Ako je cilj medija bio da od mladog zločinca načine heroja za sve one mlade umobolnike lišene bilo kakve empatije, posao je odrađen sjajno. Mediji su opisale mladog zločinca kao veoma inteligentnog, organizovanog, spretnog s oružjem koji odlično puca i vrlo je „kul“. Zaprepašćuje da niko od ogromnog broja eksperata koji se ne skidaju s TV ekrana (bar koliko sam mogao da vidim) ne primećuje kakva se bolesna, subliminalna poruka šalje patološkom delu srpske mladeži. Mediji moraju promeniti politiku izveštavanja kada je reč o zločinima ove vrste a način izveštavanja se mora standardizovati i precizno propisati.
POVODOM ZLOČINA U ŠKOLI „VLADISLAV RIBNIKAR“
05/05/2023 od Nebojša Katić
9 reagovanja
Ostavite odgovor
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (100)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (83)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Jovana na Forum 2021/2022 Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun…
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
U pravu ste! Odavno nemam tv, ali ono sto je servirano u onlajn izdanjima novina, kao da podstiče dalje nasilje sa jedne strane i širi strah i beznađe sa druge. Stekoh utisak, da je žrtvama prvog zločina data veća pažnja. Možda je došlo do brze promene uređivačke politike? Menjaju se okolnosti u kojima živimo i sve manje imam želju da budem deo nečega gde sve možeš dobiti ili izgubiti samo jednim klikom.
Медији и уредници на медијима нису наивни или неупућени па да не могу да схвате последице свог извјештавања. У свему овоме имамо елементе монетизације трагедије и политичке злоупотребе. Мени је симптоматично да је власт у тако кратком року имала спремне приједлоге о разоружавању нације.
Све ово се дешава у периоду када власт активно ради на предаји Косова.
Било би корисно да се запитамо шта је уопште сврха медија у неком друштву – перципирана, идеалогизована, а шта је то што медији у стварности чине и како би се данас уопште могла одредити јавна корист или вриједност коју ти медији доносе. Коме и чему служе медији и регулаторне агенције које би требале да уређују јавни простор?
Da, ako smem da dodam a da ne dosađujem i ne mučim i onako previše mučnom temom. Čitam jutros da je jedan od procenjivača duševnog stanja mladog ubice ispričao svom prijatelju, uglednom profesoru i čestom gostu, hm, raznih televizija (a ovaj brže-bolje to oglasio), da sumnja da ubica pati od nekog vida autizma. Brza dijagnoza, nema šta. Niko to do srede nije primetio, gle čuda, kod deteta čiji je otac lekar i učio je i polagao psihijatriju iz istih debelih knjiga kao i ja. Možda sam ja paranoidan, ali autizam spada u spektar poremećaja koji u blažim formama nije razlog za isključenje iz redovnog školovanja već za inkluzivno delovanje, a u težim jeste poremećaj koji se tretira, određeno vreme, psihijatrijski, najčešće izvan ustanova. Hic est exitum! Čestitke advokatima i ostalim savetnicima ubice i njegove porodice.
Da, u pravu ste, kao i Aleksandar: izveštaji o ovoj tragediji neizmernih dimenzija su u stilu devedesetih, crnih i raznih drugih bisera, talentovanog Zvezdana Slavnića koji je slučajno upucao dobrog i vedrog mladića ni zbog čega pa nije postao sporstska zvezda kao otac. Čemu glupavi sadržaji o talentima, hobijima i uspesima tog očiglednog, formiranog mladog psihopate? Neko je negde napisao, pa se to brzo izgubilo, da je redovno posećivao psihologa. (Hajde da pogađamo kako se to izgubilo. Isto onako kako je vest o evidentiranoj tragediji na mig nekog moćnog čekala da bude objavljena 4-5 sati u punom obimu). Čemu glupavo “profilisanje” izvršitelja đavolskog zločina? Misli li iko o bližnjima one zlatne dece i onog zlatnog čoveka koga je ovaj, očigledno duboko i nepopravljivo, tvrdim, duševno poremećen, mladić uništio? Da, i ako je odlazio kod psihologa, zar taj stručnjak nije uspeo da prepozna psihopatiju, ili poremećaj ličnosti, kako se to danas zove? I iz kog razloga je odlazio? Nekog problema verovatno da je bilo. Da pogađamo i to: možda i jeste to konstatovao, ali kud je smela/smeo to da saopšti “uglednim roditeljima” koji su јој/mu “preko veze” uputili sina? (Čitaj: moćnicima, ili sa moćnicima povezanim osobama koje svog sina vode da se igra rata umesto da sa njim igraju basket ili izvode kate.) Odlično zapažanje g. Katiću. Iz časa u čas me sve više vređa izveštavanje o ovoj tragediji.
Stvar je mnogo jednostavnija nego što se u medijima predstavlja. Ako postoji kazna za zločin i ako se ona sprovodi po Zakonu, malo kome bi palo na pamet da izvrši zločin.
Problem je što se Zakon ne sprovodi i što, u ovom konkretnom slučaju, nije adekvatno definisan. Ne može se deci od 13 godina slati poruka da neće biti kažnjeni ukoliko počine krivično delo, ma kakvo bilo. To javno preneti na televiziji je katastrofalno i u najmanju ruku neprofesionalno,
Ne može se odrastao čovek slati na 6 meseci ili 5 godina ako usmrti nekoga. Kazna za jedno ubistvo mora da bude drakonska, a kamoli za masovno.
Treba se zapitati, zašto se ovakve stvari nisu dešavale u Jugoslaviji. A mnogo veća zemlja bila od malene Srbije.
Upravo tako,g.Katicu!Dodao bih jos da je drzanje oruzja u licnom posedu nasledje nase nesrecne istorije(turski zulum,balkanski,svetski ratovi,gradjanski rat …).Problem je sto su se vremena promenila,drustvena struktura je razorena,uz moderne tehnologije i slicno.A uz to je i prisutan izopaceni narativ u javnom prostoru(‘Crni biseri i slicne emusije) vec trideset,a narocito u poslednjih deset godina.
Poštovani prijatelji,
Ako mogu da nešto kažem, rekao bih da nas je „pojela“ entropija i biologija.
Energija, jer nema nikog više i nema stvarne želje da se ulaže u održanje sistema (države, porodice, ljudske zajednice),
Biologija, od 1918, ili tu negde, nema više Srba i drugih, koji bi lili krv, znoj i suze za očuvanje zajednice. Srpsku mladost i energiju pojeli su utopije jugoslovenstva i komunizma. A od 1990. – počinje sunovrat u strašnom besmislu; pink i vučić su, nažalost, prava esencija onoga što je od Srba ostalo.
Hvala i pozdrav.
Cilj je, kao i uvek, destabilizacija države.
Mediji su u većinskom vlasništvu ili stranih službi, ili domaćih kriminalaca. Oni će činiti sve da se ova situacija pogorša. Predsednik priča o razoružavanju nacije a naši zakoni o oružju su već prestrogi.
Društvene mreže su najveći krivci i mediji preko kojih se širi društvena patologija. Do pojave društvenih mreža, ljudi su se stidili svojih pogrešnih postupaka i mišljenja. Sada imaju zajednice na društvenim mrežama gdje se njima mogu ponositi.
E to je.
Mediji su funkciji vlasnika tih medija, a oni su u potpunoj funkciji vladajućih političara, ergo u suštini treba promeniti vladajuće političare!