Ekonomske poruke koje evropski lideri šalju svojim građanima, iako pesimistične, groteskno umanjuju stvarne rizike kojima je Evropa danas izložena. Procena po kojoj bi se kriza u Evropi mogla završiti blagom recesijom krajem ove godine i tokom 2023. je, bojim se, u domenu ekonomskih fantazija. Najveće opasnosti po sistem prete ne samo iz sfere realne ekonomije, već (ponovo) iz dubina finansijskog sistema. A šta se u tim mračnim dubinama nalazi i kakve sve opasnosti odatle vrebaju više je u domenu slutnji nego znanja. (Finansijski ambis pred kojim se Ujedinjeno Kraljevstvo našlo pre par dana, nagoveštaj je onoga što može doći i nije samo odraz nekompetencije „mapetovaca“ koji danas vode UK.)
Loš ekonomski, i još crnji politički ambijent, gori je od onoga iz 2008/2009. kada je Srbija dospela na ivicu bankrota. Iako su dramatične spoljne okolnosti nove, domaće slabosti koje će otežati ionako tešku situaciju su stare, poznate su i ponavljaju se. Najveći „autohtoni“ ekonomski rizici ponovo imaju slično poreklo i genezu kao onomad.
Dinar je besmisleno jak i Narodna banka je talac jakog dinara, baš kao što je to bila i pre 14 godina. Ovakav kurs dinara i devizna likvidnost mogu se održavati jedino novim zaduživanjem, i to samo neko vreme. Na nešto duži rok dinar može „spasiti“ samo recesija koja bi, između ostalog, oborila uvoz i smanjila tražnju za devizama. Neminovno je i ozbiljno smanjivanja budžetske potrošnje i verovatno, u ovom ili onom obliku, repriza restriktivnih mera iz 2014. Vlasti će tek zažaliti zbog olakog i nepotrebnog predizbornog budžetskog arčenja.
Visoka inflacija, najvećim delom uvezena, ozbiljno opterećuje kućne budžete većine građana Srbije. Ali drama srpske inflacije – s avgustom 13,2 procenta – nije samo u njenoj visini, već u činjenici da ona nastavlja da raste uprkos stagnaciji, pa i blagom jačanju kursa dinara koji smanjuje uvozne cene. Ako bi NBS pustila da dinar kliza, ionako visoka inflacija bi otišla u stratosferu, a valutno indeksirani krediti bi potopili veliki broj dužnika.
Ponoviću po ko zna koji put i verovatno uzalud – jaka valuta u nejakoj ekonomiji smrtni je ekonomski greh. Korišćenje kursa kao antiinflacionog instrumenta je provereno loša politika. Na kraju tog puta je uvek pogoršanje trgovinskog bilansa, veliki rast spoljnog duga, i veliki rast unutrašnjih dugova stimulisanih nerealnim kursom – baš kako se to dešava od 2018. Nije normalno da se od februara 2017, kada se za evro moglo dobiti oko 124 dinara, stigne do današnjih 117. Nije slučajno ni da je spoljni dug sa oko 25 milijarde evra u prvom kvartalu 2018. skočio na preko 38 milijardi u drugom kvartalu ove godine – i neće se tu zaustaviti. Na sve domaće monetarne muke dolaze i spoljne vezane za rast kamatnih stopa i oseku na tržištu kapitala. Servisiranje kredita države, privrede i teško zaduženih građana biće sve teže i skuplje, pogotovo u uslovima preteće recesije.
Vlast se bodri ukazujući da su parametri rizika i zaduženosti pod kontrolom i da je, na primer, javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod ispod 60 procenata, te da je Srbija po ovom parametru bolja od velikog broja EU država. Blago rečeno, ova vrsta pokazatelja koji se baziraju na BDP-u u evrima ne vrede ni po lule duvana – to se odnosi na države koje se zadužuju u tuđoj valuti, čiji se građani i privreda efektivno zadužuju u stranoj valuti i čija je štednja u tuđoj valuti. Ekonomske krize uvek iznova pokažu besmisao ovih pokazatelja.
Ključni parametri finansijskog rizika računaju se tako što se visina javnog duga, spoljnog duga, budžetskog deficit i sl. stavljaju u odnos s visinom nominalnog BDP-a iskazanog u evrima (ili dolarima). Što su koeficijenti niži, rizik krize je manji. Slabost ovog pokazatelja je što je tako iskazan BDP prvo uvećan stopom inflacije, a potom dodatno uvećan i nerazumno jakim kursom dinara. Što je inflacija veća, a kurs jači i stabilniji, BDP u evrima je fiktivno veći. Što je BDP veći, pokazatelji rizika su fiktivno povoljniji i sve udaljeniji od realnosti.
Analiza ekonomskih problema je daleko složenija nego što to može stati u kratku, mučnu kolumnu. Ekonomska kriza koja tek počinje ne bi se mogla izbeći sve i da je Srbija godinama vodila najbolju i najoprezniju monetarnu politiku – a nije … da je pažljivije trošila budžetska sredstva – a nije, da je … – a nije. Pomenute, neiznuđene greške ekonomske politike će dodatno pojačati domaće probleme i produžiti i otežati izlazak iz krize. Srbija se, kao i sve druge zemlje u razvoju, oslanja na pokazatelje finansijskih rizika čija je metodologija prepisana od razvijenih zemalja i koja je neprimerena domaćoj ekonomskoj strukturi. Bilo bi dobro da se srpska pamet okane tuđih ekonomskih busola i napravi svoju – tek tada će (možda) Srbija prestati da plovi u pogrešnom pravcu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
ECB je juče donela odluku da započne proces monetarnog pooštravanja. Koliko sam razumeo smanjivaće svoj bilans za 15 milijardi evra mesečno a u junu će doneti odluku da se iznos poveća.
Gledao sam predsednika na TV i koliko vidim oni uopšte nisu svesni rizika po ovom pitanju. Ključni problem zime 2023 neće biti energenti već kamate i oskudica evra na tržištu kapitala. Sada upravo počinje glavni test za dinar i našu ekonomiju i tek ćemo videti koliko je trenutni kurs bio realan i održiv.
Postovani g.Katicu,hvala Vam na odgovoru.Delim Vase misljenje,s tim da nj ostali veliki igraci,pre svega USA,a i Rusija i Kina ne bi imale nista protiv.Na nasu zalost…
За Александра – Већ сам коментарисао да је за ЕУ оптимално да се нагоди с Турском тако што јој препусти Западни Балкан, као компензацију за неулазак у ЕУ.
Slatko sam se nasmejao na komentar g.Ganeta o Rusima,Turcima i Siptarima…G.Gane,sto se tice Siptara i Turaka,tek cemo da ih gledamo u Srbiji.I to narocito Turaka,posto ovih drugih i nema toliko mnogo i idu na Zapad.Pa to je upravo i smisao antisrpskog i antievropskog projekta kome tepaju”Open Balkan”(da se Srbija opet naseli Turcima).Ne znam da li bi g.Katic hteo da iznese svoje misljenje o ovom projektu?A sto se Rusa tice,mislim da je Putin pogresio tajming i/ili stedstvo za resavanje ukrajinsko-ruskih odnosa.Ne znam koliko ce potpuno okretanje Aziji biti dobro za Rusiju.Osim Irana i Sirije ,ne vidim iskrene ruske saveznike u Aziji…Kod nas su zato uvek dobrodosli,ma kog statusa da su,dobro ce nam doci.
Može se čuti i da je Maxsoft ruska firma u Srbiju je preselila preko 1000 IT strucnjaka, i od Srbije trazi plac za izgradnju stanbene zgrade za svije radnike. Svi radnici te firme su exspremno brzo dobili radne vize. Yandex je još ranije najavio preseljenje nekoliko stotina radnika u Srbiju. Yandex pobeđuje Gugl u Rusiji i Turskoj. Kod nas nije popularan ali u mnogim delovima sveta jeste. Da ne nabrajam druge Ruske tehno gigante koji su odlučili da presele deo svog poslovanja u Srbiju.
PS:
Mene samo brine što se radi o informatičkom sektoru koji nema nikakvu perspektivu, vremenom će plate tih ljudi biti sve manje.
Nekako mi se čini da bi za nas bilo dobro da dođu oni fizički arbajteri iz grubih realnih sektora koji rokaju alkohol. To da presele. To bi nam bilo jako korisno.
Ne volim Šiptare i Turke, imaju ogromne familije samo rmbaju, malo troše. Da se ja pitam rado bi ih zamenio Rusima.
Za godinu dana ukupan dug bankama za sve pozajmice građana i privrede porastao je za gotovo 2,5 mlrd evra plus država još oko 2,7 mlrd eur
30.09.22 – 60,4 mlrd eur
===============
stanovništvo 12.1 mlrd eur
privreda 15.9 mlrd eur
država 32.4 mlrd eur
stanovništvo
========
gotovinski krediti 5,7 mlrd eur !!!
stambeni-adaptacije 5,2 mlrd eur
potrošački i ostali 1,2 mlrd eur
Kažu, da je Filip Moris prebacio deo proizvodnje iz Rusije u Srbiju. Polugodišnji rezultat fabrike u Nišu je puta 2 u odnosu na prethodne godine. Reklo bi se da sve ide dobro, ipak…..
Po meni naš glavni problem će biti kamatne stope iz najmanje 2 razloga.
Prvo – 150.000 porodica je u ovom trenutku u stambenom kreditu sa euroriborom.
Drugo – Stvarni državni dug je veći nego što se prikazuje.
Мој пријатељ ради на пројектовању фабрике за продају графена:
https://ocsial.com/news/ocsial-expands-its-graphene-nanotube-production-capacities-to-europe/
https://www.ewdn.com/2021/09/29/russian-founded-graphene-nanotube-leader-aims-to-raise-up-to-800-million-through-spac-merger/
Компанију су основали Руси и план је био да се фабрика прави у централној Европи али услед санкција и генералног анимозитета према русима, пројекат је пребачен у Србију
Графен је нано материјал који има веома занимљиве примене
https://www.graphene-info.com/graphene-introduction
“Ukazivao sam da je Srbija ubedljivo najbolje mesto na svetu za život jer vam je sve džabalesku a uz to vrlo kvalitetno. Svi su mi se smejali al nema veze. Pročitao sam negde da je potrebno mesečno zarađivati 4.000$ i da od te tačke u Srbiji novac prestaje da igra ikakvu ulogu u životu porodice. To nema nigde u svetu.”
Tako je, Gane, to nema ni u Sankt Peterburgu, evo i Ruskinja Nastja potvrđuje:
“Dopada mi se Beograd, veoma je povoljan, dosta jeftiniji od Pitera. Biću sasvim otvorena, znam da je u Srbiji tabu kada se priča o novcu ali mi nije problem da kažem da moja plata iznosi 5.500 evra. Za samo 700 evra iznjamljujem mali stan u epicentru grada, tako da mi to ne predstavlja prevelik trošak“, priča Nstja
https://www.vreme.com/vesti/cena-stanovanja-u-beogradu-za-ruse-povoljno-za-srpske-studente-papreno/
” Озбиљан руски капитала свакако неће завршити у Србији.”
Primio sam k znanju vaše mišljenje. Cenim vaš sud. Ako ste vi procenili tako onda je to to. Zahvaljujem.
PS:
Ima mnogo Rusa i u Nišu. Nema gde da mrdnete da ne čujete ruski. Pre neki dan izađemo malo na ručak u Niš. Preko puta nas sedi 6 Rusa. Meze i šibaju Viljamovku, mislim da je flaša 0,75l….. Ozbiljni ljudi 50+. Za ručak su uzeli neko vino. Iscepiše možda 2-3 flaše ako sam dobro zapazio….. Kada su sve završili sa ručkom naručili su još jednu Viljamovku. mi smo već izašli a oni nastaviše da šibaju onu Viljamovku.
Ovo, nigde nisam video da neko odmah posle ručka pije rakiju. Da mi je neko pričao ne bih verovao.
За Ганета – Руси долазе у Србију јер им не требају визе и зато што су им врата сада свуда затворена. Мали број њих жели и да остане у Србији и Београд је само транзитна станица. Они сањају да оду на Запад верујући да ће их врло брзо тамо дочекати раширених руку. Колико сам разумео, многи су и разочарани пропутиновским расположењем у Србији.
Што се капитала тиче, они могу донети само новац за улагање у некретнине у Београду, дакле управо оно што Србији не треба. Реч је вероватно и о програмерима-номадима којима не треба много капитала за рад. Озбиљан руски капитала свакако неће завршити у Србији.
Za g. Katića,
https://www.wsj.com/articles/in-race-to-lure-russian-talent-and-capital-serbia-emerges-as-front-runner-11666793707
Ne znam kolko ozbiljan kapital mogu da donesu?
PS:
Ukazivao sam da je Srbija ubedljivo najbolje mesto na svetu za život jer vam je sve džabalesku a uz to vrlo kvalitetno. Svi su mi se smejali al nema veze. Pročitao sam negde da je potrebno mesečno zarađivati 4.000$ i da od te tačke u Srbiji novac prestaje da igra ikakvu ulogu u životu porodice. To nema nigde u svetu. U Nemačkoj porodica sa 4.000$ može da se slika i okači na Fejzbuk.
Po meni jedino na šta se pametan čovek treba fokusirati u ovo vreme je životni standard. Centralna tačka, čvorište je Srbija. Gde god da odete na svetu počev od najsiromašnije do najrazvijenije države nigde sa 4.000$ ne dostižete tačku kada novac prestaje da igra ikakvu ulogu u vašem životu.
Mnogi pametni ljudi ovo shvataju ne samo Rusi. Viđao sam na trejding sajtovima liste (ali ih nisam zapamtio, mrzi me sada da tražim) i na svim listama koje istražuju mesta u kojima ćete najkvalitetnije živeti ako imate pare srbija je uvek prvi pik.
Ko hoće ovo da proveri neka na engleskom ukuca u pretraživač preporuke destinacija država gde se najkvalitetnije živi ako imate novac – pa ćete se uveriti.
За Ганета – Када год се привреда или држава задужују у иностранству, то доводи до раста понуде девиза. Како је Србија узела нових пар милијарди недавно, део тог новца мора повећати понуду девиза.
Што се „црног буџета“ тиче, не верујем у то.
Za g. Katića,
Da preformulišem pitanje.
Jasno mi je šta mislite o jačini RSD u vašem tekstu ali mi nije jasno da se još uvek dobro drži. Po fundamentima morao bi da postoji deprecijacijski pritisak već sada na RSD a ne da on i dalje jača.
Drugo, dr Peđa Mitrović je u jednoj emisiji izjavio da sumnja da Srbija ima dupli budžet. Po njemu ovolika ulaganja, rast plata i penzija, izgradnja, Beograd na vodi itd, se ne može objasniti zvaničnim budžetom. Jednostavno on je premali da bi pokrio ovoliku aktivnost, zato sumnja da Srbija ima još jedan “crni budžet” koji je sakriven od očiju javnosti kojim se po potrebi interveniše.
Inače ja sam ukazao na kreativno računovodstvo u prethodnom komentaru pa me zanima vaše mišljenje da li Srbija ima crne fondove tj. nešto sakriveno.
Za g. Katića,
Dinar se dobro drži za sada uprkos ogromnom spoljnotrgovinskom deficitu i porastu kamatnih stopa na evro. Čak postoje apresijacijski pritisci. Kako to objašnjavate?
Zašto vas ovo pitam? Primetio sam još nešto. Država počinje da pribegava „kreativnom računovodstvu“. Vidim da ne ubacuju sav dug u budžet nego delegiraju na državne kompanije što će pre ili kasnije svakako da se nakači na državu. Čim računovodstvo postane kreativno onda znajte (ne mislim na vas nego na ostale čitaoce) da su problemi mnogo veći nego što na prvi pogled izgledaju.Opet za sada nema depresijacijskijh pritisaka na RSD.
Разговарао сам данас са пријатељем који ради у великој немачкој фирми… они рачунају са инфлацијом од минимално 10% у наредних две године. Занимљиво, али рекао је да не планирају отпуштања. Други извор је средња аустријска фирма (индустрија/производња), њихов менаџмент рачуна са високом инфлацијом, у тренутном рангу, за наредних 3-5 година. Рачунају са каматним стопама у вишем рангу него у претходном периоду, скупљим сировинама, дугорочно скупом енергијом, и проблемима са персоналом (међу којима је први везан за демографију).
Veštačka inteligencija pretragom sajtova na internetu računa inflaciju na zapadu od 30-45% i to je po meni stvarna stopa inflacije.
Kamatne stope će rasti zbog ovoga u svakom slučaju čak i ako ECB prestane da diže REPO stopu.
Skrolujete dole i videćete graf. euroribora 6 m. https://www.euribor-rates.eu/en/current-euribor-rates/3/euribor-rate-6-months/ Linija otprora na 1,8 je probijena. Sledeći otpor je na 5,80% To će biti euroribor u 2023 godini ako se ne probije linija otpora. Ako se probije više nema nikakvog otpora. Cenim da bi euroribor tada mogao ići na 10-12%. Po meni šanse da se probije linija otprora su 60:40.
Kako promena euroribora utiče na ratu (anuitet) kredita (https://www.youtube.com/watch?v=-oZ5J1nTXCs&t=350s) imate kalkulator pa možete praviti projekcije.
Nadam se da su sada jasniji moji prethodni komentari.
За Д. Зоговића – Мислио сам да се Ваше претходно питање односило на ЕУ, не на Србију. У Србији бих као прве антиинфлационе мере увео забрану готовинског кредитирања, или бар квантитативног ограничавања тих кредита, подигао бих висину учешћа за кредитирање куповине станове. Не би сметало ни да се уведе мањи, додатни порез на куповину другог стана. Истовремено бих крену са благим клизањем курса, итд.
За Немању – Већ неколико пута смо у коментарима писали о томе, па не бих понављао. При томе, ја нисам давао никакве конкретне савете јер то излази из оквира онога што на блогу радим.
Hvala na odgovoru.
Koliko sam razumeo, predlaže te restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. Meni se čini da veliki deo stanovništva i privrede bi tim merama mogao da ode direktno u bankrot, sto ne znam kakve bi posledice imalo po državu. Ne zameri te, ja sam lično veoma nezadovoljan dosadašnjom politikom koja je velikom broju ljudi koji su uzimali kredite i investirali da tako kažem rizično, donela velike profite, a surovo kaznila sve one koje recimo štede i ponašaju se racionalno. I opet kada dodje stani pani, država ne sme da kazni ove prve i eventualno nagradi ove druge, iz razloga što je ovih drugih daleko manje. Nekako mi se čini da je biti odgovoran u današnjem društvu, nešto što debelo košta, i nisam baš siguran da će ikada biti naplaćeno. Ili ipak hoće nekad?
Kakvo je Vase mišljenje?
Poštovani Nebojša,
Šta preporučujete, na koji način i kako da se običan čovek za buduću ogromnu recesiju bilo kako zaštiti i osigura svoju budućnost? U šta ulagati i kako raspolagati finansijama?
Da li biste mogli da napišete članak o tome?
Srdačno
Nemanja K.
За Д. Зоговића – ЕЦБ одлаже озбиљније повећавање камата колико год може, очекујући да ће се, можда, раст инфлације некако успорити. Камата ће у сваком случају морти да расту, али се ЕЦБ нада да ће моћи да стопу подиже у мањим инкрементима од 0.75 процената. У УК је то била јалова нада и последње подизање стопе од 0.5 процената је тржиште проценило као недовољно. Верујем да ће евро мало ојачати у односу на долар, јер је у овом тренутку долар прекупљен, па може доћи до корекције без обзира на разлике у нивоу каматних стопа које иду у корист долара. Доста тога зависи и од тога колико ће ФЕД подићи каматну стопу у новембру.
Када је ситуација овако запуштена каква је данас, и када се већ деценију води неразумна политика, тада нема решења која само мало боле. Мени се чини да поред камата треба подизати пореске стопе богатијим деловима друштва, не само најбогатијима, и да треба увести порезе на све врсте шпекулативних финансијских трансакција. Имало би смисла у крајњем случају и уз добру пропагандну причу урадити нешто још радикалније – да централне банке отпишу део државних део дугова с обзиром да држе огромне портфеље државних обвезница или да државе постојеће обвезнице замене обвезницама које немају крајњи рок (тзв. perpetual bonds).
G. Katići,
Da li je rast euribora po Vama izvestan, i kada i koliko će brzo doći do povećanja kamata u EMU. Ja sam kao laik očekivao da će do toga doći mnogo ranije, ali uvek kao da nadju izgovor da to odlože. Mislim da je sada kada imamo nezapamćenu inflaciju više nego logično da do toga dodje. Medjutim, sada je više nego izvesno da bi to Evropu uvelo u duboku recesiju. Šta će po vama evropske monetarne vlasti izabrati, da se bore protiv inflacije ili da i dalje održavaju niske kamate u borbi protiv recesije. Takodjer me interesuje, šta bi po Vama bilo bolje resenje?
Hvala unapred na odgovoru
Kamate će podivljati, tu više nema nikakve sumnje. Najnoviji podaci sa tržišta su kristalno jasni, rast kamata je neupitan. Jedino Putin može zaustaviti njihov rast ako baci atomsku bombu……. Mislim da ćemo tek u narednim mesecima testirati stabilnost dinara. Ako RSD padne sve će se raspasti, cela naša ekonomija.
PS:
Još nije kasno da se izađe iz stambenog kredita. Ubeđen sam da je bolje izaći iz stambernog kredita sada, nego čekati rasplet u hipoteci nad stanom. 150.000. porodica ima hipoteku sa euroriborom. Vrlo brzo će se pola misliona ljudi naći u velikim problemima. Država je u buli, nama kapaciteta da ikome pomogne.
Pozdrav za g-dina Katića. Tek sam od skoro ovde i tek sam počeo da čitam ove vaše postove i komentare. Moram reći da nisam ekonomista ali da imam zavidno iskustvo u poslovanju jer sam radio u različitim pre svega građevinskim preduzećima i video svojim očima kakve kadrove imamo u različitim industrijama. Zapravo sam hteo da nađem kontakt od g-dina Katića i da ga pitam za mišljenje jednog eseja koji sam napisao.
Pozdravio bih vas sve ovde na forumu.
Ne mogu da otmem utisku da već godinama u Srbiji grcamo u problemima o čemu i vi vrlo otvoreno i stručno pišete. Ako uporedimo ono vreme 60-70 ih godina prošlog veka i onu državu sa ovom današnjom, mislim da su razlike više nego evidentne. Ne vidim ni kako se to može izmeniti niti vidim kako ekonomski pokazatelji mogu da budu pozitivni ako uzmemo da je u Srbiji bar 1/3 radno sposobnog stanovništva zapošljeno u nekim od državnih institucija ili kompanijama u kojima je država većinski vlasnik. Negde oko 800 hiljada je u penziji a pretpostavljam da je penzioni fond isisan. I ostaje negde oko 1/3 radno sposobnog stanovništa koje je zapošljeno u realnom privrednom sektoru koje stvarno može nešto proizvesti. Da imamo totalno nerealnu sliku zaposlenih, govori i podatak da svaki poslodavac mora obezbediti čak +63% u odnosu na neto zaradu koju isplaćuje zaposlenom na ime doprinosa na penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje sa pridodatih u odnosu na ranije nekih +1.05% od neto zarade na ime osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Teško da 1/3 zaposlenih u realnom privatnom sektoru može da obezbedi novac za finansiranje lenje-birokratske države.
Ono što sam ja kao laik za ekonomiju primetio a što sam spoznao negde u početku komentara kod čini mi se zemljaka Marka B. koji kaže da je sve više managera ali ne pravih nego lažnih. Zapravo ako bolje razmislimo porez na PDV koji imamo kao porez na dodatnu vrednost je apsurdan u tom smislu što ako se na “svaku dodatnu vrednost” doda po +20% u državnu kasu, onda poreskim sistemima apsolutno odgovara rast cena. Medjutim ozbiljne zemlje sa ozbiljnim institucijama verovatno imaju mehanizme da ograniče veštačko podizanje cene. Kod nas na primer to nije slučaj dugi niz godina. Tako imate godinama unazad da na primer na proizvodnji poljoprivrednih proizvoda imate nekoliko ruku u nizu koje se ograđuju, odnosno zaradjuju na samom proizvodu, dajući poljoprivrednom proizvođaču nisku cenu da bi svi mogli da se ugrade. Na taj način ubijaju pravog proizvođača. Za razliku na primer od Turske koja jamči minimalnu zaradu pravim proizvođačima vrednosti.
Tako u Srbji imate stotine nekih konsultantskih firmi koje gledaju da zarade na nečemu, prodajući “maglu”. Sve i da one jesu u PDV sistemu i da to smanjuje broj nezaposlenih, one zapravo kao u “top lista nadrealista” proizvode “ništa” a glavni resursi koje koriste je “nema ničega” i “Dje BA ono nestalo”
Kako ste g-dine Katiću Vi radili u Energoprojektu, setićete se da je 60-70 tih godina naša gradjevinska industrija odlazila u inostranstvo i radila za devize. Izvodila je radove u Afričkim zemljama i uzimala profit. Danas imate razne fondove ili Svetske Banke koje nam daju kredit a naši političari pod mantrom da su oni učesnici projekta, dobijaju stranog izvođača koji radi za ozbiljan fi, dok naše firme budući da nema posla, bukvalno se takmiče koja će dati manju cenu tom stranom izvođaču radova. Evo uzmite na primer izgradnju pruge koju izvodimo na osnovu Kineskih kredita. Kinezi ne samo da su doveli glavnog izvođača nego su doveli i radnike da nam izvedu radove. Prema tome, manipulacije tipa da smo mi učestvovali u izgradnji pruge ili su glupost, ili težak bezobrazluk. Zapravo smo mi kupili prugu za brzi voz od Beograda do Novog Sada na kredit kao da smo otišli u Kinesku Robnu kuću i pazarili nešto od Kineza.
Dakle, ne vidim ja neku perspektivu u Srbiji dugi niz godina. Pametni ste vi koji ste na vreme otišli.
Dakle, da rezimiramo, ne manjka ni programera (objasnio Nemirni), ni računovođa (objasnio Gane), jedini koji nedostaju su, kako izgleda, menadžeri:
„Ovaj stav profesora Druckera korespondira sa mojim radnim iskustvom od nekih 27 godina u zemlji i inostranstvu. Za sve to vreme, jedva da sam sreo desetak ljudi velikog menadžment potencijala. Mislim, naravno, na potencijal za upravljanje velikim i složenim preduzećima, pardon, kompanijama. (Sreo sam nešto više, ali i dalje skroman broj talenata za upravljanje na nižim nivoima).
Istovremeno, sretao sam izvanredno inteligentne inženjere, pravnike, ekonomiste, matematičare, stručnjake za računare. Neuobičajeno mnogo je u nas bilo i sjajnih erudita, poliglota, ljudi koji su pratili sve što se dešavalo u njihovoj struci. Jedino je pravih menadžera bilo jako malo. (…)
Rad u inostranstvu i susret za “zapadnim” firmama uverio me je da je i tamo situacija sa menadžerima slična i da se problem ne može svesti samo na sistem i ideologiju. Talenata je malo, pa i to može biti razlog zbog čega su neukusno, a nekada i besmisleno dobro plaćeni.“
https://nkatic.wordpress.com/2005/08/20/svuda-poglavice-nigde-indijanaca/
Za Ganeta:
Saglasan sam sa Vama da su plate programera precenjene, ali ne vidite širu sliku. Istina je da su plate *jednog dela* programera precenjene.
Veliki broj ljudi radi za 500-600 evra, ni govora o platama preko 2000 evra. Trenutno je u IT sektoru ogromna konkurencija, a biće sve veća kako rad na daljinu postaje sve popularniji.
O “interfejsima” možemo pričati ako mislite na integrisana razvojna okruženja koja pripomažu kod pisanja koda. Drugi su spomenuli već napisane biblioteke koje se mogu koristiti za rešavanje specifičnih problema. Pored toga, postoji dokumentacija koja je uglavnom besplatno dostupna na internetu, za razne stvari.
Ne vidim razlog za upoređivanje inteligencije programera i računovođe. Oba zanimanja su intelektualno zahtevna i ne može ih raditi svako.
Toliko od mene, da ne širim dalje jer ovo nije tema članka.
@Gane
Nema potrebe da se raspravljamo, pogrešili ste samo što ste sami počeli da merite intelekt kapacitete na osnovu vašeg iskustva sa programerima koje je evidentno tralala. Mogli ste sami da naučite programiranje i da napravite daleko bolji program od njih😉 ako ste dobar računovođa. Intelekt nema toliko veze s znanjem, koliko sa ličnošću, praksom i iskustvom.
Niste možda laik, ali deluje da ste olako shvatili neke stvari oko programiranja. Ne postoje interfejsi koji sami pišu, postoje biblioteke funkcionalnosti koje se koriste u programiranju, a koje se stalno nadogradjuju, optimizuju, prevedeno baze znanja, kodova koje je malo glupo da pišete stalno od početka. Tako da danas moderni programeri-rudari uglavnom samo znaju da ih koriste bez da ih interesuje logika tih funkcionalnosti, a to imate u svakom poslu da neko ne razume suštinu nego radi mehanički. Druga priča su vrhunski programeri ili oni koji su spremni da uče stalno, razmišljaju aktivno o problemu koji rešavaju.
Ja nisam programer, izvorno sam mašinski inženjer. Ne umem da vrhunski programiram, ali sam dosta dobar u logičkom razumevanju raznih problema i mogućnosti da se nešto isprogramira i uglavnom omogućavam programerim da urade ono što sami uglavnom ne razumeju iz ko zna kojih razloga. Obično me angažuju da „razbucam“ programere koji su jedno obećavali, a posle nisu „isporučili“ u potpunosti, opet iz raznih razloga.
Tema cene najamnog rada programera je skroz druga tema. Slažem se da su plate pomalo i precenjene, ali su i posledica nedostatka radne snage, virtuelizacije i automatizacije rada, ambicije kapitala da se što više umnožava po manjim troškovima. Dakle vraćamo se na računovođe, alokaciju sredstava.
Za XSR i Bojana,
Ljudi nažalost ne prave razliku između programiranja i poznavanja programskog jezika, čak ni određeni broj profesionalaca. Ja nisam baš laik u tome radio sam na računovodstvenom programu sa 2 programera dosta naučio o programiranju, programskim jezicima, kodovima isl. Znam o čemu se radi. Što se tiče interfejsa mislio sam na alate kod kojih radite u interfejsu a alat u pozadini piše kod. Da ne bude zabune da nešto ne znam, samo je moguće da sam se loše izrazio.
Ako ste gledali nešto u računovodstvu vrlo je verovatno da niste videli ni vrh ledenog brega. Ipak ne bih želeo da se sada raspravljamo ko je intelektualno jači: programer ili računovođa. Ja sam izrekao svoje mišljenje a vi svoje, predlažem da se složimo da se radi o dve oblasti koje zahtevaju visok intelektuelni kapacitet. Evo mislim da je ovo pošten stav.
Suština mog komentara se je odnosila na to da je ekspanzija IT sektora takva jer su karte tako podeljene. Upravo sada ide drugačija podela karata. Ne bi trebalo gledati trenutne visoke zarade u IT sektoru i gurati decu, preporučivati, savetovati, ugledati se na IT stručnjake koji puno zarađuju itd. IT je prepun fantomskih firmi. Pitanje je da li će 10% njih preživeti narednih nekoliko godina. A programera je već sada prst i pleva. Ne gledajte tržište i trenutnu potrebu za programerima. Tržište je deformisano negativnim depozitnim stopama i primarnom emisijom novca, daje iskrivljenu sliku.
@Gane
Edukacija vecine danasnjih programera nije tako losa, daleko je od toga kakva bi mogla biti. S druge strane, zasto bi neko kao lenj programer dobijao nesto servirano na tacni?
Stalni proces usavrsavanja i izbor tehnologija u kombinaciji sa dostupnim resursom – vremenom, su preduslov za razlikovanje od vecine programera koje spominjete.
Isto bi se moglo reci i za racunovodje. Nije svaki racunovodja dobar racunovodja. Ako neko ne zna da izracuna neto iz bruto zarade, i obrnuto, a da ne koristi gotovu “formulu” ne bih rekao da je dobar racunovodja jer ne poznaje sustinu svog posla. Pored lenjih programera imamo lenje racunovodje.
Dobar programer se ne postaje ako ocekujes da upises najbolje studije, steknes diplomu a potom krenes da programiras. To sto te interesuje naucices i pre nego sto krocis na studije, gde mozes nauciti po nesto o “interfejsima” koje spominjete, pre bih rekao domen znanja.
Da li je broj upisanih studenata upisanih na IT smerovima u poslednjih 20 godina drasticno povecan, da li prati trziste? Verovatno ne, zato je realno da plate programera rastu
@Gane
Svaki vrhunski računovođa je apsolutno inferioran prema vrhunskom programeru. Vi izgleda ne razumete šta je programiranje dok ste dali ovakvu konstataciju. Ako je vama programiranje interfejs onda je računovdstvo tek samo jedan od interfejsa koje programiranje rešava.
Programiranje je rešavanje stvarnih problema na način razumljiv računarima kao mašinama sposobnim da upravljaju „manje inteligentnim“ mašinama ili da omogućavaju ljudima da određene infomacije prikazuju na razumljiv način. Računovodstvo je prosta alokacija finansija. Nisam siguran da računovođa može da razume logiku raznih procesa, sem u svom domenu posla. Jedino gde računovođa može da bude superioran je da bude progamer u računovodstvu.
Inače u uskom radu u domenu poslova, vrhunski računovođa će samo naći „rupu u saksiji“ da se izvrši distribuciju novca onako kako se od njega zahteva. Nasuprot njemu, vrhunski programer će da reši bilo koji stvaran problem na najoptimalniji način. Problemi mogu biti rešeni i bez finansija kad postoji dobra volja za to. Ne znam šta računovođa može da reši bez novca?
Inače se slažem sa vama da je apsolutno pogrešno preusmeravanje mladih na IT, jer u ovom obliku IT je apsolutno zatupljivanje ljudi. Većina današnjih programera su u suštini odlično plaćeni rudari koji nemaju predstavu šta rade, bitno je samo da je dobro plaćeno. Na temu IT-a još pre par godina ovde sam napisao da je barem 50% (moja oprezna ocena) današnjeg IT-a zatupljivanje ako ne postoji realna filosofija, razmišljanje, šta će da rade ljudi koje će da zameni automatizacija. Pri čemu je nemoguće izmeriti učinak IT industrije zabave koja prednjači u zatupljivanju.
Čovek je stvoren da radi, kreće se, razmišlja i zato je po svim vidljivim, realnim parametrima, moderni čovek je na putu deevolucije.
U transhumanizmu inače već postoji pretpostavka da će AI algoritmi da počnu sami sebe da uče, unapređuju i da će da zamene čoveka. A onda se tu vraćamo na računovođe. Na njima je samo da odluče gde će da alociraju sredstva.
Za Nemirnog,
IT stručnjaci nisu ništa intelektualno jači od nas računovođa. Usudio bih se da kažem da je računovodstvo zahtevnije od programiranja koje se danas uglavnom radi iz interfejsa, o širini i kompleksnosti i da ne govorim. Čak i kada se je programiranje radilo u kodu ili iz programskog jezika računovodstvo (pod uslovom da se radi o pravom računovodstvu) zahteva veći intelektualni kapacitet nego programiranje. Tvrdim da ni jedan programer nema intelektuelni kapacitet da uđe u računovodstvo dok svaki dobar računovođa kada bi ga stavili na muke ušao bi u programiranje. Računovodstvo je u svemu jače i šire od programiranja.
Pogledajte sada praksu. Plata računovođe vam je 30 do 500 Evra, plata IT stručnjaka vam je 3.000 do 10.000 Evra. Zašto je to tako pogotovu sada kada svaka budala može da programira iz interfejsa? Programera će uskoro biti prst i pleva ali će se broj IT kompanija samanjiti. Većina IT kompanija je neprofitabilno i poslovali su zahvaljujuću neograničenoj emisiji akcija i kupovini istih od strane investitora. Kako više neće biti besplatnog novca i kako će se investitori povlačiti većina IT ompanija će stavljati katance ili preduzimati mere racionalizacije poslovanja. Pogledajte samo berzu i videćete da pad u većini IT kompanija već sada iznosi preko 80%.
Trenutno stanje zarada u IT nema blage veze sa realnošću.
Nekada je stanje u računovodstvu bilo slično ali smo popušili jer nas je vrlo bilo prst i pleva pa smo u velikoj meri sami sebi srozali zarade. Isto će se desiti sa IT-ijem. Biće to potpuno ista priča.
PS:
Bavio sam se i jednim i drugim pa mogu da kompetentno uporedim.
Nisam se bavio time koliko j e“zdravo“ sedeti 8 sati pored ekrana i programirati. Većina programera su vezani za projekte sa rokovima pa im radno vreme iznosi i preko 12 satti, rade subotom i nedeljom. Koliko je pametno usmeriti decu u tako nešto? Ne gledajte trenutno stanje zarada, vrlo brzo neće biti veće od 500 evra.
Za Ganeta:
Zbog čega mislite da je masovni prelazak mladih u IT sektor greška?
Hvala.
Ovaj tekst zapravo opisuje život u iskrivljenom ogledalu u Srbiji koje je kreirala politika jakog RSD. Generalno, jedino što zameram g. Katiću je to što nije naglasio da i u inostranstvu situacija nije ništa bolja. Epoha niskih kamatnih stopa (negativnih) je po meni takođe kreirala iskrivljeno ogledalo i navela ljude na bar dve katastrofalno loše odluke:
1) Kupovina stanova – već sam obrazlagao pa ne bih da se ponavljam.
2) Usmeravanje dece u informatički sektor – što je po mom mišljenju tek velika tragedija sa katastrofalnim posledicama. O čemu ću pisati malo više u narednim komentarima.
Danas takođe, živimo u iskrivljenom ogledalu koje kreira visoka inflacija. Jednoga dana kada se budemo probudili shvatićemo da je helihopterski novac bio fatamorgana a rast velika iluzija. Od svega toga će nam ostati samo šteta čije posledice nećemo otkloniti nikad.
Za g. Katića,
Berze su lepo primile vest. Mislim da će ostali progutati. Neka stežu kaiš šta da im radim.
Brine me Srbija, ne znam da li ćemo odoleti pritiscima da ne uvedemo sankcije Rusiji? Ovaj naš nesrećnik mada mislim da dobro radi….. ipak, mi ne uliva poverenje. Nikada ne bih stavio ni cent na njega, prosto nemam poverenja, mada mi se čini da za sada uspeva da pliva.
За Ганета – Немачке субвенције за енергију би требало да олакшају живот грађанима али и привреди. Ово друго значи да ће трошкови енергије за предузећа бити нижи у Немачкој него другде и то крши правила конкуренције. Велико је незадовољство у ЕУ због немачких мера и многи оптужују Немачку да користи своју добру буџетску позицију да наруши правила ЕУ. Узгред, реч је о 200 а не 250 милијарди евра.
Za g. Katića,
Nemačka je najavila masovnu pomoć svojim građanima i kompanijama. Negde sam pročitao da se radi o sumi od 250 milijardi evra. Čini mi se da su berze pozitivno primile ovu vest? Voleo bih da vidim vaš komentar.
PS:
Ne znam kako će reagovati ostali kada shvate da pomoći u njihovim državama neće biti i da će morati da stežu kaiš?
Za Nebojšu
Vaši tekstovi o tranziciji u Rusiji i tema Džefrija Saksa generalno su manje-više poznati decenijama. Moje pitanje se odnosilo na neku možda nepoznatu stranu koju vi eventualno poznajete, analizirali ste neke informacije koje nisu poznate javnosti.
U intervjuu na linku koji sam zakačio, on se poziva da je tranzicija bila užasna upravo zato što nisu sledili njegove preporuke, koje se u slučaju angažmana u Poljskoj prihvatane u par sati. Po njemu, sve je to rađeno ciljano (Eureka) u svrhe stvaranja američke unipolarnosti (opet Eureka). Čak mu je otvoreno rečeno (navodno) da uopšte nije bitno da li se slaže ili protestuje, jednostavno njegove preporuke se za Rusiju neće uzimati u obzir.
Na stranu što mnogo njegovog aktuelnog angažmana i priče deluje kao naknadna pamet, peglanje biografije, matorački strah od kraja života, CIA angažman ili ko zna šta.
Ono što sam hteo reći da vaš savet bio dobar ili loš, politika je ta koja omogućava da se desi određeni rezultat. Zamislite da neko upregne današnju omladinu na radnim akcijama kao u vaše vreme umesto što se uzimaju krediti za plaćanje stranih firmi? Koja ekonomska ideja može da izmeri te rezulatate?
Ljudi su postavili ekonomiju kao glavni faktor za većinu odluka, a suštinski odluke ne zavise od ekonomskih ideja, već od geopolitičkih smerova. Diže se panika o siromaštvu i gladi, a suštinski ljudi imaju mnogo više nego šta im treba. Ono što je jedino zabrinjavajuće je da se u celoj priči forsira individualizam preživljavanja iako je prirodno da ljudi zajednički preživljavaju ovakve krize. Biće da zajedništvo i moderna ekonomija ne idu zajedno.
За г. Катића – Сложићемо се да нешто мора бити финални циљ монетарне политике, а може бити и више циљева.
Финални циљеви монетарне могу бити, поред инфлације, стопа незапослености, али и бруто домаћи производ.
Девизни курс (монетарно сидро) и монетарни агрегати могу бити секундарни циљеви, преко којих се стиже до финалних.
Претпостављам да постоје мале отворене земље,попут Србије, које циљају инфлацију, а истовремено имају (или су имале) ниску инфлацију без јаке, апресиране, валуте тј. без монетарног сидра? (споменули сте некада Словенију, а сада Мађарску).
Схватам вашу критику циљане инфлације јер је она дио новог макроекономског концензуса који искључује развојну кредитну политику централне банке, а и занемарује остале макроваријабе, о чему сте ви писали.
Надам се да НБС и Влада Србије имају снаге да увиде грешке и да ће почети мјењати економску политику, а посебно монетарну политику.
Раст спољног дуга и хронични спољнотрговински дефицит су показатељи лоше економске политике.
За Драгана – Теза по којој се мандат централне банке односи само на контролу инфлације је будаласта теза, иако је популарна. Она служи, за мале земље, да измести централну банку из правног и политичког система матице, и да је стави под контролу ММФ-а и страних кредитора.
За г. Катића,
Помињући Кејнса ја сам се реферирао на салдо спољне трговине, који ако се смањује, треба водити смањењу незапослености, али то наравно не мора бити случај.
У прилогу стопа незапослености у Србији из које се види да сте ви у праву што се тиче непостојања „српских кензијанаца“
https://www.macrotrends.net/countries/SRB/serbia/unemployment-rate
Ви имате право и што се тиче ниског српског раста у периоду 2009 – 2016, у просјеку испод 1% годишње и његове везе са спољнотрговинским дефицитом.
Да ли би у том случају могли постићи сагласност да циљана инфлација није једини мисија којем НБС треба бити посвећена већ би , по узору на САД, таргет требала бити и стопа незапослености, или је можда двојни мандат немогућ у српским условима?
И у периоду 2008 – 2016. НБС је ипак могла апресирати девизни курс, или га једноставно дефакто фиксирати на прецјењеном нивоу (уз значајан губитак девизних резерви и раст спољног дуга), али ипак је одлучила да то у просјеку не чини и пустила је да динар депресира, што је (уз низак привредни раст) морало барем дјелимично утицати на смањење дефицита у спољној трговини.
У децембру 2008. курс је био 88 динара (у односу на евро), а у децембру 2016. 123 динара што је ипак, морате признати, депрецијација великог интензитета (за скоро 30%).
За Немирног – Не планирам да пишем о енергетској кризи, бар не за сада. Већ сам написао да је реч, по мом уверењу, о намерно изазваној, циљаној кризи. Први пут несташицу енергената намерно изазивају купци.
За Бојана 2 – На Џефри Сакса не бих трошио време јер сам га већ помињао овде:
https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/ или
https://nkatic.wordpress.com/2014/07/15/kada-tranzicija-ubija/
За Драгана – „Идеологија“ НБС није се мењала, већ су се мењале само спољне околности. Смањивање дефицита од 2008, када је био на врхунцу, нема везе с променом идеологије, већ с великом рецесијом и великим падом привредне активности од 2009 до 2016. Пад привредне активности, не курс, довео је пада увоза. Уз то, и са задуживањем и притицањем девиза по том основу је било проблема и то је утицало да динар слаби. Дакле, није реч о промени политике, већ о промени спољних околности које су изнудиле слабљење курса. И у том периоду било је великих осцилација курса с повременим необјашњивим јачањем динара. (Нпр, прва половина 2011, друга половина 2012.)
Никада кејнзијанци нису водили политику у Србији, поготово не у периоду 2008-2016. Да јесу, стопа незапослености не би била преко 20%, а у периоду 2011-2013. чак око 25%.
Za Dragana:
Zahvaljujem na korisnom članku.
Promena politike NBS u odnosu na kurs je nešto što treba da prođe kroz stručnu raspravu. Nažalost, bojim se da do te rasprave neće doći jer NBS može veoma lako da se odbrani poznatom mantrom o smirivanju inflacije.
Meni je zaista interesantno kako neko može da se bori protiv povećanja količine novca u opticaju tako što se enormno zadužuje kod inostranih kreditora? Kojom to magijom NBS očekuje da će “uvezeni” novac “izvesti” po povoljnijoj ceni po domaću privredu? Drugim rečima, Srbija se zadužuje kako bi te devize trošila za odbranu kursa, što spiralno vodi ka daljem zaduživanju zemlje. Naravno, reč je o inostranom zaduživanju.
Zbog čega se jedna slabo razvijena zemlja toliko trudi da uništi sopstvenu ekonomiju? Zašto NBS ima toliku moć da donosi krajnje nelogične odluke? Ko kontroliše njenu monetarnu politiku? Šta radi Vlada po tom pitanju? Zbog čega se dinarski krediti ne favorizuju u odnosu na devizne?
Na kraju, jedno pitanje za Vas, gospodine Katiću.
Imate li u planu jedan tekst o uzrocima energetske krize i mogućim izlazima iz nje? Kako je moguće da je Srbija postala toliko energetski zavisna država? Hvala.
Pitanje za Nebojšu. U kojim okvirima se kreće istina o Džefriju Saksu, odnosno vaš komentar na njegovu ulogu u reformama po Istočnoj evropi, po vašim saznanjima?
Godinama se provlači uloga Džefrija Saksa u raznim reformama širom sveta. Paradoks sa njim je još veći što su njegovi poklonici kod nas sada njegovi veliki kritičari, nekako više iz razloga što nije ostao na istoj liniji, nego zbog rezultata.
Sudeći po njegovim rečima ovih nedelja, biće da su sve ekonomske teorije i ideje klasične bajke ako nemaju dozvolu i podršku političara. Ništa spektaklularno novo nije otkrio, ali nažalost u isti koš ide i ovaj tekst. Nesumnjam da je Nebojša imao najbolje namere, nadu u dramatiča obrt, još jedan pokušaj da razmrda političke ekonomiste, ali ga sve što je dosada pisao, u nedavnom intervjuu izneo, demantuje u toj nadi.
Cenim da na ovu temu jedino ima smisla davati savete običnim građanima kako da što zdravije i u zajedništvu prođu zla vremena koja dolaze. Sve ostale priče su đavolji posao.
(https://m.youtube.com/watch?v=wmOePNsNFw0)
За г. Катића – Са вашим ставом у вези монетарне политике НБС „Базна доктрина се није променила у последњих 20 година“ се не слажем.
Ја сматрам да се она ипак радикално промјенила крајем 2016.
Од краја 2008. до краја 2016. динар је депресирао, а спољнотрговински дефицит се смањивао.
Са почетком 2017. креће апресијација динара и раст спољнотрговинског дефицита.
У прилогу један линк са графиконом из којег се промјена у монетарној политици НБС врло лијепо види
https://www.bife.ba/2021/05/03/politika-deviznog-kursa-narodne-banke-srbije-jednima-daje-drugima-uzima/
Овдје је кључна питања зашто НБС жртвује платни биланс и да ли је та жртва принесена само на олтар циљане инфлације (идеологија монетарног сидра), или постоје и можда неки други мотиви?
Ако се вратимо у вријеме ниске инфлације, НБС је увијек себи могла поставити питање жели ли мало вишу инфлацију уз нижу незапосленост.
Кејнс је на то питање давно дао позитиван одговор.
Судећи по спољнотрговинском дефициту као да су НБС у периоду 2008 – 2016 водили кејнзијанци, а од 2017. је воде монетаристи?
Ви сте 2006. упозорили на погубну политику јаког динара, а онда сте то поновили 2018 (већ виђено и скупо плаћено) тако да и ви имплицитно признајете да је у неким годинама тога међупериода НБС ипак његовала слаб курс динара и водила исправну монетарну политику?
Мислим да би се у Србији чим прије требале организовати конференције и стручне расправе на тему девизног курса динара, да би се спасло што се још спасти може.
За Драгана – Није мудро да се на девизну штедњу уводе негативне камате јер би се новац повукао из банака и избила би финансијска криза генерисана оваквим ударом. Једно од решења би било да се грађанима нпр. понуде обвезнице (државе и јавних предузећа) индексиране стопом инфлације. То би помогло да грађани прекомпонују део свог девизног „портфолиа“. Ово не одговора банкама из много разлога.
Што се монетарне политике тиче, НБС ради оно што је најкомфорније – одржава курс као инфлаторно сидро и присиљава државу да се девизно задужује, хвалећи се при томе и стабилним курсом и ниском инфлацијом (до јуче). Базна доктрина се није променила у последњих 20 година. НБС нема разлога да мења политику јер све ово пролази чак и код економске струке.
Велики сам противник готовинских кредита и ако ништа друго, ограничио бих и лимитирао ову врсту кредита. Допустио бих потрошачке кредите за робу произведену у Србији и нпр. туризам у Србији.
Не знам да ли Србија има капацитет за реформску политику – бојим се да не.
За г. Катића
Захваљујем се на одговору и подсјећању на ваше чланке написане 2006.г. и 2018. г.
Поново сам их прочитао и поново схватио ваш песимизам испољен у ставу „да доброг излаза више нема“.
НБС годинама води политику прецјењеног динара, о томе је писао и ММФ, а и ви сте нам на ставове ММФ скренули пажњу током једне од полемика.
Да ли би по вашем мишљењу забрана уговарања девизне клаузуле у новим динарским кредитима и новим динарским депозитима, уз увођење негативне каматне стопе на нову девизну штедњу могао бити пожељан пут економских реформи, или би то у овој ситуацији само додатно долило уље на ватру у смислу раста дезинтермедијације, раста инфлационих очекивања и депресијације динара коју НБС не би више могла зауставити?
„Идеологија“ монетарног сидра је врста „развојне политике“ која је годинама производила велики трговински дефицит и раст спољног дуга.
Да ли ви видите спремност НБС (а и извршне власти)да призна вишедеценијску грешку у вођењу економске политике и крене са постепеном корекцијом монетарне политике, али и са другачијим односом према банкарском сектору (НБС регулише пословање банака)?
Ако се добро сјећам ви сте предлагали укидање кеш кредита?
Има ли Србија реформски капацитет у смислу радикалног заокрета у креирању економске политике, а посебно монетарно-кредитне политике?
За Андреја – Како се и плате и пензије коригују стопом инфлације, у интересу је власти и њихових контролора да инфлација буде – статистички – што нижа. Друго, корекције примања увек касне за инфлацијом. Треће, када долази до корекције, она се третира као генератор инфлације а не последица и тада се стално указује на спиралу раст плата – раст цена и ствара се утисак да су плате те, које генеришу инфлацију.
Што се Вашег питања тиче (Da li znate neku zemlju sa 6 miliona stanovnika, srednje siromasnu, sa svojom valutom, a koja uspeva da vodi pametnu i nezavisnu monetarnu politiku?), постоји занимљиво словеначко искуство из постјугословенског период. По пок. Ј. Менцингеру, највећи проблем Словеније био је велики притисак да толар јача. Словеначки економисти су уложили велики напор да то спрече и успели су, јер су знали куда води јачање валуте. Није случајно да Мађарска нпр. данас толерише пад форинте.
Дакле, није реч о томе да ли се може контролисати раст валуте, већ да ли постоји свест о штетности политике јаке валуте као монетарног сидра. У Србији те свести нема. Подсетио бих поново на текст https://nkatic.wordpress.com/2006/03/31/olovno-monetarno-sidro/ у коме сам покушао да објасним погубност политике курса као монетарног сидра, а то је политика какву је НБС водила до 2009. и од 2018. Узгред, нескромно мислим да је то један од најкориснијих текстова које сам написао.
Razumem vase rezonovanje, ali mislim da dinar nije toliko ‘jak’ koliko su sve referentne valute kroz sumanute emisije kolektivno oslabile. Da je NBS htela da postepeno ‘obara’ dinar, morala je ili jace intervenisati da pokupi eure sa trzista ili da stampa i deli dinare lopatama…
Mi smo u Srbiji srecni ako nam je euro stabilan, ali zato euro gubi vrednost uzasnom brzinom sto se jasnije vidi u Evropi nego u Srbiji. Cim predjemo granicu, stanemo na pumpu i kupimo sendvic sve nam bude jasno.
Zvanicne cifre inflacije su izmanipulisane i nerealne. To je praksa monetarnih magova vec decenijama. U USA, na primer, zvanicna inflacija je 8%, u poredjenju sa 17% koju dobijete ako koristite formulu koju je FED koristio 1980.e godine. Tu formulu su nekoliko puta menjali da bi inflacija izgledala niza.
Za kraj, imao bih pitanje za vas. Da li znate neku zemlju sa 6 miliona stanovnika, srednje siromasnu, sa svojom valutom, a koja uspeva da vodi pametnu i nezavisnu monetarnu politiku? Sve mi se cini da je u nasem okruzenju to mission impossible, pa sve da nam je nobelovac Bernake na celu NBS. (Jos jedan primer inflacije ovog priznanja…)
За г. Катића:
Захваљујем на референци. Заиста нисам знао да је неко далеко стручнији од мене већ теоретски доказао моју „хипотезу“.
Za Alexa – O fenomenu rasta tražnje i cena nekretnina smo dosta komentarisali na blogu. Ne mogu da se tačno setim kojim povodom, ali verujem da ćete to naći pretražujući komentare na blogu. Verovatno toga ima i na Forumu.
Za Nemirnog – Logiku cikličnih finansijskih kriza je dosta solidno objasnio Hyman Minsky, ako neko želi da malo dublje uđe u to. Tokom krize su se mnogi setili Minskog i dosta se „troši“ kovanica „Minsky moment“.
Za VladmiraV – Morao bih da pišem dug tekst kako bih pokrio Vaše komentare i dileme, a za to nemam vremena. Prvo, bilo bi idealno da se za dolar može dobiti samo jedan dinar, ali ne može. Države čija je valuta precenjena u pravilu imaju deficit trgovinskog bilansa, pa ga na kraju pokrivaju zaduživanjem. Između ostalog, i trošak kamate je i trošak precenjivanja valute. Dakle, nije reč o komforu da možete birati da vam valuta bude jaka, a vi nećete jer ste „zlica“. Big Mac index je dobar kao štos, ali je besmislen kada se upoređuju bogate i skupe zemlje sa ubogim zemljama. Trgovinski bilans i njegovo kretanje vam uglavnom govori o tome da li je valuta precenjena ili potcenjena. Tačno je da kroz slabiju valutu gubite, ali to je cena vaše niže produktivnosti.
Što se PPP-a tiče, to je pokušaj da se nivo cena, usluga pre svega, objektivizira u međunarodnim poređenjima. To je više indikator prepoznavanja problema obračuna i kompariranja BDP-a, nego što je nekakav egzaktan konverzioni mehanizam. Uzgred, kada je reč o fenomenu koji pominjete, korisno je proučiti tzv. Baumol efekat. Žao mi je što ne mogu da ulazim u detalje pa pišem s brda s dola.
Odličan tekst g. Katiću, kako smo već navikli od Vas. Nameće mi se pitanje, ako može Vaš komentar da li je abnormalan rast cena nekretnina u Srbiji zadnjih godina posledica ogromnog štampanja eur/dolara pa se to „prelilo“ kod nas, ogromnog zaduživanja Srbije ili možda nešto treće. Meni je prosto neverovatno (nadam se da grešim) da se svo to zaduživanje Srbije prelilo u potrošnju.
Za g. Katića,
U svom komentaru sam prevashodno mislio na ljude koji su pre par godina kupovali stanove sa euroriborom. Mislim da njih svrbi euroribor i ja sam se usudio da predložim konkretan potez. Apsolutno ništa ne bi izgubili, samo bi se vratili na staro na pre par godina kada su bili podstanari i pride zaradili pristojan novac. Nije dobro uvek terati samo pravo, samo napred, to je instink svinje. Ponekad je pametno učiniti i korak ili dva nazad, sačekati da se situacija izbistri, nagaziti na loptu, fintirati-levo desno, sačekati.
Pokušaću fudbalskim rečnikom da objasnim šta treba da se radi:
Vraćajte loptu golmanu, razvlačite igru po sredini terena, forsirajte sistem ja do tebe ti do mene, simulirajte faulove, raspravljajte se sa sudijama, nagazite na loptu, pustite da prođe vreme….. Za par godina će biti jasnije šta treba da se radi, a stanovi vam neće pobeći. Polako, kupićete….. ima vremena.
Sada treba uraditi baš ono što sam napisao. To je to.
Za Nebojšu Katića:
Znate da je olakšano otplaćivanje kredita uvod u dužničko ropstvo, kako privrede, tako i građana. Pogotovo za zemlju poput Srbije.
Nijedan kredit nije „jeftin“. Davanje moći poslovnim bankama da iz ničega prave novac zarad nečije trenutne koristi, a na račun budućnosti, treba voditi kao krivično delo.
Zadatak dobro vođene ekonomije mora biti postepeno povećavanje prihoda, a ne olakšavanje uzimanja kredita. Dakle, povećanje plata i profita kroz zdrav, prirodan rast. Bilo šta drugo vodi u odlaganje neminovne krize.
Treba se zapitati zbog čega se finansijske krize javljaju ciklično? Zato što je u prirodi finansijskog modela baziranog na dugu da rashodi u vidu obaveza (za kamatu i glavnicu) u jednom trenutku nadmaše prihode.
Držanjem jakog dinara, Srbija pospešuje svoje srljanje u propast. Treba se prisetiti da iza svakog duga stoji realna imovina koja je zamena za dug. Inače, kreditiranje ne bi imalo smisla.
Istina, ukidanje prava na kredit bi obesmislilo trenutni ekonomski model. Ali je ponekad neophodna žrtva kako bi se stvorio pravedniji svet. Moje skromno mišljenje je da će se to u jednom trenutku desiti. Što pre se desi, to bolje po ceo svet.
Za g. Katića,
Prodati i nameštaj.
За Ганета – Мислите да само продате стан, иселите се с децом, нађете стан да рентирате, намештај оставите у магацину итд?
Povodom mog prethodnog komentara,
Sve je čisto kao suza. Ovde je kristalno jasno šta treba da se radi. Nemate šta da čekate.
Imam jedno pitanje u vezi sa precenjenošću/podcenjenošću valute jedne zemlje. Često se koristi paritet kupovne moći (PPP) da bi se izrazio realni GDP neke zemlje. Nedavno je bivši guverner NBS, Nebojša Šoškić, povodom rata u Ukrajini rekao da kada se GDP Rusije preračuna po PPP onda je ona šesta ekonomija u svetu.
Takođe je poznat i tzv. Big Mac PPP, koji je metodološki problematičan ali se koristi kao dobra ilustracija za koncept PPP-a, a po kome se upoređuju cene ovog hamburgera po raznim zemljama i koliko one odstupaju od „prave“ vrednosti zbog podcenjenosti valute.
Ako je valuta podcenjena onda strani kupci imaju poklonjenu neto vrednost preko kursnih razlika, ili drugačije rečeno, mogu da kupuju jeftinije nego što su realni troškovi i vrednost neke robe prozvedene na domaćem tržištu. Roba se brže realizuje ali proizvođači zapravo tako imaju gubitak, kao da poklanjaju jedan deo svog proizvoda.
Čitao sam razne preglede i na osnovu PPP-a, ispada da Srbija ima podcenjenu valutu (uključujući i popularni Big Mac). Slikovito rečeno, Amerikanac može da kupi jeftinije ovde hamburger nego u Arizoni. Dovoljno je da razmeni dolare ovde u Srbiji.
Ako bi dinar još više depresirao, zar to onda ne bi vodilo u još veći gubitak vrednosti za proizvođače u Srbiji?
I još nešto, mnogo zanimljivije teorijsko principijelno pitanje, kako uopše možemo da proračunamo „paritet kupovne moći“ i na osnovu koje korpe dobara kada u njihovim inputima u savremenom svetu ima i uvoznih komponenti? Kako uopšte možemo da uporedimo autonomno troškove proizvodnje u dve zemlje? Ponekad su mi ekonomski pojmovi vrlo labavi.
Pozdrav,
Vladimir
“Када се с динаром нађете у ситуацији каква је данас, онда нема добрих излаза.”
Ima, što pre prodajte stan, zatvorite kredit dok još možete. Nema šta da razmišljate, posle će biti kasno.
PS:
Izvinjavam se što nepozvan upadam u diskusiju ali nisam mogao da odolim. Inače, smrtno sam ozbiljan.
За Драгана – Можда није лоше да подсетим на своја текста, један новији и други прастари:
https://nkatic.wordpress.com/2018/02/28/mocni-dinar-vec-videno-i-skupo-placeno-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-28-02-2018/
https://nkatic.wordpress.com/2006/03/31/olovno-monetarno-sidro/
Када се с динаром нађете у ситуацији каква је данас, онда нема добрих излаза. Поента је да не улазите у ову врсту проблема и отуда моје упозорење с почетка 2018. Проблем јаког динара није само у стимулисању увоза, већ и у стимулисању задуживања грађана јаким динаром. Кад је динар јак а камате ниске, отплате кредита постају јефтине. То је добро али је тешко одрживо.
Нисам сигуран да је јак динара само последица притиска увозног лобија. Мислим да је и „идеологија“ монетарног сидра томе пуно допринела, тим пре што је прилив страних инвестиција олакшао процес усидравања.
За г. Катића,
Подразумјева се да се НБС не усуђује депресирати динар због висок инфлације која би у том случају била још виша, као и због девизне клаузуле у активи и пасиви српских банака, а ту су и огромни домаћи девизни депозити.
Претпоставимо, за тренутак, да је инфлација ниска, као што је некада била.
Како бисте, под горњом претпоставком, ви превазишли проблем девизне клаузуле и девизних депозита који су главне препрека за депресијацију динара?
Или бисте можда одмах депресирали динар без обзира на губитке девизних дужника и добитке девизних повјерилаца?
У контескту јаког динара у вријеме ниске инфлације које је иза нас, да ли је заиста могуће да је српски увозни лоби тако јак, а српски извозни лоби тако слаб?
Дејуре девизни курс динара је промјенљив, али дефакто он је већ годинама фиксан.
Зашто креаторима српске економске политике није битно да извоз расте, а увоз опада?
Evo jednostavan kompas da ne moze jednostavnije.
Kamatna stopa na dug koju placa Srbjja vs. Kamatna stopa na dug koju placa Nemacka.
Ako se razlika uvecava, nije dobro.
Средиће то наши, ми се увек снађемо. Без бриге.
Odličan tekst, kao i svi vaši ostali tekstovi, a u celom tekstu najjača je sledeća fraza, koja je na neki način i pouka teksta:
“Blago rečeno, ova vrsta pokazatelja koji se baziraju na BDP-u u evrima ne vrede ni po lule duvana”
Upravo ona odražava koliko se “bajni” ekonomski pokazatelji koje trenutno imamo mogu preko noći urušiti kao kula od karata.
Nije se ništa drugo ni moglo očekivati u jednoj koloniji kakva je Srbija. Sve se čini po nametnutoj doktrini: strano je uvek bolje, bez izuzetka.
Strani novac je bolji, evro je stabilniji od dinara.
Strane fabrike su bolje, stranci su pametnije i bolje gazde od domaćih domorodaca.
Zato što je strani novac bolji, i strani krediti su bolji. Jer svi znamo da, prema nepogrešivoj ekonomskoj doktrini nametnutoj od strane zapadnih sila, Srbija ne sme da štampa i koristi sopstvenu valutu za kreditiranje bilo čega od iole veće važnosti.
Strani obrazovni sistem je bolji, jer uz Bolonju idu lake pare od milion privatnih univerziteta, naivnih studenata i njihovih roditelja. Ne daj Bože da se neko priseti starih dana i ukine tu prevaru koja ispira mozak našoj deci. A one najdarovitije šalje u beli svet da za njihov račun preduzimaju i koriste svoju pamet.
Gledam danas Poljsko i Češko mleko na rafovima u Beogradu. Imlek ono malo domaćeg mleka izvozi. Šta ih briga kad su otkupljeni, rade prema uputstvu sa vrha. Više nijedan naš gigant nije u domaćem većinskom vlasništvu.
E to je tragedija. Kad je sve predodređeno uvozu strane robe i materijala, kako očekivati da monetarna politika ima smisla? Srbija, iliti bar njeno političko rukovodstvo, se već opredelila u čije naručje želi da ide, a narodu se zadnjih nekoliko meseci mažu oči gej paradama, zagađenjem vazduha, krizama na Kosovu i Metohiji i našoj navodno hrabroj borbi protiv pritisaka sa zapada.
Što se lažemo više. Kolonija smo, i to samo malo naprednija od Afrike.
За Ганета – Влада УК је одлучила да усред великог раста инфлације смањује порезе и то богатијима. Тржиште је то проценило као додатни инфлаторни притисак и као додатни удар на буџетске приходе. Дошло је до великог пада вредности обвезница, пензиони фондови су се нашли у огромном проблему због потенцијалних губитака, а централна банка је морала да откупљује обвезнице и штампа новац усред борбе против инфлације. Берза је такође била пред пуцањем. Овакав аматеризам никада до сада нисам видео у УК. (То су САД могле да допусте себи у време Регана, али УК није САД, а и ситуација је другачија.)
Pade mi na pamet misao g.Katica koju sam cuo pre nekoliko godina.A to je da se jedna drzava i njene institucije izgradjuju i snaze u tzv. mirnim godinama i vremenima.Pa kada dodju ovakva,onda t a drzava opstaje ili propada.Na zalost,mislim da mi kao narod nikako to da shvatimo i usvojimo.I onda za svega par meseci predjemo iz „zlatnog doba“ u “ najtezu zimu i prolece“.Nije nam prvi put,a pitanje je da li cemo imati neku novu sansu da izgradimo jaku i stabilnu drzavu…Nas narod kao da hoce sve i odmah( sada kada je lako videti kako se lepo zivi negde tamo daleko).
Za Gane
U GB je prosle sedmice bio kolaps penzionog sistema.
Naime, cena obveznica koje izdaje VB, a koje su u vlasnistvu penzionih fondova, je pala i penzioni fondovi su imali problem izmirivanja svojih obaveza. BoE je intervenisala kupovinom 65 mlrd £ tih obveznica koje su u vlasnistvu penzionih fondova kako bi obezbedila istim likvidnost.
Takodje te obveznice su kupovali i banke, i investicioni fondovi, i navedeni penzioni fondovi.
Sada je pitanje koliko je takvih obveznica u razvijenim ekonomijama.
To je ukratko.
Ne mogu da se otmem utisku da bilo kakva drugačija monetarna (a i svaka druga) politika ovisi o nezavisnosti (suverenosti) naše države kakvu ni mnogo veći od nas ne mogu priuštiti (evo pokazne vežbe na Rusiji)… Tako da, ostaje da se molimo.
Gledam ovih dana kako mi sa Gardijana, NBC, DW, CNN, bukvalno iz svakog budžaka, iskače lice Dejvida Petreusa, pa se setih otkuda mi je taj lik poznat. Bivši general i direktor CIA koji je vodio strategiju ratova protiv nas, kao i kampanje u Iraku i Avganistanu, a danas je uspečni medijski magnat u Jugoistočnoj Evropi, sa većinskim vlasničkim udelom u SBB, N1, Nova, Blic, čak i Grand Produkciji (a ni po regionu situacija nije bolja). Iako je po zakonima “civilizatorske” EU proizvodnja i distribucija informativnog sadržaja od strane istog subjekta zabranjena, kod nas su ipak načinili mali izuzetak. Dok ambasadori postrojavaju ministre, a bivši službenici američke duboke države naše državne monopole dobijaju kao otpremninu (ko kad je u Srednjem veku Kralj omiljenim vojskovođama dodeljivao feudalne posede i titule), mi dumamo o nezavisnoj monetarnoj politici.
Srbija je duboka kolonija. Kao i većina sveta.
A da nas čekaju strašni problemi, to je i nama laicima jasno. Bukvalno smo između tehno-feudalizma, gde će nas bednike iz kolonijalne periferije tek da pričvrlje, ili ako se odupremo, ne gine nam nuklearni rat. Nek nam je svima Bog upomoć.
P.S. izvinite na “rant-u”. Vaš blog mi je uvek neka vrsta utočišta za očuvanje zdravog razuma, iako ne komentarišem uvek.
Za g. Katića,
Šta je to tačno bilo sa Britanijom? Ako može info?