MRTVO MORE EKONOMSKE MISLI: KADA STVARNOST IZNENADI TEORIJU – objavljeno na internet stranici RTS-a 15.11.2022.

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/5018926/o-krizi-ekonomske-nauke.html

Tomas Karlajl, škotski mislilac iz XIX veka, u nekoliko svojih eseja ekonomiju je nazivao jadnjikavom naukom (dismal science). Njemu se pripisuje (verovatno pogrešno) i da je autor poznate pošalice na račun ekonomista po kojoj papagaj, kada nauči reči ponuda i tražnja, postaje ekonomista.

Bez ambicije da se u cinizmu takmičim s Karlajlom, u jednom dugom eseju od pre osam godina, kritikovao sam (pomalo rezignirano) skolastičke rasprave srpskih ekonomista. Kritikovao sam njihovo bekstvo s terena „primenjene“ ekonomije u udobnu zavetrinu političke filozofije, ideologije pa i frazeologije. Iako je kritika bila oštra i neugodna, u njoj ni danas ne bih ništa promenio ali bih je, pravde radi, stavio u širi kontekst vezan za tužno stanje ekonomske nauke u svetu. Ovo je kratki izvod iz pomenutog teksta:

Read Full Post »

TREBA LI PRIVATIZOVATI EPS – objavljeno u dnevniku „Politika“ 2.11.2022.

EPS je na putu da postane akcionarsko društvo i to je prvi korak u pravcu njegove delimične ili potpune privatizacije. U Srbiji, bar kada su veliki sistemi u pitanju, reč privatizacija služi kao eufemizam za prodaju preduzeća strancima. Mora biti da ljubitelji rasprodaje svega postojećeg s ushićenjem čekaju taj sretni trenutak kada će se Srbija ratosiljati još jednog državnog balasta i tako osvežena i ekonomski pročišćena nastaviti putem svoje afrikanizacije. U opštem haosu, domaćem i globalnom, prodaja EPS-a bi mogla proći lakše nego u nekim mirnijim vremenima.

Read Full Post »

BESMISLENO JAK DINAR – objavljeno u dnevniku „Politika“ 5.10.2022.

Ekonomske poruke koje evropski lideri šalju svojim građanima, iako pesimistične, groteskno umanjuju stvarne rizike kojima je Evropa danas izložena. Procena po kojoj bi se kriza u Evropi mogla završiti blagom recesijom krajem ove godine i tokom 2023. je, bojim se, u domenu ekonomskih fantazija. Najveće opasnosti po sistem prete ne samo iz sfere realne ekonomije, već (ponovo) iz dubina finansijskog sistema. A šta se u tim mračnim dubinama nalazi i kakve sve opasnosti odatle vrebaju više je u domenu slutnji nego znanja. (Finansijski ambis pred kojim se Ujedinjeno Kraljevstvo našlo pre par dana, nagoveštaj je onoga što može doći i nije samo odraz nekompetencije „mapetovaca“ koji danas vode UK.)

Read Full Post »

SRBIJA I POLITIKA SANKCIJA – objavljeno u dnevniku “Politika” od 19.4.2022.

Ne, Srbija ne bi smela da se pridruži sankcijama Evropske unije koje su usmerene prema Rusiji, kao što nije trebalo ni da se ponižava tihim uvođenjem sankcija Belorusiji. Sankcije su instrument rata, često su razornije i od bombi a Srbija nije u ratu s Rusijom, kao što nije u ratu ni s Belorusijom. Srbija nije članica Evropske unije, nije čak ni u njenom predvorju da bi je to obavezivalo da sledi kaznenu politiku te zajednice.

Onaj deo javnosti koji se protivi uvođenju sankcija polazi od toga da je Rusija istorijski saveznik i prijateljska zemlja koja je jedini zaštitnik Srbije u Savetu bezbednosti UN. Rusija je i važan faktor domaće energetske sigurnosti. Ovoj vrsti argumentaciji nema se šta zameriti. Ona ima svoje elokventne tumače i dobar deo javnosti tu argumentaciju dobro razume.

Read Full Post »

Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije – objavljeno na internet stranici RTS-a 3.1.2022.

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3205/politika/4650153/rio-tinto-kao-metafora.html

Projekat „Jadar“ je svakako ogromna ekološka briga, ali on je i mnogo više od toga – on je tužna metafora kolonijalne, tranzicione Srbije. Problem otvaranja rudnika nije samo u tome što su potencijalne ekološke i društvene štete ogromne, već što ekonomski efekti ovakve investicije ne mogu takve štete da kompenzuju. Ako eksploatacija litijuma donosi dugoročne i ogromne ekonomske koristi, ona ih donosi Rio Tintu a ne Srbiji. Insistiranje samo na ekološkim posledicama ovog projekta može se vratiti kao bumerang kada se pojavi studija koja će „dokazati“ kako, eto, eksploatacija litijuma ne ugrožava životnu sredinu, ili je ugrožava marginalno. Ostaje li tada još neki argument protiv ovog projekta?

Read Full Post »

INVESTICIONE BAJKE ZA ODRASLE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 11.8.2021.

Odlazak „Geoksa“ iz Vranja bio je dobar povod da se još jednom progovori o politici i smislu domaćih podsticaja stranim investitorima. Po proverenom modelu, umesto ozbiljne rasprave o industrijskoj politici i o mestu stranih investicija u njoj, ponovo su u etru uvek iste ideološke poduke o značaju poslovnog ambijenta i vladavini prava u privlačenju stranih investicija. U tom frazeološkom narativu Srbija je osuđena da strance privlači subvencijama jer jedino tako može da kompenzuje svoj loš poslovni i institucionalni ambijent.

Read Full Post »

INTERVJU ZA NIN – 8.7.2021.

JADNA JE ZEMLЈA KOJA REŠENЈE VIDI U PRODAJI SVEGA[1]

U jeku krize izazvane pandemijom kovida-19 upozorili ste da mnoge siromašne države nisu svesne šta im se sprema i da će iz ove krize izaći zadužene do nosa, da će biti u nemilosti kreditora, da će zbog toga kasnije morati dodatno da smanjuju ionako jadnu javnu potrošnju, i prodavaće sve što im je još preostalo da bi se oslobodile duga. Važi li sve to što ste rekli i za Srbiju i kako će se problem značajno naraslog duga na kraju rešiti?

Read Full Post »

KO ZAISTA DISKREDITUJE PREDSEDNIKA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 25.5.2021.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Miladin Kovačević, kritički se osvrnuo na moj tekst objavljen u „Politici“ od 19.5.2021. pod naslovom „Da li predsednika neko obmanjuje“. U odgovoru se neću koristiti polemičkim metodom koji koristi gospodin Kovačević već ću se držati činjenica.

Da podsetim, u svom tekstu sam izneo dve tvrdnje. Prva je da Srbija nije po rezultatima BDP-za 2020. godinu (uz Litvaniju) bila najbolja u Evropi, kako je to predsednik izjavio. Srbija je bila šesta. Pad BDP-a je iznosio samo jedan odsto i to je i dalje odličan rezultat, bez obzira na mesto koje je tim rezultatom postignuto. Gospodin Kovačević nije osporio moju prvu tvrdnju već se napravio da je nije video. Otuda ne znamo ko je predsednika pogrešno i potpuno nepotrebno obavestio o „plasmanu“ Srbije na rang listi najuspešnijih država Evrope.

Read Full Post »

PREDSEDNIK NIJE OBMANJIVAO NI SEBE NI JAVNOST NETAČNIM PODACIMA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 22.5.2021.

Reagovanje na tekst „ Da li predsednika neko obmanjuje”, „Politika” 19. 5. 2021.

Gospodin Nebojša Katić nastoji da stvori lažnu sliku o nekakvom „obmanjivanju predsednika jeftinim trikovima” u pogledu realne stope rasta BDP-a. Prema gospodinu Katiću nekakvi ekonomski savetnici „namerno podmeću pogrešne podatke predsedniku kako bi ga diskreditovali” i „istrajavaju na metodu obračuna rasta koji predsednik promoviše”. Zaista je komično kako kritičari zamišljaju stvarnost i rad predsednika,  kao da on ne zna razliku između nominalnog i realnog rasta i kao da među stručnim timovima predsednika, uključujući i Ministarstvo finansija, Narodnu banku Srbije i Republički zavod za statistiku, nema nikog da ukaže predsedniku da je u „zabludi”.

Read Full Post »

DA LI PREDSEDNIKA NEKO OBMANJUJE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 19.5.2021.

Kada predsednik Srbije govori o ekonomskoj budućnosti zemlje i slika je vedrim, ružičastim bojama, on će se možda pokazati kao vizionar i izvanredan prognozer, a možda će budućnost izneveriti predsednika, kao toliko puta do sada. Sasvim je drugačije kada se analizira prošlost, budući da o njoj postoje podaci koje je lako proveriti. Kako predsednik često daje pogrešne izjave o domaćim ekonomskim kretanjima, a kako on nije ekonomski stručnjak, mora biti da mu ekonomski savetnici namerno podmeću pogrešne podatke kako bi ga diskreditovali.

Read Full Post »

OPASNE DEVIZNE IGRE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 21.4.2021.

Po prvim projekcijama, domaća ekonomija je u prošloj godini zabeležila pad BDP-a od jednog procenta. Srbija je zauzela šesto mesto na listi evropskih država koje su kroz kovid krizu u 2020. prošle sa najmanje ekonomske štete. Od pet zemalja koje su ispred Srbije, tri su imale zanemarljivo manji pad BDP-a od srpskog. Iako Srbija nije uzela zlatnu medalju kako su to njeni zvaničnici gromoglasno i neukusno najavljivali cele protekle godine, šesto mesto je odličan rezultat i ima boju bronze.

Read Full Post »

Srbija na odličnom petom mestu po rastu BDP-a u 2020.

Prema upravo objavljenim podacima Eurostata, na takmičenju ko je imao najmanji pad BDP-a u 2020, Srbija je zauzela odlično peto mesto sa padom od 1%. Na prvom mestu je Irska sa rastom BDP-a od 3,4%, Turska je druga sa 1,8%, a zatim slede Norveška i Litvanija sa padom od po 0,8%. Srbija je ostala bez medalje, ali joj niko ne može zabraniti da se oseća kao pobednik.

Read Full Post »

INFLACIJA, EKONOMSKE TEORIJE I ZANOVETNA EMPIRIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 27.1.2021.

Možda ekonomija i nije tako jadnjikava nauka kako je to u 19. veku mislio Tomas Karlajl. Može biti i da je čuveni ekonomista Džon Galbrajt bio previše samoironičan kada je rekao da je akademska, teorijska ekonomija izuzetno korisna … da ekonomistima obezbedi zaposlenje. Na sličnoj ironičnoj liniji moglo bi se reći da je ekonomija društvena nauka koja pati od uobraženja da je egzaktna samo zato što svoju golotinju skriva koristeći matematički instrumentarij. Sa finansijskom krizom iz 2008. godine, a pogotovo sa ekonomskim događanjima tokom 2020, otpao je i poslednji smokvin list zabluda o egzaktnosti ekonomije. Nigde se to ne vidi tako jasno kao u monetarnoj sferi.

Read Full Post »

SPOLjNI DUG I VAŠINGTONSKI SPORAZUM – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 7.10.2020.

Krajem juna, spoljni dug Srbije (dug države i privrede inostranim kreditorima) dostigao je opasnu 31 milijardu evra. Samo od juna 2019. do juna 2020, dug je porastao za 3,5 milijarde evra. (Gotovo polovina ukupnog prirasta zaduženja potrošena je na održavanje kursa dinara.) U poslednjih dvadeset godina ovako spektakularan rast duga u tako kratkom periodu viđen je samo tokom finansijske krize 2008.

Read Full Post »

SINDIKATI I DRUŠTVENE PROMENE – Friedrich Ebert Stiftung

U saradnji beogradske kancelarije Friedrich Ebert Stiftung i Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, urađena je studija Sindikati i društvene promene. Studija je modularna i (uz uvod) ima tri dela. Uz gospodu Zorana Stojiljkovića, Dragana Aleksića, Mihail Arandarenka i ja sam dao svoj prilog (treći deo studije).

Studiju možete preuzeti u pdf formatu na adresi: https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/16509.pdf

Read Full Post »

KO PODVALjUJE GUVERNERKI

Narodna banka Srbije (NBS) ne krije oduševljenje sopstvenim rezultatima i politikom jakog, stabilnog dinara koju godinama vodi. Na toj liniji samohvale je i saopštenje kabineta guvernera od 26.08.2020. kojim je javnost obaveštena da politika stabilnog dinara ima i teorijsko utemeljenje i potvrdu.[1] NBS se poziva na dva teksta za koja veruje da joj idu u prilog – jedan je objavljena na blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF),[2] a drugi na internet stranici Banke za međunarodna poravnanja (BIS).[3]

Read Full Post »

GLOBALNI NERED I SRBIJA U NЈEMU – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 15.7.2020.

Kriza stvorena kovidom 19 idealan je okvir i dodatno opravdanje za eskalaciju političkog i ekonomskog rata Zapada i Kine. Posledica ovog rata je postepeno rasparčavanja globalnog tržišta i ubrzavanje procesa deglobalizacije. Korak po korak stvara se ambijent u kojem trgovinski i investicioni tokovi postaju nepredvidivi i haotični, a vojni sukobi verovatniji. Ekološki izazovi i klimatske promene će dodatno otežavati situaciju. Za Srbiju je važno da razume da se dosadašnji ekonomski model mora menjati, da se u njega mora ugrađivati jak elemenat samodovoljnosti i da je razvoj koji počiva na stranim investicijama slepa ulica.

Read Full Post »

KAKO SAČUVATI KURS DINARA A UPROPASTITI BUDUĆNOST – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 20.5.2020. pod naslovom ODRŽIVOST KURSA DINARA

Kao što se moglo i očekivati, Srbija je krenula u novi ciklus deviznog zaduživanja emitujući sedmogodišnje obveznice u vrednosti od dve milijarde evra. Obveznice su emitovane na inostranom tržištu i kupili su ih strani kreditori po stopi prinosa od 3,375 odsto. Stručna javnost je podeljena na one koji misle da ovo zaduživanje govori o finansijskoj snazi Srbije, i na one druge koji insistiraju da je Srbija trebalo da se zaduži kod MMF-a po nižoj kamatnoj stopi. Začudo, niko (od uticaja) ne dovodi u pitanje potrebu da se Srbija zadužuje u inostranstvu.

Read Full Post »

EKONOMSKE PROJEKCIJE I GLEDANjE U PASULЈ – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 22.4.2020.

Ako se može verovati aprilskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija bi u 2020. mogla proći sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo tri procenta. U Evropi bi jedino Malta i Moldavija mogle imati manji projektovani pad BDP-a. Koji dan ranije, Svetska banka je procenila da će pad srpskog BDP-a biti još niži – svega pola procenta. Ovakva predviđanja izazvala su ushićenje vlasti i njima bliskih medija i doživljena su kao još jedna potvrda ekonomske snage Srbije, ispravnosti njene ekonomske politike, mudrosti vlasti i vizionarstva predsednika države. Valjalo bi biti oprezniji.

Read Full Post »

PROPUŠTENA PRILIKA MILIĆA MILOVANOVIĆA – objavljeno u NIN-u br. 3606 od 6.2.2020.

– Moj odgovor na tekst „Da je ćutao, ostao bi filozof“ (NIN br. 3605 30.1.2020.)

Milić Milovanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član G17, kolegijalno je stao u odbranu Ljubomira Madžara od mojih, kako je napisao, „blasfemičnih“ napada. Kao novi učesnik u polemici iznudio je moj odgovor i time produžio ovu besmislenu, digresivnu i repetitivnu polemiku. Da je polemiku pažljivije pratio, Milovanović bi bio oprezniji i možda ne bi propustio priliku da se ne oglasi.

Read Full Post »

DA JE ĆUTAO, OSTAO BI FILOZOF – objavljeno u NIN-u br. 3605 od 30.1.2020.

– Profesor Milić Milovanović polemiše sa mojim tekstom „Madžar protiv Madžara“ (NIN br. 3603 16.1.2020.)

Nebojša Katić je u nastavku polemike s Ljubomirom Madžarom izneo više netačnih tvrdnji, na koje bih želeo da ukažem. Ukratko, Katić optužuje Madžara da je nedosledan u svojim stavovima, da je nekad bio marksista, a sada Poperov sledbenik, da je on, ili njegovi učenici, učestvovao u vlasti koju je vodila Demokratska stranka i da se ta ekonomska politika i dan-danas sprovodi. Zato je Madžarova kritika današnjeg stanja protivrečna njegovim ranijim stavovima (Madžar protiv Madžara).

Read Full Post »

DA LI JE ZLATNO DOBA IPAK MOGUĆE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 29.1.2020.

Ekonomska čuda u Evropi su moguća, a Srbija je mesto gde bi se čudo moglo dogoditi. To sledi iz obimne studije „Novi program za rast Srbije“ (Serbia’s New Growth Agenda) koju je Svetska banka (SB) upravo objavila. SB veruje da bi uz reforme kakve predlaže, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih dvadeset godina mogao biti sedam procenata godišnje. Reč je o spektakularnoj prosečnoj stopi kojom bi se BDP Srbije za dvadeset godina povećao gotovo četiri puta. SB naglašava da bi bez mera preporučenih u studiji BDP mogao da raste najviše tri do četiri procenta godišnje – nedovoljno da Srbiju približi životnom standardu Evropske Unije.

Read Full Post »

MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavljeno u NIN-u 16/1/2020. (br. 3603)

– Odgovor na tekst „Od logičkih kontradikcija do faktičkih pogrešaka i nazad“ (NIN br. 3602 9.1.2020.)

Gospodin Ljubomir Madžar ima jak poriv da polemiše sa mnom, iako obrnuto ne važi. Ne obazirući se previše na sadržaj mog teksta, Madžar ga pogrešno interpretira, pa potom, arogantno i nekorektno, polemiše sa sopstvenom interpretacijom[1].

Read Full Post »

OD LOGIČKIH KONTRADIKCIJA DO FAKTIČKIH POGREŠAKA I NAZAD – objavljeno u NIN-u 9/1/2020. (br. 3602)

– Drugi odgovor Ljubomira Madžara Nebojši Katiću –

Priča se da je Ajnštajn jednom izjavio da nije baš siguran da je svemir beskrajan, ali je uveren da je beskrajna ljudska glupost. Ovo se može generalisati tako što će se reći da je još širi svet neistina, jer ima šire razuđen spektar izvora: manjkavu analitičnost, logičku nedoslednost, slabu obaveštenost a kadikad i deficit u samoj etici. U svom prethodnom tekstu, u NIN-u broj 3599, stavove formulisane u Katićevom tekstu podelio sam na dve klase, one koji su logički kontradiktorni, pa time automatski netačni, i one koji su faktički pogrešni. Toga se dosta našlo i u njegovom novom tekstu.

Read Full Post »

Polemika sa gospodinom Ljubomirom Madžarom povodom mog teksta u NIN-u “Tražili ste, gledajte”

Kao što su neki čitaoci primetili, u NIN-u se oglasio gospodin Ljubomir Madžar sa kritikom mog teksta DOPRINOS SRPSKIH EKONOMISTA DOLASKU „ZLATNOG DOBA“ koji je NIN objavio pod naslovom “Tražili ste, gledajte”.

Sa dopuštenjem gospodina Lj. Madžara, objavljujem njegov tekst, kao i moj odgovor iz poslednjeg NIN-a.

Read Full Post »

KAKO JE LjUBOMIR MADžAR PROMAŠIO TEMU – objavljeno u NIN-u 26/12/2019. (br. 3600)

U tekstu pod naslovom Od ovakve države ni orah iz ruke ne bih uzeo (NIN br. 3599 od 19. decembra 2019.) gospodin Ljubomir Madžar polemiše sa mojim tekstom pod naslovom koji je NIN dao, Tražili ste, gledajte (NIN br. 3596 od 28. novembra 2019).

Kako je od mog teksta pa do osvrta Madžar prošlo tri nedelje, malo je verovatno da će se čitaoci setiti mog teksta i verovatno će poverovati u njegovu (re)interpretaciju koju Madžar nudi. Ako nekoga ova polemika interesuje, ako želi da uporedi moj tekst i kritiku, ako nije sačuvao prvi „beli“ NIN u kome je moj tekst izašao, može ga naći na mom blogu: https://nkatic.wordpress.com/2019/11/30/doprinos-srpskih-ekonomista-dolasku-zlatnog-doba-tekst-objavljen-u-nin-u-28-11-2019-pod-naslovom-trazili-ste-gledajte/.

Read Full Post »

OD OVAKVE DRŽAVE NI ORAH IZ RUKE NE BIH UZEO–objavljeno u NIN-u 19/12/2019. (br. 3599)

– Odgovor Ljubomira Madžara Nebojši Katiću –

 

Naša država je kao elementarna nepogoda, korumpirana je, ignorantski se odnosi prema vladavini prava, a za ključna mesta partijske zasluge su važnije od stručnosti. Radeći ono što ne treba, ne stiže da odradi ono što treba. A pride nema ni znanja, ni motivacije

U tekstu Tražili ste, gledajte (NIN br. 3596 od 28. novembra 2019), Nebojša Katić ostao je veran etatističkom pozvanju i ponudio još jedan pledoaje u prilog prosvećenog državnog intervencionizma. Koliko god on naginje državnom usmeravanju, ako ne i dirigovanju, brojnih društvenih odnosa, toliko ja žudim za što radikalnijim udaljavanjem države iz neposrednog angažovanja u privrednim tokovima i investicionim poduhvatima. On zamera ovdašnjim ekonomistima što insistiraju na uređivanju poslovnog ambijenta i što tobože smatraju da je „bilo kakav oblik državnog intervencionizma nepotreban i, još gore štetan“, te da „strogo vode računa da državi ne predlože kakve…upotrebljive razvojne mere…u vođenju ekonomske politike“. Ljuti se na ekonomiste što smatraju da „sve treba privatizovati“ i implicira da je privatizacija u Srbiji otišla predaleko.

Read Full Post »

RTS1 – Oko: Neokolonijalizam – bogataši i siromasi 20/12/2019

Read Full Post »

DOPRINOS SRPSKIH EKONOMISTA DOLASKU „ZLATNOG DOBA“ – tekst objavljen u NIN-u 28.11.2019 pod naslovom „Tražili ste, gledajte“

Veliki trud vlasti usmeren ka stalnom iritiranju i antagonizovanju intelektualne javnosti daje sjajne rezultate, najbolje u modernoj istoriji. Na javnoj sceni gotovo da nema ni jednog intelektualca od ugleda i imena koji će jasno stati na stranu vlast. Ali to je nepravda – uprkos razumljivom nezadovoljstvu većine intelektualaca, postoji deo javnosti koji bi morao biti zadovoljan politikom vlade. Reč je o ekonomskoj eliti čiji su ključni saveti, propagirani poslednjih dvadeset godina, zdušno prihvaćeni od strane vladajućih političkih struktura.

Read Full Post »

KURS DINARA I KOEFICIJENT KOLONIZACIJE – objavljeno u dnevniku "Politika" od 6.11.2019.

Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa – upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije. Da je dinar precenjen, priznao je čak i MMF koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je do toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta.

Read Full Post »