https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3205/politika/4650153/rio-tinto-kao-metafora.html
Projekat „Jadar“ je svakako ogromna ekološka briga, ali on je i mnogo više od toga – on je tužna metafora kolonijalne, tranzicione Srbije. Problem otvaranja rudnika nije samo u tome što su potencijalne ekološke i društvene štete ogromne, već što ekonomski efekti ovakve investicije ne mogu takve štete da kompenzuju. Ako eksploatacija litijuma donosi dugoročne i ogromne ekonomske koristi, ona ih donosi Rio Tintu a ne Srbiji. Insistiranje samo na ekološkim posledicama ovog projekta može se vratiti kao bumerang kada se pojavi studija koja će „dokazati“ kako, eto, eksploatacija litijuma ne ugrožava životnu sredinu, ili je ugrožava marginalno. Ostaje li tada još neki argument protiv ovog projekta?
Zamislimo za trenutak da se voljom građana može zaustaviti otvaranje rudnika. Dopustimo da je Rio Tinto, koji je već uložio nemali novac, zaboravio da se kroz ugovore sa vladom zaštiti od zaustavljanja projekta po bilo kom osnovu. Pretpostavimo da u slučaju arbitraže država neće morati da plati astronomske odštete Rio Tintu (ako se projekat ne realizuje krivicom Srbije). Ili kraće, zamislimo da je Rio Tinto naivna i neiskusna kompanija, a da su na drugoj strani iskusni i kompetentni domaći vukovi u čije poštenje i nepotkupljivost niko nema razloga da sumnja.
Kada bi sve i bilo tako kako je opisano, projektu Rio Tinta bi se moralo prići ozbiljno, nepristrasno, kroz pedantnu ekonomsku analizu koristi i troškova – za Srbiju. U toj analizi ekološka dimenzija projekta, koliko god bila važna, ne bi mogla biti isključivi kriterijum koji određuje sudbinu investicije. Ekologija može biti opsesija zelenih aktivista, ali države sebi ne mogu dopustiti preveliki zeleni luksuz.
Ekološki pritisak
Svaki rudnik je ružni ožiljak na licu zemlje, tim gori i grđi kada se kopa tamo gde su plodne oranice ili tamo gde se narušava lepota ili zagađuje priroda. Nažalost, svet nije pastoralna Arkadija, niti su građani spremni da žrtvuju komfor i svoje potrošačke navike kako bi sačuvali prirodu. Zeleni žive u svom romantičnom, pojednostavljenom svetu, ali osim na rečima, ne bi da žrtvuju mnogo. Niko na ekološkim protestima ne nosi transparente na kojima piše: „hoćemo manje da trošimo“, „nećemo ni litijum ni mobilne telefone“, „zabranite sve privatne automobile i one električne“, „zabranite gradnju velikih kuća ili stanova koji arče energiju“.
Nasilje nad prirodom se danas vrši više iz komercijalnih nego iz egzistencijalnih razloga. Ozbiljne države uvek vagaju ekonomske efekte u odnosu na ekološke i socijalne štete koje investicije donose. Socijalne štete su ogromne jer podrazumevaju traumatično izmeštanje čitavih naselja ili drastično obaranje kvaliteta života onih naselja koja ostaju uz rudnike. Uzgred, socijalne štete su ogromne i onda kada se rudnici zatvaraju.
Rudnici uglja u Srbiji su dobar primer ovakvih dilema. Iako je reč o teškom skrnavljenju prirode i zagađivanju atmosfere, ovi rudnici obezbeđuju kakvu-takvu energetsku sigurnost, obezbeđuju da se građani greju i da imaju struju. Pri tome, Srbija za ugalj ne mora da troši devize koje teško zarađuje i koje su decenijama njena najdeficitarnija roba. Ugalj obezbeđuje i da se ne umre od zime i gladi ako se moćnici naljute na vas pa vam uskrate uvoz energenata. (Srbija ne sme da zaboravi kako se živelo kada su joj zapadni prijatelji, na primer, uveli naftni embargo tokom devedesetih godina prošlog veka.)
Još jednom: ključno pitanje je da li ekonomske i strateške koristi od rudnika mogu nadoknaditi štete koje se time nanose ljudima i prirodi – ovo se odnosi na sve investicije, ne samo na rudnike.
Ekonomska računica
Kako izgledaju ekonomske koristi koje Srbija očekuje od otvaranja rudnika litijuma?
Po podacima koji su se nedavno pojavile u tekstu objavljenom u uglednom „Fajnenšl tajmsu“ (27. decembra 2021), proizvodnja litijuma u Srbiji bi trebalo da ima čudesne ekonomske efekte. Cifre se baziraju na računici srpske vlade i po njima bi projekat „Jadar“ trebalo da godišnje povećava bruto domaći proizvod za oko 10 milijardi evra, ili za neverovatnih 22 procenta trenutnog BDP-a. U ovoj cifri su sabrani i svi budući efekti ove investicije, jer bi se pored rudnika mogli pojaviti i strani investitori koji bi otvorili tehnološke fabrike koje koriste litijum. (Cifre rasta BDP-a koje je projektovao Rio Tinto su mnogo skromnije, ali vlada zna nešto što Rio Tinto ne zna i otuda optimizam.)
Ako su ove projekcije tačne i ako Srbija time stvarno „zarađuje“ 10 milijardi evra godišnje, nema razloga, pa ni ekoloških, da se u investiciju ne uđe. Srbija bi mogla ponuditi domaćinstvima koja se moraju izmestiti da ih preseli u Toskanu ili Provansu, ako im neka druga lokacija u Srbiji baš ne odgovora. Gubitak u proizvodnji hrane zbog otvaranja rudnika bi se mogao nadoknaditi uvozom raskošnih delikatesnih proizvoda sa svih strana sveta. Kako bi smanjila ekološki bol onima koji danas protestuju protiv Rio Tinta, Srbija bi im mogla kupiti po jedan automobil, i to onaj ekološki – „Teslin“. Lideri protesta bi čak mogli dobiti i po jedan leteći automobil koji će se po nekim najavama proizvoditi u Srbiji. I posle svih ovih galantnih troškova, ostalo bi još – 10 milijardi evra godišnje je ogromna cifra za malu zemlju.
Ostavimo ironiju po strani i pogledajmo još jednom podatke iz pomenutog članka. Sve i da su cifre tačne i da ne služe grubom obmanjivanju javnosti, ključna iluzija sadržana je u iskazivanju efekata investicije na rast BDP-a. Iluzije koje obračun BDP-a stvara najbolje se vide kada se od Srbije pomerimo na zapad Evrope.
Statističke iluzije
Irska danas ima dva puta veći BDP po glavi nego Francuska i oko 85 procenata veći BDP po glavi od Nemačke. To bi trebalo da znači da građani Irske žive mnogo bolje i imaju mnogo veća primanja od pomenutih zemalja. Nemaju. Reč je o statističkoj iluziji kreiranoj obračunom BDP-a. Kada se trijumfalni efekti irskog BDP-a prevedu na stvarni život, realna primanja Iraca su na nivou francuskih, a nešto zaostaju za nemačkim, austrijskim ili skandinavskim, na primer. Kako je to moguće?_
BDP obuhvata sve vrednosti koje su stvorene u nacionalnoj ekonomiji bez obzira ko je „vlasnik“ tih efekata. U irskom BDP-u obračunati su knjigovodstveni prihodi velikog broja zapadnih tehnoloških kompanija koje koriste Irsku kao zemlju niskih poreza i tu knjiže prihode koje su ostvarili na raznim tržištima. Oni jesu u BDP-u Irske ali nisu u životima Iraca. Malo grublje, na primanja Iraca ti prihodi imaju onoliko efekta koliko i na primanja stanovnika Gornje ili Donje Trnave… dobro, ipak malo više.
Ako sutra Rio Tinto bude eksploatisao i izvozio rudu iz Srbije, izvozni prihodi će povećati srpski BDP, ali ti prihodi pripadaju Rio Tintu i u pravilu ne ostaju u Srbiji. Srbija će od toga imati rudnu rentu, možda će Rio Tinto platiti i nešto poreza, a poneko će dobiti čak i platu radeći za Rio Tinto. Tu će se finansijske koristi za Srbiju završiti i one će biti neuporedivo manje nego što će biti statistički rast BDP-a.
Indirektni efekti
Plaćeni ekonomisti će objasniti da će indirektni efekti investicije biti čudesni i mnogo veći od direktnih efekata. Ekonomisti jako vole indirektne efekte jer ih mogu procenjivati, uvećavati i manipulisati njima koliko žele, ili koliko im se plati. Ako se otvore fabrike baterija pa krene njihov izvoz, vrednost izvoza će uvećati BDP. Srbija će i ovde možda, eventualno, ako bude sreće, naplatiti neku crkavicu poreza, a zaposleni će dobiti čak i crkavicu plate. Ako se bude tražilo nešto više od crkavice, ili se ne budu davale subvencije, onda fabrika neće ni biti. Tačnije – biće ih, ali ne u Srbiji, već tamo gde su crkavice još manje nego u Srbiji i/ili su subvencije veće.
Nema sumnje da će dobro plaćene i dobro „podmazane“ ekspertske analize pokazati da su ekološke štete minimalne. Nova, čudesna tehnologija je takva da u stvari ozelenjava krajolik, smanjuje postojeću zagađenost, produžava život i povećava natalitet. A kao što je opšte poznato, ekspertska se ne poriče. Vlast će mahati tom analizom, hvaliti se grotesknim ciframa budućeg rasta BDP-a i time opravdati ono što je (može biti) već odavno potpisano. Ako ipak do investicije ne dođe, što je malo verovatno, Rio Tinto će analizu koristiti kao moćan argumentNema sumnje da će dobro plaćene i dobro „podmazane“ ekspertske analize pokazati da su ekološke štete minimalne. Nova, čudesna tehnologija je takva da u stvari ozelenjava krajolik, smanjuje postojeću zagađenost, produžava život i povećava natalitet. A kao što je opšte poznato, ekspertska se ne poriče. Vlast će mahati tom analizom, hvaliti se grotesknim ciframa budućeg rasta BDP-a i time opravdati ono što je (može biti) već odavno potpisano. Ako ipak do investicije ne dođe, što je malo verovatno, Rio Tinto će analizu koristiti kao moćan argument kada bude tužio Srbiju za kršenje ugovara i nadoknadu štete, ako takvih ugovora ima.
Ali šta ako dođe do smene vlasti? Ništa, ili preciznije: baš ništa. Nove vlasti će optužiti stare vlasti da su im ostavile vruć krompir, da su krive za sve, da su preuzete ugovorne obaveze takve da uprkos protestima rudnik ipak mora da se otvori. Dok to budu izgovarali, smešiće im se brk – biće tu ćara i za nove vlasti.
Saga o rudniku litijuma daleko prevazilazi i pomalo pomodnu ekološku agendu. Ekološki efekti ovde samo jasnije pokazuju sav apsurd tranzicionog razvojnog modela. To je samo još jedna ilustracija ili simbol kolonijalnog statusa Srbije, njene afrikanizacije i sulude opsednutosti stranim investicijama. Srbija je postala kolonija a da je malo ko to primetio.
Ako se nekome učini da je priča o afrikanizaciji Srbije samo prazno, komunjarsko pametovanje, neka mu bar ostane u sećanju deo teksta koji ukazuje na varljivost BDP-a kao merila ekonomskog uspeha i isplativosti stranih investicija. kada bude tužio Srbiju za kršenje ugovara i nadoknadu štete, ako takvih ugovora ima.
Ali šta ako dođe do smene vlasti? Ništa, ili preciznije: baš ništa. Nove vlasti će optužiti stare vlasti da su im ostavile vruć krompir, da su krive za sve, da su preuzete ugovorne obaveze takve da uprkos protestima rudnik ipak mora da se otvori. Dok to budu izgovarali, smešiće im se brk – biće tu ćara i za nove vlasti.
Saga o rudniku litijuma daleko prevazilazi i pomalo pomodnu ekološku agendu. Ekološki efekti ovde samo jasnije pokazuju sav apsurd tranzicionog razvojnog modela. To je samo još jedna ilustracija ili simbol kolonijalnog statusa Srbije, njene afrikanizacije i sulude opsednutosti stranim investicijama. Srbija je postala kolonija a da je malo ko to primetio.
Ako se nekome učini da je priča o afrikanizaciji Srbije samo prazno, komunjarsko pametovanje, neka mu bar ostane u sećanju deo teksta koji ukazuje na varljivost BDP-a kao merila ekonomskog uspeha i isplativosti stranih investicija.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
TEZA
„Zanimljiv stav jednog starosedeoca, koji prati stanje na terenu
Bez rudnika ste osudili 70 000 ljudi na egzodus. Da li vam je jasno, ako ne bude rudnika, Loznica kao grad je mrtva. Za 30 godina nece postojati.
Zašto je na protestima ubedljivo najmanje ljudi iz Loznice? Pita li se iko? Zašto se najvise bune gospoda iz kruga dvojke i čačanski blejači?“
(Ivan, 06/01/2022 u 13:00)
„Moralna dužnost onih koji se ne slažu sa projektom Rio Tinto (verovatno da zanju zašto) je, korektno da daju uverljivo obrazloženje i ponude narodu u lozničkom kraju neko bolje rešenje.
Koje će narodu garantovati neku izvesniju budućnost, osim netaknute prirode.“
(Ivan, 07/01/2022 u 11:33)
ANTITEZA
„За Ивана – Када сте поставили један ранији коментар, помислио сам да је он шала, а онда сам видео да Ви то озбиљно.(…)
Изнели сте теза да је: „Морална дужност оних који се не слажу са пројектом Рио Тинто (вероватно да знају зашто) је, коректно да дају уверљиво образложење и понуде народу у лозничком крају неко боље решење.” Ове је запањујуће јефтина теза. То је теза која можда може да прође у Конгу, или на партијским састанцима СНС-а. Исти аргумент би се могао дати и да су грађанима Лознице понудили да им отворе спасоносне коцкарнице, јавне куће, центре за хигијенско дрогирање, сигурне куће за криминалце, нпр. Не знам како живе и како су живели грађани Лознице пре него што се појавио спас у лику Рио Тинта? Сем пара да се иселе, не знам шта то тачно и колико добијају граћани у том региону и ко им то гарантује. Да ли Ви знате?“
(Nebojša Katić, 07/01/2022 u 13:00)
SINTEZA?
Aleksandar Vučić ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima u svih 90 biračkih mesta u Loznici, pa čak i u Gornjim Nedeljicama, mestu u zapadnoj Srbiji poznatom po nalazištu litijuma koji želi da ekspropricioniše i eksploatiše australijska kompanija „Rio Tinto“. Zbog toga je zimus održano nekoliko masovnih ekoloških protesta širom Srbije.
https://www.blic.rs/izbori-2022/predsednicki-izbori/vucic-ubedljivo-pobedio-u-gornjim-nedeljicama/302rrfj
Za Marka – Pretpostavljam da kao ekološki prosvećen građanin ne vozite kola i ne trošite struju koju proizvode npr. termoelektrane koje su strašan zagađivač. Ja to pozdravljam. Takođe, uvek sam se divio onima koji umeju vaspitano i sa merom da iskažu svoj stav.
„Ekologija može biti opsesija zelenih aktivista, ali države sebi ne mogu dopustiti preveliki zeleni luksuz.“
Posle ove gluposti sam prestao da čitam. Da se živi u zdravom okruženju nije luksuz kako navodi autor i nikada ne sme biti predmet bilo kakve „cost-benefit“ analize. Ako se za pedalj narušava životno okruženje, zdravlje ove i budućih generacija, ne postoje „benefiti“ koje prevazilaze nanetu štetu.
Шта се крије иза ове халабуке?
Шта нас чека у блиској будућности?
Зашто интелигенција и струка ћуте?
Очевидно је да долази време депресије и апатије. Тридесет година народ своју енергију усмерава у правцу који не доноси резултате него само проблеме које ће будуће генерације све теже решавати.
Отприлике да смо толико пали да немамо одговор на све ове догађаје.
Политика страних улагања је део напора Владе да привуче инвестиције и подстакне привредни раст. Али ‘еколози’ су организовали протесте и блокирали путеве како би притиснули власт да обустави пројекат, за који тврде да би нанео непоправљиву штету том подручју. Активисти све то раде, ђене-ђене , без озбиљних студија оправданости за овакву тврдњу.
Са друге стране Рио Тинто тврди да ће све еколошке стандарде, како домаће тако у Европске, испоштовати и спровести.
Шта ће се даље дешавати?
Сигурно ће се ствари даље компликовати.
Приходи ће се све више смањивати.Шансе да нешто ми сами променимо су минималне. Сад је код нас очевидна економска депресија са израженим елементима социјалне апатије.
Све наведено је неоспориво, јер да није тако неко би пројектовао пут развоја Србије у наредних 15 – 20 година. Не, о томе сви чуте од Академије до опозиције па до државних институција овлаштених за то.
Добијам утисак да се чланови разних експертских група плаше да изађу у јавност и проговоре о проблемима.
Очевидно је да је у Србији на делу ауторитаризам и државни капитализам,
али чудно је што се не покуша са давањем шанси технократама који би брзо показали шта могу или не могу. Е ово је отприлике непожељно за државне чиновнике и интелектуалце блиских странкама, јер би се нарушио систем равнотеже интереса и одговорности.
Одласком младих ми неповратно губимо интелектуални потенцијал које је немогуће обновити у будуће. Без учешћа великих компанија, без протока свежих иновативних идеја, технолошких искустава развијенијих земаља и међународне сарадње Србија је осуђена на самоизолацију урушавање изнутра.
Очевидно је да режим постаје талац сопствених грађана који имају озбиљне проблеме губитком, позиција средњег слоја, и не виде никакву перспективу у неком бољем сутра.
П.С.
Уколико неко пожели да коментарише моје виђење стања, молим да изнесе свој бољи против став на моју заблуду.
Svi berzanski sajtovi su preneli ovu vest.
https://www.fxempire.com/news/article/serbia-may-suspend-lithium-deal-with-rio-tinto-pm-brnabic-860008
Biće zanimljivo videti sutra da li će se odraziti na cenu akcije Rio Tinta.
@Gane, одлично тумачиш моју мисао !
И додајеш – U tom kontekstu može se razmišljati u pravcu da država pokrene projekte u kojima bi građani koji ulože novac imali udele sa stabilnim prinosima. Zašto da novac stoji bez interesa i gubi vrednost ili da se zabetonira u mrtav kapital koji sutra ništa neće vredeti ?
Та идеја је још код Динкића била у оптицају али само у теорији.
Али кад грађани (који немају политичку везу) оду на разговор у неку државну институцију или банку, службе од нас траже да им приложимо идејни пројекат, озбиљни људи га и ураде. Они се у току наредног месеца окупе од професора универзитета, саветника,банкара, разних директора фондова и већају.
Већином су на предлоге технократа добијани негативни одговори иако су се пројекти углавном базирали на домаћим сировинама које су биле ту на прагу, па до заинтересованих иностраних инвеститора, као и купаца са повољним аранжманима, да увезену технологију исплатимо 50% у производима. Јер ти исти странци су радили са нама у некадашњим друштвеним фирмама. Тако да смо са њима имали све време сарадње коректне уговорне односе.
Хоћу да кажем и потврдим да је проблем у државно бирократском персоналу који нема идеје, оперативне способности, ни интересе да развија макар микро економију локалних заједница ?!
Овде недостају тимови искусних и прекаљених технократа, од технолога, преко аутоматичара, па до електро и машинских инжењера.Е они су вани !
Поздрав,
Za Ivana,
Akcije Rio Tinta možete kupiti u svakom trenutku na berzi po cenama koje sam prikazao na linku. Dividenda će gotovo izvesno biti 10 ili više %.Kada sam pisao o akcijama Rio Tinta izneo sam privatnu dilemu. Razmišljam o kupovini istih bez obzira da li će kopati u Srbiji ili ne. Dvoumim se između nemačkih banaka i Rio Tinta. Nevolja je u tome što su ove akcije već skočile i što kasnim sa ulaganjem.
Koliko sam mogao da shvatim, Ivan je razmišljao na temu novca u slamaricama. Izvesno je da tu ima mnogo novca i da bi bilo korisno nekako ga angažovati. U tom kontekstu može se razmišljati u pravcu da država pokrene projekte u kojima bi građani koji ulože novac imali udele sa stabilnim prinosima. Zašto da novac stoji bez interesa i gubi vrednost ili da se zabetonira u mrtav kapital koji sutra ništa neće vredeti ?
Ovde treba reći da su građani izgubili poverenje. 2017 godine je država ponudila štedne obveznice sa interesom od 4% na period od 10 godina i vrlo malo građana ih je kupilo. Prodate su obveznice u vrednosti od samo 10 miliona evra što je praktično ništa za potrebe današnjih projekata. Tako da je pitanje da i ako se nešto pokuša u tom pravcu da li bi imalo odjeka kod građana.
Ево једне занимљиве полемика на ову тему.
Милан Андрејевић – Докторат психологије, Универзитет у Мелбурну
Одговор – Академику Биллу Томсону
Суштински проблем је да је веома тешко веровати да ће Влада Србије и српске институције урадити добар посао заступајући интересе људи и штитећи закон и животну средину. Посетите Србију зими и прошетајте, посебно у местима са пуно рударске и прерађивачке индустрије попут Бора и Мајданпека, и научићете да је врло лако потпуно занемарити правила и стандарде, посебно ако имате владајућу политичку странку на својој страни Чак и да политичари нису били страшно корумпирани, вештина управљања је и даље веома површна, постоје само 3 еколошка инспектора који покривају сву рударску и гасну индустрију. Тако да не бих потцењивао ризике и потенцијал штете само на основу екологије.
А шта је тачно потенцијална корист за грађане Србије?
Да ли ће ова „берза белог злата” Србију претворити у Викторију, Норвешку или Залив? Не, погледаш у наводе њихових обећања то је мршаво.Главна корист су владини порези на приходе новозапослених (око 2000 радних места), неколико импресивних путева који воде до рудника и мизерних 5 одсто профита оствареног продајом извађене руде (ако Србија успе да то стварно уновчи, само кажем зато што други рудници то нису успели)… Процењује се да 1% додаје на БДП то је на ивици сиромаштва?
У том случају не, хвала, чак и без икаквих ризика, оставио бих то у земљи будућим генерацијама да направе бољи договор.
Одговор – Билла Томсона
Ово што пишете звучи прилично безнадежно у сваком случају. Ако Влада Србије може да регулише тај сектор како треба, тешко да одбије такву понуди огромне вредности, зар не?
А штета „екологије“ на рударство је у великој мери несразмерна његовом стварном утицају на биосферу.
За господина Катића ,
Кажете – Не знам како живе и како су живели грађани Лознице пре него што се појавио спас у лику Рио Тинта?
Ево Вам мог одговора;
Моје искуство са Вискозом Лозница, јер сам са њима сарађивао.
Хемијска индустрија Вискоза Лозница је била фабрика вештачке свиле и вискозних производа, била је узданица Подриња а и шире, извозила је 70 одсто производње ван Југословенског тржишта.
У највећем степену развоја бројала је око 11.000 радника крајем 80-их година 20. века, и од Вискозе је живело готово цело Подриње, данас је на бироу за запошљавање 15000 незапослених. А вискоза је руина на више од 70 хектара.
Кажете: „Изнели сте тезу да је: „Морална дужност оних који се не слажу са пројектом Рио Тинто (вероватно да знају зашто) је, коректно да дају уверљиво образложење и понуде народу у лозничком крају неко боље решење.” Закључујете – Ове је запањујуће јефтина теза.
Мој одговор – боља је било каква теза него чекање да нам нешто падне с’неба.
Финале краја Вискозе;
Производња у фабрици је стала 2005. године. Из ње је 2006. покрадено 330 дизни од злата и платине, осим тога из фабрике се крало све што може да се прода као секундарна сировина.
– Можда сте у праву да оперишем приземним (дечијим) маштаријским тезицама, али .да бих добио паметан одговор морам бити наиван 🙂
Срећан Вам Божић
za Ivana… Posto sam radio u industrijama, koje koriste otrovne materije u svojim pogonima (petrohemijski i metalski kompleks ), znam koje posledice po ljude i okolinu ostavljaju preradjivacke industrije. Ako dodjete do izvestaja UN o stanju zagadjenja Srbije iz 2000 godine, bicete iznenadjeni koji su gradovi najvise ugrozeni.
Slika je mozda sada drugacija, ne verujem povoljnija.
Iako je proteklo vise od dvadeset godina od bombardovanja, nasi izvoznici poljoprivrednih proizvoda posebno iz zapadne Srbije ( maline, jabuke..) imaju velikih problema sa izvozom. Desava se da se celi kontigenti vrate zbog nedozvoljenih kolicina raznih toksicnih materija.
Pritom nasi standardi, su do 2000 godine, bili stroziji nego u zapadnoj Evropi, pa je i to promenjeno, normalno kako odgovara drugom, a ne nama.
pozdrav
За Ивана – Када сте поставили један ранији коментар, помислио сам да је он шала, а онда сам видео да Ви то озбиљно. Примећујем и да сте мој текст читали на брзину и дијагонално.
Прво, сви рудници у Србији су били у рукама државних предузећа и сви ефекти експлоатације, какви год да су били, остајали су Србији и њеним грађанима у целости. То што се данас и стари рудници продају странцима је пораз једне африканизоване државе. Друго, ти рудници су одавно отворени, то је вода испод моста и ту помоћи нема.
Изнели сте теза да је: „Морална дужност оних који се не слажу са пројектом Рио Тинто (вероватно да знају зашто) је, коректно да дају уверљиво образложење и понуде народу у лозничком крају неко боље решење.” Ове је запањујуће јефтина теза. То је теза која можда може да прође у Конгу, или на партијским састанцима СНС-а. Исти аргумент би се могао дати и да су грађанима Лознице понудили да им отворе спасоносне коцкарнице, јавне куће, центре за хигијенско дрогирање, сигурне куће за криминалце, нпр. Не знам како живе и како су живели грађани Лознице пре него што се појавио спас у лику Рио Тинта? Сем пара да се иселе, не знам шта то тачно и колико добијају граћани у том региону и ко им то гарантује. Да ли Ви знате?
Хвала пуно на одговору! Извините што сам злоупотребио тему.
Значајно ми је јасније сад.
Срећан Божић! 🙂
За Михаила – Одговорићу вам кратко иако је тема комплексна, а и нема везе са Рио Тинтом. Кинеска влада користи неугодну кризу на тржишту некретнина како би увела ред у систем и смањила инвестиције у тај сектор на коме постоји велики вишак стамбених јединица. Такође, ова криза ће помоћи и у борби против корупције јер је у том сектору она била изузетно висока. Власт жели да стимулише грађане да улажу у индустрију а не у мртве капитале и ово ће бити лекција у том правцу.
Због карактера система, власти могу да натерају банке да смање кредитирање стамбене изградње и то и раде. Такође, могу да санирају губитке државних банака без тежих последица по финансијски систем. Ово је тим лакше што је структура финансирања стамбене изградње у Кини другачија него у САД на пример, што су велики део новца инвеститори обезбедили од купаца станова, а не од кредитора. Због тога је ризик ланчане контаминација много мањи. За државу је битно да не изазове гнев грађана и да свако ко је дао новац за стан стан и добије. Чини се да је власт је у процесу да то и обезбеди. Проблем за купце станова је што ће, када и добију стан, претрпети финансијски губитак због пада цене станова. То међутим није проблем државе, као што се држава не брине због губитака приватних финансијера, поготово страних.
Наравно, нико не воли кризе ове врсте, а и БДП Кине ће бити смањен због ове кризе. Поента је да криза, када се већ догодила, не буде „потрошена“ узалуд и чини се да Кинези раде у том правцу.
Zoran – dolazi Rio Tinto. Skoro dvadeset godina u stampi imamo samo pozitivne tekstove o “ kriptonitu „, i onda preko noci promena….
Voleo bih da niste u pravu oko dalje sudbine projekta, ono sto mi budi nadu je gotovo jednoglasna podrska (posebno mladih ) ljudi u mom okruzenju odustajanju od istog.
Ako je odgovor upućen meni, evo i mog odgovora Vama.
Moralna dužnost onih koji se ne slažu sa projektom Rio Tinto (verovatno da zanju zašto) je, korektno da daju uverljivo obrazloženje i ponude narodu u lozničkom kraju neko bolje rešenje.
Koje će narodu garantovati neku izvesniju budućnost, osim netaknute prirode.
Kontraprimar;
Danas imate u Srbiji isto tako rudnike bakra u Boru i Majdanpeku i nekada čuveni rudnik cinka i olova u Kosovskoj Mitrovice koje ekolozi uopšte ne pominju na protestima. A ti isti rudnici su tehnološki veoma zaostali !?
Dok naše termoelektrane koriste veoma loš ugalj sa velikim procentom sumpora pa niko ne pomišlja da ih ugasi iako EU to zahteva.
Takvi dvostruki aršini nisu slučajni. Ustvari nas istorija uči uvek pogrešno. Tako da poentu uvek promašimo 🙂
Pozdrav
Sticajem okolnosti, zavrsio sam RGF na katedri gde je i otkriven jadarit (prof. J.Obradovic ), i o toj temi se u naucnim krugovima pricalo jos osamdesetih i devedesetih godina proslog veka.
A onda asistent kod iste profesorke odlazi u Kanadu i dolazi Rio Tinto. Skoro dvadeset godina u stampi imamo samo pozitivne tekstove o “ kriptonitu „, i onda preko noci promena….
Voleo bih da niste u pravu oko dalje sudbine projekta, ono sto mi budi nadu je gotovo jednoglasna podrska (posebno mladih ) ljudi u mom okruzenju odustajanju od istog.
Pozdrav
Христос се роди!
Слажем се за извор невоља на Западу, само мислим да системски ризик тржишта некретнина у Кини може да буде катализатор за те невоље.
Који су то инструменти?
https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-01-04/chinese-developers-had-annual-drop-in-property-sales-last-year?s=09
Zanimljiv stav jednog starosedeoca, koji prati stanje na terenu
Bez rudnika ste osudili 70 000 ljudi na egzodus. Da li vam je jasno, ako ne bude rudnika, Loznica kao grad je mrtva. Za 30 godina nece postojati.
Zašto je na protestima ubedljivo najmanje ljudi iz Loznice? Pita li se iko? Zašto se najvise bune gospoda iz kruga dvojke i čačanski blejači?
G. Katić je pokrenuo pitanje „neetičkih akcija“ (duvanska industrija, kanabis, Rio tinto itd)…. Da li ih kupovati ako su neetičke? Takođe, postoje i etičke akcije tipa zelena energija, Tesla, zdrava hrana, vegetarijanstvo itd….. koje su danas u modi i koje svi kupuju…..
Meni ova podela deluje izveštačeno. Zašto je Tesla etička a Rio tinto neetička akcija kada Tesla ne može raditi bez litijumske baterije? Kada bi svi prešli samo na organsku proizvodnju prehranilo bi se oko 5% ljudske populacije pa se postavlja pitanje šta ćemo sa ostalih 95%. Zašto bi to bilo etički ako bi skoro sva svetska populacija poumirala od gladi ? Vegetarijanci kažu da je meso nezdravo a da je biljna hrana zdrava, a svi znamao koliko se danas sve prska i kakvim sve otrovima itd.
Rio Tinto nije popularna akcija samo iz razloga toga što se radi o staroj industriji koja je izgubila potencijal „groft“ rasta i kojoj ostaje samo da „muze jedno prilično stagnantno tržište“. Tome su doprinele i niske cene sirovina u zadnjih 20-tak godina. Nema tu nikakvih etičkih razloga.
Za mene je ključna dilema tržište sirovina, primarnih proizvoda i kretanje njihovih cena. Ta procena će opredeliti moju odluku.
Za Ivana – Ulaganje novca građana Srbije u akcije Rio Tinta bilo bi potvrda da građani žele projekat Jadar i da im ta vrsta ekonomskog samoubistva ne smeta.
Za Aleksandra – Koliko razumem, gospodin Šolak je malteški državljanin i nije poreski rezident u Srbiji. U tom smisli, sve i da to želi, Srbija ne bi mogla da utiče na takve investicione odluke. Ne znam da li je to isplativa investicija niti sam ispratio tu vest u lokalnim medijima.
@Gane
Kupiti Rio Tointo ????? – Vredi razmisliti.
Evo Gane, na tvoj izazov,pustih mašti na volju.
Nisam neki stručnjak za ove teme ali se usuđujem predviđati, kao laik, neke skrivene ideje Rio Tinta.
Pretpostvimo da je ova halabuka namerno iscenirana, da se Vlasi ne dosete.
Šta bi se desilo da Rio Tinto ponudi akcije našim građanima po uslovima koje ti navodiš. Ono što se prikazuje na grafikonima je blizu tvojih tvrdnji, ne samo u tvom priloguu nego na mnogim koji se bave ovom temom.
E sad, mislim da kod građana, ima dosta deviza u slamaricama, koje nisu u funkciji iz prostog razloga što ljudi nemaju gde da ulože. Ako bi pretpostavimo godišnja dobit na kupljene akcije bila baš stimulativna i ulagači osete neku sigurnost ulaganja onda bi narod dopustio da Rio Tinto nastavi sa radom, jer bi naši akcionari izvršili pritisak na protestante da zaustave blokade, i da se raspiše referendum pa neka većina odluči. Raferendim bi predpostavljam uspeo.
Molim gospodina Katića i ostale forumaše za komometar.
Unapred hvala,
Postovani g Katicu,nevezano za ovaj tekst,interesuje me Vase misljenje o kupovini FC Southampton ,clana Premier lige od strane naseg biznismena Dragana Solaka.Znam da ste pisali o tome kako Kina zabranjuje svojim drzavljanima da rade takve stvari dok Rusija to ne radi.Da li imate da dodate nesto ,kakve su reakcije u Londonu na ovu vest i sta mislite,da li se takvo ulaganje isplati?Hvala unapred.
Kupiti Rio Tointo ?????
https://www.investing.com/equities/rio-tinto-plc-exch
Izvesno je da će dividendni prinos za 2021 biti oko 10% na dolar. Isplaćuju dividende 2 puta godišnje. Brza lova koja može da se reinvestira ????? Može se kupiti i na Xetri.
Vredi razmisliti.
@Немирни – и кинески фузиони реактор.
Ко је учио физику за средњу школу, мислим озбиљно, са разумевањем (не само за оцену) разумеће отприлике. За потпуно разумевање целокупног процеса треба много више знања.
Оставимо по страни све научне спекулације које се појављују у медијско информативном рату око енергије. Фузија једноставно није реалност. Додуше теоријски она лепо звучи и логично делује, али то је само априорна истина на папиру. Где је проблем? Проблем је у исплативости. У лабораторији се фузиона реакције може остварити али проблем свих проблема да више енергије морате уложити да би две честице спојили у једну нову а онај остатак, односно вишак енергије искористили за своје потребе.
Напомињем у лабораторијама ти су експерименти изузетно скупи а добит мала. Како економисти воле да кажу – пословање са губитком, а народ вели – теже дара него мера 🙂
У пракси где би се користиле огромне енергије а то је економски неисплативо.
У озбиљним научним расправама при завршетку чланка увек чете наћи упозорење да је више енергије мора уложити наго што се добије.
Али ево једне дивне анегдоте о Ајнштајну на ову тему. На једном предавању у Јапану. Устаје колега научник и пита Ајнштајна – када ће се решити проблем фузионих реактора па да се реши заувек проблем енергије?
Ајнштајн се осмехну, па одговори:“Па драги колега зар ви мислите да је Бог толико милостив да нам да толико изобиља? Не Бог је циција, за наше добро. Он нас тера да мислимо и при томе стварамо услове за наш опстанак“.
Утицај ове фантомске инвестиције на БДП је апсолутно небитан. И да је најпозитивнији могући, инвестиција је неоправдана. Штета која би настала тровањем река, језера и плодног земљишта је немерљива било чијом валутом. Србија није Аустралија, која има хиљаде и хиљаде хектара неплодног и ненастањивог земљишта за експлоатацију. Овај народ у доброј мери живи од пољопривреде.
Појавила се вест да је у Немачкој почело копање јадарита. Ако може у Немачкој, зашто Рио Тинто не отвори рудник у Француској, на пример? Питање је реторичко.
Литијумске батерије ће свакако постати прошлост када Кинези направе фузиони реактор. Имајући у виду азијатску упорност и знање, то није баш далеко.
@Nebojsa Katic to sto ste naveli kao previd, mislim da se nije desilo. Mozda ste vi ciljali posledice po statisticku gimnastiku zvanu BDP, ali verujem da vecina ljudi ima makar malo siru svest o citavom problemu. Koliko korupcija skine od BDPa , to možemo da nagadjamo (neke procene su da je to kumuilativno oko 15%), a koliko smakne od nacionalnog dohotka, to je pitanje za istrazne organe. Nije ovde problem statistika, odnosno BDP, odnosno novac, koji bi, cak i da su prihodi od aranzmana 100x veci, opet bio nedovoljan. Problem je u tome sto ljudi vec vide da ce novac od Rio Tinta biti protracen i da ce ostati samo posledice i racuni.
Zelim da Vasa saradnja sa RTSom potraje, ali me plasi ono u sta se ta institucija pretvorila. Moguce je da vi niste raspolozeni za pisanje, ali se plasim da neki nisu raspolozeni za kritiku.
Чини ми се да је поента текста промакла многим читаоцима иако сам је нагласио и на самом крају текста. Стране инвестиције пре свега доприносе страним инвеститорима, а ту чињеницу скрива или бар замагљује начин на који се рачуна БДП. Тешко је конструисати контекст у коме стране инвестиције које наносе еколошку штету могу те штете компензовати финансијским користима за Србију. Да Србија може сама да експлоатише литијум кроз државно предузеће, тада би анализа трошкова и користи била другачија и закључак би можда могао бити повољнији „по литијум“.
За Милана Јовановића – Моја сарадња са порталом „Око“ је почела прошле године дугим текстом о Де Голу и она је повремена. Пишем када ми се пише какав дужи текст који можда занима ширу публику. Нажалост или можда на срећу, како ко гледа, моја жеља за писањем се истањила. Друго, приметио сам да су читаоцима дуги текстови заморни и да их читају дијагонално.
Za Marka B.
Tekst sam procitao jer ne propustam nijedan, pa tako nisam ni ovaj. Oprostite sto nemam fotografsko pamcenje jer je i citanje teksta, kao i pisanje sva tri komentara, obavljeno u hodu.
Jedan od razloga za to je sto se bavim i drugim stvarima, tj. nisam online „pozarni“ za bilo koju stranku.
A tu onda dolazimo do kljucne stvari: ne doticu Vas dalekosezne posledice kopanja litijuma vec je panik taster aktiviran na pitanju botovanja.
Pa kad smo vec kod toga, sta kazu u centrali: koliko smo eventualno duzni RT, 200 miliona, koliko kaze premijer(ka) ili milijardicu, koliko kaze On, ili nista, kako kaze ministarka.
Nedostatak argumentacije koji bi opravdao kopanje litijuma necu vise pominjati, evo cak je i meni jasno da nema svrhe.
Za Bojana – „Ne znam koga ste citirali u drugom delu Vaseg posta“
Citirao sam Nebojšu Katića, ovaj tekst koji komentarišemo. Računao sam da ste pročitali tekst pre nego što ga komentarišete, te stoga nisam dao link na tekst iz kojega citiram, izvinjavam se. Dakle, radi se tekstu sa ovog linka:
https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3205/politika/4650153/rio-tinto-kao-metafora.html
Pasus koji sam citirao je treći sa kraja teksta (dakle ne poslednji pasus, ni pretposlednji, već onaj ispred pretposlednjeg).
Za Marka B.
Ne znam koga ste citirali u drugom delu Vaseg posta ali sam izgleda bio u pravu sto se tice panike u vezi Rio Tinta…
Ali i kod Vas nedostaje argumentacija u korist eksploatacije litijuma. A bez toga nemamo diskusiju vec puko dnevnopoliticko nadgornjavanje a ovaj blog je, bar po meni, mnogo vise od toga tj. nije mesto za tako nesto.
Ja bih najvise voleo da se, koliko sutra, objave svi ugovori potpisani sa RT, bez obzira ko ih je potpisao i kada, jer ne zavisim ni u kom smislu od bilo kojeg potencijanog potpisnika.
Sigurno ste i vi za to.
Ako se ne varam, prilikom Vaseg poslednjeg gostvanja u emisiji OKO na RTSu je najavljena ova saradnja. Tj, Anica Teleskovic je izrazila ocekivanja da ce Vasi clanci biti uskoro objavljivani na portalu OKO. U svakom slucaju, cestitam na ostvarenoj saradnji.
Ono sto moze da se procita izmedju redova Vaseg clanka jeste da je pozicija Srbije u konkretnom slucaju veoma nepovoljna. Rio Tinto moze da tuzi drzavu, odnosno da zahteva arbitrazu u slucaju da vlast (protivno svojoj volji) ne dozvoli eksploataciju rude litijuma. Takodje, kako nagovestavate izgledno je da bi taj postupak Rio Tinto dobio. Samo, da li je izgledno? Rio Tinto je poznat kao kompanija koja ne preza ni od cega i ne tako davno su morali da se peru zbog svojih korupcionaskih poslova na primer u Gvineji. Da na opseznu analizu iz vaseg clanka, dodam i sintezu: ako Srbija iz postojece situacije zeli da se izvuce sa minimalnim posledicama, drzavni pravosudni organi bi trebali da pokrenu istragu. Dakle treba utvrditi ko je sve u vlasti primao novac, odnosno posredno i neposredno pomogao ovaj poslovni poduhvat, zaobilazeci postojece zakone. Onog trenutka kada se utvrdi da je Rio Tinto mimo vazecih zakona pokusao da zakljuci posao, tog trenutka im propada svaki moguci pokusaj arbitraze odnosno tuzbe. Ako su korupcionim radnjama pokusali da ostvare dobit, onda su duznici ljudi koji su primali novac, a ne drzava Srbija tj. gradjani.
Da u potpunosti pojednostavim pricu, problem korupcije u Srbiji je ono na sta ce „zapadni partneri“ ukazivati kada im konkretna situacija ne odgovara, odnosno ignorisati kada im odgovara. Gradjani Srbije treba da shvate da je u pitanju njihova koza i da ne popustaju ni malo. Srbija nema ni zemlju za unistavanje ni gradjane za rasipanje. Malo nas je, na malom prostoru zivimo. Treba da vodimo racuna jedni o drugima.
Да чујемо и другу страну,
Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро: „Европска унија подржава напоре Србије да привуче партнере и инвестиције из ЕУ и сматра да је пројекат Јадар компаније Рио Тинто развојна шанса ако испуњава еколошке стандарде. ЕУ такође подржава Србију у њеним напорима да привуче партнере из ЕУ и инвестиције у циљу стварања одрживих, вертикално интегрисаних ланаца вредности критичних сировина и батерија. Наставићемо да пажљиво пратимо пројекат“.
Студија Peterhof Consulting представљена је у петак у Привредној комори Србије, Драган Лончар, професор Економског факултета у Београду, напоменуо је да је студија само анализа економског утицаја пројекта, и додао „уколико би се остварила, инвестиција од 2,4 милијарде долара била највећа до сада у Србији и да је, поређења ради, у 2020. години остварен укупан прилив СДИ од 3,4 милијарде долара и 2019. од 4,3 милијарде долара“.
Шта кажу технократе?
Према извештају – Bloomberg New Energy Finance , пројекти складиштења енергије у литијумске батерије могли би привући инвестиције до 277 милијарди долара између 2020. и 2050. године, захваљујући паду цене литијумских батерија од 68%. Према експертима – Bloomberg New Energy Finance , трошкови дистрибутивних мрежа ће расти или остати стабилни, док ће цена литијум-јонске батерије у 2050. бити 104 долара по киловат сату, у поређењу са 320 долара по киловат сату 2020. године. Укратко, улагање у складиштење енергије у литијум јонске батерије у наредних неколико деценија могло би бити конкурентна опција у поређењу са далеководима који опслужују велике електране.
Технократе у дилеми;
Сад се питајмо – хоћемо ли да градимо стабилан систем јасно дефинисан економском ефикасношћу високотехнолошке производње у будућности?
То би по мишљењу технократа био најсавременији индустријски комплекс
у Европи.
Нормално оно најбитније – да сви уговори буду презентовани јавности.
Interesantno, niko od analiticara se nije nasao da objasni kolika je rudna renta u Srbiji, kako se obracunava, placa… Prica o baterijama je smesna jer Rio Tinto ne zna da pravi baterije. Oni su metalursko-rudarska kompanija, njihovo je da izvade rudu i prodaju dalje. U celom ovom lancu najmanji profit ide Rio Tintu, malo veci proizvodjacima baterija, a najveci auto industriji. Da je drugacije Afrika bi bila najbogatiji kontinent na svetu. Cak i da taj profit bude veliki, transfernim cenama ce se izneti iz Srbije bez oporezivanja. Videli smo na primeru Fiat-a kako se radilo sa komponentama proizvedenim u Kragujevcu…. Krusik da ne pominjem… Isti princip… Drzava Srbija je vlasnik 30% Fiat-Srbija, ako se dobro secam. Mislim da ni evra nismo prihodovali iz tog suvlasnistva….
Pitam se, da li Srbija kao zemlja ima prava da ogranici koja ce se metoda koristiti za vadjenje rude. Tipa, mozete vaditi jadarit, ali ne moze sumporna kiselina u zemlju.
Videcemo vrlo skoro… Cini mi se da je narod postao svestan da sve te obecane milijarde nisu vredne jedne prelepe plodne doline i vodoizvorista ispod nje… Pa makar i ne imali za Tesle… (Uzgred, ne postoje automobili koji idu na struju jer struja nije izvor energije vec samo njen oblik… Ako se pitate na sta ide vas elektricni automobil, morate da vidite iz kog izvora energije se stvara struja kojom ga punite… U Srbiji je to 70% ugalj, lignit, sto cini da vasa Tesla zagadjuje vise nego klasican benzinac ili dizelas…)
За Михаила – Како за сада стоје ствари, чини се да Кина добро контролише кризу на тржишту некретнина и има на располагаљу инструменте које друге државе немају. Ако на Западу дође до невоља, то ће пре бити генерисано изнутра него из Кине.
Za Bojana – „Cini se da je panika vlasti u Srbiji poprilicno velika kada se radi o Rio Tintu pa otuda botovanje cak i na ovom blogu.“
Da, botovanje, po svoj prilici, ali ne nužno režimsko:
„Ali šta ako dođe do smene vlasti? Ništa, ili preciznije: baš ništa. Nove vlasti će optužiti stare vlasti da su im ostavile vruć krompir, da su krive za sve, da su preuzete ugovorne obaveze takve da uprkos protestima rudnik ipak mora da se otvori. Dok to budu izgovarali, smešiće im se brk – biće tu ćara i za nove vlasti.“
Хвала на одговору!
Да ли бисте можда могли да дате неку брзу анализу како би ситуација могла да се развија и колика је по Вашем мишљењу Запад изложен најгорем сценарију?
Не би ме изненадило да се Србија обавезала и на неке огромне субвенције за Рио Тинто. Ретке су земље које су се обогатиле од рударства. Најбољи пример је Конго.
За Мирослава:
Чак и да је оно што сте написали тачно, учинили сте класичну грешку коју сви ботови праве. Нисте изнели против-аргументе.
Нисте чак ни изнели погодности пројекта „Јадар“, који вероватно подржавате. Барем сте се лепо потрудили да саберете све туђице на једном месту.
Za Miroslava
Cini se da je panika vlasti u Srbiji poprilicno velika kada se radi o Rio Tintu pa otuda botovanje cak i na ovom blogu. Neki cinik (recimo ja) bi pomislio da je, zargonski receno, maznuta debela lova kao avans, pa se sada „projekat“ brani uvek i na svakom mestu, po cenu zdravlja (zivota) nas i nase dece.
Vase konstrukcije bi, valjda, trebalo nekoga da fasciniraju, u tolikoj meri da se cak ni ne usudi da protivreci. Medutim, ima tu jedan „mali“ problem: sta nije tacno u Katicevom tekstu? Pitanje je vrlo jednostavno, zar ne?
Sudeci po Vasem samouverenom nastupu, Vi znate mnogo, mnogo vise. Tu se javlja drugi „mali“ problem: osim kvalifikacija, u Vasem komentaru nema kontra argumenata.
За Мирослава
Поштовани у овим данима искушења сте ме разочарали.
На знам разлог оваквог коментара на Небојшин текст.
То вам пише онај који је на почетку јављања и коментарисања на овом Катићевом блогу, пре пар година, изрекао једну увреду домаћину која није била одмерена. Добро, сад се не правдам, али после увреде ме је обузео стид. И савест ми није дала мира него сам господина Катића замолио за опрост граха, што је Катић онако милосрдно прихватио и вратио ме на блог.
Ево доста је времена прошло али још увек осећам кривицу за учињено.
Тако да из те моје несмотрености увиђам лошу страну моје личности.
Катићу није ништа замерити што нас трпи. Он не може све савршено радити и велики напор је да општи са свима нама. Јер трудити се да сваком од нас да задовољавајући одговор по нашој мери није лако постићи.
Остајем у дилеми шта Вас је изазвало да овако напишете?
Срдачан поздрав,
Ето толико
Аљкаво написани политички памфлет. Без главе и без репа, на нивоу дечијег ентузијазма. Невеште поетске фигуре не успевају да замаскирају папазјанију насумично набацаних података, који махом не одговарају чињеничном стању. Од текста остаје само празна љуштура бајковите нарације без јасног садржаја, остављајући ауторову фрустрацију недореченом.
Već sam pisao o tome ali nije na odmet da ponovim. Roman „Siva planina“ Džona Grišama tretira temu rudarskih kompanija u SAD. On ih je prikazao kao države u državi. U tom kontekstu velika je zabluda da će Rio Tinto nešto poštovati kako po pitanju ekoloških standarda tako i po pitanju ugovora koji potpisuje. U Americi niko od vlasnika zemljišta nije dobio čak ni ugovorenu sumu za prodaju zemlje.
Ovde ne bi uopšte postavljao dilemu oko Rio Tinta, samo ne vidim kako se možemo spasiti s obzirom na njihovu realnu moć.
Za Bojana – Trebalo bi da u narednih nedelju dana napišem još jedan tekst u kome bih se bavio i inflacijom u 2022.
Jasno, britko, logicno, potkovano. Jos jedan izvrstan prilog g. Katica. Doduse, mi redovni citaoci smo se verovatno malo i razmazili pa stoga i ne ocekujemo da dobijemo manje od toga.
Jedno pitanje (mozda i sugestija): imate li u agendi neki tekst o svetskoj inflaciji? Znam da ste ranije pisali o tome, ali mozda najave o povecanju kamatnih stopa (i posledicama toga) opravdavaju novi tekst o tome.
Hvala i veliki pozdrav!
Za mihailomz – Не планирам да пишем посебан текст о кинеском тржишту некретнина. У ретроспективи можда има смисла прочитати један мој стари текст о кинеској економији у тренутку када се кренуло са најавама њеног слома: https://nkatic.wordpress.com/2015/08/30/kineski-trenutak-istine/.
Поштовани г. Катићу,
Питање је невезано за текст.
Да ли сте можда раније објавили свој став о климавом(еуфемизам) тржишту некретнина у Кини, ако нисте, да ли ћете објавити?
Za Vladana – Meni se čini da u redakciji OKA imaju simpatija za mene i kada se ne slažu sa mojim stavovima. Kako je tekst duži od formata za „Politiku“, poslao sam tekst i oni su ga objavili bez korekcija ili zahteva da nešto menjam.
Sjajan tekst. Pravo je cudo kako je objavljen na sajtu RTS, tom simbolu novinarskog beskicmenjastva. Niko se do sada nije ozbiljnije bavio ekonomskim aspektom projekta Rio Tinto. Pominjane su neke smesne cifre koje bi se uzele kroz rudnu rentu, a sav profit od litijuma bi isao stranoj kompaniji.
Kako ste izvrsili ovu malu „diverziju“ na RTS?