Песма Александра Блока за оне који воле поезију (и прате политичка дешавања). Песма је из јануара 1918. и ово је препев Бранка Миљковића. Песма је предуга за љубитеље хаику или „твитер“ поезије.
СКИТИ
Вас милиони. Нас – тушта и тма ће бити.
Чик у бој с нама, ако имате моћи!
Да, Азијати ми смо! Ми смо – Скити,
И имамо жудне, косе очи!
За вас – столећа, за нас – један часак.
Ко робова гомила гола,
Ми смо штит били између двеју раса –
Европе и Монгола!
Вечно је ваш вигањ тутњао, ко гром,
И заглушивао хук лавине,
И дивља прича беше за вас слом
И Лисабона и Месине!
Ви вековима на исток гледате,
Копајући бисере нове,
И, смешећи се, време рачунате,
Кад ћете уперити топове!
Време је. Несрећа крилима маше,
И увреда за увредом пада,
И дан ће доћи – од Пестума вашег
Ни трага неће бити тада!
Стари свете, док те удес не сахрани,
Док слатку муку мучиш пред свршетком,
Премудар, као Едип, ти застани
Пред Сфингом с древном загонетком!
Русија је Сфинга. Победно и жално,
Кад црна крв је поли,
Она у те гледа, гледа у те стално,
И мрзи те и воли!
Што љуби наше крви плима,
Нико од вас није љубио давно!
Заборавили сте да љубави има,
Која и пали и убија славно!
Волимо – и хладних бројева жар страстан,
И божански призор туђ нам није,
Нама је и рески галски смисао јасан
И германски сумрачни геније….
Памтимо- париских улица пакао,
Венецијанске хладовине плаве,
Лимунових шума мирис нас дотакао,
И Келна зидине чађаве…
Ми волимо пут – њен укус, боју – све то,
И тела мртвачки задах…
Зар смо криви ако је ваш костур запуцкето
Испод наших нежних шапа?
Ми смо навикли да држећи дизгине
Разиграних коња, док бес им расте,
Поломимо тешке кичме њине,
И да кротимо робиње јогунасте…
Дођите к нама! Из страхота ратних
Нек се војска у загрљај враћа!
Мач, док није касно, у корице врати,
И најзад ћемо бити браћа!
А ако нећете, – и ми ћемо знати
Да учинимо вероломство грозно!
И кроз столећа вас ће проклињати
Потомство болесно и позно!
По дубравама и густим шумама
Свуда ћемо бити,
Пред лепом Европом и према вама
Своје азијатске њушке уперити!
Хајте на Урал, нек буде вас што више!
Ми припремамо бојно поље
Челичних машина, где интеграл дише,
С монголском руљом која коље!
Ал’ одсада вам штит нећемо бити,
Одсада у бој ми нећемо поћи 1
Само ће гледати бој што ће се бити
Наше уске и косе очи!
Нећемо се маћи, свирепи Хун када
Пљачкао буде жртве помодреле,
Палио градове, у цркву терао стада,
И пекао месо наше браће беле!
Последњи пут – освести се, свете!
На братски празник рада, мира,
Последњи пут – на братске гозбе светле
Позива варварска лира!
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
@Зоран Мирковић
Ценим да се солидном броју Срба не би свидела ваша идеја о прављења калкулација на ову тему.
Можда би одговор на ваше питање најбоље дала српска буржоазија која је стварала Краљевину СХС. Кроз нашу историју многи људи са пансловенским, филантропским идејама су потурени и провучени кроз блато, али реална историја нас учи да државе обично не праве учени људи, већ људи са разним економским интересима.
Бојим се да је Лаза Лазаревић својом приповетком направио најбољу калкулацију на ваше питање.
За Зорана М. – Проблем који помињете је толико компликован, да не верујем да би могао да буде обрађен ни кроз докторску дисертацију. То би, евентуално, мога да покушао какав озбиљан тим, али то би био прескуп пројекат све и да за њега има интелектуалног или политичког апетита.
Поштовани г дине Катићу,
Моји преци заслужују да се каже колико је, у новцу, коштало што су кренувши да ослобађају своју отаџбину остали без својих живота, породица и имовине зарад неприродне заједнице проглашене од стране, не бих да му име помињем, са онима против којих смо ратовали.
Да ли познајете студента економије, њу или њега, или неког од Професора на економији чији би студент или студенткиња за свој дипломски, магистарски или докторски рад изабрали тему о којој дебатујемо.
Стигао ми је пакет са Жолтом из Старе Србије.
Изволите да наздравимо.
Поздрав, Зоран Мирковић
За Зорана М. – Прво, најлепше хвала на понуди да Вас посетим. Ако ме пут нанесе, сетићу се се понуде и Вашег засеока.
Што се питања тиче, не верујем да је неко правио имовински инвентар и да је постојао каталог имовине, поготово не оне од пре Првог светског рата. Ако нечега и има, то ће пре бити у архивима Аустроугарске. Претпостављам и да Србија нема ни прецизан инвентар имовине које је остала у другим републикама приликом распада Југославије и да нема ни прецизан инвентар имовине других република на својој територији. Можда грешим и можда статистике постоје, али ја за њих не знам.
Поштовани г дине Катићу,
Као економисту по звању, чије изнете ставове и размишљања пратим, питам:
„Да ли је оствариво утврдити цену, вредност, коју је платио Српски народ од 1903 године како би, не желим да му име поменем, прогласио децембра месеца 1918, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца?“
„Да ли је познато ко је, и колику имовину, унео у новонасталу заједницу?“
„Колико индустријских објеката има на територији Хрватске и Словеније у тренутку уједињења?“
„Да ли је позната вредност имовине коју на на својој територији имају Хрватска и Словенија 1940 године?“
„Која је вредност имовине Хрватске и Словеније 1940 године?“
Рачунам да би поштена процена битно утицала на сагледавање прошлости, како би садашњост, а посебно, блиску будућност учинили прихватљивом и одрживом.
Имам одличну ракију, за вас бесплатан смештај и нећете остати гладни ако одговоре, какви год били, саопштите на трему шумадијске куће у околини Горњег Милановца, село Велереч, засеок Ивовик, у којој станујем.
Кажем станујем, јер у селу живи ко има краву …
Срдачан поздрав,
Зоран Милана Мирковић
063 20 40 28
Sent from my iPhone
веома лепа песма !
одштампао сам га и залепио на картицу као поклон
https://cvetekspres.rs/
Za Irinu:
Da li želite da kažete kako su Rusi i Srbi potekli iz jednog naroda?
Pesnik se posluzijo aluzijom – Azijati, Skiti, Mongoli i jos ponesto su etikete kojima ja Zapad vekovima “cascavao” Ruse, odricajuci im pravo na pripadnost Evropi i njenoj kulturi.
Скити нису били хомогена етничка маса, њих је повезивао номадски начин живота – „кућа путујућа“, што бисмо ми рекли – скитаре. А, Руси боље нека признају да су се проширили с Дунава, а не обратно. И они, и ми, учимо лажну историју, потпуно нелогичну. Херодотови Масагети, тј. Саке, да ли су били Протохуни, велико је питање.
Г. Катићу, хвала на подсјећању на ову пјесму у право вријеме. Наравно, нема доказа да су Руси потомци Скита, као ни доказа да су исти као народи који их окружују. Пјесма је писана у вријеме уговарања Брест-литовског мира и поруке које шаље блиске су нашем времену. Надам се да ми нисмо једини који размишљају над овим стиховима, већ да то чине и господари рата и мира.
Izgleda da je istekao rok poslednjem pozivu beloj braci. Elem neka bude kako biti mora.
Изненађујуће, али опет и не, куда иде ваш поглед, тј. захват, јер не може се обухватити ствар у целини, ако изузмемо скитски конгломерат.