Za slučaj da nekoga to interesuje, NIN je danas objavio moj odgovor na tekst iz prethodnog broja u kome sam bio glavni junak.
KAKO NIN OBMANjUJE SVOJE ČITAOCE
Da li su novinari NIN-a postali udruženje za blaćenje ljudi po narudžbini? Da li je NIN ozbiljan nedeljnik ili klizi u tabloidni brlog uobražavajući da je reputabilna novina? Na osnovu sopstvenog iskustva počinjem da verujem da je u pitanju ovo drugo.
U poslednjem broju NIN-a od 21.4.2022. pojavio se tekst pod naslovom „Softveri za izvlačenje para“. Kroz insinuacije i nategnute konstrukcije NIN pokušava da kaže kako se u okviru zdravstvenog sistema Srbije događaju neke stvari iza kojih se krije korupcija, i da je jedno od preduzeća koje je deo te koruptivne prakse i Nites, čiji sam ja „suvlasnik“. A kako sam ja „suvlasnik“, onda je normalno da u podnaslovu teksta krupnim slovima bude i moje ime, a dalje u tekstu i moja „suvlasnička“ slika. A kad je tako kako ugledni NIN piše, zašto se ja sada bunim i preko novina odričem svog unosnog „suvlasništva“?
Nites je sistem od više kompanija koje rade u nekoliko država. Nites ima i svoju finansijsku filijalu u Londonu i ja sam jedan od dva direktora tog preduzeća. (Uzgred, reč direktor i reč vlasnik nisu sinonimi i nije neophodno ekspertsko poznavanje engleskog jezika da bi se to razumelo.) Londonsko preduzeće ne radi u Srbiji niti je ikada radilo u Srbiji. To preduzeće nema nikakve veze sa lobiranjem, ugovaranjem ili realizacijom projekata koje druge filijale Nitesa obavljaju na tržištima na kojima rade.
Nitesova filijala iz Londona nikad nije imala kontakte sa zdravstvenim sistemom u Srbiji, niti sa bilo kojim Nitesovim klijentom, na bilo kom Nitesovom tržištu. To se odnosi kako na formalne tako i na neformalne kontakte bilo koje vrste. Uz to, Nites iz Londona a ni ja lično, nikada nismo imali kontakte s bilo kim iz srpskih struktura vlasti ili javnih preduzeća. Moj „kontakt“ s vlastima se svodio samo na kritiku ekonomske politike vlasti, a neki od kritičkih tekstova i intervjua bili su objavljeni i u NIN-u.
Organizaciona struktura Nites sistema je takva da su i poslovanje, vlasnička i upravljačka struktura sistema potpuno otvoreni i lako se mogu proveriti kroz kompanijske registre tamo gde su Nitesove kompanije osnovane. U sistemu nema ofšor firmi, anonimnih društava ili trast kompanija iza kojih se može sakriti vlasništvo. Isto važi i za tokove novca.
Da je NIN zaista hteo da proveri ko je vlasnik, ili ko su „vlasnici“ Nitesa, to je mogao saznati preko interneta za manje od jednog sata, bez velikog napora. Da je to bio stvarni cilj, NIN bi video da Nites ima samo jednog vlasnika i da to nisam ja. Iz kompanijskog registra i uredno priložene dokumentacije to je kristalno jasno, osim ako onaj ko to istražuje nije novinarski šarlatan ili diletant, ili ako ne skuplja informacije po kafanama.
Ako je ovako kako ja kažem, a jeste, kako je onda NIN zaključio da sam ja „suvlasnik“ Nitesa? Ili, ako sam ja suvlasnik Nitesa, ko su drugi „suvlasnici“, gde su ta imena u tekstu i zašto ih NIN krije? Šta je izvor NIN-ovih informacija i gde to mene nađoše kao „suvlasnika“?
NIN nije pronašao da sam ja „suvlasnik“, već je to izmislio, ili je neko drugi to izmislio za njih. Besramna izmišljotina o „suvlasništvu“ je služila kako bi se moje ime i slika pojavili u tekstu sa čijom temom nemam nikakve veze. Zbog čega NIN ovo radi mogu da naslutim, ali za razliku od NIN-a koji svoje slutnje i laži može slobodno da štampa, ja i sa slutnjama moram biti oprezniji kako ne bih bio isto što i NIN. Tragično je u šta se pretvorila novina duge tradicije i na šta su se sveli NIN-ovi standardi u novinarstvu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Nadovezao bi se malo na diskusiju o kamatama. Po g. Vidakoviću ekonomija najbolje funkcioniše kada su REPO stope oko 3-4%. Niske kamate nisu dobre jer banke ne mogu pokriti troškove rizičnih plasmana. Nama ostaje da čekamo i vidimo šta će se desiti. Ako FED i ECB uspeju obuzdati inflaciju sa kamatama od 3-4% oni koji su uzimali kredite u evrima mogu očekivati skok rate za 30-40% + ukalkulisni možda manji pad vrednosti RSD u odnosu na evro. Koliko god da zvuči surovo mislim da će se ovo moći izdržati uz neko još uvek podnošljivo stezanje kaiša. Ukoliko kamate nastave da rastu onda će 1% rasta kamate doprinositi više od 10% rasta rate na kredit + dinar će verovatno morati prilično devalvirati. To već ne znam kako će se izdržati ali o tome je trebalo misliti ranije. Meni je neverovatno da su ljudi prihvatali promenljivu kamatnu stopu (belibor i euroribor) nakon svih negativnih iskustava sa kreditima naročito u vezi sa CHF.
Svako ko je uzeo kredit sa fiksnom stopom (mislim da građane) ima sada lagodnu poziciju, inflacija radi za njega i sada je bitno da se ne prevari da mu banke uvale neko refinansiranje ili da ga ubede da ranije otplati kredit. Treba po meni nastaviti sa otplatama rata do kraja. Šta će biti u budućnosti – videćemo. U mom selu sam od starijih ljudi čuo priču o „Bugarskoj prognozi“. Voditelj bugarskog dnevnika kaže “ Poštovani gledaoci danas je bilo lepo sunčano vreme a šta će biti sutra – videćemo“.
Ostaje nam da se nadamo da će se opšti nivo kamata stabilizovati na 3-4%. Mislim da bi to bilo najbolje za sve. Takođe, ponovo da istaknem mislim da je era niskih kamata prošla i da se u dogledno vreme neće vratiti.
Za Vladana – Da li ćete se zaduživati s varijabilnom ili fiksnom stopom ne zavisi samo od vas, već pre svega od banaka koje kredite nude. Ne možete fiksirati stopu, ako to banka ne nudi. O pogubnosti deviznih ili valutno indeksiranih kredita sam napisao veliki broj tekstova. Ali i ovde imate isti problem jer banke, uglavnom, samo takve kredite i nude. Zašto država to dopušta je ključno pitanje.
Slabija rublja u ambijentu visoke inflacije, sankcija i već limitirane spoljne trgovine ne daje one pozitivne efekte koji inače idu uz depreciranu valutu. Sankcije će više doprineti diversifikaciji domaće proizvodnje nego što bi to uradila slaba rublja.
Što se tiče valuta delimično pokrivenih robom, to nije isto što i npr. zlatno važenje na kome je počivao globalni dolarski sistem do početka 70-tih. Delimična pokrivenost je samo neka vrste psihološke i ekonomske garancije da valuta može da bude prihvatljiva i za strance a ne samo za domaće, jer ima pokriće u realnim dobrima. Npr. norveška valuta nije rezervna valuta, ali je svima prihvatljiva zbog norveških energetski resursa koji su implicitno pokriće.
g. Katic
Hvala.
Upravo kako sam mislio. Varijabilna i refinansiranje u problemu.
U celoj stvari mi samo nije jasno ko pri zdravoj pameti uzima promenljivu kamatnu stopu posle 2008. Ja sam mislio da posle 2008. niko vise nece pomisliti na varijabilnu. Jos vise ne razumem da neko uzima promenljivu kamatnu stopu u valuti koju NE zaradjuje…
Sad ja malo sa teme na temu:
1)
Nafta skupa, prirodni gas skup.
Da li ispravno razmisljam ako kazem da Rusiji zapravo odgovara slaba rublja jer za isto bure / 1m3 gasa dobije vise rubalja?
Naravno arapima isto odgovara skupa nafta.
Zasto bi onda Rusija ista radila da zadrzi kurs rublje?
Zbog dugova koje ima u dolarima/evrima?
Ali Evropljani ionako placaju u evrima (koje posle Rusi konvertuju u rublje). Znaci Rusi mogu te evre da koriste da vrate dugove (bez da konvertuju), a pritom kurs drze niskim. Svakako ce smanjiti uvoz i osloboditi trziste za domace proizvodjace.
Sta mislite, koliko je verovatno da uvedu placanje gasa u zlatu?
2)
Ne razumem koncept koji se pominje da ce u neke valute biti delimicno pokrivene robom.
„Partially backed by commodities including oil, gas, and even gold.“
Ono sto ja razumem je: Donesi 20 dolara, dacemo ti uncu zlata. Potpuna pokrivenost. Ne znam sta znaci delimicna pokrivenost. Mozete li, molim Vas, da mi pojasnite?
Za Vladana – Rast kamata nosi dva rizika. Prva je što se najveći veliki broj kredita bazira na promenjivoj kamati. Drugi problem je što rast kamata pogađa u drugom koraku i dužnike sa fiksnim kamatnim stopama. Kako svi žive na dug – i države i građani i veliki delovi privrede – njihovo zaduženje u vremenu stalno raste, ne smanjuju se. Dakle, stari krediti se otplaćuju novim zaduživanjem, a ono postaje sve skuplje jer su kamate u porastu. Države stalno povećavaju dug u apsolutnom iznosu i uvek imaju potrebu za refinansiranjem.
za g. Katica,
Na trenutak stavimo na stranu ekonomski rast.
Gledamo cisto odnos duznik-poverilac
Jedno pitanje iz rubrike glupih:
Svuda citam kako ce podizanje kamatne stope razbiti mnoge…?
Refinansirajuci krediti ce biti skuplji svakako. Ali niko nece refinansirati po vecoj stopi.
1) Ali ako je kamata fiksna, fiksirana prilikom uzimanja, onda duznika bas briga sta se desava jer je on „osigurao nisku“ kamatu. Onu po kojoj se zaduzio.
Da li sam u pravu? ili negde gresim?
Problem ce biti za one koji su uzeli promenljivu kamatnu stopu.
2) Kada min. finansija izdaje obveznice, premija (kamata) je isto fiksna.
Ako je budzet u ravnotezi i nema problema servisiranja postojecih, min. finansija nece uzimati nove pozajmice, kako vece stope onda uticu na njih?
U problemu ce biti oni koji imaju deficit i/ili moraju da refinansiraju.
Da li sam u pravu ili negde gresim? Gde?
Cisto iz ugla duznik-poverilac.
Za Aleksandra – Ne znam kakva je valutna struktura spoljnog duga Srbije jer se pregled objavljuje u evrima. Znamo koliko država Srbija duguje u dolarima, ali ne i koliko duguje privatni sektor. (Ne verujem da to može biti visok iznos.) Možda podatak postoji, ali ja ga nemam.
Država u dolarima duguje oko 3.7 milijardi i to je oko 10% ukupnog javnog duga. To nije mnogo i to je dobro. Nevolja s rastom američkih kamata je što dolar jača a to povećava dug iskazan u evrima ili u drugim lokalnim valutama. Problem je što će pre ili kasnije doći i do rasta ostalih kamatnih stopa i što će se dolarski efekat preliti kroz globalni sistem. I ostale zemlje kreću s podizanjem kamatnih stopa i Evropska centralna banka neće moći dugo da sedi na ogradi.
Postovani g Katicu,americki FED je upravo podigao referentnu kamatnu stopu za citavih 0,5%.(obicno to cini za po 0,25%,).Da li mozete da nam kazete za koliko ce to opteretiti ovogodisnji budzet Srbije,a za koliko ce poskupeti krediti u buducnosti?Hvala unapred na odgovoru…
Sto se tice Engleske propagande, o uticaju Kine na Sri Lanku, imate zanimljiv tekst ovde:
http://www.chinaafricarealstory.com/2021/12/bbc-misrepresents-my-views-on-debt-trap.html
Na sajtu BBC-a je bila objavljena „ispravka“ u delu Corrections and Clarifications. Bez iznenadjenja, sada kada googlam da bih dodao link ovde, tu stranicu ne mogu da nadjem medju prvih deset, a prvi link je propagandni tekst koji opet osudjuje Kinu ze ekonomske muke Sri Lanke.
U vreme pandemije Srbija je konvertovala kredite u juanima u evre i dobila negativnu kamatnu stopu. To su bili krediti na 20 godina. Onaj koji je prihvatio da varaća juane je računao da će juan padati u odnosu na evro. Kako sada stoje stvari to će se teško desiti.
Što se tiče Šrilanke, verovatno su krediti u juanima doprineli bankrotu jer je juan jačao u odnosu na evro od 2007 godine za skoro 100%. Od pandemije skoro 20%. Postao je vrlo skupa valuta a uz to su kamate na juane visoke.
Što se tiče kamata sve više stičem utisak da povratak na staro nije moguć. Kamate će rasti po mom utisku do 3-4% i to će dovesti do „reseta valuacija“. Karte u međunarodnoj podeli rada će biti drugačije podeljene i sve će se prevrednovati ali bukvalno sve, imovinske kategorije, aseti, robe……
Postovani,hvala Vam na odgovoru.Zaboravio sam na uticaj pandemije na turizam…
Za Aleksandra – Problemi Sri Lanke su kombinacija faktora – pandemija je uništila turističku industriju, država je smanjila poreze da olakša život građana, a potom je došlo do rasta cena sirovina i energenata. Zaduživanje je trajalo godinama i država se zanosila i ohrabrivala nedramatičnim odnosom spoljnog duga i BDP-a. Pri tome izgleda da su i infrastrukturne investicije bili prevelike za ekonomiju poput šrilankanske.
Priča o kineskim kreditima koji su potopili Sri Lnku je netačna i politički naduvana. Ukupan obim kineskih kredita nije veći od obima japanskih. Pre će biti da je problem vezan za kredite koje je država uzimala od stranih, privatnih kreditora. Bojim se da je ovo tek početka kriza država u razvoju.
Novinari su ili glupi ili pokvareni ili oboje…Nevezano za ovo,da li bi mogli postovani g Katicu da nam objasnite kako je Sri Lanka prakticno bankrotirala?Cini mi se da je radila upravo ono sto Srbija radi vec 20 godina( fiskalna i monetarna politika po receptima MMFa i Svetske banke,a istovremeno uzimanje kineskih kredita i izvodjaca za infrastrukturu…)