Zapadne ekonomije su na ivici recesije i to bi trebalo da bude zabrinjavajuća vest … osim za najmoćnije zapadne poslovne pa i neke političke strukture. Ako bude sreće, ako se ekonomske i geopolitičke karte nameste kako treba, umerena recesija će pomoći ostvarenju njihovih ciljeva, koje nije baš mudro javno deklarisati.
Iz ugla interesa velikog kapitala, visoka inflacija nije ključni problem, koliko god da je u centru medijske pažnje i koliko god da ugrožava golu egzistenciju ogromnog broja ljudi. Gospodare univerzuma najviše brinu kretanja na tržištu rada, gde je prvi put, posle mnogo decenija, tražnja za radnom snagom veća od ponude. Ova neravnoteža dovodi do neugodnog pritiska da se plate zaposlenih povećavaju. Radnici su, sasvim neuviđavno, počeli čak i da izvoljevaju tražeći (i nalazeći) bolje plaćene poslove. Kako u zapadnim ekonomijama produktivnost odavno stagnira ili sporo raste, kako se rast troškova ne može u punom iznosu preneti na cene, rast plata preti da nagrize profite. A ugrožavanje profita je prilično nepopularno – bar je tako poslednjih nekoliko stoleća, od kada je kapitalizam na sceni.
Situacija s platama danas pomalo podseća na sedamdesete godine prošlog veka, kada su realna primanja radnika bila na vrhuncu i kada je uloga sindikata bila veoma važna. U zapadnom svetu radnici su nepodnošljivo, gotovo uvredljivo dobro živeli. Nešto se moralo uraditi i rast inflacije tih godina, velikim delom izazvan skokom cena energenata (kroz dva tzv. naftna šoka), ponudio je izgovor za obračun s razmaženim radnicima. Inflacija je eliminisana strahovitim rastom kamata i dubokom recesijom koja je time izazvana. Masovna otpuštanja, jad i beda pomogli su da se radnici disciplinuju, sindikati desetkuju, i da se uđe u zonu sreće i stabilnosti koja je počivala na višedecenijskoj stagnaciji radničkih primanja.
Kako je tokom osamdesetih godina došlo i do velikog ubrzanja globalizacije i seljenja proizvodnje u Aziju, industrijski radnici zapadnog sveta su i bez recesije masovno gubili dobro plaćene poslove u industriji i prihvatali loše plaćene poslove u sektoru usluga. Neki su se kroz alkohol, drogu i kriminal prilagodili novoj situaciji. Amerika je, inovativna kao uvek, rešenje našla i u masovnom zatvaranju neprilagođenih građana (pogotovo tamnije boje kože), i tako postala svetski lider u zatvorskoj populaciji po glavi stanovnika. Slom socijalističkog Istoka (i posledično slabljenje zapadnih socijalističkih partija) cementirao je taj sjajni ambijent u kome je kapital trijumfovao i kojim je otpočeo novi ciklus neviđenog bogaćenja njegovih vlasnika.
Rast dolarskih kamatnih stopa je, zgodno, gurnuo u dužničku krizu ogroman broj država trećeg sveta i oduzeo im bar jednu deceniju rasta i razvoja, lišavajući ih pri tome ekonomskog suvereniteta koji je prešao na MMF. Ako je verovati tadašnjim kreatorima američke ekonomske politike – ja ne bih – njima je potpuno promaklo da će takva monetarna politika naneti ogromne štete državama trećeg sveta.
Ako je ovo kratko podsećanje faktografski ispravno, bilo bi očekivano da se nešto slično ponovi i danas. Mehanizam bi mogao funkcionisati tako što će se rast cena energenata i hrane stalno veštački podsticati, a krivica za inflaciju svaljivati na zlog Putina. Neophodni, umereni rast kamata u prvoj fazi će se nepotrebno odlagati kako bi se dodatno podstakla inflacija, da bi se potom rast kamata naglo ubrzavao, jer se, gle, inflacija otela kontroli. Iako su prethodne rečenice pisane u kondicionalu, reč je o scenariju koji se već uveliko realizuje.
Bitno je da se inflacija kontroliše isključivo monetarnom politikom, te da se fiskalna politika nikako ne koristiti za njeno suzbijanje. Pogotovo je važno da se ne povećavaju porezi na profit korporacija ili porezi bogatijim slojevima društva iako i oni imaju antiinflacioni efekat. Rast kamatnih stopa će biti sasvim dovoljan da se problem reši – izazvaće recesiju i porast nezaposlenosti uz realni pad nadnica. To će sniziti i troškove proizvodnje i tražnju i tako staviti inflaciju pod kontrolu. Radnici bez posla će prestati da fantaziraju o boljim platama i prihvataće ponovo bilo šta kako bi se preživelo. Na kraju tog puta je povratak u idilično stanje kakvo je vladalo poslednjih decenija. (Uzgred, recesija je danas još važnije sredstvo pritiska na rast plata nego ranije – deglobalizacijski procesi su već počeli i pretnja seljenjem industrije na istok neće više imati isti, ucenjivački potencijal.)
Što se zemalja u razvoju tiče, one su već na mukama i više od 40 država je na samoj ivici bankrota i na putu na kome su već Šri Lanka, Zambija ili Argentina, na primer. U MMF-u se verovatno slavi i nazdravlja – biće posla preko glave. A možda su sve ovo samo mračna snoviđenja teoretičara zavere?
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
@Bojan 2 – “Nekako cenim da je g. Katić kao rezident VB upućeniji u njen nuklearni potencijal i da, iako to nije predmet njegovog interesovanja, iskustveno sigurno više zna od Quora.”
Mr Katic je prilično jasan kada je u pitanju percepcija na Zapadu, dakle svakako i u VB, ruske snage, pa sledstveno i ruskog nuklearnog potencijala – dovoljno je poslušati ovih tridesetak sekundi njegovog intervjua za Catena Mundi:
(https://www.youtube.com/watch?v=mD5Zx1bDybw&t=7m56s)
[7:56 – 8:29]
S druge strane, ako je ruski nuklearni potencijal percipiran kao slab, Britanci svoj doživljavaju kao veoma snažan – bar ako je verovati Katićevom svedočenju o britanskoj percepciji sebe samih:
(https://www.youtube.com/watch?v=mD5Zx1bDybw&t=1h49m46s)
[1:49:46 – 1:51:02]
Хвала Стефане, мада је похвала мало претерана.😁
Poštovani gospodine Katić,
Odlična analiza i sinteza ujedno,
Vaši intervjui bi se trebali proglasiti Nacionalnim Blagom Republike Srbije. Vi ste naš prozor u svet,
Veliki poštovalac vašeg rada i dela,
Stefan programer i dobri komšija s Taš-a.
G.Ivane,pa Grcka je u EU i NATO,sta ce njoj OB?Iako je u NATO zajedno sa Turskom,nisu ludi da ucestvuju u projektu koji bi doveo do naseljavanja Turaka po Grckoj.Nije valjda da verujete nasim polticarima i da slusate sta pricaju?Pa upravo je doticni politicar takvom izjavom sakrio pravi razlog ucesca Turske. Izbori u Turskoj?Zar sumnjate u njihov ishod,dokle god je Etdogan ziv,pa mu treba neki poseban spin na Balkanu?Ali ako bi Vi voleli da ovde opet vladaju Turci,onda je ova diskusija besmislena.
@Ivan
Ako se ne varam, ovaj blog bi uskoro trebao da slavi punoletstvo, a ja ga pratim barem desetleće. Stavovi, saveti, previđanja našeg domaćina su imali svoj tok koji nikada nije imao doživeo salto mortale i uvek je odisao, barem za mene, dobronamernošću. Ja uvek po toj osnovi delim ljude – dobronamernost. Čovek može da pogreši, ali dok god je dobronameran, sposoban je da spozna greške.
Nepozvano sam prokomentarisao vaše pitanje Nebojši, jer za mene deluje neverovatno da ga pitate o nečemu što dominantno provejava u njegovim tekstovima na temu Srbije i čovečanstva, a kad je to toliko dominantno razmišljanjr onda je to filosofska misao na te teme, a ne puko pisanje koje se menja kako vetar duva. Obzirom da smo neposredno pre toga vodili, izgleda ispraznu, diskusiju na temu nedostatka filosofije, malo me je začudilo.
Tekst koji ste prosledili na čitanje je pisan u formi napamet naučenog gradiva koje u realnoj primeni nema svrhu ali se i dalje držite naučenog. Društvo nije egzaktan entitet u kom uvek važe najprostija matematička pravila. Da važe, ne bi se hiljade najpametnih, ljudi koji su završili i stekli velika znanja, bavilo problemima kako da manje razmišljamo, a valjda je u . Pozvali ste se na VI, AI, ИИ… Onog dana kad počne da daje smišljenije odgovore, možda počne i da postavlja nezgodna pitanja.
Za Aleksandra
Ta tvoja dilema jeste iritantna slažem se.
Evo taze vesti po tom pitanju.
Na pitanje novinara – Odkud su tu prestavnici Mađarske i Turske, Vučić odgovara – Nismo najbollji ali nismo ni najgori u svemu. Zašto bi se odrekli saradnje sa Turskom, zašto sa Mađarkom?
Iz tako nejasnog odgovora zaključujem –
Da se prisustvo Čavušoglua na samitu o Otvorenom Balkanu i sledeći dolazak Erdogana u Srbiju može tumačiti kao predizborni spin Erdogana pred izbore u Turskoj. Zanimljivo je da Grčki predstavnik nije došao iako je uredno pozvan.
Postovani Ivane,napisao sam vec na nekom drugom portalu da,na zalost,ni Kina ni Rusija nece spreciti ulazak Turske u OB.Kini odgovara ekonomska globalizacija i vece trziste,a Rusija ne moze sebi da priusti da zarati i sa Turskom.Na zalost,Rusi su resili da se okrenu potpuno ka Aziji i Rusija nije vise evropska(u politickom smislu) drzava.Kako ce im tamo biti ne znam,dovoljno je reci da samo muslimanski Banglades(velicine Grcke)ima 20 miliona stanovnika vise od cele Rusije.Ali,to je druga i duga tema.Opet da naglasim,jedno je OB bez Turske,gde je Srbija relativno najjaca,a Srbi najbrojniji.Sa ulaskom Turske,sve se menja.Drzava sa osamdeset miliona stanovnika postaje apsolutno dominantna.I opet,tzv slobodan protok ljudi ce omoguciti (sada)mirnodopsku invaziju Turaka na Balkan .Bez ispaljenog metka,bez Kosovske bitke,neprimetno i sigurno.Uostalom,procitajte danasnju izjavu Kristofera Hila pristinskim medijima i bice Vam sve jasno ciji je zapravo ovaj projekat.Ne bih vise zloupotrebljavao strpljenje naseg domacina,vreme ce pokazati ko je bio u pravu….
Postovani Ivane,napisao sam vec na nekom drugom portalu da,na zalost,ni Kina ni Rusija nece spreciti ulazak Turske u OB.Kini odgovara ekonomska globalizacija i vece trziste,a Rusija ne moze sebi da priusti da zarati i sa Turskom.Na zalost,Rusi su resili da se okrenu potpuno ka Aziji i Rusija nije vise evropska(u politickom smislu) drzava.Kako ce im tamo biti ne znam,dovoljno je reci da samo muslimanski Banglades(velicine Grcke)ima 20 miliona stanovnika vise od cele Rusije.Ali,to je druga i duga tema.Opet da naglasim,jedno je OB bez Turske,gde je Srbija relativno najjaca,a Srbi najbrojniji.Sa ulaskom Turske,sve se menja.Drzava sa osamdeset miliona stanovnika postaje apsolutno dominantna.I opet,tzv slobodan protok ljudi ce omoguciti (sada)mirnodopsku invaziju Turaka na Balkan .Bez ispaljenog metka,bez Kosovske bitke,neprimetno i sigurno.Uostalom,procitajte danasnju izjavu Kristofera Hila pristinskim medijima i bice Vam sve jasno ciji je zapravo ovaj projekat.Ne bih vise zloupotrebljavao strpljenje naseg domacina,vreme ce pokazati ko je bio u pravu….
Примећујеш ли Ацо да су Русија и Турска у доста добрим односима. Чак шта више оне имају и заједничке интересе на глобалном плану.Турска сад помаже Русији.
Тачно је да Русија и Турска имају интересе и овде.
Е сад ћу се ја позвати на политички принцип спојених судова, или обостраних интереса. То није ништа страшно ако су интереси уравнотежени. Оно што је за нас Русија, то је за Бошњаке Турска.Ту интересе има и трећи заинтересовани глобални играч Кина са идејом ‘НОВИ ПУТ СВИЛЕ’.
Нормална ствар коло воде западњаци јер тежимо ка ЕУ.
Будућност функционисања Отвореног Балкана зависиће од квалитета уговора по којим ће се уредити та унија. Србија би према броју заинтересованих сила могла да добије добру преговарачку позицију и да игра важну улогу на том прелазу између Истока и запада.
Ко зна нешто биље или паметније нека изволи рећи.
Јер нарочито у политици мишљење и делање нису исто. Једно је замишљени идеализам а друго је сурова реалност.У свему томе за нас је најгоре ишчекивање да нам нешто падне с’неба.
Јер против нас је изразито интензиван временски раст самоентропије који разара све поре друштва.
Za g.Ivana.,Pozvao sam se na Vas,jer ste pre mesec dana komentarisali na ovom mestu moja predvidjanja nase moguce sudbine.U vecini se slazem sa Vama,osim u jednom i to najbitnijem.Turska je strano telo u Evropi i nema sta da trazi na Balkanu.Oni su bili okupatori i agresori.Open Balkan nije nikakva nasa sansa za razvoj,ako njemu pristupi i Turska.Prosto,preveliki su za nas i nikada nisu prestali da sanjaju da ponovo nasele Balkan i Srbiju.Open Balkan ce im to kroz tzv slobodu kretanja ljudi i omoguciti…
@Bojan 2 – može se reći da Nebojša godinama sam sebe ponavlja, jer sada se opet raspravlja o nekim temama o kojim je davno raspravljano, pisano. Ispada da je to tada bilo prazno trućenje, a sada kada se dešava idemo opet iznova. Postavlja se pitanje, zašto se uopšte vrše predviđanja, vrlo realna, kad im se ne veruje.
Не знам на шта се овај коментар односи а упућујеш га мени.
Али ево да покушам да одговорим. Вероватно мислиш на ону моју молбу господину Катићи да прочита онај текст што му послах и да о њему да своје мишљење.
Смисао свега је био на се текст пажљиво прочита. А пажљив читалац би приметио да структура самог текста је необична. Једноставно форма писања је доста јасна, сажета а закључци доста сугестивни. Тако да је сам текст, претпостављам, писала вештачка интелигенција, као одговоре на питања која јој је упутио неки субјект. Тако да постајем све убеђенији да ВИ има запањујући логички потенцијал да одговори на бројна друштвена питања.
Онај пример који сам упутио господину Катићу је добар да се покаже како алгоритамска вештачка интелигенција генерише текст да њиме убедљиво утиче а читаоца. Један од важних разлога је да читалац увек добија савршено смислен одговор.
Оно што нам будућност доноси је суштински кључна потреба у данашњем друштву, а то је да морамо да размишљамо о свету у ком је границу између садржаја квалитетног текста који пише човек и садржаја који генерише компјутер све теже разликовати.
Долази време да ће вештачка интелигенција давати смисленије одговора него човек. И боље ће писати од Иве Андрића.
Поента свега је, да квалитет текста зависити од квалитета самог питања које упутимо рачунару.
@Aleksandar – Za g.Ivana:kao sto ste,culi,danasnjem samitu “Otvorenog Balkana”,prisustvuje i Mevlut Cavusoglu.Sada Vam je jasno u kom pravcu to ide.
Мени је поштовани Ацо све јасно и пре и сад.
Овде не треба велика политичка мудрост. Треба само пажљиво пратити историјски код балканских збивања кроз векове. Историја је учитељица живота. Њен историјски циклус се увек понавља из мале измене пропорционалне променама које су се десиле преласком из једног и други историјски период. Узмимо сад у разматрање онај Титов историјски циклус стварања СФРЈ. Она је трајала око четири деценије и рок јој је истакао па се распала. То је нормално. Није нормално што се онако распала. Задњи покушај спасавања СФРЈ је Запад покушао преко Анте Марковића кога су моћници именовали али пројекат је пропао због јаких деструктивних сила кумулираних националним набојима гомиланих у СФРЈ .
После неуспелог пројекта асиметричне СФРЈ, западњаци дижу руке од рестаурације СФРЈ. И урадили су то што су урадили. Одвојили западни део СФРЈ који је вечито и припадао средњој Европи и Латинима.
Данас иста памет у новим међународним односима креира копију СФРЈ само са новим механизмом функционисања прилагођеном овим временима названом ОТВОРЕН БАЛКАН.
А одакле сад Турци? Па они су ту вековима и били. И то је тачно јер овај део Балкана је истовремено део Азије у Европи.
То што су се Турци наметнули имају интерес јер су мотивисано вековном везом са овим делом Балкана. Друго Мађари имају националну мањину у Војводини па и они виде ти неко своје политичко интересовање.
Треће Албанија је ту због Косова. Македонија је крај нас исто због свог положаја који није баш стабилан. БИХ и ЦГ морају ту јер немају где.
Значи модел ‘Отворени Балкан’ је рађан по истом калупу као СФРЈ али у далеко комплекснијим односима.
Србија је ту као стожер идеје, она има велику одговорност и велики терет на својим леђима. Она је највећа и најјача, али истовремено и најодговорнија. То је и добро и лоше. Добро је што ћемо имати велике шансе за развој а лоше је што ћемо имати и велике обавезе.
Тако да је сазрело за велики ресет.
Мени лично је најжалосније што ми сами нисмо нашли модел за решење Балканског питања, него нам га други морају наметати. Што додуше није нимало пријатно.
Наша будућност и опстанак на овим просторима зависи од других фактора које ми нашом немарношћу кумулирамо, на пример нико не обраћа пажњу на забрињавајућу популациону политику, јер је давно народ закључио, чије је стадо његова је и планина.
Поздрав,
@Marko
Nekako cenim da je g. Katić kao rezident VB upućeniji u njen nuklearni potencijal i da, iako to nije predmet njegovog interesovanja, iskustveno sigurno više zna od Quora.
Koliko sam ja učio nekada davno, potencijal nuklearnog oružja na planeti premašuje potrebe nekoliko stotina puta, što će reći da kako god Rusi imaju dovoljan nuklearni potencijal. Inače teško da zapad u ovom momentu ima odgovor na hipersonična oružja. Imao je i 90tih SDI za koji se ispostavilo da je bio samo gomila papira i propagande u svrhe finansijskog iscrpljivanja SSSR-a.
@Ivan
Nisam primetio da je naša diskusija izašla van okvira članka, a da smo možda malo više zauzeli prostor… ima elemenata 😉 Inače, na filosofskom nivou, može se reći da Nebojša godinama sam sebe ponavlja, jer sada se opet raspravlja o nekim temama o kojim je davno raspravljano, pisano. Ispada da je to tada bilo prazno trućenje, a sada kada se dešava idemo opet iznova. Postavlja se pitanje, zašto se uopšte vrše predviđanja, vrlo realna, kad im se ne veruje.
Za g.Ivana:kao sto ste,culi,danasnjem samitu “Otvorenog Balkana”,prisustvuje i Mevlut Cavusoglu.Sada Vam je jasno u kom pravcu to ide.Mislio sam da ce malo sacekati sa ukljucivanjem Turske,ali ocigledno se nekome zuri.Prisustvo Madjara je ikebana,oni su u EU i NATO.Na zalost,ni Rusija ni Kina,nece sptecavati ostvarenje turske hegemonije na Balkanu.
Sto se tice teme naseg domacina,juce slusam na CNN,koji neskriveno objavljuje da ce zbog nove politike FEDa u suzbijanju inflacije,u SAD biti zatvoreno pet miliona radnih mesta.Zanaci,g Katic je apsolutno u pravu.
Za Ivana – Moj blog možete pretražiti po ključnoj reči, po vremenu pisanja i po tematici. Ako ste to uradili i niste ništa našli u vezi sa temama koje se pominju u tekstu „Danasa“, onda mora biti da ništa nisam ni napisao.
Za Ivana – Ili su meni promakli svi ovi problemi o kojima Ivan Ahel priča, ili su Vama promakli tekstovi koje pišem poslednjih 17 godina.
Hvala na odgovoru gospodine Katiću.
Lubazno Vas molim, navedite mi neke verovarno da sam ih smetnuo s’ uma ili nisam poverovao da je ovo moguće pa sam ih potisnio u podsvest.
Za g.Katića,
Zahvaljujem se na stručnom pojašnjenju termina, meni je jako korisno, nisam znao preciznu definiciju i zapisaću u svesku ovo „to je stopa do koje nezaposlenosti može padati a da to ne izazove rast inflacije“
Ja sam objasnio šta sam mislio pod prirodnom stopom nezaposlenosti u mom prvom komentaru. Osećao sam oduvek da nešto nije u redu i opisao svoje opservacije. Pri čemu ako pažljivo čitate moj prvi komentar videćete da sam pogodio suštinu. Inače, mislim da u jednom društvu oko 1% ljudi ne želi i neće da radi. Oko 0,3% su muškarci i oko 0,7% su žene kojima muževi zabranjuju da rade iz ljubomore… Inače, ne postoji žena koja neće da radi, sve bi one na posao samo da pobegnu od kuće, zbog palaverštine, politike rekla-kazala, vela-videla itd…..
Za Ganeta – Mislim da grešite u interpretaciji „prirodne stope“ pa da pojasnim šta je „prirodna stopa nezaposlenosti“. Prvo, reč je o apstraktnom konstruktu koji se koristi u ekonomiji i ne postoji egzaktan način na koji se ona može utvrditi. Drugo, to je stopa do koje nezaposlenosti može padati a da to ne izazove rast inflacije … po proceni monetarnih vlasti. Treće, ta stopa se menja kroz vreme u okviru jedne ekonomije, a i različita je od države do države. Npr. „prirodna stopa“ u SAD je nekada bila oko 6%, pa je padala na oko 4% itd. Stvarna stopa nezaposlenosti može biti iznad ili ispod „prirodne stope“ a monetarne vlasti ne vole kada stvarna stopa nezaposlenosti padne ispod „prirodne“.
Da malo pojasnim moj prethodni komentar o prirodnoj stopi nezaposlenosti čisto da bi me ljudi shvatili ozbiljno:
Po meni to je 1% ako uzmemo u obiir ljude koji iskreno ne žele da rade. U mom selu ima oko 600 ljudi i od radnosposobnih nas 2-3 ne želimo da radimo. Tome treba dodati jedno 2 do 3 žene kojima muževi zabranjuju da rade. To je 5-6 ljudi, dakle 1%.
U analizi sam uzeo u obzir da sve žene žele da se zaposle bez izuzetka i apriorno i da su spremne da rade čak i džabe samo da ne bi sedele kući.
Za Ivana – Ili su meni promakli svi ovi problemi o kojima Ivan Ahel priča, ili su Vama promakli tekstovi koje pišem poslednjih 17 godina.
Za Milana – Da, povremeno čitam Zoltana. On je danas momak u modi. Nekada mi se učini da mu pisanje nije čvrsto strukturirano i da je pomalo „razbarušeno“.
Oduvek sam se pitao zašto se na stopi nezaposlenosti od 5% proglašava puna zaposlenost? Objašnjenje da u svakoj populaciji ima oko 5% ljudi koji neće da rade iz raznoraznih razloga mi se je činilo sumnjivim jer mislim da je ovaj procenat previsok za proglašenje pune zaposlenosti.
Prateći dešavanja oko podizanja kamatne stope od strane FEDa- i čitajući ovaj tekst počinjem da shvatam da je stopa nezaposlenosti od 5% zapravo neutralna stopa po pitanju pritiska na povećanje zarada. Ako stopa nezaposlenosti padne ispod 5% pritisak na zarade se povećava a ako ide iznad 5% tada se stvara „rezervna armija rada“ koja obara zarade.
Nemam nikakvu dilemu povodom buduće reakcije FED-a. Siguran sam da će nastaviti sa podizanjem stopa bar dok nezaposlenost ne dobaci do 5% pošto trenutna stopa od 3,5% povećava nadnice i tako zaista vrši između ostalog i inflatorni pritisak.
PS:
Mala zanimljivost,
Pokušao sam u svom selu da identifikujem ljude koji neće da rade, jednostavno neće, kakav god posao im ponudili čak i ako bi dali dobru platu. Jedan deo su totalni alkoholičari a drugi deo ljudi su korisniči socijalne pomoći po političkom osnovu. Ovaj drugi deo zarpavo radi isključivo na divlje, neće da ih poslodavci osiguraju da ne bi izgubili socijalnu pomoć. Ako sve njih računamo onda je prirodan stopa nezaposneosti kod nas daleko veća od 5% (ima mnogo više ljudi koji neće da rade mada većina neće da radi samo statistički). Međutim, ako gledamo iskreno, izuzev mene i još dva ili tri alkoholičara svi ostali bi da rade tako da bi prirodna stopa nezaposenosti bila oko 1%.
Da zakljčim, teza da u populaciji ima 5% ljudi koji stvarno neće da rade nije tačna ta stopa je daleko manja. Puna zaposlenost se proglašava pri stopi nezaposlenosti od 5% samo zbog nadnica jer ako bi pala ispod 5% nadnice bi eksplodirale a pri tome je i inflatorna.
Postovanje gospodine Katicu,
citate li Zoltana Poszara? Ako mogu da napravim neki zajednicki imenitelj Vase kolumne i njegovog teksta https://plus2.credit-suisse.com/shorturlpdf.html?v=5amR-YP34-V&t=-1e4y7st99l5d0a0be21hgr5ht ispada su inflacija, siromasenje i prekomponovanje sveta/drustva neminovni, ali da (zapadna) elita ne drzi sve u svojim rukama? (Sto svakako nije uteha za zemlje koje visoke kamate teraju u slomove, ni za stanovnistvo koje siromasi ili ce gladovati.)
Ali ako se maknemo od inflacije – puno drugih tema otvara Poszar i poredi trenutni trenutak sa padom Berlinskog zida kao prekretnici u generatoru rasta svetske ekonomije, glavnim tokovima kapitala i odnosima u svetu.
Pozicija elita/e je puno losija nego sto je Vi vidite, u smislu da nema sve konce u svojim rukama a ima puno problema i neizvesnih ishoda. (Sto ne mora da znaci da je pozicija obicnog coveka ili visokozaduzene drzave bolja, ali otvara druge mogucnosti..)
A ako se vratimo na kapital – Poszar posmatra buduce mogucnosti glavnih tokova investicija iz ugla zapadnog makroekonomiste prema zapadnoj ekonomiji – nedostaci koji postoje moraju se ispraviti po svaku cenu, i privatni kapital ce popustiti pred drzavnim, u US.
Otvara i pitanje gde ce zemlje istoka investirati svoje dolarske viskove.
Nema razloga sumnjati da je i njegov opis trenutnih i neposrednih problema zapadnih ekonomija, drzava i vlada vrlo veran..
Zahvaljujem, Milan
Za Nebojšu Katića
Krizni menadžment kao moguća naučna slamka spasa
Srbiji preti dužničko ropstvo, veliko siromaštvo i socijalni nemiri
Gospodine Katiću, dole priložen tekst je pisan davne 2012, znači pre jedne decenije, ali danas dobija proročki potvrdan smisao.
Doktor Ivan Ahel kao da je imao nepogrešivu intuiciju da sagleda sadašnje stanje u Srbiji.
Vidim da su se posetioci Vašeg bloga zamorili ali najopasnije je kad svi zaćute.
Najljubaznije bi’ Vas zamolio da tekst pročitate i da date svoj kometar. Iskreno rečeno strepim i od vašeg ćutanja.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/srbiji-preti-duznicko-ropstvo-veliko-siromastvo-i-socijalni-nemiri/
U nadi da ćete nešto reći, srdačan pozdrav,
@Bojan 2 – „Ono što je moja realna sumnja je potencijal kataklizmičnog kraha i spremnost najgoreg i najsebičnijeg dela čovečanstva da se kocka do kraja.“
Koja je vaša procena, hoće li se narečena spremnost za kocku manifestovati i u „vrućem“ umesto sadašnjeg ipak samo hladnog rata? Pitam to imajući u vidu da je, po nekim procenama, funkcionalni ruski nuklearni arsenal manji čak i od britanskog (o SAD da i ne govorimo), a da se ulaskom Finske i Švedske u NATO otvara i mogućnost postavljanja presretačkog raketnog naoružanja u arktičkom polarnom krugu, pomoću kojeg naoružanja bi se sve tzv. Satana-1 i Satana-2 rakete mogle oboriti pre nego što stignu na cilj.
https://www.quora.com/Will-Putin-use-the-Satan2-on-the-West-and-USA-at-the-end-of-this-year-when-it-will-be-ready-for-deployment/answer/Catalin-Olteanu-8
@Bojan 2
Поштовани,
Хвала на одговору.
Али у овом тренутку у складу скромношћу требамо завршити ову полемику овим твојим закључком.
Мислим да је врлина у скромности, обострано не просипати много мудрости која заслепљује. Овај блог није наш а анализа је искочила из оквира за који је домаћин опредељен а блог намењен.
Уочљиво је да се у дискусију нико не укључује.
Тако да стичем утисак, да није ни време ни место оваквим личним разменама погледа о стању и духу овог времена.
Поздрав,
@Ivan
Nesumnjivo je da su jevanđelja vekovi iskustva, ali istorija novijeg vremena nas uči da su baš hrišćani najgori učenici, tumači, jevanđelja tako da bih rekao da ih slabo proučavaju, da ne dajem neku težu ocenu. Ima nešto jako čudno u toj čovečjoj veri. Fantastično je ovde neko primetio da se ljudi najmanje posvađaju, zarate na onim životno egzistencijalnim pitanjima, a da ih je najlakše posvađati na religioznim i pitanjima vere u nešto. Za mene lično jako simptomatičan detalj za savremenog čoveka, mada je tema religije kao opijuma za narod, odavno apsolvirana i prežvakana, odbačena kao jeres iako je nesumnjivo jedan od najvećih generatora sukoba.
Nemam ja sumnju da nakon kraha sledi oporavak, prirodan je to proces i bez mudrosti jevanđelja. Ono što je moja realna sumnja je potencijal kataklizmičnog kraha i spremnost najgoreg i najsebičnijeg dela čovečanstva da se kocka do kraja.
A mi Srbi… Cenim da ćemo se poslovično snaći, u raznim oblicima i pod raznim nazivima. A neki će i da ostanu Srbi.
Bojan 2 – Cenim da znate da bi vas danas najveći deo populacije pitao: Ko je taj Gandi i šta je to aforizam?
Vreme Gandija je nudilo prilike za ovakve mudrosti. Bojim se da današnje nema vremena da sluša.
Тачно, али песник прорече:“Ко не слуша разум слушаће олују.“
Једну смо већ,као народ, одслушали уз горак укус пораза.
Слажем се да је време декадентно али зато има наде у нововековно искупљење.
Све су приче испричане. Све су идеје прошлог века потрошене, нема више креативне енергије и лидера који би преузели одговорност за нашу будућност.
Али има наде.
Ево моја маленкост се позива на ЈЕВАНЂЕЉЕ и ЊЕГА који нам поручи;“Немој да вас затекнем на спавању“ !?
И име ЊЕГА главу горе!
@Ivan
Cenim da znate da bi vas danas najveći deo populacije pitao: Ko je taj Gandi i šta je to aforizam?
Vreme Gandija je nudilo prilike za ovakve mudrosti. Bojim se da današnje nema vremena da sluša.
@Bojan 2
– U zaključku ostавlјaš otvoreno pitanje – da li je tom uzvišenom biću to najbolje što ume da uradi za sebe i okolinu?
Као одговор на твоју упитаност прилажем Гандијев језгровит афоризам: „На свету има довољно свега за потребе свих људи; нема довољно доста за похлепу свих људи“.
@Ivan
Ovo je već bolje, da ne kažem „pogodak u sridu“🙂
Nemam ja dilemu da svetu nedostaje filosofija, bolje rečeno fina mera filosofije koja će ovu „frku“, ubrzanje, da smiri. Previše je pragmatičara, tehnokrata „uzjahalo talas“, a svaka diskusija na temu opšteg je unapred osuđena. Nesumnjivo je da je dokolica, dosada vreme koje je danas ukradeno čoveku, pogotovu budućim generacijama, a to je vreme kad je čovek imao najviše vremena za sebe, za filosofiju od vrhunske do seljačke.
Rat jeste dobar put za reset, deluje i kao jedino rešenje, ali iskreno kao i u prethodnim komentarima… da li je tom uzvišenom biću to najbolje što ume da uradi za sebe i okolinu.
@Bojan 2 – Ne vidim da dolazi ikakva epoha univerzalne metafilosofske misli.
Завршни одговор,
Битак света је опасно поцепан.Човек је опасно залутао у времену манипулације, превара и лажи. Философија је једина наука која преиспитује и увек доводи у питање све, укључујући и своје основе и нужне претпоставке; не да би рушила, разграђивала и затирала стечену и спознату слику света, већ доследно усавршавала постојеће знање и стваралачки градила ново. Кроз целокупну историју људског рода, људи су имали готово исте запитаности, дилеме, наде и потешкоће, а философи показују својим узвишеним животом и плодним делом како су најумнији људи своје епохе у свим временима решавали човекове проблеме и изазове, питања и загонетке свога времена и многобројне дилеме сваке заједнице. Ми садашњи људи морамо бити достојни следбеници славних предака.
Наш философ Ђуро Шушњић лепо и мудро говори да ми сада имамо стручњаке који: „много знају о појединачном и ништа о општем – што више знају то више не знају!
Овом времену духовног нереда, када човек губи свест о значају и значењу целине својих односа према природи, друштву, култури и самом себи, потребна је једна целовита слика света у којој ће наћи своје место камен и цвет, животиња и човек, друштво и држава, дух и бог.“
Данашње стање друштвених наука где недостаје једна „одважна синтеза“ би се могло описати на следећи начин:
„У свакој научној дисциплини ради се све боље а са истином је све горе Луис Мамфорд каже: јер знати све више о све мањем и мањем, на крају, једноставно значи знати све мање.“
Поздрав,
@Ivan
Moram priznati da se uglavnom ne slažem sa vašim konstatacijama, a ideja o ljudskoj uzvišenosti baš štrecne 😁.
Ne vidim da dolazi ikakva epoha univerzalne metafilosofske misli. Naprotiv, filosofija je umrla, a uzjahali su animalni porivi, individualističko zatupljivanja u vremenu kada je sve ovo o čemu pričate ustvari bilo pred nosom. Epidemije, suše, poplave i kakve sve nedaće, kosmička prostranstva, nisu dovoljan izazov današnjem čoveku nego mu je izazov rat?!? Ako je to od jednog uzvišenog bića koje nije životinja, moram priznati da je mnogo. Što pre priznamo da smo na putu povratku onim najgorim korenima sebe – instiktnog animalizma, biće nam lakše da se otreznimo od sopstvene ludosti, ideje o uzvišenosti.
@Bojan 2 – Možda su to bila mudra rešenja za stari, srednji vek, čak i za XX vek. Ako je rat u XXI veku ta „mudrost“, iskreno cenim da je bolje da doživimo sudbinu dinosaurusa.
Трећи миленијум тражи од човека глобално преумљење.
Долази време универзалне метафилософске мисли где ће сазнање попримити сасвим нову форму у односно на данашње класично школско учење меморисања података.
Што пре то схватимо тим боље по нас.
Човек је узвишено биће утопије, вере и наде и шта би био човек који не би изнашао снаге да гура Сизифов камен узбрдо.
Тријалектичка условљеност везе између човека, рата и мира, је нераскидива. Ако не буде рата неће бити ни мира, јер човек није животиња већ биће распето између земаљског и небеског.
Човек не подлеже само еволуционој коначности већ свести о бесконачности, односно вечности. Човек има моћ апстрактног мишљења и закључивања.
Он је биће које види феномене света по себи.
Данашњи „РАТ“ је контролисана интервенција која има задатак да нађе одговоре на тешка питања, кадо даље да живимо а да задржимо нашу веру и културу које нас чине народом.
То има за циљ смањити међусобних трвења у новим светским односима на толерантну меру.
Како ће испасти видећемо. Човек је ипак ограничен а нужда тера на неизбежне промене.
Тако да се данас метафилософија бави најтежим пресудно важним питањем тоталитета, како човеку угодити да буде сит и да му не буде досадно док је овде.
Е ово питање је мука уму владара света.
А судбина диносауруса је неминовна али кад за то дође време. Додуше како наталитет у свету опада, како се назиру велике климатске нестабилности, можда је и почела фаза изумирања.
Чудни су путеви божији 🙂
@Marko
Priroda i planeta Zemlja i jesu i nisu sinonimi. Obzirom da o prirodi van ove planete uglavnom nemamo opipljiva iskustv, za nas je priroda ovo što živimo, doživljavamo. Inače nekako verujem da tamo negde postoje neka malo razumnija stvorenja gde se krahom možda upravlja na neki razumniji način.
Inače, izgleda da smo Ilon i ja na istom tragu. Bojim se samo da je on svojim izborom na temu aktuelnog rata izašao iz ovog okvira. Ova ideja podrazumeva saradnju, a ne jajarenje i komformizam.
@Ivan
U prvoj verziji komentara, na kraju sam napisao: Da li je rat čovekov odgovor na krah, njegovo kontrolisanje…
Ceneći da će ceo komentar, verovatno bar kod vas izazvati polemiku, namerno sam obrisao ovu rečenicu, jednim delom… nastaviće je neko. Drugim delom sam je obrisao, jer ceneći iskorak čoveka od ostatka životinja, nikada neću prihvatiti rat kao to „mudro“ rešenje za kontrolisanje sopstvenog kraha. Možda su to bila mudra rešenja za stari, srednji vek, čak i za XX vek. Ako je rat u XXI veku ta „mudrost“, iskreno cenim da je bolje da doživimo sudbinu dinosaurusa.
Davno sam na ovom blogu napisao da će čovečanstvo u najskorijem periodu imati izbor između dva puta. Jedan je izabrati viši cilj, naseljavanje okolnih planeta, galaksija, ideja koja bi ljude pogurala da resurs zvani pamet koriste u iole smislene svrhe. Drugi put je samouništenje, kontrolisano ili nekontrolisano, delimično ili potpuno. Istorijski gledano, nekako je ovaj drugi put izvesniji, jer pamet u poslednje 2,3 decenije baš nešto smisleno i nismo koristili.
@Bojan 2 – “U prirodi ne postoji alhemija zvana stalni rast, to je idiotska opsesija ekonomista i njihovih gospodara. U prirodi svaki konstantni i neograničeni rast ima svoj krah. Zašto bi čovek imao privilegiju da bolje prođe?”
Da su pojmovi “priroda” i “planeta Zemlja” sinonimi, složio bih se sa vama. Međutim, priroda je mnogo širi pojam od ove naše planete:
(https://www.youtube.com/watch?v=H7Uyfqi_TE8)
@Bojan 2
У комеnтару сте до пола у праву
Тако је, у овом историјском тренутку раст је досегао свој максимум и на овакав начин је немогуће наставити по старом.
Алу како даље?
На ово потање, још давно, дао је одговор мудри Хераклит кад каже:
“Рат је нужно зло, да би земља рађала мора се дубоко заорати”.
Овим афоризмом он сликовито сведочи истину.
А историја као учитељица живота то потврђује, јер после великих ломова, рушења, уништавања, на историјску позорници ступају нове идеје нова правила ново устројство и тиме започиње нови историјски циклус.
Ту истину видимо после првог светског рата, још јасније после другог.
Данашњи сукоб је законитост нужног зла.
Проблеми су се нагомилали да се више не могу политички решавати, а рат је продужена рука политике. И то је, на жалост, једини начин да се цивилизација прилагоди новој реалности и новим правилима игре на глобалној сцени.
Садашњи рат или интервенција је трећи чин завршетка историјски истрошене приче и припрема за нови почетак трећег хиљадугодишњег циклуса.
Е за нас основно питање је – како ћемо се ми прилагодити овако мали кућа нам на сред пута а времена немирна.
Мудрост малих народа је садржана у вечитој дилеми – Како опстати а не пропасти!?.
@Marko, Andrej
Za 10 godina pametan čovek svašta može da nauči, pa i da spozna sopstvene zablude iz prethodnog perioda.
Obilje je dar koji traži mudrost, a ne razne oblike koji tu mudrost zaslepljuju.
U prirodi ne postoji alhemija zvana stalni rast, to je idiotska opsesija ekonomista i njihovih gospodara. U prirodi svaki konstantni i neograničeni rast ima svoj krah. Zašto bi čovek imao privilegiju da bolje prođe?
@Andrej – “Ako nas ima koliko nas ima, da li mozemo od sutra piti po tri litre mleka? Znaci, ni mlekare nemaju rast.”
Eh, ako mlekare ne mogu da prodaju više mleka, mogu da prave različite vrste sireva, kvalitetnije sireve, dugotrajan jogurt itd. Ta pogledajte samo kako su mlekare u Srbiji procvetale otkako više nema protekcionozma:
– U Srbiji se danas proizvode i feta sirevi i prezident program i mozzarella-u, gauda-u, ementaler, trapist, karavan. Imamo Biser, Imlek i jos par proizvodjaca kojih trenutno ne mogu da se setim. To je posledica otvaranja. Dok je bio protekcionizam imali smo kackavalj i meki sir. Sirevi su kvalitetniji, proizvodnja veca, a broj zaposlenih u tim granama manji. Rok trajanja obicnog jogurta je mesec dana, a ne pet kako je bilo.
(https://nkatic.wordpress.com/2012/07/27/listove-merdevine-i-zadati-zivot-nove-vlade/#comment-1844)
Kakva socijalna borba. U srpskim uslovima sindikati postanu ogranak org. kriminala, kao i sve drugo. Pre ce biti da ce nas spasti totalna depopulacija, kao posle kuge u 14. veku.
Postovani g.Katicu,da li bi mogli da procenite da li je relativmo los ekonomski rezultat Kine u julu neki eksces,kratkorocni zastoj ili se radi o dugorocnijem problemu?Hvala unapred na odgovoru?
@Bojan,
Pored toga sto mi je ta 1972. godina mila jer sam se u njoj rodio, valja istaci jos dve revolucionarne stvari koje su se tih dana dogodile u USA. Prva je napustanje zlatnog standarda za dolar, avgusta 1971.e. Druga je sve masovniji ulazak zena na trziste rada. Citao sam i analize koje tvrde da je sav boljitak u kvalitetu zivota Amerikanaca od tada posledica toga sto su i zene pocele da se zaposljavaju, dok su nadnice stagnirale. Drustveni problemi kao posledica ovoga i danas su vidljivi u USA – nedovoljno obdanista, bankroti usled bolesti i razvoda, i sl…
Pored svega ovoga me fascinira i ta opsednutost ‘rastom’. Svaki porodicni b’n’b u Austriji, na primer, bi po tom merilu bio promasaj jer ‘nema rasta’ iako ta porodica sasvim lepo zivi radeci u svom pansionu. Ako nas ima koliko nas ima, da li mozemo od sutra piti po tri litre mleka? Znaci, ni mlekare nemaju rast. Isto vazi i za ostalu prehrambenu industriju. Sav rast koji se ovde moze produkovati je posledica inflacije cena.
Inace, ja se ovde ne bojim toliko scenarija koji je autor opisao koliko me je strah WW3 koji bi nastao da se spreci kraj petro dolara. Vec smo imali Iran, Irak, sada Rusiju, kao pokusaje gde je svaki zavrsen ratom u toj zemlji. Opasno se zvecka i oko Tajvana, dok sve vise zemalja odbija poslusnost administraciji iz DCa….
Уз напомену да су анализа и представљање статистичких података незахвална работа због, између осталога, подобности манипулацији, подијелио бих са вама неколико података који се односе на тему чланка.
Подаци су из студије објављене на: https://web.archive.org/web/20200506115900/http://rooseveltinstitute.org/wp-content/uploads/2019/02/RI_EndingShareholderPrimacy_workingpaper_201902.pdf
и коментарисане у чланку на:https://www.washingtonpost.com/us-policy/2019/02/25/race-shareholder-profits-has-left-workers-dust-according-new-research/
Горњи график илуструје однос између раста продуктивности и плата радника у САД за период 1948-2017. Плате су у реалном смислу престале да расту практично од краја 70-их.
Студија на стр. 18 приказује смањење учешћа плата радника у укупној имовини (не-финансијских) предузећа у САД, са 21,6% у 1970. на 11,4% у 2016. Ово се може повезати и са горњим графиком који показује раст продуктивности, јер укупна имовина предузећа је у релативном смислу расла кроз наведени период, као једна од последица раста продуктивности, која добрим дијелом долази од радника, чијих надница учешће у укупној имовини предузећа се сво вријеме смањивало.
На стр. 22 раст плата и исплата дионичарима су разложени по декадама и секторима, показујући много виши раст деоничарске добити него раст плата.
Са ове стране океана можемо да погледамо и развој добити предузећа и радника у Немачкој у периоду од 1991-2016, на чланку: https://tivot.blog/2018/02/10/unternehmensgewinne-vs-reallohne-in-deutschland-zwischen-1991-und-2016/
Прва табела показује да су се реалне плате у Немачкој у датом периоду повећале за 9%, рачунајући раст индекса потрошачких цијена од 53%, или номинално 67%.
Друга табела показује развој добити предузећа финансијског и не-финансијског сектора. У принципу, добит предузећа ван сектора финансија порасла је 105% у датом периоду, или укупно у свим секторима, 76%.
Последњи график на блогу показује развој БДП у Немачкој. Док су плате номинално порасле 67%, БДП по становнику је порастао за 100%
Сличан диспаритет, дакле, присутан је и у Европи. Немачка је можда и једна од држава у ЕУ која предњачи са растом неједнакости.
По питању недостатка радника, већина европских држава већ дуго времена има проблем са лошим наталитетом. Сваке године све мање број (домаћих) студената уписује и завршава факултете. Мањак се покушава надокнадити странцима, али нису све средине једнако успјешне у томе. Ти млади људи су сутра мотор развоја и ослонац друштва, а има их све мање. Са друге стране, број људи који зависе од социјалних давања, државног смјештаја, пензија константно расте. У неким државама разлика између наднице од посла са пуним радним временом и социјалне помоћи је можда 200-300€. Због тога многи људи више не желе да буду дио (званичног) радног и пореског система.
Мислим и да су многи стратези полагали нереалистичне наде у аутоматизацију. Прије неколико година смо слушали како ће до 2025. год милиони возача камиона остати без посла јер ће се транспорт аутоматизовати. Данас видимо да је све далеко од аутоматизације, а возаче траже на све стране.
“Zapadne ekonomije su na ivici recesije i to bi trebalo da bude zabrinjavajuća vest … osim za najmoćnije zapadne poslovne pa i neke političke strukture. Ako bude sreće, ako se ekonomske i geopolitičke karte nameste kako treba, umerena recesija će pomoći ostvarenju njihovih ciljeva, koje nije baš mudro javno deklarisati.”
Lepo, lepo. Samo, kao da se oseca uticaj dugodisnjeg piscevog boravka medju Britancima. Oni bi ovaj pasus mozda svrstali u “typical British understatement”, odnosno vrlo uzdrzan opis stanja.
Dotle je doslo, da nekakvi nazovi think-tankovi (“trustovi mozgova” 🙂) kao sto je WEF vele – a sta ce nama uopste privredni rast :))) ?
Kada su besni konkurenti pitali Henrija Forda, a sto toliko placa svoje ljude, on je prosto rekao – a ko ce mi inace ovolika kola kupiti?
Posle 50 godina tako krasne pljacke nizih drustvenih slojeva, danasnjim ‘gospodarima svemira’* je takva jedna misao dalja neg’ Mars Elonu Masku.
Rasta odavno vec, zapravo, na zapadu i nema. Odakle ce ga biti, kad narod nema para?
I tako skromne brojcice rasta od par pocenata, laziraju se prevarantskim racunom inflacije – u stvarnosti je rast verovatno vec odavno negativan. I sad dolaze talking heads iz Davosa, i vele a sto ce im rast uopste :)) ? Pa ko zna samo da pljacka, on ni NE MOZE imati rast, sve i da hoce 🙂 – elem zato on to ni nece, jel :)))) Tako bi ti dusevni ljudi da polome sve zivo radi ovekovecenja svojih guzica 🙂. Niko im nije rekao da nema vecnih guzica, sta ces 🙂
Ima tu za njih jedan mali problem :)). Na svu srecu, Bog svakom ludilu postavi granice. Za tako nesto, ‘gospodari svemira’* bi stvarno morali gospodariti makar i samo ovom nasom planetom, ali do zadnjeg budzaka, samo to nikako nije slucaj. Pogledajte google mapu Kine, i polako zumirajte sve blize i blize. Pred ocima ce vam izranjati sve veca i neverovatna mreza autoputeva izradjenih zadnjih godina. Da, u Kini je za sve to vreme postojao rast bome, i to ne bilo kakav, nego od 7 do 10 %, kako koje godine; tim tempom se za dekadu privreda udvostruci. I to realna privreda, a ne papiroloska, sa bankama , hedz fondovima, osiguranjima i slicno (Presipaci iz supljeg uz prazno).
*Boze dragi, a kakvo bi drugo ime fukara sama sebi mogla dati – nego ‘gospodari svemira’.
@Милан – Пешић, – Da li mislite da je Belorusija bolji primer “sa Baltika” od koga bismo mogli makar nešto da naučimo?
Овакво питање, које се често поставља, у себи садржи битан фактор неупоредивости.
Не може се одговорити искључиво са да или не.
Белорусија има сигурно, у овом историјском тренутку, повољан гео-стратегијски положај који ми нажалост немамо.
Тако да се наша мука и њихова повољност не могу упоређивати или једноставније речено нису географски упоредиви.
То потврђује основни политички геостратегијски аксиом, који јасно каже, како треба водити спољну политику. Рационалнији народи то кроз историјска страдања, историја је кажу учитељица живота народа, а искуство тиме стечено извуку поуке па се рационално адаптирају на спољне факторе да би стекли услове који би им пружили могућност преживљавања на том терену.
Међутим наша посебност сведочи, нама је само небо граница па тврдимо да је ‘боље гроб него роб’ !
Какву водити спољну политику према суседима диктирају углавном културолошки, верски, географски, расни, језички фактори који терају политичаре да нађу модус који пружа шансу да рационално планирају своје будуће одлуке на светској политичкој позорници.
Једноставније и краће, политички речено, ускладити две супротности које морају да се држе у равнотежи, према стварности на терену и реалности наших потреба за нормалним животом народа.
*Наш однос и љубав према Русији била би далеко реалнија да смо ми као Белорусија наслоњени на мајчицу Русију.
Још сликовитији пример су Северна Кореја и Монголија.Обадве се граниче са две супер силе, Русијом и Куном. Е зато оне могу да воде политику каку воде.
За Милана Пешића – Не познајем ситуацију у Белорусији, али на бази макроподатака чини се да је у односу на Украјину бар, Белорусија била много уређенија земља. Можда неко од пратилаца блога има боље информације.
Poštovani gospodine Katiću,
Kad se već dotakoste zlog Putina, a mi koji redovno pratimo Vaše tekstove znamo Vaše stavove o ruskoj državi, ja bih hteo da Vas pitam da prokomentarišete primer Belorusije, jer verujem da bi bilo zanimljivo čuti Vaše mišljenje i zapažanja. Da se referišem i na Vaše tekstove “Srbija na Baltiku” i “Zapadne sankcije, ruski tajkuni i nemoć ruske države”, da li mislite da je Belorusija pod Lukašenkom uspela da se dovoljno (ili čak jedina od svih bivših SSSR članica) odupre dobronamernim savetodavcima sa zapada? A kako je krenula početkom devedesetih, mogla je da postane gora zona sumraka od današnje Ukrajine. Iz onoga što sam čitao, meni lično, laički deluje da je to jedna država u kojoj nema kriminala, nema drastičnih socijalnih razlika, a i po slikama i snimcima deluje vrlo sređeno i čisto. Da li mislite da je Belorusija bolji primer “sa Baltika” od koga bismo mogli makar nešto da naučimo?
Globalne ekonomije imaju veće nivoe duga nego ranije, pripremajući teren za, kako je kazao, potencijalni neuspeh centralnih banaka.
“Centralne banke su stoga zaključane u ‘dužničkoj zamci’: svaki pokušaj normalizacije monetarne politike dovešće do porasta tereta servisiranja duga, što će opet dovesti do velikih nesolventnosti, kaskadnih finansijskih kriza i pada u realnoj ekonomiji”.
Ovo je izjava Nurijela Rubinija. Da li je to njegova uobicajena sumorna prognoza ili realnost?
Iz ugla kapitaliste – sta je sreca i nesreca – kad se sedne na grbacu radnika
>
Због мањка домаће радне снаге, Србија ће ускоро морати да ангажује раднике из Бангладеша и осталих земаља !?
Блиц пише; Око 30.000 прекопотребних занатлија, лекара и медицинских сестара и техничара из Северне Македоније и Албаније доћи ће од септембра да ради у Србију без икаквих додатних папира, радних виза и посебних дозвола.
Вучић маестрално одговара;”Србија баш зато што нема довољно домаће радне снаге морати да „увози” људе, из рецимо Бангладеша, са којим се тренутно праве међувладини договори о давању дуготрајних радних дозвола за рад тих страних радника у нашој земљи”.
Брилијантна аутократска опсервација и ко је за ово крив? Ово је пример тотално промашеног вођења унутрашње политике после петог октобра.
Нико од лидера, идеолога, професионалних друштвених планера, није саставио неки приоритетни план развоја Србије за нови век. Сви смо срљали у све веће дубиозе као муве без главе. Е данас се ти резултати лепо виде у животу.
Србија полуписмена и онако архаична нема радне снаге !?
Код Тита, бравара, а мајстора друштвених подешавања, један од три идеолошка стуба је управо био диктатура радничке класе.Радник на првом месту. Резултанта је била очита, живот је био подношљив а стомак пун.
А данас гладна Србија нема радне снаге. Приупитајмо се, што више млади неће да раде тешке физичке послове? Неће из више разлога, физички рад је постао срамота. Млад радник који ради прљаве послове нема шансу да нађе девојку и да се ожени. Неће га ни једна, све хоће да буду факултетски образоване а не мајке. Друго на радника околина, гледа као на бедака. Друштвена клима оне нове српске ‘демократије’ форсира причу да ћемо сви живети у овоземаљском рају да ништа теже нећемо радити до да подигнемо кашику при оброку који нам други скува. А слободно време трошимо на забаву и блејање.
Па сад се упитајмо шта имамо за последицу?
Само промашаје који нас увлаче у вртлог нестанка,
Боримо се за косовску СВЕТУ ЗЕМЉУ Цар Лазара, а централна Србија се брже празни него Косово код Тита. Е сад ће Бангладешанци да је насељавају а са Албанцима не можемо да нађемо заједнички језик !?
Парадоксално зар не ?
Да закључим универзалном ентропичном политичком чињеницом која се често дешава политички недозрелим политичарима а плаховитим народима.
У друштвеним процесима, ако се политичке неправилности на време не отклањају него се гомилају у једним смеру као резултат добијамо кризу заједнице које завршава распадом исте.
Ако ово не виде наши идеолози онда је неморално продавати лепо упаковане и медијски пропагиране политичке снове по земљи Србији !!!
Za Ganeta – Ako tražnja za radnicima bude veća od ponude i ako plate budu rasle, monetarna politika će se dodatno zaoštriti. Ovo se pre svega odnosi na SAD i UK. Za EU nisam siguran jer je već u jadu.
Što se poreza tiče, poreske rupe su takve, da je besmisleno oslanjati se na nominalne stope kada se donose zaključci.
Za Aleksandra – Ovo je jedna od lista ugroženih država: https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.imf.org/external/Pubs/ft/dsa/DSAlist.pdf&ved=2ahUKEwj-lt2p-b35AhUOgv0HHdUSCtEQFnoECDEQAQ&usg=AOvVaw0T0aP3MKRDMChQMgmH1qyh
Za g. Katića,
Dugo sam razmišljao da vas pitam ovo, znam da ne volite da dajete procene ali iskvariću reč nekako mi ovaj vaš tekst daje šlagvort….. Da li mislite da će monetarna politika FED-a I ECB prerasti u restriktivnu? Meni za sada izgleda da će samo doći do normalizacije monetarnih politika i da će se kamate zaustaviti na 2-4%. Ne bih rekao da će ići više od toga.
Da malo prokomentarišem tekst.
Mislim da porezi za vlasnike kapitala nisu mali. Recimo u zapadnjačkom svetu porez na kapitalnu dobit u većini država je 30%. To nije baš malo. Ono što je meni fascinantno je da su najbogatiji ljudi sveta opsednuti kako da ne plate porez postavio sam dosta linkova na tu temu i napisao mnogo komentara.
Postovani g.Katicu,da li bi mogli da ostavite link sa spiskom tih 40-ak drzava koje su pred bankrotom?Ako ne mozete,svejedno Vam hvala za jos jedan poucan tekst.
Na zalost,mislim da ce radnici tesko da se izbore za bolji status i prava.Bar u ovim nasim krajevima.Po mom skromnom misljenju,klasna borba i svest o radnickim pravima je izgubila na znacaju.Na prvom mestu u javnom prostoru,su verske i nacionalne razlike,pa zatim rasne,a klasne su na samom kraju.Primer Crne Gore je najblizi.Temeljni ugovor,popis i kapela na Lovcenu su pitanja koja potresaju same temelje drzave,a ne to kolike su plate i penzije…Mislim da je Hantington bio u pravu kada je pisao da se tu ne radi o tzv narcizmu malih razlika.Po njemu,verske razlike,su najdublje razlike koje postoji medju ljudima…Pa i rat u Ukrajini je izbio zbog razlicitog vidjenja civilizacijskog i religijskog odredjenja Ukrajine,a ne zato sto su se pobunili zajedno ruski i ukrajinski radnici sa niskim platama….
Kako se radnici mogu zaštititi od ovakvog scenarija?
Za Renatu – Jedina šansa je u solidarnosi, organizaciji i sindikalnoj borbi. Ali na početku svega je razumevanje procesa koji su na sceni.