KO ZAISTA DISKREDITUJE PREDSEDNIKA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 25.5.2021.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Miladin Kovačević, kritički se osvrnuo na moj tekst objavljen u „Politici“ od 19.5.2021. pod naslovom „Da li predsednika neko obmanjuje“. U odgovoru se neću koristiti polemičkim metodom koji koristi gospodin Kovačević već ću se držati činjenica.

Da podsetim, u svom tekstu sam izneo dve tvrdnje. Prva je da Srbija nije po rezultatima BDP-za 2020. godinu (uz Litvaniju) bila najbolja u Evropi, kako je to predsednik izjavio. Srbija je bila šesta. Pad BDP-a je iznosio samo jedan odsto i to je i dalje odličan rezultat, bez obzira na mesto koje je tim rezultatom postignuto. Gospodin Kovačević nije osporio moju prvu tvrdnju već se napravio da je nije video. Otuda ne znamo ko je predsednika pogrešno i potpuno nepotrebno obavestio o „plasmanu“ Srbije na rang listi najuspešnijih država Evrope.

Read Full Post »

PREDSEDNIK NIJE OBMANJIVAO NI SEBE NI JAVNOST NETAČNIM PODACIMA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 22.5.2021.

Reagovanje na tekst „ Da li predsednika neko obmanjuje”, „Politika” 19. 5. 2021.

Gospodin Nebojša Katić nastoji da stvori lažnu sliku o nekakvom „obmanjivanju predsednika jeftinim trikovima” u pogledu realne stope rasta BDP-a. Prema gospodinu Katiću nekakvi ekonomski savetnici „namerno podmeću pogrešne podatke predsedniku kako bi ga diskreditovali” i „istrajavaju na metodu obračuna rasta koji predsednik promoviše”. Zaista je komično kako kritičari zamišljaju stvarnost i rad predsednika,  kao da on ne zna razliku između nominalnog i realnog rasta i kao da među stručnim timovima predsednika, uključujući i Ministarstvo finansija, Narodnu banku Srbije i Republički zavod za statistiku, nema nikog da ukaže predsedniku da je u „zabludi”.

Read Full Post »

DA LI PREDSEDNIKA NEKO OBMANJUJE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 19.5.2021.

Kada predsednik Srbije govori o ekonomskoj budućnosti zemlje i slika je vedrim, ružičastim bojama, on će se možda pokazati kao vizionar i izvanredan prognozer, a možda će budućnost izneveriti predsednika, kao toliko puta do sada. Sasvim je drugačije kada se analizira prošlost, budući da o njoj postoje podaci koje je lako proveriti. Kako predsednik često daje pogrešne izjave o domaćim ekonomskim kretanjima, a kako on nije ekonomski stručnjak, mora biti da mu ekonomski savetnici namerno podmeću pogrešne podatke kako bi ga diskreditovali.

Read Full Post »

OPASNE DEVIZNE IGRE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 21.4.2021.

Po prvim projekcijama, domaća ekonomija je u prošloj godini zabeležila pad BDP-a od jednog procenta. Srbija je zauzela šesto mesto na listi evropskih država koje su kroz kovid krizu u 2020. prošle sa najmanje ekonomske štete. Od pet zemalja koje su ispred Srbije, tri su imale zanemarljivo manji pad BDP-a od srpskog. Iako Srbija nije uzela zlatnu medalju kako su to njeni zvaničnici gromoglasno i neukusno najavljivali cele protekle godine, šesto mesto je odličan rezultat i ima boju bronze.

Read Full Post »

INFLACIJA, EKONOMSKE TEORIJE I ZANOVETNA EMPIRIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 27.1.2021.

Možda ekonomija i nije tako jadnjikava nauka kako je to u 19. veku mislio Tomas Karlajl. Može biti i da je čuveni ekonomista Džon Galbrajt bio previše samoironičan kada je rekao da je akademska, teorijska ekonomija izuzetno korisna … da ekonomistima obezbedi zaposlenje. Na sličnoj ironičnoj liniji moglo bi se reći da je ekonomija društvena nauka koja pati od uobraženja da je egzaktna samo zato što svoju golotinju skriva koristeći matematički instrumentarij. Sa finansijskom krizom iz 2008. godine, a pogotovo sa ekonomskim događanjima tokom 2020, otpao je i poslednji smokvin list zabluda o egzaktnosti ekonomije. Nigde se to ne vidi tako jasno kao u monetarnoj sferi.

Read Full Post »

SPOLjNI DUG I VAŠINGTONSKI SPORAZUM – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 7.10.2020.

Krajem juna, spoljni dug Srbije (dug države i privrede inostranim kreditorima) dostigao je opasnu 31 milijardu evra. Samo od juna 2019. do juna 2020, dug je porastao za 3,5 milijarde evra. (Gotovo polovina ukupnog prirasta zaduženja potrošena je na održavanje kursa dinara.) U poslednjih dvadeset godina ovako spektakularan rast duga u tako kratkom periodu viđen je samo tokom finansijske krize 2008.

Read Full Post »

SINDIKATI I DRUŠTVENE PROMENE – Friedrich Ebert Stiftung

U saradnji beogradske kancelarije Friedrich Ebert Stiftung i Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, urađena je studija Sindikati i društvene promene. Studija je modularna i (uz uvod) ima tri dela. Uz gospodu Zorana Stojiljkovića, Dragana Aleksića, Mihail Arandarenka i ja sam dao svoj prilog (treći deo studije).

Studiju možete preuzeti u pdf formatu na adresi: http://www.fes-serbia.org/255-Publications/5682-Publikacije_2020, a moj tekst sam postavio i ovde.

Read Full Post »

KO PODVALjUJE GUVERNERKI

Narodna banka Srbije (NBS) ne krije oduševljenje sopstvenim rezultatima i politikom jakog, stabilnog dinara koju godinama vodi. Na toj liniji samohvale je i saopštenje kabineta guvernera od 26.08.2020. kojim je javnost obaveštena da politika stabilnog dinara ima i teorijsko utemeljenje i potvrdu.[1] NBS se poziva na dva teksta za koja veruje da joj idu u prilog – jedan je objavljena na blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF),[2] a drugi na internet stranici Banke za međunarodna poravnanja (BIS).[3]

Read Full Post »

GLOBALNI NERED I SRBIJA U NЈEMU – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 15.7.2020.

Kriza stvorena kovidom 19 idealan je okvir i dodatno opravdanje za eskalaciju političkog i ekonomskog rata Zapada i Kine. Posledica ovog rata je postepeno rasparčavanja globalnog tržišta i ubrzavanje procesa deglobalizacije. Korak po korak stvara se ambijent u kojem trgovinski i investicioni tokovi postaju nepredvidivi i haotični, a vojni sukobi verovatniji. Ekološki izazovi i klimatske promene će dodatno otežavati situaciju. Za Srbiju je važno da razume da se dosadašnji ekonomski model mora menjati, da se u njega mora ugrađivati jak elemenat samodovoljnosti i da je razvoj koji počiva na stranim investicijama slepa ulica.

Read Full Post »

KAKO SAČUVATI KURS DINARA A UPROPASTITI BUDUĆNOST – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 20.5.2020. pod naslovom ODRŽIVOST KURSA DINARA

Kao što se moglo i očekivati, Srbija je krenula u novi ciklus deviznog zaduživanja emitujući sedmogodišnje obveznice u vrednosti od dve milijarde evra. Obveznice su emitovane na inostranom tržištu i kupili su ih strani kreditori po stopi prinosa od 3,375 odsto. Stručna javnost je podeljena na one koji misle da ovo zaduživanje govori o finansijskoj snazi Srbije, i na one druge koji insistiraju da je Srbija trebalo da se zaduži kod MMF-a po nižoj kamatnoj stopi. Začudo, niko (od uticaja) ne dovodi u pitanje potrebu da se Srbija zadužuje u inostranstvu.

Read Full Post »

EKONOMSKE PROJEKCIJE I GLEDANjE U PASULЈ – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 22.4.2020.

Ako se može verovati aprilskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija bi u 2020. mogla proći sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo tri procenta. U Evropi bi jedino Malta i Moldavija mogle imati manji projektovani pad BDP-a. Koji dan ranije, Svetska banka je procenila da će pad srpskog BDP-a biti još niži – svega pola procenta. Ovakva predviđanja izazvala su ushićenje vlasti i njima bliskih medija i doživljena su kao još jedna potvrda ekonomske snage Srbije, ispravnosti njene ekonomske politike, mudrosti vlasti i vizionarstva predsednika države. Valjalo bi biti oprezniji.

Read Full Post »

PROPUŠTENA PRILIKA MILIĆA MILOVANOVIĆA – objavljeno u NIN-u br. 3606 od 6.2.2020.

– Moj odgovor na tekst „Da je ćutao, ostao bi filozof“ (NIN br. 3605 30.1.2020.)

Milić Milovanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član G17, kolegijalno je stao u odbranu Ljubomira Madžara od mojih, kako je napisao, „blasfemičnih“ napada. Kao novi učesnik u polemici iznudio je moj odgovor i time produžio ovu besmislenu, digresivnu i repetitivnu polemiku. Da je polemiku pažljivije pratio, Milovanović bi bio oprezniji i možda ne bi propustio priliku da se ne oglasi.

Read Full Post »

DA JE ĆUTAO, OSTAO BI FILOZOF – objavljeno u NIN-u br. 3605 od 30.1.2020.

– Profesor Milić Milovanović polemiše sa mojim tekstom „Madžar protiv Madžara“ (NIN br. 3603 16.1.2020.)

Nebojša Katić je u nastavku polemike s Ljubomirom Madžarom izneo više netačnih tvrdnji, na koje bih želeo da ukažem. Ukratko, Katić optužuje Madžara da je nedosledan u svojim stavovima, da je nekad bio marksista, a sada Poperov sledbenik, da je on, ili njegovi učenici, učestvovao u vlasti koju je vodila Demokratska stranka i da se ta ekonomska politika i dan-danas sprovodi. Zato je Madžarova kritika današnjeg stanja protivrečna njegovim ranijim stavovima (Madžar protiv Madžara).

Read Full Post »

DA LI JE ZLATNO DOBA IPAK MOGUĆE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 29.1.2020.

Ekonomska čuda u Evropi su moguća, a Srbija je mesto gde bi se čudo moglo dogoditi. To sledi iz obimne studije „Novi program za rast Srbije“ (Serbia’s New Growth Agenda) koju je Svetska banka (SB) upravo objavila. SB veruje da bi uz reforme kakve predlaže, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih dvadeset godina mogao biti sedam procenata godišnje. Reč je o spektakularnoj prosečnoj stopi kojom bi se BDP Srbije za dvadeset godina povećao gotovo četiri puta. SB naglašava da bi bez mera preporučenih u studiji BDP mogao da raste najviše tri do četiri procenta godišnje – nedovoljno da Srbiju približi životnom standardu Evropske Unije.

Read Full Post »

MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavljeno u NIN-u 16/1/2020. (br. 3603)

– Odgovor na tekst „Od logičkih kontradikcija do faktičkih pogrešaka i nazad“ (NIN br. 3602 9.1.2020.)

Gospodin Ljubomir Madžar ima jak poriv da polemiše sa mnom, iako obrnuto ne važi. Ne obazirući se previše na sadržaj mog teksta, Madžar ga pogrešno interpretira, pa potom, arogantno i nekorektno, polemiše sa sopstvenom interpretacijom[1].

Read Full Post »

OD LOGIČKIH KONTRADIKCIJA DO FAKTIČKIH POGREŠAKA I NAZAD – objavljeno u NIN-u 9/1/2020. (br. 3602)

– Drugi odgovor Ljubomira Madžara Nebojši Katiću –

Priča se da je Ajnštajn jednom izjavio da nije baš siguran da je svemir beskrajan, ali je uveren da je beskrajna ljudska glupost. Ovo se može generalisati tako što će se reći da je još širi svet neistina, jer ima šire razuđen spektar izvora: manjkavu analitičnost, logičku nedoslednost, slabu obaveštenost a kadikad i deficit u samoj etici. U svom prethodnom tekstu, u NIN-u broj 3599, stavove formulisane u Katićevom tekstu podelio sam na dve klase, one koji su logički kontradiktorni, pa time automatski netačni, i one koji su faktički pogrešni. Toga se dosta našlo i u njegovom novom tekstu.

Read Full Post »

Polemika sa gospodinom Ljubomirom Madžarom povodom mog teksta u NIN-u “Tražili ste, gledajte”

Kao što su neki čitaoci primetili, u NIN-u se oglasio gospodin Ljubomir Madžar sa kritikom mog teksta DOPRINOS SRPSKIH EKONOMISTA DOLASKU „ZLATNOG DOBA“ koji je NIN objavio pod naslovom “Tražili ste, gledajte”.

Sa dopuštenjem gospodina Lj. Madžara, objavljujem njegov tekst, kao i moj odgovor iz poslednjeg NIN-a.

Read Full Post »

KAKO JE LjUBOMIR MADžAR PROMAŠIO TEMU – objavljeno u NIN-u 26/12/2019. (br. 3600)

U tekstu pod naslovom Od ovakve države ni orah iz ruke ne bih uzeo (NIN br. 3599 od 19. decembra 2019.) gospodin Ljubomir Madžar polemiše sa mojim tekstom pod naslovom koji je NIN dao, Tražili ste, gledajte (NIN br. 3596 od 28. novembra 2019).

Kako je od mog teksta pa do osvrta Madžar prošlo tri nedelje, malo je verovatno da će se čitaoci setiti mog teksta i verovatno će poverovati u njegovu (re)interpretaciju koju Madžar nudi. Ako nekoga ova polemika interesuje, ako želi da uporedi moj tekst i kritiku, ako nije sačuvao prvi „beli“ NIN u kome je moj tekst izašao, može ga naći na mom blogu: https://nkatic.wordpress.com/2019/11/30/doprinos-srpskih-ekonomista-dolasku-zlatnog-doba-tekst-objavljen-u-nin-u-28-11-2019-pod-naslovom-trazili-ste-gledajte/.

Read Full Post »

OD OVAKVE DRŽAVE NI ORAH IZ RUKE NE BIH UZEO–objavljeno u NIN-u 19/12/2019. (br. 3599)

– Odgovor Ljubomira Madžara Nebojši Katiću –

 

Naša država je kao elementarna nepogoda, korumpirana je, ignorantski se odnosi prema vladavini prava, a za ključna mesta partijske zasluge su važnije od stručnosti. Radeći ono što ne treba, ne stiže da odradi ono što treba. A pride nema ni znanja, ni motivacije

U tekstu Tražili ste, gledajte (NIN br. 3596 od 28. novembra 2019), Nebojša Katić ostao je veran etatističkom pozvanju i ponudio još jedan pledoaje u prilog prosvećenog državnog intervencionizma. Koliko god on naginje državnom usmeravanju, ako ne i dirigovanju, brojnih društvenih odnosa, toliko ja žudim za što radikalnijim udaljavanjem države iz neposrednog angažovanja u privrednim tokovima i investicionim poduhvatima. On zamera ovdašnjim ekonomistima što insistiraju na uređivanju poslovnog ambijenta i što tobože smatraju da je „bilo kakav oblik državnog intervencionizma nepotreban i, još gore štetan“, te da „strogo vode računa da državi ne predlože kakve…upotrebljive razvojne mere…u vođenju ekonomske politike“. Ljuti se na ekonomiste što smatraju da „sve treba privatizovati“ i implicira da je privatizacija u Srbiji otišla predaleko.

Read Full Post »

RTS1 – Oko: Neokolonijalizam – bogataši i siromasi 20/12/2019

Read Full Post »

DOPRINOS SRPSKIH EKONOMISTA DOLASKU „ZLATNOG DOBA“ – tekst objavljen u NIN-u 28.11.2019 pod naslovom „Tražili ste, gledajte“

Veliki trud vlasti usmeren ka stalnom iritiranju i antagonizovanju intelektualne javnosti daje sjajne rezultate, najbolje u modernoj istoriji. Na javnoj sceni gotovo da nema ni jednog intelektualca od ugleda i imena koji će jasno stati na stranu vlast. Ali to je nepravda – uprkos razumljivom nezadovoljstvu većine intelektualaca, postoji deo javnosti koji bi morao biti zadovoljan politikom vlade. Reč je o ekonomskoj eliti čiji su ključni saveti, propagirani poslednjih dvadeset godina, zdušno prihvaćeni od strane vladajućih političkih struktura.

Read Full Post »

KURS DINARA I KOEFICIJENT KOLONIZACIJE – objavljeno u dnevniku "Politika" od 6.11.2019.

Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa – upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije. Da je dinar precenjen, priznao je čak i MMF koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je do toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta.

Read Full Post »

BESMISLICA OD 500 EVRA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 14.8.2019.

Srbija je, po najavama vlasti, na korak od plate od 500 evra … i tako već četiri godine. Stvoren je utisak da će jednoga dana, kada prosečna plata konačno dostigne nivo od 500 evra, to biti važna prekretnica i konačna potvrda da građani žive mnogo bolje. Obećana prosečna plata još nije dostignuta, pa kritike na temu „a zašto nije, i kada će“ ne izostaju. Problem, međutim nije u roku, problem je u pogrešnom cilju.

Read Full Post »

LAKOĆA PRAZNIH OBEĆANJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 22.5.2019.

Otvarajući poslednju deonicu južnog kraka Koridora 10 predsednik Srbije nije odoleo da jedan objektivno važan i radostan događaj začini neutemeljenim obećanjem. Predsednik je izjavio je da će se „Srbija trkati sa svima i prestići mnoge koji su bili daleko ispred nas“. Predsednik nije naveo koje su to „mnoge države“ koje Srbija namerava da prestigne, u čemu će ih prestići, niti kada bi se to moglo dogoditi. Ovo nije prvi put da predsednik daje ovako – poslužimo se eufemizmom – neobične izjave.

Read Full Post »

SRBIJA IZMEĐU „ISKRENE VERE“ I REALNOSTI – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 05.12.2018.

U intervjuu Al Džaziri (postavljenom na internet sajtu te agencije 29.11.2018), premijerka Ana Brnabić je izjavila da iskreno veruje kako nova (četvrta) industrijska revolucija daje šansu Srbiji da dostigne i prestigne „taj nivo zemalja“ za kojima „u nekim situacijama“ zaostaje. Kako je reč o iskazu koji nije praćen dodatnim objašnjenjima, ostaje da se nagađa šta je premijerka želela da kaže i na šta je tačno mislila.

Read Full Post »

KAKO (NE) UPROPASTITI GRAĐANE I EKONOMIJU – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 07.11.2018.

Veliki broj građana duboko je zagazio u klopku duga iz koje se ne može izaći bez velike traume. Kreditna politika koja je dovela do ovakve situacije ugrožava i stabilnost i razvoj srpske ekonomije, pa zbunjuje da država ne reaguje na ove opasne procese.

Read Full Post »

ČEKAJUĆI VELIKU EKONOMSKU KRIZU – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 10.10.2018.

Moderne ekonomije ciklično prolaze kroz periode recesija i sa tim fenomenom su naučile da žive. Velike nevolje nastaju kada se umesto cikličnih kriza dogode globalne, kataklizmične. U poslednjih sto godina svet se suočio samo sa dva takva događaja – sa Velikom depresijom iz 1929. i sa Velikom recesijom iz 2008. Kriza koja se danas najavljuje biće pre od ove opasnije vrste.

Read Full Post »

STRANE INVESTICIJE, DOMAĆE ILUZIJE I BDP – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 12.09.2018.

Dok strane investicije kuljaju u Srbiju, domaći zvaničnici egzaltirano predviđaju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2018. biti veći od 4%. Ta stopa je toliko visoka da će čak dostići najnižu godišnju stopu rasta koju je Srbija imala u periodu 2001 – 2008. U tom osmogodišnjem periodu je prosečna stopa rasta bila oko 6%, dok u periodu 2009 – 2017. ta stopa nije premašila ni 0,5%.

Read Full Post »

ZAŠTO AKCIZE NE TREBA SMANJIVATI – objavljeno u dnevniku “Politika” od 20.06.2018.

Trenutni protesti i politizacija rasprave o akcizama i ceni goriva manifestacija su jeftinog populizma na pogrešnoj temi. Buka u vezi sa cenom goriva prikriva mnogo veće probleme od onih koji su na površini.

Seme današnjih problema posejano je na samom početku tranzicionih procesa u Srbiji. Bez ikakve strateške ideje o tome kuda i kako dalje, a suočene sa nestrpljenjem javnosti koja želi bolji život i to brzo, tranzicione vlasti su odlučile da građanima omoguće kupovinu jeftinih polovnih automobila nudeći im tako iluziju prosperiteta.

Read Full Post »

VESTI IZ PARALELNE STVARNOSTI – objavljeno u dnevniku “Politika” od 28.03.2018.

Komitet za strane investicije republike Srbije (KSIRS) je, posle detaljne analize troškova i koristi, odlučio da privrednom društvu „Continental Automotive d.o.o.“ dodeli 9.500.000 evra za osnivanje Centra za istraživanje i razvoj koji će biti otvoren u Beloj Palanci. Komitet je procenio da će osnivanje pomenutog Centra pomoći da se zaustavi odliv mladih inženjera koji su sa juga Srbije godinama odlazili ili u inostranstvo, ili u Beograd i Novi Sad.

Read Full Post »