Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘Domaća ekonomija’ Category

U intervjuu Al Džaziri (postavljenom na internet sajtu te agencije 29.11.2018), premijerka Ana Brnabić je izjavila da iskreno veruje kako nova (četvrta) industrijska revolucija daje šansu Srbiji da dostigne i prestigne „taj nivo zemalja“ za kojima „u nekim situacijama“ zaostaje. Kako je reč o iskazu koji nije praćen dodatnim objašnjenjima, ostaje da se nagađa šta je premijerka želela da kaže i na šta je tačno mislila.

Iz izjave nije jasno koje su to države koje Srbija želi da dostigne, niti je nagovešteno kada bi se to moglo desiti. Nije jasno ni o kavom nivou koji Srbija treba da dostigne je reč (nivou čega?) i čime se taj nivo meri, kao što nije jasno ni koje su to „neke situacije“ u kojima Srbija zaostaje.

Premijerka je možda mislila na nivo razvijenosti koji se obično meri sintetičkim pokazateljem – bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika. Iako ovaj pokazatelj ima brojne manjkavosti, on je međunarodno prihvaćen i daje kakvu-takvu mogućnost da se ekonomski (ne)uspesi država međusobno upoređuju. Ako je premijerka mislila na taj pokazatelj, stvari po Srbiju stoje loše, jako loše.

Mereno tim pokazateljem, danas je ispred Srbije 38 evropskih država, uključujući i sve države regiona osim Albanije i Bosne i Hercegovine. (Makedonija je takođe iza Srbije, ali je reč o zanemarljivoj razlici u visini BDP-a.) Na svetskoj rang-listi Srbija je oko 87. mesta po visini BDP-a po glavi stanovnika, i na nivou je Alžira i Grenade.

Zamislimo da će baš Srbija fantastično iskoristiti četvrtu tehnološku revoluciju, dok će sve ostale države, iz nekog misterioznog razloga, propustiti to da učine. Zamislimo da prosečna stopa rasta srpskog BDP-a najednom više nije najniža u regionu, kao što je to bio slučaj u poslednjih pet godina, ili (zajedno sa Hrvatskom) najniža u poslednjih 10 godina. Zamislimo da kao rezultat tehnološkog trijumfa srpski BDP po glavi raste za dva procenta brže nego što raste u ostalim država. U tom scenariju, Srbija bi za oko 20 godina stigla Bugarsku, Mađarsku bi stigla za oko 35 godina, a Sloveniju za oko 40 godina – prekasno za najveći broj čitalaca “Politike”.

Ova statistika sustizanja je poražavajuća, sve i da su pretpostavke iz gornjeg pasusa realistične, a nisu. Malo je verovatno da se Srbija decenijama može toliko brže razvijati od država u okruženju koje imaju slične ekonomske i socijalne karakteristike. Ovo tim pre što je Srbija usvojila model razvoja i ekonomsku doktrinu koji ne omogućavaju visoke stope rasta. Ili kraće, premijerka je dala izjavu koja se ne može ni na koji način argumentovano potkrepiti, niti njena iskrena vera tu može pomoći.

Ove olake izjave premijerke naslanjaju se na slične izjave koje daje predsednik Srbije i koje su sada postale već antologijske, poput one najpoznatije, da Srbija upravo ulazi u „zlatno doba“. I dok Srbija u to zlatno doba ulazi, desetine hiljada stručnih i kvalifikovanih građana svih profila, svake godine žuri da izađe iz zemlje – mnogi zauvek.

Uzgred, tokom pomenutog intervjua bilo je vidljivo i da premijerka ne zna koliko ljudi godišnje napušta Srbiju, kao što ne zna ni kakva je kvalifikaciona struktura onih koji odlaze. Bez takvih podataka je teško praviti projekcije sretne tehnološke budućnosti Srbije.

Strogo selektivni ili neargumentovani iskazi srpskih zvaničnika odavno su se odomaćili na javnoj sceni. Javnost je oguglala na ovaj vid komunikacije u kome više nema granice između relanosti i fikcije, između istine i spina, između surovih fakata života i propagandnih snoviđenja. A kada te granice nema, nema ni nade da bi se nešto moglo promeniti. Nema optimističnih iskaza ili obećanja koja mogu prevariti stvarnost i učiniti je boljom no što jeste.

Stvarnost se može menjati samo osmišljenom politikom koja počiva na stalnom preispitivanju i analizi sopstvenih grešaka. Na primer, zašto je Srbija tu gde jeste i kakvi promašaji ekonomske politike su je tu doveli? Zašto se ne menja model razvoja ako je jasno da on daje loše rezultate? Koliko još decenija treba da prođe kako bi se ova elementarna pitanja konačno postavila? Za početak – postavlja li ih vlast makar sama sebi?

Da bi država napredovala potrebni su dijalog i razmena ideja a ne autistično ignorisanje kritike, ili još gore, njeno brutalno gušenje. Nije uobičajeno da u intervjuima predsednik države sam sebi postavlja uvek ista pitanja i da na njih odgovora, niti je normalno da predsednik propituje novinare, umesto oni njega. Ni zaglušujući monolog vlasti ni neukusno samodivljenje neće pomoći da dođe do promene. To je ambijent u kome umire i svaka nada.

Advertisements

Read Full Post »

Veliki broj građana duboko je zagazio u klopku duga iz koje se ne može izaći bez velike traume. Kreditna politika koja je dovela do ovakve situacije ugrožava i stabilnost i razvoj srpske ekonomije, pa zbunjuje da država ne reaguje na ove opasne procese. (više…)

Read Full Post »

Moderne ekonomije ciklično prolaze kroz periode recesija i sa tim fenomenom su naučile da žive. Velike nevolje nastaju kada se umesto cikličnih kriza dogode globalne, kataklizmične. U poslednjih sto godina svet se suočio samo sa dva takva događaja – sa Velikom depresijom iz 1929. i sa Velikom recesijom iz 2008. Kriza koja se danas najavljuje biće pre od ove opasnije vrste. (više…)

Read Full Post »

Dok strane investicije kuljaju u Srbiju, domaći zvaničnici egzaltirano predviđaju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2018. biti veći od 4%. Ta stopa je toliko visoka da će čak dostići najnižu godišnju stopu rasta koju je Srbija imala u periodu 2001 – 2008. U tom osmogodišnjem periodu je prosečna stopa rasta bila oko 6%, dok u periodu 2009 – 2017. ta stopa nije premašila ni 0,5%. (više…)

Read Full Post »

Trenutni protesti i politizacija rasprave o akcizama i ceni goriva manifestacija su jeftinog populizma na pogrešnoj temi. Buka u vezi sa cenom goriva prikriva mnogo veće probleme od onih koji su na površini.

Seme današnjih problema posejano je na samom početku tranzicionih procesa u Srbiji. Bez ikakve strateške ideje o tome kuda i kako dalje, a suočene sa nestrpljenjem javnosti koja želi bolji život i to brzo, tranzicione vlasti su odlučile da građanima omoguće kupovinu jeftinih polovnih automobila nudeći im tako iluziju prosperiteta. (više…)

Read Full Post »

Komitet za strane investicije republike Srbije (KSIRS) je, posle detaljne analize troškova i koristi, odlučio da privrednom društvu „Continental Automotive d.o.o.“ dodeli 9.500.000 evra za osnivanje Centra za istraživanje i razvoj koji će biti otvoren u Beloj Palanci. Komitet je procenio da će osnivanje pomenutog Centra pomoći da se zaustavi odliv mladih inženjera koji su sa juga Srbije godinama odlazili ili u inostranstvo, ili u Beograd i Novi Sad. (više…)

Read Full Post »

U poslednjih godinu dana kurs je sa oko 124 dinara za evro ojačao na oko 118, dok je prema dolaru sa 116 ojačao na oko 96 . Na ovom nivou dinar je poslednji put bio u trećem kvartalu 2014. U jednoj od najjadnijih evropskih ekonomija koja je godinama na ivici recesije i u kojoj je u 2017. deficit tekućeg bilansa dupliran, ovo bi se moglo okarakterisati kao samoubilačka politika kursa. Sve ovo je već viđeno i skupo je plaćeno. (više…)

Read Full Post »

U poslednje tri godine zaposlenost u Srbiji je porasla i to pokazuju različiti statistički parametri. Kako je reč o periodu tzv. fiskalne konsolidacija (stezanja budžetskog kaiša), rast zaposlenosti u takvim uslovima jeste uspeh i u tu ne može biti dileme. Dilema je vezana za objektivnu meru tog uspeha kao i za širi ekonomski i demografski kontekst u kome je do rasta zaposlenosti došlo.

Čini se da „osećanje ekonomskog života“ odudara od optimizma koji politika dnevno emituje pozivajući se na veliki pad nezaposlenosti. Veliki je nesklad između anemičnog ekonomskog rasta i drastičnog pada nezaposlenosti, veliki je nesklad između neodmerenog samohvalisanja srpskih zvaničnika i ukupnog stanja ekonomije koje za tako egzaltiranu hvalu ne daje mnogo osnova. Taj vatromet neodmerenih izjava blokira ozbiljnu debatu i gura pod tepih ogromne ekonomske, socijalne i demografske probleme sa kojima je Srbija suočena. (više…)

Read Full Post »

Kao sve ozbiljne i odgovorne države i Srbija je za 2018. zacrtala dva cilja hvale vredna. Prvo, NBS planira (kao i prošle godine) da inflaciju održi na niskom nivou od oko tri procenata. Drugo, vlada Srbije planira budžetski deficit od svega 0,6 procenata BDP-a. Ima li ikoga ko može naći zamerke ovako odgovornoj monetarnoj i fiskalnoj politici? Čini se da nema pa ću pokušati ja. (više…)

Read Full Post »

Link za emisiju je na adresi:

http://www.rts.rs//page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/2968179/talasanje.html

Read Full Post »

Najuticajniji kritičari srpskih ekonomskih prilika su saglasni da se ključni problemi domaće privrede nalaze u institucionalnoj sferi. U tom kontekstu, loš poslovni i investicioni ambijent, visok nivo korupcije i slab pravni sistem predstavljaju najveće prepreke privrednom rastu. Ove teze deluju tako ubedljivo, da se niko nije potrudio da ih i proveri. Da jeste, video bi da im tvrdoglava empirija ne ide u prilog. (više…)

Read Full Post »

U tekstu „Javni dug i statističko sluđivanje“ izneo sam tezu da je veliki pad javnog duga u odnosu na BDP statistička fikcija kreirana pre svega jačanjem dinara prema valutama u kojima Srbija duguje, zatim padom dolara u odnosu na evro i konačno, fiktivnim rastom BDP-a iskazanim u evrima. (Čitaocu će možda koristiti da pročita pomenuti tekst koji je na ovoj adresi https://nkatic.wordpress.com/2017/09/13/javni-dug-i-statisticko-sludivanje-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-13-09-2017/ .) (više…)

Read Full Post »

U poslednjih 17 godina, nijedna demokratska vlast nije ni pokušala da otvori ozbiljnu raspravu o uzrocima hroničnog propadanja domaće ekonomije, niti se usudila da razmišlja van okvira zadate ideološke matrice MMF-a. Da li bi takva razmišljanja bila opasna po političke karijere, ili bi možda bila opasna i po život, možemo samo nagađati. Šta god da je razlog, loša stvarnost se niti menja, niti se pokušava promeniti. (više…)

Read Full Post »

Verovali ili ne, kako je to rekao predsednik Srbije, javni dug je na kraju avgusta snižen na 64,4 procenta u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). Reč je o spektakularnom rezultatu budući da je na kraju decembra 2016. taj pokazatelj iznosio 74,1 procenat. Ovaj pad koeficijenta zaduženosti u tako kratkom periodu je podvig ravan čudu. Nažalost, u Srbiji se ekonomska čuda ne dešavaju – dešavaju se samo statistička čuda. (više…)

Read Full Post »

IKEA–kratko podsećanje

Ovo je možda dobar trenutak da podsetim čitaoce na tekst pod naslovom IKEA kao metafora koji sam napisao pre sedam i po godina. Tekst je objavljen u “Politici” i verujem da je i danas aktuelan. Tekst je ovoj adresi: https://nkatic.wordpress.com/2010/01/27/ikea-kao-metafora/.

Read Full Post »

Ako vam je stalo da brzo upropastite reputaciju, najbolje je da prozborite po koju lepu reč o ekonomskom planiranju, ili da, ne daj bože, predložite da država uvede petogodišnje planove razvoja. Neoliberalni ekonomisti i političari koje podučava MMF, sa par efektnih rečenica će izvrći ruglu svaki poziv da država planira.

Duboko analitična, i dakako naučna argumentacija, mogla bi glasiti ovako: Da li to Katić predlaže da država određuje šta treba da se proizvodi i po kojoj ceni ili koliko cipela braon boje treba proizvesti u Srbiji? Da li je on prespavao 20. vek pa nije video kako su prošle socijalističke države koje su planirale? Da li je on uopšte čitao Hajeka koji nam je lepo objasnio kako je planiranje najkraći put u totalitarizam? Konačno, Srbija baš ništa ne planira, a iz dana u dan beleži sve veće i veće i još veće ekonomske uspehe. (više…)

Read Full Post »

„Velika mačku goveđa glava“ – ovo bi mogao biti naslov nove hit predstave koja se igra u srpskom tranzicionom teatru. U ovoj predstavi, patuljasti „Napred“ i njegov ambiciozni vlasnik, udruženi sa dve prijateljske im kompanije o kojima se ništa ne zna, planiraju da preuzmu „Energoprojekt“. (više…)

Read Full Post »

Iako devizna štednja stalno raste, devizne rezerve godinama stagniraju ili opadaju. U periodu najveće finansijske krize i panike, 2008. i 2009., devizne rezerve su bile dva puta veće od devizne štednje. Danas su devizne rezerve veće od devizne štednje samo za oko 25 procenata. Ovo je loš trend i kontinuirano se pogoršava. (više…)

Read Full Post »

U ponedeljak 15.05.2017., u Domu kulture Studentski grad, sa početkom u 18h, biće održan okrugli sto povodom naučnog dela Jovana B. Dušanića. Na skupu će učestvovati: Slobodan Antonić, Blaboje Babić, Zoran Vidojević, Bojan Dimitrijević, Boško Živković, Ljubomir Kljakić, Slobodan Komazec, Slobodan Pokrajac, Slobodan Reljić, Marko Sekulović i Jovica Trkulja. Moderator skupa će biti Miloš Knežević.

Nažalost, neću moći da učestvujem na skupu, ali sam tim povodom napisao tekst posvećen Jovanu Dušaniću. (više…)

Read Full Post »

Da li je Srbija tek na putu da postane kolonija, ili je na tom putu tako daleko odmakla da povratak više nije moguć? Da li je Srbija voljna žrtva tranzicionog kolonijalizma, ili joj je on nametnut? Da li su ovo razumna pitanja, ili je reč o antiglobalističkoj kuknjavi pametnjakovića koji ne razumeju ni moderno vreme ni logiku ekonomskih procesa? (više…)

Read Full Post »

Kao što je i obećala MMF-u, vlada Srbije je odlučila da, po prvi put u istoriji Aerodrom „Nikola Tesla“ ponudi stranim koncesionarima na 25 godina. Ova koncesija bi trebalo da bude realizovana baš za mandata vlade koja će svojim uspesima, pogotovo onim budućim, oboriti sve istorijske rekorde. (više…)

Read Full Post »

Vlada Srbije impresionirana je sopstvenim ekonomskim rezultatima. Potvrda fantastičnih uspeha stigla je i od prvog čoveka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji tvrdi da su ekonomski rezultati u 2016. najbolji u poslednjih 25 godina. Dirljiva je podrška koju državni službenik daje svom poslodavcu, mada su nejasni kriteriji po kojima je 2016. proglašena za najbolju u poslednjih četvrt veka. Čudan je nesklad izmeću veličanstvenih pohvala srpskoj ekonomiji i elementarnih statističkih činjenica. (više…)

Read Full Post »

Ekonomska politika i rezultati srpske vlade nailaze na jednodušnu i snažnu pohvalu međunarodnih finansijskih institucija i zvaničnika Evropske unije – s dobrim razlogom. Srbija sprovodi sve ono što se od nje traži i to radi sa entuzijazmom i čvrstinom kakve se retko sreću u državama koje su takođe u teškoj situaciji. (više…)

Read Full Post »

Ako je agencija Beta korektno prenela, premijer Vučić je 17/11/2016 izjavio:

„Sledeće godine privredni rast bi mogao da bude 3,5 odsto, a ako prosečan rast u narednih pet godina bude 3,2 odsto dramatično ćemo se približiti evropskim zemljama čiji rast, ukoliko ne interveniše Evropska centralna banka, može da bude oko 1,1 do 1,2 odsto“. ((http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=11&dd=17&nav_id=1200535). (više…)

Read Full Post »

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči? (više…)

Read Full Post »

(Tekst je napisan za naučni skup Akademije ekonomskih nauka koji je održan 04. novembra  2016. u Beogradu na temu “Naši naučni sporovi – Velike alternative u izgradnji institucionalnog poretka”)

—————————————————————-

U svoja dva teksta, pripremljena za naučne skupove koje organizuje Akademija ekonomskih nauka, Ljubomir Madžar je između ostalog i ostalih, kritikovao i mene i moje stavove iznete u tri rada [1].

Tekst koji sledi je pohvala Madžarevom delu i njegovom moćnom analitičkom i polemičkom metodu. Madžar je u mojim radovima našao toliko grešaka, netačnosti i nelogičnosti da u ovom tekstu neću uspeti da ih sve pokajnički nabrojim. (više…)

Read Full Post »

Razbijajući okoštale i demodirane demokratske principe po kojima građani ocenjuju vlast a ne obrnuto, premijer Srbije je, ovoga puta pred nordijskim privrednicima, po ko zna koji put javno kritikovao narod.

Između stanja u kome se Srbija danas nalazi i sretne skandinavske budućnosti, isprečili su se nepreduzimljivi građani koji su izgubili radne navike i nisu naučili da budu preduzetnici. Po premijerovoj proceni, potrebno je oko sto godina kako bi se mentalitet građana promenio i približio nordijskom (protestantskom), kome se premijer tako često i tako javno divi. (više…)

Read Full Post »

Monetarna ekonomija je pomalo ezoterična oblast i verovatno najkompleksniji segment ekonomske nauke. Novac i načini njegovog kreiranja su misterija ne samo za laike, već i za većinu ekonomista, pa i bankara. Oni koji veruju da znaju kako se novac kreira, najčešće se oslanjaju na znanje koja su sticali na fakultetima, iz udžbenika čiji autori često prepisuju jedni od drugih. Akademski ekonomisti su „najzaslužniji“ za zablude vezane za procese kreiranja novca. (više…)

Read Full Post »

Srbija još uvek nije u stanju da dostigne nivo realnog BDP-a iz 1989. godine. Socijalistički sistem u kome niko nije mogao tako mali da te plati koliko si ti malo mogao da radiš, bio je efikasniji od ovog tranzicionog. Državna i društvena svojina i apsolutno nefleksibilno tržište rada u kome je radio-ne radio, svirao radio, stvarali su realne vrednosti tempom o kome privatizovana Srbija može samo da sanja. Kako i zašto? (više…)

Read Full Post »

Izlaganje gospodina Jovana Dušanića je ovde:

Moje izlaganje je ovde:

Izlaganje gospodina Milana Kneževića je ovde:

Read Full Post »

Older Posts »