Taman kada je izgledalo da pandemija posustaje, da građani mogu da odahnu i vrate se normalnom životu, taman kada je izgledalo da ima nade da svet izađe iz stanja permanentne, indukovane psihoze, „kad ono međutim“ … Na istoku Evrope, na rusko-ukrajinskoj granici preti novi rat. Ima tih kriza koje prosto dolaze kao da ih je neko naručio.
Globalni ekonomski sistem, pogotovo njegov zapadni deo, već dugo je u haosu – blago rečeno. Ili manje blago, sistem je u ćorsokaku. Taj haos, koji je pandemija (gotovo kao naručena) skrivala poslednje dve godine, sada izbija na površinu. Inflacija, do juče tretirana kao prolazni fenomen, čini se da više nije tako prolazna. Stvarni troškovi života najvećeg dela populacije značajno prevazilaze statističke stope inflacije a cene esencijalnih proizvoda i usluga rastu mnogo brže nego plate. (U Britaniji, na primer, veliki broj građana izjavljuje da je prisiljen da bira hoće li jesti ili će se grejati.)
Ako države odluče da ozbiljnije smanje inflaciju, ako prestanu da štampaju novac i ako podignu kamatne stope, moglo bi doći do sloma globalnog finansijskog sistema i do recesije dublje od one koju smo videli 2009. ili 2020. Ako se inflaciji pusti na volju, ona bi se, kroz spiralu rasta cena i rasta plata, mogla oteti kontroli. Ova inflatorna kupovina vremena bi možda odgodila recesiju, ali ne bi promenila traumatični ishod. Za trenutak je izgledalo da će centralne banke krenuti da zauzdavaju inflaciju, ali poslednjih dana se pojavljuju signali novog oklevanja.
Nedavno je izašla analiza verovatno najmoćnije svetske finansijske kuće „Blekrok“ u kojoj se njeni analitičari zalažu da se inflacija toleriše. Ne pamtim da su ikada velike finansijske kuće i njihovi jastrebovi bili tako tolerantni prema inflaciji. Naprotiv, oni su bili ključni propovednici cenovne stabilnosti po svaku cenu. Pod cenom se podrazumevalo da se države gurnu u duboku recesiju bez obzira na posledice koje će snositi građani.
Od „Blekroka“ saznajemo da inflacija nije monetarni fenomen i da nema veze s enormnim štampanjem novca. Ne, sada je reč o nekoj vrsti tzv. strukturne inflacije. (Strukturna inflacija je bila demodirani koncept kome su se monetaristi rutinski izrugivali.) Saznajemo i da monetarna politika ne može istovremeno da stabilizuje i cene i privredni rast, iako se do juče tvrdilo sasvim suprotno. Mora biti da je „Blekrok“ izračunao šta bi rast kamata značio za njihove bilanse deformisane ludim špekulacijama, pa je odlučio da batali dosadašnju monetarnu doktrinu i promoviše prigodniju – bar do neke bolje prilike.
Ali, kakve sve ovo veze ima s ukrajinskom krizom? Kakvo je ovo besmisleno povezivanje inflacije, ekonomske politike i potencijalnog rata na istoku Evrope? Odgovor leži u istoriji, a ona uči da je rat sjajan način da se izađe iz ekonomskog ćorsokaka. „Lepota“ ukrajinske krize je u tome što ona pogađa nekoliko ciljeva istovremeno – skriva ekonomski ćorsokak, širi i održava stanje straha, i otvara put realizaciji geostrateških i energetskih ciljeva Zapada, ili bar SAD-a.
Ko prati svetske medije i izjave zapadnih zvaničnika, mogao je saznati da se Rusi spremaju da unište fizičku i elektronsku infrastrukturu Ukrajine, da bombarduju žene i decu, a da zatim, kada uđu u Kijev, krenu da siluju žene. ( Ovo poslednje sam izmislio jer za sada zapadni mediji samo još to ne najavljuju.)
U svetlu ukrajinske krize građani Evrope će razumeti da njihovi trivijalni, egzistencijalni problemi i njihovi mali, nebitni životi nisu ništa spram opasnosti po globalni poredak i demokratiju. Sa strahom i siromaštvom se zato mora živeti, a za to su krivi agresivni Rusi. Potencijalni rat je još opasniji od kovida i tu nema spasonosne vakcine. Srećom postoji doktor za ovu vrstu kriza i zove se NATO. Posle „nove normalnosti“ koju je kreirala pandemija, „doktor“ sada najavljuje još noviju normalnost. Ta nova NATO normalnost podrazumeva miroljubivo jačanje vojnih potencijala u istočnoj i jugoistočnoj Evropi kako bi alijansa bila spremna za novi rat – odbrambeni, kao i uvek.
A za slučaj da građani Zapada prozru igru i odluče se na pobunu, zapadne demokratije imaju pripremljena rešenja i upravo ih testiraju u Kanadi. Ko se pobuni može dobiti dobre batine, dopasti demokratske apsane, a privatni bankarski računi mu mogu biti demokratski blokirani. Ovo poslednje je nešto novo pod zapadnim suncem u kome je privatna svojina bila svetinja.
U ovom tekstu se nisam bavio nesretnom, nesposobnom i sterilnom Evropskom unijom i njenim tragičnim vazalnim položajem u odnosu na SAD. Otuda sam propustio da kažem kako se politika EU već decenijama vodi u korist sopstvene štete. Ali ako sam to propustio, neću propusti da ponovim – svet je u rukama psihopata, pa su otuda svi scenariji mogući, čak i oni najmračniji koji izmiču normalnom ljudskom umu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Ко буде ово разуме схватиће и логичан смисао ‘парадокса’ случаја Украјина
Рат у Украјини: Реорганизација глобалног монетарног поретка? – Анализа
Аутор Хозе Мигел Алонсо-Трабанко
Ова конфронтација се мора схватити као велики сукоб у растућем стратешком надметању у одређивању будуће архитектуре глобалног финансијског и монетарног система.Разумевање овог је кључно за објашњавање трендова повезаних у конфигурацију глобалних монетарних система, интернационализацију валута, успон и пад доминантних резервних валута, монетарну конкуренцију, флуктуацију девизних курсева, деноминацију цена за комерцијалну размену стратешких роба, заједно са природом међународних финансијских система.
Стога ова анализа обухвата премису да постоји дубоко преклапање између економске сфере новца, тржишта, финансија, трговине и богатства и политичке сфере моћи, контроле, сукоба и држава. У том смислу, монетарни универзум је хијерархијски, дарвинистички и конкурентски домен чије је понашање у великој мери испреплетено са политичком реалношћу повезаном са дипломатским усклађивањем, ратом, консензуалним споразумима, структуром поларитета, чврстом моћи, институционалним оквирима мултилатералног управљања, еволуцијом. глобалне хегемоније, безбедносног окружења, империјалних тежњи, асиметричне динамике моћи, геополитичких феномена и репутационог престижа.
Далеко од тога да су само теоријска, ова запажања су поткрепљена емпиријским доказима. Историјске чињенице илустроване кроз неколико поучних примера:
Положај који је вековима држао византијски солид као резервна валута која је кружила чак и у најудаљенијим крајевима познатог света. Као „долар средњег века“, његова распрострањена пројекција одражавала је моћ, просперитет и утицај Источног римског царства.
Улога сребра из Новог света као новчане супстанце која је подстакла глобалну поморску експанзију Шпанског царства и неупоредив домет његових прекоокеанских трговинских мрежа.
Успон фунте стерлинга као водеће светске резервне валуте и успон Лондона као највећег светског финансијског центра у ери „Пак Британница“, након што је Британија изашла као победник из Наполеонових ратова.
Усклађивање међународног монетарног режима Бретон Вудса са америчким доларом ‒подржаним златом‒ као његовим каменом темељцем, као резултат управљане хегемонистичке транзиције пред крај Другог светског рата. У ствари, накнадно америчко геополитичко, стратешко и војно вођство западног света у Хладном рату не може се објаснити без кључне улоге коју су одиграли трансакцијски споразуми изведени из Бретон Вудса. У овом оквиру, Вашингтон је довео већи део Западне Европе и Јапана у своју орбиту кроз понуду приступа својим потрошачким тржиштима, неограничену могућност ангажовања у међународној трговини (љубазношћу америчке морнарице), великодушну понуду кредита за реактивацију економске виталности , и стабилну резервну валуту као међународно јавно добро.
Америчка претња да ће срушити фунту стерлинга како би се изнудило повлачење британских трупа из Египта у контексту Суецке кризе, као хируршка стратегија осмишљена како би се избегао распад НАТО-а.
Стварање евра као пројекат француско-немачке осовине осмишљен да убрза процес европских интеграција.
Интерес за враћање деноминације продаје ирачке нафте са евра на долар као један од кључних покретача англо-америчке инвазије на Ирак 2003. године.
Ако те интересује настави читање;
https://www.eurasiareview.com/13042022-ukraine-war-a-reshuffling-of-the-global-monetary-order-analysis/
Ово нисте знали – Сведок времена – Небојша Човић, узроци и последице;
„Godine 2009. tadašnji američki ambasador u Moskvi, Bil Berns, odneo je memorandum vrhu SAD iz Kremlja u kome je u osnovi pisalo – NE znači NE, ako krenete sa širenjem na Ukrajinu, uzećemo sve delove Ukrajine koji su od strateškog značaja za Rusiju. Arogantni američki političari su to ignorisali i 2014. se desilo upravo ono na šta je Moskva upozoravala pet godina ranije“.
„Naivno je misliti da je ovaj rat u Ukrajini slučajni nesrećni razvoj događaja. Godine 2018. američki, pre svega vojni vrh, ali i uticajni krugovi u demokratskoj senci i arhi-tajkuni za koje se obično kaže da vladaju iz senke, šokirani spoznajom da je dominacija SAD uveliko u silaznoj putanji i vojno i ekonomski i tehnološki, u odnosu na Rusiju (naročito vojnotehnološki) i Kinu (na sve načine), panično traži način da ovaj proces zaustavi“.
https://standard.rs/2022/04/12/u-ukrajinskoj-partiji-saha-moramo-igrati-pametno/
https://nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=17961
-1,16 mlrd eur za kurs u martu.
https://nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=17880
-530 mil EUR za kurs.
Prognozira se da od 14 marta svetska ekonomije ide na dole a sta se dešava kada ekonomija ide dole?
MMF upozorava na „ozbiljan uticaj“ rata na globalnu ekonomiju.
1. Rat u Ukrajini se odvija prebrzo da bi Evropska centralna banka imala „jasan osećaj“ o tome kako bi monetarna politika trebalo da bude izmenjena.
2. Evropske valute padaju na nove minimume, kako rat u Ukrajini eskalira, podstičući makro trgovce da prodaju neke od svojih najlikvidnijih sredstava.
3. Zvaničnici Evropske centralne banke su u pripravnosti zbog bilo kakvih znakova da bi rekordna inflacija mogla da izazove pritiske na plate, i sada se pitaju da li će možda morati da čekaju.
4. Međunarodna izolacija Rusije ostavlja lokalne kompanije da se „klate“, dok strane firme kreću ka izlasku iz te zemlje, čime privreda tone još dublje u recesiju
5. Bajdenova administracija razmatra da li da zabrani uvoz ruske nafte u SAD, čak i bez učešća saveznika u Evropi, barem inicijalno, prema informacijama dva izvora upoznata sa ovim pitanjem.
6. Napori šefa FED-a, Džeroma Pauela, da ograniči podizanje kamatne stope ovog meseca na četvrtinu poena bili su podržani neočekivano stagnirajućim platama. U međuvremenu, Bloomberg Economics očekuje da će inflacija, vezana za CPI odnosno potrošački indeks cena – u februaru dostići 8%.
7.Bloomberg Economics očekuje da će BDP ove godine biti smanjen za 9%.
8. Kineski ambiciozni cilj vezan za BDP mogao bi se pokazati kao „skroman podsticaj za opterećenu globalnu ekonomiju“.
9. Rast kineskog izvoza je usporen u prva dva meseca ove godine, ukazujući na stabilniju globalnu tražnju jer višestruki rizici zamagljuju izglede.
Ovako stanje građanina, koji pamti prošla teška i tragična vremena, navodi na pitanje;
Šta da radi sa ušteđevinom iz slamadice, dal da je i dalje čuva ili da ulažem u nešto?
Pravo putanje na pravom mstu.
Junaci izvolite komentarišite 🙂
За Ивана Грозног – Само ћу кратко рећи да су пред Србијом велика и тешка искушења и да политика курса динара која је вођена од 2017. само отежава тешку ситуацију. Не знам колика је изложеност домаћих банака према Русији.
За г. Катића,
Курс динара према евру је практично фиксиран већ пет година. Очекује нас поскупљење горива чим се цене одмрзну. У преводу, требаће нам више стране валуте да купимо исте количине нафте и других енергената. Докле ће НБС моћи да одржава фиксни курс? Да ли Вам је можда познато колика је изложеност према Русији банака које послују и у Србији? Да ли се може очекивати одлив капитала из Србије? У књизи „This Time Is Different: Eight Centuries of Financial Folly“ стоји један закључак кога се често сећам – „најопасније је оно што је у дугом року стабилно“. Одмах то повезујем са курсом динара и активним вулканом на коме седимо.
Za g. Katića,
Zahvaljujem se za info.
Za Ganeta – NBS svakog meseca daje informaciju o stanju deviznih rezervi. U toj kratkoj informacija piše koliko je u tom mesecu kupljeno ili prodato deviza. Informacija se objavljuje između 10 i 15 u mesecu. Poslednja informacija je ovde: https://nbs.rs/sr_RS/scripts/showcontent/index.html?id=17778.
Ulazak na tržište sada je ruski rulet sa 5 metaka u cevi…..Pitajte W.Buffett-a što sedi na kešu.A i domaćin bloga je više puta napisao da kada dolazi kriza je najbitnije biti likvidan pa izvucite zaključke iz toga.
Za g. Katića,
Izvinjavam se što ću ponovo zamoliti za link ka sajtu NBS na kome može da se vidi da li NBS neto kupuje ili prodaje devize. Koji je to konkretan deo sajta ? Ne mogu da se snađem na sajtu a prethodni link koji ste mi dostavili pre par godina sam izbrisao sa kompa. Juče je ponestalo evra u menjačnicama u Srbiji pa je i kupovni i prodajni kurs skočio iznad srednjeg. Ako bi mogli malo da iskomentarišete situaciju u smislu da li je ovo neki ozbiljan signal…… ne bi bilo loše.
Za Vladana,
Sada razumem zašto vas ovo sa izveštajima zanima.
Za Ganeta,
„Doduše, nije mi jasno šta će vam sve ovo ?“
Pre odgovora bih napomenuo da me kripto nikada nije zanimao i da ga smatram stetnim. Takodje, trgovati akcijama a nemati nikavno znanje i pratiti impuls ili jos gore pratiti masu je pogubno.
Takodje ne mogu da smislim pojavu raznih Janka i Marka na youtube-u koji dele savete i pricaju o akcijama. Promovisati brzu zaradu, reklamisati se pored iznajmljenih automobila, izazivati zavist drugih… Jezivo. I sve ce tako biti do prvog sledeceg kraha kada ce svi ucutati.
Mozda zvuci smesno jer sam pocetnik ali indexima, etf-ovima i ostalo nemam poverenja jer zelim da znam sta imam i zasto. Ideja da neko drugi bira umesto mene me prosto jezi. Lako je tudjim parama.
„Doduše, nije mi jasno šta će vam sve ovo ?“
1) Procesljati finansijske izvestaje, naravno izbeci kako ocigledne, tako i skrivene zamke.
2) Razvrstati zito od kukolja
3) Na osnovu najboljih znanja pokusati odrediti fer cenu kompanije
4) Uporedi fer cenu i trenutnu cenu na trzistu.
5) Pogledati istorijska kretanja i okolnosti
Svestan sam da na ovaj nacin mnogo toga ostaje ispod radara. Ali barem za pocetni filter nije lose. Transkript skupstine akcionara bi dao dodatni uvid, medjutim…
Problem je sto ljudi kupuju akcije a mahom ne znaju razlog zbog cega su kupili. Uglavnom su to neki komicni razlozi (barem meni su smesni):
– Cena stalno raste
– Jaka firma (To sto je jaka ne znaci da je jeftina)
– To je sledeci (ubaci ime firme)
– Neko kome veruju je kupio, pa kupe i oni.
Plasim se gubitka. Hocu da budem sto sigurniji i uveren u svoj izbor. Na taj nacin cu drzati poziciju cak i kad trenutno stanje nije dobro, jer znam razlog zbog cega sam kupio i znam sta drzim. Ljudi koji kupe a ne znaju ni zasto su kupili niti stanje u firmi ce mahom prodati cim krene po zlu. Prodaju za manje nego sto su kupili. Umesto da znas zasto si kupio, pa ako se desi da cena padne, a ti kupis jos (Pod uslovom da se okolnosti nisu promenile).
Sto bi Peter Lynch rekao: moras da imas razlog, svidja mi se firma se ne racuna. Akcija ne zna da je ti imas, zaboravi emocije.
Andrew Carnegie, je rekao da covek prvu trecinu zivota treba da uci, drugu trecinu da zaradjuje, a u trecoj trecini da poducava druge i da poklanja znanje i novac.
Iz nastupa i knjiga odredjenih ljudi propoznajem dobru nameru. Znam da svi dobronamerni a pametni ljudi prosto uzivaju da pricaju i da dele svoje znanje (na cijem smo blogu?). Pominjem Peter Lynch-a jer mislim da je on jedan od takvih.
Oduvek me je ekonomija zanimala. Zelim da razumem. Saveti, knjige, uputstva su uvek dobrodosla.
Za Vladana,
Za odgovore na pitanja koja vas muče nisu dovoljni finansijski izveštaji već bi trebalo pročešljati dnevnik i glavnu knjigu kao i anlitičku evidenciju i anekse (da vidimo kojii su metodi korišćeni kod obračuna određenih kategorija, koje su evidentne cene kod određenih pozicija itd.) Mi na internetu vidimo samo izveštaje.
Naslućujem pomalo šta vas buni u računovodstvu….. Možda će biti korisno da znate ovo…… Nisu svi izveštaji urađeni po istom principu. Bilans stanja i bilans uspeha su urađeni po principu fakturisane realizacije tj. po principu obraćunskog perioda u većini država dok je novčani tok urađen po principu trenutnog priliva i odliva novca….. Praktično može da se desi da Firma ima veliki gubitak ali odličan Fri keš flou i obrnuto da ima veliki dobitak ali negativan Fri keš flou.
Pošto niste ekonomista, teško da će vam neka literatura pomoći da razumete na pravi način izveštaje. Potrebno je vreme da bi se dobro ušlo u račiunovodstvo – srednja ekonomska škola najmanje i praktičan rad sa iskusnim knjigovođom u periodu od najmanje 5 godina. Tek tada bi možda mogli da tragate za odgovorima na svoja pitanja.
Doduše, nije mi jasno šta će vam sve ovo ?
@Vladan – Što bi moji roditelji rekli: „u se’ i u svoje kljuse“.
Vlado oprosti omašio sam temu, dobro nije mi prvi put 🙂
A na savet tvojih pametnih roditelja moja malenkost bi dodala;
– Bez muke nema ni nauke 🙂
Za g. Katića,
Hvala. Pročitaću svakako.
Za Ivana,
Hvala, ali neću ja popunjavati izveštaje.
Mene zanima odredjivanje stvarne vrednosti firme.
1) Većina firmi danas (delom) zaposljava freelance radnike. Socijalni aspekt, moralnost, sigurnost radnika je tek tema za sebe.
Plate su značajan izdatak za firmu.
E pošto oni nisu „baš pravi radnici“, onda njihovu zaradu stavljaju u jednokratne troškove (koji se gle čuda javljaju svakog kvartala/godine).
Ti jednokratni troškovi nisu u income statement-u nego „other operating expenses“ u cash flow-u. Odnosno firme veštački podižu zaradu po akciji.
A onda čuveni odnos p/e i očas posla cena deonice poraste.
2) manipulacija sa depreciation & amortization…
Da parafraziram jednog čoveka od 98 godina: Gde vidiš reč „ebitda“, slobodno zameni tu reč sa „glupost“.
Ovo mi daje najviše poteškoća.
Koncept i ideja mi je sasvim jasna. Međutim gledajući income statement od prihoda, skroz do neto zarade (posle poreza) nigde se ne oduzima depreciation. Ali zato posle kada računaju ebitda, onda ubace neki broj za depreciation. I taj broj NIJE jednak razlici gross-net tangible na izveštaju bilansa stanja (balance sheet).
A onda na Cash flow statement, sabiraju neto zaradu i depreciation (i još par stvari), i dobijaju cash from operation… Zbunjen sam. Iskustvo mi kaže, čim neko želi da me zbuni, znači da nisu čista posla.
„To je komplikovano, pusti to meni, nemoj ti da se time baviš“
3) Otkup akcija: Jasno se vidi broj izdatih, mogu da uporedim i korigujem brojeve. Samo je važno da vidiš da li zaposlenima daju opcije koje onda oni zamene.
Basic shares outstanding / Fully diluted.
Čitao sam
Interpretation of financial statements (Ben Graham, Spencer Barrett Meredith, 1937)
Ima pojašnjenja kako nameštaju izveštaje, na šta obratiti pažnju. Ali neke stvari su ostale nejasne, a kao što sam rekao, nemam u okolini nikoga koga mogu da pitam. Mogu samo da čitam knjige i učim sam. Što bi moji roditelji rekli: „u se’ i u svoje kljuse“.
Još jednom hvala na odgovoru.
Ako neko ko pročita moje komentare misli da može da me uputi, slobodno odgovorite.
Za V. – Ne znam da li u Srbiji postoje knjige koje se bave temom koja Vas interesuje. Na engleskom ima dosta knjiga. Možete npr. uzeti knjigu „Financial Shenanigans, How to Detect Accounting Gimmicks and Fraud in Financial Reports“ (Howard M. Schilit, Jeremy Perler,Yoni Engelhart). Poznata je, imam drugo izdanje a vidim da je već izašlo i četvrto.
@V – Mnogo me zanima fundamentalna analiza.
Neću da pročitam, neću da naučim.
Hoću da shvatim,
Опростите поштовани господине Катићу и Ви колега што упадам, али мислим да могу дати један користан савет младом колеги.
Тај савет је прост, радује ме што сте као инжењер осетили шта нама фали ако радимо у привреди. Моје огромно искуство је практично потврдило да инжењери немају довољно теоријског знања а имају сасвим солидно искуство стечено у праксо,то је основни услов.
У неким прошлим и бољим временима за привреду ми инжењери смо као приправници похађали семинаре по некадашњој СФРЈ и ту смо доста тога теоријски научили и заокружили свој професионални профил. Морам са сетом констатовати да су на тим семинарима Словенци били неприкосновени. Али кад се вратимо у матичну фирми све то пада у воду. Јер у нашим фирмама су другачији људи другачије правила другачије вредности, много импровизације, тако да су добре намере у старту неизводљиве.
Савет;
Млад инжењер или технолог прво треба да разуме сам производни процес а економска анализа је неопходна надградња која показује и предвиђа даље токове стање неког предузећа. Е то тек тада даје позитивне резултате за доношење одлука.
После петог октобра сам се понадао да ће опортунизам спласнути доласком младих и и нових кадрова, али авај оно још горе. Лутајући тако по беспућима привредне збиље тражили смо не финансијску помоћ већ само разумевање и слободу одлучивања у законитим оквирима. Обишли смо све државне институције, доводили инвеститори осећала се у ваздуху нека позитивна енергија. Али сви су обећавали и само обећавали док се све није срушило и остао је само болан сан и неуспех.
Да не дужим и смарам те.
Ево савета.
Ти као инжењер још ако практично радиш у производњи то је добро.
Ти видиш све добре и лоше ствари у процесу производње.
Оно што ти, претпостављам, недостаје је разумевање економских појмова и њихову приману на конкретне случајеве, Сматрам да појмове економичност, продуктивност и рентабилност разумеш.
Сматрам да разумеш и две најбитније крајности. А то је да су некој фирми сировине доступне, најбоље је да су оне ту на дохват руке, и кројни услов је да имате сигурне купце за рок од најмање 5 година.
Е оно између је проблем акционара, менаџера,разних саветника, технолога и т.д. .
Значи оно сто од вас зависи је организација производње.
Е оно што је мени дуго недостајало то је онај део економије који говори о предвиђањима годишњих планова производње и економског стања на тржишту. То се односи на конкуренцију,јер је имало много политичких фактора па проблеми протекционизма и т.д..
Значи прво као извор јасне спознаје материје у оном онтолошком смисли је да савршено разумеш економске појмове и изразе које си у стању да користиш интуитивно и правом тренутку. Е то је оно најважније где треба пракса од неколико година у некој фирми која ће да те разуме шта хоћеш.
Ако сам Вас разумео и помогао драго ми је.
Господине Катићу ви сате експерт надам се да ћете ово далеко боље објаснити од мене.
Поздрав,
g. Katić,
Setio sam se da ste u razgovoru za TV Marš iz Valjeva rekli da ste završili računovodstvo.
Da li možete da mi preporučite literaturu iz računovodstva?
Mnogo me zanima fundamentalna analiza.
Neću da pročitam, neću da naučim.
Hoću da shvatim, da bude „Pa naravno da je tako, kako nisam sâm video?“. Da znam da li firma ulepšava finansijski izveštaj ili ne. Da znam na šta da obraćam pažnju, gde se kriju stvari kada žele da ih sakriju itd…
Kako prepoznati firmu koja se pravi da joj ide loše ne bi li oterala spekulante od sebe?
Kako prepoznati lošu firmu koja želi da izgleda dobro?
Imam i čitao sam primere finansijskih izveštaja ali mnogo toga mi nije jasno. Nemam poznanika koji bi me uputio. Inače sam inženjer, ekonomija mi je uvek bila fascinantna.
Knjige, skripte, zabeleske nije važno.
Važno je da bude najbolja i da shvatim.
Ako ne tražim puno 2, 3, 4 najbolja predloga prema Vašem mišljenju.
__________
Drugi deo
Gledao sam i Vaše intervjue cateni mundi i nedavni intervju Jeremy Grantham Bloombergu, lično sam računao standardnu devijaciju i video do kojeg stepena je Mr. Market lud. Ali to ne znaci da su sve firme skupe. Naravno ima firmi i u drugim drzavama, ne samo sjedinjenim.
….. Da jeste, Srbija bi razumela da preživljavanje nacije zavisi od samodovoljnosti na osnovim egzistencijalnim segmentima – od njenog kapaciteta da proizvodi i skladišti hranu, da bude maksimalno energetski nezavisna koliko njeni resursi dopuštaju, da ima zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju koji su u stanju da obezbede elementarnu zaštitu zdravlja ljudi i kada su trgovinski tokovi prekinuti. …..
Здравствена струка каже да се елементарна заштита здравља људи састоји пре свега у превенцији, а превенција би морала бити много другачија него што је замишљамо, судећи по овој студији
Vladimir Popov, Research Director of Dialogue of Civilizations Research Institute:
Mortality and life expectancy in post-communist countries What are the lessons for other countries (2018)
(https://doc-research.org/2018/06/mortality-life-expectancy-post-communist/)
Цититам :
Whereas most experts would agree that the deterioration of the diet and the deterioration of the health care system, as well as increases in deaths from external causes (accidents, murders, suicides), contributed to the general increase in mortality in Russia and many other post-communist countries, they would not, for the most part, regard them as primary factors. Today, there seem to be two major competing theories: One states that the transition mortality crisis is generated by stress factors; another attributes the rise in mortality to alcohol consumption.
How do changes in living standards affect life expectancy? The impact is often counterintuitive – that is, the fall in material wellbeing leads to a rise in life expectancy. It is well known, for example, that during the Great Depression in the US life expectancy rose considerably (faster than the previous trend suggested) – from 57.1 years in 1929 to 63.3 years in 1932; the increase occurred for both men and women, and for both the white and non-white populations; mortality rates from all causes of death, except for suicides, fell (Granados, Roux, 2009).
During the 1998 Asian currency crisis, the fall in GDP in many countries was accompanied by a fall in mortality (fig. 6)….
What remains to be figured out is why recessions in some instances (when output falls and unemployment rises) do not lead to a general increase in mortality, whereas in other cases recessions cause a marked increase in mortality.
.
@Nebojša Katić
Gospodine Katiću, ovaj komentar je odličan, em što je jednostavan i razumljiv on je i tačan.
Ali takvih tema nema na društvenim mrežama.
Ja se uvek prilagođavam temi i diskusiji koju autor nаmetne.
E sad je dogorelo do nokata pa se valja osvrnuti na običan život.
Ako nam već nije kasno !?
Dobijam utisak da se iz ove krize, kako političari tako i narod, mogu izvući korisna naravoučenija !
Život je čudo 🙂
Za Ivana – Ja nikako da dođem do izražaja😰😃:
3.3. Zaštita strateških dobara i projekcija katastrofičnog scenarija
U koncipiranju ekonomske politike potrebno je krenuti od sopstvenih iskustava (dobrih i loših) i od iskustava država koje su se najbrže razvijale posle Drugog svetskog rata. Pri tome, tu politiku treba stalno testirati projekcijama katastrofičnih scenarija – šta država mora imati kako bi se izborila sa posledicama prirodnih katastrofa, epidemija, ili katastrofa koje su posledice politike moćnih država? Kako preživeti katastrofične događaje i sačuvati stanovništvo?[7]
Od svih evropskih država Srbija ima najviše iskustva u golom preživljavanju budući da je tokom devedesetih godina prošla kroz period sankcija koji je najveća ekonomska katastrofa u njenoj posleratnoj istoriji. Taj period se po svojim posledicama može meriti samo sa posledicama rata i razaranja. U odnosu na period sankcija i bombardovanja 1999, kriza iz 2008/2009. ili aktuelna pandemijska kriza deluju gotovo benigno. Da bi se razumele razmere ekonomskog razaranja dovoljno je reći da je društveni proizvod Srbije je od 1990. do 2000. bio bukvalno prepolovljen i da Srbija tek danas dolazi na nivo iz 1990.
Nažalost, Srbija nije ozbiljno analizirala i obradila ovaj traumatični period i nije izvukla pouke koje bi se mogle pretočiti u aktivnu ekonomsku politiku. Da jeste, Srbija bi razumela da preživljavanje nacije zavisi od samodovoljnosti na osnovim egzistencijalnim segmentima – od njenog kapaciteta da proizvodi i skladišti hranu, da bude maksimalno energetski nezavisna koliko njeni resursi dopuštaju, da ima zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju koji su u stanju da obezbede elementarnu zaštitu zdravlja ljudi i kada su trgovinski tokovi prekinuti. Reč je o strateškim granama koje bi morale da budu dominantno u domaćim rukama. Koncept zaštite strateških grana, i to mnogo šireg dijapazona, danas sprovode sve velike razvijene ekonomije, a sa istim konceptom su krenule i neke manje poput Poljske, na primer.[8]
Pogotovo je važno razumeti koliki je značaj poljoprivrede i industrije koja je sa njom povezana, koliko su domaća industrija i domaći proizvodi važni, pogotovo u trenucima izbijanja kriza. Strategija slepog forsiranja sektora usluga bi se morala ponovo evaluirati u svetlu iskustava poslednjih 30 godina.
Иван Грозни – Нама нису потребни никакви идоли, већ хладнокрвно промишљање наше ситуације и велика мудрост да сачувамо народ и државу.
Слажем се, али то је само тачна констатација.
Међутим, проблем је ,што ми немамо ту велику мудрост да сачувамо народ и државу. Ми тренутно немамо никакву идеју како да решавамо наше тренутне проблеме. Оно што брине обичног човека је да ми нисмо у стању да се организујемо, како би ову хистерију увели у мирније воде и без панике контролисали стање у друштву. Немамо више село као основни амортизер за све недаће које неконтролисано долазе као некада, село било сигуран ослонац за пуко преживљавање. Једноставно речено, забринутост се темељи на основном питању – ко ће овај народ да прехрани кад се нико не бави индивидуално пољопривредом и производњом основних животних намирница за себе своју породицу.
Тренутно смо сведоци да се рафови са храном убрзано празне.Погледајте ко купује и колико намирница.Очигледно да се протеклих година нико није бавио овим питањем које живот намеће.
Ево једног кратког а јасног осврта Бранка Милановића на основне узроке невиђених глобалних санкција и сукоба интереса.
Бранко Милановић: Рађање најновијег светског поретка из духа политике санкција.
https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/4721085/pocetak-nove-globalizacije.html
@Ivan
Српско питање је само фуснота у много важнијим питањима. Ми сами смо то питање „решили“ 1918. и на ту трагедију се не бих више враћао. Оно што многи не могу или не желе да схвате је опасност у којој се Србија нашла због рата у Украјини. Сада смо у сличној ситуацији као за време Кримског рата. Све што се у Европи схвата као експонент руских интереса биће под немилосрдним притиском. А то су пре свега Србија и Република Српска. Што се тиче Русије, мислим да је ово што се дешава у Украјини једна опасна авантура. Погледајмо само шта се за неколико дана издешавало са руском валутом и берзом. Не може се изигравати суперсила са економијом мањом од јужнокорејске. Русија чак нема ни савезнике међу православним земљама (не рачунајући Белорусију). Постоји један много опаснији проблем за Русију него што је то НАТО. Источно од Урала живи негде око 32 милиона људи. Једини простор на који Кина може да се шири је Сибир и руски Далеки исток. Уосталом, велики делови тих територија негде до средине претпрошлог века припадали су Кини. Са економијом и демографијом на својој страни, Кини је потребно само стрпљење. Такође, сматрам да није добро страним државницима приписивати натприродна својства. Изгледа да многи Срби нису прежалили свога Грузина, па им је добродошао Владимир Владимирович. Нама нису потребни никакви идоли, већ хладнокрвно промишљање наше ситуације и велика мудрост да сачувамо народ и државу.
@Иван Грозни – Све је то нажалост последица систематског залуђивања
овог народа које траје деценијама.
– Српски народи су се окупили око мита Немањића, на жалост историјске прилике нам нису биле наклоњене па нисмо за два века успели да еволуирамо у нацију као Европљани. Али нико нам не може одузети право да свој вековни сан једног дана и остваримо.
Мислим да ће се то питање ускоро поставити. Хрвати Книнску крајину чисте од Срба цели двадесети век и та њихова борба постаје легитимна. А српско питање на Балкану гуши се ево већ два века !?.
Ево данас у овом кризном трену верујем да ће то круцијално питање испливати на видело, не само због нас, него због многих малих европских народа а које европски моћници неће ни да саслушају. Ако се не покрене то питање мали народи који трајишу на овим просторима вековима ће да изгубе своју културу и идентитет.
Катић – Мислим да грађани Русије немају апетит за веће и дуже жртвовање, па би Путин могао проћи као Милошевић.
То је мало вероватно
Кључно се превиђа да моћ Милошевића и Путина су неупоредиве.
Kад се узме у обзир Путинова моћ толико широког опсега, узима се у обзир да се он ипак саветује са људима око себе, а нарочито с онима са којима је дуго био колега и којима највише верује.А то су секретар Савета за националну безбедност Николај Петрушев, шеф руске тајне службе (ФСБ) Александар Бортников и шеф руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин ту је и министар одбране Сергеј Шојгу и министром спољних послова Сергеј Лавров, они чине пет људи који су најближи Владимиру Путину и чије мишљење има утицаја на доношење одлука.
Сад се сви питају – ШТА ОВИМ КРЕМЉ ХОЋЕ? кад износи захтеве које зна да ће их Американци одбити – попут забране Украјини да постане чланица НАТО-а.Зашто је Кремљ толико усредсређен на НАТО?
Очевидно да је запад искористио слабост Русије током 1990-тих, и да однос према Русији није био правичан и није добила оно што је у компромису заслужила!
Дакле, који су следећи кораци Москве?
Путин хоће да присили запад на коректан дијалог јер су се противуречности нагојиле до стања неконтролисаног пуцања. То Америка јасно уочава, док је Европа растргана својим унутрашњим противуречностима.То ће бити јасније за пар дана.
Тако да се може тврди да идеја Кремља у оваквој констелацији односа има прилично реалну подлогу за покретање питања која су у другој половини двадесетог века гурана под тепих .
Ово је само неодложни почетак а нова визија мултиполарног света тек има да се гради.
Можда и нашој Србијици сване 🙂
Za Mladena – Mislim da bi FB morao da blokira i „Politiku“ kako bi sprečio prenošenje mojih tekstova, a to je ipak prevelik zalogaj. Zaista ne razumem ko je tražio da me blokiraju i šta je bila argumentacija.
„Nebojša Katić
За Младена – Ако рат буде потрајао, Русија ће га изгубити, а могуће је да Путинов режим тада буде срушен изнутра новцем тајкуна и њиховим везама. Мислим да грађани Русије немају апетит за веће и дуже жртвовање, па би Путин могао проћи као Милошевић.“
Храбро предвиђање које може да се оствари. Нешто као смена Хрушчова и долазак Брежњева на власт. Право је изненађење да путиномани нису кренули да нападају г. Катића.
Не рачунајући Русију и Белорусију, мислим да овај рат нигде није радосније дочекан него у Србији. Многи су се више обрадовали него да је српска војска ушла у Призрен. У позадини свега је сулуда идеја како ће после Украјине на ред доћи Румунија и Бугарска и како ће нам онда Руси дати одрешене руке да заводимо ред по Балкану и изравнавамо старе рачуне. Од рата у Украјини Србија ће само имати штету, економску и политичку. Верујем да и даље велики број Срба мисли како ћемо профитирати тако што ћемо глумити некакву Швајцарску. Европску робу ћемо препродавати Русима, а руску Европљанима. Све је то нажалост последица систематског залуђивања овог народа које траје деценијама. Неспособност критичког размишљања, развијања сопственог става и неразумевање света у коме живимо могу имати трагичне последице. Оно што је најтеже разумљиво је стављање туђих интереса, па макар то били и руски, испред српских. О идолатрији према шефу стране државе да не говоримо.
Jedno pitanje. Fejsbuk nedozvoljava deljenje direktno za bloga, ali dozvoljava deljenje istih tekstova kao prilog ili link iz politike. Molim Vas za Vaše objašnjenje ovog fenomena?
Dugogodisnji sam pratilac bloga, ali sam tek od pre neki dan otkrio i Vašu Fejsbuk stranicu. Drago mi je da ste (nekada) napravili i taj korak u promociji Vaših mišljenja i što je još Važnije (nadam se) posledične šire debate o istim.
Keep up with the good work! 😊
Za Nenada – Jedan od alata na blogu je i dobra statistička analiza iz koje se vidi npr. koliko ima posetilaca na blogu, i koliko ima ulaza na blog svakoga dana. Ulaza je obično preko dva i po puta više nego posetilaca. Kada se tekst objavi, u prvim danima je najčešće oko 550 posetilaca (u proseku) i nešto preko 1500 ulaza. Kako Facebook više ne dopušta da se moji tekstove sa bloga tamo dele, to delimično može da objasni manju posetu.
Da li postoji način da pratite broj pregleda Vaših objava na blogu?
Ili samo na osnovu broja komentara zaključujete da je interesovanje skromno?
Ja verujem da je interesovanje zapravo prilično veliko. Pogotovu u ova opasna vremena kada svaka kriza dolazi (kao) naručena.
Nadam se da aktuelna dešavanja još nisu veliko finale koje ste najavljivali, ali na žalost izgleda da idemo ka njemu.
„Za Jovana T. – Čini mi se da je interesovanje za moja pisanija dosta skromno, a time i za Forum. Mogu samo da promenim naslov sa 2021 u 2021-2022.“
Kvalitet pre kvantiteta. Ovaj blog je oaza zdravog razuma i kvalitetnih autorskih tekstova.
Sedamnaest (17) godina blogovanja nije malo i samo ta činjenica predstavlja uspeh kao što i čitanje raznih tema iz tog perioda sa ove vremenske distance daje posebnu vrednost ovom blogu.
Srdačan pozdrav
Za Jovana T. – Čini mi se da je interesovanje za moja pisanija dosta skromno, a time i za Forum. Mogu samo da promenim naslov sa 2021 u 2021-2022.
Nema foruma 2022?
Za Nemirnog – Ne prilagođovam tekstove naručiocima, već pokušavam da budem odmeren i argumentovan. Niko mi nikada nije tražio da se „prilagođavam“.
Odlican, analiticki tekst, koji navodi na ozbiljno razmisljanje (mada verujem da su autoru unapred preseli svi komplimenti koje ce za njega dobiti). Ako ignorisemo svakodnevno medijsko bombardovanje zdravog razuma, ne moze se iskljuciti mogucnost da prisustvujemo svojevrsnom „snuff rijalitiju“, u kome profesionalni glumci (svi do jednog, bez izuzutka), maestralno igraju svoje uloge, naturscici polako shvataju da ce biti fizicki zrtvovani, dok ce gledaoci otici kuci srecni sto su uopste zivi, potpuno ubijene volje za postavljanjem kljucnog pitanja: kako je moguce da sve vise radimo, a sve manje imamo i sve losije zivimo.
Za g. Katića:
Ako je RTS u pitanju, tekst će morati da bude vrlo odmeren. Nažalost, i RTS je podlegao zapadnjačkoj propagandi.
Vi ste svakako jedan od glasova razuma u ovoj zemlji, te ne sumnjam da ćete i pored pritisaka uspeti da ubacite neke objektivne, teške činjenice. Na primer:
– da rat već traje 8 godina i da je ovo što se trenutno dešava samo njegova kulminacija.
– da su zapadni mediji tokom tih 8 godina ignorisali patnje i genocid nad ruskim stanovništom u Ukrajini.
– da je Zapad u poslednja bar 4 meseca neprestano naoružavao Ukrajinu s ciljem proterivanja Rusa iz Ukrajine.
– da je Ukrajina 7 godina odbijala da u potpunosti primeni Minski sporazum. Nešto slično vidimo od 2013. na Kosovu i Metohiji.
– da su NATO i SAD ignorisale rusku pruženu ruku za razgovore o evropskoj bezbednosti.
– da je su konačni okidači za rusku vojnu akciju bili: izmevanje genocida u Donbasu od strane novog nemačkog kancelara Olafa Šolca i pretenzije Ukrajine da dobije nuklerano oružje.
– da Nemačka prvi put nakon Drugog svetskog rata otvoreno naoružava neo-nacističke vojne organizacije.
Pozdrav.
Za Nemirnog – Pisaću nešto za RTS, ali još uvek nisam siguran kakav će biti okvir.
За Немирног и остале – Цитирам по сећању – Достојевски – Русија је велика тајна не може се оком сагледати нити мишљу обухватити
Кога још у младости Достојевски, Јесењин – руска душа, Руски боготражитељи, као и Шарла Азнавура дух Русије није очарао, кад је рекао– Дошао сам са својом породицом као пријатељ ваше земље. Сви моји преци су говорили руски, а мој син Миша тренутно живи у Москви па сам за Русију и емотивно веома везан.
17.01.2022 Тимотхи Цолтон – Владимир Путин конзервативизам и
идеологија
Владислав Сурков, који је дуги низ година био кустос унутрашње политике Кремља, негирао је 2019. да апстрактне идеје одређују политику његове земље: „У Русији можете почети са било чим – од конзервативизма, од социјализма, од либерализма, али исто. То је оно што, у ствари, јесте.
Према Суркову, немогуће је дефинисати „Путинизам” као кохерентан скуп идеја док Путин не оде са сцене: „Путин тешко да је Путиниста, као што, на пример, Маркс није марксиста и није извесно да пристао би да буде кад бих знао шта је то. Али то мора да се уради за све који нису Путин, али би желели да буду као он.
Ова изјава је убедљивија када су у питању етикете него идеологија и уверења као таква. У истом есеју, Сурков признаје да су идеје и даље важне у новој Русији: „Од када је наша земља, после катастрофалних 1990-их, напустила идеолошке зајмове, почела сама да производи значења и покренула информативну контраофанзиву на Запад, европски и амерички стручњаци више и почело је више грешака у прогнозама.
Каква год била његова лична размишљања, Путин је дуго избегавао да своја уверења сведе на једну аксиоматику или слику. Међутим, то се значајно променило у његовом трећем, а посебно у садашњем четвртом председничком мандату.
Своје главне ставове изнео је у два термина, а оба су, занимљиво, позајмљена из страних језика. Прва је „цивилизација“: Русија као велика културна целина са високим степеном изолованости и привлачности мањих културних целина. Други, много чешће коришћен, је „конзервативизам“. Путин често прецизира овај термин. На пленарном састанку Међународног дискусионог клуба Валдаи у октобру 2021. користио је четири заменљиве формуле – „разумни конзервативизам“, „здрав конзервативизам“, „умерени конзервативизам“ и „оптимистички конзервативизам“. Импликација је била да постоји неразумна/нездрава/неумерена/песимистична верзија конзервативизма која Русији неће донети ништа добро.
Владимир Путин је учествовао на 18. годишњем састанку дискусионог клуба Валдај. Транскрипт пленарне седнице
Владимир Путин је учествовао на завршној пленарној седници КСВИИИ годишњег састанка Валдајског дискусионог клуба. Овогодишња тема је „Глобални преокрет – КСКСИ: Човек, вредности, држава“. Сесију је модерирао Фјодор Лукјанов, директор за истраживања у Фондацији за развој и подршку Међународног дискусионог клуба Валдај.
КЛУБСКА ДЕШАВАЊА
Путин је на Валдајском форуму приметио да је о конзервативизму почео да говори пре извесног времена, али се у ову тему упустио не због домаћих руских догађаја, већ због тешке међународне ситуације. „Сада, када свет пролази кроз структурални слом, значај разумног конзервативизма као основе политичког курса је много пута порастао управо због умножавања ризика и опасности, крхкости околне стварности“, рекао је он. Путин је нагласио да „конзервативни приступ није непромишљено чување, није страх од промена и није игра задржавања, а још мање затварања у сопствену љуштуру”. Напротив, позитивно је: „Ово је, пре свега, ослањање на проверену традицију, очување и повећање становништва, реализам у процени себе и других, прецизно усклађивање система приоритета, однос потребног и могућег,
Ово је општа слика, сасвим у складу са схватањем конзервативизма у другим деловима света. Амерички речник Мерриам-Вебстер дефинише конзервативизам као „тежњу да се сачува оно што је укорењено у политици“ и „политичку филозофију засновану на традицији и друштвеној стабилности, наглашавајући успостављене институције и фаворизујући постепени развој у односу на нагле промене“. Сасвим је могуће замислити да неке Путинове речи долазе са усана, рецимо, Џорџа Буша, Бориса Џонсона или Виктора Орбана.
На састанку Валдајског клуба Путину је постављено питање о универзалности његовог конзервативизма. Зар се традиције не мењају са временом и местом? Путин се сложио: „Наравно, постоји огромна оригиналност и посебности у сваком народу у различитим деловима света. Ипак, „постоји нешто што уједињује све људе“. Шта је ово? Овде је Путин изнео само два општа покретача: спасити живот и учинити га дугим. „Има и других. Зашто да их набрајам, ви сте овде сви паметни људи, сви све савршено разумеју“, додао је он. Била је то помало разочаравајућа формулација.
Одакле Путинов конзервативизам? Најједноставније објашњење, које се не може дефинитивно доказати или оповргнути, има везе са искушењима моћи. Две деценије у Кремљу и изгледи за још неколико година могли су га навести на принципијелни конзервативизам као средство за оправдање статуса кво.
Још једно потенцијално објашњење могло би да се односи на његову личност. Валдајево позивање на крхкост стварности било је релевантно за садашњост, али Путин је више пута приметио крхкост људског постојања. „Много тога нам се чини немогућим и неизводљивим! Као илустрацију навео је догађај који га је, по свему судећи, трауматизирао више него било који други – распад СССР-а. „Као што је било са Совјетским Савезом. Ко је могао да замисли да ће он сам себе срушити? Да, у страшном сну ово се није могло ни сањати. „Временом тестиране“ формуле су сасвим погодне за овај темперамент.
Шта је са интелектуалним знаменитостима? Овде је Путин дао неке наговештаје. Важно је напоменути да, упркос својим тврдњама о универзалности основних конзервативних вредности, он цитира само руске мислиоце. На Валдајском форуму поменуо је двојицу од њих који се најчешће налазе у његовој реторици – Николаја Берђајева и Ивана Иљина, филозофа који су 1922. депортовани из лењинистичког СССР-а и умрли у иностранству. Не именујући аутора поименце, Путин се осврнуо и на концепт страсти, који је формулисао совјетски историчар и етнолог Лев Гумиљов, чија су многа дела била забрањена током комунистичког периода. И Берђајев и Иљин су били заинтересовани за религију и културу, теме које је Путин редовно помињао последњих година, често са нагласком на „породичним вредностима“. Истовремено, Берђајев није био конзервативац у многим стварима, пошто се залагао за „духовну револуцију” и одбацивање многих модерних основа, а Гумиљов се не уклапа добро у конзервативну идеологију. Иронично, Путин није поменуо другог конзервативца, писца Александра Солжењицина, кога је два пута срео као председника и чак му је уручио Државну награду 2007. године. Предајући га, он је приметио да су „неки од корака које данас предузимамо на много начина у складу са оним што је Солжењицин написао“.
ДЕМОКРАТИЈА И УПРАВЉАЊЕ
Порекло и изазови конзервативне стратегије
Тимофеј Бордачев
Руска конзервативна спољнополитичка идеологија је одговор на притисак који Запад врши на међународни поредак, пише Тимофеј Бордачев, програмски директор Валдајског клуба, након резултата 18. Годишњег састанка Валдајског клуба.
СТРУЧНА МИШЉЕЊА
Политолог са Универзитета у Пенсилванији Цас Мудде, у својој студији о европском популизму, назвао га је „идеологијом танког центра“, погледом на свет који дотиче само део политичке агенде и тежи да ради у спрези са „основним идеологијама“ као што су национализам и социјализам. Чини се да је овај приступ прилично применљив на конзервативизам Владимира Путина. Иако је тај конзервативизам скициран прилично штуро, нема разлога да сумњамо у Путинове речи када каже да је то за њега права идеологија. Она је укорењена у ономе што и сам Путин признаје да је веома разнолика мисао. Путин, Буш, Џонсон и Орбан су можда конзервативци, али су веома различити типови конзервативаца.
Путин је на крају политичар и лидер, а не академик. У складу са тим треба проценити његов конзервативизам. Ово није потпун, аутономан концепт, већ само део интелектуалног апарата који Путин користи у својим активностима.
Овај текст одражава лично мишљење аутора, које се можда неће поклапати са ставом Клуба, осим ако није другачије назначено.
Za g. Katića:
Da li planirate da napišete analizu efekata sankcija na rusku ekonomiju? Čini mi se da su ovo veoma opasne sankcije, ravne objavi rata.
Za Ivana:
Hvala Vam za savet.
Немирни
За Ивана:
Ја нисам пророк, господине. Могу да искажем своје мишљење, које се после може али и не мора показати као погрешно.
Па то сам господине Немирни знао и без овог вашег „оправдања“ за изречено, али овај блог прате озбиљни људи који држе до изреченог..
Требали сте то да имате на уму.
Друго, и ово што сте прво написали / Немирни – Запад је капитулирао, готово је. Слава Русији! / и поставили је веће пророчанство него Нострадамусово додуше са обрнутим знаком 🙂
Мој савет – у тренуцима усхићења сврсисходније је мислити хладном главом него успламтелим, претпостављам, младалачким срцем.
Поздрав,
За Ивана:
Ја нисам пророк, господине. Могу да искажем своје мишљење, које се после може али и не мора показати као погрешно.
Ушли смо у 4. дан рата и јасно је да је руски напад изгубио на интензитивности. За разлику од Американаца који се не либе да гађају болнице, мостове и свадбе, Руси ипак имају мало више обзира према људском животу. Жеља да се избегну цивилне жртве има своју цену. Урбане борбе су ноћна мора сваког нападача, јер су војне опције у таквим околностима врло ограничене. Русима је најлакше било да спале читаве градове, поготово што би реакција Запада била једнако подла.
Али, Руси нису животиње и то желе да избегну. Макар цена такве одлуке била висока.
Немирни и његова теза 🙂
Не долази криза сама од себе, неко мора да је направи. А у овом случају се знало од почетка године да се спрема нови рат.
Што се Украјине тиче, ту не бих трошио много речи. Она ће престати да постоји у досадашњем облику и за то Украјинци могу кривити само САД.
Немирни и његова антитеза 🙂
Према информацијама из објективних, чак про-руских извора, руско напредовање је већ врло успорено. Руске жртве су велике и све је јасније да је Русија потценила отпор украјинских нео-нациста.
Е сад се питам, шта му је синтеза? 🙂
За госп. Катића:
Према информацијама из објективних, чак про-руских извора, руско напредовање је већ врло успорено. Руске жртве су велике и све је јасније да је Русија потценила отпор украјинских нео-нациста.
Што је најтужније, после ове руске операције, велики број умерених украјинаца који нису делили екстремне ставове Правог сектора и украјинске владе нагиње према мржњи свег руског.
Наравно, НАТО пакт од почетка сукоба допрема оружје и муницију у Украјину. Изгледа да је НАТО извукао бројне поуке из прошлих ратова у Украјини и Грузији. Русија је у овом сукобу сама. Кинези дају само моралну подршку и „поштују“ руске одлуке. Веома чудна одлука кинеза, с обзиром на њихов проблем у Јужном кинеском мору и на Тајвану.
За Младена – Ако рат буде потрајао, Русија ће га изгубити, а могуће је да Путинов режим тада буде срушен изнутра новцем тајкуна и њиховим везама. Мислим да грађани Русије немају апетит за веће и дуже жртвовање, па би Путин могао проћи као Милошевић.
Obzirom na sve sadašnje i buduće sankcije mislite li da Rusija ima sredstava da finansira moguće dugotrajan rat bez da dodje do pobune građana u Rusiji? Pitam Vas za Vaše lično laičko mišljenje. 🙂
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4718056/od-surovog-novog-sveta-do-opasnih-vremena.html
Poštovani g.Katić,.vaš novi članak ću tek pročitati,ali sam vas slušao na rb2,jutros,…kao i obično !!! ,sagledavanje šire slike,uz ubedljive primere iz prakse…uz to preciznost i jasnoća…pravo eks katedra izlaganje…pozdrav i dobro zdravlje. Damjan.
Marko B. – Ako je ukrajinska kriza (kao) naručena od strane Zapada, šta je onda Putin – izvršilac naloga Zapada, ili pak „korisni idiot“ Zapada?
Одговор Марку – Михаил Горбачов 16. ОКТОБАР 2014
МГ: Поновно уједињење Немачке није било изолован догађај, већ део процеса окончања Хладног рата. Перестројка и демократизација у нашој земљи отворили су јој пут. Без ових процеса, Европа би била подељена и у „замрзнутом“ стању деценијама дуже. И сигуран сам да би било много теже изаћи из тог стања.
Шта је нови начин размишљања? Признаје да постоје глобалне претње – а то је у то време првенствено била претња нуклеарним сукобом, који се може отклонити само заједничким напорима. То значи да треба изнова градити односе, водити дијалог, тражити путеве за прекид трке у наоружању. То значи признавање слободе избора за све народе, уз истовремено вођење рачуна о интересима једних других, изградњу сарадње и успостављање веза, како би се сукоб и рат у Европи онемогућили.
Ови принципи леже у темељу Париске повеље (1990) за нову Европу – виталног политичког документа који су потписале све европске земље, САД и Канада. Као резултат тога, требало је развити и учврстити његове одредбе, створити структуре, успоставити превентивне механизме, као и механизме сарадње. На пример, постојао је предлог да се створи Савет безбедности за Европу.
Не желим да ту генерацију лидера супротстављам следећој генерацији. Али чињеница остаје чињеница: то није учињено. А европски развој је био искривљен, чему је, треба рећи, олакшало слабљење Русије деведесетих година.
Данас морамо признати да постоји криза у европској (и глобалној) политици. Један од разлога, али не и једини разлог, јесте недостатак жеље наших западних партнера да уваже у обзир гледиште Русије и правне интересе у погледу безбедности. Испричали су аплаудирање Русији, посебно у време Јељцина, али на делу то нису узимали у обзир. Ту пре свега мислим на ширење НАТО-а, планове противракетне одбране, деловање Запада у регионима од значаја за Русију (Југославија, Ирак, Грузија, Украјина). Буквално су рекли „Ово се тебе не тиче“. Као резултат, формирао се апсцес и он је пукао.
Саветовао бих западним лидерима да све ово темељно анализирају, уместо да за све оптужују Русију. Требало би да се сете Европе коју смо успели да створимо почетком деведесетих и у шта се она, нажалост, претворила последњих година.
РБТХ: Једно од кључних питања које се појавило у вези са догађајима у Украјини је ширење НАТО-а на исток. Имате ли осећај да су вас западни партнери лагали када су развијали своје будуће планове у источној Европи? Зашто нисте инсистирали да обећања која су вам дата – посебно обећање америчког државног секретара Џејмса Бејкера да се НАТО неће ширити на исток – буду правно кодирана? Цитираћу Бејкера: „НАТО се неће померити ни инч даље на исток.
МГ: О теми „ширења НАТО-а” уопште се није разговарало, нити је тих година ни помињана. Ово кажем са пуном одговорношћу. Ниједна источноевропска држава није покренула ово питање, чак ни након што је Варшавски пакт престао да постоји 1991. Нису га покренули ни западни лидери. Разговарало се о још једном питању које смо покренули: да се осигура да војне структуре НАТО-а не напредују и да додатне оружане снаге из алијансе не буду распоређене на територији тадашње ДДР након поновног уједињења Немачке. Бејкерова изјава, поменута у вашем питању, дата је у том контексту. Кол и [немачки вицеканцелар Ханс-Дитрих] Геншер су разговарали о томе.
Путин: Став САД према Русији „антагонистички“
Одлука да САД и њени савезници прошире НАТО на исток одлучно је донета 1993. Од самог почетка сам то назвао великом грешком. То је дефинитивно било кршење духа изјава и уверавања која су нам дата 1990. године.
Ako je ukrajinska kriza (kao) naručena od strane Zapada, šta je onda Putin – izvršilac naloga Zapada, ili pak „korisni idiot“ Zapada?
Рат је почео:
(https://www.rt.com/russia/550426-ukrainian-air-defense-systems-suppressed/)
Надајмо се да ће бити врло кратак.
Размишљајте глобално делујте локално !?
Амерички рат за глобални поредак је у завршној фази, а исход неизвестан.
Поново нас мучи та проклета трилема или јасније речено политичка тријалектика са елементима утеривања страха у кости пучанству свих вера, боја и култура.
Садашња нетрпељивост Вашингтона са Русијом и Кином део су старог – и дугорочног плана, који је у фази реализације са неизвесним исходом, јер су у игри три велесиле и свака има свој циљ. Русија да задржи Сибир, Америка да га освоји а Кина да га купи.То је сасвим природно. Без Сибира енергетска будућност и технолошки развој је незамислив. А модеран човек хоће више, боље и лакше да живи на овој плавој планети 🙂
Неоспорно је да овај политичко интересни чвор трилеме Сједињене Државе хоће да пресеку. Тај план се креира вековима и сад западни рационалисти сматрају да је сазрело за разрешење. Међутим морају да пожуре јер ненадано стуже нови супер џин Кина. Која ће са Русима да нађе праведније решење по обе стране јер су геополитичке комшије.
Свима је јасно да Куна гради супердржаву са савршеном полицијско информативном управом и запањујућом контролом свега и свачега.
Једноставно, гледан трћи је миленијум је започео трећи историјски циклус гео-политичких промена али је интересантно како МИ у свакој глобалној чорби будемо мирођија 🙂
Ево наш Вучко мара да се определи којем ће се царству приволети.
Није му лако, али на муци се познају јунаци.
Жонглирање над политичким провалијом је умеће изабраног.
Народ ће то ускоро одлучити и преузети на своја плећа одговорност за учињено.
А ваљда ће и Господ припомоћи, доста смо лутали и грехе окајали 🙂
Једноставно зар не 🙂
Sve pohvale g. Katiću na njegovoj razboritosti. Pokušao sam podijeliti članak na FB, ali ga je fejsbukova „misaona policija“ nažalost uvrstila u spam i time blokirala dalje dijeljenje.
…a da zatim, kada uđu u Kijev, krenu da siluju žene…
G. Katiću, ovo je diskriminatorno. Zašto ne bi silovali i muškarce i transrodne osobe?
Bravo za tekst.
Zanima me kako to da je stamapanje novca na Zapadu godinama moglo da se obavlja bez da izazove ovakvu inflaciju.
Kakva je to granica koja je predjena, sta je to uzrokovalo da sad ipak dodje do inflacije?
За Перу Којота:
„Neki put mislim da smo mi kao labaratorijski pacovi za globalna desavanja.“
То је управо оно што је Југославија била. Покусни кунић за дешавања у Русији и око ње. И даље смо. Видите да исте стратегије које су користили над нама примењују у Русији.
#N.Katic
„Ali ako sam to propustio, neću propusti da ponovim – svet je u rukama psihopata, pa su otuda svi scenariji mogući, čak i oni najmračniji koji izmiču normalnom ljudskom umu“
Odoste Vi u teoriju zavere,paranoju ili je mozda post-covid, a i godine Vam ne idu u prilog😀.
Apropo tekuce situacije.Ako je neko bio pod stresom zadnjih 30 godina onda smo to bili mi.Kao da smo bili na pripremama za ovo sta se sprema.
Ajmo da vidimo
=============
Inflacija – check
sankcije – check
Rat u komsiluku – check
rat u zemlji – check
nestasice – check
Represija drzave-check
Jedino nismo imali atomsku bombu , mada su nas posipali sa svacim…Neki put mislim da smo mi kao labaratorijski pacovi za globalna desavanja.
New post from Nebojsa Katic’s blog – From another angle –
THE RIGHT CRISIS AT A PROPER MOMENT by Nebojsa Katic – published in the journal “Politika” 2022/02/23
Just when it looked like the pandemic was faltering, that the citizens may lay back and get to normal life, like there was hope that the world might get out of the permanent, induced psychosis, however… In the eastern parts of Europe, on the Russian-Ukrainian border, a new war is being threatened. There are such crises that just come like someone ordered them.
The global economic system, especially its western part, was in chaos for quite a while – to put it mildly. Or, to put it less mildly, in a dead end street. This chaos, which the pandemic was disguising for the last two years, as if ordered, now reaches the surface. Inflation, until yesterday treated as a transient phenomenon, seems to be not so transient. The real costs of living of the largest part of the population significantly exceeds the statistical rates of inflation, whereas the prices of essential products and services are growing *much* faster than wages. (In Britain, for example, a large number of citizens declare they are forced to choose between eating and keeping warm.)
Should states decide to seriously reduce inflation, like, you know, if they just stopped printing money and raised the real interest rates, the global financial system might crater, leading to a recession deeper than the ones we saw in 2009. or 2020. Should inflation be left to its own devices, the spiralling growth of prices and salaries, might, well, spiral out of control. This inflationary time buying might delay a recession, but it couldn’t change the traumatic end result. For a moment it looked like the central banks moved to stoke inflation, but in the last few days there appeared symptoms of a new hesitancy.
Just recently, an analysis of likely the most powerful of the world’s financial houses, „Black Rock“, was published, in which its analysts plead for tolerance against inflation. I don’t remember that big financial houses and their hawks were ever so tolerant of inflation. On the contrary, they were key preachers of price stability at any cost. The price tag was understood to include pushing states into a deep recession, no matter what the consequences might have to be borne by the citizens.
„Black Rock“ teaches us that inflation is not a monetary phenomenon and has nothing to do with the enormous quantities of newly printed money. No, now it’s about some kind of so-called. structural inflation. (Structural inflation was a concept out of fashion, regularly mocked by monetarists.) We learn that monetary policy cannot stabilize prices and economic growth at the same time, even though quite the opposite was claimed until yesterday. „Black Rock“ must have calculated what the growth of interest rates might mean for their balance sheets, severely deformed as it is by insane speculations, so it decided to drop the monetary doctrine and promote a more suitable one – at least until it’s more propitious to return to the doctrine.
But, what does all this have to do with the Ukrainian crisis? What is this ridiculous connection of inflation, economic policy, and a potential war in the east of Europe? The answer lies in history, which teaches that war is a great way to get out of the economic impasse. The „beauty“ of the Ukrainian crisis is that it hits several targets at the same time – it’s hiding the economic impasse, maintains and expands a state of fear, and paves the way to the realization of geostrategic and energy goals of the West, at least those of the USA .
Those who monitor the world’s media and statements by western officials, could inform themselves that the Russians are preparing to destroy the physical and electronic infrastructures of Ukraine, bombing women and children, and then, when they enter Kiev, they’ll start raping women and little childredn. (I made up the last two, since so far the western media do not yet talk about it.
In light of the Ukrainian crisis, the citizens of Europe will get it that their fiddling, their existential problems and their little insignificant lives are nothing compared to the dangers for the global order and democracy. One therefore needs to live with fear and poverty and blame the aggressive Russians for it. A potential war is more dangerous than Covid-19 and there is no lifesaving vaccines against it. Luckily there’s a doctor for this kind of crisis, and it’s called Mr. Nato. After the „new normality“ that has created a pandemic, the doctor now announces even newer normality. This new normality implies a peaceful strengthening of the military potential in eastern and southeastern Europe, so that the alliance would be ready for a new war – a defensive one, as always.
And for the case that the citizens of the West cut through the game and decide to revolt, the western democracies have been preparing the counter-solutions and testing them in Canada. Those who revolt may get quite a beating, be thrown into democratic gaols, and his private bank accounts may be democraticcally blocked. The last one is a novelty under the western day star, in which private property was sacrosanct.
This text didn’t treat the luckless, incompetent and sterile European Union and its tragic souzereignty to the USA. Hence, I omitted to say how the decades long EU policies were favoring their own detriment. But if I missed it, I won’t miss to repeat that the world is in the hands of psychopaths, so all scenarios are possible, even those darkest ones dodging the normal human mind.
On Wed, Feb 23, 2022 at 11:38 AM Nebojša Katić – Iz drugog ugla wrote:
> Nebojša Katić posted: “ Taman kada je izgledalo da pandemija posustaje, da > građani mogu da odahnu i vrate se normalnom životu, taman kada je izgledalo > da ima nade da svet izađe iz stanja permanentne, indukovane psihoze, „kad > ono međutim“ … Na istoku Evrope, na rusko-ukrajinskoj“ >
Не долази криза сама од себе, неко мора да је направи. А у овом случају се знало од почетка године да се спрема нови рат.
Што се Украјине тиче, ту не бих трошио много речи. Она ће престати да постоји у досадашњем облику и за то Украјинци могу кривити само САД.
Русији санкције више ништа не могу, њихов једини ефекат су још ближе везе Русије са Кином. Путин је више пута поновио да санкције помажу домаћој привреди да се опорави. Сигуран сам да ће након нових санкција ЕУ, привреда Русије процветати. Ко зна, можда поново видимо руске аутомобиле на светским (источним) тржиштима. Што се пшенице и осталих житарица тиче, Русија је огромна земља. Није тешко наћи добру плодну земљу за сејање. Рударство, металургија и друге гране тешке индустрије су и пре санкција били заштитни знак руске привреде. Када Кинези дођу да граде савремене путеве, наћи ће се решење за остало.
Кина исто осећа прилику, коју ће до краја године сигурно искористити. Тајван је већ дуго трн у оку и мора се спречити његово даље наоружавање. На примеру Израела видимо шта чак и једна мала земља може да уради када је наоружана до зуба. Тајван је вештачки направљена држава, што се види по уобичајеној сервилности само једној страни у конфликту. Свака нормална, суверена земља суочена са смртном опасношћу ће увек бирати средњи пут, без гурања прста у око далеко моћнијој сили и суседу. Тајван се деценијама отворено ставља на једну страну и то ће бити његов крај.
На Западу је у току општа хистерија и неверица. Искрено, мука ми је да читам изјаве званичника САД, ВБ и ЕУ. Толику дозу цинизма и лицемерства нисам никада осетио, а пуки сам посматрач у овој кризи. Могу само да замислим како се осећају Руси и народ у новим републикама. Ваше прогнозе су биле врло тачне, Небојша. Њихова понзи шема се више не може скривати.
Штета што је серија „Кула од Карата“ изгубила своју главну звезду. Кевин Спејси би бриљирао у новој сезони, уверен сам.