Kada su lideri Evropske unije doneli odluku da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata za prijem u EU, a da izostave Gruziju, razočarani građani Tbilisija izašli su na ulice, demonstrirajući protiv svoje vlade koja ne čini dovoljno da ih približi EU. Ova groteskna odluka izazvala je nezadovoljstvo i u zapostavljenom regionu Zapadnog Balkana, koji već decenijama čeka na prijem u EU.
Odluka EU je groteskna jer su Ukrajina i Moldavija dve države s najnižim BDP-om po stanovniku u Evropi i do juče su tretirane kao tzv. neuspele države. (Neuspela države je kovanica koja se koristi u političkoj teoriji i ublažen je prevod grublje engleske sintagme.) Farsa je tim veća što je ovde reč o ciničnom, propagandnom gestu, budući da malo kome u EU pada na pamet da ove države zaista i primi u svoje članstvo.
Ima nečeg tragično infantilnog u istočnoevropskom doživljaju sebe i svog mesta u Evropi. Istok Evrope, njegov najveći deo, odbija da odraste i da se emancipuje, tražeći staratelja na koga će preneti odgovornost za sopstveni život i sudbinu sopstvene nacije. Čini se i da nema tog poniženja koje se ne može otrpeti kako bi se stiglo do EU ili kako bi se makar sačuvala iluzija o budućem, skorom članstvu.
Velika većina građana želi u EU jer je vidi kao jedini način da se izbavi iz stega svojih političko-tajkunskih, duboko korumpiranih i nekompetentnih elita. Nesposobni da se izbore za sebe i budućnost svoje porodice, poniženi i ostavljeni u stanju beznađa, građani se nadaju da će EU obaviti taj posao umesto njih i da će urediti njihove zemlje. Reč je o detinjastoj naivnosti. Zadatak onih koji odlučuju u EU je da štite svoje političke i ekonomske interese, a da istočnoevropski prostor urede samo u meri koja je potrebna da se ti interesi lakše ostvaruju.
Iskustvo uči i da članstvo u EU ne rešava problem korupcije, ne garantuje vladavinu prava, niti stvara kompetentnu političku elitu. Korupcija, ta rak-rana modernih društava, pogotovo tranzicionih, nije briga Zapada, sem u sferi retorike. Naprotiv. Što je društvo korumpiranije to su njegovi resursi jeftiniji i lakše nalaze put do svojih stranih vlasnika, dok je država sve nesposobnija da konkuriše na svetskoj ekonomskoj sceni. Konačno, korumpirana elita svoj novac ne drži u Africi, niti se korupcija dešava u poslovima između istočnoevropskih aktera i poslovnih ljudi s Tasmanije. Hanter Bajden bi, na primer, mogao Ukrajincima da rastumači kako sistem zaista funkcioniše. A možda bi i predsednik Zelenski, „sluga naroda“ i aktuelni zapadni heroj, mogao da objasni građanima Ukrajine čemu služe bankovni računi rasuti po egzotičnim lokacijama širom sveta koji se povezuju s njim.
Kada se korupcija ostavi po strani, postoji mnogo veći politički problem koji se manje vidi. EU, kao deo zapadne alijanse, kontroliše prostor istočne Evrope nedopustivo arbitrirajući ne samo u lokalnim političkim procesima, već i ne dopuštajući da se prostor konsoliduje a odnosi među državama stabilizuju. Namećući svoje usluge „fer posrednika“, EU neprincipijelno podržava svoje trenutne ljubimce čak i kada oni flagrantno krše dogovore, vrednosti i principe za koje se EU tobože zalaže. Kao da neko želi da ove države i narode ostavi u stanju stalne zavade kako bi EU, obećavajući članstvo „na grani“, nastavila da kontroliše ovaj prostor blokirajući sve druge opcije.
A kako EU pomaže na svojoj koži danas osećaju nesretni građani Ukrajine. Da li je zaboravljeno koliko je EU (prateći SAD), manje ili više otvoreno, podržavala manjinski, agresivni ukrajinski nacionalizam koji je razorio zemlju i na kraju je doveo do rata? Ti procesi nisu počeli majdanskim državnim udarom 2014, već traju bar od „narandžaste revolucije“, od kraja 2004. Da li ikome promiče i koliko se EU trudi da se rat u Ukrajini produži i da Ukrajinci nastave da ginu? EU je danas opasna asocijacija u kojoj mali broj političara sve češće donosi odluke na štetu i protiv interesa čak i svojih građana i umesto faktora stabilnosti i mira postaje generator haosa.
U čekanju na spasonosni prijem u EU, zemlje kandidati su već potrošile decenije i nastavljaju nemilice da troše vreme. Iz gliba u kome se nalaze, ove države mogu izaći samo ako shvate da evropske iluzije ne pomažu i da svoje unutrašnje i spoljne odnose moraju urediti same. Kolika je verovatnoća ovakvog ishoda svako za sebe može da proceni. Uzgred, i ja spadam u red onih Srba koji su dugo verovali da je EU najbolja, pragmatična i realistična opcija za Srbiju. Danas sam, blago rečeno, žestoko poljuljan u tom uverenju. U onome što EU danas radi ne uspevam da prepoznam ni mudrost ni dobronamernost.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Ukrajinski nacionalizam doveo do rata? Pročitajte Putinov esej.
U najkracem, dijagnoza tacnija biti ne moze. Verovanje istocnoevropljana u EU je bilo ravno verovanju u Deda-Mraza, koji luduje za time da im stagod velikoga pokloni. Mislim da se narod, bar kod nas, ipak polako trezni od takvih fantazija. Pred ocima se polako pomalja realnija slika doticnoga lika – pa to je zapravo Robbing Hood, vide sada vec mnogi. On pljacka siromasne, daje bogatima – a pri tom i sebe smatra bogatim.
Dok je, medjutim, narod kod nas shvatio razlike izmedju stvarnosti i legende, zemlju je napustilo stotinak milijardi dolara ‘privatizacijom’ nekadasnje drzavne imovine. Ona se sada ljuljuska u mirnim lukama na romanticnim ostrvskim destinacijama. Sada se vise nema sta privatizovati, al se zato lepo uzme kredit, da unuci imaju sta da otplacuju. Pa kako takve lidere istocne Evrope mr. Hood nece voleti. Obozava ih. Da neki pored svega i dalje nalaze povoda da veruju u EU bajke, zaista je zadivljujuce.
Za Luku – Već sam pisao i govorio o deglobalizaciji. Najbolje je pratiti finansijske i političke vesti i izvoditi zaključke za sebe. Bar ja tako radim. Možete pogledati i ove priloge ako imate vremena:
(https://www.youtube.com/watch?v=PC4gJAR8Lyk&t=3296s)
(https://www.youtube.com/watch?v=tojoeN4skw8)
https://nkatic.wordpress.com/2016/11/10/srpska-lekcija-nemackoj-a-i-ire-objavljeno-u-dnevniku-politika-09-11-2016/
https://nkatic.wordpress.com/2016/08/11/globalizacija-kao-batina-sa-dva-kraja/
Poštovani gospodine Katiću,
U nekom od nedavnih komentara spomenuli ste termin “deglobalizacija”. Da li time mislite na povratak proizvodnje u zemlje porekla, zbog povećane cene rada u Kini i sličnim zemljama u razvoju, slično terminu “reshoring” koji se koristi u SAD? U tom slučaju, možete li preporučiti izvor iz kog bih mogao više da naučim o deglobalizaciji? Bilo bi idealno ako biste Vi napisali tekst o tome 😀
@Марко Лукић – У нади да ћете погледати предавање о заборављеном генијалном српском научнику.
Марко хвала на прилогу.
Погледах и пријатно се изненадих да неко следи ову универзалну мисао које се са муком пробија већ два и по миленијума, још од Хераклита.
Та ужасно комплексна мисао и најдубља истина за коју ми можемо, како време долази спознати, је управо сигнал који рефлектује ову глобалну кризу, коју ми примећујемо и осећамо, али још на видимо никакву идеју да се она реши.
Јавно је наговештавају Чомски и Кисинџер, други је наслућују али не умеју да је спакују у уверљив исказ. О свему овом што професор говори као делу Стојановића је много јасније речено код генијалног шифранта и логичара Курт Гедела једног од највећих мислилаца двадесетог века.Његова теорија отворених скупова најједноставније и најјасније таутолошки даје природно логичку слику стварности која има исту форму закономерности којој подлежу психијатрија, ратови, економије, социологије до закона квантне физике, преласка из есенције ка егзистенцији, од не бивства ка бивству. Управо ово питање је Хегела до краја живота ужасно нервирало. Прелазак енергије у материју. Односно, како то црква каже силазак светог духа у овај свет.
Још су стари источни народи то једноставно крстили као основну и апсолутну универзалију – све је у једном једно је у свему.
Срдачан поздрав!
(https://youtu.be/ZbCvMnifObQ)
У нади да ћете погледати предавање о заборављеном генијалном српском научнику.
Срдачан поздрав!
Марко
За Ивана Грозног – Мој коментар није се односио на руску спољну политику у доба Јељцина (трезног или пијаног, свеједно), већ на економску шок-терапију тада спроведену:https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/
@Marko B
Селим II или неки други падишах, небитно је. Суштина је у султанском моделу. У таквом моделу функционише само једна институција, а све остало служи да испуни форму. Колико знам, Швајцарска не функционише тако. А кад смо већ код пијаног Јељцина, како то да је пијани Јељцин за свог наследника предложио ВВП? Иначе, занимљив је тај пијани Јељцин. Када је требало да се гласа за Резолуцију 757 или за резолуције којима је НАТО добио право да интервенише у БиХ, онда је био пијан. А када је те исте 1992 требало да се ратује у Приднестровљу и Абхазији на територијама међународно признатих држава онда није био пијан.
@Aleksandar – nisam nikakav genije,a daleko bilo da imam ista zajednicko sa nasim Predsednikom. Ja primećujem, osim imena – Aleksandar 🙂
За Александра – Мислим да је успоравање Кине комбинација фактора – драстичне кинеске ковид мере, глобално успоравања раста, а вероватно су ту и први кораци деглобализације.
@Aleksandar
Слажем се,
Туђман је био само извођач радова.
Главну идеју је реализовао Ватикан преко ‘непогрeшивога’ папе Војтиле.
Папа Војтила био је политички активиста, пацифиста, антиглобалиста и апсолутиста, бранитељ теолошког конзервативизма.
Za Ivana: nisam nikakav genije,a daleko bilo da imam ista zajednicko sa nasim Predsednikom.Osim svakodnevnih informacija iz medija,setio sam se americkog projekta S.E.C.I.,s pocetka devedesetih.S tom razlikom sto je taj projekat trebalo obuhvatiti vise zemalja nego Open Balkan.Trebalo je da obuhvati i Hrvatsku pa je to Franjo Tudjman sprecio,na nasu srecu.Ali i tada je kljucna uloga bila namenjena Turskoj.Mislim ,na zalost,da taj projekat odgovara i Kini,zbog velicine trzista,a ni da Rusija ne bi to sprecila..
За Ивана Грозног – „Ни Швајцарском ни Белгијом које сте поменули не управља се као Србијом – по моделу Селима II.“
Можда Иван разуме, али мени уопште није јасна ова аналогија са моделом управљања Селима II.
Можда би се пијани Борис Јељцин могао упоредити са Селимом II и његовим моделом владања: као што је пијани Селим II препустио сву власт Мехмед-паши Соколовићу, тако је и пијани Борис Јељцин препустио сву економску власт екипи „младих реформатора“ окупљеној око „шок-терапеута“ Јегора Гајдара.
Али када је у питању Александар Вучић, ја заиста не видим аналогију: ако је Селим II препустио сву власт Мехмед-паши Соколовићу, ја заиста не видим како је то Вучић препустио сву власт, шта знам, Ани Брнабић?!
@Aleksandar
Ацо царе ти си лаички геније, ако ниси лично председник Вучић 🙂
Ово је нешто најбоље најјасније и највероватније што се може догодити.
Ако си ти ову мисаоно-логичку конструкцију скоцкао само из свакодневних информација онда имаш политичко-логички интуитивни рефлекс бољи него сви ови наши плаћени и професионални коментатори који само обмањују јавност.
Ту мислим на разне медијске ‘звезде’ које дају шупље изјаве да народ само збуњују.
Али Ацо, ипак мислим да си ти ово однекуд покипио и овако га сензационално баш у овом тренутку пласирао.
То тврдим знајући историјску законитост, да се историја понавља, али не увек иста већ слична по једном калупу чију форму неизбежни фактор реалполитике нужно намеће.
Историјски треба пропратити све документе и предлоге који су се налазили у свим опцијама решавања Балканског питања од одласка Османлија са ових простора. Видимо да проблем још није решен већ се само усложњава.
Генијални Наполеон је тачно закључивао – Балкан је део Азије у Европи.
П.С.
Не прича се џаба о идеји – ПОЈАС И ПУТ – а Србија после Цариграда најважнија станица.
@Ivan
Ја бих за почетак био задовољан да Србија личи барем на Словачку. А Швајцарска је много далеко. Ни Швајцарском ни Белгијом које сте поменули не управља се као Србијом – по моделу Селима II.
Postovani g Katicu,da li bi ste mogli ds nam pojasnite slab rast. kineskog BDP u drugom kvartalu?Da li su lokdauni jedini razlog ili ima i drugih? Kako ce se kretati Kina do kraja ove godine?Unapref hvala na odgovoru…
Postovani g Katicu,da li bi ste mogli ds nam pojasnite slab rast. kineskog BDP u drugom kvartalu?Da li su lokdauni jedini razlog ili ima i drugih? Kako ce se kretati Kina do kraja ove godine?Unapref hvala na odgovoru…
Ovde se neki komentatori pitaju o nasoj sudbini.Evo kako ja to vidim,kao politicki laik.a)U Evropsku Uniju Srbija nece uci nikada,niti nas oni hoce,niti to odgovara nasim politicarima.Narod bi hteo novac iz EU,ali da mi postavljamo uslove i da radimo sta hocemo,uglavnom.b)Druga mogucnost je ulazak u neku Veliku Evroaziju,na cijem celu bi bila Rusija.Mozda,ali za sada nije realno,iz geografskih i ekonomskih razloga.c)Potpuno samostalna Srbija(mozda i prosirenih sadasnjih granica).San mnogih generacija ,ali mislim potpuno nerealna opcija.U stvari moguca samo posle svetskog loma,mnogo veceg nego sto je ovaj sada.d)Najrealnija opcija.Srbija slabi veze sa EU,i ulazi dublje u tzv Otvoreni Balkan.Njemu pristupa i Crna Gora,a posle uklanjanja Kurtija,ulazi i Kosovo*.I onda,za par godina,dolazimo do sustine ovog antisrpskog i antievropskog projekta iza kojeg stoji USA:Otvorenom Balkanu pristupa Turska i verovatno BiH.Posto ovaj projekat podrazumeva i slobodan protok ljudi,za nekoliko godina ce milion i vise Turaka doci da zivi ovde.Srbija se vraca u okvir neke vrste Osmanske imperije.Zivi bili pa videli….
@Иван Грозни
Uvaženi, smatrao sam vas ozbiljnim sagovornikom, pa tako da na ovakva pitanja ili poturanja ne želim niti mogu da dajem ozbiljne odgovore a još manje da vodim polemiku.
Ali ipak evo malog osvrta iz političke prakse Evrope na primeru Švajcarske.
Švajcarska, predstavlja možda i najbolji primer razvoja unutrašnjeg uređenja na tlu Evrope. Poznato je da je Švajcarska danas savezna država, sastavljena od kantona ( Kad nas bi to bile regije ili pokraine – moj dodatak ).
Do ustanovljavanja današnjeg uređenja, Švajcarska je prešla dug put.
Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija – je Federalna povelja, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji.
Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.
Lenoir Noel Pierre, navodi da bi „Male zemlje trebale da zasnivaju svoju
nezavisnost na činjenici ravnoteže snaga pa navodi primer (Belgija i Balkanske zemlje do II sv. rata) ili postojanju sila-zaštitnica.
Male zemlje imaju interes da se zaštite od apsolutne dominacije velikih sila ugovorima između Istoka i Zapada, pozivanjem na primenu međunarodno utvrđrnih principa ili međunarodnog prava da ni jedna velika sila ne može jednostrano nametati volju jačega (Kisindžerova „realpolitika”) primenom prava bio bi formiran uređeni svet, kojim dominiraju opšta načela i pravda.
Mislim da je ovo jasno u skladu sa međunarodnim pravom i našim sadašnjim stanjem.
Na kraju ljutanja po ovom guravom svetu, od nemila do nedraga, ovo je jedini put stabilizacije Bakana.
Mnoge su karte na stolu i u igri,važno je pametno odigrati za budućnost Srbije.
Mnogo otkrih ali neka se diskusija proširi treba nama dočekati trezni rujnu zoru.
Eto Grozni malo smirenoumlja za tvoju usplahirenu dušu 🙂
Dijalog Dzefrija Saksa i Tajlera Kovena iz 2015 je fiino ostario. Taman pominju ist. Evropu: Rusiju i Poljsku.
„Džefri Saks i Tajler Kauen raspravljaju o prokletstvu resursa, zašto je Rusija propala, a Poljska uspela, čarter gradovima, Saxovom kineskom optimizmu, JFK-u, Polu Rozenštajnu-Rodanu, da li će Afrika uspeti da prevaziđe zamku srednjeg prihoda,..“
(https://youtu.be/w8pEgvzJ7p4)
Не знам зашто г. Катић избегава размену аргумената када се поставе конкретна питања. Ја сам цитирао део текста из последњег пасуса. Ако не желимо у ЕУ, шта онда желимо и какве су позитивне и негативне последице те одлуке?
Postovani Nebojsa i citaoci bloga,
Hvala Nebojsi na jos jednom odlicnom tekstu. Pratim clanke iako ne komentarisem cesto.
Nadam se da moj komentar nece zvucati van konteksta.
Radio sam godinu i po pre „rata“ sa Ukrajincima i mogu da potvrdim da korupcija jeste problem, ali jos veci problem je neeticnost i nedostatak kompetencije. Npr. medjunarodni konsultanti se dovode da rade ne narocito slozene planerske/inzenjerske poslove. Domaci su tu da uzmu novac, ali ne i da urade posao. Nije da Srbija ima previse kompetentnosti, ali je ipak mnogo ispred Ukrajine.
Sto me dovodi do anegdote i poente. Krajem prosle godine moj prijatelj je organizovao skup bivsih Jugoslovenskih ekonomista u Kopenhagenu i jednu od dve prezentacije drzala je (online) Danica Popovic. Nikad nisam cuo goru prezentaciju, sramotno lose. Engleski jezik je cak i dosta dobar za njene godine i za cinjenicu da joj nije maternji, ali sve ostalo nije na nivou postene bachelor teze.
Mnogo vaznije od EU, Rusije, Kine, BRIKS-a i sl. je da resimo svoja unutrasnja pitanja. Niko nam (iz inostranstva) ne smeta da rascistimo univerzitet tako sto proteramo „konsultante“ i vratimo nastavu i istrazivanje, zatvorimo Megatrende, podignemo ugled i modernizujemo osnovno i srednje obrazovanje, da sredimo zdravstvo, itd.
За Ивана Грозног – „Узгредна“ опаска не може бити тема текста и то би морало бити јасно свакоме ко пажљиво чита текст. Ваши коментари се нису бавили темом, па ћу се отуда искључити из дигресивне полемике.
За г. Катића
Закључак Вашег текста гласи овако:
„Uzgred, i ja spadam u red onih Srba koji su dugo verovali da je EU najbolja, pragmatična i realistična opcija za Srbiju. Danas sam, blago rečeno, žestoko poljuljan u tom uverenju. U onome što EU danas radi ne uspevam da prepoznam ni mudrost ni dobronamernost.“
Мислим да мој пост итекако има везе са Вашим текстом. Ако ЕУ није више опција за Србију, шта би онда требало да буде наша опција? Евроазијска унија, тзв. БРИКС, несврстаност по СФРЈ моделу, можда да постанемо осамдесетшести субјект РФ? Моје питање је једноставно. Ако Србија више не жели или не може да иде ка ЕУ, у реду. Мене највише интересује колико ће нас то коштати, политички, економски, демографски, итд.
@Ivan
Србија као балканска Швајцарска? Да ли сматрате да је реално да велике силе дозволе Србији да чува опљачкано благо?
За Ивана Грозног – Нисам успео да доведем у везу мој текст и Ваше коментаре. На пример, мој текст се не бави тиме да ли источноевропске државе треба да иду на Запад или на Исток, па је отуда позивање на SWOT анализе како би се разрешила та дилема, сасвим бесмислено. Када текст нема везе с темом текста, боље га је постављати на форум.
@Иван Грозни – Чак има и оних који мисле да је у Србији могуће оживети социјализам.
У овом твом исказу се препознах.
Изнео сам само своје претпоставке система који има елемената који се могу искористити за буђење колективног духа народа у овако безидејним идеолошким временима.
Иначе моје идеје, нормална ствар не само моје,су да у данашњој идејној констелацији међународних односа добије простор позиционирања између Истока и Запада нешто слично као Швајцарска.
На ту идеју данас типује много рационалних људи који сматрају да тај специфичан модел може да нам донесе неки мир на овим немирном просторима.
@Vladimir Dž
Иатраживачки дух ме је одвео на велики део постсовјетије. Имао сам прилику да се својим очима уверим како изгледају многи крајеви Русије. Употребићу само једну реч – БЕДА. Вратимо се сада питању шта је то Исток. Да ли су Јапан, Тајван, Ј. Кореја, Сингапур и Хонг Конг Исток? Не нудим своје интелектуалне услуге младим људима као Ви већ само покушавам да оне који прате овај блог наведем на размишљање. Ако је циљ ове земље пут у ЕУ, онда треба навести СВЕ предности и опасности таквог пута. Можда неко мисли да је могуће вратити време и оживети покрет несврстаних. Многи на овом порталу сматрају да је наш пут на „Истоку“. И то је легитиман став, али само вас молим да изнесете његове предности и опасности. Чак има и оних који мисле да је у Србији могуће оживети социјализам. Да ли је могуће да је Србија једина земља у Европи која не зна куда иде? Земља без излаза на море, окружена не баш наклоњеним суседима, без савезника. Уместо расправе о црвима предлажем да направимо нешто као SWOT анализу. Србија у Евроазијској унији, са Киргистаном и Таџикистаном – предности и недостаци. Србија у ЕУ – предности и недостаци. Несврстана Србија – предности и недостаци.
Nemam nikakvu nameru da se nadmećem sa Groznim.
Moje javljanje je pre svega namenjeno za mlade ljude koji posećuju ovaj blog. Oni bi trebali da obrate pažnju na ono što se ovde piše. Da ih zainteresuje i ovakvo banalno pisanje poput „crvi i bube“. Da ih istraživački duh odvede recimo do Svetskog ekonomskog foruma, ili Rokfelerove i Soroševe fondacije….
Da vide i pročitaju kakvu kuhinju im spremaju ti koje neko naziva pečat normalnosti. Da shvate da to uopšte nije više neka normalnost, već da su debelo ušli u doba izopačenosti i teške degeneracije. Pisano je mnogo o tome u istoriji, kako su civilizacije prolazile kroz različite faze, i da je česta pojava bila sunovrat velikih i moćnih jer im je moral bio narušen.
Da shvate da Istok podiže jedan Veliki zid prema toj normalnosti. Da im polako ukidaju resurse i da ne žele saradjuju sa njima kao nekad.
Iz prostog razloga jer se ti normalni više ne ogledaju u ogledalu.
Чланак објављен у Политици се може третирати са више аспеката.
Један је кроз његову тезу да је европски исток инфантилан. Тачност тога се мора оставити по страни, јер у оквиру једног новинског чланка прави аргумент се не може развити.
Зато, текст је пре артикулација ауторових утисака и осећања о судбини народа у једном, њему блиском, региону света.
У том погледу, чланак је рафиниран и пријатан за читање.
Али он је такође и покушај активизма : покушај да се делује на свест читалаца кроз опис политике ЕУ, и кроз дијагнозу проблема у психологији народа:
У томе видим један проблем. Наиме, могу навести бар два психотерапеута који кажу да психолошке дијагнозе таквог типа нису ни корисне, ни пожељне. Ево објашњења једног од њих (https://odysee.com/@FwapUK:1/MIKE3456:7) од 10:15.
@Ненад, Торонто
Хвала на исправци. Мада, не бих користио термин монголоидна већ туркијско-монголска.
@Vladimir Dž
Ако је Ваш једини аргумент да ми понудите гастрономски ужитак у конзумирању црва и других вишећелијских животиња са меким ваљкастим телом без удова онда је то заиста врхунац Ваше еристичке вештине. А када смо већ код поменутих ђаконија подсетио бих Вас на јеловник већине становништва у Маовој Кини за време Великог Скока и у Џугашвилијевом СССР-у за време насилне колективизације.
@Marko B.
Слажем се, социјализам увек напредује кроз праксу, тако што се друштвене девијације отклањају на време. То свакако мора ићи у корак са временом, напретком квалитета живота, науке и праксе.
Закључак:
Народи, или тачније грађани неког друштва, стварају сопствену историју, али не могу да је креирају како они сањају, већ како се реално може градити по нужном историјском калупу који реалност намеће. Пракса је показала да садашњи ‘демократски’ нихилизам само доноси хаос.
Међутим нама је само небо граница 🙂
@Ivan – Uz dužno poštovanje, mislim da je i ovaj „religijski“ segment jednako važan:
Наша партија се увек придржава узвишених идеала комунизма, а чланови Комунистичке партије — посебно водећи партијски кадрови — треба да буду чврсте присталице. Вера у марксизам и вера у социјализам и комунизам је политичка душа комуниста, духовна окосница која нам омогућава да издржимо сваки тест. (,,,)
Чврсти идеали нам омогућавају да стојимо усправно и широко посматрамо отвореног ума. Они нам омогућавају да ублажимо понос и нестрпљење у добрим временима, а да победимо очај и панику у лошим.
Marko B. – Ali zato “brat Si” gura “socijalizam sa kineskim karakteristikama” ne samo kao nacionalnu ideologiju, nego takoreći kao religiju?
Си има услове да гура социјализам са Кинеским ликом.
Преносим кључни идеолошко – идејни Сиов став из постављеног прилога.
ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈТЕ;
„Земље бирају своје доктрине као одговор на историјске проблеме са којима се суочавају. Било је времена када је кинеска нација била осиромашена и слаба и препуштена на милост и немилост. У то време истраживане су све врсте доктрина и токова мишљења. Капитализам је покушан и пропао. Реформизам, либерализам, социјалдарвинизам, анархизам, прагматизам, популизам и синдикализам су такође сви покушани и сви пропали. Нико од њих није могао да реши проблем будућности и судбине Кине“.
Си закључује: „Марксизам-лењинизам и мисао Мао Цедунга извели су кинески народ из дуге ноћи и успоставили Нову Кину, а управо је социјализам са кинеским карактеристикама довео до брзог развоја Кине“.
Сијеви аргументи су веома концизни и логични. Без обзира на то да ли се неко слаже или не са путем којим Кина иде, па чак и са неким његовим образложењима, нема сумње да су његове кључне тезе, које се тичу улоге Комунистичке партије у стварању независне, а потом и снажне Кине, исправне.Сам живот потврђује написани и изречено.
Е сад се упитајмо, имамо ли ми ту интелектуалну и прагматичну елиту да изведемо такав историјски подухват по нашој мери и на наш начин?
Одговор се сам намеће, али га у једном интервју даје и Кокан Младеновић:
„Србија је коматичном стању, а народ у прекаријанском положају !
Имамо директну спрегу државе и мафије, до мере да не знате где се један појам завршава а други почиње; имамо свеукупну естрадизацију живота и претварање државе у ријалити програм у коме се у блату рве седам милиона људи, уз благослов цркве, судства и полиције; имамо законе који важе само за сиротињу и раднике који се као робови изнајмљују десперадосима неолибералног фашизма… Имамо дакле дневни повод не за протесте, већ за револуцију, али кад се дотакнемо капацитета, ту почињу проблеми. Мислим да ћемо, да бисмо дошли у позицију да отерамо ову власт, морати прво да отерамо највећи део наше неспособне и корумпиране опозиције“,
За Перковића, Добрића и сл.
Познато је да ad hominem приступ даје додатну тежину вашим тезама и чињеницама које сте тако елоквентно изнели. Само напред.
За Грозног, на тему кремаљске азијатске деспотије. Имам осећај да бисте хтели да додате и придев монглолидне али сте свесни негативног историјског и друштвеног контекста. Извињавам се смо грешим.
Put u EU je postao besmislen onog trenutka kada su države EU, u zvaničnom dokumentu, zatražile “međusobno priznanje” Srbije i Kosova.
Čak i ne razmatrajući tu političku sferu evropskih ucena, danas je jasno da su ekonomske ucene daleko opasnije. Kako Srbija da reaguje kada evropski investitori budu prisiljeni da napuste naše tržište? To nije teško uraditi nekakvom sveobuhvatnom regulativom. Npr. “evropske investicije ne smeju postojati u zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji”. I šta onda?
Druga stvar koja se ne spominje često. Te njihove investicije više štete razvoju Srbije nego što pomažu. Stvara se klima kako je Srbima potreban gazda koji će da ih natera da rade. Narod gubi i ono malo znanja i preduzetništva što je postojalo pre 2000. godine. Domaće kompanije kao da ne postoje i tretiraju se kao siročad, što je nacionalna sramota. U bilo kojoj drugoj državi bi svaka Vlada koja forsira strane investicije pala za manje od godinu dana.
Iskreno nikad nisam bio za ulazak u EU, a danas nisam ni za neku dublju saradnju. Vezivanje za šizofreni, opasni i nedobronamerni entitet kakav je EU, za mene je suludo.
Veliki pozdrav i hvala Vam na otrežnjujućem tekstu.
@Aleksandar – “Mislim da je glavni uzrok nedostatak nacionalnih ideologija u svakoj od ovih drzava,pa i nasoj.”
Ali zato “brat Si” gura “socijalizam sa kineskim karakteristikama” ne samo kao nacionalnu ideologiju, nego takoreći kao religiju:https://redsails.org/regarding-swcc-construction/
Mislim da je glavni uzrok nedostatak nacionalnih ideologija u svakoj od ovih drzava,pa i nasoj.Onda bi se znalo i gde idemo i s kim i kako.Naravno,za to su potrebne i odgovorne nacionalne elite.
Meni je zelja bila da budemo deo Evrope Nacija,koja bi se prostirala od Rejkjavika do Vladivostoka.Od toga vise nema nista.Predsednik Putin je, izabravsi ovakav nacin resavanja problema Ukrajine,svesno ili nesvesno odveo Rusiju u Aziju i vidimo da se sada radi na projektu neke Velike Evroazije sa Rusijom na celu.Mislim da je to greska,jer u takvoj zajednici ce muslimanski narodi biti u vecini u odnosu na Ruse,ali to je ruski izbor i sta se tu moze.Evropa je sada u potpunosti pod americkom dominacijom.Morace vise da se izdvaja za naourzanje,uglavnom anericko,skuplju naftu,gas,hranu…i to je put u propast.Amerika je samo na privremenom dobitku,unutrasnji raskoli su sve veci,a ekonomija sve slabija.Na kraju,da se izrazim sportskim recnikom: U polufinalu su ispale Evropa i Rusija,u finale idu USA i Kina.Kada ce se finale odigrati,ne znam,ali po meni je Kina veliki favorit za pobedu.Hvala g Katicu na inspirativnim tekstovima i nastupima….
Каква год да је, ЕУ својим чланицама даје неки „печат нормалности“. – Grozni
Eto demokrate su počele da jedu bube i crve širom zapada. Kreni i ti snjima pa svojim primerom pokaži tu normalnost.
Za Ev Dabrić:
Kao neko ko odavno sumnja da je Nebojša Katić banalna neznalica sa tendencijom ka patetičnom pisanju, ali nikako ne mogući da ga uhvatim na delu, molio bih vas da mi (nam, verujem da ima još zainteresovanih) navedete bar neki konkretan primer (najbolje sa navodima iz ovog teksta) koji potvrđuje neku od tih konstatacija.
Takođe bi pomoglo i da navedete neku tvrdnju Marije Zaharove ili Dimitrija Peskova, ili nekog drugog stanovnika Kremlja, koju g. Katić tako vešto provlači kroz svoje tekstove, znajući da posetioci ovog bloga više veruju njemu nego nekim Rusima.
I na kraju, idealno bi bilo da navedete jedan primer obrazovanog, utemeljenog i trezvenog pisanja o ovoj temi, kojem se tako samozaljubljeno srbujući g. Katić bavi, a mi mu, ne znajući za bolje, naivno verujemo.
Zaista biste se osevapili ako biste uspeli da nas bar malo odvojite od tog nekul i večito ponavljajućeg neznalice.
Unapred hvala!
Odgovor g. Katiću,
Prošlo je dobrih dva veka od buđenja naše ‘nacionalne svest’ a Srbija još nije formirala svoju novu državu.
Dvesta godina znoja, krvi, smrti, seoba, tragedija i još se ne vidi taj naš ‘dobar model’ !? Pa za ovih dvesta godina da smo samo ćutali, ko drugi, danas bi nas bilo 20 miliona. A biološka logika je prosta – čije stado toga i livada.
Jenostavno rečeno mi nemamo ideju koja pobeđije. A ako smo superiorniji od drugih u okruženju, jer sebe krstimo – NEBESKIM NARODOM – kko to mi tvrdimo, gde su nam rezultati !?
A istorijska istina govori drugačije.
Sve nekadašnje na primer Britanske, Holandske, Francuske kolonije su platile veliki ceh kolonijalizmu i danas su to mahom zemlje u razvoju koje su naučile lekciju od osvajača i trasirale sabi jasan put u budućnost.
P.S.
Složiću se sa Vama kad mi navedete jedan primer sličan našem koji je uspeo.
Ja nasuprot ne znam ni jedne ‘domoradce’ koji su samouspeli izuzev Severne Koreje 🙂 normalno potpomognute Kinom i Rusijom.
Zašto nezavisna Mongolija nije našla svoj ‘dobar’ model. U stvari možda je ovaj Mongolski model ‘dobar’ model, jer istraživanja pokazuju da su oni jedan od najsretnijih naroda na svetu, još potomci Džingi Skana, a mi Srefana Nemanje 🙂
То што Србија и сличне земље нису чланице ЕУ, пре свега је њихова кривица, иако ни ЕУ није безгрешна. Каква год да је, ЕУ својим чланицама даје неки „печат нормалности“. Уосталом, избор између ЕУ и кремаљске азијатске деспотије и није неки тежак избор.
Za Ev Dabrić čitam gospodina Katića 10 god i vecinu sto je pisao se pokazalo tacnim.Ako se neslažete sa g Katićem nemojte ga ni čitati.Gospodin Katić je jedan od rijetkih poštenih intelektualaca.Ti vaši komentari su besmisleni
Za Ivana – Ne znam za humane okupatore. Svi dobri modeli nastali su zahvaljujući „domorocima“, često i kada je stanje u državi i društvu izgledalo beznadežno.
U Atini prtestanti blokirali grad, traze izlazak iz EU. Ne mogu da zive od stezanja kaisa i diktata.
U Kijevu masu zastavicama EU.
2004
Gpspodine Katiću, zaključujete – “Iz gliba u kome se nalaz/imo/e, ove države mogu izaći samo ako shvate da evropske iluzije ne pomažu i da svoje unutrašnje i spoljne odnose mora/mo/ju urediti same. Kolika je verovatnoća ovakvog ishoda svako za sebe može da proceni”.
Moj odgovor je – spasonosnu formulu mi i ostali ne možemo da nađemo !?
Pitate se kako?
Jednostavno!
Evo ovako, država još naročito ako je mala,siromašna, geostrategijski na putu jačima, je uvek bila i biće inferiorna i nestabilna. Takvu državu sa uređenim sistemom danas je nemoguće stvoriti. Mi ne možemo biti sretni, slobodni, nezavisni po našim aršinima kojima merimo pravo, slobodu, istinu i istoriju.
To je naš kolektivni intelektualni utopizam.
Voleo bih da nisam u pravu, ali neka mi neko od svih naših intelektualnih akrobata prezentuje načelni plan vaskrsenja nove Srbije u okvirima naših želja, snova i nadanja.
Danas je teško ovo izreći ali znam da je odgovor na ovo mnogo teže dati.
Ovim pitanjem šta mi zapravo hoćemo, svi bavimo i još ne videh ni jedno slovo napisano na ovu temu koja je goruće za naš opstanak.
Jedino se sećam Mihizovog predloga iznetog u nedeljniku NIN od Juna 1992 godine, Taj predlog u obliku neke deklaracija u 10 tačaka imao je za cilj da se mirnim putam rekonstruiše SFRJ.
Ako ono nije moglo da prođe, a predlog je podržalo mnogo intelektualaca ondašnje SFRJ. Imali su podršku stranog faktora, danas je to samo ilizija da se može pronaći čaroban algoritam rešenja našeh problema po našoj meri.
Zakljičujete Katiću i tvrdite: “Uzgred, i ja spadam u red onih Srba koji su dugo verovali da je EU najbolja, pragmatična i realistična opcija za Srbiju. Danas sam, blago rečeno, žestoko poljuljan u tom uverenju”.
Ja gospodine Katiću imam samo jednu želju, koja je nažaost iluzorna. Da dođe jedan human okupator i da nametne svoje vrednosti koje funkcionišu u životu jedne stabilne državice, na primer kao Singapira.
Ovaj kometar je napisan na osnovu jedne neporecive istine koju vreme stalno potvrđuje.
Realna istina koja na početku škodi bolja je od iluzije koja gaji nadu da će nam nekada nešto pasti s’neba.
Pozdrav,
Vaši „kritički“ napisi o Istočnoj (kao i o svakoj drugoj) Evropi su tragično banalni, puni neznanja, samo prekriveni patetikom. Jedini cilj im je da pokažu kakve su budale i idioti Evropljani i Amerikanci, a kakvi si vi pametan i alternativno nastrojen Srbin :)). Ali u stvarnosti, vi ste kao papagaj koji ponavlja narative Kremlja, i ništa više.
Da Vas podsetim na jedno Vaše podsećanje. Nije stvar u Itaki već u putovanju. Naravno ako je smisleno…