoji pogrešan račun države. Ako dublje zakopamo videćemo isti tip logike i kod našeg Ivana kada piše „o vremenu hladne logike“ i umetnosti kao „vlažnom snu“.Dakle,ovde se radi o primitivnijem načinu razmišljanja koji nema dublje razumevanje psihologije.
Наш драги Кум, као и увек успешно поентира кроз психолошке анализа 😉
О шрафцигер индустрији или стране директне инвестиције !!!
Питам се, зашто ми пристајемо на такве уговоре?
Мој одговор, самом себи, је да ништа боље не умемо, па тако у нужди покушавамо да нешто склепамо збрда-здола.
Шта каже сама пракса прожета неискуством нашег јавног мњења?
Значај страних директних инвестиција за земље у транзицији каква је Србија. Стране директне инвестиције као облик улагања страног капитала у одређено, предузеће, су биле идеално решење. Путем директних инвестиција инвеститори размештају своје производне системе и остале пословне функције у глобалним размерама, настојећи да обезбеде најповољније снабдевање сировинама, енергијом и радном снагом, с једне стране, и најпрофитабилнији пласман својих производа/услуга, уз присуство на свим важнијим тржиштима, с друге стране.
На основу таквог глобалног тренда привреда задобија карактер интернационализације. И ми то хтели или не, она ће наставити своје ширење. Да ли долазила са Истока или Запада мање је битно, јер се тај тренд не може зауставити.
Наша предузећа после онаквих санкција објективно нису била способна да искористе своје предности у технологији и радном искуству које такав тренд намеће. Таква моћ се заснива на огромној економској снази и активностима у светским размерама, интернационализације свих фаза од технолошког истраживања до пласмана, великом потенцијалу техничко-технолошког развоја и моћи да ангажују научне кадрове из целог света, нарочито земаља у развоју, монополској контроли светских извора сировина и енергије, централизацију одлучивања, која нужно производи друштвену и политичку моћ и способност да се она употреби досада је невиђена у цивилизацији. Земље у транзицији углавном су имале рестриктиван став јер је то доводило до доминантне позиције страних инвеститора што угрожава домаће компаније које својим условима нису биле у могућности да конкуришу иностраним. Такође и са политичког
аспекта долази до губљења независности економске политике.
Србија је мала земља која за свој привредни развој мора користити
додатну акумулацију из иностранства. Привредни развој у протеклих петнаестак година карактерише недовољно инвестирање у производњу и мало учешће инвестиција у бруто домаћем производу у поређењу са другим земљама. Прилив иностраних средстава у Србију после 2000. године карактерише улагање превасходно у инфраструктуру и енергетику, док се врло мало улаже директно у производњу. Тек у 2006. години предузете су мере за подстицање гринфилд инвестиција, а расписани су и тендери за неке концесије. У циљу бржег привредног развоја неопходно је поред кредита међународних финансијских и регионалних организација, влада и комерцијалних кредитора, стимулисати прилив иностраних директних инвестиција, водећи рачуна о секторском усмеравању у производне капацитете који ће бити извозно оријентисани.
Итд итд …
Зато господо драга да би имали јаснију слику наших посртања и заостајања прочитајте барем неке уговоре који вам дођу под руку па онда коментаришите празне хангаре и уговорене промашаје.
Ono što pišete o šrafciger tehnologiji stranih investicija je tačno.U osnovi tih subvencija stoji pogrešan račun države.Verovatno se misli da će porezi i doprinosi tzv. zaposlenih puniti budžet,takođe dobar deo njihovih neto primanja će se preliti u budžet kroz akcize i PDV.Ako dublje zakopamo videćemo isti tip logike i kod našeg Ivana kada piše „o vremenu hladne logike“ i umetnosti kao „vlažnom snu“.Dakle,ovde se radi o primitivnijem načinu razmišljanja koji nema dublje razumevanje psihologije.
Šta se događa?Vlast nudi resurs koji nema-jeftinu radnu snagu.Radnici dođu i ubrzo se razočaraju.Neko jednostavno da otkaz,neko napravi mali incindent i dobije otkaz,da bi se opravdao pred porodicom da su ga “najurili“.Svake godine zemlju napusti više desetina hiljada radno sposobnih.Oni obično rade po nekoliko meseci pa se vrate ovde i sve tako u krug.
Već je veliki problem za radnu snagu kod nas.Mislim da je zato Geoks i otišao.Očekivali su posvećene radnike i majstore za nikakve pare.Nisu to dobili jer radnici im nisu bili motivisani.Sa nezadovoljnim i nemotivisanim ljudima je jako teško raditi u proizvodnji.Zastoji su česti,mnogo je škarta,dakle imamo dva velika problema koja su po firmu veoma opasna – probijanje rokova isporuke i česte reklamacije.To u celini uništava firmu.
Čujem da je u Leoniju dosta opao kvalitet izrađenih električnih instalacija.Fabrika Leoni Malošište je negde u prvoj ili drugoj godini rada proglašena za najbolju po kvalitetu u konkurenciji više desetina fabrika Leoni u svetu.Danas ista fabrika beleži mnoštvo reklamacija,mislim da postaju sve više problem u grupi.(Čujem da su direktora degradirali zbog toga,a toliko se trudio…Jednostavno,čovek nije za direktora,više je za goniča robova,pa su mu Nemci u skladu sa afinitetima i dali novo zaduženje)
@Gane
То што сте видели није само случај са тракторима, већ и са бициклима, рачунарима и многим другим производима. Таквим „фабрикама“ нису потребни инжињери и пројектни бирои. Основни проблем је што ми субвенционишемо управо такве делатности. Можда грешим, али нисам чуо да смо субвенционисали неког инвеститора у прехрамбеној индустрији који користи домаће сировине како би на страном тржишту продао неки производ вишег нивоа прераде. Овако, сами субвенционишемо своју неразвијеност. Извозимо непрерађене пољопривредне производе и „производе“ из разних склапачница и мотачница. Да ствар буде гора, такви производи се углавном продају повезаним лицима у иностранству, по ко зна каквим трансферним ценама. Захваљујући пореском планирању у централама компанија, буџет Србије је вероватно оштећен. Нашу пореску управу вероватно и не занимају трансферне цене „инвеститора“ који добијају субвенције.
Da ima opciju lajka…. Lajkovao bi komentar Ivana Groznog.
Početkom 2020 pre pandemije sam išao u Boljevac da gledam traktor….. tada sam mislio da kupim jedan nov traktor ali me je pandemija povukla da pare uložim u akcije, no to je sada druga priča….. Elem, odem ja da vidim navodno traktore koji se proizvode u Srbiji kad ono u tzv. fabrici ima samo prazan hangar. Nećete verovati da zapravo traktori stižu u delovima a da se ovde sklapaju uz pomoć ključa i šrafcigera, nigde ni jedne jedine mašine niti bilo kakvog složenijeg alata od šrafcigera….. Prizor je bio nadrealan…. Da nisam video svojim očima, da mi je neko pričao ne bi verovao.
Drzava mora da dobro proceni kome i zasto daje subvencije.Stranim ili domacim kompanijama dodela subvencije je samo zelja ili nada da ce subvencije doneti mnogostruke koristi za celo drustvo.Vrlo logicno i razuman pristup.U protivnom sta nam je ciniti?E tu dolazmo do koliko su politicari sa bilo kojim zvanjem da poseduju su spoobni da prepoznaju prave privredne profitabilne poduhvate i to na duzi rok?Naravno to nosi sa sobom i subvencije.Moramo sagledati nase domace kapacitete,sta trziste trazi,a sta nametnuti na trzistu.Ima dosta toga sta nam je ciniti i to nema nikakve veze sa politickom orjentacijom u drustvu,vec cisto privredno ekonomska strategija je u pitanju.
Геокс је вероватно само почетак. Многи страни „инвеститори“ су потрошили субвенције и сада се налазе у одличној позицији да уцењују државу. Дајте нам још субвенција или одлазимо у неку беднију земљу од вас. Овакву врсту трке „на доле“ Србија не може издржати. Све те „инвестиције“ имају ниску додатну вредност и „инвеститорима“ је лако да се спакују и оду због тога што то и нису фабрике у правом смислу, већ неке склапачнице у којима се раде додатни послови.
@Kum
Куме данас је уметност заблуда и влажан сан.
Ово је време хладне политичке логике, коју ми од страха и лажне смо обмане одбијамо да схватимо и уз вечиту бајку, без краја, узалуд чекамо Годоа.
Овде се дешава процес сурове катарзе коју народ мора да прође.
Па кад се душе наше прочисте и политичка прашина слегне тад ће се показати право стање нације.
@ Ivan
Poslovni kodeks me obavezuje da ne komentarisem unutrasnje probleme.Postoje novinari i mediji,koje ste pratili i do sada,pa se mozete informisati,ako bude sta zanimljivo za javnost.(biznis vesti ili,ne daj Boze,crna hronika)
Zao mi je sto nemate umetnickih afiniteta,to bi Vam pomoglo u razumevanju stvarnosti.
@Kum
Kume ti se gradiš nekim intelektualcem i delom manadžmenta valjaonice.
Takav smo utisak stekli iz tvoih nekadašnih pisanija, a bogami i mudro komentarišeš daleko teže slučajeva.
Tako da sam očekivao od tvoje umnosti daleko više a ne preporuku tabloidnog pamfleta
Obična dimna zavesa, tema promešena, da se Vlasi ne dosete“
Moj skromni savet Kume:
Za rešavanje politički zagonetne slagalice najvažniji postulat, je da analitičar ima što više tačnih informacija i da ih složi po prioritetu tačnosti zatim korisnosti sa procenom najmanjeg mogućeg rizika promašaja u napisanom ili izgovorenom iskazu kroz zaključak, koji će vreme potvrditi ili osporiti.
E sad kako primećujem ovde nema takvih junaka.
Kume ovaj ti savet dajem beslatno, jer me na to obavezuje moralni kodeks🐴
@ Ivan
Potrosite malo novca,kupite Nedeljnik…
(https://www-nedeljnik-rs.cdn.ampproject.org/v/s/www.nedeljnik.rs/vuk-s-volstrita-srpska-verzija-sta-se-valja-oko-valjaonice-citajte-u-500-broju-nedeljnika/amp/?amp_gsa=1&_js_v=a6&usqp=mq331AQKKAFQArABIIACAw%3D%3D#amp_tf=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%3A%20%251%24s&aoh=16288545938527&referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com&share=https%3A%2F%2Fwww.nedeljnik.rs%2Fvuk-s-volstrita-srpska-verzija-sta-se-valja-oko-valjaonice-citajte-u-500-broju-nedeljnika%2F)
Ekonomisti pogodite šta je uzrok ovoj „transakciji“ !
Dug od tri miliona evra kiparske kompanije Ist point metals (EPM), koja je i stopostotni vlasnik Valjaonice bakra u Sevojnu, najverovatnije će biti ponuđen na licitaciji, saznaje Danas iz nezvaničnih izvora.
(https://www.danas.rs/ekonomija/kupac-ce-postati-vlasnik-valjaonice-bakra/)
Sto se tice politike subvencionisanja stranih investitora,to zavrsava kao I svaka druga promasena investicija,u gubitcima za drzavu I razocaranju radnika.Danas je mnogo vise razocaranih radnika od onih koji zele da se oprobaju kod stranih investitora.
Slovenija je primer kako se treba braniti od nezeljenih stranih investicija,a podrzati one koje koriste domacem razvoju privrede,drzave,I licnom napretku zaposlenih.
Biznis koji prepozna vreme deglobalizacije koje dolazi ima buducnost.Sutra pripada domacim brendovima na Balkanu,od slovenackog Gorenja I hrvatskog Krasa do rumunske Dacije I turskog Beka.
(https://tradingeconomics.com/serbia/unemployment-rate)
Прича на тему улоге државе, преносу знања, развоју и субвенцијама, у мало ширем смислу
(https://youtu.be/mnVTqk41EXc)
Jedna od tema koja je usledila nakon priče o Geoksu je i rasprava o minimalnoj zaradi u Srbiji, mada porast minimalne zarade verovatno nije razlog zbog kog Geoks relocira proizvodnju, ali me svakako zanima da li imate neko posebno mišljenje o toj temi?
Moje mišljenje je da ozbiljna rasprava o industrijskim politikama ili konceptu ekonomskog razvoja u Srbiji ni ne može postojati jer je broj potencijalnih aktera takve rasprave koji su se ozbiljnije bavili tim pitanjima verovatno dvocifren, te ne treba da čudi to što priča o Geoksu nije izazvala nekakvu polemiku. Preko 90% ljudi koji su završili ili trenutno studiraju Ekonomski fakultet u Beogradu nemaju nikakvo mišljenje na ovu temu, ako bi kriterijum za mišljenje bio malo viši od jedne šture rečenice o ulozi države u ekonomiji.
Upravo ta nezainteresovanost dela javnosti koji bi trebalo da bude stručan, a mogu slobodno reći i indoktrinacija na fakultetu su bili glavni preduslovi da se Srbiji manevarski prostor svede na minimum na način na koji ste i Vi često ukazivali na blogu, npr. rastom spoljnog duga, eurizacijom, privatizacijom ili urušavanjem preduzeća ili institucija preko kojih bi mogle da se sprovode industrijske politike itd.
“ I da nema deficita znanja i suficita korupcije, danas je teško, očajno teško, promeniti ekonomsku politiku. Strateške ekonomske kote su odavno zauzeli stranci i osnova na kojoj bi drugačija ekonomska politika mogla da se vodi je svakim danom sve manja. Ali ako je tako, srpsku javnost bar treba poštedeti dodatnog poniženja nuđenjem frazerskih, sterilnih analiza domaćeg posrtanja. Te šuplje analize su manje vulgarne, ali su isto tako propagandističke kao i groteskne priče o „zlatnom dobu“ Srbije.“
Svaka čast za ovu konstataciju. Nažalost…
Zaključak je jasan: Srbija je ekonomska kolonija!
Neki pišu i misle ali to narod ne čita!
Danas se „ekonomija zasniva na znanju“, odnosno društvu znanja.
Danas nema skoro nijedne ekonomski razvijenije zemlje sveta koja nema posebnu politiku ili strategiju podsticanja ekonomije zasnovanena znanju.
Danas smo mi prinudno okupirani zato što nemamo znanja i veština da izbegnemo zamku okupacije kroz donacije okupatora !
Mi smo relativno pametan narod, ali se upitajmo, gde nam je ta pamet?
Ona danas ne živi ovde. Deceniskom negativnom selekciom pamet se preselila tamo gde može da ostvari svoje mladalačke snove.
Problem zaostajanja zemlje rešava ona ideja koja uspe da tu pamet vrati i tu njihovu energiju aktivira za dobrobit budućnosti.
Kao promoteri naopake politike, koje nas prati decnijama? imamo gubitak koraka u tehnološkom razvoju očigledan je gubitak i na udelu čistog fizičkog rada, pa i same materijalne tehnologije, kao i prirodnih i finansijskih resursa. Jer se još krajem XX-og veka počelo govoriti o „postindustrijskom društvu“, „informatičkom društvu“ u kojem dominiraju nematerijalni faktori. U društvu čija se ekonomija zasniva na znanju kao glavnom osloncu i komparativnoj strategiskoj prednosti koja je ključni faktor. Dok smo mi ispravljli krive drine grugi su grabili napred i prestigli nas.
Nama sad u takvim odnosima ostaje poljoprivreda,sektor usluga i izvoz resursa.
Pa onda šta nam je činiti? mora se živeti !
Stoga će biti neophodno preduzeti sledeće mere:
1- povećanje državnih napora da se smanji kriminal tako što će se osposobiti i
modernizovati policija, pravosuđe, građanska inicijativa i privreda;
2- pravno unapređivanje bezbednosti i kontrole socijalne ravnoteže;
3- promene u krivičnom zakoniku, naročito u delu koji se tiče privrednog kriminala i njegovo efikasnije sprovođenje;
4- jačanje institucija socijalnog dijaloga, prvenstveno kroz unapređivanje zakona i trajne saradnje državnih službi, sindikata, udruženja, asocijacija potrošača i penzionera;
5- razvoj obrazovanja i širenje znanja o promenama u duhu društvene i lične tolerancije i zajedništva u razlikama;
6- unapređenje informisanja i širenja znanja o socijalnim konfliktima i socijalnoj patologiji, kao i o mehanizmu društvene kooperacije, socijalnog dijaloga i tolerancije.
Ustvri otvoriti široke javne rasprave po ovim temema, kako bi se narodu pokrenula učmala nada u bolje sutra..
За Ивана:
Нашли сте једини пример где Милошевић није учинио ама баш ништа да Србе заштити, већ је веровао да ће Туђман испоштовати договор. После тог фијаска је покушао нешто да уради на Косову, али ни ту није ишао довољно брзо и довољно јако да угуши отпор терориста на време, пре него НАТО помоћ дође.
Лако је прозивати покојног председника, зашто не прозивате ове што су сада на власти? На крају, не бих да се опет враћамо у несрећне деведесете, данас ипак ствари у свету стоје мало другачије.
@Nemirni – Зашто мозгати онда о било чему другом, када ова неспособна држава не може ни да заштити властити народ који, по Уставу, још увек живи на њеној територији?
Razumem nemoć tvoje upornosti.
Pa i Sloba je pokušao po „ustavu“ da zaštiti Srbe u Krajuni, pa kako ih je zaštitio to najbolje oni osećaju.
Naravoučenije iz istoriskih promašaja !?
Ne talasaj u nemirnim vremenima jer će tvoj prozukli brod prvi potonuti.
Gledao sam svojim očima kako izgleda američki Rusty belt.
To su kilometri i kilometri napuštenih industrijskih postrojenja. Nepregledna uništena priroda, sva u betonu, čeliku i korovu.
Ako globalisti mogu da urade nešto ovako jednoj industrijskoj supersili, pa ko smo onda mi?
Mi treba, na ovom blogu, da tražimo rešenja da se nama to ne desi. heh.
За Ивана:
Решења из домена финансија имате на овом блогу. Ја не могу предлагати нешто што је већ предложено од стране стручнијих од мене, могу само глумити папагаја. Једино што могу је да се сагласим или не сагласим са предложеним. Овде сам јер сам по питању многих решења сагласан.
Не могу предлагати ни војна решења, јер нисам војник. Али Вам могу изнети неколико логичних потеза, који нису преседани. Када су Пољаци дискриминисали, мучили и убијали Немце у Данцигу, Хитлер је интервенисао. Није чекао одобрење ни благослов тзв. међународне заједнице. Када се Вајмарска република гушила у дуговима и највећој кризи у историји немачког народа, Хитлер је интервенисао. Штампао је своју валуту, подигао индустрију на ноге и створио страшну ратну машинерију. Није чекао мрвице од САД, Француске и Велике Британије.
Али када Србе на Косову и Метохији свакодневно муче, туку и дискриминишу шиптари; када се наше вековне цркве пале и народ прогони…шта Србија чини? Апсолутно ништа. Шиптаре нико ни по ушима да удари. Зашто мозгати онда о било чему другом, када ова неспособна држава не може ни да заштити властити народ који, по Уставу, још увек живи на њеној територији?
@Немирни
Ponavljam jasnije,
Nemojmo samo iznositi probleme, koje svi vidimo, već pokušajmo dati rešenja.
Mislim da na ovom blogu par ljudi su sposobni da analiziraju stanje i predlože makar neka mala rešenja barem u svojoj okolini, jer dosta malih ideja daje skup mogućih realnih rešenja koja grade neki pozitivan konstruktivizam.
Danas otvorene diskusije su pozitivan pomak ka nekoj nadi u bolje.
Ako takvih pokušaja nema znači nemamo ni viziju izlaska iz začaranog kruga.
Ponavljam ne navoditi samo probleme nego predlagati njihova rešenja.
За Ивана:
Запитајмо се: шта су то национални интереси Републике Србије и који су најлогичнији кораци да се ти интереси испуне?
Можемо да мудрујемо деценијама, али ако нема храбрости да се неке ствари учине, онда нема нормалне политике. Слушам годинама како ће се на Србију сручити дрвље и камење ако се случајно усуди да начини иједан корак ка независној политици. То су оне фразе: „Ми смо мали народ, они су велики.“, „Мир и стабилност изнад свега, па и изнад наших интереса.“, „Треба да будемо добри са суседима због привлачења страних инвестиција.“, итд.
Сами себе спутавамо, лепо су нас истренирали.
Nemirni – Ova država nema normalnu politiku od vremena okupacije, njome se upravlja iz vana. A bez normalne politike, nema ni ekonomije.
Оваква тврдња је бисер серпске политичке мудрости.
Само још недостаје закључак, каква је то „нормална политика“ која ће елиминисати окупацију и покренути економију.
Сурова стварност не уважава плитку шупљу и испразну језичку акробацију.
Србија се већ више од тридесет година налази у тешкој привредној и друштвеној кризи, којој се крај не види.
Та криза се знатно усложњава, а посебно у протеклим годинама, делом и због короне. Основни узроци те кризе је немања никаквог плана развоја земље. Део те кризе је немање брендова смањено тржиште лоши тржишни односи са суседима и нерешени проблеми са осталим републикама.
Велики проблем је недостатак стручњака и квалитетног менаџмента јер земљу треба технолошки подићи на светски конкурентан ниво.
Уз то иде и тешка друштвена криза и негативна селекција кадрова у сфери политике – од парламента па до локалних самоуправа и јавних предузећа.
У овом тренутку отприлике да се идејом „Отворен Балкан“ покушава неким видом економске сарадње кроз несметан проток роба људи и капитала и оснивања Балканског Фонда за подстицање развија покрене економија са мртве тачке где би се око 400 предузећа укључило у регионалну економску сарадњи кроз стране подстицаје и увећано тржиште од дванаест милиона људи дало могућност покретања привреде са мртве тачке.
Све то говори да се криза у сфери политике што пре превазиђе,и да се уз максимално ангажовање научне елите усвоји визија друштвеног и привредног система која би се касније доследно спроводио на модерним економским принципима, јер ће без тога Балкан а и Србија де факто тонути у све већи безизлаз и нестабилност.
Постоје разне варијанте субвенционисања, како је у тексту наведено. Директно субвенционисање радника, радних места итд, у овом контексту ефективно представља финансирање плата радницима из државног буџета. Угашене су претходне државне фирме које су лоше пословале, где је држава због губитака мање-више покривала радницима плате из буџета. Ранија буџетска ставка за плате радника у транзицији је суштински само пребачена на ставку субвенције новоотворене приватне фирме. На крају та фирма одлази и све се враћа на почетак. Изгледа да су субвенције биле у суштини само наставак претходне политике, која се није значајно мењала већ је само препакована и маркетиншки добро продана. Једна од последица су протраћене године. Да је тада држава озбиљније поступила и имала план, данас би се можда причало о проширењу радних капацитета, вертикалној интеграцији, новим тржиштима, а не о збрињавању радника…
Нисам разумео, да ли је утркивање савезних држава у САД најбољи пример корупције? То може бити лоше, али свакако није пример корупције каквих можемо наћи у војно-индустријском комплексу. Штавише, многе међународне корпорације узимају у обзир при аутсорсовању предности и мане појединих тржишта, и често бирају она која нису ни најскупља, ни најјефтинија (због tradeoff-a различитих чинилаца). Нема оправдања за ендемску корупцију коју гајимо, а која тако годи онима који су је свесрдно гајили у овим крајевима и пре 50 или пре више од 100 година, без помоћи корумпираних западних земаља – таквих примера има, такође и нажалост, превише …
Sudbina radnika „Geoks“-a ne bi trebala toliko da Vas pogađa. Zar niste u školi naučili da je savremeno tržište rada fluidno i fleksibilno. Ako radnici Geoksa izgube posao, tu je druga (strana) kompanija da ih zaposli. Pa zar nije predsednik rekao da će se sve to rešiti? Treba verovati čoveku. Doduše, to nije stvar vere, već davno utvrđenih prirodnih zakona tržišta. Jer je tržište prirodno, isto koliko je i država prirodna.
Možda treba ovako, kad narod ne može da sam razume. Šišaju ga kao ovce, a on uporno bira istu gospodu na vlasti. Od 2000. pa naovamo, svi na vlasti su „demokrate“, „napredni“, „liberalni“; aliu isto vreme „meritokrate“, „konzsrvativci“, „socijalisti“. Ova država nema normalnu politiku od vremena okupacije, njome se upravlja iz vana. A bez normalne politike, nema ni ekonomije.