Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘Domaća ekonomija’ Category

Da li je Srbija tek na putu da postane kolonija, ili je na tom putu tako daleko odmakla da povratak više nije moguć? Da li je Srbija voljna žrtva tranzicionog kolonijalizma, ili joj je on nametnut? Da li su ovo razumna pitanja, ili je reč o antiglobalističkoj kuknjavi pametnjakovića koji ne razumeju ni moderno vreme ni logiku ekonomskih procesa?

Klasični kolonijalizam je podrazumevao zaposedanje i potpunu političku i ekonomsku kontrolu tuđih teritorija. Tranzicioni kolonijalizam je manje ambiciozan. Sveden je na to da slabe države koristi kao izvor jeftine radne snage i sirovina, da kontroliše njihova tržišta i da onemogući njihov samostalni razvoj.

Za razliku od kolonijalizma koji je nametan silom, uz otpore i pobune, novi kolonijalizam se radosno priziva. Države mole, ili čak kleče i plaćaju da kolonizatori dođu. I države koje nikada nisu bile kolonije, to danas postaju.

Klasična kolonizacija je bila skupa, dok su troškovi nove kolonizacije veoma niski. Radije se kupuju postojeća preduzeća nego što se otvaraju nova, a tržišta se dobijaju na poklon. Kolonizatori ne grade puteve, železnice ili luke, kao nekada. Ta vrsta skupih ulaganja se velikodušno prepušta domaćinima, pa im se čak naručuju i trasiraju novi putni pravci (npr. Niš – Priština), ili se interveniše kako se nešto ne bi gradilo (npr. „Južni tok“).

Kako bi se proces kolonizacije odvijao bez otpora, potrebno je stvoriti povoljan intelektualni i ideološki ambijent. Istorijska iskustva su tu od velike pomoći. Socijalizam je, na primer, pokušavao da „kupi“ čitav narod. Kako je naroda mnogo, to je bio preskup poduhvat, a i narodu je nekako uvek bilo malo.

Tehnike novog kolonijalizma su daleko jeftinije i ubitačno su efikasne – potrebno je kupiti samo nekoliko stotina ljudi koji kreiraju političku, intelektualnu i ideološku klimu. Onaj ko kontroliše akademski prostor i medije, oblikuje i debatni ambijent. A u tako kontrolisanom ambijentu, svaka ozbiljnija društvena kritika biće neutralisana ili skrenuta na sporedni kolosek.

Posao akademske elite je da objasni da novi kolonijalizam nije oblik brutalnog potčinjavanja, te da je reč o modernim procesima koji počivaju na strogo naučnim, ekonomskim zakonitostima. A od zakona nauke, bilo da je reč o fizici ili ekonomiji, ne može se pobeći. Ako živite očajno i na rubu egzistencije, ekonomija uči da je to zato što ništa ne vredite, o čemu je tržište donelo svoj sud. Vaš loš život je u stvari posledica lenjosti i nepreduzimljivosti, kako bi to rekao jedan poznati ekonomski mislilac.

U centru ekonomskog sistema više nije čovek, već jedno sasvim novo biće – potrošač. Uspešan sistem zato mora raditi u korist potrošača, makar to bilo na štetu ljudi. To važi i onda kada je potrošač siromašan i ubog, kada bedno zarađuje, ili kada je bez posla. Bitno je da potrošač ima veliki izbor i kada nema novca za trošenje, i kada robe može samo gledati u izlogu ili na televiziji.

Ključne reči tranzicionog kolonijalizma su: strane investicije, zakoni tržišta, konkurencija, profit, fleksibilno tržište rada, potrošački izbor, poslovni ambijent, privatizacija i restrukturiranje itd. Na drugoj strani su zabranjene reči: planiranje razvoja, ekonomski suverenitet, strateške grane, energetska sigurnost, prehrambena sigurnost, egzistencijalna sigurnost, solidarnost, kultura i sl.

Jednom kada se takav rečnik usvoji, sve je na prodaju, a najbolje je kada se prodaje strancima. Političari i ekonomisti objašnjavaju da nije bitno ko je vlasnik preduzeća, niti ko raspolaže privredim resursima. Neće valjda stranci odneti prodajne lance, rudnike, aerodrome, oranice, elektrane, ili telefonske centrale – pitaju ovi lucidni intelektualni titani. (Iz ovoga logično sledi da su u vreme „pravog“ kolonijalizma rudnici, zemljište ili kompanije npr. odnošeni iz kolonija.) Može li se inteligentnije i ubedljivije pravdati prodaja svega postojećeg?

Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.

Read Full Post »

Kao što je i obećala MMF-u, vlada Srbije je odlučila da, po prvi put u istoriji Aerodrom „Nikola Tesla“ ponudi stranim koncesionarima na 25 godina. Ova koncesija bi trebalo da bude realizovana baš za mandata vlade koja će svojim uspesima, pogotovo onim budućim, oboriti sve istorijske rekorde. (više…)

Read Full Post »

Vlada Srbije impresionirana je sopstvenim ekonomskim rezultatima. Potvrda fantastičnih uspeha stigla je i od prvog čoveka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji tvrdi da su ekonomski rezultati u 2016. najbolji u poslednjih 25 godina. Dirljiva je podrška koju državni službenik daje svom poslodavcu, mada su nejasni kriteriji po kojima je 2016. proglašena za najbolju u poslednjih četvrt veka. Čudan je nesklad izmeću veličanstvenih pohvala srpskoj ekonomiji i elementarnih statističkih činjenica. (više…)

Read Full Post »

Ekonomska politika i rezultati srpske vlade nailaze na jednodušnu i snažnu pohvalu međunarodnih finansijskih institucija i zvaničnika Evropske unije – s dobrim razlogom. Srbija sprovodi sve ono što se od nje traži i to radi sa entuzijazmom i čvrstinom kakve se retko sreću u državama koje su takođe u teškoj situaciji. (više…)

Read Full Post »

Ako je agencija Beta korektno prenela, premijer Vučić je 17/11/2016 izjavio:

„Sledeće godine privredni rast bi mogao da bude 3,5 odsto, a ako prosečan rast u narednih pet godina bude 3,2 odsto dramatično ćemo se približiti evropskim zemljama čiji rast, ukoliko ne interveniše Evropska centralna banka, može da bude oko 1,1 do 1,2 odsto“. ((http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=11&dd=17&nav_id=1200535). (više…)

Read Full Post »

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči? (više…)

Read Full Post »

(Tekst je napisan za naučni skup Akademije ekonomskih nauka koji je održan 04. novembra  2016. u Beogradu na temu “Naši naučni sporovi – Velike alternative u izgradnji institucionalnog poretka”)

—————————————————————-

U svoja dva teksta, pripremljena za naučne skupove koje organizuje Akademija ekonomskih nauka, Ljubomir Madžar je između ostalog i ostalih, kritikovao i mene i moje stavove iznete u tri rada [1].

Tekst koji sledi je pohvala Madžarevom delu i njegovom moćnom analitičkom i polemičkom metodu. Madžar je u mojim radovima našao toliko grešaka, netačnosti i nelogičnosti da u ovom tekstu neću uspeti da ih sve pokajnički nabrojim. (više…)

Read Full Post »

Razbijajući okoštale i demodirane demokratske principe po kojima građani ocenjuju vlast a ne obrnuto, premijer Srbije je, ovoga puta pred nordijskim privrednicima, po ko zna koji put javno kritikovao narod.

Između stanja u kome se Srbija danas nalazi i sretne skandinavske budućnosti, isprečili su se nepreduzimljivi građani koji su izgubili radne navike i nisu naučili da budu preduzetnici. Po premijerovoj proceni, potrebno je oko sto godina kako bi se mentalitet građana promenio i približio nordijskom (protestantskom), kome se premijer tako često i tako javno divi. (više…)

Read Full Post »

Monetarna ekonomija je pomalo ezoterična oblast i verovatno najkompleksniji segment ekonomske nauke. Novac i načini njegovog kreiranja su misterija ne samo za laike, već i za većinu ekonomista, pa i bankara. Oni koji veruju da znaju kako se novac kreira, najčešće se oslanjaju na znanje koja su sticali na fakultetima, iz udžbenika čiji autori često prepisuju jedni od drugih. Akademski ekonomisti su „najzaslužniji“ za zablude vezane za procese kreiranja novca. (više…)

Read Full Post »

Srbija još uvek nije u stanju da dostigne nivo realnog BDP-a iz 1989. godine. Socijalistički sistem u kome niko nije mogao tako mali da te plati koliko si ti malo mogao da radiš, bio je efikasniji od ovog tranzicionog. Državna i društvena svojina i apsolutno nefleksibilno tržište rada u kome je radio-ne radio, svirao radio, stvarali su realne vrednosti tempom o kome privatizovana Srbija može samo da sanja. Kako i zašto? (više…)

Read Full Post »

Izlaganje gospodina Jovana Dušanića je ovde:

Moje izlaganje je ovde:

Izlaganje gospodina Milana Kneževića je ovde:

Read Full Post »

Da li je globalizacija samo nastavak starih procesa imperijalne ekspanzije, ili je u pravu Gidens (Anthony Giddens) koji u globalizaciji vidi neminovni i radikalni hod moderniteta[1]?

Da li je globalizacija spontani proces iza koga stoji nevidljiva ruka tržišta, ili je reč o kontrolisanom procesu kojim združeno upravljaju vidljive ruke transnacionalnih kompanija i međunarodnih organizacija (Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije i sl.)?

Da li je globalizovani svet najbolji od svih svetova kako tvrde neoliberalni teoretičari, ili je reč o procesu velike socijalne regresije i brutalnog izrabljivanja kako misle antiglobalisti? (više…)

Read Full Post »

Moj kritički osvrt (post-scriptum-o-nasim-naucnim-sporovima) na tekst gospodina Ljubomira Madžara, imao je „kolateralnu žrtvu“ – gospodina Boška Mijatovića. Madžar se, osporavajući moje teze o ozbiljnosti krize koju danas zovemo Velika recesija, poslužio Mijatovićevim tekstom Odgovor Jovanu Dušaniću ili o tzv. neoliberalizmu (Mijatović 2012.)[1]. Moj Post scriptum daje osvrt i na taj tekst, pa je time i Mijatović, sasvim razumljivo, imao potrebu da se uključi u polemiku. (više…)

Read Full Post »

Ako se čitaoci sećaju, na blogu sam objavio tekst pod naslovom Srpska ekonomska drama i intelektualni eskapizam (https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/). Tekst je napisan za naučni skup koji će se održati u Beogradu 20.03.2015.

Jedan od tekstova koji su takođe pripremljeni za skup je i tekst gospodina Ljubomira Madžara, pod naslovom Moj obračun s njima. U svom tekstu se gospodin Madžar direktno bavi i stavovima nekih neistomišljenika, pa tako i mojim stavovima. (više…)

Read Full Post »

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona. (više…)

Read Full Post »

Srpska ekonomska nauka kreće stranputicom kada se okreće političkoj filozofiji pokušavajući u njoj da pronađe inspiraciju i rešenja za ekonomsku katastrofu koju Srbija doživljava.

Ekonomska nauka ima previše svojih muka, previše dilema i nudi premalo rešenja da bi srpski ekonomisti sebi mogla dozvoliti luksuz gubljenja vremena u sholastičkim raspravama. (više…)

Read Full Post »

Najbolje čuvana tajna svetske ekonomske krize izlazi na videlo – oprezno, dozirano, lagano. Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja nisu samo najvažniji uzrok krize, već su i najveća prepreka izlasku iz stanja „sekularne stagnacije“ u kome se svetska ekonomija nalazi[1]. (više…)

Read Full Post »

U tekstu „Fasade“ od 05/10/2014  http://www.dragas.biz/fasade-2/  gospodin Branko Dragaš se kritički osvrnuo na moj tekst „Fiskalna konsolidacija – na putu, ili na stranputici?“[1]  Nemam običaj da polemišem sa tekstovima koji mi nisu upućeni direktno i za čije postojanje saznajem slučajno. Kritika gospodina Dragaša sadrži teze koje se često čuju na javnoj sceni i mislim da će pomoći stručnoj debati ako napravim izuzetak i ako se na tu kritiku ipak osvrnem. (više…)

Read Full Post »

Vlada Srbije se nalazi u mat poziciji. Šahovska partija koja danas ulazi u završnicu izgubljena je još u otvaranju – u prvim godinama prošle decenije. Srbija je tada pošla ekonomskom stranputicom i na njoj  tvrdoglavo istrajava i danas.

Ekonomska sudbina Srbije je u rukama stranaca i direktno je zavisna od njihove volje. Vlada mora uveriti strance da je u stanju da kontroliše rast javnog duga i da svoje obaveze može uredno izmirivati. Fiskalna konsolidacija (eufemizam za smanjivanje javne potrošnje, plata i penzija) je po preporuci svekolike stručne javnosti, najkraći i najubedljiviji način da se stranci odobrovolje, da se kreditiranje nastavi i da ekonomija krene putem izlaska iz krize. (više…)

Read Full Post »

Na ekonomskom akademskom tržištu poslednjih decenija, kako je već i red, vladaju neumoljivi zakoni konkurencije. Sve ideje su dobrodošle, sve ideje su ravnopravne, pod uslovom da su neoliberalne. Moglo bi se ipak dogoditi da ustoličena vladajuća doktrina izgubi nešto od svoje nadmoći. Velika recesija unosi promene i na tržište ekonomskih ideja, i prvih nagoveštaja već ima. (više…)

Read Full Post »

Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati tako čudesno uspešna, kao što su to danas baltičke države.

Čemu nas može naučiti baltičko iskustvo, šta su ključni elementi tog uspeha, i na kakvim idejama taj uspeh počiva[1]? (više…)

Read Full Post »

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1576310/Komplikovan+tajming.html

Read Full Post »

Đavo je u detalju. Malo je ekonomskih oblasti na koje se prethodna rečenica može tako dobro primeniti kao na statistiku zaposlenosti. Dubok je jaz između onoga što prosečan građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenog, i onoga što statistika pod tim podrazumeva. (više…)

Read Full Post »

U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama – o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i kako će se unaprediti poslovni ambijent. Naivniji deo javnog mnjenja je ovaj paket nazvao tektonskim promenama. (više…)

Read Full Post »

Ako se po jutru dan poznaje, prve izjave ministra privrede navode na zaključak da je to ministarstvo (bar u ovoj prvoj fazi) u potrazi za misijom i za smislom svog postojanja. Uprkos činjenici da je gospodin Radulović u srpskim medijima naznačio osnovne pravce delovanja svog ministarstva, njegovi nastupi, iako jasni i artikulisani, ostavljaju brojne nedoumice. (više…)

Read Full Post »

Pred rekonstruisanom vladom Srbije stoji titanski zadatak – kako se zaustaviti na putu u sunovrat, kako prekinuti kontinuitet ekonomske antipolitike koja traje već duže od decenije?

Za početak, vlada bi se morala osloboditi zabluda i starih saveta koji uvek insistiraju na istim receptima – na privrednom ambijentu i fleksibilnom tržištu rada, na niskoj inflaciji, maloj budžetskoj potrošnji i niskom javnom dugu, na privlačenju stranih investitora. Uspešnost ovih recepata, empirija ne potvrđuje. (više…)

Read Full Post »

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/1357324/Oko+11%3A+%C5%A0ta+bismo+s+parama%3F+.html

 

Read Full Post »

Srpsku tranziciju poslednjih dvanaest godina karakterišu dve velike, moćne i povezane ideje. Prva je, da je dobro, odlično čak, uzimati kredite gde god se može, do kad se može. Druga moćna ideja je da se državna imovina stavi na doboš, pa da se taj novac ili potroši, ili da se njim otplaćuju uzeti krediti. Bez obzira na konstelaciju političke moći, bez obzira na to ko upravlja zemljom, bez obzira na prateću retoriku, ove dve ideje su stubovi i konstante moderne srpske ekonomske politike. (više…)

Read Full Post »

Pod dirigentskom palicom moćnog MMF-a, hor beogradskih dečaka, sa ponekom devojčicom, danima izvodi oratorijum „Strahote budžetskog deficita“. MMF i domaća klimoglava ekonomska pamet imaju spremnu dijagnozu, a i rešenje za sve bolesti srpske ekonomije. Potrebno je samo uravnotežiti budžet, a to će se postići smanjivanjem javne potrošenje, zamrzavanjem penzija i zamrzavanjem plata u javnom sektoru. (više…)

Read Full Post »

Jedna od najčešćih ekonomskih kovanica koja se danas mogu čuti je ona o fleksibilnom tržištu rada. Neprekidnim ponavljanjem ove kovanice koju više niko niti analizira niti dovodi u pitanje, ona postaje nova, prihvaćena mantra. U njoj je sadržana sama suština „novog“ kapitalizma i ona simbolizuje budućnost koja ne samo da se sprema, već je uveliko tu. (više…)

Read Full Post »

Older Posts »