Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘Društvo’ Category

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno raspravljaju i tumače je ne samo oni koji su knjigu čitali, već i oni koji o knjizi sude samo na bazi sudova drugih, koji opet o njoj sude na bazi sudova trećih, itd.. (više…)

Read Full Post »

Preturajući po starim papirima, našao sam par putopisnih tekstova koje sam objavio kao student, pre više od 35 godina. Tekstovi po sebi nisu bitni i imaju sentimentalnu vrednost samo za mene. Bitan je, verujem čak veoma bitan samo društveni kontekst u kome su tekstovi pisani, i to je jedini razlog zbog koga sam želeo da ih podelim sa čitaocima. (više…)

Read Full Post »

O Rusiji i Rusima

Uzmite i to da se danas ratuje ne samo oružjem, nego i umom, a ova poslednja okolnost je, složićete se sa mnom, po nas veoma neugodna. (Dnevnik pisca 1873, str. 105)

Ili se konačno propiju ili, pak, za desetak rubalja više ostavljaju sve, beže nekuda, čak beže bez novca u Ameriku, da tamo „osete slobodu rada u slobodnoj državi“… Tamo, u Americi, njega nekakav gnusni preduzimač izrabljuje grubim radom, pljačka ga, pa čak i pesnicama tuče, a on posle svakog udarca srećno uzdiše: „Bože, kako su ovakvi udarci pesnicama u otadžbini grubi i nazadni, a kako su ovde plemeniti, prijatni i liberalni!“ (Dnevnik pisca 1873, str. 109) (više…)

Read Full Post »

Povišena osetljivost srpske javnosti u vezi sa interpretacijom uzroka Prvog svetskog rata je razumljiva, ali je ponešto i preterana. Ne postoji analiza uzroka rata u kojoj Srbija može proći sjajno, ali je Srbija previše mala i beznačajna meta da bi se samo preko njenih leđa mogla uspešno promeniti slika o krivici za izbijanje Prvog svetskog rata.

Stogodišnjica izbijanja Prvog svetskog rata je zgodna prilika da istoričari zarade neku paru objavljujući prigodne knjige u očekivanju većih tiraža. Kada su istorija Prvog i Drugog svetskog rata u pitanju, svaki povod je dobar kao korak u procesu vršenja revizije prošlosti, u skladu sa novom konstelacijom snaga i savezništava. Najveća žrtva istorijskog revizionizma je uvek i sistematski Rusija. Ovaj trend je pogotovo vidljiv poslednjih dvadeset godina [1]. (više…)

Read Full Post »

Dva teroristička napada u Volgogradu su me podsetila na tekst koji sam napisao pre mnogo godina, ali ga nikada nisam objavio. Tekst sam malo korigovao da bih ublažio gorčinu kojom je odisao 2004. godine, kada je napisan. (više…)

Read Full Post »

Ovo je izvod iz dugog razgovara-intervjua koji je sa mnom vodila profesorka dr Radmila Nakarada. Intervju je napravljen septembra 2013. Kraj godine mi se učino kao dobar trenutak da neke delove tog intervjua postavim na blog, naravno uz dozvolu dr Nakarade. 

Naša država kao da propada, tone. Zašto?

Drama Srbije je pre svega uzrokovana njenom nesposobnošću da upravlja sobom. Srbija sobom ne upravlja prvenstveno zato što to ne ume, a u drugom koraku i zato što joj to i sa strane, nesporno, otežavaju. Uprkos inostranom moćnom faktoru, krivica za propadanje Srbije ide pre svega na raboš nekompetentne i lenje elite koja je pokazala mali intelektualni, a ogroman udvorički i narcisoidni potencijal. (više…)

Read Full Post »

Škola i tržište

Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena.

„Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču“. U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, a citat je došao sa pomalo neočekivane strane – rečenicu je izgovorio nekadašnji švedski ministar za obrazovanje Per Unckel. (više…)

Read Full Post »

Velika ekonomska kriza, ili velika recesija kako se sve češće naziva, dovela je do promena u osećanju života građana na Zapadu. Budućnost više nije onako izvesna i stabilna kako je to ranije izgledalo. Umesto plitkog trijumfalizma koji je dominirao od sloma socijalizma devedesetih godina prošlog veka, pojavili su se disforija, strah, sumnja i rezignacija.

Na trenutak je čak izgledalo da bi kriza mogla otvoriti konstruktivnu debatu o egzistencijalnim, sistemskim pitanjima modernog kapitalizma i današnjeg sveta. Nada je trajala kratko, a debata koja se vodi na vidljivom delu svetske pozornice (a samo je on važan) površna je i otužno ekonomistična. (više…)

Read Full Post »

Jedna od najčešćih ekonomskih kovanica koja se danas mogu čuti je ona o fleksibilnom tržištu rada. Neprekidnim ponavljanjem ove kovanice koju više niko niti analizira niti dovodi u pitanje, ona postaje nova, prihvaćena mantra. U njoj je sadržana sama suština „novog“ kapitalizma i ona simbolizuje budućnost koja ne samo da se sprema, već je uveliko tu. (više…)

Read Full Post »

U prirodi je nesigurnog intelektualnog uma da ono što ne uspeva da razume tretira kao duboko i mudro. U prirodi je nesigurnog intelektualnog uma i da ne dovodi u pitanje povremena lupetanja priznatih autoriteta i da im veruje čak i kada ih ništa ne razume. Na eksploataciji ovih mentalnih slabosti počivaju pisanja svih opskurnih i nerazumljivih intelektualnih tekstova, kao i brutalna zloupotreba jezika koja sa tim ide. (više…)

Read Full Post »

Uprkos nespornom opadanju ekonomske moći, Zapad (još uvek) uspeva da svetski geopolitički prostor superiorno oblikuje shodno svojim političkim i ekonomskim interesima. Različite političke i partijske konstelacije zapadnih država nisu prepreka u prevladavanju njihovih međusobnih strateških i taktičkih neslaganja. Zapad u svim najvažnijim političkim ili vojnim akcijama deluje jedinstveno, ili gotovo jedinstveno. Uspešnost ovog delanja je zapanjujuća i traži objašnjenje. (više…)

Read Full Post »

Razorna ekonomska kriza kojoj se kraj ne vidi, otvorila je raspravu o sadašnjosti i budućnosti kapitalizma. Od plitkog trijumfalizma s početka devedesetih godina prošlog veka, zapadni svet je došao do stanja duboke zabrinutosti i straha, sumorne rezignacije i vidljivog gubitka samopouzdanja. Rasprave koje se vode u najvažnijim svetskim medijima deluju površno, ili u najboljem slučaju ne sameravaju dovoljno dubinu i složenost krize. (više…)

Read Full Post »

U ambijentu u kome prevladava osećaj socijalnog i ekonomskog beznađa, čini se da bi takozvane ekspertske vlade mogle biti dobro rešenje za izlaz iz sadašnje krize. Po tom konceptu, ključni resori u vladi bi bili povereni nepartijskim ličnostima koje se smatraju najboljim poznavaocima oblasti kojima se ministarstva bave. Ideja o ekspertskoj vladi je privlačna uprkos činjenici da je i sama reč – ekspert – u Srbiji žestoko kompromitovana. Bez obzira na privlačnost ideje, ekspertske vlade su loše rešenje. (više…)

Read Full Post »

Dubina ekonomske drame kroz koju prolazi zapadni svet potcenjivana je od samog početka. Većina analiza je krizu karakterisala kao uobičajeni ciklični fenomen koji se od prethodnih razlikuje samo po intenzitetu. Po tom tumačenju, ne događa se ništa što se ne bi moglo razrešiti merama ekonomske politike, a debata se svodi na pitanje optimalne fiskalne i monetarne politike i njihovog kombinovanja. Problemi koji ne jenjavaju pripisuju se neodgovarajućem izboru ekonomskih alata, kao i sporosti i nejedinstvu političkih elita u borbi sa krizom.

Kako vreme odmiče, kako se ekonomske nevolje umnožavaju i socijalne tenzije nekontrolisano bujaju, stavovi s početka krize će morati da budu preispitani. Pre ili kasnije, analize će neizbežno morati da razmotre i širi kontekst u kome se kriza odvija. (više…)

Read Full Post »

Izdaja intelektualaca

Francuski mislilac Žilijen Benda, objavio je 1927. godine esej pod naslovom „Izdaja intelektualaca“. U tom dugom i već zaboravljenom eseju, Benda piše o svojim savremenicima, intelektualcima koji su se odrekli uloge branitelja univerzalnih vrednosti. Umesto toga, postali su ostrašćeni zastupnici nacionalnih, rasnih ili klasnih ideja, kao i ekstremizama koji sa njima idu. Po Bendi, napuštene su ideje idealizma i humanizma, da bi ih zamenile ideje utilitarnog realizma. Slutio je brutalnu i krvavu završnicu, a godine koje su usledile dale su mu za pravo. Jedva desetak godina od ovog proročkog eseja, otpočeo je Drugi svetski rat i najveća klanica koju je svet video. (više…)

Read Full Post »

Lord Jang, ekonomski savetnik britanskog premijera Kamerona, podneo je juče munjevitu ostavku zbog svojih neopreznih javnih izjava o stanju domaće ekonomije. Premijer se, pod pritiskom javnog mnjenja, ogradio od stavova svog savetnika i pustio ga niz vodu.

U najkraćem, lord Jang je pokušao da objasni Britancima kako im je mnogo bolje nego što misle, i da im zapravo nikada nije bilo bolje nego danas. Kamatne stope su u Britaniji (kao i u većini Zapadnih država) izuzetno niske, rate kredita su zato niže nego ranije, i građanima ostaje više novca za trošenje. Recesija i niske kamatne stope koje uz nju idu, po lordu Jangu su nešto što se samo poželeti može – bar tako iz njegovog iskaza implicitno sledi. (više…)

Read Full Post »

Decembra 1924. Oto Rank, austrijski psihoanalitičar, napisao je pokajničko pismo kojim je molio oproštaj za počinjene grehe – delimično skretanje sa puta Frojdove doktrine i za narušavanje odnosa sa njim. Rank je ovo posrnuće pravdao neurozom i nesvesnim konfliktima kojima je podlegao posle saznanja da Frojd boluje od karcinoma usne duplje. Pod takvom traumom napravio je strašnu grešku i pao u jeres. Rank u pismu pominje i probleme iz detinjstva, neizbežni Edipov kompleks, itd.. [1] (više…)

Read Full Post »

Intelektualci koji su u godinama hladnog rata čitali ugledne časopise kao što su bili britanski Encounter, nemački Der Monat, francuski Preuves itd., spisak je dug, nisu mogli znati da je iza ovih časopisa stajala CIA sa svojim ljudima, novcem, politikom i interesima. [1]

Istina, ili bar deo istine o „kulturnim“ aktivnostima CIA tokom hladnog rata dobro je i pouzdano dokumentovan – pravnici bi rekli da je izvan svake sumnje. Džordž Kenan je ovu vrstu angažmana objašnjavao činjenicom da SAD nemaju ministarstvo kulture, pa je eto, CIA morala da preuzme tu funkciju. (više…)

Read Full Post »

Ispod površine monumentalne ekonomske krize „koja samo što nije prošla”, tvrdoglavo se pomaljaju nova žarišta – Island, Dubai, Grčka, a pristižu i nova – Španija, Irska, Portugal, Istočna Evropa i ko sve ne. Koren krize je svugde isti – želja da se troši više nego što se može, da se živi samo za danas i na teret sutrašnjeg dana. Ekonomska kriza je samo najsnažniji simptom ozbiljnih društvenih bolesti.

U ratu političkih i ekonomskih sistema, kapitalizam je odneo pobedu nad socijalizmom. Bez ideoloških neprijatelja, bez konkurencije, bez potrebe da se iznova dokazuju, zapadna društva i njihovi tranzicioni trabanti ulaze u godine arogantnog trijumfalizma i tužnog intelektualnog posrnuća. U tom velikom pohodu, čini se da je Zapad na putu da pobedi i sebe. (više…)

Read Full Post »

„Veliki broj istoričara danas veruje, začudo, da je ono što se u prošlosti dogodilo manje važno od onoga što ljudi veruju da se dogodilo”. Ovako poznati oksfordski istoričar Kit Tomas komentariše stanje istorijske nauke na početku 21. veka.

U duhu ovakvog razumevanja istorije obeležava se sedamdeset godina od napada na Poljsku i od početka Drugog svetskog rata. U pripremi za ovaj događaj, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) usvojila je u Vilnjusu rezoluciju kojom se (između ostalog) predlaže da 23. avgust postane evropski dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma. Tog dana je 1939. godine potpisan pakt Ribentrop – Molotov. (više…)

Read Full Post »

Za države čija srednjoročna strategija seže do ponedeljka, a dugoročna do prvih izbora, emigracija je spasonosno ekonomsko rešenje za probleme nezaposlenosti i platnog bilansa.

Svaki emigrant je čovek manje na birou rada, pa država skrštenih ruku uspešno rešava problem nezaposlenosti. Uz to, emigranti godišnje unesu dva do tri puta više novca nego što u Srbiju dolazi po osnovu stranih investicija i prihoda od prodaje državne imovine. Ovaj novac ublažava probleme katastrofalnog trgovinskog bilansa i omogućava kontinuirano trošenje iznad mogućnosti.

U konačnom bilansu, velika emigracija je katastrofalan ekonomski proces i poraz državne politike. (više…)

Read Full Post »

Da li se narodi razlikuju po stepenu inteligencije – da li su neki narodi pametniji, a drugi gluplji? Čini se da ova rizična, gotovo tabu-tema ponovo prodire kako u naučni, tako i u politički domen, ali da pri tome ne podiže previše prašine.

Zanimljivi stavovi o etnointeligenciji izneti su u nedavno objavljenoj knjizi dvojice američkih naučnika Gregorija Kokrana i Henrija Harpendinga (Gregory Cochran, Henry Harpending). Knjiga pod naslovom „Deset hiljada godina eksplozije” (The 10,000 Year Explosion) bavi se ljudskom evolucijom i njenim ubrzavanjem. Za razliku od škole mišljenja po kojoj je evolucija odavno stala, Kokran i Harpending iznose tezu da se evolucija ne samo nastavlja već se i strahovito, stostruko, ubrzava. Ova knjiga ne bi imala previše odjeka izvan stručnih krugova da se teza o ubrzanju evolucije ne ilustruje na zanimljiv ili, ko više voli, kontroverzan način. (više…)

Read Full Post »

Ako zaista želi da se suoči sa predrasudama i ako želi da promeni sliku koju svet o njoj ima, Srbija mora stati pred ogledalo. Da bi uspešno menjala predstavu o sebi, mora se i sama menjati.

Srbija spada u ekskluzivni klub država čija reputacija teško može biti gora. Ekstremno negativna medijska slika o Srbiji i Srbima građena je krajem proteklog veka vrlo profesionalno, agresivno i sistematski. Političkih ciljeva radi, kršeni su svi principi profesionalnog izveštavanja, često i najelementarnija pravila političke korektnosti, dobrog ukusa, katkad i zdravog razuma. Ne treba, naravno, potceniti ni destruktivnu pomoć samih Srba procesu sopstvene satanizacije.

Ako je satanizovanje Srbije trajalo deset godina, promena te predstave trajaće bar tri puta duže. Ovde nema prečica. Danas je sve roba i sve se može brendirati, uključujući i države. Problem je u tome što efekti brendiranja traju jedva nešto duže od same kampanje i što se samo od kvalitetne robe može napraviti i uspešna robna marka. Brendiranje je komercijalni proces, ne i proces sticanja poštovanja. (više…)

Read Full Post »

Velikoj ekonomskoj krizi, kroz koju svet upravo prolazi, prethodio je dug period postepene erozije kapitalističkog morala. Uprkos jasnoj vidljivosti ovog fenomena, u analizama uzroka koji su doveli do današnje krize ova tema uglavnom se ne otvara.

Odnos ekonomije i etike oduvek je bio važan za funkcionisanje ekonomskog sistema. Maks Veber, začetnik moderne sociologije, bavio se ovim problemom u svom čuvenom eseju s početka 20. veka, pod naslovom „Protestantska etika i duh kapitalizma”. Razvoj kapitalizma Veber velikim delom vezuje za specifičnu etiku protestantskih denominacija nastalih na osnovama kalvinizma. (više…)

Read Full Post »

Velike državne teme valjaju se predizbornim skupovima i medijima, dok one „male”, o koje se građani dnevno sapliću i pod kojima posrću, čekaju neko bolje vreme. Kada Srbija uđe u Evropu i sačuva Kosovo, ovim ili onim redosledom, (godinu ili deceniju svako bira po meri optimizma), i to će možda doći na red – ako ne bude prekasno. Potpuni slom građanskog vaspitanja i discipline je tema koja bi se bar tada morala naći pri vrhu neveselog spiska. Problem pogađa svakog civilizovanog građanina, bez obzira na to da li je orijentisan „proevropski” ili „prokosovski”, da li je za naše ili njihove. (više…)

Read Full Post »

Zapadne države obavile su operaciju „Kosovo” onako kako to najčešće rade kada su Srbi i srpski interesi u pitanju – bez anestezije. U stanju šoka, Srbija se oduvek ponaša na predvidiv način i svoju tešku poziciju učini još gorom. Srpski neprijatelji i „prijatelji” nemaju boljeg saveznika od iracionalnosti srpskih političara. „Neka bude što biti ne može”, svakako je sjajna poezija, ali je loša politika.

U toj iracionalnosti nema mudrosti, ali ima političke veštine koja nije za potcenjivanje.

Taktička veština srpskih političara u vezi je sa izborom strateških ciljeva, koji su često uopšteni do banalnosti ili do milozvučne fraze.

Ulazak Srbije u Evropsku uniju može da bude u najboljem slučaju opredeljenje, ali ne može da bude cilj. Da bi nešto postalo politički cilj, ono mora biti merljivo, definisano i ograničeno u vremenu. Put u Evropu definisan ovako bez roka, kako to srpski političari rade, samo je ploča koju mogu vrteti od sada do večnosti. Političari vole ovakvu vrstu ciljeva, jer ih ne obavezuju, uspeh im je teško merljiv, a i hod u mestu može da se prikaže kao kretanje. (više…)

Read Full Post »

Za roditelje koji nemaju vremena za svoju decu, za demotivisane prosvetne radnike koje muči savest kada otaljavaju posao koji rade, ili za državu koja je digla ruke od vaspitavanja omladine, nauka odavno i sve glasnije nudi utehu i opravdanje.

Medijski snažno podržavan deo anglosaksonskih psihologa promoviše novu, krajnje kontroverznu tezu – uticaji porodice i vaspitanja su beznačajni faktori u formiranju ličnosti deteta. Inteligencija i ličnost su dominantno određeni genima (između 50 i 70 procenata), a onaj deo ličnosti deteta koji se genima ne može objasniti, pripisuje se uticaju vršnjaka i okoline u kojoj se dete kreće.

Radikalni zastupnici ove teorije smatraju da je nebitno da li dete odrasta u harmoničnoj porodici ili u paklu, da li ga odgaja majka ili vrtić, da li su roditelji homoseksualni ili heteroseksualni par, da li je porodica velika ili mala. Na razvoj deteta ne utiče direktno ni to da li odrasta sa ocem, ili bez njega. Sve one duše blagorodne koje veruju da im je u razvoju pomoglo strogo vaspitanje, po ovoj teoriji greše – ključnu ulogu nije odigralo vaspitanje, već genetska predodređenost ka potčinjavanju, zbog koje dete dopušta da roditelji utiču na njega. (više…)

Read Full Post »

Decembra 1987. godine, tačno pre 20 godina, u SAD je odobrena upotreba „prozaka“, revolucionarnog antidepresiva čija pojava obeležava početak nove epohe u farmaceutskoj industriji. „Prozak“ je najpoznatiji iz serije „magičnih“ lekova koji obećavaju da će „izlečiti“ depresiju, a da pri tome neće dovesti do zavisnosti. Pojava ovog leka se poklapa sa trijumfom neoliberalne misli i označava početak diskretnog savezništva neoliberalne ideologije, s jedne, i farmakologije, s druge strane.

Nekih godinu i po dana posle pojave „prozaka“, američki politički teoretičar Fransis Fukujama objavio je svoj poznati esej „Kraj istorije?“. Neoliberalna misao time je proglasila kraj ideoloških borbi, pobedu kapitalizma i trijumf neoliberalne države.

Kako se radi o idealnom obliku ljudskog organizovanja (tako misli Fukujama), kako se više nema šta popravljati, istorija je završena. Svet je ušao u zonu savršenstva, bar kada je o sistemu i državi reč. Otuda, svi psihički problemi i nezadovoljstva kroz koja čovek može prolaziti – depresija, tuga, strahovi – samo su bolesti (ili korektnije, poremećaji) i biohemijskog su porekla. (više…)

Read Full Post »

Ako je suditi po stanju društvene kritike, mora biti da bivše socijalističke države (i Srbija dabome) konačno žive u sistemu kome se u konceptualnom smislu malo toga može zameriti. Sve je tu – višepartijska demokratija, slobodno tržište i nesputana preduzetnička inicijativa, slobodni mediji i nadasve – slobodni ljudi. Iz ugla intelektualnih elita kao da je sve u redu. Za prosečnog građanina, da parafraziram stih Branka Miljkovića, sloboda nekako ne ume „da peva kao što su sužnji pevali o njoj“.

Početkom godine, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj objavile su rezultate obimnog istraživanja o stanju duha i osećanju života građana u 29 zemalja u tranziciji. Obuhvaćene su sve zemlje istočne Evrope, većina zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, Turska i Mongolija. Istraživanje je sprovedeno i u državama nastalim raspadom nekadašnje Jugoslavije. Rezultati istraživanja su porazni po zemlje u tranziciji i njihove političke elite. Odgovori na dva ključna pitanja, jedno ekonomsko i jedno političko, možda najbolje ilustruju doživljaj aktuelne tranzicione stvarnosti. (više…)

Read Full Post »

Evropska komisija je prošle nedelje saopštila da će zemljama članicama Evropske unije u narednih dvadeset godina biti potrebno oko dvadeset miliona novih radnika-imigranata. EU je nezadovoljna činjenicom da kvalifikovana radna snaga radije bira SAD kao svoju destinaciju, a nekvalifikovana Evropu. Iz sedišta Unije u Briselu poručuju da bi EU morala olakšati priliv kvalifikovane radne snage po uzoru na imigracionu politiku kakvu odavno sprovode SAD, Kanada i Australija. EU planira da ipak „radikalno“ odstupi od američkog koncepta, pa bi umesto „zelene karte“ uvela – „plavu“. Ovo bi morala biti odlična vest za sve dobro školovane građane Srbije koji planiraju odlazak iz zemlje. Svoje pridruživanje EU oni bi mogli realizovati na nivou porodice još lakše nego do sada. (više…)

Read Full Post »

« Newer Posts - Older Posts »